prof.mr.

Ljiljana Konevski

Ekoloke radionice i Mi
- prirunik-

Panevo; 2010.

SADRAJ
1. Sadraj --------------------------------------------------------------str.2
2. Uvod ----------------------------------------------------------------str.3
3. ta je to radionica------------------------------------------------- str.4
4. Raduinice I, II, III, IV--------------------------------------------str.5
5. Radionice V,VI, VII,--------------------------------------------- str.6
6. Radionice VIII, IX, X -------------------------------------------str.7
7. Radionice XI,XII, XIII ------------------------------------------ str.8
8. Radionice XIX, XV, XVI,XVII ------------------------------- str.9
9. Radionice XVIII, XIX XX------------------------------------- str.10
10. Literatura -----------------------------------------------------------str.11

UVOD
Prirunik Ekoloke radionice i Mi namenjen je strunjacima koji vode oblik
neformalnog obrazovanja sa mladima, nastao je u elji da pomogne u osmiljavanju ovih
aktivnosti i njihovoj broj realizaciji.
Prirunik sadri konkretne predloge kako mlade upoznati sa novim oblikom radaradionicama, kao i sa zakonitostima u prirodi.
Prirunik Ekoloke radionice i Mi moe da poslui kao osnova za pripremu programa
rada, zavisno od sredine u kojoj se kola ili vrti nalazi i od mogunosti koje ima.
Prirunik je namenjen i kao pomo u radu NVO I OCD. Naravno, pri tom, najvanija su
interesovanja lanova radionica.
Ekoloke -radionice u osnovnoj koli se razlikuju od ostalih u vie elemenata.
Uesnici radionica su zainteresovani uenici od I do VIII razreda, bez obzira na uspeh u
nastavi. Rad u eko-radionicama se tako planira da neke aktivnosti mogu da urade mlai
uesnici ,a da pri tom i starijima bude zanimljivo.
Ekoloke radionice ne vode uvek nastavnici, veoma je korisno da se u rad ukljue i
volonteri NVO i OCD koji promoviu i rade na zatiti i unapreenju ivotne sredine.
Nadam se da e prirunikEkoloke radionice i Mi pomoi svima koji ele da se bave
ovim vidom vannastavnih aktivnosti. Posebno onima koji e posle zavetka serije ekoradionica, biti motivisani da uestvuju u akcijama zatite, obnove i unapreivanja
prirode.
Deca, koja su danas u kolskim klupama, ve u najskorijoj budunosti bie uesnici
mnogih tehnikih i tehnolokih procesa, a mnogi od njih i donosioci veoma znaajnih
odlika. Od toga kako se danas obrazuju i vaspitaju zavisie i njihov stav prema
vrednostima ivota,jer upoznajui i shvatajui znaaj timskog rada i odnose koji vladaju
u prirodi, deca formiraju poeljne ekoloke stavove i navike koji treba da ostanu za ceo
ivot.

