Molitva suprotiva Turkom

Svemogui Boe moj, kim svaka postaju,

Odvrati jur gnjiv tvoj, ter pomiluj naju.
Ostavi zlu volju, pozri na virni puk,
Gdi tarpi nevolju svak as od turskih ruk.
Luge, sela, grade popliniv segoe,
Mue, ene, mlade svezav povedoe.
Ubie junake koji se arvihu,
A ine nejake u sinir vedihu.
Sinke porobie od krila materam,
I joe inie njih vaine keram.
Dale rastavljaju od draga miloga,
Tih tamo prodaju, a simo inoga.
Evo jo oltari tvoji raskidaju,
I sve svete stvari tlaiti ne haju.
U temple se svete konje uvajaju,
Prilike propete pod noge metaju.
Svite, u kih tebi sluba se injae,
Raskrajati sebi u kovadih jae.

Pehare kovae od kaleev tvojih,

I jo pokovae pase sabalj svojih.
Oto, a je gore, divstvo oskvarnie
Divic, ke pokore inei, sluie;
Ter dicu neumiu obrizav, tiskoe
U veu nesriu ner kih posikoe!
Eto jur potarvi mnoge gospode stan,
Hite ne ustarpi ostalih dati van.
Sve dni ter sve noi nigdir ne sustaju,
Nastoje primoi karstjan ki ostaju.
Tako je sila njih jure objaala,
Da moi ni u svih ka bi jim pram stala.
Nastupaju na nas, a nas je strah ubil;
Jur puk tvoj gine vas, a ti si odstupil.
Oni nas tiraju, veu, biju, deru,
Za te se ne haju, ni za tvoju veru,
Sloiti pod noge ku su odluili;
Moju sile mnoge svih su jur skljuili.
Li kakono plami kad pada u gori,
Ostane carn kami i brez listja bori,

Inako t ne ostaju gradi tere mista,

Kano opuaju, plinuju sva lita.
Boj su bili njimi Harvati, Bonjaci,
Garci ter Latini, Sarbli ter Poljaci.
Eto jo boj biju nici, a nikih ni,
A druzi ne smiju, jer jim si gnjivan ti;
Rit se a bo prudi, al vojske kupiti,
Ako, ki svih sudi, nee se smiliti.
A ti, Gospodine, grihe jur otpusti,
Da puk tvoj ne zgine, jur milost na nj spusti.
Rai se smiliti, slomi ma poganski,
Ne daj pogubiti ostatak karstjanski.
Eve smo rojenje, da ti s na spasitelj;
Proda nas zgrienje, da ti s otkupitelj.
Dostojno jest da mi za grih zla patimo,
Da milosrdan si ti, za to te molimo:
"E Boe, odnesi jur taj bi od naju,
A na njih nadnesi kino te ne znaju."
Tebi vapijemo, tuei u plau:
"Tvoji smo, a ginemo, pogani nas tlau."

Radi su svih porit, nigdar karvi siti;

Sve e, diju, podrit, a puk tvoj pobiti.
Ispunit toj htei, nigdar ne pristaju,
Jednih zavodei, druzih pobijaju.
Bijui primaju kateli, gradove,
Tako t sve obladaju priljuti lavove.
Utei prid njih zlom jur nimamo kuda,
Ner pod tvojim krilom ki kraljuje svuda.
Lahko sve njih sile ti more ustavit,
Ke su odluile s tobom nas rastavit.
Ako s nami stati bude, Gospodine,
Hoe se odarvati narod ki sad gine;
Ter e vazet smionost, udrivi potirat,
Ako tvoja kripost bude nas podpirat.
Jur dovolje budi, jur budi dovolje,
Slobodi tve ljudi od toke nevolje.
Oto vidimo mi da svih karstjani mo
Biti se uzmona ni, nimaju tvu pomo.
Narodi prijaki izgubie jakost,
Jere u boj taki nimae tvu milost.

