8

Wo-gde, pitanja za mesto radnje

Zapoeli smo temu kako postaviti pitanje na nemakom jeziku, Fragewoerter. Jedna od
prvih lekcija na tu temu su pitanja, koja postavljamo za mesto, Ort i pravac, