TEHNIKI FAKULTET U AKU

PSIHOLOGIJA I PEDAGOGIJA

SEMINARSKI RAD
LINOST NASTAVNIKA

Profesor:
dr Dragana Bjeki

Student:
efket Heo 412/2007

A A K, 2008.

SADRAJ
1. UVOD

2. TIPOLOGIJA LINOSTI NASTAVNIKA

3.

POELJNE

KARAKTERISTIKE

LINOSTI

ULOGE

NASTAVNIKA

IDEALNOG
6

4. NASTAVNIK KAO PREDSTAVNIK SAVREMENOG DRUTVA

10

5. ZAKLJUAK

11

6. LITERATURA

12

1. UVOD
Ako se za neki poziv moe rei da je krajnje humanistiki orjentisan, onda je
to, svakako, nastavniki poziv. Kada je re o ovom pozivu, moe se rei da sve svoje
line i profesionalne sposobnosti, kao i svo svoje znanje nastavnici stavljaju u slubu
svog zanimanja. U svoj poziv nastavnici unose celokupnu svoju linost, jer taj poziv
ne moe da se obavlja bez puno emocija, ljubavi, humanosti i nesebinosti.
"Poziv uitelja i nastavnika je jedan od najstarijih poziva i poeo se
konstituisati u prvim oblicima podele rada. Za taj poziv svako drutvo je biralo ljude
koji su bili najcenjeniji i u koje su imali najvie poverenja. Jednostavno, nastavnici su
ti kojima roditelji i drutvo poveravaju ono to im je najdragocenije - decu, sa pravom
da se meaju u smer njihovog razvoja". (Trnavac i orevi, 2002: 141)
Obaveze nastavnika, vezane su za njegovu profesionalnu ulogu, i u
savremenoj koli su brojne i odgovorne, a nainom izvravanja dosta sloene.
Nastavnik je edukator ili struna osoba koja posreduje uenicima u sticanju znanja
(on vodi, podstie, vaspitava, organizuje, planira, programira, ocenjuje, predvia, ...).
Kako bi uspeno izvrio sve to je vezano za njegovu ulogu, od nastavnika se
oekuje da stekne visoko struno usavravanje, da zna sluati decu, vladati svojim
oseanjima, da voli decu i svoj poziv, kao i da se u svoj poziv unosi sa pozitivnim
emocijama. Nastavnik treba da poseduje spremnost da prenese znanje iz svoje
oblasti i da zainteresuje ake za oblast koju predaje. Isto tako, nastavnik mora da
ponudi jako veliki broj pozitivnih primera vezanih za oblast koju predaje, kako bi
pozitivno uticao na decu. On neprestano radi sa veim brojem dece i treba da bude
usmeren ka intelektualnim sposobnostima sve dece podjednako, to umnogome
zavisi od njegove intelektualne i emocionalne zrelosti, to zavisi i od elje za radom
sa decom, ljubavi prema deci i spremnosti da se prenesu sopstvena znanja.
Nastavnik treba da je prijatnog izgleda, sa prijatnim govorom i jasnim stavom.
Od svega nabrojanog zavisi da li e se nastavnik dostignuti razvoj pedagoke
nauke i nastavne discipline koju predaje uopte preneti u praksu.
Nastavnik treba da bude i dobar pedagog jer, uz to to utie na obrazovanje
uenika, u velikoj meri utie i na vaspitanje dece, njihovu kulturu ponaanja i
oblikovanje njihovih linosti.
Pored svega navedenog, moe se rei i da: "Pravi nastavnik, naroito u
manjim sredinama, nikada nije bio samo predava, ve je aktivno radio i na
kulturnom, prosvetnom i zdravstvenom podizanju svoje sredine. Procesom
3

podrutvljavanja i otvaranja kole i njenim pretvaranjem u pedagoki centar lokalne

sredine, ove uloge nastavnika samo dobijaju na vanosti, naravno, ne u
tradicionalistikom, ve u savremenom smislu. Time nastavnik doprinosi da i njegov
vaspitni uticaj i rad u samoj koli bude laki, celovitiji i potpuniji. Usklaivanje uticaja
svih vaspitnih faktora bie takoe omogueno na jedan prirodan i logian nain".
(Trnavac i orevi, 2002: 144)

2. TIPOLOGIJA LINOSTI NASTAVNIKA

"U bezmalo svim istorijskim pregledima tvrdi se da je najstariji i najee
primenjivan nain opisivanja linosti svrstavanje ljudi u tipove - odvajkad se govorilo
za nekoga da je ljubazan, mio, okrutan ... Pre oko dve hiljade godina Hipokrat je
smetao ljude u etiri poznate kategorije na osnovu njihovih temperamenata,
odnosno prevlasti jedne od etiri telesnih tenosti (humora): holerian tip
(razdraljiv), melanholian (potiten), sangvinian (optimista) i flegmatian (miran).
Treba rei i to da je gornja tipologija, ba kao i mnoge posle nje (ak i neke
savremene), poivala na zamiljenoj vezi bioloke osnove organizma sa tipom
linosti, odnosno ponaanja. eldonova tipologija govori o odnosu telesne gradnje i
linosti, dok je neto drugaije s Jungovim izdvajanjem ljudi u ekstravertovane i
intravertovane, prema njihovim stavovima i tenjama da ive okrenuti napolje, ili u
sebe. Vredi spomenuti i K. Hornaj koja vidi u ljudima uoptene tenje da se usmere
ka svetu (ka drugima), protivu sveta, i da se udalje od sveta". (Popovi, 1999: 16)
U pedagokoj praksi postoje nekoliko tipova nastavnika koji koe ili pospeuju
uenike u uenju i napredovanju. Karakteristina su ponaanja:
- autokratskog tipa nastavnika (sve odluke o aktivnostima i postupcima donosi
nastavnik, bez objanjenja, obrazloenja i bez odreivanja plana akcije),
- demokratskog tipa nastavnika (sve odluke donose se zajedniki, na osnovu
diskusije, uz pomo nastavnika) i
- slobodnoanarhinog tipa nastavnika ili stil potpune slobode (nastavnik ima
pasivnu ulogu i ostavlja punu slobodu grupi ili pojedincu).
Autokratski nastavnik donosi sve odluke o aktivnostima i postupcima tj. sva
pravila on postavlja, iskljuivo on vrednuje zadatke i sve definie, pa on preuzima svu
odgovornost. Dri se ''po strani i iznad'' grupe, a aktivan je samo kad pokazuje i
zadaje zadatke. Ovaj nastavnik proizvodi dve emocionalne atmosfere:
- apatinu (uenici su bezvoljni, ne bore se) i
4

- agresivnu (uenici su nezadovoljni, imaju inicijativu, bore se).

Obe ove atmosfere spadaju u hladne emocionalne atmosfere.
Radna efikasnost: apatina demokratija je najproduktivnija, jer uenici bez
pobune prihvataju naredbe nastavnika i njegovu kritiku, agresivna autokratija je malo
manje produktivna, ali samo dok je nastavnik prisutan. Kad je nastavnik odsutan obe
ove grupe gotovo prestaju sa radom.
Uzroci autoritarnog ponaanja nastavnika mogu biti razliiti, a najee su
neznanje i nedovoljna pedagoka kultura.
Prema Golobu i Krafu (Gollob and Krapf), stilovi kojima autokratski nastavnik
upravlja razredom su:
Autokratski
vladar
otar glas
naredba
mo
pritisak
nametanje zadataka
stalno kritikovanje
esto kazniti
odgovornost
"U autoritarnoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji nastavnik je u celokupnoj
aktivnosti i okolini dominirajua linost." (Trnavac i orevi, 2002: 144)
Demokratski tip nastavnika prua optimnalne uslove za razvoj uenika.
Ovakav tip nastavnika je: upravnik, ima ljubazan glas, on predlae, podstie,
zadobija saradnju, nudi miljenje, vodi, ohrabruje, razume uenika, pomae mu, vodi
dijalog, doputa podelu odgovornosti u grupi. Ovaj nastavnik proizvodi demokratsku
atmosferu, a to je topla emocionalna atmosfera puna podrke. Radna efikasnost je
ista i sa i bez nastavnika. U pedagokoj praksi takav nastavnik poseduje sledea
svojstva: ljubazan je, ima veselu narav, poseduje visok stepen strpljenja, ima smisao
za humor, ima pravilne line crte, uvek je spreman da pomogne, prijateljski je
raspoloen, pravedan je, pokazuje razumevanje za probleme uenika, sposoban da
odrava red i disciplinu, lako i taktino komunicira sa uenicima, poseduje optu
kulturu, dobro poznaje svoj predmet, lako objanjava nepoznato, vet je organizator
uvoenja inovacija u radu. Nastavnik demokratskog tipa i demokratskog stila rada u
nastavi je pravi autoritet, nema osobine autoritarne linosti niti prihvata principe
autoritarnog vaspitanja. Ovaj nastavnik je sposoban da snagom svoje linosti,
5

