Strahinja R.

Stepanov
REENINE I NEREENINE PREDIKACIJE S UZRONIM ZNAENJEM KOD
PROTE MATIJE NENADOVIA I LAZE LAZAREVIA
Raeno pod rukovodstvom
prof. dr Vladislave Rui
SAETAK:
U radu se analiziraju reenine i nereenine predikacije sa uzronim znaenjem adjektivi u
apozitivnoj funkciji, gerundi (glagolski prilozi) i kauzalne klauze u delu P.M. Nenadovia
(Memoari) i L. Lazarevia (Pripovetke). Daje se tipologija uzronog semantikog polja (direktni i
indirektni uzrok) svih triju sintaksikih konstituenata, koja je reprezentovana primerima iz
korpusa.
KLjUNE REI: sintaksa, semantika, reenina kondenzacija, apozitivi, gerundi, uzrona klauza,
P.M. Nenadovi, L. Lazarevi.

1. Predmet ovoga rada bie adjektivi u funkciji apozitivnog determinatora i

gerundi (glagolski prilozi) koji kondenzuju klauzu uzronog znaenja, te zavisna
sindetska klauza sa uzronim znaenjem u knjievnom jeziku dvojice autora Prote
Matije Nenadovia i Laze Lazarevia.1
Razlozi za odabir tekstova ba ovih pisaca lee u injenici da su oni iveli i pisali
u XIX stoleu (Nenadovi u prvoj polovini, a Lazarevi u drugoj polovini XIX stolea),
vremenu ''konanog uspostavljanja reda u knjievnom jeziku Srba''. Ispitivanje tekstova
iz tog perioda razvoja naeg knjievnojezikog idioma moglo bi pruiti uvid u to kako se
jezik razvijao, kako su se sintaksika sredstva za iskazivanje kauzalne semantike stvarala,
modifikovala, prihvatala ili odbacivala u periodu izmeu 30-ih i 80-ih godina XIX veka,
odnosno kojim se sintaksikim jedinicama sluio Nenadovi, a kojim Lazarevi, kao i da
li postoji razlika meu njima. Isto tako, na osnovu ovog istraivanja moe se dobiti uvid
u tadanju jeziku situaciju i kakva je ona u odnosu na savremeno jeziko stanje.
1

Korpus je nainjen ekscerpcijom grae iz sledeih dela: Prota Matija Nenadovi: Memoari (u biblioteci
Srpska knjievnost u sto knjiga), 1957, Novi Sad Beograd: Matica srpska Srpska knjievna zadruga,
259 ; i Laza Lazarevi, Pripovetke, 1975, Beograd: Nolit, 217; Laza Lazarevi, vabica (u biblioteci Biseri
srpske knjievnosti), 2005, Beograd: Narodna knjiga, 214. Od ukupno devet Lazarevievih pripovedaka
(vabica, Prvi put s ocem na jutrenje, kolska ikona, Na bunaru, Verter, Sve e to narod pozlatiti, Vetar),
sedam je preuzeto iz izdanja NOLIT-a iz 1975. godine, a preostale 2 prie (On zna sve!, U dobri as
hajduci!) preuzete su iz izdanja Narodne knjige iz 2005. godine. Pri analizi primera, koristiemo se
sledeim skraenicama: vabica, PPSONJ Prvi put s ocem na jutrenje, I kolska ikona, NB Na
bunaru, Ver Verter, STNP Sve e to narod pozlatiti, Vet Vetar, OZS On zna sve!, UDH U
dobri as hajduci! Skraenica za Nenadovieve Memoare bie Mem.

2. O samom uzroku kao jednoj od fundamentalnih kategorija miljenja raspravljao

je jo Aristotel2 u antiko doba. Preko njegovih uenika i nastavljaa, pa zatim
sholastiara, novovekovnih filozofa, Kanta, pa sve do savremenih logiara, rasprave o
kauzalnosti ne iscrpljuju se.
2.1. Uzrokom su se na jedan drugaiji nain bavili lingvisti u brojnim studijama i
radovima. U centru njihove panje bile su sintaksiko-semantike karakteristike
predloko-padenih konstrukcija i uzronih klauza, kao i nekih drugih reeninih
jedinica.
2.2. Moju panju zaokuplja pre svega kauzalna klauza i njeni mogui
kondenzatori pridevi u poziciji (predikatskog) apozitiva i glagolski prilozi (sadanji i
proli). O tzv. apozitivima dosta je kod nas pisano tokom prolog, XX veka.3 Gerundi,
odnosno glagolski prilog sadanji i proli, mnogo su puta ve bili predmet ispitivanja i
istraivanja u naem jeziku kako vukov(sk)om tako i predvukovskom. U ovom radu
gerunde posmatram kao kondenzate adverbijalnog tipa, budui da se kauzalno znaenje
veoma esto moe semantiki derivirati iz tog participskog oblika.4
2.2.1. to se tie uzrona reenice, ona predstavlja onu subordiniranu reenicu
koja zauzima konstituentsku poloaj odredbe uzroka, odnosno koja se upotrebljava kao
kauzalni determinator. ''Ovim reenicama se iznosi uzrok vrenja radnje nadreene
2

Aristotel izdvaja etiri vrste kauzalnosti: materijalni (causa materialis), formalni (causa formalis),
delujui (causa efficiens) i svrhoviti (causa finalis) uzrok. Materijalni uzrok je supstanca iz koje je sainjen
rezultat, formalni uzrok je obrazac ili nacrt koji odreuje formu rezultata, delujui uzrok je posrednitvo
koje proizvodi rezultat i svrhoviti uzrok je ono zbog ega je, uopte, stvoren neki rezultat (tj. cilj rada).
Danas bi se samo causa efficiens smatrao pravim uzrokom (v. Blackburn 1999: 436-437).
3
Stevanovi (1986: 55-58) apozitiv odreuje (i diferencira u odnosu na atribut i privremeni atribut) na
osnovu sledeih karakteristika: a) najee se javlja u skupovima rei (sintagmama), b) iako se, kao i svi
pridevi, i rodom i brojem i padeom slae s imenicom, zapravo je vrsto vezan za predikatovu radnju i,
poput odredbi, c) naknadno se dodaje ve odreenim pojmovima. Iako su srodni atributsko-prilokim
odredbama (aktuelnim kvalifikativima), predikatski apozitivi se od ovih odredaba razlikuju jednom vrlo
bitnom sintaksiko-semantikom karakteristikom, koja se moe precizno uoiti prilikom dekondenzacije
(verbalizacije) date jezike strukture, naime, atributsko-priloke odredbe se tada transformiu u
koordinirane (propratnookolnosne) reenice dok se apozitivi transformiu u subordinirane (podreene)
klauze. Ve je odavno uoeno (i mnogo puta isticano) da se pridev u funkciji apozitiva moe transformisati
u zavisne reenice razliite semantike temporalne, kauzalne, konsekutivne, koncesivne, kondicionalne.
Kako je tema ovog rada inventar sredstava za iskazivanje uzroka, mi emo se, naravno, ograniiti samo na
apozitive sa tim znaenjem.
4
Up. Ivi (1983: 170-171): ''Kao to je poznato, gerund se upotrebljava i kao predikatska odredba za uzrok.
I u takvim sluajevima radnja koju gerund oznaava ili (1) postoji istovremeno kad i predikatska radnja ili
(2) prethodi ovoj u vremenu, ali mi, zbog prirode datih radnji, umesto vremenske sagledamo meu njima
uzrono-posledinu relaciju''.

reenice (MrazoviVukadinovi 1990: 527).''5 Cilj ovoga rada bio je da se popie

inventar uzronih subjunktora zabeleenih kod P. M. Nenadovia i L. Lazarevia, da se
objasne znaenja klauza uvedenih tim veznicima, kao i da se ovi rezultati kontrastiraju sa
rezultatima ranijih istraivanja a u svetlu razvoja knjievnog jezika s polovine i s kraja
XIX stolea.
3. Pridevi kao kondenzatori kauzalne klauze
3.1. U pogledu diferenciranja subjekata nadreene i podreene klauze, pridevi u
poziciji predikatskog apozitivi slini su verbidima (glagolskim prilozima), jer iskazuju
tautosubjekatski odnos izmeu klauza, tj. identinost subjekta nadreene i uzrone
klauze. Predikati upravne i uzrone klauze (nastale transformacijom od apozitiva) mogu
imati razliite subjekte jedino u sluaju kada uz objekat upravne reenice stoji apozitiv
tada e se subjekti ovih dveju klauza razlikovati, jer e subjekat zavisne klauze postati
onaj pojam koji je u glavnoj objekat (npr. Teko smo ga, onoliko pijanog, odveli kui.
Mi smo ga tekom mukom odveli kui JER je on bio onoliko pijan.).
3.1.1. U korpusu su registrovani sledei primeri direktnog uzroka tipa fiziki
(mehaniki) efektor, a sama adjektivna forma ili vodi poreklo od trpnog glagolskog
prideva (1, 3) ili je pitanju pravi pridev (2):
(1) '' [...] poznato [je] kako je jedan buljubaa jednog potena i prava oveka isprebijao, nogama i
izmama gazio, i da je taj ovek posle etiri dana sav ISPREBIJAN umro?'' (Mem, 179) [... taj
je ovek posle etiri dana umro JER je bio isprebijan... taj je ovek umro OD prebijanja
(batina)...]
(2) Kova je neto teretno radio, sav MOKAR od znoja, zalijepila mu se koulja za iroka lea, a
on stao na vrata od kovanice pa duva. (I, 103) [ Kova je neto radio i POTO je bio mokar
od znoja, zalijepila mu se koulja za iroka lea......zalijepila mu se koulja za iroka lea
ZBOG6 oznojanosti...]
(3) [...] a prozor ZASTRVEN debelom strukom te se sunce zalud mui da ubaci i jedan zrai.
(Ver, 146) [... POTO je prozor zastrven debelom strukom, sunce se zalud mui da ubaci i
5

''Kauzalna zavisna reenica definie se kao reenica pomou koje se objanjava uzrok, razlog, povod,
motiv, osnov ili neki drugi uzroni inilac onoga o emu se saoptava u nadreenoj reenici, tj. u reenici u
koju se kauzalna ukljuuje kao kauzalni determinator'' (Miloevi 1986: 67).
6
Iako je (u predloko-padenoj transformaciji) uveden predlog zbog, ovo uzrono znaenje podvodim pod
efektor. Naime, direktna (neposredna) je (a ne posredna) veza izmeu stanja subjekta 'mokar' (od znoja)
i posledice, koja je uzrokovana takvom osobinom subjekta 'zalijepljenosti koulje'. Uzrono-posledini
odnos moe se u ovom sluaju objasniti iskljuivo direktnom (kontaktnom) vezom dvaju pojmova, te, iako
formalno imamo ''indirektnouzroni'' predlog (zbog), pravilno tumaenje uzronog subpolja je efektorsko a
ne kao indirektni uzrok razlog (ova nepodudarnost dolazi i od ogranienosti imenica koje moramo
upotrebiti/skovati prilikom deadjektivizacije). Istoi je sluaj i sa narednim primerom.
3

jedan zrai.... ZBOG zastrvenosti prozora debelom strukom, sunce se zalud mui da ubaci i
jedan zrai]

U svim se primerima uz apozitiv nalazi i atribut (kongruentni sav, ili inkongruentni,

rekcijski od znoja, debelom strukom). U reenicama (2) i (3) imamo, zapravo, uzroni
blok (zalijepljivanje koulje mokar od znoja; sunce se mui da ubaci zrai
zastrvenost prozora debelom strukom).
3.1.2. U sledeim primerima registrovan je indirektni uzrok tipa razlog, a
nadreena i uzrona klauza imaju identine subjekte. Poreklo prideva u reenicama (5),
(6), (9), (10), (11), (12) i (13) je glagolsko (ustraeni, opijeni, okuraen, zagrejan,
uplaen, savladan, posramljen):
(4) [...] osim to bi pobili, koji se malo rani, uhvatio bi se za drugoga, a onaj opet za drugoga, a
pusta Drina, BRZA i ALOVITA, pa bi sve odnela i nijedan ne bi izneo glave. (Mem, 61) [...a
Drina, BUDUI DA je brza i alovita, sve bi odnela i nijedan ne bi izneo glave......a Drina
ZBOG svoje brzine i alovitosti, sve bi odnela...]
(5) [...] mi mlai, USTRAENI od smrti, u ume pobegosmo, i od begunaca skupi se vojska (...).
(Mem, 83) [... mi mlai, ZBOG TOGA TO smo bili ustraeni od smrti, u ume
pobegosmo... a mi mlai ZBOG ustraenosti(straha) od smrti pobegosmo u ume...]
(6) OPIJENI trima slavnim pobedama, pozovemo vrhovnog voda da doe u Bogovau, da bogu
blagodarimo, i njega me' narodom proglasimo (...). (Mem, 134) [ KAKO smo bili opijeni
trima slavnim pobedama, pozovemo vrhovnog voda da doe u Bogovau....... pozovemo
vrhovnog voda da doe u Bogovau ZBOG opijenosti trima slavnim pobedama...]
(7) Ja GLADAN, a alei za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, i nee mene
harambaa posei (...). (Mem, 192) [ Ja pomislim POTO sam bio gladan i poto sam alio za
mojim petacima... Ja pomislim ZBOG gladi i ...]
(8) A ona, SIROTA, DOBRA, brate, kao svetac, pa pilji u njega kao noje u jaje. (, 63) [...ona
pilji u njega JER je sirota i dobra kao svetac......ona pilji u njega ZBOG (OD) svoje dobrote...]
(9) Katani, OKURAEN, nastavi: Stvar je u ovome... (Ver, 163) [ KAKO je bio okuraen,
Katani nastavi... ZBOG (steknute) okuraenosti, Katani nastavi...]
(10) Katani otro posmatrae Mladena koji, da li ZAGREJAN vinom, da li unutranjim arom,
injae se itav mali atlet. (Ver, 169) [ Katani otro posmatrae Mladena koji, BUDUI DA je
bio zagrejan vinom ili (je bio zagrejan) unutranjim arom, injae itav mali atlet. Katani
otro posmatrae Mladena koji, ZBOG zagrejanosti vinom ili unutranjim arom, injae itav
mali atlet.]
(11) ta?! htedoh ja, UPLAEN, viknuti. (Vet, 209) [ ta?! htedoh ja viknuti JER sam bio
uplaen. ta?! htedoh ja viknuti ZBOG straha.]
(12) SAVLADAN, valjda, oseanjem sujete, on pada u neki zanos i nosi, misli, u smrt svog
jahaa. (OZS, 199) [...on pada u neki zanos JER je savladan oseanjem sujete... on pada u
neki zanos ZBOG savladanosti oseanjem sujete.]
(13) POSRAMLJEN, Jea uze sekiru i ljutito stade udarati po glavnji. (OZS, 207) [ Jea uze
sekiru i stade udarati po glavnji JER je bio posramljen. Jea uze sekiru i ljutito stade udarati po
glavnji ZBOG posramljenosti.]