Eto bile polja od kosti vitezov,

Kimno nije broja, i vojvod i knezov;
I ki s malo ljudih razbijahu mnotvo
Buslomansko svudi, zgubie hrabarstvo;
Ne mogoe branit listo daravu svu,
Ni sebe jo shranit, uzmak ti ruku tvu.
Jer ti budu sardit za grihe nae nam,
Tko e mo osidit u grad, ter stati pram?
Mai ne valjaju, ni it s oklopljami,
Ni ki upravljaju strilom, ter pukami;
Jake konje ter kopja napravit
Na nas budu gnjiv tvoj, a emo opravit?
Kako poni za grih puk tvoj je za zginut,
Tako ne zgubi svih milosardjem prignut;
Ostavi sarditost tere se jur smili,
Uini nam milost, k tebi smo pribigli.
Rasarjen injae da tvojega puka
Pod oblast stavljae patarinska ruka;
Umiljen puk paka tebe uzmoljae,
I tva desna jaka njih oslobojae.

Molimo se sad mi, bijeni turskom silom,

Da nas jur otme ti jakosti tve dilom.
Ne htij ve odiljat; ini da poznaju,
Da grih na pobijat ja, ne oni naju.
Onako uka njim mo i jakost tvoju,
Kakono i onim ki skupiv mo svoju,
S koli ter s vojskami za pukom udrie
Putem med vodami, ter se potopie.
Tako, kako ukaza sionikom onim,
Kih oganj nakaza i da jim smart sasvim;
Rasarjen ti, platit hoti njih s uzroka,
Jer htihu uhvatit Iliju proroka.
Onako jo kako ukazal jes onim,
Ki sedoe jako pod gradom Dotajim,
Radi tu uhvatit Elizeju tvoga,
I ne jae vidit s uzroka takoga.
Uka, Gospodine, kako s ukazao
Asirske jaine kada s nakazao;
Mnotvo kad veliko s vojvodom oholim
Doad, svekoliko sta pod Jerozolim.

Tej sile i tu mo razbil tada tko bi,

Ner on ki jednu no toko tisu pobi?
Uka jo, Boe moj, kakono i tada,
Kad Ksara kralj u boj vojask vodi stada,
Rat ine puku tvom, puku Izraila,
S orujem i s mnotvom sminim u taj dila.
Kih desetsto tisu, trista koles bie,
Posla ti strah mogu i plei obratie.
Ozrit se ne smie, a sam kralj za njimi,
S kim jih malo bie, siku proti svimi.
Ruke tve jo kripost nevirnu narodu
Ukai tva milost, ki nam ini kodu:
Ukazao s kako kad sile prez broja
Roie se tako vazet mista tvoja;
Mista izraelska pred sobom podbiti,
Vojska idumejska i s njom Moabiti.
S njom jo Amoniti, ki totu skupiv se,
Ne jae grad riti, mev sobom svadiv se.
Ubijeni legoe, svojih svoji bijui,
I tad izlizoe grajani tekui;

Arvanje ne iniv, okol razgrabie,

I blago popliniv, hie napunie.
Poka, Gospodine, da kako sarba tva
Za nae krivine nas u nevolju da,
Onako smiljenjem da nas mo obranit,
Tere s utienjem slobod nam povratit;
Turke sve podvratit za blud njih nevere,
Njih silu pokratit ka nas kolju dere.
Evo plane k tebi majke tune hode,
Da ne plode sebi, jer njih plod odvode.
Niki su prognani iz baine svoje,
A niki pogani u suanstvo stoje.
Taj plae diicu, taj mua, taj ene,
Plae brat sestricu, a sestra bratca nje.
Jur dopre do tebe vapaj i suze njih,
Ne daj da povede nemiran Turak svih.
A ti, ki s propeti Bog, Gospodin naju,
Nam si dal Karst Sveti, ne ki te ne znaju:
Iznesi od bluda nas, tere od djavljih ruk,
Na kri pridav uda, otkupi viran puk.

Ne daj da nas dave pogani nogami,

Ali da nas strave, sikui sabljami.
Frutanja taj i boj od nas jur odvrati,
Ter silu, koj ni broj, nevirnikom skrati.
I ti, Gospo mila, moli sinka za nas,
Koga si rodila, ne zgubiv divstva glas;
Ne pristan molei za sve Duhe Svete,
Da Bog nas milei odbije proklete,
i tvardost pribije priljutih sardac njih,
Ali jih pobije da ne ginemo s njih.
Ti nas, Gospe, brani pridav sinku tvomu,
U vas smo ufani, a ne u inomu;
A paka odbivi od nas nevirnike,
Gori nas primivi, spasite u vike. Amen.