Info Memo Uzice 824 PDF

Republika Srbija
Grad Uice
INFORMACIONI MEMORANDUM
ZA IZDAVANjE DUGORONIH DUNIKIH HARTIJA OD
VREDNOSTI (OBVEZNICA) GRADA UICA
Uice, Septembar 2011. godine

1
Ova publikacija je napravljena uz finansijsku pomo Evropske unije. Za sadraj ovog

dokumenta je iskljuivo odgovoran Grad Uice i on ne predstavlja zvanian stav Evropske
unije.
Izjava podrke
Ovaj dokument pripremljen je uz pomo Programa podrke optinama IPA 2007 koji
finansira Evropska unija.
Program podrke optinama IPA 2007

Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
Projekat finansira Evropska unija
Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
MSP IPA 2007
Izjava o investiranju
Uice (Uice ili Grad ili Izdavalac) prihvata punu odgovornost za sadraj ovog
Informacionog memoranduma. Prema sopstvenom uverenju, svim saznanjima i podacima
kojima Grad Uice raspolae, podaci iz ovog Informacionog memoranduma ine celovit i
istinit prikaz imovine i obaveza, gubitaka i dobitaka, finansijskog poloaja i poslovanja
Grada Uica.
Prema najboljem saznanju Grada Uica, ni jedna injenica koja bi mogla uticati na
potpunost i istinitost ovog Informacionog memoranduma nije izostavljena.
Sa druge strane, niko osim Grada Uica nije ovlaen da daje podatke i izjave u vezi sa
Pozivom na ponudu za pruanje usluga pokrovitelja emisije municipalnih obveznica, a koji
nisu sadrani u ovom Informacionom memorandumu. Ako bi se takvi podaci ili izjave dali,
na njih se ne sme osloniti kao na podatke i izjave ije je objavljivanje odobrio Grad Uice.
Izdavanje ovog Informacionog memoranduma, niti prodaja ili kupovina obveznica, ne
implicira da se okolnosti vezane za Grad nisu izmenile od datuma izdavanja ovog
Informacionog memoranduma.
Ovaj Informacioni memorandum se ne sme smatrati preporukom za kupovinu ili ponudom
za prodaju od strane ili za raun Grada. Nikakve garancije, izriite ili implicitne, nisu date
od strane bilo kog treeg lica za istinitost i potpunost ovde iznetih podataka.
Svaki potencijalni ponua koji razmatra mogunost podnoenja ponude za pruanje
usluge pokrovitelja emisije upuuje se na sopstvenu ocenu i procenu finansijskog poloaja
Grada Uica te ostalih relevantnih uslova, ukljuujui rizike opisane u ovom dokumentu.
Ako drukije nije navedeno, svi godinji podaci, ukljuujui podatke o finansijskim
izvetajima, temelje se na kalendarskim godinama. Brojevi u Informacionom
memorandumu su zaokruivani, prema tome, brojevi prikazani za istu vrstu podataka mogu
varirati i zbirovi moda nisu aritmetiki agregati. Upuivanje u ovom dokumentu na EUR
oznaava euro, USD ameriki dolar, CHF vajcarski franak, a RSD ili dinar valutu dinar
Republike Srbije.
Sadraj
Pregled tabela ......................................................................................................................... 6
PODACI O IZDAVAOCU .................................................................................................... 8
1.1 Osnovni podaci ........................................................................................................ 8
1.1.1
Poslovno ime, sedite, adresa, MB i PIB ......................................................... 8
1.1.2
Datum osnivanja .............................................................................................. 8
1.1.3
Poloaj izdavaoca u javnom sektoru Republike Srbije .................................... 8
1.1.4
Opta akta izdavaoca...................................................................................... 11
1.2 Trgovina hartijama od vrednosti izdavaoca .......................................................... 11
1.3 Geografski poloaj, promet i veze......................................................................... 11
1.4 Stanovnitvo, zaposlenost i zarade ........................................................................ 12
1.5 Lokalna privreda ................................................................................................... 17
1.6 Komunalna infrastruktura kao uslov ekonomskog razvoja ................................... 20
1.7 Obrazovanje, kultura i sport .................................................................................. 24
1.7.1
Obrazovanje ................................................................................................... 24
1.7.2. Kultura ........................................................................................................... 25
1.7.3. Sport ............................................................................................................... 25
1.8 Pridruivanje Evropskoj uniji................................................................................ 26
2 POSLOVANjE, IMOVINA I OBAVEZE IZDAVAOCA .......................................... 30
2.1 Delatnost izdavaoca............................................................................................... 30
2.1.1
Nadlenosti Grada Uica ............................................................................... 30
2.1.2
Izvori finansiranja Grada Uica ..................................................................... 33
2.2 Imovina i obaveze izdavaoca ................................................................................ 36
2.2.1
Nekretnine, postrojenja i oprema ................................................................... 36
2.2.1
Uee u kapitalu drugih pravnih lica ............................................................ 42
2.2.2
Koncesije i drugi ugovori o JPP..................................................................... 43
2.2.3
Najvea kapitalna ulaganja ............................................................................ 45
2.2.4
Zalona prava ................................................................................................. 46
Grad Uice nema imovinu nad kojom je konstituisano pravo zaloge. ........................ 46
2.2.5
Parnini i drugi postupci ................................................................................ 46
Grad Uice ne participira u parninim i drugim postupcima koji se vode pred sudom
ili organom uprave. ...................................................................................................... 46
2.2.6
Ukupan iznos obaveza izdavaoca koje nisu dospele do dana podnoenja
zahteva 46
2.2.7
Ukupan iznos obaveza izdavaoca koje nisu ispunjene o roku njihovog
dospea do dana podnoenja zahteva ........................................................................... 47
2.2.8
Zaposleni u graskoj upravi ............................................................................ 47
2.3 Finansijski podaci .................................................................................................. 48
2.3.1
Budet Grada Uica za prethodne etiri godine ............................................ 48
2.3.2
Izvod iz zavrnih rauna Grada Uica za prethodne tri godine ..................... 54
2.3.3
Znaajniji pokazatelji poslovanja i uspenosti za poslednje tri godine ......... 61
3 RAZVOJNA POLITIKA IZDAVAOCA .................................................................... 66
5
3.1 Planirane razvojne aktivnosti izdavaoca ................................................................. 66

3.2. Projekcija budeta za naredne godine, na osnovu Memoranduma RS ..................... 66
3.3 Plan kapitalnih investicija za period od 2010. do 2015. godine .............................. 69
3.4 Opis i plan realizacije projekta koji se finansira iz emisije obveznica sa osnovnim
pokazateljima rentabilnosti projekta (ukoliko postoji studija izvodljivosti projekta) ..... 71
3.1 Skuptina Grada Uica .......................................................................................... 75
3.2 Izvrni organi Grada Uica ................................................................................... 77
3.3 Nadlenost donoenja odluke o zaduivanju Grada Uica ................................... 79
Pregled tabela
Tabela 1.3.1. Udaljenost Uica od veih gradova u okruenju
Tabela 1.4.1. Procenjeni broj stanovnika u periodu 2002.-2008.
Tabela 1.4.2. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, 2005.
Tabela 1.4.3. Struktura stanovnitva prema aktivnosti, starosti i polu
Tabela 1.4.4. Obrazovna stuktura stanovnitva starijeg od 15 godina
Tabela 1.4.5. Broj zaposlenih sa presekom u 2009. godine i njihova polna struktura
Tabela 1.4.6. Sruktura zaposlenih po sektorima delatnosti u 2009. godini
Tabela 1.4.7. Stopa nezaposlenosti 2007. 2010. u %
Tabela 1.4.8. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, 2009.
Tabela 1.4.9. Prosene zarade po zaposlenom 2010.godine u
Tabela 1.4.10. Prosene neto zarade po zaposlenom, po sektorima delatnosti, 2009.
Tabela 1.5.1. Struktura preduzea
Tabela 1.5.2. Struktura preduzetnikih radnji:
Tabela 1.5.3. Kljuni poslodavci i broj zaposlenih
Tabela 1.5.4. Struktura izvoza prema vrsti roba, 2009.
Tabela 1.5.5. Ostvarene investicije u privatnom sektoru u poslednjih 10 godina
Tabela 1.6.1. Duina puteva, 2007.
Tabela 1.6.2. Promet robe i putnika u eleznikom saobraaju, 2006.
Tabela 1.6.3. Vodovodna mrea, 2009.
Tabela 1.6.4 Korisnici daljinskog grejanja
Tabela 1.6.5. Potanski (PTT) saobraaj, 2009.
Tabela 1.7.1.1. Kapaciteti obrazovnih instituija
Tabela 1.8.1. Projekti Grada Uica 2008-2011.
Tabela 2.1. Funkcionalna klasifikacija rashoda konsolidovanog budeta Grada,
Tabela 2.1.2. Prihodi i primanja konsolidovanog budeta Grada, od 2008. do 2010.
Tabela 2.1.1.1. Raspoloive lokacije za investiciona ulaganja
Tabela 2.2.1 Finansijski podaci gradskih preduzea za 2009. i 2010.g.
Tabela 2.2.3 Struktura duga
Tabela 2.2.2 Broj i obrazovna struktura zaposlenih
Tabela 2.3.1. Izvrenje konsolidovanog budeta Grada, 2008.-2010.
Tabela 2.3.2. Ostvarenje prihoda i primanja konsolidovanog budeta Grada, 2008-2010
Tabela 2.3.2.1. Prihodi od privatizacije od 2008. do 2010. godine
Tabela 2.3.3. Izvrenje rashoda i izdataka konsolidovanog budeta Grada, 2008-2010
Tabela 2.3.4. Izvrenje konsolidovanog budeta Grada 2009. i 2010. (sumirano prihodi i
rashodi)
Pregled: Indirektni budetski korisnici u konsolidaciji Grada
Tabela 2.3.5. Izvod iz konsolidovanog bilansa stanja Grada
Tabela 2.3.6. Izvod iz konsolidovanog bilansa prihoda i rashoda Grada
Tabela 2.3.7. Izvod iz izvetaja o kapitalnim izdacima i primanjima Grada
Tabela 2.3.8. Izvod iz izvetaja o konsolidovanim novanim tokovima Grada
Tabela 2.3.9. Izvod iz konsolidovanih izvetaja o izvrenju budeta Grada
Tabela 2.3.10. Reklasifikovani nekonsolidovani izvetaji o izvrenju budeta Grada
Tabela 2.3.11. Ostvareni sufucit u tekuem nekonsolidovanom budetu Grada
Tabela 2.3.12. Izdaci za otplatu dugoronih dugova
Tabela 2.3.13. Neto tekui sufucit u budetu Grada, nakon otplate dugova
Tabela 2.3.14. Upravljanje dugom Grada
Tabela 2.3.15. Upravljanje novanim sredstvima Grada
Tabela 3.2.1. Projekcije prihoda i rashoda budeta Grada Uica od 2011. do 2016. godine
Tabela 3.2.2. Projekcija novanog toka budeta i zaduenosti Grada (u 000 dinara)
Tabela 3.3.1. Rang lista 12 kapitalnih projekata od 2010. do 2015. godine
Tabela 3.4.1. Osnovne informacije o projektu
Tabela 3.4.2. lanovi projektnog tima
Tabela 3.4.3. Osnocni ciljevi projekta
Tabela 3.4.4. Plan predvienih aktivnosti
Tabela 4.1. Struktura odbornika u Skuptini Grada Uica, 2008.
PODACI O IZDAVAOCU
1.1 Osnovni podaci
1.1.1
Poslovno ime, sedite, adresa, MB i PIB
Poslovno ime:
Grad Uice
Sedite:
Uice
Adresa:
Dimitrija Tucovia br.52, 31000 Uice
Skuptina Grada Uica

Matini broj: 07157878
PIB: 101503047
Sluba izvrnih organa Grada Uica i Gradonaelnik
Matini broj: 07157983
PIB: 101503055
1.1.2
Datum osnivanja
Nakon zavretka Drugog svetskog rata, Uice dobija status optine (1952). Usvajanjem
novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS (Slubeni glasnik br.129/07) 29.12.2007.
godine, Uice gubi status optine i dobija status grada.
1.1.3
Poloaj izdavaoca u javnom sektoru Republike Srbije
Prema zvaninim podacima Republikog zavoda za statistiku iz 2002. godine, Uice ima
83.022 stanovnika (sam grad 54.717), i administrativni je centar Zlatiborskog okruga.
Prvi siguran pomen Uica naen je u dokumentu iz Dubrovakog arhiva od 9. oktobra
1329. godine, i taj dan je uzet za Dan grada.
Tokom XVII veka postao je znaajno zanatsko i kulturno sredite.
1862. godine Uice je osloboeno od Turaka. Prema prvom sauvanom popisu
stanovnitva posle iseljavanja Turaka, u Uicu je bilo 3.163 stanovnika. Usvajanjem
urbanistikog plana 1871. godine otpoela je njegova intenzivna gradnja. Varo ekonomski
jaa, cvetaju zanatstvo i trgovina, osnivaju se esnafi.
Hidrocentrala na reci etinji nalazi se ispod uikog Starog grada, a napravljena je 1900.
godine i jedan je od simbola grada Uica. To je prva elektrina centrala podignuta po
Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega pet godina posle
podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi. Elektrino osvetljenje grad je dobio 2.
avgusta 1900. godine, a u maju 1901, krenula je u probni rad Tkaka radionica. Razvojem
industrije i trgovine stvoreni su uslovi za osnivanje prvih bankarskih ustanova. Telegrafska
sluba je uvedena 1860. godine, a telefonska 1904. godine.
Posle zavretka Balkanskih i Prvog svetskog rata u Uicu se ubrzano poela obnavljati
proizvodnja i industrija. Razvijala se putnaki eleznika mrea: pruga Uice-Vardite, put
Uice-Kraljeve Vode na Zlatiboru, put Uice-Kadinjaa-Bajina Bata.
U periodu Drugog svetskog rata 1941-1945, Uice je bilo sredite znaajnih istorijskih
dogaaja. Tokom nemake okupacije u Drugom svetskom ratu 1941. godine, Uice je bilo
privremeno osloboeno od strane partizana. Tokom 67 dana postojanja Uike Republike
(od 24. septembra do 29. novembra), industrija i fabrike su uglavnom proizvodile
proizvode za vojnu upotrebu, pruga i putevi su funkcionisali i novine i knjige su bile
tampane.
U okvirima SFRJ, Uice je bilo preimenovano u Titovo Uice, zajedno sa jo 7 gradova
irom zemlje (Titov Drvar, Titov Veles, Titova Korenica, Titov Vrbas, Titova Mitrovica,
Titovo Velenje, Titograd). Ovo je bio jedan od razloga zbog kojeg je Uice dobilo veliku
finansijsku pomo od drave i velika ulaganja u infrastrukturu i lokalnu industriju.
Danas je Uice veliki industrijski, finansijski i kulturni centar zapadne Srbije, i nalazi se na
200 km od Beograda, sa kojim je povezan magistralnim putem E763.
Nekada deo Jugoslavije, a zatim Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, Srbija od 2006.
godine predstavlja nezavisnu dravu. Prema Ustavu iz 2006. Godine i Zakonu o
teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije iz 2007. godine, teritorijalnu organizaciju Srbije
ine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Srbija (bez AP Kosovo i
Metohija) ima ukupno 145 jedinica lokalne samouprave, 122 optine i 23 grada (sa ukupno
23 gradske optine, koje po Ustavu nemaju status jedinice lokalne samouprave), od kojih
Grad Beograd, kao glavni grad (sa svojih 17 gradskih optina), ima specijalni status.
Republika Srbija ima jednodomnu skuptinu sa 250 narodnih poslanika. Poslednji izbori
odrani su 11. maja 2008. godine, a sledei redovni izbori bie odrani do maja 2012.
godine. Koalicija za evropsku Srbiju ima 102 poslanika, Srpska radikalna stranka 56,
Koalicija, Srpska napredna stranka 21 Koalicija Socijalistika Partija Srbije Jedinstvena
Srbija Partija ujedinjenih penzionera PUPS 20, Demokratska stranka Srbije 20, Nova
Srbija 9, Liberalno demokratska partija 12, manjinske partije 7, a 3 poslanika su
samostalna. Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi na elu je Vlade od 7.
jula 2008. Rekonstrukcija Vlade Srbije obavljena je 14. marta 2011. godine. Vlada ima
Sekretara, 21 lana (3 potpredsednika i 18 ministara) i 17 ministarstva. Predsednik
9
Republike Boris Tadi izabran je 3. februara 2008. od kada slui svoj drugi petogodinji
mandat. Sledei predsedniki izbori bie odrani 2013. godine. Detaljnije informacije o
Republici Srbiji se nalaze na sajtu Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs) i Narodne
Skuptine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs).
Posle 2000. godine, Srbija otpoinje proces politike, ekonomske i finansijske
decentralizacije vlasti, pre svega donoenjem novog Zakona o lokalnoj samoupravi 2002.
godine. Ovaj Zakon je neto kasnije, tokom 2007. godine, promenjen, i prema njemu,
izvorne nadlenosti lokalne samouprave su pre svega: razvojno, prostorno i urbanistiko
planiranje, lokalni ekonomski razvoj, usluge vodosnabdevanja i upravljanja vodom,
otpadnim vodama, toplom vodom i parom (grejanje), odravanje istoe, deponija, pijaca,
zelenih i javnih povrina, usluge javnog prevoza i parkinga, stambeno odravanje,
izgradnja i odravanje lokalnih puteva, upravljanje graevinskim i poljoprivrednim
zemljitem, predkolsko obrazovanje, kulturna politika grada. Neke nadlenosti iz oblasti
socijalne politike, kao to su osnovno i srednje obrazovanje, kao i socijalna politika, dele se
izmeu republike i lokalne vlasti, i to tako to zarade zaposlenih finansira republika
vlada, a trokove ulaganja i odravanja snosi lokalna samouprava.
Proces decentralizacije, pre svega u oblasti finansija, nastavljen je i usvajanjem Zakona o
finansiranju lokalne samouprave 2006. godine i Zakona o budetskom sistemu, prvo 2002,
sa izmenama 2005 i 2006, a zatim i donoenjem najnovijeg zakona 2009. godine i
poslednih izmena istog zakona 2010. godine.
Kada su u pitanju makroekonomski pokazatelji, poslednji makroekonomski podaci
Ministarstva finansija Republike Srbije1 od 15.08.2011. pokazuju da e procenjeni bruto
domai proizvod, u 2011. godini, iznositi oko 32,21 milijardi evra ili 4.426 evra po glavi
stanovnika. Vrednost izvoza robe u 2010. godini iznosila je 7.39 milijardi evra, dok je
vrednost uvoza bila 12.62 milijardi evra.
Grad Uice je imao dobar finansijski uinak u periodu od 2008. do 2010. godine. Stabilni
neto tekui suficit dokazuje da Grad moe paljivo da upravlja budetom, to je posebno
bio sluaj 2009. godine, kada je Grad uspeo da sprovede znaajne mere smanjenja trokova
kako bi ublaio posledice ekonomske recesije i pad operativnih (javnih) prihoda od 7,4%.
Najvei izvori prihoda Uica su porez na dohodak graana (proseno 45% prihoda
budeta), koji nastavlja svoj pozitivan trend postepenim oporavljanjem lokalnog
ekonomskog razvoja, tekui transferi (proseno 19% prihoda budeta), dok porezi na
imovinu imaju uee od 5% u ukupnim prihodima budeta.
:
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/2011%20avgust/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski
%20indikatori.pdf
10
1.1.4 Opta akta izdavaoca

Najvii pravni akt Grada Uica je Statut Grada, koji je usvojen je 17.09.2008.godine
(Slubeni list Grada Uica br.11/08). Tekst koji je usvojila Komisija za propise Skuptine
Grada Uica 2008. godine, nalazi se na sledeoj URL adresi:
http://www.graduzice.org/documents/Statut_Grada_Uzica_781.pdf
Prema Statutu Grada, Organi Grada su: Skuptina, Gradonaelnik, Gradsko vee i gradske
uprave. Gradonaelnik i Gradsko vee su izvrni organi vlasti. Skuptina Grada ima 67
odbornika, koji se biraju na etiri godine.
Detaljniji podaci o skuptini i izvrnim organima Grada Uica nalaze se u glavi 4.
Informativnog memoranduma.
1.2 Trgovina hartijama od vrednosti izdavaoca

Grad Uice do sada nije emitovao hartije od vrednosti.
1.3 Geografski poloaj, promet i veze

Grad Uice se nalazi u sreditu zapadne Srbije i predstavlja administrativni, privredni,
drutveni i kulturni centar ovog dela Srbije. Prostire se na povrini od 667km2. Specifinost
Uica je u tome da se nalazi u samom srcu Jugoistone Evrope i podjednako je udaljen od
najveih gradova u regionu - Beograda, Sarajeva, Podgorica i Nia. Sa Beogradom je
povezan magistralnim putem E763.
11
Tabela 1.3.1. Udaljenost Uica od veih gradova u okruenju

Grad
Populacija
Udaljenost
Beograd
2.000.000
200 km
Sarajevo
600.000
190 km
Podgorica
250.000
240 km
Skoplje
Ni
700.000
300.000
300.000
Novi Sad
380 km
230 km
260 km
1.4 Stanovnitvo, zaposlenost i zarade

Prema zvaninim podacima Republikog zavoda za statistiku iz 2002. godine, Uice ima
83.022 stanovnika (sam grad 54.717), i administrativni je centar Zlatiborskog okruga.
Imajui u vidu da je zvanini podatak o broju stanovnika relativno zastareo procene su da
je trenutni broj stanovnika neznatno manji (oko 80.000).
Tabela 1.4.1. Procenjeni broj stanovnika u periodu 2002.-2008.
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
83.022
82.730
82.417
81.923
80.323
80.700
80.087
Ukupna promena
broja stanovnika u
gradu
-238
-313
-494
-1600
377
-613
Stopa rasta broja

stanovnika u gradu (%)
-0.29
-0.38
-0.60
-1.95
0.47
-0.76
Stopa rasta broja

stanovnika u okrugu (%)
-0.46
-0.55
-0.72
-0.83
-0.93
-0.95
Stopa rasta broja

stanovnika u Srbiji (%)
-0.26
-0.23
-0.30
-0.39
-0.40
-0.42
Broj stanovnika u gradu
Za posmatrani period, prosena godinja stopa rasta stanovnitva je negativna za sva

posmatrana podruja, to ukazuje na prisustvo problema depopulacije u ovim podrujima.
12
Tabela 1.4.2. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, 2005.