AUTOR

TA JE TO RADIONICA?
To je oblik obrazovnog rada, aktivnog iskustvenog uenja. Iako je naziv
radionica u njoj se nee praviti neto u smislu stvari, predmetaU naim
radioniama radi se na stvaranju razliitog materjala: crtea, slika, dijaloga,
predstava, pria, reenja, komunikacije, idejnih reenjaRazmenjivae se iskustva,
mata
CILJ RADIONICE
Osnovni cilj je EDUKATIVNI (sticanja znanja), KREATIVNI (podsticanje i
razvijanje razliitih oblika izraavanja: crtei, pokreti, pria, gluma)
Poseban cilj ali i najvaniji je:razvijanje odnosa povezanosti, oseanja
pripadnosti grupi, uzajamne prihvaenosti, tolerancije, dobre komunikacije, dobre
atmosfere, bolje upoznavanje sebe, a i drugih.
Sumirano to znai da je cilj radionice podsticanje: SAZNAJNOG,
EMOCIONALNOG I SOCIJALNOG razvoja dece u svom prirodnom okruenju
GRUPI.
ZATO EKOLOKA RADIONICA?
*Ekoloke radionice imaju zadatak da kroz razliite oblike radioniarskog rada
razvijaju EKOLOKU SVEST za ouvanje i unapredjivanje ivotne sredine.
* Ekoloko obrazovanje mladih ima dvostruku funkciju:
1.DA PRIPREMI MLADE za svet u kojem je zatita , obnova i unapredjenje
ivotne sredine uslov opstanka oveka i njegovog odrivog razvoja.
2.DA OBEZBEDI USLOVE za dopunu svojih znanja novim imformacijama o
promenama faktora okoline i nainima prilagodjavanja nastalim promenama.
PRAVILA RADIONICE
1. Na radionicama se SEDI U KRUG ( da bi se bolje videli i uli)
2. U radionici SVI UESTVUJU - NEMA POSMATRAA (vano je da svi
mogu da kau ono to misle , oseaju, ta su saznali ili doiveli - time se postie
ravnopravna razmena informacija i doprinos radionici).
U koliko ne elite da svoj odgovor podelite sa drugim recite bez ikakve
neprijatnosti DALJE!
Ovo pravilo glasi: NE SEDI NA SVOJIM POTREBAMA, to u prevodu znai da
se od vas trai da potujete sebe i uvaavate svoje potrebe. U koliko vam neto
smeta, nesvidja vam se , ili pak neto jako elite, recite to odmah.
Pravilo glasi : SLUAJ DRUGOGA. Ovo pravilo se odnosi na panju i potovanje
onog ko trnutno govori to doprinosi boljem razumevanju, a istovremeno nama
pomae jer nas podstie da se i mi neega setimo ili smislimo.
Poslednje pravilo koje glasi: POTOVANJE DOGOVORENOG VREMENA za
radionice.Vano je da se dolazi na vreme, da nema odlaska ili dolaska u sred
radionice, jer se time remeti rad.

RADIONICA: - DA

SE BOLJE UPOZNAMO - 60minuta

- Deca sedaju u krug , dobijaju papire i prave svoje '' mini line karte '' sa
sledeim podacima: ime i prezime, nadimak, kola i razred. Po zavretku kartice
kae umesto beda.
- Svaki lan grupe se lino predstavlja, saoptavajui ostalima ono to ga ini
karakteristinim kao linost ( ta smatra svojim najveim uspehom, a ta
neuspehom, kojim se hobijem bavi, ta voli da ita, koje osobine ljudi ceni, koje
mu osobine smetaju, ime bi voleo da se bavi )
II

RADIONICA: -

VODA NAE BLAGO 90 minuta

- Deca se dele u etiri grupe ( na osnovu naziva godinjeg doba u kojem su

rodjeni). Svaka grupa ima za zadatak da nacrta po jedan crte o :
ZNAAJU VODE
ZAGADJIVANJU VODE
- U crtanju kompozicije crtea uestvuju svi uesnici grupe.
- Po zavretku crtea svaka grupa objanjava ta su svojim crteom predstavili,
odnosno koja su njihova znanja o ovoj temi bila i koliko su ih dopunili sluajui
ostale lanove radionice. ( vodi se diskusija)
III

RADIONICA: -

OGLEDALO- 60minuta

- Radioniari sede u krug. Svaki lan radionice dobija papir na kome je nacrtano
''ogledalo''. U uglu papira pie svoje ime i papir alje dalje sledeem uesniku.
- Papir krui od jednog do drugog i pri tome svaki lan grupe unutar '' ogledala''
upisuje utiske koje je na njega ostavila osoba ije je ime zabeleeno na papiru.
-Na kraju svaki uesnik radionice dobija svoj papir i ita utiske koje je ostavio
na ostale lanove grupe (kako ga drugi doivljavaju).

IV

RADIONICA: - MOJE

GODINJE DOBA- 90minuta

- Radioniari se dele u etiri grupe tako to e svska grupa predstavljati jedno

godinje doba.
-Rodjeni u leto inie jednu grupu, rodjeni u jesen drugu, u zimu tru i u
prolee etvrtu .
- Svaka grupa ima za zadatak da na papiru crteom predstavi svoje godinje
doba i napie pet karakteristika tog doba.
- Sedei u krug , grupe saoptavaju rezultate rada: tumae crte i itaju osobine
godinjeg doba.