Kao to se iz korpusa vidi, apozitiv stoji ili sam (dodatno neekspliciran) ili dodatno
ekspliciran prilogom, padenom konstrukcijom i sl. Primer za prvi sluaj bila bi reenica
(4) [...] a pusta Drina BRZA i ALOVITA, pa bi sve odnela i nijedan ne bi izneo glave... a za drugi

reenica (8) A ona, SIROTA, DOBRA, brate, kao svetac, pa pilji u njega kao noje u jaje.
Zanimljivo je da postoji i drugaija transformaciona mogunost apozitiva. Tako u
reenici (4) (i ne samo u toj reenici, naravno) apozitiv BRZA i ALOVITA moemo
transformisati u nerestriktivnu relativnu klauzu Drina, koja je brza i alovita [...], ali time
bismo zapravo dobili uzronu relativnu klauzu koja bi samo na sintaksikom planu bila
vezana za antecedent dok bi na semantikom planu bila determinant sadraja itave
upravne klauze.7 Dakle, ona bi preko supstantivnog elementa oznaavala uzrok.
Pridevi u poziciji apozitiva, budui kondenzatori, esto mogu imati kompleksno
znaenje, tj. mogu se, nakon transformacije, interpretirati istovremeno na nekoliko naina
u zavisnosti od (komunikativne) intencije autora. Najee interferiraju vremensko i
uzrono znaenje, pa tako u reenicama (10) i (12), ukoliko elimo da istaknemo
sukcesivnost dogaaja, a ne njihovu uzrono-posledinu vezu, moemo razviti
temporalno tumaenje:
(10) Katani, OKURAEN, nastavi: Stvar je u ovome... [ Katani, NAKON to se okuraio,
nastavi...] (12) SAVLADAN, valjda, oseanjem sujete, on pada u neki zanos i nosi, misli, u smrt
svog jahaa. [ On pada u neki zanos, NAKON to je bio savladan oseanjem sujete... ]

Ovde bismo mogli da ukaemo i na sintaksiku (i semantiku) bliskost apozitiva i

atributsko-priloke odredbe. Ako posmatramo reenice>
(a) Turci UPLAENI odu to su bre mogli, a ja se vratim nesrenom gospodinu Mijuku [...].
(Mem, 27) [ Turci odu to su bre mogli a pritom su bili uplaeni.] i
(b) [...] mi mlai, USTRAENI od smrti, u ume pobegosmo, i od begunaca skupi se vojska ...
(Mem, 83) [... mi mlai, ZBOG TOGA TO smo bili ustraeni od smrti, u ume
pobegosmo... a mi mlai ZBOG ustraenosti(straha) od smrti pobegosmo u ume...],

vidimo da atributsko-priloka odredba karakterie (u naem sluaju) subjekat dok vri

neku radnju (obino uz glagole kretanja) dok apozitiv blie determinie predikat (ovde je
to uzrok vrenja radnje).
3.1.3. I u narednim reenicama imamo primere indirektnog uzroka tipa razlog,
ali u reeninoj strukturi sa gramatikim (sintaksikim) i logikim (semantikim)
subjektom. U reenici (14) imamo prave prideve (vatren, plahovit), a u reenici (15)
7

Takva uzrona relativna klauza bila bi samo posledica strukturne (i stilske) organizacije od strane autora,
ali bi semantika vrednost ostala nepromenjena (up. Kovaevi 1998: 181-192).

nalaze se pridevi koje vode poreklo od participa i to poreklom od trpnog glagolskog

prideva (odgajen, sluen) i radnog prideva (odrastao):
(14) Ja mu kaem da bi ovoga manje voleo, jerbo mi se onaj vei sasma VATREN i PLAHOVIT
dopada. (Mem, 112) [ ...onaj mi se vei dopada BUDUI je sasma vatren i plahovit..... onaj
mi se vei dopada ZBOG svoje vatrenosti i plahovitosti...]
(15) Tome e zar biti uzrok njegovo vaspitanje i ivot od kolevke. ODRASTAO u bogatoj familiji,
ODGAJEN neno kao devojka i u celom ivotu tako SLUEN sreom, da nikad nije itao
Hamleta ni veeravao luka i hleba. (Ver, 134) [ To je sve uzrokovalo njegovo vaspitanje i ivot
od kolevke JER je odrastao u bogatoj familiji, (JER) je odgajen neno kao devojka i (JER) ga je
srea sluila u celom ivotu... Tome e biti uzrok njegovo vaspitanje ZBOG odrastanja u
bogatoj familiji, ZBOG odgojenosti kao devojka i ZBOG (imanja) sree u celom ivotu...]

U reenici (14) javlja se subjekatski dativ (dativ nosioca psihofizikog procesa tj.
oseanja) koji se razlikuje od subjekta uzrone klauze, jer je ta klauza nastala
transformacijom od apozitiva pozicioniranog i vezanog za kauzativ, gramatiki subjekat
dok je u u reenici (15) signal agensa uzrone reenice dat posesivnom zamenicom
(njegov) u nadreenoj klauzi.
4. Glagolski prilog kao kondenzator kauzalne klauze
4.1. Glagolski prilozi po pravilu, kada se razviju u klauzu, imaju identian
subjekat8 sa onim u upravnoj klauzi te se moe rei da su oni delovi monosubjekatske
(tautosubjekatske) sloene reenine strukture. Kovaevi je uoio da su glagolski
prilozi, sintaksiki posmatrano, na granici izmeu koordinacije i subordinacije, i da
predstavljaju poetni stadijum ''jezikog obrazovanja sloenih kategorija''. Drugim
reima, gerundi poseduju potencijal objedinjavanja, inkorporiranja razliitih znaenja pa
su, shodno tome, i ''semantiki najisprepletanija sredstva'' (Kovaevi 1988: 73). Time se
i koriguje stav Ljube Stojanovia (Stojanovi 1928-1929: 6), koji je tvrdio da glagolski
8

Izuzetak od ovog pravila predstavljaju primeri u kojima je vrilac radnje iskazane glagolskim prilogom
obezlien. Npr.: Novi Sad se nalazi idui na jug od Subotice Novi Sad se nalazi na jugu kada se ide od
Subotice; ili: Iziav iz sela odmah pada u oi jedna zalaktica Vardarova u pravcu severozapada
(Stevanovi, 1986: 756).Na ivici prihvatljivosti su i sluajevi tipa Kupajui se (m.: dok se kupahu, misli se
na vile) pone jedna drugoj govoriti (Stevanovi, 1986: 743), gde imamo jednu reenicu sa agensom u
pluralu a u drugoj agens u singularskom obliku. Na drugoj strani, reenice tipa Tako oni tijo govorei, edo
malo pade na zemljicu (nar. pesma, v. Stevanovi, 1986: 744) ili Onda na kunom pragu prostru struke i
djevojka kleknuvi na njih, otac joj daje dobru molitvu (Stevanovi, 1986: 744) nisu vie u prirodi srpskog
knjievnog jezika. To su primeri apsolutne participske konstrukcije koji su se jo sporadino pojavljivali
kod npr. I. Andria, V. Petrovia, ali se ipak nisu ouvali u sistemu. Up. i kod Radovanovia (1977: 128)
''[...] padene konstrukcije su u odnosu na svoje verbidske konkurente neobeleene prema 2 osnovna
merila: a) padene konstrukcije ne zahtevaju obaveznu identinost agensa korelativnih predikacija (uzroka i
posledice), pa su stoga pogodne za situacije anonimnosti odnosno uoptenosti agensa ...''.

prilozi imaju iskljuivo vremensko znaenje; oigledno je da gerundi mogu imati razliita
znaenja.
4.2. Kod primera sa glagolskim prilogom sadanjim nalazimo prvo znaenje
efektora (neposrednog izazivaa):
(1) Saem na vodu Ub, naem Jakova i Luku, a oni se vratili od teranja, jerbo su umorni, od
apca HITAJUI i onu se no TUKUI. (Mem, 137) [ ...umorili su se zato to su hitali i (zato
to) su se onu no tukli...oni su umorni OD hitanja i celonone tue...]
(2) Rekao mu Popovi Pavle iz Vrania: Javi mu se, gospodaru, cre PLAUI, ao mu je.
(Mem, 154) [ cre jer stalno plae; cre OD plakanja... ]
(3) On, kae mama, posle te nae nesree bio je prvo uinuo lea, VUKUI onu no vodu, pa je
sutradan poguren doao naoj kui i smejao se! (Vet, 194) [ ...uinuo je lea od toga to je
vukao onu no vodu.....bio je uinuo lea OD teine prilikom donoenja vode]
(4) [...] a Ikonija se sva oznojila KUPEI krpama krv ispod kreveta. (I, 82) [... oznojila se od
toga to je kupila krpama krv ispod kreveta......oznojila se OD kupljenja krpama krvi ispod
kreveta...]

4.3. U tekstu su registrovane i tri reenice sa uzrokom tipa stimulator:

(5) [...] a ALEI za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, i nee mene harambaa
posei ... (Mem, 192) [... zbog toga to sam i alio za mojim petacima, pomislim... ... IZ
alosti prema mojim petacima, pomislim...]
(6) Dugo se opirao srcu NE HOTEI srditi Boga, ali starost ga je obrvala. (I, 84) [ jer nije
hteo srditi Boga......opirao se IZ elje da ne ''srdi Boga''...]
(7) I onda se stade brzo oblaiti, HOTEI se samome sebi nainiti ravnoduan. (Ver, 141)
[...jer je hteo da se samom sebi naini ravnoduan......brzo se poe oblaiti IZ elje da se
samome sebi naini ravnoduan...]

4.4. U narednim reenicama imamo indirektni tip uzroka:

(8) Hadi-Musta-paa, VIDEI sebe i svoj paaluk u opasnosti od Pasmandije i od ove dvojice u
Bosnu pobeke (...). (Mem, 50) [ zato to je video da je u opasnosti......ZBOG sagledavnja
pretee opasnosti...]
(9) Onda, BOJEI SE selo globe, svi su ustali... (Mem, 132) [ poto se selo bojalo globe... ...
selo je ustalo ZBOG bojazni (straha) od globe...]
(10) u fusnoti: Petar Novakovi ardaklija, koji je sa mnom u Rosiju iao, poizostao je u
Peterburgu, kako su nam Rusi rekli, EKAJUI kurira iz Carigrada, da vide hoe li Porta pokoriti
se i Rusima ... (Mem, 128) [ jer je ekao kurira iz Carigrada... ... poizostao je ZBOG
ekanja kurira iz Carigrada...]
(11) u fusnoti: Prvih dana maja 1805 godine mi smo na skuptini bili u Peanima, na Umki, i to
vie peine u umaru, BOJEI SE da ne bi Turci iz Beograda izali na nas. (Mem, 128) [ ...mi
smo se sklonili u Peane zato to smo se bojali... ... mi smo se sklonili u Peane, na Umki
ZBOG straha da Turci...]
(12) ZNAJUI ja da je sva valjevska vojska prema apcu, pohitam iz Smedereva, doem u
valjevsku nahiju, poem Svileuvi... (Mem, 136) [ Kako smo znali da je... ...pohitam iz
Smedereva ZBOG saznanja da je sva valjevska vojska prema apcu]
(13) I upravo NE TRAEI nikakva dalja razloga, on se oprijatelji sa smru. (Mem, 157) [ I
upravo zato to nije traio nikakva dalja razloga... ZBOG 'netraenja' daljih razloga, on se
oprijatelji sa smru...] (14) Kad to vidi stari buljubaa ivan, a on se poplai, MISLEI, kad

Karaore otera Mitria malog buljubaicu (...), a sutra e i mene (...). (Mem, 195) [ jer je
mislio...... on se poplai ZBOG pomisli da e...] (15) A sada, oprezno SE UVAJUI i
neprestano MISLEI, prestao sam da pevam pesmu. (, 44) [... prestao sam da pevam pesmu
jer sam se uvao i jer sam neprestano mislio......prestao sam da pevam pesmu ZBOG
predostronosti...] (16) ZAUZIMAJUI SE za njega, PIUI i GOVOREI, upropastio sam svoju
karijeru i spao na to da budem uitelj. (I, 105) [ Zbog toga to sam se zauzimao za njega,
pisao i govorio... ] (17) "Ih, jadan sam ti ja!" i brzo opet strpa lice na laktove, MISLEI, valjda,
da e se sve ovo kao kakav straan san, dok on muri, prometnuti u veselu javu. (OZS, 201) [
jer je mislila......strpa lice na laktove ZBOG miljenja da e...]