Grad
Okrug
Srbija
Broj
Uee (%)
Broj
Uee (%)
Broj
Uee (%)
Gradsko
stanovnitvo
62.162
74,87
156.206
49,84
4.225.896
56,40
Ostalo
stanovnitvo
20.860
25,13
155.190
50,16
3,272,105
43,60
Ukupno
stanovnitvo
83.022
100
313.396
100
7.498.001
100
Tabela 1.4.3. Struktura stanovnitva prema aktivnosti, starosti i polu

Aktivna
populacija u
%
Aktivna
populacija
mukarci 15-65
god
Aktivna
populacija
ene 15-65
god
Staro
stanovnitvo
(> 65 god)
Republika
Srbija
67,12
33,27
33,85
Zlatiborski
okrug
67,53
34,01
Uice
69,71
34,64
Podruje
Uee omladine u
ukupnom stanovnitvu
1991.
2002.
16,54
27,69
20,17
33,52
15,17
22,54
20,66
35,07
14,00
21,60
20,61
Ovaj indikator se javlja kao pokazatelj raspoloivog radnog kontigenta stanovnitva.

Saobrazno kretanju prirodnog prirataja stanovnitva i pozitivnom migracionom saldu,
gledano objedinjeno za teritoriju celog Grada, a koji je prvenstveno prouzrokovan
pozitivnim privrednim perfomansama podruja i njegovoj daljoj perspektivi ekonomskog
napredovanja, i udeo aktivnog stanovnitva u ukupnom broju stanovnika Grada je iznad
proseka nasuprot proseka ostalih teritorijalnih celina Republike.
13
Tabela 1.4.4. Obrazovna stuktura stanovnitva starijeg od 15 godina

Grad (broj)
mukaukupno
rci
Opis
Bez kolske
spreme
ene
ukupno
Okrug (%)
muka
ene
rci
ukupno
Srbija (%)
muk
ene
arci
ukupno
3.536
466
3.070
5,05
1,37
8,53
5,66
2,53
8,55
ukupno
1.397
269
1.128
2,00
0,79
3,13
2,00
1,23
2,70
4-7 razreda osnovne kole
6.688
2.757
3.931
9,56
8,11
10,92
14,19
12,30
15,94
Osnovno obrazovanje
17.043
7.818
9.225
24,36
23,01
25,64
23,87
22,97
24,72
Srednje obrazovanje
32.915
18.257
14.658
47,05
53,73
40,73
41,07
46,08
36,43
Vie obrazovanje
3.682
1.875
1.807
5,26
5,52
5,02
4,51
4,94
4,11
Visoko obrazovanje
4.336
2.311
2.025
6,20
6,80
5,63
6,52
7,33
5,76
367
228
139
0,52
0,67
0,39
2,18
2,62
1,79
69.964
33.983
35.981
100
100
100
100
100
100
1-3 razreda
osnovne kole
Nepoznato
Ukupno stanovnitvo
(>15)
Podaci struktuirani u tabeli pokazuju da je 47% stanovnitva starijeg od 15 godina sa

zavrenim srednjim stepenom strune spreme, 24% sa osnovnim obrazovanjem, 12% sa
nepotpunim osnovnim obrazovanjem, dok je 11% stanovnitva sa visokim i viim
obrazovanjem. Bez
U donjoj tabeli predstavljen je ukupan broj zaposlenih sa presekom u 2009. godine i
njihova polna struktura.
Tabela 1.4.5. Broj zaposlenih sa presekom u 2009. godine i njihova polna struktura
Zaposleni
Podruje
Zaposleni u
privrednim
drutvima,
preduzeima,
ustanovama,
zadrugama i
organizacijama
Preduzetnici,
lica koja
samostalno
obavljaju
delatnost i
zaposleni kod njih
Broj zaposlenih na 1000

stanovnika
ukupno
Zaposleni u
privrednim
drutvima,
preduzeima,
ustanovama,
zadrugama i
organizacijama
492.293
258
191
45.998
16.629
211
155
17.752
5.429
291
223
ukupno
od toga
ene %
Republika
Srbija
1.889.085
44,3
1.396.792
Zlatiborski
okrug
62.627
41,2
Uice
23.181
41,0
14
Tabela 1.4.6. Sruktura zaposlenih po sektorima delatnosti u 2009. godini

Grad
Struktura
zaposlenih u
gradu (%)
Struktura
zaposlenih u
okrugu (%)
Struktura
zaposlenih u
Srbiji (%)
Zaposleni - ukupno
17.752
100
100
100
ene
8.000
41,00
41,20
44,30
Mukarci
9.752
59,00
58,80
55,70
122
0,69
1,93
3,20
9
130
5.354
0,05
0,73
30,16
0,10
1,33
34,43
0,07
1,60
24,30
496
2,78
4,94
3,28
1.766
9,95
6,95
5,65
1.641
9,24
7,39
13,82
164
1.799
411
0,92
10,13
2,32
2,79
6,58
1,26
1,61
7,64
2,64
358
2,02
1,43
5,71
808
4,55
4,64
5,10
1.373
2.696
7,73
15,19
11,15
12,69
9,65
11,65
629
3,54
2,39
4,08
Opis
Poljoprivreda, lov, umarstvo i

vodoprivreda
Ribarstvo
Vaenje ruda i kamena
Preraivaka industrija
Proizv. i snabdev. energijom, gasom
i vodom
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo i opravka
motornih vozila
Hoteli i restorani
Saobraaj, skladitenje i veze
Finansijsko posredovanje
Poslovi sa nekretninama i
iznajmljivanjem
Dravna uprava i socijalno
osiguranje
Obrazovanje
Zdravstveni i socijalni rad
Ostale komunalne, drutvene i line
usluge
Pozitivan lokalni ekonomski razvoj se ogleda i u relativno niskoj stopi nezaposlenosti

(18,52%) to je bilo malo iznad proseka nivo nezaposlenosti u Republici Srbiji (16,60%) u
2009. godini.
Tabela 1.4.7. Stopa nezaposlenosti 2007. 2010. u %
Opis
2007
2008
2009
2010
Srbija
28,17
23,80
16,60
19,20
Okrug
35,30
28,60
21,12
32,57
Grad
23,29
19,45
18,52
18,40
15
Tabela 1.4.8. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, 2009.

Broj godina
Grad
Udeo u ukupnom broju

nezaposlenih (%)
Do 18 godina
19 25
25 30
30 40
40 50
Preko 50
113
593
646
1.258
1.638
1.663
2,79
11,04
12,43
24,48
27,05
22,22
Ukupno
5.811
100
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, na kraju 2010. godine, prosena neto
zarada u Republici Srbiji bila oko 341, dok je u Uicu ona bila neto nia, tj. oko 327.
Tabela 1.4.9. Prosene zarade po zaposlenom 2010.godine u
Opis
Grad
Okrug
Srbija
Prosena bruto zarada (sa porezima i doprinosima)
455
478
475
Prosena neto zarada (bez poreza i doprinosa)
327
344
341
U donjoj tabeli predstavljeni su podaci Republikog zavoda za statistiku s kraja 2009.

godine, a koji prikazuju prosene neto zarade po zaposlenom (bez poreza i doprinosa).
Tabela 1.4.10. Prosene neto zarade po zaposlenom, po sektorima delatnosti, 2009.
Grad
()
Okrug
()
Srbija
()
311
176
207
189
Vaenje ruda i kamena
276
246
313
Preraivaka industrija
227
186
207
Proizv. i snabdev. energijom, gasom i vodom
319
295
339
Graevinarstvo
242
215
224
Trgovina na veliko i malo i opravka motornih vozila
113
88
232
Hoteli i restorani
95
145
172
Saobraaj, skladitenje i veze
224
220
289
Finansijsko posredovanje
501
499
572
Poslovi sa nekretninama i iznajmljivanjem
379
379
297
Dravna uprava i socijalno osiguranje
322
287
323
Obrazovanje
258
239
264
Sektor
Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda
Ribarstvo
16
Zdravstveni i socijalni rad
269
259
261
Ostale komunalne, drutvene i line usluge
286
260
279
Prosena neto zarada - ukupno
246
214
254
1.5 Lokalna privreda

Uice je oduvek bio jedan od najrazvijenijih gradova u bivoj Jugoslaviji. Od 2001. godine,
nakon zavretka perioda meunarodne izolacije i ekonomskog embarga u kojima se Srbija
nalazila 1990-ih godina i bombardovanja od strane NATO, koje je nanelo ogromnu tetu
infrastrukturi i industriji, uika ekonomija se uglavnom oporavila, prebacujui teite
privrede sa industrijskog na tercijalni sektor. Drutvena preduzea su prola kroz proces
privatizacije, a privredom dominiraju mala i srednja preduzea.
Privredna aktivnost se odvija u 11 sektora, ali najvei uticaj na privredna kretanja imaju
preduzea iz preraivake industrije, graevinarstva i trgovine. Vodee grane su metalska
industrija, prerada obojenih metala, tekstila i drvna industrija. Uice je i znaajan
finansijski centar, imajui u vidu da se u njemu nalaze regionalne filijale brojnih banaka i
osiguravajuih kua u Srbiji.
Narodni dohodak Grada Uica uestvuje u ND Okruga sa 36% i priblino 1% u Republici.
U Uicu posluje trenutno posluje 780 preduzea i 3.248 preduzetnikih radnji.
Tabela 1.5.1. Struktura preduzea
Vrsta preduzea
Velika (>150 radnika)
Srednja (50-150 radnika)
Mala (<50 radnika)
Ukupno
1
5
94
100
Tabela 1.5.2. Struktura preduzetnikih radnji:

Vrsta preduzea
Samostalne radnje
Ortake radnje
Radnje iji je osniva lice u radnom
odnosu ili penzioner
Ukupno
Broj
2.640
27
81
1
581
18
3.248
100
Nosioci privredne aktivnosti (rangirani prema broju zaposlenih) su: Putevi AD, Valjaonica
bakra Sevojno, Impol Seval, Prvi partizan, Jedinstvo AD i drugi navedeni u tabeli 1.5.3
koji ukupno zapoljavaju 5.708 radnika to ini 32% ukupno zaposlenih u privredi.
17
Tabela 1.5.3. Kljuni poslodavci i broj zaposlenih

Kompanija
Putevi AD
Valjaonica bakra
Impol Seval
Prvi Partizan
Jedinstvo AD
Sreten Guduri
Kadinjaa
24. Septembar
Sinter
Jedinstvo - Metalogradnja
Autoventil
Ukupno
Broj zaposlenih
1.355
1.068
724
714
432
320
276
259
196
185
179
5.708
Prema podacima Regionalne privredne komore u Uicu iz 2009. godine, zemlje u koje se
najvie izvozilo iz Uica tokom 2009. bile su: Nemaka (20,67%), Italija (13,26%), SAD
(7,57%), Crna Gora (7,41%), Francuska (5,77%), Bosna i Hercegovina (5,48%), Ruska
Federacija (5,20%), Austrija (4,73%), Slovenija (4,18%), ostali (25,73%). Donja tabela
pokazuje strukturu izvoza u 2009. godini prema robi.
18
Tabela 1.5.4. Struktura izvoza prema vrsti roba, 2009.

Vrsta robe
Bakar i proizvodni od bakra
Aluminijum i proizvodi od aluminijuma
Oruje i municija njihovi delovi i pribor
Nuklearni reaktori kotlovi, maine i mehaniki ureaju njihovi delovi
Proizvodi od gvoa i elika
Plastine mase i proizvodi od plastinih masa
Elektrine maine i oprema i njihovi delovi
Odea i pribor za odeu, osim pletenih i kukuanih proizvodu
Voe za jelo, kore agruma ili dinja i lubenica
Nametaj, postelljina, madraci, nosai madraca, jastuci i drugi punjeni
proizvodi,lampe i druga svetlea tela, osvetljeni znaci, montane zgrade
Alati , noarski proizvodi, kaike i viljuke, od prostih metala
Optiki, fotografski, kinematografski, merni, kontrolni, precizni, medicinski i
hirurki instrumenti i aparati
Gvoe i elik
Hartija i karton
Mineralna goriva, mineralna ulja i proizvodi njihove destilacije, bitumenozne
materije, mineralni voskovi
Igrake , rekviziti za drutvene igre i sport, njihovi delovi i pribor
Razni proizvodi hemijske industrije
Kauuk i proizvodi od kauuka i gume
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona, azbesta i slinih materijala
Sirova i krupna sitna koa sa dlakom ili bez dlake (osim krzna) i tavljena koa
Iznos u $
129.208.019
117.237.203
38.388.382
9.313.763
4.549.364
3.437.644
3.375.118
2.988.905
2.970.595
2.124.893
1.719.044
1.351.555
1.204.451
1.090.428
1.086.934
554.738
452.928
440.226
438.670
429.324
Prema istom izvoru, zemlje iz kojih se najvie uvozilo su: Bugarska (23,16%), Ruska
Federacija (12,56%), Italija (7,65%), Austrija (7,27%), Nemaka (7,07%), Crna Gora
(5,54%), Indija (4,28%), Bosna i Hercegovina (4,08%), Kina (3,57%), ostali (24,84%).
Vie detalja o privrednoj strukturi Uica nalazi se na URL:

http://www.graduzice.org/Privreda-19-1
19
Ukupni iznos realizovanih investicija u privatnom sektoru od 2001. do 2010. u Uicu iznosi
preko 60 miliona evra. Struktura direktnih stranih ulaganja po delatnosti pokazuje da je
najzastupljenija metalopreraivaka industrija.
Tabela 1.5.5. Ostvarene investicije u privatnom sektoru u poslednjih 10 godina
Delatnost
Broj
radnika
Vrednost
Godina
ivestiranja
Zemlja
porekla
investicione
komapnije
Tip investicije
Sevojno
Metalopreraivaka
1.100
27.000.000
2003.
Kipar,
Slovenija,
Srbija
privatizacija
Impol
Seval
Sevojno
Metalopreraivaka
750
28.000.000
2002.
Slovenija
privatizacija
Putevi AD
Uice
Graevinarstvo
1.355
n/a
2003.
Srbija
vlasnika
transformacija
Jedinstvo
AD
Sevojno
Graevinarstvo
432
n/a
n/a
Srbija
vlasnika
transformacija
Naziv
preduzea
Mesto
(lokacija)
Valjaonica
bakra
1.6 Komunalna infrastruktura kao uslov ekonomskog razvoja

Grad Uice je sa irim okruenjem povezan drumskom i eleznikom saobraajnom
mreom. Na ovom prostoru ukrtaju se znaajni magistralni putevi M5: aak Poega
Uice veza sa Bosnom, M21: Valjevo Uice veza sa crnom Gorom, M 19.1: Uice
Bajina Bata Zvornik i regionalni putevi R112: Kremna Kaluerske bare Bajina
Bata. R213: Uice Jelova Gora Bajina Bata (Varda). R230: Bela Zemlja Nikojevii
ajetina, R263: Uice Karan Kosjeri. Ovakva zastupljenost magistralnih i
regionalnih puteva ukazuje na znaaj Grada u sobraajnom povezivanju Centralne Srbije sa
Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovonom. Obim saobraaja na magistralnim putevima ima
tendenciju rasta, posebno je karakteristian letnji period i ulazno-izlazni pravci u odnosu na
gradski centar.
Uice je u neposrednoj blizini znaajnijih drumskih pravaca koji vode na sve etiri strane
Evrope. To su putni pravci E-763 i E-761.
E-761 Evropski putni pravac koji kree iz Bihaa i preko Zenice, Sarajeva i Viegrada
(BiH) i Uica, aka i Kraljeva izlazi kod Kruevca na Koridor 10. Ovaj putni pravac
predstavlja najkrau vezu izmeu Bosne i Hercegovine i Bugarske, Grke i Turske.
20
E-763 Ovaj putni pravac kree iz Temivara (Rumunija) i preko Beograda predstavlja
najkrau vezu sa junim Jadranom. Takoe ovaj putni pravac, koji je jedan od
najfrekventnijih u ovom delu Evrope, predstavlja sponu izmeu Srednje i Istone Evrope i
Jadranskog mora.
U toku su pripreme za izgradnju autoputa Beograd-Poega, koji bi se nadovezivao na ve
zapoetu trasu autoputa Bar-Boljare u Crnoj Gori. Izgradnjom ovog autoputa, koji bi prema
planovima trebao da bude puten 2015. godine, Uice e u velikoj meri unaprediti svoju
saobraajnu povezanost i postati saobraajno vorite za ovaj deo Evrope.
U donjoj tabeli prikazana je duina dravnih i lokalnih puteva na teritoriji Grada.
Tabela 1.6.1. Duina puteva, 2007.
404
291
Udeo u duini
puteva iste
kategorije u
okrugu (%)
9,86
14,52
Grad (km)
Duina puteva ukupno
Savremeni kolovoz
Okrug (km)
4.096
2004
Magistralni
ukupno
savremeni kolovoz
84
84
18,67
18,67
450
450
Regionalni
ukupno
savremeni kolovoz
63
60
8,59
11,13
733
539
Lokalni
ukupno
savremeni kolovoz
257
147
8,82
14,48
2.913
1.015
Grad Uice je sa eleznikom prugom povezan magistralnom jednokolosenom

elektrificiranom eleznikom prugom Beograd Bar za javni putniki i teretni saobraaj
duine 23,3km. Ova pruga koja povezuje Beograd sa lukom Bar i junim Jadranom je
viestruko znaajna. Ona omoguava jeftin i brz transport roba i ljudi. Pored putnike
eleznike stanice koja se nalazi u samom centru grada, u industrijskoj zoni Kragovo se
nalazi teretni terminal koji slui za otpremanje roba do luke Bar a nakon toga brodskim
prevozom do bilo koje take u svetu. Lokalne eleznike stanice postoje u: Staparima,
Kragovu i Sevojnu. Posebno je interesantna i sa aspekta turizma znaajna pruga uzanog
koloseka argan Vitasi mokra Gora kotroman, namenjena za javni putniki saobraaj.
Donja tabela prikazuje promet robe i putnika u eleznikom saobraaju (poslednji podaci
su iz 2006. godine).
21
Tabela 1.6.2. Promet robe i putnika u eleznikom saobraaju, 2006.

Grad
Udeo optine u
ukupnom prometu u
okrugu (%)
Okrug
Broj eleznikih stanica
43,20
14
Broj prevezenih putnika
54.727
50,32
852.799
Broj prevezenih poiljki
700.000 tona
30,01
2.000.000 tona
Opis
Aerodrom Ponikve Uice je civilni i vojni aerodrom koji se nalazi na 12 kilometara

severozapadno od Grada Uica. Aerodrom je poznat i pod nazivom Lepa Glava. Nalazi se
u jugozapadnoj Srbiji, nedaleko od granice sa Bosnom i Hercegovinom. Sagraen je
sredinom 80-tih godina prolog veka i prema svojim tehnikim karakteristikama predvien
je za civilne i vojne namene. Tokom 90-tih godina na Ponikvama je uspostavljena redovna
linija sa Beogradom i Tivtom (Crna Gora). Tokom NATO bombardovanja 1999. godine
ovaj aerodrom je pretrpeo ozbiljna oteenja i od tada se ulau napori da se ovaj aerodrom
rekonstruie i prilagodi potrebama civilnog vazdunog saobraaja. Potpisan je Ugovor o
saradnji izmeu Ministarstva odbrane i Grada Uica na realizaciji ovog projekta a i u toku
je procedura na Vladi Republike Srbije o prenosu prava korienja ovog aerodroma na
Grad Uice. Regionalna privredna komora je kroz evropski program RAIRdev uradila
Studiju izvodljivosti za konverziju aerodroma Ponikve.
Organizovano snabdevanje pijaom vodom, reeno je izgradnjom regionalnog vodosistema
Vrutci, za Uice i bliu okolinu i individualnim vodovodima i kaptaama za naselja van
gradskog podruja. Osnovni potencijal Grada u pogledu snabdevanja pijaom vodom, ini,
pre svega veliki broj vodotokova i izvora sa istom i nezagaenom vodom, koja se uz
neznatno kondiciranje moe upotrebljavati za pie, kao i vodosistem vrutci sa
pstrojenjem za preradu vode Cerovia brdo kapaciteta 600 lit/sek, koji se uz neznatna
ulaganja moe podii na 1.200 lit/sek. Duina vodovodne mree iznosi 275 km.
Tabela 1.6.3. Vodovodna mrea, 2009.
Korisnici
Broj korisnika
Cena u /m3
Utroak u m3
Domainstva
20.179
0,28
325.000
Pravna lica
1.197
0,68
37.000
22
JKP Gradska toplana Uice je javno komunalno preduzee u dravnoj svojini, osnovano
1987. godine (osniva je SO Uice). Osnovan delatnost preduzea je proizvodnja i
distribucija toplotne energije za potrebe grejanja grada Uica, naselja Kragovo i Sevojno.
Pored osnovne delatnosti preduzee se bavi i dopunskim delatnostima, kao to su: montaa,
remonti i rekonstrukcije termotehnikih odnosno termoenergetskih postrojenja i instalacija;
projektovanjem i izvoenjem instalacija centralnog grejanja, postrojenja za proizvodnju
pare, tople i vrele vode; merenjem emisije produkata sagorevanja na izlazu iz loita.
Tabela 1.6.4 Korisnici daljinskog grejanja
Broj korisnika
Grejna povrina
5.543
295.866 m2
Budetske ustanove
26
40.218 m2
Poslovni prostor
570
52.933 m2
Cena u /m2
Kolektivni stambeni prostor

Individualni stambeni prostor
Ukupno
6.139
0,57
1,68
389.019 m
Kada je u pitanju elektroinfrastruktura, za podruje grada Uica elektrina energija se

distribuira iz TS 110/35 kV Gornja Pora preko TS 35/10 kV Dovarje, Terazije,
Uremovaki potok, Kragovo, Carina, Bela zemlja, Pora i Kremna.
Trafostanica 35/10 kV Sevojno 1 se napaja iz TS 110/35 kV Sevojno, kao i najvei
potroai Valjaonica bakra i Impol Seval, direktno preko transformacije 110/6 kV. Mrea
10 kV u gradskom podruju i u Sevojnu je kablovska (podzemna).
Industrijski potroai se napajaju preko 10 kV, kao i preko 0,4 kV mree, zavisno od
veliine potronje, kao i od vrnog optereenja.
Domainstva se napajaju iz mree 0,4 kV koja je meovita, kablovska i nadzemna.
Centralni deo grada je uglavnom napajan kablovskom 0,4 kV mreom, dok se iri deo
Uica, napaja preko nadzemne 0,4 kV mree. Vangradski deo se napaja iskljuivo preko
nadzemne 0,4 kV mree.
Telefonski saobraaj na teritoriji grada Uica organizovan je preko javnih telefonskih
centrala digitalnog i analognog tipa. Telefonski kapaciteti grada Uica je po broju
telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika je 41,5 to ukazuje na dobro razvijenu mreu.
to se internet usluga tie, Telekom Srbija je omoguio irok pristup internetu preko
ADSL modema, a pored toga, preko drugih operatera, mogue je ostvariti pristup preko
kablovskog modema, beinim putem i putem UMTS(3G) mobilne mree.
23
Tabela 1.6.5. Potanski (PTT) saobraaj, 2009.