- Drugi deo radionice predstavlja duel koji se vodi izmedju grupa. lanovi jedne
grupe istiu prednosti godinjeg doba u kojem su rodjeni dok ostale grupe se
suprotstavljaju istiui nedostatke (mane) tog godinjeg doba.

RADIONICA: - TA ZNA O ZAGADJIVANJU IVOTNE

SREDINE 90 minuta

-Voditelji radionice pripremaju ekoloke simbole (kartonie na kojima su

zalepljene slike zagadjivaa ivotne sredine: vode, vazduha, zemljita i hrane).
-Radioniari (metodom sluajnog izbora) uzimaju simbole.
-Svaki radioniar e prema simbolu (slici) ispriati priu o prikazanom izvoru
zagadjivanja na pr. (kojoj vrsti pripada, ta zagadjuje, koje zagadjujue materije
oslobadja i koje se mere preduzimaju u spreavanju zagadjenja).
- Dozvoljena je i dopuna od ostalih uesnika radionice.

VI

RADIONICA: - ZAGADJENA

VODA- ( EKO-EKSPERIMENT)-

90 minuta
- Radioniari se podele u tri grupe (na osnovu ponudjenih boja: crvene, plave i
ute).
- Svaka grupa dobija celer sa ukoso iseenom drkom.
- Uzimaju ae u kojima se nalazi boja rastvorena u vodi ( crvena, plava i uta).
- Radioniari zamiljaju da je boja zagadjujua materija u vodi.
- Posmatrajui kako se boja iri u vodi, uporedjuju tu pojavu sa irenjem
zagadjujuih materija. ( vodi se diskusija) .Drka celera u ai upija ''zagadjujue
materije'' kao biljka iz zemlje zagaujuu vodu. Posle izvesnog vremena izvadi se
celer, isee se i posmatra kako se obojena voda popela uz stabljiku, vodi se
razgovor kakve su posledice ovakog zagaenja.

VII

RADIONICA: -KOLIKO

PALJIVO SLUAMO 90 minuta

-Voditelj podeli decu u tri grupe po troje (osoba A, B i C )

-Osoba A ispriae neku priu o svojim zapaanjima ili iskustvu u vezi eko-loke
oblasti (zemlja, voda, vazduh, ivotinje, biljke)
- Osoba B paljivo slua, hvatajui beleke.
- Osoba C ponavlja ono to je osoba A ispriala, to je tanije mogue, a na
kraju e osoba B ispriati ono to je eventualno pogreno reeno, ili isputeno.
- Uloge se menjaju tako da svako prodje kroz sva tri zadatka.

VIII

RADIONICA: -NAINI (NE) SLUANJA 90minuta

-Radioniari se dele u parove. Svakom paru dat je zadatak da ispriaju jedan

drugome priu vezanu za ivotnu sredin.
-Svakom paru i to sluaocu daje se uputstvo (uloga) kako da se ponaa u odnosu
na svog sagovornika.
-Primeri:1:LANO SLUANJE- slualac neverbalno pokazuje da ne slua:Da, da
samo nastaviU tom trenutku zabavlja se:gleda kroz prozor, pretura po papirima,
nezainteesovano gleda oko sebe
2:JEDNOSTRANO SLUANJE slualac ne obraa panju na neverbalne
poruke koje alje osoba koja govori ve samo na verbalne gubei pri tom
znaajan deo informacija koje se dopunjuju gestikulacijom.
3: SELEKTIVNO SLUANJE slualac prima samo one informaije koje
su po njegovom miljenju vane ili se uklapa u njegovu proenu sagovornika.
a)omalovaavanje:,, Ma nije to tako strano,,
b)preuveliavanje: ,, Pa to je gore nego to misli,,
v)etiketiranje: ,, Ma ti si nesposoban za to,,
4:OTIMANJE REI- slualac koristi priliku da preuzme re: ,, Isto se
desilo i meni..,,
5:DELJENJE SAVETA- slualac ne slua oseanja i potrebe svog
sagovornika ve mu daje savet kako je trebalo da postupi u datoj
situaciji:,,Najbolje je da postupi ovako,,
6:ZAPITKIVANJE- slualac postavlja gomilu pitanja koja ine da se
govornik osea kao u sudnici:,,Zar nisi razmiljao kad si to uradio?,

IX

RADIONICA: - ALJEM

TI EKOLOKU RAZGLEDNICU- 90min.