strunim kvalitetima i nainom rada fascinira uenika, privue panju, motivie ga i

na dobrovoljnoj osnovi privoli da ga sledi, pa ak i oponaa.
Prema Golobu i Krafu (Gollob and Krapf), stilovi kojima demokratski nastavnik
upravlja razredom su:
Demokratski
voa
prijateljski glas
savet i molba
uticaj
sugestija
traenje saradnje
esto ohrabrivanje
esto pomoi
odgovornost
"U demokratino organizovanom vaspitnom miljeu on postupa kao linost koja
ravnopravno sa uenicima i roditeljima uestvuje u vaspitanju (partnerska
pedagogija)". (Trnavac i orevi, 2002: 144)
Slobodnoanarhini

nastavnik

ima

pasivnu

ulogu,

preputa

inicijativu

uenicima. On prua pomo i informacije samo kada se to trai od njega. Ne

preuzima nikakvu inicijativu, ne procenjuje i ne kritikuje. Njegov odnos je vie
prijateljski nego ''vaan''. Ovaj nastavnik proizvodi atmosferu potpune slobode, a to je
ravnoduna emocionalna atmosfera. Radna efikasnost je bolja kad je nastavnik
odsutan.

3. POELJNE KARAKTERISTIKE LINOSTI I ULOGE IDEALNOG

NASTAVNIKA
"Polazei od uenja Frojda, linost nastavnika, odnosno njegova uloga je
zapravo uloga modela koji je proet idejom vaspitnog ideala, veoma znaajnog u
formiranju super-ega kod uenika. Jung je naglaavao da linost ne moe vaspitavati
niko ko nije sam izgraen kao linost". (Zlatkovi, 2006: 161)
Uloge i funkcije koje nastavnik obavlja u tradicionalnoj nastavi se, uglavnom,
svode na uspeno rukovoenje u procesu usvajanja znanja i vetina (nastavnik igra
ulogu instruktora), dok u savremenom konceptu obrazovanja nastavnik dobija nove
uloge, u vidu, prijatelja, oveka kome se veruje, savetnika, onog koji olakava razvoj
linosti uenika.
6