U gerundima (kao i kod apozitiva) esto su kondenzovana kompleksna znaenja

tako se i mnogi glagolski prilozi iz naeg korpusa mogu dvostruko interpretirati. Npr.,
pored uzronog moemo i vremensko znaenje rekonstruisati u sledeim reenicama: (8)
Hadi-Musta-paa, VIDEI sebe i svoj paaluk u opasnosti od Pasmandije i od ove dvojice u
Bosnu pobeke ... Hadi-Musta-paa, KADA je video sebe i svoj paaluk u opasnosti od
Pasmandije i od ove dvojice u Bosnu pobeke... Slino ovome moemo pored uzronog,

prilikom transformacije, interpretirati i omoguivako9 znaenje - (13) I upravo NE

TRAEI nikakva dalja razloga, on se oprijatelji sa smru. (Mem, 157) I TIME TO nisu
traili nikakva dalja razloga, on se oprijatelji sa smru ili ...] ili (16) ZAUZIMAJUI SE za njega,
PIUI i GOVOREI, upropastio sam svoju karijeru i spao na to da budem uitelj TIME TO
sam pisao i govorio, upropastio sam karijeru... A naravno, shodno primarnom znaenju ovog

gerunda da oznai istovremene radnje sa onim u upravnoj predikaciji, moemo

transformisati i propratnookolnosnu (komitativnu) klauzu; npr . (17) "Ih, jadan sam ti ja!" i
brzo opet strpa lice na laktove, MISLEI, valjda, da e se sve ovo kao kakav straan san, dok on
muri, prometnuti u veselu javu Strpa lice na laktove I PRI TOME pomisli da je sve ovo kakav
ruan san.

4.5. U primerima sa glagolskim prilogom prolim zabeleeno je pet reenica sa

stimulatorskim uzronim znaenjem. Sve one imaju glagol 'hteti' sa deziderativnim
znaenjem eleti u poziciji preteritalnog gerunda:
(1) Vojvoda Milo, NE HOTEV sam ii, zovne i mene ... (Mem, 180) [ Milo zovne i mene
poto nije hteo sam ii......Milo zovne i mene IZ elje da ne ide sam...]
(2) I ja poeh da se smejem, HTEVI pokazati da ja i ne mislim prisvajati sebi toliko interesa za
me s njene strane. (, 21) [ jer sam eleo(hteo) pokazati......poeh da se smejem IZ elje da
joj pokaem...]
(3) [...] zagrnu rukav od ureta i pogleda po stolu, HTEVI SE nalaktiti. (STNP, 176) [...
zagrnu rukav od ureta i pogleda po stolu jer je hteo da se nalakti...zagrnu rukav i pogleda po
stolu IZ elje da se nalakti]
9

Na ovo znaenje upuuje i mogunost uspostavljanja konverzivnog odnosa. Npr. PIUI i GOVOREI,
upropastio sam svoju karijeru Pisao sam i govorio UPROPASTIVI TIME svoju karijeru : Time to sam
pisao i govorio, upropastio sam svoju karijeru/Pisao sam i govorio i tako upropastio svoju karijeru.

(4) On se protrlja po elu HTEVI razagnati ove misli. (STNP, 181) [ On se protrlja po elu
jer je hteo razagnati ove misli......protrlja se po elu IZ elje da razagna ove misli...
(5) Vuko pogleda najpre zablenut oput nje, onda tek opazi mene i, HTEVI valjda da me prevari,
uini se da me ne vidi (...). (OZS, 196) [...uini se da me ne vidi poto je hteo valjda da me
prevari......uini se da me ne vidi IZ elje da me prevari...]
(6) Poem ak oko ardaka, HTEVI da ga zaobiem i iznenadim. (OZS, 196) [ jer sam hteo
da ga zaobiem......poem oko ardaka IZ elje da ga zaobiem...]

4.6. U preostalim primerima imamo indirektno uzrono znaenje:

(7) Ta vi dobro znate da je bosanski vezir Beir-paa predao nama etiri dahije; na nae iskanje
morao je dopustiti te smo im glave poodsecali; uli ste i dobro znate da su abaki Turci, NE
MOGAVI trpeti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu. (Mem, 164) [...abaki Turci su
isterali Mus-agu jer nisu mogli trpeti od nas bojeve......isterali su Mus-agu ZBOG
'nemogunosti' da trpe...]
(8) Sad u dva meseca, mi OSVOJIVI i POPALIVI Karanovce, RAZBIVI Uiane mnogobrojne
i Uice POPALIVI, RAZBIVI silnu vojsku Afiz-painu, (...) svaki Srbin i Srpkinja pesmu peva
gordo. (Mem, 171) [ budui da smo osvojili i popalili karanovce, razbili Uiane
mnogobrojne, i budui da smo Uice popalili, i razbili silnu vojsku Afiz-painu (...) svaki Srbin i
Srpkinja pesmu peva gordo ...svaki Srbin pesmu peva ZBOG osvajanja i paljenja Karanovca,
ZBOG razbijanja i paljenja Uica i ZBOG razbijanja silne Afiz-paine vojske]
(9) Pri padniju Srbije 1813 godine 23 septembra meseca, Nikola Marinovi, Zemunac, BIVI
dobar poznanik, a mono da i ortak pokojnoga Milana Obrenovia, porui da vojvoda Milo
Obrenovi to pree (...) doe. (Mem, 180) [...Nikola Marinovi porui jer je bio njegov dobar
poznanik......Nikola Marinovi porui to ZBOG poznanstva sa njim...]
(10) (...) Milo Obrenovi (...) i NE NAAVI svoje familije, po koju sam jote pree sa apca
poslao svoga Dimitrija da je dovede, NAAVI Jakova Nenadovia u Zabreju (...) Milo preda
amanet Jakovu i sablju Milanovu (...). (Mem, 181) [ i budui da nije naao svoje familije i
Jakova Nenadovia u Zabreju ...preda amanet Jakovu ZBOG pronalaska Jakova u
Zabreju...]

Ilustrativni su primeri (8) i (9). U primeru (8) subjekti se formalno (morfoloki) razlikuju
(mi smo osvojili, popalili, razbili...,a s druge strane, svaki Srbin i Srpkinja peva pesmu),
ali se zapravo znaenjski (referencijalno) oni poklapaju (preklapaju) (mi = svaki Srbin i
Srpkinja). Ovakve konstrukcije danas nisu prihvatljive. U primeru (9) imamo zanimljivu
upotrebu oblika bivi, koji je danas potpuno popridevljen i funkcionie kao pravi pridev
ije se glagolsko poreklo vie i ne osea, dok je u Protinom jeziku, oevidno, glagolsko
poreklo evidentno.
4.6. Zabeleena je i sledea reenica No drva NE IZGOREVI kako valja, udari ona
sila po sobi, te ti onaj umur udari u glavu moga ardakliju i Teodora... (Mem, 117). Ovo je

sluaj apsolutnog participa gde se subjekti dveju klauza razlikuju (tzv. heterosubjekatski
odnos): Zato to drva nisu dobro izgorela, udari sila po sobi. Danas se ovakva upotreba
gerunda smatra nestandardnom.

5. Kauzalna klauza
5.1. U korpusu je registrovan veliki broj uzronih reenica s razliitim veznicima
(kod Nenadovia ukupno 211, a kod Lazarevia 135). Podela zabeleenih uzronih
reenica izvrena je prvo prema karakteru (poreklu) kauzalnog subjunktora, a zatim su
analizirani primeri. Veznici koji uvode ove zavisne reenice mogu biti prosti i sloeni (tj.
vezniki izrazi skupovi). U naem korpusu pronali smo sledee proste uzrone veznike:
jer/jerbo, kad, kako, poto, da, gde i to/zato.
5.2. Veznik jer10 je ''najfrekventniji uzroni veznik i u Vukovom i u dananjem
jeziku, u svim njegovim funkcionalnim stilovima (Kovaevi, 1998: 129)''. Budui da je
u mogunosti da ''opsluuje'' celokupnu paletu uzronih znaenja, ovaj subjunktor
moemo zvati opteuzronim veznikom. Njegovo je poreklo relativnozameniko11 i stoga
moe da uvodi klauzu iskljuivo u postpoziciji.
Prilikom prouavanja uzrone reenice posebno je zanimljivo ispitivati odnos
agensa uzrone klauze i agensa nadreene (upravne) predikacije. ''Kada kauzalne padene
konstrukcije saoptavaju direktni uzrok, a deverbativna imenica pri tom oznaava
psiholoki ili fizioloki proces, odnosno stanje, u povrinskoj strukturi dosledno izostaje
eksplikacija agensa predikacije, kao informaciono redundantan podatak, poto se agens
predikacije ove vrste i agens korelativne predikacije nalaze u sferi istog lica
(Radovanovi, 1990: 23).'' Meutim, u sluaju indirektnog uzroka najee je znaenje
uzroka smeteno izvan sfere agensa korelativne predikacije (posledinog znaenja), i tada
se eksplicira nominalni signal agensa u kauzalnoj reenici.
5.2.1. Pogledajmo prvo primere u kojima su agensi identini (primeri 1, 2 i 3 su iz
Memoara a primeri 4, 5 i 6 su iz pripovedaka):
(1) [...] a neki su i slube dobili, JERBO su vrsni i udvorice bili (Mem, 57) [ ...dobili su
slube... ZBOG vrsnog udvoritva...]
(2) [...] ''Veso, o tom uti, nikom da nisi kazao; JER ako jednom kae, tvrda je vera: ti e
poginuti.'' (Mem, 74) [ ... nikom da nisi kazao ... ZBOG mogueg tvoga poginua...]
(3) [...] ali ne smedoh za vojskom top na upriju da teram, JER to poloenije mesta ne znam (...).
(Mem, 94) [... ne smedoh top da teram ZBOG nepoznavanja tog mesta... ]

10

Jerbo je arhaina forma, inae karakteristina za Vukov jezik i njegovo vreme. Veznik je nastao
srastanjem forme jer i zastarelog uzronog veznika bo (koji moemo nai u vrlo starim tekstovima) (npr.
Platiti, dabome, nisu mogli, plaali bo nijesu apotoli Mato 5, 92; Katii, 1986).
11
Vid. Rjenik JAZU, knj. IV, 590.

10

(4) Od neko doba ona radi svaku no do 12 i due, JER sprema poklone za Boi (...). (, 29)
[... ona radi ZBOG spremanja poklona za Boi...]
(5) [...] udio sam se da sam ja to sve nekad radio, JER se nieg ne mogu setiti. (, 43) [...
udio sam se ZBOG nemogunosti da se setim]
(6) Ali ujedanput se tre, kao da stade na guju, JER pod jednom vinjagom ugleda profesora
Nedia s nekom knjigom i crvenom pisaljkom u ruci. (Ver, 155) [... tre se ZBOG 'uoavanja'
profesora Nedia... ]

ovim

se

primerima

subordiniranom

reenicom

iskazuje

nekakva

kvalifikacija/situacija/akcija koja je ''odgovorna'' za (ne)aktivnost tog istog agensa u njoj

nadreenoj klauzi. Nominalno signaliziranje agensa ovde je redundantno poto se na
osnovu konjugacione gramatike morfeme nadreene i podreene klauze vidi da se radi
o istom licu, odnosno identinim agensima.
Ipak, eksplicirani agens (mada identini i leksiki istovetni u tim dvema
klauzama) moe se sresti mada samo u dva sluaja (oba iz Memoara). ini se da je to u
funkciji isticanja agentivnog znaenja:
(1) Tu je bio poslao sultan Selim nekoliko nizamske vojske u zelenom mundiru, JER je Selim
prvi poeo nizam uvoditi. (Mem, 36) [...poslao je vojsku ZBOG uvoenja nizama... ]
(2) Najposle pitam ja ardakliju koliko najmanje za taj put moe biti dosta, JERBO ja nisam
nikud od Sarajeva dalje putovao. (Mem, 103) [... pitam ja ZBOG 'neputovanja' dalje od
Sarajeva... ]

5.2.2. Neto je vei broj primera indirektnog uzroka sa razliitim agensima. Tada
se i eksplicira nominalni signal agensa kauzalne reenice (ako je to uopte mogue).
Pogledajmo, dakle, sluajeve sa personalnim reenicama:
(1) Ja ne ostanem dugo u Aanji, JER moj otac zapovedi te odem u Kupinovu nekom Ignjatu
Sabovu, starcu od 70 godina. (Mem, 38) [... ne ostanem ZBOG oeve zapovesti da odem... ]
(2)[...] ako je 100 hiljada, to moj otac nosi 50 hiljada, to jeste pola na njegovu od Valjeva do Save
kneinu, JERBO je u njegovoj kneini itorodnija zemlja i irorodna (...). (Mem, 49) [... nosi 50
hiljada ZBOG itorodnosti njegove zemlje...]
(3) I dvorili su po obiaju Aganlijinom, JER pred njim niko nije smeo sesti, pa i sama ulema (...).
(Mem, 62) [... i dvorili su po obiaju Aganlijinom ZBOG 'nesmelosti' (=nedostatka smelosti)
da sednu... ]
(4) Nisam skoio iz postelje, JER mi je soba bila hladna... (, 44) [... nisam skoio iz postelje
ZBOG hladnoe u sobi.... ]
(5) Tada je, kao na predstavi maioniara, blesnulo i opet iezlo njezino lice, JER se on odmah
sutradan morade vratiti s ocem u Beograd (...). (Ver, 139) [... blesnulo je i iezlo lice ZBOG
'moranja' (=obaveze) da se vrati...]