Opis
Grad
Udeo u okrugu (%)
16
24,24
39.034
32,81
pismonosne poiljke
1.661.686
40,01
paketi
4.556
39,55
Broj pota
Broj telefonskih pretplatnika
PTT promet
(otpremljeno)
Vie podataka o komunalnoj infrastrukturi nalazi se u Profilu zajednice na veb sajtu Grada
Uica:
http://www.graduzice.org/Javna_preduzeca-83-1
1.7 Obrazovanje, kultura i sport

1.7.1 Obrazovanje
Grad Uice je veliki obrazovni centar koji ima razvijenu mreu obrazovnih ustanova svih
nivoa. Deca i omladina ine oko 30% ukupne populacije grada Uica. Njihovo obrazovanje
i vaspitanje sprovodi se kroz rad sledeih ustanova:
Predkolska ustanova
Devet osnovnih kola, od kojih est gradskih i tri seoske kole, kao i dve
specijalizovane kole Osnovna kola za sluno oteenu decu " Miodrag V. Mati "
i Muzika kola " Vojislav-Lale Stefanovi"
est srednjih kola
Visoka poslovno-tehnika kola strukovnih studija i Uiteljski fakultet Uice
Tabela 1.7.1.1. Kapaciteti obrazovnih instituija

Broj ustanova
Broj obrazovnih profila
Broj uenika/studenata
Predkolske ustanove
Osnovne kole
11
Srednje kole
Vie kole
1.156
Fakulteti
857
24
1.7.2. Kultura
Uice je oduvek bio jedan od najznaajnijih srpskih kulturnih centara, koji je izrodio brojne
srpske knjievnike i umetnike. Danas je Uice grad sa puno kulturnih institucija i
manifestacija. Uice je razvijalo institucije kulture, koje su imale poseban znaaj na nivou
makroregionalnog centra. Tako u Uicu postoji niz kulturnih institucija regionalnog
znaaja - Narodno pozorite, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Istorijski arhiv.
Institucije kulture lokalnog karaktera - Gradska galerija, izlobeni prostor "Jokanovia
kue", bioskop, namenjene su zadovoljenju svakodnevnih potreba. Objekti u oblasti kulture
predstavljaju sedite kulturnog ivota. Grad obiluje nizom znaajnih kulturnih dogaaja
koji godinama privlae veliki ogroman broj posetilaca, kako uesnika, tako i publiku iz
zemlje i inostranstva. i umetnika.
1.7.3. Sport
Uice je jedan od najrazvijenijih sportskih centara u Srbiji. Sport u Uicu predstavlja
neizostavni deo svakodnevnog ivota. U 2007. godini u Uicu je postojalo 60 klubova, u 26
sportskih grana sa ukupno registrovanih 4.877 sportista.
Grad Uice je u poslednjim decenijama prolog veka, kao i u nekoliko prethodnih godina,
bio prepoznatljiv kao grad enske odbojke. Odbojkaki klub Jedinstvo je klub koji je
osvojio devet ampionskih titula i osam pehara nacionalnog kupa. Ovaj klub je imao i
zapaene nastupe u evropskim takmienjima. Jedinstvo je iznedrilo veliki broj sjajnih
igraica i reprezentativki, pa se u poslednjih 20 godina nijedna reprezentativna selekcija ne
moe zamisliti bez igraica poniklih u ovom klubu. Jedinstvo je danas standardni
prvoliga. U Uicu je u poslednje vreme aktivan i muki odbojkaki klub Uice koji
okuplja veliki broj maliana iz grada i okoline, sa kojima rade nekadanji reprezentativac
Vladimir Vasovi, Jovan Janjuevi i dr.
Uice je najjai atletski centar u Srbiji. Za atletske klubove Mladost i Uice nastupaju
velika imena srpske atletike: Olivera Jevti, Mirko Petrovi, Danijel Vukajlovi, Tatjana
Lojanica, Sneana Kosti, Marija Papi, Nikola Stameni i ostali, nosioci najviih priznanja
i medalja na evropskim i svetskim takmienjima.
Uice je i fudbalski grad. Tu injenicu potvruje dugogodinja tradicija ovog sporta u
gradu na etinji kao i broj maliana koji i danas tre za arenom buba-marom. Danas u
Uicu postoji 7 fudbalskih klubova: Sloboda Point Sevojno, Jedinstvo, Zlatibor,
Prvi Partizan, Siti, Tara i Bioska.
Uice sa ponosom istie svoju koarkaku tradiciju dugu preko 60 godina. Koarka se
igrala u staroj Sokolani a kasnije i u hali Veliki Park. Muka koarkaka ekipa iz Uica
je nastupala pod raznim imenima Sloboda, Raketa, Sevojno da bi sredinom 80-tih
godina prolog veka bili postignuti najznaajniji rezultati u istoriji uike koarke. U sezoni
1987/88 ekipa Prvog Partizana uspela je da se plasira u prvu koarkaku ligu "velike"
Jugoslavije. Danas se koarkai Slobode takmie u Srpskoj ligi - grupa Zapad.
25
enski koarkaki klub Sevojno je dugi niz godina nastupao u prvoligakoj konkurenciji
stare Jugoslavije. Danas se koarkaice Plas Off-a takmie u Ib ligi.
1.8 Pridruivanje Evropskoj uniji

Evropska komisija je 9. novembra 2010. godine, usvojila svoju godinju strategiju za
proirenje Evropske unije Paket za proirenje EU 2010. Paket predstavlja godinju
procenu agende proirenja i daje se pregled trenutnog stanja priprema, predstojeih izazova
i nain na koji Zapadni Balkan, Turska i Island treba da napreduju. Zahtev za lanstvo u
EU Republika Srbija podnela je 2009. godine. Savet za opte poslove je prosledio Komisiji
zahtev Srbije 25. oktobra 2010. Komisiji koja trenutno obrauje zahtev Srbije i priprema
Miljenje.
Izvetaj o napretku Srbije2 za 2010. usvojen je takoe 9. novembra 2010. godine. Prema
oceni Evropske komisije, Srbija je napredovala u politikoj demokratizaciji, ima stabilnu
vlast i postoji iroka podudarnost u opredeljenju politikih stranaka u strategijskom cilju
ulaska u lanstvo EU. Prema oceni Komisije, uprkos ozbiljnom udaru ekonomske i
finansijske krize, srpska ekonomija se u 2010. godini popravila, a istaknut je i napredak u
usklaivanju srpskog zakonodavstva sa evropskim standardima. Ocenjeno je da Srbija
sprovodi odredbe Privremenog sporazuma i ostvaruje napredak u ispunjavanju zahteva
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u brojnim oblastima, naroito u oblasti
poljoprivrede, nauke i istraivanja i statistike.
Evropski komesar za proirenje i susedsku politiku tefan File je 24. novembra 2010.
godine predao Vladi Srbije Upitnik o zahtevu za lanstvo Srbije u Evropskoj uniji ije je
popunjavanje jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za lanstvo u EU. Vlada Srbije
je pripremila i dostavila odgovore na pitanja iz Upitnika, nakon ega e Evropska komisija
zapoeti proces izrade miljenja koji traje oko godinu dana.
Srbija je od 2007. godine dobijala oko 200 miliona evra godinje iz sredstava predpristupne
pomoi IPA Evropske unije.
U okviru IPA programa Grad Uice je konkurisao sa projektima:
Sa Federacijom Bosne i Hercegovine:
Magini turistiki prsten Program odrivog razvoja turizma u Drinskoj regiji
(Uice, Bajina Bata, Viegrad). Grad Uice (vodei aplikant 1), optina Bajina
Bata (partner iz Srbije), optina Viegrad (aplikant 2)
:
http://www.seio.gov.rs/upload/documents/Izvestaji/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%2
0aneksom.pdf
26
Jaanje institucionalnog kapaciteta kroz promovisanje zajednike turistike ponude

ire okoline Gorada i Uica
Arbeiter-Samariter-Bund Deutschland e.V (aplikant 1), Ministarstvo ekonomije
Bosansko Podrinjskog kantona Gorade, BIH (partner 1), TO Bosansko
podrinjskog kantona Gorade (partner 2)
Grad Uice (aplikant 2), Regionalna turistika organizacija Zapadne Srbije (partner
1), TO Uice (partner 2)
Sa Crnom Gorom:
Putevima bilja Promocija biodiverziteta Kolain Uice kroz kreiranje eko
turistike marrute. NVO Natura i optina Kolain (aplikant 1), TO Uice (aplikant
1), Grad Uice (partner iz Srbije)
Fond za socijalnu inovaciju i UNDP
Dnevni centar za decu sa invaliditetom
Ukupna vrednosti projekta 7.287.640,00din
Vrednost donacije: 3.750.730,00din
Budet grada: 2.988.752,00din
Doprinos Doma Petar Radovanovi- 541.158,00
SDC
Jedinica za razvoj gradskih uprava Grada Uica
GIS i KAPIS
Lokalna poreska administracija /SDC, GTZ
USAID:
Studija stacionatnog saobraaja
Biznis inkubator centar /NIP, USAID
Exchange 2:
Projektom do promene unapreenje i jaanje lokalnih kapaciteta za apsorpciju EU
Exchange 3
Kulturni most izmeu planine i ravnice stvaranje lokalne kulturne politike korz
saradnju i razmenu izmeu Uica i Paneva
27
U okviru Ministarstva za NIP-a u 2009. projekti sa kojima se konkurisalo i koji su

realizovani:
Biznis inkubator centar 2.977.000din
Izgradnja i rekonstrukcija ulica sa prateom infrastrukturom 24.200.000 din
Izgradnja fekalne kanalizacije 30.000.000din
Izgradnja kanalizacionog kolektora u okviru parka prirode Mokra Gora
47.900.000din
Sportski tereni i deija igralita u lokalnoj zajednici 3.119.858 din
Nadogradnja vrtia Poletarac 990.000din
U okviru Ministarstva za NIP-a u 2010. se konkurisalo sa:

Tipska sportska hala za kolski sport u Uicu
Izgradnja deijeg vrtia na Pori
Izgradnja kanalizacionog kolektora u okviru parka prirode Mokra Gora
Rekonstrukcija i revitalizacija putne mree (NIP i EIB)
Razvodni gasovod RG 08-19 Uice ajetina Zlatibor i GMRS ajetina i
GMRS Zlatibor
Razvodni gasovod Uice (radni pritisak) od 4 do 16 bara GM 08-16
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu
Prihvatilite -2010 (fond igara na sreu 2.000.000 din)
28
Tabela 1.8.1. Projekti Grada Uica 2008-2011.

Grad Uice
Naziv projekta
Status aplikanta
Finansiranje
Period
realizacije
1.7.201128.2.2013.
RRA Zlatibor
(CBC SRB-BIH)
Razvoj tipinih proizvoda

severoistone Bosne i Hercegovine i
Zlatiborskog okruga u Srbiji
Aplikant - 2
Aplikant 1 Nezavisni biro za
razvoj Gradaac Modria
Vrednost projekta:211.420,25
Vrednost granta RS: 84.733,87
Kofinansiranje:17.355,13
Javno preduzee Vodovod i

kanalizacija Uice
(CBC SRB-MNE)
Smanjenje gubitka i optimizacija

vodovodnog sistema
Aplikant 2
Aplikant 1 Javno preduzee
vodovod Niki
Vrednost projekta:387.768
Vrednost granta RS:
159.741,12
Kofinansiranje: 30.426,88
Javno preduzee Vodovod i

kanalizacija Uice
(CBC SRB-MNE)
Razvoj GIS-a vodovodnog i

kanaliazcionog sistema
Aplikant 2
Aplikant 1 Javno preduzee
vodovod Niki
Vrednost projekta:98.641,14
Vrednost granta RS:41.925, 67
Kofinansiranje:7404,45
Optina Uice
EXCHANGE3 (drugi poziv)
Kulturni most izmeu planine i

ravnice stvaranje lokalne kulturne
politike korz saradnju i razmenu
izmeu Uica i Paneva
Nosilac
Partner : Optina Panevo
Vrednost projekta: 186.943,5

Vrednost granta: 168.249,2
Kofinansiranje:18.694,3
Optina Uice
EXCHANGE3 (drugi poziv)
Vodosnadbevanje u skladu sa EU
standardima
Partner
Nosilac: Optina Gornji Milanova,
Partner Javno preduzee Gornji
Milanovac
Optina Uice
Hajde da rastemo zajedno
Nosilac
Konzorcijum partnera Ivanjica,
Poega, Kosjeri, ajetina
Uiki centar za prava

deteta
(CBC SRB-BIH)
Liderstvo mladih u socijalnoj koheziji

i prekograninoj saradnji
Aplikant 1
Aplikant 2 Fondacija za kreativni
razvoj, Sarajevo
25.03.201125.6.2012
Vrednost projekta: 309.000

Vrednost granta:274.672,8
Kofinansiranje: 34.327,2
29
POSLOVANjE, IMOVINA I OBAVEZE IZDAVAOCA
2.1 Delatnost izdavaoca

2.1.1 Nadlenosti Grada Uica
Grad vri nadlenosti utvrene Ustavom i Zakonom, poslove iz okvira prava i dunosti
Republike Srbije, koji su mu zakonom povereni. Sredstva za obavljanje poverenih poslova
obezbeuje Republika, u skladu sa vrstom i obimom poslova.
Grad, u vrenju svoje nadlenosti, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom:
1) donosi programe razvoja Grada
2) donosi prostorni plan Grada
3) donosi urbanistike planove
4) donosi budet Grada i usvaja zavrni raun budeta Grada
5) utvruje stope izvornih prihoda Grada, kao i nain i merila za odreivanje visine lokalnih taksi i
naknada
6) ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (preiavanje i distribucija vode,
preiavanje i odvoenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom
vodom, linijski gradski i prigradski pre voz putnika u drumskom saobraaju, odravanje istoe u
Gradu, odravanje deponija, ureivanje, odravanje i korienje pijaca, parkova, zelenih,
rekreacionih i drugih javnih povrina, javnih parkiralita, javna rasveta, ureivanje i odravanje
grobalja i sahranjivanje i dr.), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje
7) osniva javna komunalna i druga javna preduzea radi obavljanja komunalnih i drugih delatnosti
od znaaja za Grad
8) stara se o odravanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korienja i utvruje visinu
naknade za odravanje stambenih zgrada
9) sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajednike prostorije u
stambenim zgradama
10) donosi program ureenja graevinskog zemljita, ureuje i obezbeuje vrenje poslova
ureenja i korienja graevinskog zemljita i utvruje visinu naknade za ureivanje i korienje
graevinskog zemljita
11) donosi planove i programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja, stara se o
unapreenju opteg okvira za privreivanje u Gradu
12) ureuje i obezbeuje korienje poslovnog prostora kojim upravlja, utvruje visinu naknade za
korienje poslovnog prostora i vri nadzor nad korienjem poslovnog prostora
13) stara se o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i
programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa
stratekim dokumentima i svojim interesima i specifinostima i utvruje posebnu naknadu za
zatitu i unapreenje ivotne sredine
14) ureuje i obezbeuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstru
kciju, odravanje, zatitu, korienje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima, kao
i ulicama u naseljenom mestu
15) ureuje i obezbeuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika
30
16) ureuje i obezbeuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vri

na teritoriji Grada, i odreuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi
hidrograevinski objekti i postavljati plovni objekti
17) osniva robne rezerve i utvruje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadlenog ministarstva,
radi zadovoljavanja potreba lokalnog stanovnitva
18) osniva ustanove i organizacije u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog
obrazovanja, kulture od znaaja za Grad i za pripadnike nacionalnih manjina, primarne zdravstvene
zatite, fizike kulture, sporta, deije zatite i turizma, prati i obezbeuje njihovo funkcionisanje
19) preduzima mere za obezbeiavanje i ostvarivanje zdravstvene zatite od interesa za graane na
teritoriji Grada
20) obezbeuje uslove za kolovanje pripadnika nacionalnih manjina
21) osniva ustanove u oblasti socijalne zatite, prati i obezbeuje njihovo funkcionisanje, daje
dozvole za poetak rada ustanova socijalne zatite, koje osnivaju druga pravna i fizika lica,
utvruje ispunjenost uslova za pruanje usluga socijalne zatite, utvruje normative i standarde za
obavljanje delatnosti ustanova iji je osniva Grad, donosi propise o pravima u socijalnoj zatiti i
obavlja poslove dravnog staratelja
22) pomae razvoj razliitih oblika samopomoi i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama,
kao i sa licima koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima i podstie aktivnosti i
prua pomo organizacijama invalida i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama na teritoriji
Grada
23) organizuje vrenje poslova u vezi sa zatitom kulturnih dobara od znaaja za Grad i od znaaja
za nacionalne manjine iji pripadnici ive na teritoriji Grada, podstie razvoj kulturnog i
umetnikog stvaralatva pripadnika svih nacionalnih manjina na teritoriji Grada, obezbeuje
sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od znaaja za Grad i
za nacionalne manjine iji pripadnici ive na teritoriji Grada i stvara uslove za rad arhiva, zavoda,
muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture iji je osniva Grad
24) organizuje zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda i zatitu od poara i stvara uslove za
njihovo otklanjanje, odnosno ublaavanje njihovih posledica
25) donosi osnove zatite, korienja i ureenja poljoprivrednog zemljita i stara se o njihovom
sprovoenju, odreuje erozivna podruja i stara se o korienju panjaka i obavlja poslove na
unapreenju stoarstva
26) ureuje i utvruje nain korienja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i esmama,
utvruje vodoprivredne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za
objekte od znaaja za Grad
27) stara se i obezbeuje uslove za ouvanje, korienje i unapreenje podruja sa prirodnim
lekovitim svojstvima
28) podstie i stara se o razvoju turizma na teritoriji Grada i utvruje visinu boravine takse
29) stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureuje radno vreme, mesta
na kojima se mogu obavljati odreene delatnosti i druge uslove za njihov rad
30) upravlja imovinom Grada i koristi sredstva u dravnoj svojini i stara se o njihovom ouvanju i
uveanju
31) ureuje i organizuje vrenje poslova u vezi sa dranjem i zatitom domaih i egzotinih
ivotinja
32) organizuje vrenje poslova zatite prava i interesa Grada
33) donosi strategije i usvaja posebne mere u cilju otklanjanja nejednakosti i stvaranja jednakih
mogunosti ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava
31
34) podstie i pomae razvoj zadrugarstva

35) organizuje slubu pravne pomoi graanima
36) stara se o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih prava i individualnih i kolektivnih prava
pripadnika nacionalnih manjina i etnikih grupa; stara se o ostvarivanju, zatiti i unapreenju rodne
ravnopravnosti, usvaja strategije i posebne mere usmerene na stvaranje jednakih mogunosti za
ostvarivanje prava i otkla njanje neravnopravnosti
37) utvruje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji Grada i
obezbeuje njihovo ravnopravno korienje u postupcima pred organima Grada, javnim
preduzeima, ustanovama i organizacijama i slubama iji je osniva Grad; obezbeuje ispisivanje
naziva mesta, reka, jezera i drugih geografskih naziva, naziva ulica i trgova, naziva organa Grada,
saobraajnih znakova, obavetenja i upozorenja za javnost, i drugih javnih natpisa na jeziku i pismu
nacionalne manjine koji je u slubenoj upotrebi u Gradu prema njegovoj tradiciji
38) stara se o javnom informisanju od znaaja za Grad i obezbeuje uslove za javno informisanje
na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji Grada,
osniva televizijske i radio-stanice radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u Gradu u
slubenoj upotrebi, kao i radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj
upotrebi, kada takvo izvetavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava
39) propisuje prekraje za povrede gradskih propisa
40) obrazuje inspekcijske slube i vri inspekcijski nadzor nad izvrenjem propisa i drugih optih
akata iz nadlenosti Grada
41) obrazuje komunalnu policiju, obezbeuje i organizuje vrenje poslova komunalne policije, u
skladu sa zakonom
42) ureuje organizaciju i rad mirovnih vea
43) ureuje i obezbeuje upotrebu imena, grba i drugog obeleja Grada
44) pomae rad organizacija i udruenja graana
45) ureuje i stvara uslove za brigu o mladima, donosi i realizuje strategiju i akcioni plan politike
za mlade, osniva kancelarije za mlade i stvara uslove za omladinsko organizovanje
46) planira u miru mere za ostvarivanje svojih funkcija u ratnom i vanrednom stanju kojima
razrauje izvrenje zadataka i obaveza odbrane koji su joj propisani zakonom i proizilaze iz Plana
odbrane Republike u vezi sa zatitom i spasavanjem ljudi i materijalnih dobara na teritoriji Grada i
utvruje obaveze pravnih lica iz svoje nadlenosti i
47) obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za graane, u skladu sa Ustavom, zakonom i
statutom.
Grad je samostalan u obavljanju poslova iz svog delokruga, u skladu sa Ustavom, zakonom

i statutom.
U nastavku sledi prikaz strukture izvrenih rashoda budeta Grada u poslednje tri (3)
budetske godine. Rashodi su prikazani po funkcionalnoj klasifikaciji, koja predstavlja
sistematizaciju rashoda po poslovima iz nadlenosti Grada Uica, saglasno Zakonu o
lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik RS br. 129/2007) i Statutu Grada.
32
Tabela 2.1. Funkcionalna klasifikacija rashoda konsolidovanog budeta