-Rad dece je individualan.Svaki lan radionice odabrae druga-drugaricu kome

e crteom ( u vidu razglednice) prikazati neto to ga asocira na prirodu, ekologiju,
ivotnu sredinu
-Na razglednici e napisati ekoloku poruku ( o ouvanju svoje okoline)
-Na kraju se razglednice podele onima kojima su namenjene
X

RADIONICA: -CVETNA

SLIKA 120 minuta

-Rad dece je individualan.Voditelj daje svakom lanu radionice papir u boji

formata A4 i po jedan list bloka za crtanje br. 3.
-Na papiru u boji od herbarskih biljaka koje je pripremio voditelj, deca po svom
izboru i mati prave slike lepei biljke na papiru. Od lista iz bloka prave parspatu
.

RADIONICA: -PREPOZNAJ

XI

ME PO MIRISU 90minuta

-Radioniari sede u krug zatvorenih oiju i ispruenih ruku.

-Voditelj im u ruku stavlja po jednu aromatinu biljku (ruzmarin, nanu, celer,
bosiljak, lovor)
-Deca ih protrljaju kako bi namirisali dlanove i zatvorenih oiju ispuste u korpu
koju im prinosi voditelj. Zatim deca otvore oi, miriu svoje dlanove i u grupi
trae drugove koji isto miriu.Tako se formiraju grupe po
mirisu.Potrebno je da po mirisu odrede o kojoj je biljci re.
-Voditelj moe da im ispria neku anegdotu ili zanimljivost o toj biljci i da ih
informie o njenom lekovitom svojstvu ili upotrebi u ishrani.

XII

RADIONICA: -KAD

BI DRVEE HODALO- 90minuta

-Voditelj postavlja pitanje: Kako bi to bilo kad bi drvee hodalo?

-Deci se podele papiri da nacrtaju zamiljeno drvo koje se kree (leti, tri, puzi,
pliva, igra lopte), a onda redom u krug svako e dati svoj odgovor koji treba da
bude to neobiniji i neverovatniji. U ovoj igri moe se pokazati koliko su deca
matovita.Kasnije se vodi razgovor o tome koji su odgovori bili najudniji,
najsmeniji, najneobiniji.
XIII RADIONICA:- LANAC ISHRANE 120minuta
-Deca sede u krug.Voditelj na pano lepi sliku ekosistema( umskog, livadskog,
barskog i morskog). Na posebnim kartoniima nalaze se slike biljaka, ivotinja,
mikroorganizama.
-Formiraju se etiri grupe:
I grupa: uesnici ove grupe izdvajaju iva bia koja naseljavaju umu
II grupa: uesnici ove grupe izdvajaju iva bia koja naseljavaju livadu
III grupa:uesnici ove grupe izdvajaju iva bia koja naseljavaju baru
IV grupa: uesnici ove grupe izdvajaju iva bia koja naseljavaju more
-Svaka grupa na panou gde je prikazan ekosistem prikaie sliku organizma koji
ini I kariku u lancu ishrane-proizvodjaa, zatim potroaa I reda, II da bi na
kraju zavrili lanac ishrane sa razlagaima .
-Na kraju e svaka grupa ispriati neke zanimljivosti o predstavnicima ivih bia
u lancu ishrane.
-Dozvoljena je i dopuna uesnika drugih grupa

XIV

RADIONICA:- PRAVIMO

BEDEVE- 90minuta

-Radioniari rade samostalno.

-Voditelj pokazuje deci neke primere idejnog reenja za bedeve koji predstavljaju
objekat iz prirode- biljnu, ivotinjsku vrsti i sl.

-Svaki uesnik prvo skicira , a zatim oblikuje bed .