5.2.3. U korpusu je naeno dosta primera sa egzistencijalnopersonalnim

hipotaksikim

sklopovima.

njima

je

nadreena

predikacija

predstavljena

11

egzistencijalom reenicom, koja iskazuje nekakvu situaciju, okolnost, dok podreena

predikacija predstavlja objanjenje (''opravdanje'') takve situacije:
(1) Ja im kaem pria moj otac da u momaka nema puaka, JER su oni sve pokupili (...).
(Mem, 26) [... nema puaka ZBOG odnoenja svih... ]
(2) Na tom pozoritu sveta je mnogo bilo; JER i Srbi i Turci, da bi vei strah od dahija imali,
morali su doi da ove prve rtve srpske gledaju. (Mem, 65) [... bilo je sveta ZBOG 'moranja'
(=obaveze) Srba i Turaka da dou.... ]
(3) Kazuju nam prijatelji da je vojske prema nama mnogo (JERBO je samo valjevska nahija (...) i
abaka; ali je abaka razdvojena i rogobatna). (Mem, 139) [... prema nama je mnogo vojske
ZBOG valjevske i abake nahije... ]
(4) Djece nije bilo, JER je ve bio jul mjesec, pa zbog ono nekoliko dana do raspusta ne htjesmo
sazivati djece. (I, 102) [... dece nije bilo ZBOG meseca jula (=raspusta)... ]

5.2.4. Naredni primeri sintaksiki predstavljaju model personalnoegzistencijalne

klauze, u kojima superordinirana personalna reenica reprezentuje akciju (ili, eventualno,
stanje), a subordinirana egzistencijalna reenica daje objanjenje za takvu okolnost:
(1) [...] a mi emo na njegovo mesto iz drugih nahija momcima potpuniti, JERBO svuda dobrih
momaka ima. (Mem, 131) [... mi emo momcima popuniti ZBOG postojanja dobrih momaka ]
(2) Ja sam i sam poao, i ovo ito hou da nosim JERBO u naem kraju nema hleba. (Mem, 188)
[... hou ito da nosim ZBOG 'nemanja' (=nedostatka, oskudice) hleba... ]
(3) ''A sad se uutao, sad nita o njoj ne pie, znam ja ta e to rei!'', JER takvog skeptika kao to
si ti malo je. (, 18) [... znam ta e rei ZBOG postojanja malo skeptika... ]
(4) [...] pravei mesta drugim putnicima koji se gurae zajedno sa svojim prtljazima, JER jo ne
bee nijednog koijaa ni nosaa. (STNP, 182) [... gurae se ZBOG nedostatka koijaa i
nosaa... ]

5.2.5. Zabeleeni su i primeri komponovani po sintaksikom modelu

impersonalno12-personalne reenice, a semantika tog modela moe se objasniti relacijom
tvrdnja komentar tvrdnje:
(1) Opali tobdija te jednog belog hata pogodi, a lako je pogoditi JERBO su konjici turski bili
gusti kao uma. (Mem, 95) [... lako je pogoditi ZBOG brojnosti Turaka.... ]
(2) A lako je doznati JER zemunski trgovci i terdoman svaki dan u Beograd prelaze svojim
poslovima, pak doznadu. (Mem, 97) [... lako je doznati ZBOG prelazaka zemuskih trgovaca i
terdomana... ]
(3) Tuda se polako putuje13, JERBO kola u pesak upadaju do pola paoca. (Mem, 112) [... lako
se putuje ZBOG upadnja kola u pesak... ]
(4) Uostalom, lako je razumeti, JER vam je jezik vrlo srodan s naim! ree ona. (, 27) [...
lako je razumeti ZBOG srodnosti naih jezik... ]
(5) [...] bogomrsko [je] ne raditi u petak, JER je to samo turski svetac. (I, 79) [... bogomrsko
je ne raditi SAMO ZBOG turskog sveca....]

12

U pitanju je impersonalna reenica modela S=P(X je)+Inf/Sda, gde je P=Cop+Adv/N, a P je

inkongruentan.
13
Ovde se radi o deagentizovanoj (obezlienoj) reenici.

12

(6) Mora biti da je ve tri14, JER danas je subota, a Maks ima sednicu sa studentima njegovoh
kora u ovoj krmi. (, 40) [... mora biti ve je tri ZBOG subote... ]

5.2.6. U malobrojnim primerima koji slede veznikom jer uveena je i uzrona

reenica sa znaenjem unutranje pobude (stimulacije). Poto se radi o unutranjoj
pobudi agnesa, agens subuordinirane (kauzalne) predikacije mora biti identian agensu
superordinirane predikacije (dakle, uzrok stimulacija je u sferi istog lica). Glagoli tih
subordiniranih reenica su glagoli sa znaenjem elje, htenja, volje i sl. kojima se
iskazuju voljne, svesne reakcije (Ivi, 1954; Radovanovi, 1977; Bugarski, 1999). N.
Bugarski u kauzalnim Kiovim reenicama u poziciji predikata nalazi glagolske lekseme
tipa 'eleti', 'hteti' (Bugarski 1999: 197). Meutim, u mom korpusu, u poziciji predikata
kauzalne klauze, nalaze se analitiki predikati koji u svom leksikom jezgru sadre
imenicu ili pridev: elja, voljan, rd i dr.:
(1) [...] ''nemoj gospodine Mijuko'', reknem mu ja, ''nego da ja idem da vidim cara, JER to mi je
najvea elja, a ti si ga sto puta video.'' (Mem, 29) [... idem da vidim cara IZ (moje) elje
(volje)... ]
(2) Ja ne kaem odmah njima da sam ostavio na visu sa Jakovom 700 ljudi, JER rad sam bio da
vidim hoe li i oni da se diu. (Mem, 70) [... ostavio sam 700 ljudi IZ elje (volje) da vidim .... ]
(3) Kad je Mladen otiao sa slubom u Beograd, i njihovi se odnosi prekidoe, JER nijedan ne
bee voljan pismima krpiti lino raskinute veze (...). (Ver, 159) [... odnosi se prekidoe IZ elje
(volje) da pismima ne krpe veze....]

5.2.7. U korpusu nisu registrovani primeri jer-reenice kojom se iskazuje

fiziko/fizioloko stanje koje direktno uzrokuje izvrenje upravne radnje, procesa i sl.,
odnosno, nema primer za efektorski tip direktnog uzroka.
5.3. Veznik poto zabeleen je samo u pet uzronih reenica. Svi primeri
predstavljaju indirektni (pasivni) uzrok (razlog). U pogledu istovrsnosti/razliitosti
agensa u upravnoj i podreenoj reeninoj strukturi, imamo sledee rezultate: u tri
sloene reenice (1), (2) i (3) agensi se razlikuju izmeu glavne i zavisne klauze, u jednoj
reenici (4) agensi glavne i zavisne klauze su identini, dok je u poslednjem primeru (5)
uzrona reenica impersonalna:
(1) [...] sve age i zli Turci [su] pobegli u Vidin (POTO im je Hadi-Mustafa-paa ubio u
Beogradu poglavicu Kara-Smaila), onda nekako se pritaje Bego Novljanin i urt-oglija u apcu.
(Mem, 49) [...pobegli su ZBOG ubistva Kara-Smaila...]

14

U ovom sluaju se radi o impersonalnoj reenici tipa S=P(X je) gde je P=CopV (jesam, biti, bivati) +
Adv/N (bez Subj. ili sa log. Subj.).

13

(2) Sad one etiri dahije iskupe knezove, POTO su Beograd janiari osvojili 1799 godine, i
dozovu mog oca i kau mu (...). (Mem, 59) [... iskupe knezove ZBOG osvajanja (=pada)
Beograda...]
(3) Ja sam joj, POTO je prsnuo mehur, mazao [prst] rastvorom srebrnog nitrata (...). (, 23)
[... mazao sam joj prst ZBOG prsnua mehura...]
(4) Pokatkad, POTO je naiao na neto vano, odmakne [novine] drei ih u levoj ruci i gleda iz
daljine, onda udari desnom rukom po njima (...) i stane revnosno podvlaiti crvenim plajvazom
(...). (, 18) [... odmakne novine ZBOG nailaska na neto vano...]
(5) POTO je bila nedelja, to je sve bilo zatvoreno. (OZS, 202) [... sve je bilo zatvoreno ZBOG
nedeljnog neradnog dana...]

5.4. Veznik kako je jedan u nizu kontekstualno uslovljenih,15 tj. polisemantinih

veznika. Primarno mu je znaenje nainsko, meutim, videemo da se njime neretko
uvode i uzrone reenice. Uzrone reenice sa veznikom kako iskazuju, u naim
primerima, samo indirektni (pasivni) uzrok tipa razlog.16
5.4.1. Agensi podreene i nadreene reenine strukture ne moraju biti razliiti, a
kad jesu, agens kauzalne klauze ne mora biti nuno i ekspliciran. U primerima (1), (2),
(3) i (4) upravo je takva situacija, nominalni signal agensa nije dat. U primerima (1) i (2)
u podreenoj reeninoj strukturi, u poziciji predikata, nalazi se glagol 'videti' upotrebljen
u znaenju 'shvatiti' (pa bi to prema Kovaeviu bio uzrok tipa kriterijum na osnovu
toga to smo shvatili) dok primeri (3) i (4) predstavljaju ''prave'' razloge:
(1) No Turci pree toga, KAKO su videli da e rat zapoeti, dozvali su knezove i kmetove (Mem,
28) [... dozvali su knezove ZBOG 'uoavanja' da e rat zapoeti...]
(2) On KAKO je video u ono ratno doba po Sremu i Banatu kako su sela i kumpanije podeljena
(...) odmah je naredio kod svake crkve po jednog glavnog kmeta (...) (Mem, 45) [... naredio je
po jednog glavnog kmeta ZBOG 'uoavanja' da ...]
(3) Kaem mu ja da, KAKO smo uli da je Crni ore poeo paliti hanove, i mi se kupimo da se
tuemo u Valjevu Pore-Aliju (...) (Mem, 71) [... mi se kupimo ZBOG saznanja da je Crni
ore...] Ja KAKO sam letos po Vraaru lake vojene haljine nosio, a nisam se ni nauio daleko
putovati, tako i poao (...). (Mem, 116) [ Ja ZBOG noenja vojene haljine a i ZBOG
'nenauenosti' (=nanaviknutosti) na daleka putovanja...]
(4) Ja KAKO sam, kao ak, spavao sa stricem Jakovom i sa Gliom u penici pod jednom
jabukom petrovaom, nisam ni osetio kad su ova dva otila. (Mem, 192) [... nisam osetio da su
otili ZBOG, kao ak, spavanja sa stricem Jakovom i sa Gliom...]

15

Ako posmatramo levu (A) i desnu (B) stranu, i relaciju (r) izmeu njih, moemo govoriti o kontekstualno
uslovljenim i kontekstualno neuslovljenim uzronim veznicima i to formulaiki predstaviti ovako:
1) A (posl.) r B (uzrok) i 2) A r B. U prvom sluaju jedinice A i B daju vezniku (relaciji)
znaenje kauzalnosti, u drugom sluaju veznik (relacija) ''predodreuje u svim kontekstima uzronoposljedini semantiki suodnos jedinicama A i B''. (Kovaevi 1998: 123)
16
To se slae sa Kovaevievim zakljukom da veznik kako ''nikad ne izraava 'aktivni' uzrok [...] nego
uvijek obiljeava situacije, stanja, zbivanja kao uzroni osnov ili razlog onome to je kao posljedica
obiljeeno osnovnom klauzom" (Kovaevi 1998)

14

5.4.2. U narednim primerima agensi podreene i nadreene klauze se razlikuju.

Podreenom klauzom iskazuje se nekakva okolnost, stanje, situacija, obiaj (ime se ovaj
tip uzroka pribliava znaenju spoljaenjeg efektora) koja uzrokuje odreeni postupak,
akciju agensa nadreene predikacije:
(1) KAKO se Srbija nanovo pobunila, on pree u Srbiju... (Mem, 25) [... ZBOG ponovnog
buenja Srbije, on pree u Srbiju...]
(2) KAKO su Nemci otili, a Turci jot svoje sudove ne postavili, to moj otac ode suditi kao knez
ili oberlajtnant (...) (Mem, 44) [... otac ode suditi ZBOG odlaska Nemaca i nedolaska Turaka...]
(3) [...] KAKO je bio obiaj da i Karaore i druge stareine u valjevskoj vojsci kod crkve se (od
atora) skupljaju u hladu, tako se i sad pokupie. (Mem, 100) [... pokupie se ZBOG
davnanjeg obiaja...]
(4) Mogla bih dokazati da imam vie prava no vi, al' KAKO je to pravo na naem
meunarodnom, tj. srpsko-nemakom kongresu ukinuto, to neu ni da se sluim njime. (, 27)
[... neu se sluiti time ZBOG ukidanja tog prava...]
(5) KAKO bee tek zora i putnici neodluno stajahu na obali, to i nehotice svi obratie panju
ovoj sceni. (STNP, 183) [... svi obratie panju ovoj sceni ZBOG rane zore... ]

5.5. Veznik kad(a) predstavlja interpretativno najkomplikovaniju situaciju kada je

upotrebljen u uzronom znaenju. I ovaj veznik, kao i poto i kako, ima kontekstualno17
uslovljeno znaenje. Ono to emo pak istai u vezi sa ovim veznikom, jeste problem
njegovog interpretiranja u odreenim sintaksiko-komunikativnim okolnostima. Ksenija
Miloevi (1985: 462) objanjava da veznik kad i ''nije tipian veznik kauzalnih zavisnih
reenica, nego je, u skladu sa svojom temporalnom semantikom, karakteristian veznik
temporalnih reenica'', ali da moe uvoditi i sledee zavisne klauze: 1) kondicionalne, 2)
koncesivne, 3) kauzalne, 4) deklerativne, 5) adsupstantivne, i 6) adverbne.
Postoje dva tipa18 uzronih reenica uvedenih veznikom kad. Za prvi tip (model I)
karakteristian je potvrdan ili odrian oblik nadreene (superordinirane) klauze, a
kauzalnom kad-reenicom se obrazlae ono to se iznosi (tvrdi ili odrie) u nadreenoj

17

Ksenija Miloevi pregled hipotaksikih veznikih sredstava zapoinje veznicima koji su kauzalno
neobeleeni (nemarkirani). Ti nemarkirani veznici su: da, gdje, kad, im,kako, poto. Svi ovi veznici su,
kako konstatuje Miloevi, polifunkcionalni, ija su osnovna znaenja: mesto, vreme, nain, ali su u
odreenom diskursu razvili i kauzalnu funkciju (1986: 288-289).
18
Na tragu Ksenije Miloevi je i Milo Kovaevi, kako u svojoj doktorskoj disertaciji ''Uzrono
semantiko polje'' tako i u studiji ''Veznici uzrone (kauzalne) zavisne reenice''. Tu on objanjava da
veznik kad ''istiskuje apsolutne mu sinonime im i dok'' (Kovaevi 1988: 125) to je posledica vee
semantike potencije ovog veznika. Naime, veznici dok i im se koriste po pravilu za izraavanje uzroka
kriterija (''zdravorazumskog'' a ne naunog) za ta se koristi, naravno, i veznik kad. Ali, veznik kad moe da
se koristi i u klauzama interogativne forme (npr. Otkud si mu mogao ulaziti u radnju kad nisi ni bio ovdje
Skender Kulenovi), ili u obeleavanju nenadano steenih uslova (Kad su ve tu, na licu mjesta, odlue da
uz put pogledaju i crkvene matice Vladan Desnica) ili u znaenju razloga-argumenta...