Grada, (u 000 dianara)
Klasi
fikac
ija
0
1
3
4
5
6
7
8
9
Izvrenje
2008.
iznos
%
Izvrenje
2009.
iznos
%
Izvrenje
2010.
iznos
%
Socijalna zatita
Opte javne usluge
133.346
106.408
9,0
7,2
151.551
129.460
11,5
9,7
144.078
157.057
8,7
9.5
Javni red i bezbednost
173.169
11,7
194.707
14,7
233.478
14,1
Ekonomski poslovi
Zatita ivotne sredine
Stanovanje i komunalni poslovi
Zdravstvo
Rekreacija, kultura i religija
Obrazovanje
7.763
727.357
3.095
178.251
151.505
0,5
49,2
0,2
12,0
10,2
6.716
511.852
1.908
183.382
145.842
0,5
38,6
0,2
13,8
11,0
5.510
750.766
2.450
202.774
159.387
0,3
45,4
0,2
12,2
9,6
1.480.894
100
1.325.418
100
1.655.500
100
Opis
UKUPNI RASHODI
Na osnovu funkcionalne klasifikacije izvrenja konsolidovanog budeta Grada moemo

zakljuiti da su u prethodne tri godine najzastupljeniji bili rashodi i izdaci za stanovanje i
komunalne poslove (44,2% prosek) javni red i bezbednost (13,5% prosek), i za rekreaciju,
kulturu i religiju (12,7% prosek). Znaajni su i rashodi za obrazovanje i opte javne usluge.
Tek nakon toga dolaze socijalna zatita, zatita ivotne sredine i zdravstvo.
2.1.2 Izvori finansiranja Grada Uica

Za obavljanje poslova Grada utvrenih Ustavom i zakonom, za obavljanje zakonom
poverenih poslova iz okvira prava i dunosti Republike, Gradu pripadaju prihodi i primanja
utvreni Zakonom o finansiranju lokalne samouprave (Slubeni glasnik RS br. 62/2006 i
47/2011).
Poslovi Grada finansiraju se iz: izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja po
osnovu zaduivanja i drugih prihoda i primanja utvrenih zakonom. Za zadovoljavanje
potreba graana u Gradu ili njegovom delu sredstva se mogu obezbeivati iz
samodoprinosa koji su prihodi budeta Grada.
Izvorni prihodi su porezi, takse i naknade iju osnovicu i stopu i/ili visinu utvruje
Skuptina Uica, u skladu sa zakonom i ostali prihodi koje svojom delatnou ostvaruje
Grad. To su:
porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon
lokalne administrativne takse
lokalne komunalne takse
boravina taksa
naknada za korienje graevinskog zemljita
naknada za ureivanje graevinskog zemljita
33
naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine

prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih
koncesionih poslova, koje Grad zakljui u skladu sa zakonom
novane kazne izreene u prekrajnom postupku za prekraje propisane aktom
Skuptine Grada, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku
prihodi od davanja u zakup, odnosno na korienje nepokretnosti u dravnoj svojini
koje koristi Grad i indirektni korisnici njegovog budeta
prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi Grad i indirektni korisnici njegovog
budeta
prihodi koje svojom delatnou ostvare organi i organizacije Grada
prihodi od kamata na sredstva budeta Grada
prihodi po osnovu donacija Gradu
prihodi po osnovu samodoprinosa
drugi prihodi utvreni zakonom.
Ustupljeni prihodi su porezi i naknade, iju osnovicu i stopu utvruje Republika, a sam
prihod se deli izmeu Republike i Grada. Ustupljeni prihodi koji se u celini ili delimino
ustupaju Gradu, na ijoj teritoriji su ostvareni, su:
porez na dohodak graana
na prihode od: poljoprivrede i umarstva, samostalne delatnosti, nepokretnosti,
davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica
80% od poreza na zarade koji se plaa prema prebivalitu zaposlenog
ostali prihodi u skladu sa zakonom
porez na naslee i poklon
porez na prenos apsolutnih prava
godinja naknada za motorna vozila, traktore i prikljuna vozila
naknada za: zagaivanje ivotne sredine, korienje mineralnih sirovina, izvaeni
materijal iz vodotoka, korienje uma, korienje voda, promenu namene
poljoprivrednog zemljita, korienje prirodnog lekovitog faktora
turistika naknada
druge naknade u skladu sa zakonom
Transferi iz budeta Republike koji pripadaju budetu Grada na osnovu Zakona su:
nenamenski opti transfer, koji se utvruje na godinjem nivou na osnovu ostvarenog
bruto domaeg proizvoda, a raspodeljuje se svim lokalnim samoupravama prema
kriterijumima utvrenim zakonom
namenski transfer, koji se koristi za finansiranje odreenih funkcija i izdataka.
Svako dodatno prenoenje ili poveravanje novih poslova Gradu, namee zakonom
predvienu obavezu Republike da obezbedi odgovarajua sredstva, odnosno izvore prihoda
potrebne za obavljanje tih poslova.
34
Svi prihodi Gradi su opti prihod budeta i mogu se koristiti za bilo

koju namenu, u skladu sa zakonom i odlukom o budetu Grada, sem onih prihoda iji je
namenski karakter utvren zakonom.
Naplata izvornih prihoda budeta Grada Uica vri se u skladu sa zakonom i drugim
propisima, nezavisno od iznosa utvrenih u budetu za pojedine vrste prihoda.
Gradska poreska uprava Grada Uica zaduena je, izmeu ostalog, za redovnu i prinudnu
naplatu lokalnih javnih prihoda, osim, ako posebnim odlukama Skuptine Grada nije
drugaije odreeno, zatim za voenje poreskog postupka (utvrivanje, naplata i kontrola
lokalnih javnih prihoda) i staranje o pravima i obavezama poreskih obveznika, kao i za
voenje registra obveznika izvornih prihoda Grada na osnovu podataka iz Jedinstvenog
registra poreskih obveznika.
U nastavku sledi prikaz ostvarenih prihoda i primanja budeta Grada u prethodne tri(3)
budetske godine.
Tabela 2.1.2. Prihodi i primanja konsolidovanog budeta Grada, od 2008. do 2010., (u 000
dianara)
Br
.
Opis
1.
IZVORNI PRIHODI I PRIMANjA

Porez na imovinu
Lokalne takse, naknade i ostali
prihodi
Naknada za korienje gra. zemlji.
Porez na fond zarada, meoviti i
neodr.prihodi i memo.stavke
Naknada za ureivanje gra. zemlji
Donacije
Primanja od prodaje nefin. imovine
Primanja od zaduivanja
USTUPLjENI PRIHODI I
PRIMANjA
Ustupljeni porez na dohodak
Ostali ustupljeni porezi i naknade
Tekui transferi
Kapitalni transferi
Primanja od prodaje finans.imovine
UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA
(1+2)
2.
Izvrenje
2008.
iznos
%
381.780
25,9
83.435
5,7
89.697
6,1
Izvrenje
2009.
iznos
331.776
58.313
119.524
%
25,0
4,4
9,0
Izvrenje
2010.
iznos
496.924
92.909
140.562
%
30,2
5,6
8,5
6.919
0,5
10.440
0,8
5.490
0,3
5,4
45.075
3,1
73.044
5,5
89.445
125.628
926
47
30.053
8,5
0,1
0
2,0
61.715
8.722
18
0
4,6
0,7
0
0
42.012
6.506
0
120.000
2,6
0,4
0
7,3
1.093.174
74,1
996.979
75,0
1.148.678
69,8
662.835
67.690
344.887
2.820
14.942
44,9
4,6
23,4
0,2
1,0
646.134
81.178
264.399
1.150
4.118
48,6
6,1
19,9
0,1
0,3
693.676
98.051
272.603
83.093
1.255
42,2
6,0
16,6
5,0
0,1
1.474.954
100
1.328.755
100
1.645.602
100
Izvor: Grad Uice
Na osnovu ostvarenja prihoda i primanja u prethodne tri budetske godine zakljuujemo da

izvorni prihodi i primanja ine u proseku oko 27%, dok ustupljeni prihodi i primanja ine
proseno oko 73% budeta Grada Uica. Najznaajniji izvori finansiranja Grada su
ustupljeni porez na dohodak graana (proseno 45%) i tekui transferi (proseno 19%).
Porez na imovinu sa prosenim ueem od samo 5% u periodu od 2008 do 2010. godine,
ovaj izvor prihoda ima potencijal za poveanje uea u ukupnim prihodima u narednim
godinama. Nakon pada ukupnih prihoda i primanja budeta u 2009. godini od 10% u
odnosu na 2008. u 2010. godini zabeleen je rast od 23,8%, najvie zahvaljujui poveanju
prihoda od lokalnih taksi za 17,6% i primanjima od zaduivanja.
35
2.2 Imovina i obaveze izdavaoca

Statut ureuje da Grad ima svoju imovinu, kojom samostalno upravljaju i raspolau organi
Grada, u skladu sa zakonom. Ova odredba Statuta je izvrna samo u delu samostalnog
upravljanja, ali ne i u delu raspolaganja imovinom. Za raspolaganje imovinom Grad mora
da dobije saglasnost Republike direkcije za imovinu, sve dok ne bude usvojen Zakon o
javnoj svojini koji e ovo pitanje reiti u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji predvia
da lokalne samouprave imaju svoju imovinu. Oblici raspolaganja imovinom su: prodaja,
stavljanje pod hipoteku, unoenje imovine kao dela kapitala prilikom osnivanja novog
pravnog lica i dr.
2.2.1 Nekretnine, postrojenja i oprema

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, jedinice lokalne samouprave stekle
su pravo (javne) svojine na graevinskom zemljitu za koje su do donoenja ovog zakona
bile upisane u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima kao nosioci prava
korienja.
Graevinsko zemljite u javnoj svojini, odnosno svojini jedinice lokalne samouprave moe
se otuiti ili dati u zakup radi izgradnje, u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja
ponuda javnim oglasom, prema trinim uslovima i u skladu sa Zakonom o planiranju i
izgradnji.
U Uicu se nalazi i jedna od etiri slobodne zone na teritoriji Republike Srbije, koja prua
mogunost obavljanja proizvodne i uslune delatnosti bez plaanja carinskih i poreskih
dabina i druge prednosti garantovane Zakonom o slobodnim zonama Republike Srbije.
Slobodna zona Uice nudi: greenfield lokacije za nove objekte, zakup skladinog
prostora u objektima Slobodne zone, zakup otvorenog skladita, zakup kancelarijskog
prostora i logistiku podrku (utovar, istovar, skladitenje, pedicija).
36
Slika 1. Slobodna zona Uice

Pogodnosti poslovanja u Slobodnoj Zoni:
Fiskalne pogodnosti (oslobaanja od svih poreskih optereenja za direktne strane

investicije, PDV-, taksi i poreza lokalne samouprave)
Osloboenja od plaanja carine za uvoz opreme, sirovina i repromaterijala za
proizvodnju namenjenu izvozu, gradjevinskog materijala namenjenom za izgradnju
infrastrukture u slobodnoj zoni i dr.
Finansijske pogodnosti (slobodan protok kapitala, profita i dividendi)
Efikasna administracija u slobodnoj zoni (one stop shop)
Jednostavna i brza carinska procedura,( u slobodnim zonama se nalaze ispostave
Uprave carina )
Lokalne subvencije kod korienja infrastruktura (niske cene i jeftin servis)
Pruanje seta usluga korisnicima po povlaenim cenama (organizacija transporta,
pretovar, utovar, pediterske usluge,agencijske usluge, usluge osiguranja i
reosiguranja, bankarski poslovi i dr.)
Koristi od ulaganja u Slobodne Zone u Srbiji:
Lokacija na koridoru 10 spaja Evropu sa Bliskim Istokom

Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (0% stopa carine)
Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom
Obrazovana i obuena radna snaga
Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranim ulaganjima
Najnia stopa poreza na dobit preduzea u Evropi - 10%
Grad Uice nudi 2 lokacije za potencijalne investitore:

- Greenfiled lokaciju
- Brownfiled lokaciju
GREENFIELD LOKACIJA - "TERMINAL"
Lokacija: Sevojno, neposredno pored magistralnog puta E-761
Udaljenost od centra grada: 5 km
Povrina: 9.4 Ha
Namena: Graevinsko
Vlasnitvo: Valjaonica bakra i Impol Seval
Planski osnov: Detaljni urbanistiki plan
Infrastruktura: Struja, Voda, Vazduh pod pritiskom, Gas, Toplovod, Kanalizacija, PTT,
Pristupne saobraajnice
37
Slika 2. Grinfild lokacija Terminal
BROWNFIELD LOKACIJA - Hala "Mesingane cevi"

Povrina: 1.7 Ha
Povrina objekta: 9170 m2
Namena: Graevinsko
Vlasnitvo: Valjaonica bakra
Infrastruktura: Voda, Vazduh pod pritiskom, Toplovod, Kanalizacija, PTT, Internet,
Pristupne saobraajnice
Slika 3. Braunfild lokacija Hala Mesingane cevi

38
RADNA ZONA SEVOJNO L

Povrina: 3.1 Ha
Namena: Poljoprivredno
Vlasnitvo: Grad Uice
Infrastruktura: Elektrina energija, Voda, Gas, PTT, Pristupne saobraajnice
Slika 4. Radna zona Sevojno L

RADNA ZONA ADA VRELA
Lokacija: Vrela- neposredno pored magistralnog puta E-761
Povrina: 3.5 Ha
Namena: Graevinsko
Vlasnitvo: Grad Uice
Planski osnov: Prostorni plan
Infrastruktura: Elektrina energija , Voda, Gas, PTT, Pristupne saobraajnice
39
Slika 5. Radna zona Ada Vrela

Donja tabela sadri raspoloive lokacije za investiciona ulaganja.
Tabela 2.1.1.1. Raspoloive lokacije za investiciona ulaganja
Industrijske poslovne zone i lokaliteti
Naziv lokacije
Mesto lokacije
Postojee
Glavni
razvojni
pojas
Uice,
Sevojno
i Gorjani
Planirane
Postojee
industrijske zone
RZ Kragovo32.00ha
Kompleks Impol
Seval i Valjaonica
bakra 36.50ha
RZ Sevojno L42ha 26 ari
RZ Sevojno D48.50 haSlobodna

zona Uice u Sevojnu
Postojee privredno-poslovne
zone
Kamenolom Surduk 14.30 ha
Kompleks Froteksa, Mejug, u

Sevojnu
Lokalitet ispod Impol Seval-a
u Sevojnu
Postojei privredno-poslovni
lokaliteti
U Turici konfekcija,
Privredno-poslovna zona na
stovarite
potezu Gorjana 36.50ha
gra.mater.kamenore
zac
U Dubokom-proiz.nametaja
40
Juni
razvojni
pojas
Kaer, Drijetanj
i deo Ljubanja
Istona
prigradska
zona
Potoanje
Krvavci,
Zlakusa i
Potpe
Zapadni
razvojni
pojas
Mokra Gora,
Kremna,
Bioska, Vrutci
Severni
razvojni
pojas
Gostinica,
Ribaevina,
Gubin Do,
Trnava, Karan,
Lelii,
Kamenica,
Dobrodo,
Ponikovica
Juni
razvojni
pojas
Deo Ljubanja,
Zbojtica,
Drenik,
Skruti,
Ravni,
Nikojevii
Na Pori pored puta

Ispod RZ Sevojno L u
Sevojnu
Postojei industrijski
lokaliteti
Kompleks Koe u
Vrelima Preduzee Fluks
na Saria Osoju
Kompleks na Lokvi
(Hladnjaa Jugent,
Izolater)
Postojei privredno-poslovni
lokaliteti
tamparija Rujno
lokaliteti
Konfekcija Pahulja na
Popovoj vodi31.50ha
Lokacije za preradu mesa u
Kaeru
Kompleks Marking na
Ljubanjama
Zemljite sa leve strane

magistralnog puta M5 UiceZlatibor, na Beloj Zemlji
Planirani privredno poslovni

lokaliteti Uz optinski put br.5,
a na raskrsnici puteva
Potoanje- Zlakusa-Potpe
2.00ha
lokaliteti
Kotroman u M.Gori- 1.8ha
Pilana u Kremnima
lokaliteti
Hladnjaa uz regionalni put R
263
Karan-Ribaevina-Trnava
Pogon Valjaonica bakra u
Karanu Konfekcija Javor
u Karanu Hladnjaa
Trgoagent u Leliima
Pecara u Kamenici
Pogon Luna
Planirani industrijski lokaliteti

Na raskrsnici Puteva R263,OP
14 i OP 9 Karan-RibaevinaTrnava u Lunovom selu-2.5ha
lokaliteti
Kamenolom Rid 4.20ha Kamenolom
u Skrutima
Pogon Valjaonice bakra u
Ravnima
Informacije o raspoloivim lokacijama neizgraenog graevinskog zemljita mogu se

pronai na sledeim URL adresama:
41
Veb sajt Grada Uica Investiraj u Uice:

http://www.graduzice.org/Investiraj_u_Uzice-216-1
Veb sajt Grada Uica Profil zajednice:
http://www.graduzice.org/documents/Profil_zajednice_Grad_Uzice_mart_2010_777.pdf
Kompletan pregled raspoloivog zemljita za izgradnju poslovnih i privrednih objekata,
kao i objekata porodinog i vieporodinog stanovanja nalazi se na veb sajtu Direkcije za
izgradnju Grada Uica (http://www.direkcijaue.rs/).
Kada je u pitanju upravljanje svom drugom nepokretnom imovinom, osim zemljita, Grad
Uice, kao i sve druge jedinice lokalne samouprave, ima pravo korienja, ali ne i
raspolaganja. Nosilac prava svojine i raspolaganja jeste Republika Srbija.
Potencijalni investitori detaljnije informacije mogu dobiti od predstavnika pomenutih
institucija:
JP Direkcija za izgradnju na tel. +381 (0)31 519 141
GU za urbanizam na tel. +381 (0)31 590 190
2.2.1
Uee u kapitalu drugih pravnih lica
Grad je osniva 5 javno komunalnih i 2 javna preduzea:

JKP Vodovod bavi se proizvodnjom i distribucijom vode za pie
JKP Biokto se bavi odstranjivanjem otpadaka i smea, sanitarnim i slinim
aktivnostima, obavlja pogrebne i pratee aktivnosti, obavlja poslove upravljanja,
komunalnog opremanja, ureivanja i izgradanje pijaca i vri usluge u drumskom
saobraaju (parking servis)
JKP Toplana vri proizvodnju i snabdevanje parom i toplom vodom
JKP Niskogradnja vri izgradnju i odravanje putne mree
Regionalna sanitarna deponija Duboko bavi se upravljenjem otpadom
JP Stan izvodi radove na odravanju stambenih i poslovnih zgrada (kojima
raspolae Grad Uice i ije je odravanje povereno javnom preduzeu).
JP Direkcija za izgradnju obavlja poslove planiranja i ureenja prostora,
ureivanja, korienja i unapreenja graevinskog zemljita, kao dobara od opteg
interesa.
U sledeoj tabeli su prikazani glavni finansijski pokazatelji gradskih preduzea, koji su
preuzeti iz njihovih zavrnih rauna za 2009. i 2010. godinu.
42
Tabela 2.2.1 Finansijski podaci gradskih preduzea za 2009. i 2010.g. (u

000 dianara)
Ukupni
prihodi
Naziv preduzea
Ukupni
rashodi
Ukupna
aktiva
Ukupne
obaveze
Kapital
Uee u
kapitalu
JAVNA KOMUNALNA
PREDUZEA
Vodovod
Gradska toplana
Biokto
Niskogradnja
Regionalna
sanitarna deponija
Duboko
2009
2010
2009
2010
2009
2010
2009
2010
308.029
271.347
435.830
519.371
277.763
314.596
207.645
216.416
397.543
387.720
431.050
512.552
273.097
306.404
206.540
241.669
2.645.914
2.320.149
720.832
687.929
261.444
298.724
110.424
125.817
59.210
69.620
464.651
438.938
83.569
115.039
110.424
125.817
2.586.704
2.250.529
89.972
89.972
177.875
183.685
35.722
35.925
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
2009
9.257
16.873
728.800
521.237
542.547
100%
2010
17.969
25.285
1.103.271
186.253
582.034
100%
2009
2010
2009
2010
493.969
666.111
78.613
86.575
493.865
666.274
79.566
85.329
765.933
879.470
240.210
274.795
132.134
156.521
206.578
239.917
673.766
779.783
33.632
34.878
100%
100%
100%
100%
2009
1.811.106
1.898.534
5.473.557
1.577.803
4.140.218
100%
2010
2.092.385
2.225.233
5.690.155
1.332.105
3.956.806
100%
JAVNA PREDUZEA
JP Direkcija za
izgradnju
Stan
UKUPNO
2.2.2 Koncesije i drugi ugovori o JPP