Meutim, bez obzira da li se radi o tradicionalnom ili svremenom pristupu

nastavi, u radu nastavnika veoma je vano da budu usklaenje njegove nastavne,
vaspitne i drutvene uloge.
Prema Trnavcu i oreviu (2002: 143), u odnosu na uenike, nastavnik
treba:
1. da ih na nauno zasnovan i struan nain upoznaje i da prati njihov razvoj,
2. da prenosi znanja, izgrauje umenja i navike i razvija sposobnosti,
3. formira kod njih sasvim odreeni pogled na svet,
4. utie na razvoj njihovih crta volje i karaktera i
5. da ih ukljuuje u drutvene aktivnosti.
Zadaci koje obavlja nastavnik, bez obzira koji nastavni predmet predaje, su
sloeni i obimni. Nastavnik mora, samostalno, da ispunjava ciljeve i zadatke
usmerene ka ishodima obrazovanja, programira, planira, da podstie rad uenika, da
struno i veto upravlja vaspitnom situacijom, sarauje sa uenicima, roditeljima,
strunim saradnicima i kolegama.
Dobar nastavnik je vaan izvor znanja i razumevanja. Od linosti nastavnika u
velikoj meri zavisi kvantitet i kvalitet uenja, nastavni i vaspitni postupci i izbor
metoda, oblici rukovoenja meuljudski odnosi, klima u razredu.
Ima dosta istraivanja o nastavniku i njegovim osobinama.
Hart (1934) je anketirao 10.000 gimnazijalaca o osobinama svojih nastavnika,
a deset najomiljenijih osobina imaju sledei redosled:
- rado pomae uenicima u radu,
- veseo je i dobrog raspoloenja,
- ima drugarski odnos prema uenicima,
- interesuje se za uenike i razume ih,
- stimulie interesovanje uenika,
- ima kontrolu nad razredom,
- izbegava sarkazam i podrugivanje,
- prijatne je spoljanjosti,
- nepristrasan je i
- uredan je.
Prema Jersiledu (Jersild, 1940), uenici vie vole nastavnike koji poseduju
sledea svojstva:
- ljudske kvalitete (ljubaznost, veselost, prirodnost, dobro raspoloenje),
- kvalitete koji se odnose na stav nastavnika prema disciplini,
7

- fizike kvalitete (dobar spoljanji izgled, prijatan glas, opta privlanost),

- nastavne kvalitete (da pomogne uenicima, da postupa u interesu uenika,
da je zanimljivi entuzijast).
Pol Viti (1947) je analizirao pismene sastave 12.000 uenika, o nastavniku, i
pri tome je utvrdio da dobar nastavnik mora da:
- razume uenike,
- bude dobar saradnik,
- se demokratski ophodi,
- je strpljiv, mio,
- pokazuje iroko interesovanje,
- ima smisla za humor,
- bude prijatne spoljanjosti,
- bude uravnoteen i dosledan,
- se interesuje probleme uenika.
Kogan (Cogan, 1957) i drugi istraivai utvruju da plemeniti i dobri nastavnici
izazivaju kod uenika elju za veim i efikasnijim radom i uopte poveano
interesovanje za rad i uenje.
Glencel (1967) izdvaja sledea svojstva dobrog nastavnika:
- pravinost,
- autoritet,
- strpljenje,
- naklonost i
- humor.
orevi (1969) svestrano analizira odgovore uenika o paljivim osobinama
nastavnika i svrstava ih u etiri kategorije:
- odgovori koji se odnose na linost nastavnika,
- odgovori koji se odnose na stav nastavnika prema ueniku,
- odgovori koji se odnose na svojstva nastavnika kao predavaa i
- odgovori koji se odnose na svojstva nastavnika kao ocenjivaa.
Kruteckij (1980) izdvaja sledea bitna svojstva linosti nastavnika:
- naklonost prema deci,
- uzdrljivost i samosavlaivanje,
- vladanje svojim raspoloenjem.