15

klauzi. (Da bi kad-klauza bila uzronog znaenja, potrebno je da njena predikacija ima
referencijalno znaenje!)19
Drugi tip (model II) predstavlja sluaj kada se nadreenom klauzom iskazuje
zahtev za dobijanjem informacije, to znai da se ona realizuje u formi pitanja.20
5.5.1. Za oba tipa (model I i model II) karakteristino je znaenje indirektnog
uzroka, a agensi mogu biti identini ili razliiti u nadreenoj i podreenoj predikaciji:
I model: (1) [...] Blago tebi, sestro, KAD ti ima sina u kui tako uena, te ti moe svece kazivati,
da se u radu ne ogrei. (Mem, 37) [... blago tebi ZBOG 'imanja' (='posedovanja') takvog
sina...]
(2) E dobro, rekne on, KAD si sve uio i sve zna, a ti bar sedi i sluaj kako ova deca itaju.
(Mem, 38) [... sedi ZBOG ve nauenog znanja...]
(3) (...) ja sam mislio ba veeras da udarimo; ali KAD si na Svileuvu poslao vojsku, i na pet dana
odgodio, neka ostane dok vidimo ta e na Svileuvi biti (...). (Mem, 79) [... nek ostane tako
ZBOG odgaanja dolaska vojske... ]
(4) Ovu kvitu, kad smo u prolee nae deputate u Carigrad poslali, po njima i kvitu (poslali), od
koje se porta uverila da smo ba prava raja KAD nismo njegove topove i municiju ustavili i sebi
zadrali, a lako se moglo. (Mem, 127) [... prava smo raja ZBOG nezadravanja topova i
municije...]
(5) Naravi je bio otac mi je, istina, ali KAD sam ve poeo priati, ne vredi eprtljati (...).
(PPSNJ, 61) [... ne vredi sada eprtljati ZBOG ve zapoetog prianja...]
(6) Probudih se ranije pa KAD ne mogah zaspati, a ja viknuh dijete da hvata. (I, 95) [...
probudih se ZBOG 'nemogunosti' da zaspim...]
(7) Ali on KAD je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! (STNP, 177) [... treba da mu se
plati ZBOG njegovog gubitka noge...]
(8) Pa naposletku, KAD nita ne pomae, a ja u stog ili tarabu, u zid (...). (STNP, 179) [... pa
naposletku, ZBOG 'nemanja (nedobivanja) pomoi', ja u stog...]
II model: (1) [...] a KAD on od mene vie ne zna, to da sedim ovde zaludan i eleo sam da
idem kui. (Mem, 38) [... ZBOG moga 'nedovoljnog znanja ' [pitam se] to da sedim ovde ]
(2) O, Veso! A ta se oga KAD znam da i ti eli ono to i mi? (Mem, 73) [... ZBOG 'moga
saznanja da eli ono to i mi [pitam se] zato se oga...]
(3) A zato ete vi na Harkov, KAD je vama prei put bio od Kamenc-Podolska? (Mem, 110)
[... ZBOG kratkoe puta Kamenc-Podolsk [pitam se] zato ete vi na Harkov...]
(4) Blagoslovi! ree kova i ide ruci a ta u KAD nemam posla? (I, 78. str) [... ZBOG
nemanja zapoljenja [pitam se] ta da radim...]

Nataa Bugarski ne prihvata argumentaciju21 Ksenije Miloevi i Miloa

Kovaevia u raspravi o kad-reenicama modela II. Ona ovakav tip klauza svrstava u
uslovne reenice22 potkrepljujui tu tvrdnju u postupku supstitucije (komutacije) veznika.
Naime, veznik kad u modelu II moe biti zamenjen iskljuivo kondicionalnim
19

Npr.: Ne mogu da radim kad sam bolestan.

Npr.: Zato radi, kad si bolestan?
21
Kao to ne prihvata ni njihovu klasifikaciju uzronih kad-reenica.
22
''Smatram da primeri koje on [Kovaevi] navodi za uslovno-uzrono znaenje (...) ipak pripadaju samo
kategoriji uslovnih klauza ...'' (Bugarski 1999: 200)
20

16

subjunktorom ako/ukoliko23, a ne nekim drugim kauzalnim, npr. jer, zbog toga /zato to i
sl. Ako prihvataimo ovakvu formalnu postavku, moemo ove reenice shvatiti kao
uslovne, meutim, tako bi se izgubiloi iz vida generika semantia vrednost koje ovakve
reenice poseduju, a koje ''tipine'' pogodbene reenice ne poseduju.24 Zbog tog uzronog
semantikog porekla25 ovih reenica, navedene primere ipak svrstavam u sistem uzrone
paratakse, pod imenom uslovno-uzrone reenice.
5.6. Veznik da u srpskom jeziku predstavlja najpolivalentnije vezniko sredstvo
premda je u uzronoj upotrebi ogranien samo na faktivne sadraje. ''Pri tom zavisna
klauza ima izrino-uzrono26 znaenje'' (Kovaevi, 1988: 126). Lekseme u upravnom
delu kompleksne reenice koje idu uz kauzalne da-reenice jesu: glagoli radovati se
(kao u naem primeru), uditi se, zahvaliti se; ili prilozi dobro, milo, drago, ao,
alosno, udno, ili pridevi srean, (ne)zadovoljan (prilozi i pridevi kao leksiki delovi
imenskih predikata):
(1) [...] i isto sam se radovao DA moj uitelj ne zna vie od mene (...) (Mem, 39) [... radovao
sam se ZBOG uiteljevog manjeg, slabijeg znanja...]
(2) [...] i isto sam se radovao DA u se kui skoro vratiti (...) (Mem, 39) [... radovao sam se
ZBOG skorog povratka kui...]
Agensi se razlikuju u sluaju (1) isto sam se radovao DA moj uitelj ne zna vie od
mene gde je agens superordinirane klauze u 1.l.sg, a agens zavisne reenice je u 3.l.sg. U

sluaju (2) isto sam se radovao DA u se kui skoro vratiti [...] agensi su identini.
5.7. Veznik gde redak je u dananjem jeziku u uzronoj upotrebi, ali je nekad bio
est u narodnoj knjievnosti.27 Ovaj je veznik ''konkurent rasprostranjenom to i sve
23

Zato radi kad si bolestan? Zato radi ako/ukoliko si bolestan? (a ne Zato radi jer si bolestan?)
Uostalom, dokaz da su ovo uzrone klauze lei i u injenici da se njima saoptava ono to je realno, to
jeste, to se dogodilo, tako da je moglo da izazove nastajanje pitanja (kao posledicu), a ak se i veznik kad
moe zameniti uzronim poto (Poto on od mene vie ne zna, to da sedim ovde...; A to u, poto nemam
posla...)
25
O generativnom poreklu ovog modela (model II) Miloevi kae da ono lei u zakljuku koji polazi od
poetnih premisa (to je semantika definicija modela I), ali sa dodatnom okolnou kontrasnosti koja je
komunikacijski (informativno) manifestuje u vidu pitanja.
26
Lalevi upozorava na to da reenice tipa Prijatno mi je da ui i Prijatno mi je to ui nisu istog
znaenja. Prvom, da-klauzom se ne kae da li neko zaista ui, nego se istie govornikova prijatnost ukoliko
doe do sagovornikovog uenja; drugom, to-klauzom istie se trenutno faktiko stanje, odnosno govornik
je zadovoljan zbog toga to sagovornik u tom momentu ui. Dalje Lalevi navodi najee glagole koji
mogu uvoditi da i to klauze. To su glagoli: prigovarati, zamerati, kriviti, teretiti, prebacivati i dr.
Podreene reenice tada mogu oznaavati predmet, iskaz (da-reenice) ili uzrok (to-reenice) prigovora,
pokude, opomene, krivice... (oznaene nadreenom reenicom). (Lalevi 1980: 812-815)
27
''U Vukovim tekstovim ga nismo pronali, ali je zato dosta est u narodnoj knjievnosti'' (Kovaevi
1998: 127). U svojoj Gramatici hrvatskoga ili srpskoga jezika Mareti pod takom 503 obrauje 3 veznika
u uzronoj upotrebi za koje kae da se s l a b o uzimaju u toj funkciji to su veznici da (ali si se na me
24

17

'prodornijem' da (Kovaevi 1998: 127)'' i koristi se u onim semantikim pozicijama gde

moemo naii i na veznike da i to. Katii u svojoj Sintaksi napominje da se veznik gdje
moe javiti prilikom uvrtavanja uzrone zavisne reenice, ali da se ta reenica moe
shvatiti i kao izrina. U svakom sluaju, korienje ovog veznika u ovakvoj funkciji izraz
je ekspresivnosti autora (Katii 1986: 255). U sva tri naa primera radi se o indirektnom
uzroku; u reenici (1) (2) agensi se razlikuju, a u reenici (3) agensi su identini (ali se
nominalni signal agensa ne pojavljuje u uzronoj reenici):
(1) se uplaih GDE me ovek poznade pa reknem:. (Mem, 108) [ Ja se uplaih ZBOG
'raspoznavanja' mene od strane tog oveka...]
(2) [...] Poslao sam u Zabreje da se malo poizlei, GDE ga je tane malo udarilo na apcu s
Turci bijui se. (Mem, 153) [... poslao sam ga da se poizlei ZBOG udarca taneta (=povrede
tanetom)...]
(3) ''Da su mi hata poklonili, ja bih ga doista dojaio, a dukate bih doneo; ali nisu, no sam ja
mojih 18 dukata potroio, GDE sam zapao i u kakvoj sam muci i strahu bio.'' (Mem, 153) [... ja
sam dukate potroio ZBOG muke u koju sam zapao...]

5.8. Veznici to i zato. Daleko je vei broj uzronih klauza uvedenih

(kauzalnoeksplikativnim) veznikom to u naem korpusu, nego kauzalnih reenica koje
su uvedene veznikim kompleksom u ijem je sastavu veznik (zamenica) to. Smatralo se
da je specifinost ovoga veznika u tome to je njegova distribucija vezana za odreene
lekseme u funkciji upravne joj predikacije. Te lekseme denotiraju nekakva psiholoka
stanja i raspoloenja (Stevanovi, 1986). K. Miloevi je tano ukazala na jeziku
injenicu da i neke druge radnje mogu stajati kao upravne predikacije uzronim toklauzama, npr.: Otiao je to je morao (Miloevi 1986: 68). Stevanovi istie da se
veznik to, kao i veznik da, koristi ukoliko je izostavljen korelativ u nadreenoj
predikaciji. Po njemu demonstrativna zamenica to moe biti taj neeksplicirani korelativ i
tada bi to-klauza istovremeno imala slubu i uzrone i odnosne reenice. Meutim,
ovakva prosentencijalizatorska funkcija zamenice to moe se ostvariti iskljuivo u
impersonalnim reenicama.
5.8.1. Primeri sa upravnom i zavisnom predikacijom personalnog karaktera
subordiniranom klauzom predstavlja se stanje ili oseanje subjekta, a to je indirektni
(ekskluzivni) tip uzroka:
(1) Mi mu blagodarimo i odemo veseli TO smo opet naeg Hadi-Musta-pau povratili u
njegovu staru dobrotu ... (Mem, 53) [ Mi odemo veseli ZBOG 'povratka' Hadi-Musta-pae u
dobrotu...]
rasrdio da ti nisam na indatu bio), e (car hoae izgubiti ljubu e mu ljuba mnogo skrivila) i gd(j)e (mili
boe na svem tebi fala, gdi dooe dva putnika stara) (Mareti 1963: 546).

18

(2) [...] mog oca koga su se bojali i mrzili TO je nemaki oficir bio i frajkor na Turke
predvodio... (Mem, 63) [...mrzili su mog oca ZBOG predvoenja frajkora na Turke...]
(3) [...] ponu zazirati (...) TO su Srbi sa svojim knezovima nauili vojevati (...). (Mem, 63)
[...ponu zazirati ZBOG srpskog uenja vojevanju...]
(4) Ti si, upravo, kriv TO sam poeo da se interesujem njome... (, 20) [...kriv si ZBOG mog
zanimanja/interesovanja za nju....]
(5) Sad e dobiti onih dvesta dukati TO si uhvatio Nikodija. (UDH, 111) [...dobie dvesta
dukati ZBOG hvatanja Nikodija...]
(6) Ilinka [je] neobino vesela28 TO je Vidak prezdravio. (OZS, 207) [...Ilinka je bila vesela
ZBOG Vidakovog ozdravljenja/prezdravljenja...]