Grad Uice do sada je sklopio etiri ugovora o javno-privatnom partnerstvu.
I Akcionarsko drutvo za izgradnju gasovoda i distribuciju gasa Uice-gas
Osnovano je 23.maja 2007. godine u Uicu. Akcionari i osnivai su Grad Uice i
preduzee MPP Jedinstvo iz Sevojna.
Osnovne delatnosti akcionarskog drutva Uice-Gas su:
- Izrada gasovoda
- Distribucija prirodnog gasa
- Upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas
- Trgovina na malo prirodnim gasom za potrebe tarifnih kupaca
Uloga lokalne samouprave: Izrada projektne dokumentacije, davanje saglasnosti, vraanje
u prvobitno stanje iskopanih ulica.
Uloga privatnog partnera: Usluge,radovi i materijal za izgradnju sekundarne distributivne
mree za 13.500 prikljuaka na celoj teritoriji Grada Uica.
Dinamika radova:
Uraeno 75.339m distributivne mree
25.01.2010. putena distributivne mrea u naselju Sevojno
43
30.12.2010. putena distributivne mrea u naselju Kragovo

II Slobodna zona Uice
Osnivai su:
Valjaonica bakra Sevojnoa.d., Sevojno
Impol -Seval Valjaonica aluminujumaa.d., Sevojno
Grad Uice
Dinamika radova:
1.12.2009. Skuptina grada Uica donosi Odluku o pristupanju osnivanja Slobodne
zone Uice
16.03.2010. Potpisan Ugovor o osnivanju Slobodne zone Uice
24.06.2010. Reenje Vlada Republike Srbije o davanju saglasnosti za odreivanje
podruja Slobodne zone Uice, Sevojno
08.10.2010. otvorena Slobodna zona Uice
Podruje Slobodne zone obuhvata dve lokacije Sevojno I i Sevojno II na povrini P: 53 ha
27a 17m2.
Lokacija Sevojno I obuhvata postojee kapacitete preduzee Valjaonica bakra Sevojno
a.d. i Impol - Seval Valjaonicaa.d., kao i pratee zemljite predvieno za greenfield
lokacije.
Lokacija Sevojno II obuhvata deo proizvodnog i poslovnog prostora preduzee Impol Seval Tehnika d.o.o., iji je osniva i vlasnik Impol Sevala.d.
Korisnici usluga Zone su:
Valjaonica bakra a.d. www.coppersev.com
Impol Seval a.d. www.seval.rs
Valjaonica femod d.o.o. www.femodsev.com
Valjaonica ambalaza d.o.o. www.coppersev.com
Impol - Seval Tehnika d.o.o. http://www.seval.rs/tehnika-Impol_Seval_Tehnika
Dugorono irenje Zone se planira prema podruju Gorjana i Zlakuse.
III "Biznis inkubator centar Uzice" d.o.o.
04.07.2008. godine je potpisan Ugovor o osnivanju Privrednog drutva Biznis inkubator
centar Uiced.o.o.
Osnivai drutva su:
1. Grad Uice
2. Regionalna razvojna agencija Zlatibord.o.o
Biznis inkubator centar predstavlja instrument lokalnog ekonomskog razvoja koji pomae
preduzetnicima da u prvim godinama svog poslovanja lake opstanu na tritu. Stanar
44
Biznis inkubatora moe da postane svaki privredni subjekt registrovan

nakon 01.07.2007. godine za vrenje proizvodne, inovativne ili intelektualne delatnosti.
Prednost ulaska u biznis inkubator Uice je u tome to se u periodu od 4 godine obezbeuje
subvencionisana cena zakupa, pruanja administrativne i poslovno-tehnike pomoi i
obuka.Inkubator raspolae sa 20 poslovnih jedinica povrine od 20 do 115 m2, zajednikim
administrativnim i sanitarnim prostorom.
Vie informacija na adresi http://www.bicuzice.com/
IV Regionalna razvojna agencija Zlatibor d.o.o. Uice
RRA Zlatibor je osnovana kroz transformaciju Agencije za razvoj malih i srednjih
preduzee, a iji su osnivai lokalne samouprave i privredni subjekti Zlatiborskog okruga.
Osnivai su:
-
Vlada Republike Srbije,

Grad Uice,
Regionalna privredna komora Uice,
Opte udruenje preduzetnika grada Uica,
Vojvoanska banka a.d. Novi Sad,
Alfa banka Beograd
optine Arilje, Bajina Bata, Nova Varo, Poega, Priboj, Prijepolje, ajetina, Kosjeri
2.2.3 Najvea kapitalna ulaganja

Budet Grada se u 2006. godini zaduio kreditom kod banke Intesa u iznosu od
2.000.000 eura to je na dan prenosa sredstava iznosilo 174.517.600,00 dinara, po ugovoru
broj 10- 421-1/06 od 06.02.2006.godine, za zavretak primarne mree gasovoda PreljinaUice. Kredit je odobren na rok od 10.godina sa EKS od 6.01 %. Kurs eura 87,25.
Sredstva od kredita odnose se na finansiranje izgradnje razvodnog gasovoda RG 08-10 i
RG 08-16 i GMRS Uice (trasa Preljina-Uice). Obaveze Grada Uice po ugovoru br.35241/98-01 od 04.09.1998. godine su da finansira reavanje imovinskih odnosa na trasi
gasovoda i GMRS Uice, finansira izvoenje mainskih, graevinskih i elektro radova na
gasovodi i finansira nabavku graevinskog materjala i izvoenje graevinsko zanatskih
radova graevinskog objekta GMRS Uice.
Drugi kredit je odobren u iznosu od 151.898,73 eura u dinarskoj protivvrednosti to je na
dan prenosa sredstava iznosilo 12.028.860,42 po ugovoru broj 10-400-87/06 od
09.11.2006.godine za rekonstrukciju i dogradnju vrtia Bambi. U cilju reavanja
problema smetaja dece predkolskog uzrasta u vrti, koji je evidentiran u gradu i
neophodnosti izgradnje novog prostora, ustanova Deiji vrti Uice ula je u realizaciju
izgradnje vrtia Bambi. Rok vraanja kredita je 09.11.2016. godine u koji je uraunat i
period mirovanja otplate glavnice kredita do 6 meseci, poev od dana zakljuivanja
Ugovora . EKS je 7,10%. U 2006. godini je otplaena samo dospela rata kamate u iznosu
od 32.271,00 dinara. Kurs eura 79,28.
45
U 2008. godini optina se zaduila i to za kupovinu prostora za Direkciju za izgradnju kod

banke Intesa u iznosu od 358.500,90 eura to je na dan prenosa sredstava iznosilo
30.052.628,55 dinara. Ugovor br. 10-400-27/08 je sklopljen 28.02.2008 godine. Kredit je
odobren na rok od 5 godina sa EKS od 7,56 %. Kurs eura 83,82. U cilju trajnog reavanja
poslovnog prostora Javnog preduzea Direkcija za izgradnju Privremeni organ Grada Uica
svojim Zakljukom 01 broj 06-61/07 pokrenuo je postupak kupovine poslovnog prostora, u
kome je do tada ovo javno preduzee obavljalo svoju delatnost, kao zakupac, iji je vlasnik
prodavac.
U 2010. godini budet grada se zaduio za kapitalne investicije i to: vodovod, putevi,
Mlena pijaca i Gradski stadion. Kredit je odobren od banke Intesa u iznosu od
120.000.000,00 dinara, po ugovoru br. 420-3/2010 od 21.12.2010. godine. Kredit je
odobren na rok od 5. godina sa grejs periodom od 6 meseci sa EKS 4,83%.
Da bi se zavrili i priveli nameni kapitalni projekti iz 2010. godine i ranijih godina koji su
finansirani iz budeta Grada ili je Grad suinvestitor pribavljena su sredstva od kredita i to
za :
- uee u projektu finansiranja vodovodne mree na teritoriji Grada Uica sa
Republikom direkcijom za vode
- rekonstrukcija puteva na teritoriji Grada Uica uee u finansiranju zajedno sa
ministarstvom za NIP.
- izgradnja prodajne hale za prodaju mlenih i suvomesnatih proizvoda u okviru
Zelene pijace a po najveim standardima za promet hrane.
- uee u finansiranju rekonstrukcije Gradskog stadiona zajedno sa Ministarstvom za
prostorno planiranje i zatitu ivotne sredine a prema Zakonu o podrci graevinskoj
industriji.
2.2.4 Zalona prava

Grad Uice nema imovinu nad kojom je konstituisano pravo zaloge.
2.2.5 Parnini i drugi postupci

Grad Uice ne participira u parninim i drugim postupcima koji se vode pred sudom ili
organom uprave.
2.2.6 Ukupan iznos obaveza izdavaoca koje nisu dospele do dana

podnoenja zahteva
Trenutni nivo duga Grada je oko RSD 213 miliona.U narednoj tabeli je prikazana struktura
tog duga, odakle se vidi da su ta sredstva koriena za finansiranje razliitih
infrastrukturnih projekata.
46
Tabela 2.2.3 Struktura duga

Projekat
Period
Kamatna stopa
Grejs
period
Poetni dug
(EUR)
Anuitet
Gasovod
Vrti
Direkcija
Kapitalne investicije
UKUPNO
2006-2016
2006-2016
2008-2013
2010-2015
Euribor 1M+3,5%
Euribor 3M+3%
Euribor 1M+2,9%
Euribor 3M+3,5%
Ne
6 meseci
6 meseci
6 meseci
2.000.000
151.898,73
358.500,90
1.126.348,09
3.636.747,72
16.670,00
1.332,45
6.638,91
20.858,30
45.499,66
Stanje duga
30.09.2011
(EUR)
866.358,63
81.278,88
119.500,14
1.063.776,19
2.130.913,84
2.2.7 Ukupan iznos obaveza izdavaoca koje nisu ispunjene o roku njihovog
dospea do dana podnoenja zahteva
Grad Uice redovno servisira svoje obaveze i nema dospelih neizmirenih obaveza.
2.2.8 Zaposleni u graskoj upravi

Ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih u okviru odreenog stepena strune spreme u
prethodne tri godine za lokalnu upravu i budetske korisnike je predstavljen sledeom
tabelom.
Tabela 2.2.2 Broj i obrazovna struktura zaposlenih
2008
Struna sprema
Gradske
uprave
2009
Budetski
korisnici
2010
Budetski
korisnici
Gradske
uprave
Gradske
uprave
Budetski
korisnici
Visoka
55
105
67
98
74
94
Via
30
136
35
132
30
125
Srednja
53
91
52
88
53
88
Ostalo
28
121
24
120
21
124
166
453
178
438
178
431
Ukupno
47
2.3 Finansijski podaci

2.3.1 Budet Grada Uica za prethodne etiri godine
Grad samostalno raspolae prihodima i primanjima koji mu pripadaju, u skladu sa
zakonom i odlukom o budetu Grada, koja se donosi u skladu sa Zakonom o budetskom
sistemu (Slubeni glasnik RS, br. 09/02, 87/02 i 54/09). Saglasno Zakonu, budet je
odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvruju rashodi i izdaci za jednu godinu.
Budet se sastoji iz opteg i posebnog dela. Opti deo budeta obuhvata:
raun prihoda i rashoda, neto nabavku nefinansijske imovine i budetski suficit/deficit
ukupni fiskalni suficit/deficit
raun finansiranja: korienje suficita/ili finansiranje deficita
procenu novog zaduenja i otplate duga i
stalnu i tekuu budetsku rezervu.
Sledi prikaz izvrenja budeta Grada za poslednje 3 budetske godine.
Tabela 2.3.1. Izvrenje konsolidovanog budeta Grada, 2008.-2010.
(u 000 dinara)
Klasi
fikaci
ja
A
7
8
B
4
5
Opis
I
9,6
9
6
II
3
PRIHODI I PRIMANjA
TEKUI PRIHODI
PRIMANjA OD PRODAJE NEFINANSIJS.IMOV.
RASHODI I IZDACI
TEKUI RASHODI
IZDACI ZA NABAVKU NEFINANSIJ.IMOVINE
NETO NABAVKA NEFINSIJSKE IMOVINE (8-5)
BUDETSKI SUFICIT/DEFICIT (A-B)
RAUN FINANSIRANjA
Primanja od zaduivanja i finansijske imovine
Otplata duga i nabavka finansijske imovine
FISKALNI SUFICIT/DEFICIT (I+9-6)
SUFICIT IZ RANIJIH GODINA
III
UKUPAN SUFICIT/DEFICIT (II+3)
Izvrenje
2008.
Izvrenje
2009.
Izvrenje
2010.
1.429.959
1.429.912
47
1.460.050
1.147.544
312.507
(312.460)
(30.091)
1.324.638
1.324.620
18
1.300.016
1.140.299
159.717
(159.699)
24.622
1.524.347
1.524.347
1.630.098
1.298.188
331.910
(331.910)
(105.751)
44.994
20.844
(5.941)
14.273
4.118
25.402
3.338
8.332
121.255
25.402
(9.898)
11.669
8.332
11.670
1.771
Izvor: Grad Uice
Na osnovu prikazanih podataka o izvravanju konsolidovanog budeta Grada Uica,

vidimo da je u periodu od 2008. do 2010. godine ostvaren ukupan suficit koji se kretao od
1,8 do 11,7 miliona dinara.
U periodu od 2008. do 2010. godine ostvaren je fiskalni deficit (izuzev u 2009. godini
kada je ostvaren fiskalni suficit) koji se kretao od 5,9 do 75,9 milona dinara, zbog breg
rasta kapitalnih investicionih rashoda (nabavka nefinansijske imovine) u uslovima
48
smanjenja prihoda i primanja. Fiskalni deficit je veim delom pokriven

prenetim suficitom iz ranijih godina, tako da je na kraju posmatranih obraunskih godina
ostvarivan ukupan suficit.
Tabela 2.3.2. Ostvarenje prihoda i primanja konsolidovanog budeta Grada, 2008-2010 (u
000 dinara)
Klasifik
acija
Opis
Izvrenje
2008.
Izvrenje
2009.
Izvrenje
2010.
1.429.912
1.324.619
1.524.347
PRIHODI
71
Porezi
875.911
878.478
984.709
711
Porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke
662.835
Porez na zarade
484.274
646.134
489.656
693.676
510.216
105.538
88.927
94.345
73.023
67.551
89.115
1.511
293
74
711110
711120
711140
711180
711100
Porez na prihode od samostalnih delatnosti

Porez na prihode od imovine
Samodoprinosi
Ostali porezi na dohodak
712
Porez na fond zarada
713
Porez na imovinu
150.146
137.938
182.770
713120
Porez na imovinu
83.435
58.313
92.909
713310
Porez na naslee i poklon
3.475
6.268
7.819
713420
Porez na kapitalne transakcije
713610
Porez na akcije na ime i udele
63.236
-
73.357
-
82.042
-
44.000
18
670
15.324
6.194
8.528
13.266
17.419
17.419
348.404
926
344.887
2.591
205.142
56.781
121
748
16.677
6.447
24.979
7.809
37.332
37.332
273.121
8.722
264.339
171.625
65.187
51
407
18.498
6.642
32.679
6.910
43.002
43.002
361.982
6.506
272.623
82.853
175.871
53.614
83.197
99.213
5.215
7.325
4.950
47.240
74.882
92.098
1.159
990
2.165
145.367
14.943
76.973
10.756
64.617
18.084
714
714430
714440
714510
714540
714550
714560
714570
716
716110
73
732100
733100
733200
74
741
Porez na dobra i usluge

Komunalna taksa za korienje reklamnih panoa
Sredstva za protivpoarnu zatitu
Porezi, takse i naknade na motorna vozila
Naknade za korienje dobara od opteg interesa
Boravina taksa
Gradske naknade
Gradske komunalne takse
Drugi porezi
Komunalna taksa na firmu
Donacije i transferi
Kapitalne donacije od meunarodnih organizacija
Tekui transferi od drugih nivoa vlasti
Kapitalni transferi od drugih nivoa vlasti
Drugi prihodi
Prihodi od imovine
741100
Kamate
741530
Naknada za korienje prostora i graevinskog

zemljita
741500
Ostale naknade
742
742100
Prihodi od prodje dobara i usluga

Prihodi od prodaje dobara i usluga ili zakupa od
49
742200
strane trinih organizacija

Takse i naknade
742300
Ostali prihodi od prodaje dobara i usluga
128.735
64.758
44.990
1.689
1.459
1.543
743
Novane kazne i oduzeta imovinska korist
979
1.553
8.190
744
Dobrovoljni transferi fizikih i pravnih lica
229
745
77
Meoviti i neodreeni peihodi

Memorandumske stavke za refundaciju rashoda
PRIMANjA
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Primanja od prodaje osnovnih sredstava
Primanja od prodaje zaliha
Primanja od zaduivanja i prodaje finansijske
imovine
4.953
455
45.041
47
47
-
1.150
8.752
1.395
4.136
18
18
-
220
3.631
1.785
121.255
-
44.994
4.118
121.255
91
30.053
120.000
92
Primanja od prodaje finansijske imovine
3
32

Neutroena sredstva iz ranijih godina
14.941
14.273
14.273
4.118
8.332
8.332
1.255
11.669
11.669
1.489.226
1.337.087
1.657.271
8
81
82
9
UKUPANI PRIHODI I PRIMANjA

Izvor: Grad Uice
Iz podataka o ostvarenim prihodima i primanjima budeta Grada Uica u periodu od 2008.

do 2010. godine moe se zakljuiti sledee:
prihodi od poreza bele rast u 2009.godini koji je iznosio samo 0,3% usled smanjenja
privredne aktivnosti u Republici Srbiji i smanjenja zaposlenosti i nominalnih bruto
zarada, dok u 2010.godini zabeleen je rast prihoda od poreza od 12,1%
prihodi od donacija i transfera pokazuju visoku nestabilnost u periodu 2008.-2009.
godina (pad od 21,6% u 2009.godini) usled drastinog smanjena za 45,6%
nenamenskih optih transfera iz budeta Republike gradovima u Srbiji sa najveim
fiskalnim kapacitetom. U 2010. godini zabeen je rast prihoda od donacija i transfera
od 32,5%.
primanja od prodaje nefinansijske imovine osciliraju od godine do godine zavisno o
trinih mogunosti prodaje odreene gradske imovine, a ti se prihodi ponovo koriste
za odravanje ili kupovinu imovine.
u posmatranom periodu Grad se zaduivao u 2008. godini u iznosu od 30 miliona
dinara. i u 2010. godini u iznosu od 120 miliona dinara, dok su najvea primanja od
prodaje finansijske imovine ostvarena u 2008. godini u visini od 14,9 miliona dinara,
tokom naredne dve godine ovi prihodi su se smanjli i iznosili su 4,1 milion u 2009.
godini, odnosno 1,3 miliona u 2010. godini. Ova primanja predstavljaju prihode
ostvarene tokom privatizacije.
50
Tabela 2.3.2.1. Prihodi od privatizacije od 2008. do 2010. godine

RED.BR.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
NAZIV
ZLATIBORKA
GRADINA
PRVI PARTIZAN
FRIZER
JEDINSTVO METALOGRADNJA
AUTOVENTILI
RAKETA AD SEVOJNO
SRETEN GUDURI
KADINJAA
ALFAPLAST
INOS SINMA
AKCI.FOND UZICE
OSTALI PRIHODI OD PROD.AKCIJA
ART
METALOPRERADA
SINTER
ZLATIBOR STANDARD
SLOGA
KOZARA
IRC-NIC
VETERINARSKA STANICA
FABRIKA KOE
UKUPNO
2008
2009
2010
0,00
8.068.527,81
249.120,45
265.625,57
0,00
0,00
0,00
2.279.922,22
136.780,95
0,00
1.497.794,16
0,00
547.166,76
853.535,00
232.472,05
49.517,25
0,00
537.791,56
0,00
30.884,00
192.500,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
1.708.434,40
119.802,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
737.605,30
1.022.721,69
0,00
266.825,87
0,00
0,00
0,00
6.655,00
0,00
255.297,92
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
655.282,19
0,00
0,00
348.366,73
0,00
14.941.637,78
4.117.342,18
1.003.648,92
51
Tabela 2.3.3. Izvrenje rashoda i izdataka konsolidovanog budeta Grada,

2008-2010 (u 000 dinara)
Klasifi
kacija
Opis
RASHODI
4
41
42
44
45
46
47
48
TEKUI RASHODI
5
51
52
54
55
6
61
62
IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINE
Rashodi za zaposlene
Korienje usluga i roba
Otplata kamata i trokovi zaduivanja
Subvencije
Donacije, dotacije i transferi
Socijalno osiguranje i socijalna zatita
Ostali rashodi
IZDACI
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
Nefin.imovina iz sr.NIP-a
IZDACI ZA DUG I FINANSIJSKU IMOVINE
Otplata glavnice
Nabavka finansijske imovine
UKUPANI RASHODI I IZDACI

Izvor: Grad Uice
Izvrenje
2008.
1.147.543
1.147.543
368.486
507.064
12.070
33.343
145.046
27.353
54.171
333.351
312.507
306.371
0
0
6.136
20.844
20.844
0
Izvrenje
2009.
1.140.299
1.140.299
400.193
455.687
9.615
27.379
136.882
38.988
71.555
185.119
159.717
159.717
0
0
0
25.402
25.402
0
Izvrenje
2010.
1.298.188
1.298.188
402.981
543.225
11.093
77.055
142.535
34.192
87.107
357.312
331.910
331.910
0
0
0
25.402
25.402
0
1.480.894
1.325.418
1.655.500
Iz podataka o izvrenim rashodima i izdacima budeta Grada Uica u periodu od 2008. do

2010. godine moe se zakljuiti sledee:
rashodi i izdaci su izvravani u skladu sa ostvarenjem prihoda i primanja budeta
rast tekuih rashoda zaustavljen je u 2009. godini znaajnim smanjenjem transfera
gradskim preduzeima i odravanjem rashoda za zaposlene na nivou iz prethodne 2008.
godine
izdaci za nabavku nefinansijske imovine imali su, posle perioda dvogodinjeg pada,
rast od 172 miliona dinara, to je daleko vie od ostvarenih prihoda od prodaje
nefinansijske imovine, iz ega proizlazi zakljuak da Grad Uice kontinuirano
poveava vrednost svoje imovine
izdaci za finansijsku imovinu i otplatu zajmova uglavnom se odnose na otplatu glavnice
duga.
52
Tabela 2.3.4. Izvrenje konsolidovanog budeta Grada 2009. i 2010.