-Cilj je da svaki bed ima svoje znaanje-poruku.
XV

RADIONICA:-EKOLOKA

PORUKA SUGRADJANIMA- 90minuta

Rad je individualan.
-Voditelj e u uvodnom delu proitati 12 EKOLOKIH ZAPOVESTI koje je
izdalo Ministarstvo zatite ivotne sredine Republike Srbije, kako bi podstakao da
uesnici radionice i sami razmisle i osmisle ekoloku poruku svojim
sugradjanima.Ekoloke poruke mogu biti napisani u formi: aformiza, pesme ili
nekog drugog oblika literalnog rada.
-Na kraju deca sedaju u krug i predstavljaju grupi svoju ekoloku poruku
upuenu gradjanima Paneva.
XVI

RADIONIVA:-MOJ

GRAD JE LEP - MOJ GRAD JE RUAN

2x 90 minuta
-Radioniari su podeljeni u grupe.Rad je predvidjen da se uradi na terenu.
-Grupe su formirane u zavisnosti u kom delu grada (naselja) uesnici ekoloke
radionice ive.
-Voditelj svakoj grupi postavlja zadatak da u svom naselju fotografiu ono to im
se u njemu dopada: uredjen balkon, bata, travnjak, igralitei ono to im se ne
dopada: divlje deponije, zaputeni travnjaci
- Cilj ove radionice je da deca sama uoe ono to im oplemenjuje ivotnu
sredinu i ono to je naruava.
XVII RADIONICA:-IGRA KARTAMA- vreme nije ogranieno
-Za ovu igru potrebne su EKO-karte koje je izdao J P Zavod za udbenike i
nastavna sredstva iz Beograda.
-Sutina ove igre je da se upozna neposredno okruenje i da njene aktere
postavi- u okruenje kojem pripadaju i zada im razliite vrste zadataka. Njihov cilj
je da ih usmeri, uputi na potrebu ula, ukae na mogunost komunikacije sa
okolinom, navede na sopstveno miljenje, usmeri na deavanje u prirodi i dr. ( rad
na eko- izletu)

XIII RADIONICA:-PRIAM TI PRIU- 90minuta

-Voditelj na poetku daje uputstva grupi u kom smislu pria treba da se odvija i
koji su zadaci postavljeni.
-U prii treba da se odrede i objasne: pojam postanak i znaaj zemljita.
-Voditelj e zapoeti priu, rei e jednu re i tu istu re zapisati na papiru koji
e proslediti sledeem uesniku.Sledei radioniar dodaje nove rei i tako redom
dok se ne ostvari zadatak, odnosno nesloi pria o zemljitu, njegovom postanku i
znaaju.
XIX

RADIONICA:-ZAGADI

ZEMLJITE- 90minuta

-Uesnici radionice sede u krug .Voditelj daje uputsvo za izvodjenje ove

radionice: Svaki uesnik treba da na panou koji je skriven od pogleda drugih
uesnika upie kako-na koji nain e zagaditi zemljite.Kada svi uesnici izvre
prvi zadatak onda e se celoj grupi predstaviti pojedinci PANTOMIMOM koja
treba da otkrije na koji nain je uesnik radionice zagadio zemljite.Ostali lanovi
na osnovu glume-pantomime otkrivaju-pogadjaju nain zagadjivanja. Ova radionica
budi svest o zagaivanju zemljita.
XX RADIONICA:-FOTOGRAFII ZAGADJIVAE ZEMLJITA U
SVOM GRADU 30min. + 90minuta
-Uesnici radionice su podeljeni u pet grupa.Svaka grupa dobija zadatak da u
gradu pronadje i fotografie (po dve fotografije) zagadjivae zemljita. Uz detaljna
uputstva o zagaivaima obilazi se i mogui teren.
- Na sledeoj radionici od fotografija treba da se napravi pano o snimljenim
zagadjivaima zemljita u Panevu.

10

Literatura:
IIIIIIIVVVI-

Spargeon (1981) Ekologija. Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva

Beograd
Grupa autota (!995) kola u prirodi za nacionalne parkove. Kreativni centar iz
Beograda
www.vikipedija.rs.
dr. Vera Matanovi, Ekoloka sekcija u osnovnoj koli. Uice
prof.dr. J. Aleksi, Metodologija planiranja 2005. Beograd
Lakui d. Ekologija za VII raz, osnovne kole. 2003. Beograd

11