5.8.2. Slede reenice u kojima je upravna predikacija bezlina (logiki subjekat u

dativu) i gde je mogue eksplicirati prosentencijalizator (korelativ) to. Superordinirana
propozicija iskazuje subjektovo oseanje (ao, nepravo, krivo) ili situaciju (velika
muka, nevolja):
(7) Ali je velika muka i nevolja TO novaca u sirotinje nema, niti se otkud moe dobiti. (Mem,
53) [Ali je velika muka i nevolja TO TO novaca u sirotinje nema...] [...velika je muka
ZBOG nedostatka novaca u sirotinje...]
(8) Tu mi je vrlo ao bilo TO i ja nisam mogao u boj stii. (Mem, 138) [... bilo mi je ao TO
TO i ja nisam mogao u boj stii...] [... ao mi je bilo ZBOG nemogunosti da stignem u boj...]
(9) Kako nam je svima sobratim ao bilo TO ne mogosmo initi nae namerene ceremonije na
slavu kako ora tako i celog naroda!.. No se povinujemo zapovesti (...). (Mem, 172) [...Kako
nam je svima sobratim ao bilo TO TO ne mogosmo initi nae namerene ceremonije na slavu
kako ora tako i celog naroda!..][... ao nam je bilo ZBOG nemogunosti da inimo
nameravane ceremonije...]
(10) Ako si momak i gazija, isto ti krivo TO je prolo ritersko doba te nisi pristao ni da pae
ma, ni da se kalueri. (Ver, 137) [...isto ti krivo TO TO je prolo ritersko doba] [...isto
ti krivo ZBOG prolaska riterskog doba...]
(11) Krivo ti je i teko TO mora da die. (UDH, 105) [Krivo ti je i teko TO TO mora
da die][Krivo i teko ti je ZBOG 'moranja' (=potrebe) disanja.]
Ukoliko

se upotrebi prosentencijalizator to u upravnoj reenici, tada to-klauza

postaje, zapravo, relativna (subjekatska) klauza jer popunjava mesto subjekta. Ako nema
prosentencijalnog to, tada se radi o uzronoj klauzi.
Zabeleena su tri primera sa arhainim uzronim veznikom zato. Jezik Vuka
Stef. Karadia se od dananjeg standarda razlikovao i po tome to je upotrebljavao ovaj
veznik i izvan upitno-uzronog znaenja, tj. i u (isto) uzronim klauzama. Tek kasnije
Vuk je poeo zamenjivati zato sa jer namenjujui formi zato iskljuivo uzrono-upitnu
slubu (vid. Kovaevi, 1998: 133). Zanimljivoje da su u sva tri primera uzronom zatoreenicom iskazane negativne okolnosti/razlozi:
28

U pridevu vesela kondenzovana je reenica sa imenskim predikatom iji je leksiki (imenski) deo taj
pridev.

19

(1) Vidimo nau pamet; ali su Turci jot lui ZATO nas ne pitaju kuda emo. (Mem, 104) [...
Turci su jot lui ZBOG neraspitivanja o tome kuda emo.]
(2) [...] i gotovo smo postali svi kao pustinjaci i pravi posnici, ZATO je gotovo nestalo novaca.
(Mem, 116) [... svi smo postali pravi posnici ZBOG nedostatka novaca.]
(3) Ja kad sam posle Miloa doao uvee, naem Jakova u Zabreju i ponem ga ukoravati
ZATO nam pree ne kazae da e begati, da zajedno svi beimo (...). (Mem, 182) [...ponem
ga ukoravati ZBOG neiskazivanja da e begati...]

5.9. Kauzalni vezniki kompleksi. Vezniki sklopovi uzronog znaenja

komponovani su iz dva segmenta prvog, koji vodi poreklo od uzronih zamenikih
priloga ili prilokih izraza (ili ak predloko-padenih konstrukcija) i drugog, koji
predstavljaju polisemantini veznici to ili da (ovaj drugi jedino u konektorskom sklopu s
obzirom na to da ili, eventualno, imajui u vidu da, uzrok valja potraiti u injenici da,
imajui na umu injenicu da). Ovaj prvi deo predstavlja, zapravo, kataforski upotrebljen
zameniki prilog, koji je u ovoj poziciji asemantian prema prethodno iskazanom
diskursu a semantiki se ''popunjava'' sadrajem narednog konteksta (Kovaevi, 1998:
130). Kovaevi navodi spisak tih sloenih veznika koje je on uoio: zato to, stoga to,
zbog toga to, usled toga to, zarad toga to, poradi toga to, na osnovu toga to, po
tome to, od toga to, zahvaljujui/blagodarei tome to iz jednostavnog/prostog razloga
to, tim pre to, time to i s obzirom (na to) da. Veli dopunjava ovaj spisak sledeim
konektorima: razlog je to to, uzrok valja potraiti u injenici da/to, imajui na umu
injenicu da...
5.9.1. Sledei krupni problem u razmatranju sloenih veznika nalazi se u
mogunostima interpretiranja tih veznikih sklopova bilo kao sloenih veznika bilo kao
zasebnih, naglaenih kataforskih prilokih izraza koji su se nali u kontaktu sa veznikom
to (ili da). Dok je u razgovornom jeziku mogue razluiti o kom je sluaju re (zbog
prosodijskih karakteristika ''ive rei''), dotle je u pisanom tekstu to nemogue (Katii,
1986: 256). Taj ambigvitet pisanog izraza pokuao je da razrei Milo Kovaevi
(Kovaevi, 1988: 65) koristei se rusistikom literaturom, koja navodi est taaka (teza)
na osnovu kojih priloki izraz (u naem sluaju zbog toga) ne biva inkorporiran u
sloeni veznik, i samim tim ne zaposeda inicijalnu poziciju kauzalne reenice, nego
ostaje finalni izraz upravne predikacije: 1) ako je poziciono odvojen od eksplikativnog
veznika (npr.: Zbog toga ih zovu proleterima to prolijeu poput zvijezda); 2) kad je
upotrebljen u sklopu predikata osnovne klauze uz kopulativni ili semikopulativni glagol

20

(npr.: Do svae je dolo zbog toga to ni jedno ni drugo nije htjelo da popusti); 3) kada je
upotrebljen kao oslonac gradacionog ili alternacionog niza uzronih klauza (npr.: On je to
uradio ne samo zbog toga to mu je to nareeno nego i zbog toga to je iz toga izvukao
korist za sebe); 4) kad je upotrebljen za suprotstavljanje negiranog i istinitog uzroka (npr.:
On je to rekao ne zbog toga to tako misli, nego zbog toga to su ga na to prisilili); 5)
kada deli istu sintaksiku poziciju, tj. ini koordinativni niz, s nekom drugom uzronom
sintaksikom jedinicom (npr.: Povukla se u osamu zbog bolesti i zbog toga to vie niko s
njom nije elio razgovarati); 6) kad je ispred njega upotrebljen neki od intenzifikatora,
kao npr. naroito, posebno, oigledno, prvenstveno, samo, ve, ni, i... (npr.: Kriv je i zbog
toga to se s njom zavadio...)
Navodim neke primere iz korpusa i pokuau da odredim da li se tu radi o
naglaenim prilokim korelativima ili o sloenim veznicima:
(1) U to vreme tukao se esar sa Turcima, i sad ne znam ili po zapovesti ili ZBOG TOGA TO su
se Turci prikuili Vasiljevu, krene se sav narod k Savi. (Mem, 38)
(2)[...] a jot vie mrzili su ga ZATO TO je Hadi-Musta-pai vojsku dovodio i janiare tukao, i
to je neprestano dogovarao se sa drugim knezovima i sirotinju zastupao ... (Mem, 63)
(3) Ja mu kaem da sam dao veru da za pet dana neemo udariti; ali ZBOG TOGA sam ja to
uinio TO je dosta Turaka u Svileuvi i to sam tamo 200 najboljih momaka u pomo poslao ...
(Mem, 79)
(4) TIME oni mene poplae TO ne znadu gde je Crni ore. (Mem, 86)
(5) I to treba znati da donde nije ni u jednog poglavara bilo topa krome u nas ... Zato smo na
najopasnijem mestu i stali s logorom, na Carevoj upriji, i uvali. Jedno [je] ZATO TO smo
imali dva topa, a drugo [je] TO je u nas valjevske vojske od sviju najvie bilo. (Mem, 195)
(6) Vidi: ovaj slepac ita Vertera, i bogzna koliko ga on ceni samo ZATO TO odgovara
njegovoj prirodi koja trai neprestano da gori i bukti! (Ver, 163)
(7) Ja u da idem na abu, no nije STOGA TO mi je aba mila, no samo da se uklonim, da sa
psima i ja ne izgorim. (Mem, 59)
(8) Najzad su mogli jedno drugo voleti i STOGA TO im se interesi i ni u em ne ukrtae. (Ver,
159)

Reenice (1) i (3) sadre predloko-padeni korelativ (zbog toga), primeri (2), (5)
i (6) sa priloko-zamenikim korelativom (zato), i primeri (7) i (8) priloko-zameniki
korelativ (ovoga puta stoga), a primer (4) sklop time to29. U

primeru

(1)

moemo

''primeniti'' pravilo broj 5, koje kae da, ukoliko postoje dva izraza koje dele istu
sintaksiku poziciju, tj. koji ine isti koordinativni niz, tada moemo tvrditi da se radi o
29

''Kauzalna to-klauza stoji najee u kontaktnom poloaju sa komparativom iz nadreene reenice i sa

njime je ritmiki objedinjena. Izuzetak od prvog pravila nastaje: a) kada je komparativni kompleks udaljen
od to-klauze koja ga neposredno semantiki odreuje i b) kada komparativni kompleks predstavlja
leksiko jezgro imenskog predikata (stvar utoliko munija to mnogi od onih koji se izdaju za
demistifikatore ine sve da bi obmanuli)'' (Miloevi 1986: 69).

21

izvanjezikom sklopu. Poto istu sintaksiku poziciju zapremaju i predloko-padena

konstrukcija po zapovesti i uzrona klauza zbog toga to su se Turci prikuili Vasiljevu,
tada se ovaj segment zbog toga tumai kao kataforski signal u finalnoj poziciji upravne
reenice. U reenici broj (5) mogli bismo govoriti, takoe, o petom pravilu budui da tu
prilog zato uvodi dve koordinirane uzrone reenice: ZATO TO smo imali dva topa, i
TO je u nas valjevske vojske od sviju najvie bilo. Ovakvom tumaenju doprinosi i
numeracija tih razloga: Mi smo uvali mesto - jedno [je] ZATO TO smo imali dva topa,
a drugo [je] TO je u nas valjevske vojske od sviju najvie bilo. Prema tome, ispred
drugog kauzalnog to nema zamenikog priloga jer bi to bilo komunikativno redundantno
a stilski nesolidno, pa se adverb zato odnosi na oba uzrona veznika to i, shodno tome,
ne pripada podreenoj nego nadreenoj predikaciji. Tom u prilog ide i sintaksika analiza
te eliptine reenice kojom bi se zakljuilo da je u poziciji subjekta leksema jedno/drugo
a u poziciji kopulativnog predikata (podrazumevana) enklitika je i zameniki prilog zato.
U sluajevima (2), (6) i (8) u pitanju je pravilo broj 6, koje tvrdi da ukoliko ispred
pronominalnog adverba stoji nekakav intenzifikator, tada taj adverb ne pripada sloenom
subjunktoru.. Reenice (3) i (4) reprezentanti su pravila broj 1. Tim se pravilom istie da
ukoliko se adverb nalazi u distantnoj (udaljenoj, nekontaktnoj) sintaksikoj poziciji
spram eksplikativnog veznika, tada je taj adverb deo upravne predikacije, a ne uzrone
klauze. Za reenicu (7) primenjeno je etvrto pravilo suprotstavljanje negiranog i
istinitog uzroka (ne stoga to mi je aba mila, no samo da se uklonim).
Meutim, apsolutna distinkcija (razgraniavanje) u pisanom tekstu nije uvek
mogua, i tu jedino prozodijski momenat moe dati konani odgovor.30 Zbog toga bi
valjalo upozoriti da, recimo, u reenicama (3) i (4) distantnost i naglaenost prilokog
dela ne (mora da) znai automatski i kataforsko-sintaksiku autonomnost (''kontekstualnu
naglaenost'') tog priloga, ve moe predstavljati i stilski ''rukopis'' autora; ili recimo u
reenici (7) gde negirani uzrok mora biti uveden odgovarajuom sloenom veznikom

30

''Reenice s veznikim skupovim zbog toga to, usled toga to, zahvaljujui tome to u isto su vreme i
odnosne reenice[...] U to e nas uveriti ralanjivanje ovih skupova, u kojima je samo poslednja re, to
pravi veznik [...], dok su delovi ispred to u stvari njemu korelativni delovi upravnih reenica. [...] Ali su
korelativni vezniki delovi pravog veznika s njim toliko srasli da su u jezikom oseanju postali nedeljivim
veznikim skupovima rei koje u analizi ne razdvajamo na delove iz kojih su nastali, nego ih jednostavno,
kao i sve druge veznike znake, uzimamo zajedno sa zavisnom reenicom, a sve reenice s njima oseamo
kao iskljuivo uzrone zavisne reenice'' (Stevanovi 1986: 890-891).

22

konstrukcijom kako bi uspostavio odgovarajui meuodnos sa istinitim uzrokom (v.

Bugarski 199: 210).
5.9.2. Veznici zato to / zbog toga to / stoga to / time to / tim pre to / time
manje to / za taj uzrok to. Uzrone reenice sa veznicima zato to i zbog toga to
pojavljuju se samo kao subjunktori uzronih reenica sa znaenjem indirektnog uzroka
(tipa razlog). Kako smo i u prethodnim situacijama isticali, za ove sluajeve relevantna je
relacija izmeu agensa upravne reenice i agensa podreene klauze. U naem korpusu
naili smo na sledee odnose agens uzrone i upravne predikacije su identini (s time
to se u 3. primeru radi o semantikom slaganju gram. subj. nadreene i log. subj.
podreene klauze):
(1) TIME oni mene poplae TO ne znadu gde je Crni ore. (Mem, 86) [... poplae me ZBOG
njihovog neznanja gde je Crni ore...]
(2) Kataniu se uini da je dosta. TIM PRE TO se bojae da e najzad i Marija i Janko opaziti
krajnji cilj ovoga razgovora. (Ver, 170) [...uini mu se da je dosta ZBOG bojazni da e...]
(3) Ja u da idem na abu, no nije STOGA TO mi je aba mila, no samo da se uklonim, da sa
psima i ja ne izgorim. (Mem, 59) [... idem na abu no ne ZBOG 'uivanja u abi'...]
(4) Ja kao to me je drutvo odredilo, s ono malo bradice, a zar i STOGA TO sam se ba u
Srbiji rodio i ponajbolje poetak srpskog vostanija i opstojateljstva znam ustanem i ona na cara
proenija izruim i sednem. (Mem, 119) [... ustanem ZBOG moga najboljega znanja u oblasti
opstojateljstva...]