(sumirano prihodi i rashodi) (u 000 RSD)
Klasifi
kacija
Opis
Izvrenje
2009.
1.324.637
Izvrenje
2010.
1.524.347
Indeks
10/09
115,08
PRIHODI I PRIMANjA (7+8)
TEKUI PRIHODI
1.324.619
1.524.347
115,08
71
Porezi
878.478
273.121
171.625
18
18
0
1.300.016
1.140.299
400.193
455.687
9.615
27.379
136.882
38.988
71.555
159.717
159.717
0
0
(159.699)
24.621
(21.284)
112,09
4.118
25.402
984.709
361.982
175.871
0
0
0
1.630.098
1.298.188
402.981
543.225
11.093
77.055
142.535
34.192
87.107
331.910
331.910
0
0
(331.910)
(105.751)
95.853
120.000
1.255
25.402
3.337
8.332
(9.928)
11.669
-297,51
140,05
11.669
1.741
14,92
73
74,77
Ostali prihodi
81
82

RASHODI I IZDACI (4+5)
B
4
41
42
44
45
46
47
48
5
51
52
54
I
9,6
91
92
61
62
II
3
TEKUI RASHODI
Subvencije
Ostali rashodi
IZDACI ZA NABAVKU NEFINANSIJ.IMOVINE
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
NETO NABAVKA NEFINSIJSKE IMOVINE (8-5)
BUDETSKI SUFICIT/DEFICIT (A-B)
RAUN FINANSIRANjA
Otplata glavnice
FISKALNI SUFICIT/DEFICIT (I+9-6)
III
UKUPAN SUFICIT/DEFICIT (II+3)
Izvor: Grad Uice
132,54
102,47
125,39
113,85
100,70
114,62
115,37
284,44
104,13
87,70
121,73
207,81
207,81
0
0
(207,83)
-429,52
450,35
Uporeivanjem podataka o ostvarenim prihodima i primanjima i izvrenim rashodima i

izdacima budeta Grada Uica u periodu 2009. i u periodu 2010. godine vidljivo je da:
rashodi i izdaci su izvravani u skladu sa ostvarenjem prihoda i primanja budeta ali,
usled poveanja rashoda i izdataka, u 2010.godini ostvaren je budetski deficit od 105,8
miliona dinara
nakon finansiranja sa prenesenim sredstvima iz 2009. godine u 2010. god. je ostvaren
ukupan suficit od 1,7 miliona dinara
53
tekui prihodi su uveani za 15,1% u odnosu na 2009. god., i to

zahvaljujui uveanju naplate prihoda od poreza za 12,1%, i uveanju prihoda od
donacija i transfera za 32,5%
tekui rashodi su poveani za 13,8% u odnosu na 2009. god., prvenstveno usled
poveanja rashoda za korienje roba i usluga za 19,2%
izdaci za nabavu nefinansijske imovine ostvareni su u promatranom razdoblju belee
poveanja za osnovana sredstva za 107,8%
2.3.2 Izvod iz zavrnih rauna Grada Uica za prethodne tri godine

Po isteku godine za koju je budet donet, Skuptina Grada donosi zavrni raun budeta
Grada, u skladu sa Zakonom o budetskom sistemu. Budet Grada i zavrni raun budeta
Grada dostupni su javnosti. Saglasno lanu 79. Zakona, zavrni raun se priprema u
skladu sa meunarodno prihvaenim raunovodstvenim standardima i sadri:
bilans stanja
bilans prihoda i rashoda
izvetaj o izdacima za nabavku nefinansijske imovine i primanjima od prodaje
nefinansijske imovine
bilans finansiranja
izvetaj o izvrenju budeta
obrazloenje odstupanja izmeu odobrenih sredstava i izvrenja
izvetaj o primljenim donacijama i zaduenju na domaem i stranom tritu novca i
kapitala i izvrenim otplatama dugova
izvetaj o korienju sredstava iz tekue i stalne budetske rezerve
izvetaj eksterne revizije o finansijskim izvetajima iz ta. 1) - 9)
izvetaj o izlaznim rezultatima programskog dela budeta
detaljan izvetaj o realizaciji sredstava programa i projekata koji se finansiraju iz
budeta
napomene o raunovodstvenim politikama i dodatnim analizama.
U prilogu ovog dokumenta dostavljeni su zavrni rauni Grada Uica za 2008., 2009. i
2010. godinu, koji su uraeni u skladu sa Zakonom. Svi finansijski izvetaji u okviru
zavrnog rauna su uraeni kao konsolidovani izvetaji. U konsolidaciji se nalazi 46
indirektnih budetskih korisnika.
54
Pregled: Indirektni budetski korisnici u konsolidaciji Grada

Broj
korisnika
Naziv indirektnog korisnika
Gradsko javno pravobranilatvo
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
31
46
Regionalni centar za profesionalno usavr.prosvet.radnika
Deiji vrti
Istorijski arhiv
Narodno pozorite
Narodni muzej
Narodna biblioteka
Gradska galerija
Gradski kulturni centar
Veliki park
Sportski savez
Direkcija za izgradnju
Turistika organizacija
Turistika organizacija regije Zapadne Srbija
Fond za solidarnu stambenu izgradnju
Mesne zajednice
UKUPNO
U nastavku su prikazani izvodi iz kljunih finansijskih izvetaja iz priloenih zavrnih

rauna Grada Uica za prethodne tri godine.
Tabela 2.3.5. Izvod iz konsolidovanog bilansa stanja Grada (u 000 dinara)
Kont
o
A
0
01
02
1
11
12
13
35
P
2
21
22
23
24
25
29
Opis
AKTIVA
Stanje
31.12.2008.
Stanje
31.12.2009.
Stanje
31.12.2010.
550.441
541.370
541.370
562.044
518.768
518.768
673.711
597.794
597.794
FINANSIJSKA IMOVINA
9.071
DUGORONA FINANSIJSKA IMOVINA

NOVANA SREDSTVA, PLEMENITI METALI, HARTIJE OD
VREDNOSTI, POTRAIVANjA I KRATKORONI PLASMANI
AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENjA
43.276
30.000
75.917
63.933
9.071
13.276
3.639
NEFINANSIJSKA IMOVINA
NEFINANSIJSKA IMOVINA U STALNIM SREDSTVIMA
NEFINANSIJSKA IMOVINA U ZALIHAMA
8.345
VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
OBAVEZE
DUGORONE OBAVEZE
550.441
162.314
161.575
562.044
157.999
153.044
673.711
272.752
256.013
739
1.557
3.398
8.345
8.394
KRATKORONE OBAVEZE
OBAVEZE PO OSNOVU RASHODA ZA ZAPOSLENE
OBAVEZE PO OSNOVU OSTALIH RASHODA
OBAVEZE IZ POSLOVANjA
PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENjA
55
3
31
32
32
KAPITAL, UTVRIVANjE REZULTATA POSLOVANjA

KAPITAL
VIAK PRIHODA I PRIMANjA - SUFICIT
NERASPOREENI VIAK PRIHODA I PRIMANjA IZ RANIJIH
GODINA
DEFICIT IZ RANIJIH GODINA
388.127
379.795
8.332
404.045
393.376
11.669
400.959
399.188
1.771
32
35 VANBILANSNA PASIVA
Izvor: Grad Uice
Na osnovu podataka prezentiranih u bilansima stanja Grada Uica za prethodne tri godine
moe se zakljuiti sledee:
u periodu od 2008. do 2010. godine vrednost ukupne imovine Grada poveana je za
123,3 miliona dinara ili za 22,4%, te na dan 31. decembra 2010. godine gradska
imovina iznosi 674 miliona dinara.
potrebno je skrenuti panju na injenicu da u bilasnu stanja nije prikazana sva
imovina, koju koristi Grad, zbog nereenih imovinsko-pravnih odnosa sa
Republikom. Postoje procene da e vrednost ukupne imovine Grada biti daleko vea
nakon donoenja oekivanih zakona o restituciji i zakona o javnoj imovini.
kapital Grada uvean je za 3,3% i krajem 2010. godine iznosio je 401 miliona dinara
dugorone obaveze Grada iznosile su krajem 2010. godine 256 miliona dinara, a
odnose se na kredite za potrebe: gasovoda, vrtia, direkcije i kapitalnih investicija.
Tabela 2.3.6. Izvod iz konsolidovanog bilansa prihoda i rashoda Grada (u 000 dinara)
Klasif
ikacij
a
Opis
TEKUI PRIHODI I PRIMANjA OD PRODAJE

NEFINANSIJSKE IMOVINE
TEKUI PRIHODI
71
73
74
77
78
Porezi
Drugi prihodi
Transferi izmeu budetskih korisnika
81
82

B
4
41
42
43
44
45
46
47
TEKUI RASHODI I IZDACI ZA

NEFINANSIJSKU IMOVINU
TEKUI RASHODI
Amortizacija i upotreba sredstava za rad
Subvencije
Izvrenje
2008.
Izvrenje
2009.
Izvrenje
2010.
1.429.959
1.324.637
1.524.347
1.429.912
1.324.619
1.524.347
875.911
348.404
205.142
455
878.478
273.121
171.625
1.395
984.709
361.982
175.871
1.785
47
47
18
18
1.460.050
1.300.016
1.630.098
1.147.543
368.486
507.064
1.140.299
400.193
455.687
1.298.188
402.981
543.225
12.070
33.343
145.046
27.353
9.615
27.379
136.882
38.988
11.093
77.055
142.535
34.192
56
48
5
51
52
54
55
Ostali rashodi
IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
Imovina koja se finansira iz NIP-a
UTVRIVANjE REZULTATA POSLOVANjA
Viak prihoda i primanja - budetski suficit (A-B)
Manjak prihoda i primanja - budetski deficit (B-A)
KORIGOVANjE VIKA/MANjKA PRIHODA I PRIMANjA
Deo nerasporeenog vika prihoda i primanja iz ranijih

godina koji je korien za pokrie rashoda i izdataka tekue
godine
Deo novanih sredstava amortizacije koji je korien za
nabavku nefinansijske imovine
Deo prenetih neutroenih sredstava iz ranijih godina korien
za pokrie rashoda i izdataka tekue godine
Iznos privatizacionih primanja korien za pokrie rashoda i
izdataka tekue godine
POKRIE IZDATAKA IZ TEKUIH PRIH.I PRIMANjA
Utroena sredstva za otplatu obaveza po kreditima

Utroena sredstva za nabavku finansijske imovine
32
VIAK PRIHODA I PRIMANjA SUFICIT

Deo vika prihoda i primanja namenski opredeljen za
narednu godinu
Nerasporeeni deo vika prihoda i primanja za prenos u
narednu godinu
54.171
312.507
306.371
71.555
159.717
159.717
87.107
331.910
331.910
6.136
24.621
30.091
56.674
12.450
105.751
133.924
8.332
11.669
44.994
4.118
121.255
18.251
18.251
25.402
25.402
25.402
25.402
8.332
11.669
1.771
8.332
11.669
1.771
11.680
Izvor: Grad Uice
U Bilansima prihoda i rashoda za 2008., 2009. i 2010. godinu iskazani su svi prihodi i
rashodi i primanja i izdaci po osnovu nefinansijske imovine, koji su ostvareni od 1. januara
do 31. decembra budetske godine. Izvetaj utvruje ostvareni viak ili manjak prihoda i
primanja na kraju budetske godine. Nakon utvrivanja rezultata poslovanja u budetskoj
godini, izvetaj prikazuje izvore sredstava za pokrivanje ostvarenog manjka prihoda i
primanja, odnosno nain korienja vika prihoda i primanja. Na kraju izvetaja se
prikazuje suficit prihoda i primanja, koji se prenosi u narednu budetsku godinu.
U periodu od 2008. do 2010. godine Grad Uice je ostvario budetski suficit u 2009. godini
od 24,6 miliona dok je u 2008. i 2010. godini ostvario budetske deficite od 30,1 odnosno
105,8 miliona. Suficitom iz prethodnih obraunskih godina i privatizacionim primanjima
uspeo da na kraju pomenutih obraunskih godina ostvari fiskalne suficite od 8,3 odnosno
1,8 miliona dinara.
57
Tabela 2.3.7. Izvod iz izvetaja o kapitalnim izdacima i primanjima Grada

(u 000 dinara)
Klasifi
kacija
A
8
81
82
9
91
92
B
5
51
52
54
55
Opis
PRIMANJA
PRIMANJA OD PRODAJE NEFINANSIJS.IMOV.

PRIMANJA OD ZADUIVANJA I PRODAJE
FINANSIJSKE IMOVINE
IZDACI
Izvrenje
2008.
45.041
47
47
0
Izvrenje
2009.
4.136
18
18
0
Izvrenje
2010.
121.255
0
0
0
44.994
4.118
121.255
30.053
14.941
333.351
312.507
306.371
0
0
6.136
0
4.118
185.119
159.717
159.717
0
0
0
IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU

FINANSIJSKE IMOVINE
20.844
25.402
120.000
1.255
357.312
331.910
331.910
0
0
0
25.402
61
62
Otplata glavnice
20.844
0
25.402
0
25.402
0
288.310
180.983
236.057
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
Nefinansijska imovina koja se finansira iz NIP
MANJAK PRIMANJA (B-A)

Izvor: Grad Uice
U Izvetajima o izdacima i primanjima za 2008., 2009. i 2010. godinu iskazana su sva

primanja po osnovu prodaje imovine (nefinansijske i finansijske) i zaduivanja, kao i
izdaci za nabavku imovine i otplatu glavnice duga, koji su ostvareni i izvreni od 1.
januara do 31. decembra budetske godine. Izvetaj utvruje ostvareni viak ili manjak
primanja nad izdacima na kraju budetske godine.
Tabela 2.3.8. Izvod iz izvetaja o konsolidovanim novanim tokovima Grada
Klasif
ikacij
a
Opis
(u 000 RSD)
Izvrenje
2008.
1.474.953
Izvrenje
2009.
1.328.755
Izvrenje
2010.
1.645.602
NOVANI PRILIVI
TEKUI PRIHODI
1.429.912
1.324.619
1.524.347
71
Porezi
875.911
73
74
77
78
Drugi prihodi
81
82

348.404
205.142
455
0
47
47
0
878.478
273.121
171.625
1.395
0
18
18
0
984.709
361.982
175.871
1.785
0
0
0
0
PRIMANjA OD ZADUIVANjA I PRODAJE

FINANSIJSKE IMOVINE
44.994
4.118
121.255
91
30.053
92
14.941
120.000
4.118
1.255
58
B
4
41
42
43
44
45
46
47
48
5
51
52
54
55
6
61
62
C
D
NOVANI ODLIVI
TEKUI RASHODI
Subvencije
Ostali rashodi
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
1.480.894
1.147.543
368.486
507.064
0
12.070
33.343
145.046
27.353
54.171
312.507
306.371
0
0
6.136
1.325.418
1.140.299
400.193
455.687
0
9.615
27.379
136.882
38.988
71.555
159.717
159.717
0
0
0
1.655.500
1.298.188
402.981
543.525
0
11.093
77.055
142.535
34.192
87.107
331.910
331.910
0
0
0
20.844
20.844
25.402
25.402
25.402
25.402

FINANSIJSKE IMOVINE
Otplata glavnice
VIAK NOVANIH PRILIVA (A-B)
MANjAK NOVANIH PRILIVA (B-A)
3.337
5.941
11.554
7.225
9.898
11.644
1.477.546
1.328.755
1.645.602
Korekcija novanih priliva za naplaena sredstva koja se

ne evidentiraju preko klasa 7, 8 i 9
2.593
1.108
25
KORIGOVANI ODLIVI ZA ISPLAENA SREDSTVA U

OBRAUNU
1.480.894
1.325.419
1.655.501
981
25
1.298
7.225
11.644
1.771
SALDO GOTOVINE NA POETKU GODINE

KORIGOVANI PRILIVI ZA PRIMLjENA SREDSTVA U
OBRAUNU
Korekcija novanih odliva za iznos obraunate

amortizacije knjiene na teret sopstvenih prihoda
Korekcija novanih odliva za iznos plaenih rashoda
koji se ne evidentiraju preko klasa 4, 5 i 6
*
SALDO GOTOVINE NA KRAJU GODINE (C+D-E)
Izvor: Grad Uice

*iznos umanjen za potraivanja iz prethodne obraunske godine
U Izvetajima o novanim tokovima za 2008., 2009. i 2010. godinu iskazani su svi prilivi i
odlivi novanih sredstava na konsolidovanom raunu trezora Grada, razvrstani prema
prihodima i primanjima, koji su uplaeni i prema rashodima i izdacima koji su isplaeni od
1. januara do 31. decembra budetske godine. Ukljuivanjem stanja gotovine na poetku
godine i neevidentiranih priliva i odliva (na klasi rauna od 4 do 9), izvetaji utvruju i
prikazuju stanje gotovine na konsolidovanom raunu trezora na kraju budetske godine.
Dakle izvetaji predstavljaju konsolidaciju novanih tokova svih podrauna otvorenih u
okviru trezora Grada Uica.
59
Tabela 2.3.9. Izvod iz konsolidovanih izvetaja o izvrenju budeta Grada

(u 000 dinara)
Klasif
ikacij
a
Opis
TEKUI PRIHODI I PRIMANjA OD PRODAJE

TEKUI PRIHODI
71
73
74
77
78
Porezi
Drugi prihodi
81
82

91
PRIMANjA OD ZADUIVANjA I PRODAJE

FINANSIJSKE IMOVINE
92
B

UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA
TEKUI RASHODI I IZDACI ZA NABAVKU

4
41
42
43
44
45
46
47
48
5
51
52
54
55
6
61
62
D
TEKUI RASHODI
Subvencije
Ostali rashodi
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
FINANSIJSKE IMOVINE
Otplata glavnice
UKUPNI RASHODI I IZDACI
BUDETSKI SUFICIT (A-C) > 0
BUDETSKI DEFICIT (C-A) > 0
VIAK PRIMANjA (9-6) > 0
VIAK NOVANIH PRILIVA (B-D) > 0
MANjAK NOVANIH PRILIVA (D-B) > 0
Izvrenje
2008.
Izvrenje
2009.
Izvrenje
2010.
1.429.959
1.324.637
1.524.347
1.429.912
875.911
348.404
205.142
455
0
47
47
0
1.324.619
878.477
273.122
171.625
1.395
0
18
18
0
1.524.347
984.709
361.982
175.871
1.785
0
0
0
0
44.995
4.118
121.255
30.053
14.942
1.474.954
0
4.118
1.328.755
120.000
1.255
1.645.602
1.460.050
1.300.016
1.630.098
1.147.543
368.486
507.064
0
12.070
33.343
145.046
27.353
54.181
312.507
306.371
0
0
6.136
1.140.299
400.193
455.687
0
9.615
27.379
136.882
38.988
71.555
159.717
159.717
0
0
0
1.298.188
402.981
543.225
0
11.093
77.055
142.535
34.192
87.107
331.910
331.910
0
0
0
20.844
25.402
25.402
20.844
0
1.480.894
25.402
0
1.325.418
24.621
25.402
0
1.655.500
30.091
24.151
105.751
95.853
3.337
5.940
9.898
Izvor: Grad Uice
60
U Izvetajima o izvrenju budeta za 2008., 2009. i 2010. godinu iskazani su planirani i

ostvareni prihodi i primanja, kao i odobrene aproprijacije i izvreni rashodi i izdaci budeta
Grada i budetskih korisnika od 1. januara do 31. decembra budetske godine. Izvetaj
prikazuje izvrenje Odluke o budetu Grada Uica. On prikazuje izvore finansiranja
rashoda i izdataka budeta i budetskih korisnika, kao to su prihodi i primanja: budeta
Republike, budeta Grada, donacije i ostali izvori (npr. sopstveni prihodi budetskih
korisnika).
Ovi izvetaji se razlikuju od nekonsolidovanog izvrenja budeta Grada (prikazanog pod
2.3.1. Budet Grada Uica za prethodne tri godine), jer pored prihoda i primanja i rashoda i
izdataka budeta, sadre sopstvene prihode i rashode svih budetskih korisnika, koji su u
konsolidaciji Grada Uica.
2.3.3 Znaajniji pokazatelji poslovanja i uspenosti za poslednje tri godine