Iz prethodnog se moe zakljuiti da uenici vie cene osobine nastavnikove

linosti (ljudske osobine), a manje one koje su specifine za njihov rad kao
nastavnika.
Na osnovu svega nevedenog, idealan nastavnik mora samostalno da odabira
vaspitno-obrazovne oblike i postupke, uspeno se njima slui, odreuje operativne
zadatke svojih aktivnosti, lino podstie razvoj uenika ka postizanju svestrane i
stvaralake, sposobne i obrazovane linosti, vri uticaj na uenike posredovanjem
drugih uenika i drugo. Sve navedene osobine nastavnika i njegovo ponaanje utiu
na stvaranje odgovarajue klime u razredu. Atmosfera na asu, koju treba da razvija i
neguje nastavnik, treba da bude takva da uenici razvijaju drugarske i prijateljske
odnose, da meusobno sarauju (pomau jedni drugima), odnosno da uenici budu
zainteresovani za uspeh celog razreda.
Da bi ovo ostvario dobar nastavnik mora da poznaje psihologiju uenika, to
mu omoguava izbor odgovarajuih metoda i sredstava rada, procenjivanje njihovih
aktuelnih i potencijalnih mogunosti, kao i utvrivanje specifinih meusobnih odnosa
u odeljenju (razredu). Idealan nastavnik treba da ima razvijenu socijalnu percepciju i
to ne samo da uoi mogunosti, posebnosti, individualnosti drugih osoba nego i da
se uivi u duevno stanje pojedinaca, da shvati, razume drugoga tj. da se stavi na
poziciju uenika.
Prema Muminoviu (2005), profil idealnog nastavnika koji e uspeno
odgovoriti na pitanja aktuelne nastave sadri sledee elemente:
1. razvijenje opte sposobnosti,
2. razvijene specifine sposobnosti,
3. posedovanje opteg obrazovanja,
4. posedovanje dobrog strunog obrazovanja,
5. pedagoko-psiholoko obrazovanje,
6. didakticko-metodiko obrazovanje,
7. fiziko i mentalno zdravlje, emocionalna zrelost i stabilnost,
8. ljubav prema deci i mladima i
9. pozitivne osobine linosti (humanizam, otvorenost duha, altruizam,
socijabilnost, moralni kvaliteti, odgovornost, dosjetljivost, kreativnost).
Iz svega nabrojanog, idealan nastavnik pre svega treba da bude:
1. dobar ovek, prijatan i komunikativan, taan i uredan,
2. pravian, iskren i vredan,
3. da je struan i da stalno da radi na linom usavravanju i
9

4. nastavnik treba da voli svoj poziv i svoj predmet.

Prema

Kaningemu

(Cunningham,

1951),

srednjokolci

opaaju

svoje

nastavnike kao osobe koje igraju tri vrste uloga: prijatelja, protivnika i neprijatelja.
Kao prijatelji - nastavnici su opisani kao stariji i mudriji, osobe koje su tu da
pomognu, heroji, oni koji pruaju sigurnost, osobe kojima uenici mogu da se povere.
Kao protivnici - nastavnici su obeleeni kao ubice svih zadovoljstava, kao oni
koji se samovoljno upliu i ometaju legitimna zadovoljstva uenika.
Kao neprijatelji - nastavnici su osobe sa kojima se treba boriti i nadmudriti ih,
kojih se treba plaiti, potovati ih i umilostiviti ih.

4. NASTAVNIK KAO PREDSTAVNIK SAVREMENOG DRUTVA

Velike i brze drutvene, politike i privredne promene u Evropi i svetu na
poetku novog milenijuma izazivaju dramatine promene u evropskom, ali i svetskom
vaspitno-obrazovnom sistemu.
Aktuelna reforma obrazovanja usmerena je ka osavremenjivanju nastave sa
ciljem postizanja boljih vaspitno-obrazovnih ciljeva. Akcenat se stavlja na razvoj
osnovnih sposobnosti uenika, njihove kreativnosti i ukupnog razvoja njihovih
potencijala.
"Pod uticajem najnovijih nauno-tehnolokih promena, deava se jedna
znaajna promena u strukturi funkcija i poloaju nastavnika. Zahvaljujui novim
tehnikim sredstvima i medijima za komuniciranje, informisanje i uenje (ureaji za
programiranu nastavu, video kasete, CD, DVD, video bim i slino), rutinski deo
nastavnikovog angaovanja na prenoenju znanja, injenica i podataka se smanjuje
a poveava se njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog toka nastavnog
procesa, a posebno njegova vaspitna uloga u linom kontaktu sa uenicima. Dakle,
tehniki ureaji i ako se ukljuuju u nastavni proces, njihova uloga je znaajna ali
ograniena, a nastavniku se ostavlja prostor za lino delovanje i ljudske kontakte".
(Trnavac i orevi, 2002: 144)
Savremena uloga nastavnika je:
- organizatorska,
- mentorska,
- savetodavna,
- moderatorska,
- saradnika i slino.
10