Ako se agensi supraordinirane i subordinirane reenice razlikuju, tada signali oba

agensa moraju biti eksplicirani:
(5) U to vreme tukao se esar sa Turcima, i sad ne znam ili po zapovesti esara ili ZBOG TOGA
TO su se Turci prikuili Vasiljevu, krene se sav narod k Savi. (Mem, 38) [... krene se sav
narod ZBOG turskog prikuivanja Valjevu...]
(6) [...] a jot vie mrzili su ga ZATO TO je Hadi-Musta-pai vojsku dovodio i janiare tukao, i
to je neprestano dogovarao se sa drugim knezovima i sirotinju zastupao; isto tako bio mu je kost
u grlu to je on imao u svojoj kneini svagda spremnih i oruanih 1800 momaka ... (Mem, 63)
[... mrzili su ga ZBOG Hadi-Musta-painog zastupanja sirotinje...]
(7) Ja mu kaem da sam dao veru da za pet dana neemo udariti; ali ZBOG TOGA sam ja to
uinio TO je dosta Turaka u Svileuvi i to sam tamo 200 najboljih momaka u pomo poslao (...).
(Mem, 79) [... uinio sam to ZBOG 'brojnog turskog prisustva' u Svileuvi...]
(8) [...] i budui da je onde sedeo vladika Leontije, i mislio je da vladika ima vlivanije u Sovetu,
zato se oko vladike umiljavao da bi ga vladika u Sovet primio, a druge kao za malovane drao
(zato je neko vreme kao u podozreniju bio), a nije znao da je Karaore mrzeo na Leontija kao na
najgorega Turina, ZA TAJ UZROK TO su sve etiri dahije poslali meu Srbe vladiku... (Mem,
178) [... mrzeo je na Leontija ZBOG vladikinog 'poslanja' od strane dahija (=ZBOG vladikine
bliskosti dahijama)...]
(9) Dabogme da se ovaj ugursuzluk nije mogao sakriti oku profesorovom, TIM MANJE TO je
uvek onaj koji je sedeo pred Vukom po dva-triput na asu skakao i derao se , a pritom nije dizao

23

ruku u visinu. (OZS, 193) [... ugursuzluk se nije mogao sakriti ZBOG njegovog skakanja i
deranja...]
(10) [...] i o drugom doktoru koji se dao iseckati na pareta pa zakopati u ubre, i koga su posle
nali zdravog i itavog, ali STOGA TO su ga prerano otkopali, bio je tek kao malo, novoroeno
dete (...). (STNP, 189) [... bio je kao malo, novoroeno dete ZBOG preranog otkopavanja...]

U reenicama (1), (2) i (9), pored identinih agensa, pojavljuje se jo

kvantitativna odredba tim pred eksponentom to. Meutim, dok se u reenici (1) njime
uvodi nainsko-uzrona klauza, dotle u reenicama (2) i (9) ovaj kvantifikator stoji pred
intenzifikatorskim elementom pre i, zapravo, uvodi dodatni31, posebni ili paralelni uzrok
tipa razlog. Ako isporedimo reenicu (1) i npr. reenicu (9), videemo da u prvom sluaju
tim to klauza iskazuje i uzrok (i to jedini uzrok!) vrenja glavne predikacije a ujedno i
nain vrenja glavne predikacije. U drugoj reenici, tim manje to klauza iskazuje
jedino uzrok vrenja glavne predikacije, i to razlog koji samo dodatno istie ve
konstatovani, postojei uzrok vrenja glavne predikacije. Ovaj dodatni uzrok realizuje se
na osnovu odreenih sintaksikih i semantikih pravila: to-klauza sintaksiki i
semantiki direktno se oslanja na k o m p a r a t i v u nadreenoj reenici, kojemu
obavezno prethodi kvantitativna odredba32 u formi: utoliko, tim(e) itd. (Miloevi, 1986:
68-69). K. Miloevi izdvaja 6 sloenih veznika kojima se izdvaja ovaj tip uzroka: tim
pre, utoliko pre, tim vie, utoliko vie, utoliko jae, utoliko munije! Ovome spisku moe
se dodati i Lazareviev izraz tim manje to.
5.9.3. Veznik budui (da). Oblik budui potie od participa prezenta aktivnog
glagola biti. August Musi (Musi, 1931: 173-174) istie kako je interesantno da budui
moe doi s imenicom i pridevom (ti budui ovjek, ini tebe samoga boga N. Ranjina
84; Vi, zli budui, umijete dobre dare darivati djeci svojoj Vuk, Luka 11, 13.) ili s
participom preterita aktivim i participom preterita pasivnim (Radat ishodi umoren budui
iskao Miljenka M. Dri 95; Ovi (apostoli) budui karani, bijeni i mueni, veseljahu se.
J. Banovac, Razg. 68). Ono to je jo interesantije jeste injenica da se budui
upotrebljavalo ne samo kao uzroni ve i kao koncesivni i temporalni veznik. Dalje
31

Dodatni je razlog, kao i ''pravi (primarni, nedodatni) razlog'', indirektni tip uzroka, samo sa drugaijom
semantikom (semantikom nijansom). Dodatni uzrok uvek ide kao 'potkrepljujui', aditivni razlog na ve
fundirani, osnovni, primarni razlog. Dodatni je uzrok onaj koji nema potenciju kao primarni uzrok, ve
slui, zapravo, za dodatno isticanje, naglaavanje. Sintaksiki se, naravno, dodatni i ''pravi'' uzrok ne
razlikuju.
32
''Komparativni kompleks i njegova odredba uglavnom su ritmiki odvojeni od svoje reenice, kojoj
semantiki pripadaju, - i time dobijaju karakter odredbe koja se i s t i e''(Miloevi 1986: 69).

24

Musi obrazlae kako je uz monopartitni oblik budui uveden eksplikativni veznik da ne

bi li se tako omoguilo uvoenje i reenica (''finitnih glagolskih oblika''), a ne samo
nominalnih oblika (''imenica, prideva, partic. pret. akt. II''). A razlog zato je docnije iz
bipartitnog veznika budui da ''odstranjeno'' eksplikativno da Musi (Musi, 1931: 176)
vidi u tome to se ''budui uz da vie ne osjea kao particip, nego samo kao kausalni
veznik, a to [se] da uza nj znai, zaboravilo; tako se prema drugim kausalnim i
drukijim veznicima, uz koje da ne dolazi, i kod budui stalo izostavljati.'' Zbog ega je
uopte budui ''profunkcionisalo'' kao uzroni veznik, Musi vidi u pozicionoj ''iznudici''
jezika. Naime, ve je postojalo jer koje je bilo uvek postponovano, pa se u jeziku stvorila
potreba za razvojem veznika koji ne mora biti postponovan, tj. koji moe biti i
preponovan, zapravo poziciono neuslovljen (Isto, 1931: 178). Tako je forma budui
''dobila'' tu jeziku rolu.
5.9.3.1. U registrovanoj grai uzrone klauze sa ovim veznikom uvek oznaavaju
indirektni uzrok (tipa razlog). navodim dva primera u kojima su agensi nadreene i
podreene klauze identini:
(1) BUDUI DA smo Nemca u poetku molili da nas primi, pak ne htede, treba da poaljemo i
Rusa traimo. (Mem, 97) [...treba da poaljemo i Rusa da traimo ZBOG uzaludnog moljenja
Nemca... ]
(2) Tu nam doe Savi (Jugovi) u opakliji; i BUDUI DA je onde sedeo vladika Leontije, i
[BUDUI DA] 33 je mislio da vladika ima vlivanije u Sovetu, zato se oko vladike umiljavao da bi
ga vladika u Sovet primio, a druge kao za malovane drao (zato je neko vreme kao u
podozreniju bio)... (Mem, 178) [umiljavao se vladici ZBOG 'sedenja' (=prisustva) vladike
Leontija i ZBOG 'pretpostavke' da je vladika uticajan...]

5.9.3.2. Primeri sa razliitim agensima u nadreenoj i podreenoj reeninoj

strukturi:
(3) (...) i esareva vojska ode natrag a frajkorci odu svak svojoj kui, BUDUI je od sultana
amnestija itana; onda svi srbijanski oficiri skupe se kod Mihaljevia u Sremskim Karlovcima,
gde je on Nemcima raun morao davati za ratne trokove. (Mem, 44)[... odu frajkorci kuama
ZBOG sultanove amnestije...]
(4) BUDUI DA je obiaj bio da i muselim i kadija pod arendu zakupljuju svoja mesta za
suenje (...) tako je Asan-aga zakupio muselimluk (...). (Mem, 46) [...zakupio je muselimluk
ZBOG obiaja...]
33

Reenica glasi ovako: Tu nam doe Savi (Jugovi) u opakliji; i BUDUI DA je onde sedeo vladika
Leontije, i mislio je da vladika ima vlivanije u Sovetu, zato se oko vladike umiljavao da bi ga vladika u
Sovet primio, a druge kao za malovane drao (zato je neko vreme kao u podozreniju bio)... (Mem, 178)
Dakle, radi se o dve uzrone klauze povezane sastavnim odnosom (i); pritom je agens prve uzrone klauze
(vladika Leontije) razliit od agensa upravne klauze (Savi Jugovi), ali je zato agens druge uzrone klauze
(Savi Jugovi) identian onom iz upravne predikacije.

25

(5) Ovde, deco, nemojte mi zameriti to ja ne piem imena, BUDUI DA smo onda kradom i s
velikom opasnostiju prolazili kroz tue zemlje i nita zapisato nismo smeli od politieskih dela i
imena (...) nositi (..). (Mem, 121) [...ne pisah imena ZBOG opasnosti koje smo imali... ]
(6) Karaore nije pustio vojsku u Parain, BUDUI je ono drugi paaluk, leskovaki. (Mem,
133) [... nije pustio vojsku u Parain ZBOG 'razliitih' paaluka...]
(7) No BUDUI DA je navala turska od sviju strana, zato se nije mogla skuptina sabrati. (Mem,
163) [...nije se mogla skuptina sabrati ZBOG turske navale...]

U reenicama (2), (4) i (7), pored subjuktora budui da, kao korelativni zameniki
prilog u osnovnoj klauzi pojavljuje se leksema zato i tako (reduplikator uzroka i
sematiki verifikator posledinosti strukture iji je lan Kovaevi, 1998: 130). Razlog
ovome Musi vidi u nedovoljnoj semantikoj transparentnosti, determinisanosti odnosno
prozirnosti oblika budui da (barem u jezikom oseaju pisaca 17. i 18. stolea). Stoga ti
autori, da bi istakli kauzalno znaenje veznika budui da, pribegavaju dodatnim
(pojanjujuim) semantikim markerima, a to su najee: zato, tako, kako, tada... Takva
funkcija ovih priloga (zato, tako, tada, kako) naziva se suplementum participii. Poto je
danas subjunktor budui da (znaenjski) vrlo proziran, upotreba ovih dodatnih markera
osea se arhainom.
5.10. Uzrona klauza u sloenoj reenici moe se nai u prepoziciji, postpoziciji i
interpoziciji u odnosu na upravnu strukturu. Stevanovi (1986) napominje da je ''prirodan
red'' reenica onaj u kojem nadreena predikacija prethodi podreenoj. ''Obrnuti red''
predstavlja inverznu linearnu ulananost ovih predikacija; dakle, tu podreena prethodi
nadreenoj predikaciji. Neto je drukija situacija u vezi sa uzronom klauzom. Tu bi,
prema Stevanoviu, bilo logino da uzrona prethodi upravnoj reenici kako je, inae, i u
formalnoj logici uzrok mora prethoditi posledici.
U literaturi se naglaava da su u srpskom jeziku samo veznici jer i kako poziciono
markirani (ni veznici gde, da ili to ne sreu se i u preponovanoj poziciji). To znai da je
njihova reenina pozicija a priori odreena: jer(bo) je uvek u postonovanoj (1), (2), (3),
a kako uvek u preponovanoj poziciji (4), (5):
(1) Napisao sam dva pisma, jedno mitropolitu Stratimiroviu, a drugo [...] general-komandi,
JERBO mi je oboje napominjao lajtant. (Mem, 83)
(2) [...] ali ne smedoh za vojskom top na upriju da teram, JER to poloenije mesta ne znam ...
(Mem, 94)
(3) To bi njega siromaha, samo jo jae cvijeljalo, JER on je zacijelo i sam ve s vladikom o tome
govorio. (Mem, 100) (4) KAKO se Srbija nanovo pobunila, on pree u Srbiju ... ( Mem, 25) (5)
KAKO bee tek zora i putnici neodluno stajahu na obali, to i nehotice svi obratie panju ovoj
sceni. (STNP, 183)

26

Meutim, kako-reenica moe da bude i interpolirana (umetnuta) u upravnu

reenicu. Kako-klauza je ovde, zapravo, stilski umetnuta jer istie segment reenice uz
koji stoji:
(1) Ovaj Kuuk-Alija, etvrti dahija, KAKO je video da se sa Srbima umiriti ne mogu, uzme
mnoge novce ... (Mem, 86)
(2) No Turci pree toga, KAKO su videli da e rat zapoeti, dozvali su knezove i kmetove ....
(Mem, 28)