U cilju prikazivanja uspenosti poslovanja i analize kreditne sposobnosti Grada uraena je
reklasifikacija nekonsolidovanog izvetaja o izvrenju budeta Grada. Ona je uraena
pregrupisavanjem tekuih prihoda i tekuih rashoda iz godinjih finansijskih izvetaja od
2008. do 2010. godine. Reklasifikovani izvetaj o izvrenju budeta, omoguuje posebno
sagledavanje prihoda i rashoda u okviru tekueg budeta, a posebno u okviru kapitalnog
budeta Grada.
U tekuem budetu prikazani su tekui prihodi i tekui rashodi. Tekui prihodi
obuhvataju sve izvorne i ustupljene prihode Grada, kao i tekue transfere Republike Srbije.
Tekui rashodi razvrstani su po ekonomskoj klasifikaciji na: zarade, socijalna davanja,
nabavku roba i usluga, tekue transfere, tekue subvencije preduzeima, plaene kamate i
naknade i ostale tekue rashode.
U kapitalnom budetu prikazani su kapitalni investicioni rashodi i njihovi izvori
finansiranja. Rashode u kapitalnom budetu ine: izdaci za nefinansijsku imovinu, kapitalni
transferi ostalim nivoima vlasti i kapitalne subvencije javnim preduzeima, iji je osniva
Grad. Prihode u kapitalnom budetu ine: primanja od prodaje nefinansijske imovine i
tekui prihodi namenjeni za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda (kapitalni transfer
Republike, samodoprinos, naknada za zakup i ureivanje zemljita i kapitalne donacije i
kapitalni transferi).
61
Tabela 2.3.10. Reklasifikovani nekonsolidovani izvetaji o izvrenju

budeta Grada (000din)
Opis
Br.
A
1.
TEKUI PRIHODI I RASHODI

TEKUI PRIHODI
Porez na imovinu
Lokalne takse i naknade
Tekui transferi
2.
TEKUI RASHODI
Rashodi za robe i usluge
Rashodi za kamate i naknade
Tekue subvencije
Tekui transferi i donacije
Ostali tekui rashodi
3
TEKUI SUFICIT/DEFICIT (1-2)
B
4.
KAPITALNI PRIHODI I RASHODI

KAPITALNI PRIHODI
Samodoprinos
Naknada za ureivanje gra. zemlji. i zakup gra. zemlj.
Kapitalni transferi
Kapitalne donacije
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
5.
KAPITALNI RASHODI
6.
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine

Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti
Kapitalne subvencije gradskim preduzeima
NETO NABAVKA NEFINANSIJSKE IMOVINE
7.
C
BUDETSKI SUFICIT/DEFICIT (3-6)

RAUN FINANSIRANjA
Izdaci za nabavku finansijske imovine
Izdaci za otplatu duga
Izvrenje
2008.
Izvrenje
2009.
Izvrenje
2010.
1.255.463
83.435
89.697
6.919
662.835
67.690
1.113.052
368.486
507.064
12.070
0
143.898
27.353
54.181
1.179.988
58.313
119.524
10.440
646.134
81.178
1.099.279
400.193
455.687
9.615
0
123.241
38.988
71.555
1.303.291
92.909
140.562
5.490
693.676
98.051
1.225.107
402.981
543.225
11.093
17.900
128.609
34.192
87.107
142.411
80.709
78.184
174.496
0
170.703
2.820
926
47
346.998
312.507
1.148
33.343
(172.502)
144.649
0
134.759
1.150
8.722
18
200.737
159.717
13.641
27.379
(56.088)
221.056
0
131.457
83.093
6.506
0
404.991
331.910
13.926
59.155
(183.935)
(30.091)
24.621
(105.751)
14.941
30.053
0
20.844
4.118
0
0
25.402
1.255
120.000
0
25.402
8.
SUFICIT/DEFICIT NAKON FINANSIRANjA
(5.941)
3.337
(9.898)
14.273
14.273
8.332
8.332
11.669
11.669
8.332
11.669
1.771
Neutroena sredstva iz ranijih godina

UKUPAN SUFICIT/DEFICIT
Izvor: Grad Uice
62
Tabela 2.3.11. Ostvareni sufucit u tekuem nekonsolidovanom budetu

Grada
(u 000 dinara)
br
1.
2.
3.
4.
5.
Opis
Ukupni prihodi i primanja (nekonsolidovani)
Tekui prihodi (reklasifikovani)
Tekui suficit
Tekui suficit u ukupnim prihodima i primanjima (3/1)
Tekui suficit u tekuim prihodima (3/2)
2008.
1.474.953
1.255.463
142.411
9,65%
11,34%
2009.
1.328.755
1.179.988
80.709
6,07%
6,83%
2010.
1.645.602
1.303.291
78.184
4,75%
5,99%
Na osnovu reklasifikovanih podataka o izvrenju nekonsolidovanog budeta moemo

zakljuiti da je Grad Uice u 2008., 2009. i 2010. godini imao stabilan suficit tekuih
prihoda nad tekuim rashodima, koji je se kretao od 78 do 142 miliona dinara. Uprkos
znaajnom smanjenju tekuih transfera iz budeta Republike, Grad je smanjenjem tekuih
rashoda u 2010. godini uspeo da odri tekui suficit na nivou od proseno 17,4% tekuih
prihoda.
Tabela 2.3.12. Izdaci za otplatu dugoronih dugova
br
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Opis
Dugorone obaveze
Obaveze po dugovima na poetku godine
Obaveze po dugovima na kraju godine (1+2-3)
Kratkorone obaveze po dugoronim dugovima
Neplaene kamate i naknade na poetku godine
Obraun rashoda za kamate i naknade
Izvrenje rashoda za kamate i naknade
Obaveze za kamate i naknade na kraju godine (5+6-7)
2008.
2009.
(u 000 dinara)
2010.
152.066
30.053
20.844
161.275
178.446
0
25.402
153.044
161.415
120.000
25.402
256.013
12.070
9.615
11.093
Tabela 2.3.13. Neto tekui sufucit u budetu Grada, nakon otplate dugova
Opis
1. Ukupni prihodi i primanja (nekonsolidovani)
2. Tekui prihodi (reklasifikovani)
3. Tekui suficit
4. Izdaci za otplatu duga
5. Neto tekui suficit, nakon oplate duga (3-4)
6. Neto tekui suficit u ukup.prihod.i primanj. (5/1)
7. Neto tekui suficit u tekuim prihodima (5/2)
Izvor: Grad Uice
br
2008.
1.474.953
1.255.463
142.411
20.844
121.567
8,24%
9,68%
(u 000 dinara)
2009.
2010.
1.328.755
1.645.602
1.179.988
1.303.291
80.709
78.184
25.402
25.402
55.307
52.782
4,16%
3,20%
4,68%
4,04%
63
Podaci u prethodnoj tabeli pokazuju visinu neto tekueg suficita, koji preostaje nakon
izvrenja izdataka za otplatu duga i koji i koji se moe koristiti za finansiranje kapitalnih
investiconih rashoda ili otplatu novog duga. Neto tekui suficit se kretao u prethodne tri
budetske godine od 4,04% do 9,68% reklasifikovaih tekuih prihoda nekonsolidovanog
budeta Grada Uica.
Tabela 2.3.14. Upravljanje dugom Grada
br
Opis
2008.
ZADUENOST SAGLASNO ZAKONU O JAVNOM DUGU
Tekui prihodi ostvareni u prethodnoj godini iz
1.
1.255.463
nekonsolidovanog budeta
2.
Obaveze po dugovima na kraju godine
161.275
Racio 1: uee obaveza po dugovima u tekuim
3.
12.84%
prihodima (2/1 50%)
4.
Izvreni rashodi za kamate i naknade
12.070
5.
20.844
6.
Ukupni rashodi i izdaci po dugovima (4+5)
32.914
Racio 2: uee rashoda i izdataka po dugovima u tekuim
7.
2,62%
prihodima (6/1 15%)
Racio 3: dve treine tekueg suficita/tekui prihodi >
8.
7,56%
15%
OTPLATA DUGA IZ TEKUEG SUFICITA
9.
Tekui suficit
142.411
10. Tekui suficit, pre rashoda za kamate (9+4)
154.481
Racio 4: uee rashoda i izdataka po dugovima u tekuem
11.
21,30%
suficitu (6/10)
12. Neto tekui suficit
121.567
Racio 5: uee rashoda i izdataka po dugovima u neto
13.
27,07%
tekuem suficitu (6/12)
Izvor: Grad Uice
2009.
(u 000 dinara)
2010.
1.179.988
1.303.291
153.044
256.013
12,96%
19,64%
9.615
25.402
35.017
11.093
25.402
36.495
2,96%
2,80%
4,55%
3,99%
80.709
90.324
78.184
89.277
38,76%
40,87%
55.307
52.782
63,31%
69,14%
Analizom uslova, regulisanih Zakonom o javnom dugu RS, vidljivo je da je odnos tekuih
prihoda i trenutnog nivoa zaduenja municipalne strukture u Zakonom predvienim
okvirima, tj. da Grad ispunjava neophodne zakonske odredbe u cilju dodatnog zaduivanja.
Tanije, obaveze po dugovima na kraju godine korienih u cilju finansiranja kapitalnih
projekata ne prelaze 50% izvrenih tekuih prihoda. Takoe, trokovi servisiranja tog duga
kao i otplate glavnice ne prelaze 15% tekuih prihoda, ime nije neophodno da Grad
zadovoljava odredbu Zakona, koja je predstavljena u redu pod rednim brojem 8, prethodne
tabele.
Vano je napomenuti da Grad, u sve tri posmatrane budetske godine, ostvaruje tekui
suficit to pokazuje da gradski budet ima dobru i odrivu strukturu prihoda, a to je jo
vanije stabilnu i regulisanu strukturi tekuih trokova.
64
Ukupni trokovi servisiranja postojeeg duga ine u proseku, za tri posmatrane godine, oko
15% tekueg suficita uveanog za troak kamata.
Pored tekueg suficita nivo neto tekueg suficita je takoe pozitivan, to ukazuje na
stabilan nivo tekueg suficita ostvarenog nakon godinje isplate postojeeg duga.
Sve ovo ukazuje da je Grad fiskalno sposoban za dodatno zaduivanje i da to ne bi uticalo
na stvaranje fiskalne nestabilnosti Grada na dug rok.
Na osnovu svega pomenutog moe se zakljuiti da Grad Uice paljivo upravlja svojim
budetom, te da je dosadanje i novo zaduivanje bilo iskljuivo u cilju finansiranja
infrastrukturnih projekata, a ne u cilju pokrivanja deficita budeta.
Tabela 2.3.15. Upravljanje novanim sredstvima Grada

br
1.
2.
3.
4.
1.
2.
Opis
2008.
STANjE GOTOVINE
Saldo gotovine (KRT-a) na poetku godine
11.554
Ukupni novani prilivi
1.474.953
Ukupni novani odlivi
1.480.894
Saldo gotovine (KRT-a) na kraju godine (1+2-3)
5.613
STANJE NOVANIH SREDSAVA I PLASMANA (kraj godine)
Novana sredstva KRT-a
Plasmani banakama
Depozit preko noi
Depozit po vienju
Oroeni depozit
3.
(u 000 dinara)
2009.
2010.
7.225
1.328.755
1.325.418
10.562
11.644
1.645.602
1.655.500
1.746
9.094
60.000
0
60.000
0
6.037
65.000
12.000
53.000
0
7.404
62.000
0
62.000
0
69.094
71.037
69.404
Investiranje u kratkorone hartije od vrednosti

Trezorski zapisi MF
Zapisi NBS
4.
Ukupna novana sredstva i plasmani (1+2+3)

Izvor: Grad Uice
65
3
3.1
RAZVOJNA POLITIKA IZDAVAOCA

Planirane razvojne aktivnosti izdavaoca
3.2. Projekcija budeta za naredne godine, na osnovu Memoranduma RS

Osnov za vrenje procena prihoda i primanja i rashoda i izdataka za naredne tri fiskalne godine predstavlja Memorandum o budetu
i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budetsku godinu i naredne dve fiskalne godine, koji donosi Vlada Republike Srbije.
Tabela 3.2.1. Projekcije primanja i izdavanja budeta Grada Uica od 2011. do 2016. godine
B
r.
1.
2.
Opis
IZVORNI PRIHODI I PRIMANJA
Porez na imovinu
Lokalne takse i naknade
Porez na fond zarada,meoviti i
neodr.prihodi i memo.stavke
Naknada za korienje gra. zemlji.
Naknada za ureivanje gra. zemlji
Donacije
Primanja od prodaje nefin. imovine
USTUPLJENI PRIHODI I
PRIMANJA
Tekui transferi
Kapitalni transferi
Primanja od prodaje finans.imovine
UKUPNI PRIHODI I PRIMANJA
(1+2)
2011.
2012.
2013.
(u 000din)
2014.
645.000
100.000
218.000
547.970
106.000
226.720
559.482
111.300
231.254
7.000
6.000
85.000
100.000
35.000
0
100.000
2015.
2016.
672.897
120.371
230.000
577.254
122.778
230.000
5.000
567.804
116.865
231.254
5.000
5.000
5.000
89.250
70.000
50.000
0
91.928
70.000
50.000
0
94.685
70.000
50.000
0
97.526
70.000
50.000
0
100.000
99.476
70.000
50.000
0
1.245.000
1.647.500
1.709.325
1.783.741
1.818.931
1.856.070
745.000
130.000
278.000
88.000
4.000
1.300.000
136.500
139.000
70.000
2.000
1.365.000
143.325
139.000
60.000
2.000
1.433.250
150.491
139.000
60.000
1.000
1.461.915
158.016
139.000
60.000
0
1.491.153
165.917
139.000
60.000
0
1.890.000
2.195.470
2.268.807
2.351.545
2.491.828
2.433.324
66
Opis
Klasifi
kacija
RASHODI
4
41
42
44
45
46
47
48
5
51
52
54
55
6
61
62
TEKUI RASHODI
Otplata kamata i trokovi
zaduivanja
Subvencije
Socijalno osiguranje i socijalna
zatita
Ostali rashodi
IZDACI
IZDACI ZA NEFINANSIJSKU
IMOVINU
Osnovna sredstva
Zalihe
Prirodna imovina
Nefin.imovina iz sr.NIP-a
IZDACI ZA DUG I
FINANSIJSKU IMOVINE
Otplata glavnice
UKUPANI RASHODI I IZDACI
2011.
1.388.697
1.388.697
436.127
585.513
2012.
1.406.196
1.406.196
453.572
608.934
2013.
1.444.252
1.444.252
467.180
627.201
2014.
1.477.236
1.447.236
481.195
639.745
2015.
1.495.946
1.495.946
493.225
639.745
2016.
1.499.524
1.499.524
505.555
639.745
25.100
24.598
24.106
23.624
23.151
21.994
54.000
157.800
30.000
164.112
30.000
169.035
33.315
34.980
36.730
30.000
174.106
38.566
30.000
179.330
40.495
25.000
184.710
42.520
96.842
501.303
90.000
789.274
90.000
824.555
464.603
754.274
789.555
90.000
874.309
839.309
80.000
995.882
960.882
80.000
933.800
893.800
464.603
0
0
0
754.274
0
0
0
789.555
0
0
0
36.700
35.000
35.000
839.309
0
0
0
35.000
960.882
0
0
0
35.000
893.800
0
0
0
40.000
36.700
0
35.000
0
35.000
0
35.000
0
35.000
0
40.000
0
1.890.000
2.195.470
2.268.807
2.351.545
2.491.828
2.433.324
67
Tabela 3.2.2. Projekcija novanog toka budeta i zaduenosti Grada (u 000 dinara)
br
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
OPIS
TEKUI PRIHODI (bez prihoda od kamate)

Prihoda od kamate
TEKUI RASHODI (bez rashoda kamate)
Rashodi za kamate i naknade
TEKUI SUFICIT/DEFICIT (1+2-3-4)
KAPITALNI PRIHODI
KAPITALNI RASHODI
BUDETSKI SUFICIT/DEFICIT (5+6-7)
Izdaci za nabavku finansijske imovine
IZVRENjE
PLAN
PROJEKCIJA
2010.
1.524.347
0
1.287.095
11.093
226.159
0
331.910
-105.751
1.255
120.000
0
25.402
2011.
1.698.000
0
1.363.597
25.100
309.303
88.000
464.603
-67.300
4.000
100.000
0
36.700
2012.
2.123.470
0
1.381.598
24.598
717.274
70.000
754.274
33.000
2.000
0
0
35.000
2013.
2.206.807
0
1.420.146
24.106
762.555
60.000
789.555
33.000
2.000
0
0
35.000
2014.
2.290.545
0
1.453.612
23.624
813.309
60.000
839.309
34.000
1.000
0
0
35.000
2015.
2.331.828
0
1.472.795
23.151
835.882
60.000
960.882
-65.000
0
100.000
0
35.000
2016
2.373.324
0
1.477.530
21.994
873.800
60.000
893.800
40.000
0
0
0
40.000
13.
SUFICIT/DEFICIT NAKON FINANSIRANjA

(8+9+10-11-12)
-9.898
14.
Suficit iz ranijih godina
11.669
15.
UKUPAN SUFICIT/DEFICIT (13+14)
1.771
1.698.000
2.123.470
2.206.807
2.290.545
2.331.828
2.373.324
219.313
184.313
149.313
114.313
79.313
39.313
12,92%
8,68%
6,77%
4,99%
3,40%
1,65%
POKAZATELjI ZADUENOSTI
16.
17.
18.
19.
Tekui prihodi ostvareni u prethodnoj godini iz

1.524.347
nekonsolidovanog budeta
256.013
Obaveze po dugovima na kraju godine
Racio 1: uee obaveza po dugovima u tekuim
16,79%
prihodima (17/16 50%)
Ukupni rashodi i izdaci po dugovima
36.495
61.800
59.598
59.106
58.624
58.151
61.994
Racio 2: uee rashoda i izdataka po

dugovima u tekuim prihodima (18/16 15%)
2,39%
3,64%
2,81%
2,68%
2,55%
2,49%
2,61%
237.252
334.403
741.872
786.661
836.933
859.033
895.794
15,38%
18,48%
8,03%
7,51%
7,00%
6,76%
6,92%
Tekui suficit, pre rashoda za kamate (1+2-3)
Racio 3: uee rashoda i izdataka po

dugovima u tekuem suficitu (18/19)
Izvor: Grad Uice
68
3.3 Plan kapitalnih investicija za period od 2010. do 2015.

godine
Plana kapitalnih investicija je dokument pripremljen od strane Odeljenja za lokalni ekonomski
razvoj i Komisije za Plan kapitalnih investicija kao i predstavnika organa Uprave, budetskih
korisnika, javnih preduzea, ustanova i drugih subjekata drutvenog ivota.
Jedinice lokalne samouprave u Srbiji ulau u komunalnu infrastrukturu kako bi mogle pruati
osnovne usluge svojim graanima, zadrale i privukle domae i strane investitore. Jedno od
najvanijih pitanja za lokalne samouprave je kako planirati i finansirati izgradnju nove
infrastrukture. Budetska sredstva su mala i esto nedovoljna za sistemsko finansiranje
kapitalnih investicija. Sistemski pristup planiranju kapitalnih investicija e omoguiti lokalnim
samoupravama bolje iskoriavanje kapaciteta lokalnog budeta i omoguiti bolji pristup
spoljanjim izvorima finansiranja (EU predpristupnim fondovima, sredstvima iz Nacionalnog
investicionog plana i drugim donatorskim sredstvima). Plan kapitalnih investicija je plan koji
pokriva kapitalne projekte za period od pet godina. Planom su obuhvaeni projekti od opteg
znaaja i vrednosti iznad 100.000 eura. Prva godina realizacije i finansiranja programa
kapitalnih investicija smatra se godinjim kapitalnim budetom. Godinji kapitalni budet se
svake godine odreuje kao iseak iz viegodinjeg kapitalnog programa koji se odnosi na
konkretnu godinu.
Izrada sveobuhvatnog investicionog plana e omoguiti razvoj novih i poboljanje postojeih
usluga graanima i omoguiti sprovoenje glavnih strategija razvoja Grada. Viegodinji plan
kapitalnih investicija treba da sadri sve javne investicije koje su planirane na teritoriji grada
Uica ili su u njegovoj nadlenosti. Kako bi ovaj projekat bio realizovan, Reenjem
Gradonaelnika obrazovana je Komisija za planiranje kapitalnih investicija i odreen je
koordinator Komisije za Plan kapitalnih investicija.
LISTA KAPITALNIH PROJEKATA PO OBLASTIMA
U Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj je prispelo 147 projekata koji su grupisani a potom
svrstani u 12 oblasti/ sektora:
- PRIVREDA
- SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA
- ZATITA IVOTNE SREDINE
- SOCIJALNA ZATITA
- ENERGETIKA
- KOMUNALNA INFRASTRUKTURA
- KULTURA
- SPORT I TURIZAM
- OBRAZOVANJE
- ZDRAVSTVO
- PIJACE
- OSTALI PROJEKTI
Od ukupnog broja (40) bodovanih projekata, sledeih 12 projekata/investicija svrstani su u
priritetne projekte koji e u navedenom periodu biti finansirani iz: budetskih prihoda,
donatorskih sredstava, primanja od zaduivanja i ostalih sredstava.
69
Tabela 3.3.1. Rang lista 12 kapitalnih projekata od 2010. do 2015. godine
R.Br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
NAZIV PRROJEKTA
Izgradnja stambeno-poslovnog prostora kasarna ''etvrti
puk'' Kragovo ( konverzija vojne imovine u civilnu)
Sistem za prikupljanje, odvoenje i preradu otpadnih voda
u Uicu sa postrojenjem za preiavanje otpadnih voda u
Gorjanima
Izgradnja energetskog postrojenja za tretman komunalnog
otpada - deponija Duboko
Regionalni aerodrom Ponikve
Sanacija stare deponije na Saria osoju
Izgradnja gradskog bazena
Rekonstrukcija, dogradnja i nadogradnja onkolokog
odeljenja dispanzera Opte bolnice Uice
Distributivna gasna mrea
Petlja ''Zlakusa'', sa prikljukom na magistralni put M-5 ,
sa nadvonjakom preko pruge Beograd Bar i delom
lokalnog puta
Narodno pozorite - Uice
1.1. Sanacija fasade i krovnog pokrivaa Narodnog
pozorita
2.2. Rekonstrukcija gledalita, scene i instalacija NP Uice
Komunalno opremanje dela radne zone Sevojno L, sa
izgradnjom Dragaevske ulice
Projektna dokumentacija , rekonstrukcija i renoviranje
objekata na Zlatiboru i u Beiima
VREDNOST U
RSD
509.546.100
3.000.000.000
3.000.000.000
1.890.000.000
200.000.000
400.000.000
30.400.000
2.008.386.800
160.000.000
246.473.300
182.600.000
Nema utvrenog
iznosa
70
3.4 Opis i plan realizacije projekta koji se finansira iz emisije

obveznica sa osnovnim pokazateljima rentabilnosti projekta (ukoliko postoji
studija izvodljivosti projekta)
Grad planira izgradnju gradskog bazena kao i eventualno refinansiranje dela postojeih
finansijskih obaveza.
Planirani iznos zaduivanja iznosi RSD 300 miliona, od ega je RSD 100 miliona za
finansiranje dela investicije u bazen (ukupan projekat ima vrednost oko RSD 400 miliona),
dok je preostalih RSD 200 miliona namenjeno za refinansiranje postojeih kredita.
Postojei krediti su uzimani zarad finansiranja infrastrukturnih projekata izgradnje sledeih
objekata:

()
2006-2016
2006-2016
2008-2013
1+3,5%
3+3%
1+2,9%
6
6
2.000.000
151.898,73
358.500,90
16.670,00
1.332,45
6.638,91

30.09.2011
()
866.358,63
81.278,88
119.500,14
2010-2015
3+3,5%
1.126.348,09
20.858,30
1.063.776,19
3.636.747,72
45.499,66
2.130.913,84
Svi projekti su zapoeti u periodu od 2006 do 2010. godine i plan zavretka ovih projekata
je u periodu od 2013 do 2016. godine.
Uzevi u obzir uslove zaduivanja koji su u tom trenutku bili aktuelni, emisijom
municipalne obveznice lokalna samouprava bi mogla da pribavi sredstva po povoljnijim
uslovima kojima bi refinansirala postojee obaveze.
Projekat izgradnje gradskog bazena ima za cilj pre svega podizanje kvaliteta ivota
graana, to direktno utie na podizanje produktivnosti i stvaranja povoljnijih i atraktivnijih
uslova za ivot koji mogu spreiti konstantne migracije mlae populacije ka veim
gradovima na teritoriji Republike Srbije.
Tabela 3.4.1. Osnovne informacije o projektu

OSNOVNE INFORMACIJE O PROJEKTU
Naziv projekta:
IZGRADNJA GRADSKOG BAZENA
Sektor:
Sport
Tip:
Sportski objekti
Status projekta:
Realizacija u toku
Optina:
Uice
71
Tabela 3.4.2. lanovi projektnog tima

LANOVI PROJEKTNOG TIMA
Pozicija u
projektnom timu
Rukovodilac
projektnog tima
RB
Ime i prezime
Naziv institucije
1.
Andri Zorica
2.
Zdenka Radovanovi
3.
aklina Gostiljac Masella
Ministarstvo omladine i
sporta
sporta
sporta
4.
Predrag Gavovi
Gradska uprava
lan
5.
6.
Darko imi
Petar Vujadinovi
JP Direkcija za izgradnju
Gradska uprava
lan
lan
lan
lan
Nadlenosti/Zaduenja
Koordinacija rada projektnog
tima
Koordinacija poslova u oblasti
izgradnje
Pravni poslovi
Koordinator Grada Uica za
projekte NIP
Koordinacija aktivnosti
Operativni poslovi
Tabela 3.4.3. Osnocni ciljevi projekta

CILJEVI PROJEKTA
1.
Planiranje izgradnje sportskog objekta od posebnog znaaja za razvoj sporta na podruju

Republike Srbije na osnovu optih nacionalnih interesa;
2.
Obezbeenje moderne i funkcionalno izgraene i odravane sportske infrastrukture;
3.
Obezbeenje ravnomerne regionalne zastupljenosti, ravnomernih uslova za pripremu, uee i

ostvarenje sportskih rezultata u sportovima u vodi svih uzrasta;
4.
Obezbeivanje mogunosti za sprovoenje delatnosti i programa u organizaciji sporta;
5.
Unapreenje i omasovljenje sportova u vodi;
6.
Jaanje sportskog morala i sportskog duha;
7.
Obezbeivanje uslova za meunarodnu sportsku saradnju;
8.
Obezbeivanje uslova za organizovanje i odravanje sportskih takmienja u plivanju;
9.
Poboljanje uslova za obrazovanje, vaspitanje, socijalno usmerenje, sporta i zdravlja kolske

populacije i populacija razliitih starosnih kategorija u Republici Srbiji;
10.
Uvean broj sportskih ekipa u Republici Srbiji;
11.
Izgradnja novog sportskog objekta koji zadovoljava meunarodne standarde i odgovara

ustanovljanim potrebama razvoja sporta u Republici Srbiji.
12.
Planiran broj potencijalnih korisnika objekta je 50.000.

72
Sprovedene analize planiranih i realizovanih kapitalnih projekata pokazuju veliku

indirektnu dobit koju bi budet Grada imao izgradnjom ovakvih projekata.
Slika 6. gradski bazen
73
Tabela 3.4.4. Plan predvienih aktivnosti

PLAN AKTIVNOSTI
Odgovorni lan
projektnog tima
Period sprovoenja aktivnosti
RB
akt.
Aktivnost
1.1
Priprema konkursne dokumentacije za

raspisivanje tendera za izbor
najpovoljnije ponude
Resorno Ministarstvo,
Darko imi
01.02.2011
1.2
Raspisivanje tendera za izbor

najpovoljnije ponude
Darko imi
01.03.2011
Nadlena institucija
Datum
poetka
RB
rezult.
Rezultat
01.03.2011
1.1.1
Pripremljena tenderska
dokumentacija za izbor
najpovoljnije ponude za
izvoenje radova
15.03.2011
1.2.1
Raspisan postupak Javne

nabavke za izbor najpovoljnije
ponude za izvoenje radova
Datum
zavretka
1.3
Izbor najpovoljnije ponude i zakljuenje
Ugovora sa izabranim Izvoaem radova
2.1
Prijava poetka izvoenja radova
Darko imi
Lokalna samouprava
Darko imi
16.03.2011
01.04.2011
1.3.1
-Izabrana najpovoljnija
ponuda
-Precizirani ugovorna prava i
obaveze na realizaciji projekta
25.03.2011
01.04.2011
2.1.1
Poetak izvoenja radova

Kontrola izvoenja radova
Izvedeni radovi -Zavretak
izgradnje objekta
2.2
Nadzor
Lokalna samouprava
Darko imi
01.04.2011
30.12.2011
2.2.1
2.3
Izvoenje radova Izgradnja objekta
Izabrani Izvoa radova
Darko imi
01.04.2011
30.12.2011
2.3.1
Primopredaja radova i konaan obraun

2.4
Darko imi
15.12.2011
31.12.2011
2.4.1
Stvaranje uslova za
ishodovanje upotrebne
dozvole
74
PODACI O LOKALNOJ VLASTI

3.1 Skuptina Grada Uica
Grad Uice je teritorijalna jedinica u kojoj graani ostvaruju lokalnu samoupravu u skladu
sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom Grada. Grad ima
svojstvo pravnog lica, a organi su mu Skuptina, Gradonaelnik, Gradsko vee i gradske
uprave. Izvrni organi su Gradonaelnik i Gradsko vee.
Skuptina Grada Uica ima 67 odbornika koji se biraju na etiri godine, po postupku i na
nain utvren zakonom. Donja tabela prikazuje strukturu odbornika u Skuptini Grada.
Tabela 4.1. Struktura odbornika u Skuptini Grada Uica, 2008.

Stranka
Broj odbornika u
skuptini grada
Udeo u ukupnom broju

odbornika u skuptini grada (%)
DS
19
29
SRS
13
20
DSS
14
NS
10
LDP
SPS
G17+
SNS
SPO
PUPS
Udruenje graana Liga za Uice
Udruenje graana Pokret za Uice
UKUPNO
67
100
75
Struktura odbornika u Skuptini grada
Skuptina Grada:
donosi Statut Grada i Poslovnik Skuptine
donosi budet Grada i usvaja zavrni raun budeta Grada
utvruje stope izvornih prihoda Grada, kao i nain i merila za odreivanje visine
lokalnih taksi i naknada
donosi programe razvoja Grada
donosi prostorni plan Grada i urbanistike planove i ureuje korienje graevinskog
zemljita
donosi propise i druge opte akte
donosi odluku o osnivanju slubi, javnih preduzea, ustanova i drugih organizacija i
vri nadzor nad njihovim radom i donosi odluku o njiihovom prestanku, odnosno
ukidanju u skladu sa zakonom
osniva javne agencije u skladu sa zakonom
obrazuje organe, organizacije, kancelarije i slube za potrebe Grada, ureuje njihovu
organizaciju i obezbeuje organizacione, materijalne i druge uslove za njihov rad
imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razreava direktore javnih
komunalnih i drugih javnih preduzea, ustanova, organizacija i slubi iji je osniva
Grad
bira i razreava predsednika Skuptine i zamenika predsednika Skuptine; bira i
razreava Gradonaelnika, zamenika Gradonaelnika i lanove Gradskog vea:
utvruje naknadu za korienje i ureivanje graevinskog zemljita, utvruje visinu
naknade za odravanje stambenih zgrada kojima upravlja
76
donosi akt o javnom zaduivanju Grada u skladu sa zakonom kojim

se ureuje javni dug itd. Detaljnije informacije o nadlenostima Skuptine Grada Uica
nalaze se u Statutu Grada.3
3.2 Izvrni organi Grada Uica

Izvrni organi Grada Uica su Gradonaelnik i Gradsko vee.
Gradonaelnika bira Skuptina iz reda odbornika na vreme od etiri godine, veinom
glasova od ukupnog broja odbornika Skuptine. Predsednik Skuptine predlae kandidata
za Gradonaelnika. Kandidat za Gradonaelnika predlae kandidata za Zamenika
gradonaelnika iz reda odbornika, koga bira Skuptina na isti nain kao i Gradonaelnika.
Gradonaelnik obavlja sledee poslove:
predstavlja i zastupa Grad
predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje Skuptina
naredbodavac je za izvrenje budeta Grada i odluuje o upotrebi sredstava stalne i
tekue budetske rezerve
daje saglasnost na opte akte kojima se ureuju broj i struktura zaposlenih u
ustanovama koje se finansiraju iz budeta Grada i na broj i strukturu zaposlenih i
drugih lica koja se angauju na ostvarivanju programa ili dela programa korisnika
budeta Grada
utvruje nacrt urbanistikog plana, izlae ga na javni uvid i upuuje ga na strunu
raspravu
zakljuuje ugovor o primanju donacija
obustavlja od primene odluku Gradskog vea za koju smatra da nije u saglasnosti sa
zakonom
odluuje o organizovanju i sprovoenju javnih radova od interesa za Grad
odluuje o davanju na korienje, odnosno u zakup, kao i o otkazu ugovora o davanju
na korienje, odnosno u zakup i stavljanju hipoteke na nepokretnosti koje koriste
organi Grada (uz saglasnost Direkcije za imovinu Republike)
obrazuje slubu izvrnih organa Grada
usmerava i usklauje rad gradskih uprava i obezbeuje organizacione, materijalne i
druge uslove za njivo rad
donosi pojedinane akte za koje je ovlaen zakonom, statutom ili odlukom Skuptine
informie javnost o svom radu
obrazuje struna savetodavna radna tela za pojedine poslove iz svoje nadlenosti
saziva i predsedava sednicama Gradskog vea
postavlja i razreava pomonike Gradonaelnika itd.
Gradonaelnik je predsednik Gradskog vea.
Zamenik gradonaelnika je lan Gradskog vea po funkciji.
3
Statut Grada Uica
77
lanove Gradskog vea bira Skuptina na period od etiri godine,

veinom od ukupnog broja odbornika. lanovi Gradskog vea ne mogu istovremeno biti i
odbornici, a mogu biti zadueni za jednu ili vie odreenih oblasti iz nadlenosti Grada.
Gradsko vee:
predlae Statut, budet Grada i druge odluke i akte koje donosi Skuptina
neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata Skuptine
donosi odluku o privremenom finansiranju u sluaju da Skuptina ne donese budet
Grada pre poetka fiskalne godine
odgovorno je za zakonitost svog rada
daje prethodnu saglasnost na cene komunalnih usluga javnih komunalnih preduzea iji
je osniva Grad i daje saglasnost na cene usluga drugih javnih preduzea iji je osniva
Grad
uvtruje cene usluga u predkolskoj ustanovi
vri nadzor nad radom gradskih uprava, ponitava ili ukida akte gradskih uprava koje
nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom i drugim optim aktom ili odlukom koje
donosi Skuptina
reava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana,
preduzea i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti Grada
stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti Republike,
odnosno Autonomne Pokrajine; postavlja i razreava naelnike i zamenike naelnika
gradskih uprava i reava o njihovom izuzeu
obrazuje struna i savetodavna radna tela za pojedine poslove iz svoje nadlenosti
informie javnost o svome radu
donosi poslovnik o radu
utvruje predlog urbanistikog plana itd.
Gradonaelnik Uica je Jovan Markovi. Roen je 1972. godine u Uicu. Diplomirao je
1996. godine na Filozofskom fakultetu u Niu i stekao zvanje diplomiranog pedagoga za
fiziku kulturu. U 2011. godini, na istom univerzitetu na kome je i diplomirao,
Gradonaelnik stie i zvanje magistra. Radio je kao profesor u osnovnoj i srednjoj koli.
Od 2001. do 2008. godine bio je na funkciji direktora Dejeg vrtia u Uicu. U tom
periodu, izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojeih objekata znaajno su poveani
smetajni kapaciteti i unapreen rad u ovoj vaspitno obrazovnoj ustanovi koja ima skoro
200 zaposlenih. Od 2006. godine je predsednik GO DS u Uicu i lan Glavnog odbora DS.
Oenjen je, otac dvoje dece.
Uice budunosti je za njega moderan, evropski grad koji na temeljima tradicije dostojne
potovanja stvara uslove za bolji, bezbriniji i kvalitetniji ivot svojih graana.
Zamenik gradonaelnika je Milovan Petrovi. Roen je 1950 u Bjelui, Arilje. Osnovnu
kolu je zavrio u Bjelui, Uiteljsku u Uicu, a Ekonomski fakultet uz rad. Neprekidno je
radio u Preduzeu PTT saobraaja. Za generalnog direktora preduzea izabran je 1988.
godine. Posle trasformacije PTT sistema, bio je direktor radne jedinice i Filijale Uiceaak u "Telekomu Srbija". Kao direktor postigao je znaajne rezultate u razvoju
potanskog i telefonskog saobraaja na ovom podruju, a uspeno je i rukovodio
78
rekonstrukcijom i obnovom telefonskih kapaciteta poruenih u NATO

bombardovanju 1999. godine. Sredinom 2001. godine osnovao je Preduzee za
proizvodnju nametaja "Zip Univerzal". Dobitnik je vie drutvenih priznanja.
Pomonici gradonaelnika su:
1)
Svetlana Jevovi Mati, pomonik graonaelnika za
urbanizam
2)
ore Mijukovi, pomonik gradonaelnika za saobraaj
i infrastrukturu
3)
Brankica Jeremi, pomonik gradonaelnika za socijalna
pitanja
lanovi Gradskog vea su:
1) Jovan Markovi gradonaelnik
2) Milovan Petrovi zamenik gradonaelnika
3) Ilija Milievi, roen 1957. godine, VSS, zaduen za oblasti obrazovanja, kulture,
omladine, sporta i fizike kulture i rada javnih ustanova iz ovih oblasti, na stalnom
radu u Gradskom veu.
4) Predrag Gavovi, roen 1967, VS, zaduen za oblast rada mesnih zajednica, na
stalnom radu u Gradskom veu.
5) Aleksandar Bui, roen 1975, VSS, zaduen za oblast budeta i finansija.
6) Radivoje Radivojevi, roen 1951. godine, VS, zaduen za oblast rada javnih
preduzea, na stalnom radu u Gradskom veu.
7) Nataa Stamatovi Jokovi, roena 1971. godine, VSS, zaduena za oblast turizma,
ugostiteljstva, zanatstva i trgovine.
8) Dr Vladimir Gordi, roen 1963. godine, VSS, zaduen za oblast primarne
zdravstvene zatite.
9) Zoran Milojevi, roen 1955. godine, VSS, zaduen za oblast poljoprivrede i
zadrugarstva.
10) Milomir Cvetkovi, roen 1958. godine, SSS, zaduen za oblast saobraaja.
11) Radovan Cicvari, roen 1974. godine, VSS, zaduen za oblast socijalne zatite.
3.3 Nadlenost donoenja odluke o zaduivanju Grada Uica

Pravni okvir za zaduivanje Grada Uica utvren je Zakonom o javnom dugu (Slubeni
glasnik RS, br. 61/2005) i Statutom Grada.
Zakon regulie pravo dugoronog zaduivanja Grada radi finansiranja ili refinansiranja
kapitalnih investicionih rashoda predvienih u budetu Grada. Grad se moe zaduivati u
zemlji i inostranstvu, u domaoj i stranoj valuti, u skladu sa Zakonom. Moe se zaduivati
uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od
vrednosti mogu kupiti iskljuivo Republika Srbija i finansijske institucije.
Odluku o zaduivanju Grada Uica donosi Skuptina Grada, po prethodno pribavljenom
miljenju Ministarstva finansija, saglasno Zakonu i Statutu. Ministarstvo daje miljenje u
roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva za davanje miljenja. Ako Ministarstvo u
ovom roku ne odgovori na zahtev Grada za davanje miljenja, smatrae se da je miljenje
dato.
79
Prilikom zaduivanja Grad mora da upravlja dugom u skladu sa Zakonom, tako da:
iznos neizmirenog dugoronog zaduenja za kapitalne investicione rashode ne moe
biti vei od 50% ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta Grada u prethodnoj godini
iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugorona
zaduivanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda ne moe biti vei od 15%
ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta Grada u prethodnoj godini.
Grad moe da odstupi od navedenih ogranienja u skladu sa Zakonom, pod sledeim
uslovima:
iznos neizmirenog dugoronog zaduenja za kapitalne investicione rashode moe biti
vei od 50% ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta Grada u prethodnoj godini,
kada se radi o zaduivanju iji je rok otplate, ne raunajui period mirovanja, najmanje
pet godina
za dugorona zaduivanja iz prethodnog stava, iznos glavnice i kamate koji dospeva u
svakoj godini na sva neizmirena dugorona zaduivanja moe da bude vei od 15%,
ako dve treine tekueg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekue prihode ini udeo
vei od 15%.
80

Info Memo Uzice 824 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Info Memo Uzice 824 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Info Memo Uzice 824 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Republika Srbija

Uice, Septembar 2011. godine

Ova publikacija je napravljena uz finansijsku pomo Evropske unije. Za sadraj ovog

Program podrke optinama IPA 2007

Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

MSP IPA 2007

3.1 Planirane razvojne aktivnosti izdavaoca ................................................................. 66

Poslovno ime, sedite, adresa, MB i PIB

Dimitrija Tucovia br.52, 31000 Uice

Skuptina Grada Uica

Poloaj izdavaoca u javnom sektoru Republike Srbije

1.1.4 Opta akta izdavaoca

1.2 Trgovina hartijama od vrednosti izdavaoca

1.3 Geografski poloaj, promet i veze

Tabela 1.3.1. Udaljenost Uica od veih gradova u okruenju

1.4 Stanovnitvo, zaposlenost i zarade

Stopa rasta broja

Stopa rasta broja

Stopa rasta broja

Broj stanovnika u gradu

Za posmatrani period, prosena godinja stopa rasta stanovnitva je negativna za sva

Tabela 1.4.2. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, 2005.

Tabela 1.4.3. Struktura stanovnitva prema aktivnosti, starosti i polu

Ovaj indikator se javlja kao pokazatelj raspoloivog radnog kontigenta stanovnitva.

Tabela 1.4.4. Obrazovna stuktura stanovnitva starijeg od 15 godina

4-7 razreda osnovne kole

Podaci struktuirani u tabeli pokazuju da je 47% stanovnitva starijeg od 15 godina sa

Broj zaposlenih na 1000

Tabela 1.4.6. Sruktura zaposlenih po sektorima delatnosti u 2009. godini

Poljoprivreda, lov, umarstvo i

Pozitivan lokalni ekonomski razvoj se ogleda i u relativno niskoj stopi nezaposlenosti

Tabela 1.4.8. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, 2009.

Udeo u ukupnom broju

Prosena bruto zarada (sa porezima i doprinosima)

Prosena neto zarada (bez poreza i doprinosa)

U donjoj tabeli predstavljeni su podaci Republikog zavoda za statistiku s kraja 2009.

Vaenje ruda i kamena

Proizv. i snabdev. energijom, gasom i vodom

Trgovina na veliko i malo i opravka motornih vozila

Saobraaj, skladitenje i veze

Poslovi sa nekretninama i iznajmljivanjem

Dravna uprava i socijalno osiguranje

Zdravstveni i socijalni rad

Ostale komunalne, drutvene i line usluge

Prosena neto zarada - ukupno

1.5 Lokalna privreda

Tabela 1.5.2. Struktura preduzetnikih radnji:

Tabela 1.5.3. Kljuni poslodavci i broj zaposlenih

Tabela 1.5.4. Struktura izvoza prema vrsti roba, 2009.

Vie detalja o privrednoj strukturi Uica nalazi se na URL:

1.6 Komunalna infrastruktura kao uslov ekonomskog razvoja

Grad Uice je sa eleznikom prugom povezan magistralnom jednokolosenom

Tabela 1.6.2. Promet robe i putnika u eleznikom saobraaju, 2006.

Broj eleznikih stanica

Broj prevezenih putnika

Broj prevezenih poiljki

Aerodrom Ponikve Uice je civilni i vojni aerodrom koji se nalazi na 12 kilometara

Kolektivni stambeni prostor