U tom smislu, predavanja treba da budu tako koncipirana da se razvija kritiki

nain razmiljanja, omoguuje uenicima da budu predavai, a nastavnik sve vie
treba da bude moderator ili mentor, onaj koji vodi, predlae i pomae uenicima da
se poveu sa ekspertima i drugim resursima. Takav odnos prema nastavi zahteva
izmenu nastavnih planova i programa, izmenu strukture odravanja nastave, ali i
reedukaciju nastavnog osoblja.
"Poto se vie ne radi o "koli memorisanja", u kojoj se uloga nastavnika
iscrpljivala u rukovoenju procesom usvajanja znanja, savremeni nastavnik je dobio
itav niz novih uloga i radnih zadataka:
- on nije samo predava, ve i vaspita,
- on brine o celovitom razvoju uenikove linosti, o socijalizaciji i meusobnim
odnosima uenika u odeljenju i koli,
- uenici oekuju da im on bude prijatelj kome se mogu poveriti i od koga
mogu zatraiti pomo,
- neko sa kim mogu razgovarati i o problemima nauke, kulture, umetnosti i
svakodnevnog ivota, bez obzira koji nastavni predmet predaje i za ta je zaduen.
U drutvima gde je dolo do naglaene kolarizacije vaspitanja, gde su
zaposlena oba roditelja, veina mladih provodi u koli najvei deo vremena.
Nastavnik postaje "trei roditelj" u najhumanijem smislu te rei". (Trnavac i orevi,
2002: 144)
Da bi se uspeno pripremili za ivot u savremenom drutvu nastavnici moraju
stei sposobnost prenoenja sloenih ideja, sposobnost reavanja sloenih problema
kao i snalaenje u nejasnim situacijama. Takoe, nastavnici treba da poduavaju na
nain koji e biti uzbudljiviji, koji e iskoristiti prirodnu radoznalost uenika i omoguiti
im pristup novim informacijama.

5. ZAKLJUAK
U sklopu profesionalnih uloga nastavnika, sve vie se istiu one koje se
zasnivaju na stvaralatvu, a sve je manje onih koje se mogu obavljati mehaniki,
inovniki i rutinski. Sve neposredniji i direktniji odnos sa uenicima, njihova
osloboenost straha od kole i nastavnika, nameu potrebu da se u svakoj situaciji
nastavnik ponaa na nov nain.

11

Efikasnost nastavnika je izraz njegove celokupne linosti, koju predstavljaju

emocionalna stabilnost, strunost, demokratske i kooperativne vrednosti, ljubaznost,
strpljenje, humor, ...
Stoga se moe zakljuiti da efikasni oblici ponaanja nastavnika najvie
zavise od osobina linosti nastavnika i edukacije nastavnika. Nastavnik se ne raa
kao dobar ili lo vaspita, ve se trajno stvara.

6. LITERATURA
Andrilovi, V. i udina, M., (1985): Psihologija uenja i nastave, Zagreb,
kolska knjiga
Bjeki, D., (1999): Profesionalni razvoj nastavnika, Uice, Uiteljski fakultet
ordevi, J. i ordevi, B. (1988): Uenici o svojstvima nastavnika, Beograd,
Prosveta
Gollob, R. i Krapf P.: Pregled elemenata planiranja i metoda uenja u
obrazovanju
o
ljudskim
pravima
i
graanskom
obrazovanju,
www.dadalos.org/coe/Dio1/01lat1.htm
Muminovi, H.: Motivacija u nastavi i kreativni rad studenata i uenika,
Sarajevo, Filozofski fakultet, www.americancouncils.org.yu/documents/4.pdf
Popovi, B., (1999): Bukvar teorije linosti, Beograd, Centar za primenjenu
psihologiju Drutva psihologa Srbije
Trnavac, N., orevi, J. (2002): Pedagogija, Beograd, Nauna knjiga
Vui, L., (1991): Pedagoka psihologija, Beograd, Drutvo psihologa
Zlatkovi, B. (2006): Osobine linosti studenata Uiteljskog fakulteta i
studenata psihologije, Godinjak za psihologiju, UDK 159.923.3-057.87. ISSN 14515407

12