5.10.1. Jer-klauzu moemo nai i parcelisanu34 u tekstu. Intonaciono

parcelisanje podrazumeva interjunkturnu autonomizaciju. Poziciona se parcelacija pak
ogleda u postavljanju (distanciranju) autonomizovane jezike jedinice najee u finalni
poloaj. Parcelaciji su podloniji periferni reenini konstituenti, tako da se uzrona
klauza, kao kauzalni determinator, potpuno uklapa u ovaj proces. Kako je jer-reenica
uvek u finalnom (postponovanom) poloaju, parcelacija ove strukture podrazumeva njenu
sintaksiku dezintegraciju spram nadreene reenice, tj. njenu ekstrakciju iz reeninog
kompleksa. Npr.:
(1) Moj siromah popa, bog da mu duu prosti, kako je on sam uio, onako je i meni pokazivao.
JER u ono vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od kola nije bilo ... (Mem, 37)
(2) [...] po svojoj nahiji [su] kupili harae po 3 groa na glavu. JERBO je trebalo i za putanje
Beir-pae iz Beograda, koji je bio kod Gluanca-Alije kao pod straom... (Mem, 126)
(3) I valja da ima sinod. JERBO niti e Rosija niti ikakva drava koreondirati sa jednim
ovekom, no sa narodom i sa sinodom. (Mem, 163)
(4) [...] srce mu ponovo i ujedanput silno zalupa kao odularen konjic koji se sve vie zaigrava to
ga vie miti i ruku mu prua. JER tek to stade na vrata od hodnika i pogleda u park, a ona
stoji s muem i s onom devojicom. (Ver, 141)

Za parcelaciju se moe rei da je i strukturni (sintaksiki) i stilski fenomen. ini se da je

u reenicama (1), (2) i (4) odabir ovakvog strukuriranja (reeninog kompleksa)
podreen stilskom pristupu autora. U reenici (3) moemo rei da se radi o jednoj vrsti
tvrdnje (zakljuka) koja je sa reenicom na koju se "naslanja" povezana uzronim
veznikom ne bi li se izrazitije "podralo miljenje" iskazano u prethodnoj reenici.35
34

Parcelacija je proces intonacionog i pozicionog izdvajanja ''jezike jedinice koja na logikom planu
posmatranja iskaza ini koherentnu celinu (a formalnologiki i tradicionalnogramatiarski reenicu) sa
smisaonom celinom u odnosu na koju se sada intonacijom i pozicijom jeziki autonomizuje'' (Radovanovi
1990: 118).
35
Naravno, gorenavedene primere parcelisanih jer-klauza ne treba meati sa intonaciono i poziciono
autonomnim segmentom jezikog iskaza koji je posledica komunkacijskog diskursa (dijaloga) u kojem se
na postavljeno pitanje ne replicira punom reenicom nego samo odgovorom u vidu uzrone klauze: (1) A
zato vi ne biste hteli podvezati menzuru, - ree on nanovo, kao s nekakvim pravom. JER je na vaim
duelima i berberin izlian. (, 47), (2) A zato ba na rapire? JER je to dovoljno za zadovoljenje asti
(...). (, 49)

27

6. Iako su padene konstrukcije najznaajnije jezike jedinice u uzronom

semantikom polju (budui da pripadaju i najstarijim i najmlaim slojevima jezika; i da
najdetaljnije pokrivaju i centar i periferiju polja), uzrone klauze su, takoe, vrlo
znaajna sredstva kojima se iskazuje uzrona detreminacija (meutim sa znatno manjom
semantikom distribucionom moi u odnosu na predloko-padene konstrukce)
Kovaevi 1988: 239-240).
Slino se moe rei i za adjektive u slubi predikatskih apozitivnih konstituenata i
gerunde. Ovi kondenzatori reeninog sadraja, svojom ''sabijenom'' semantikom mogu
prilikom transformacije da ponude vie znaenja. Za njih se autori opredeljuju iz
dvojakih razloga jezikih i nejezikih, jer ova sintaksika sredstva u svom potencijalu,
jednim oblikom nude vie interpretativnih reenja. Oni omoguavaju piscu/itaocu da na
razliite naine iitava jednu istu konstrukciju. Ne treba zaboraviti, pritom, da su
apozitivi i gerundi znaajna kondenzaciona sredstva koja iskaze impersonalizuju,
anonimizuju i obezvremenjuju.
6.1. Prilikom analize ova dva dela dvojice autora iz XIX veka registrovano je 15
apozitivnih formi, 36 gerunda (od toga 21 glagolski prilog sadanji i 15 glagolskih
priloga prolih) u funkciji uzrone odredbe. Ukupan broj uzronih klauza u Memoarima i
pripovetkama je 346. Od toga u delu Prote Matije Nenadovia pojavljuje se 211 zavisnih
uzronih reenica, a u delu Laze Lazarevia 135.

Apozitivi

P.M. Nenadovi
efekt. stimul. razl.
1
5

L. Lazarevi
efekt. stimul. razl.
2
7

Gerundi
(sadanji/proli)

3/1

1/-

7/9

2/5

Klauze

209

1/-

6
134

U korpusu registrovano je 15 kauzalnih veznika i konektora: jer(bo), poto, kako,

kad(a), da, gde, zato to, zbog toga to, stoga to, time to, tim pre to, tim manje to, za
taj uzrok to, to i zato.

28

6.2. Kao to se iz tabele vidi, daleko ee se u funkciji kauzalnog determinatora

pojavljuje uzrona kaluza nego apozitiv ili gerund. Zajedniko svim ovim sredstvima je
da se dominantno koriste za iskazivanje indirektnog tipa uzroka, a mnogo ree za
iskazivanje direktnog uzroka (i efektora i stimulatora). Time je i potvren zakljuak
prethodnih istraivaa koji su zapazili da se kauzalnom klauzom najee izrie
indirektni tip uzroka (razlog), a vrlo retko (zapravo, samo izuzetno) neki od direktnih
tipova uzroka. To, takoe, ide u prilog i tezi da se uzronim reenicama (a i apozitivima i
gerundima) ne moe najadekvatnije (najpreciznije) ''pokriti'' kompleksna (i razuena)
semantika uzronog polja. U korpusu je identifikovan jedino veznik jer kao veznik koji je
uvodio uzronu klauzu u znaenju direktnog uzroka (efektora ili stimulatora). To,
meutim, ne znai da i drugi veznici nisu u stanju da uvedu uzronu reenicu sa
znaenjem direktnog uzroka, nego samo da takvi primeri nisu potvreni u naoj grai.
6.3. Kada govorimo o razlikama izmeu Protinog i Lazarevievog jezika, treba
istai pojavu apsolutnog participa kod Nenadovia (kojega nema kod Lazarevia) kao i
korienje forme bivi u gerundskoj funkciji (a ne kao pravog prideva). U Memoarima se
ak 92 puta javlja forma jerbo, a samo 44 puta forma jer. Za razliku od toga, u
Lazarevievim pripovetkama uopte se ne pojavljuje forma jerbo (77 puta imamo
registrovane jer-reenice) to navodi na zakljuak da je ona (jerbo forma) strana
pievom oseaju (i stilu). Meutim, i jedan i drugi autor iskoriuju samo jer-reenicu
za iskazivanje stimulatorskog uzroka. Isto tako, sve ekspanzivniji veznik to kod
Lazarevia je dvaput vie (40:20) u upotrebi. Zanimljivo je i to da je samo kod
Nenadovia registrovan veznik budui (da), koji niti je arhaian niti redak kod pisaca
XIX veka, ali, meutim, Lazarevi uopte ne upotrebljava. ''Starinski'' je veznik gde (2
klauze u Memoarima) u funkciji uvoenja uzrone reenice, pa nije ni udno to se
pojavljuje kod Nenadovia, ali ne i kod Lazarevia. Isti je sluaj i sa veznikom zato (3
klauze u Memoarima) koji je i Vuk dugo upotrebljavao u kauzalnim reenicama da bi
ga se, u toj funkciji, ''odrekao'' tek u svojim poznijim delima.
Kada rezultate uporedimo s podacima dobijenim u analizi Kiovih romana
(Bugaski 1999), vidimo da se oni negde podudaraju, a negde i razlikuju. Tako, na primer,
i kod Nenadovia i kod Lazarevia, a i kod Kia za uvoenje uzrone klauze dominira
upotreba veznika jer i jer-reenice su apsolutno najbrojnije. Svim klauzama se

29

prevalentno izrava indirektni (ekskluzivni) tip uzroka, minimalan je, gotovo zanemarljiv
broj klauza sa znaenjem efektora ili stimulatora u sva tri korpusa. S druge strane, kod
Nenadovia i Lazarevia registrovani su (arhaini) veznici zato, gde, budui da, tim
manje to, za taj uzrok to, kojih nema kod Kia, kao i to u Kiovim romanima
nailazimo i subjunktor s obzirom na to da koji nije zabeleen u kod dvojice starijih
pisaca. Isto tako, statistiki posmatrano, kod Nenadovia i Lazarevia su dosta
zastupljene reenice s veznicima to i kad, a to nije sluaj kod Kia
Male su, gotovo minimalne, razlike izmeu jezika Prote Matije Nenadovia i
Laze Lazarevia, one su vie formalnog karaktera i pripadaju periferiji jezikog sistema.
Lazareviev jezik i danas bismo prihvatili kao (knjievnojeziku) normu dok bi u sluaju
Nenadovia bilo izvesnih neslaganja (tanije, nepodudarnosti), mada je i to minimalno i
ne utie na razumevanje teksta.
I Z V O R I:
Nenadovi, Prota Matija (1957). Memoari (u biblioteci Srpska knjievnost u sto
knjiga). Novi Sad-Beograd: Matica srpska Srpska knjievna zadruga.
Lazarevi, Laza (1975). Pripovetke. Beograd: Nolit.
Lazarevi, Laza (2005). vabica (u biblioteci Biseri srpske knjievnosti).
Beograd: Narodna knjiga.
L I T E R A T U R A:
Bari, Eugenija i dr. (2003). Hrvatska gramatika. Zagreb: kolska knjiga.
Blackburn, Simon (1999). Oksfordski filozofski renik. Novi Sad: Svetovi.
Bugarski, Nataa (1999). Uzrona klauza u jeziku Danila Kia. Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku, XLII. Novi Sad. 189-217.
Gortan-Premk, Darinka (1963-64). Padene i predloko-padene uzrone
konstrukcije kod Vuka. Junoslovenski filolog XXVI/1-2. Beograd. 437-458.
Ivi, Milka (1954). Uzrone konstrukcije s predlozima ''od'', ''zbog'', ''iz'' u
savremenom knjievnom jeziku. Na jezik, Nova serija, V/5-6. Beograd. 186-194.
Ivi, Milka (1954b). Znaenja srpskohrvatskoga instrumentala i njihov razvoj.
Beograd.
Ivi, Milka (1983). Lingvistiki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
Katii, Radoslav (1986). Sintaksa hrvatskoga knjievnog jezika. Zagreb: JAZU
Globus.
Klikovac, Duka (2004). Metafore u miljenju i jeziku. Beograd: Biblioteka XX
vek.
Kovaevi, Milo (1988). Uzrono semantiko polje. Sarajevo: Svjetlost.

30

Kovaevi, Milo (1998). Sintaksa sloene reenice u srpskom jeziku. Beograd:

Raka kola Srpsko prosvjetno drutvo Prosvjeta.
Lalevi, Miodrag (1980). Srpskohrvatski u mom depu naa kolebanja. Zajear.
Mareti, Tomo (1963). Gramatika hrvatskoga ili srpskoga knjievnog jezika.
Zagreb: Matica hrvatska.
Miloevi, Ksenija (1984-1985). Kauzalna funkcija zavisne reenice koja se uvodi
veznikom KAD u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i
lingvistiku, XXVII-XXVIII. Novi Sad. 461-469.
Miloevi, Ksenija (1985). Aspektualno-temporalne konfiguracije u sistemu
sloenih reenica sa kauzalnom klauzom u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak
slavista u Vukove dane, 14/2. Beograd. 21-34.
Miloevi, Ksenija (1986). O jednom sintaksiko-semantikom modelu sloenih
reenica sa kauzalnom klauzom koja se uvodi veznikom TO. Na jezik XXVII/1-2,
Beograd. 67-72.
Miloevi, Ksenija (1986b). Jeziki i vanjeziki signali kauzalne zavisnosti izmeu
prostih reenica u sloenoj. Knjievni jezik 15/3-4. Sarajevo.280-296.
Mrazovi, Pavica Zora Vukadinovi (1990). Gramatika srpskohrvatskog jezika za
strance. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia
Dobra vest.
Musi, August (1931). Budui da. Junoslovenski filolog XI. Beograd. 173-178.
Piper, Predrag i dr. (2005). Sintaksa savremenog srpskog jezika. Beograd Novi
Sad: Institut za srpski jezik SANU. Beogradska knjiga. Matica srpska.
Radovanovi, Milorad (1978). Imenica u funkciji kondenzatora. Novi Sad: Matica
srpska Odeljenje za knjievnost i jezik.
Radovanovi, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci
Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
RJAZU Rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I-XXIII. Zagreb.
Stanoji, ivojin i Ljubomir Popovi (2002). Gramatika srpskoga jezika. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Stepanov, Strahinja (2005). Padene i predloko-padene konstrukcije sa znaenjem
uzroka u delu Prote M. Nenadovia i Laze Lazarevia. Prilozi prouavanju jezika 36.
Novi Sad: Filozofski fakultet. 77-102.
Stevanovi, Mihailo (1986). Savremeni srpskohrvatski jezik (gramatiki sistemi i
knjievnojezika norma) II. Sintaksa drugo izdanje. Beograd: Nauna knjiga.
Stojanovi, Ljuba (1928-1929). Znaenje glagolskih participa. Junoslovenski
filolog. VIII: 6.
Veli, Mirna (1987). Uvod u lingvistiku teksta. Zagreb: kolska knjiga.
Strahinja Stepanov
On the clausal and non-clausal predications with causal meaning in the P.M. Nenadovic's Memoari and L.
Lazarevic's Pripovetke
Summary:
In this paper we are dealing with three types of syntactic constituents appositive determinators, gerunds
and clauses that have causal meaning. As our analysis shows, in both literary works (Memoari and

31

Pripovetke) causal clauses are predominantly used to give explication of causal meaning, whereas
appositives and gerunds are used less frequently. Furthermore, all three syntactic unites (appositives,
gerunds and causal clauses) predominantly describe indirect type of cause (passive, 'exclusive' cause) while
direct (active, 'inclusive') types of cause (effector and stimulator) are rarely expressed by these unites. In
the end we give a short comparison between the results obtained analyzing these two literary works and
give a conclusion for these results.

32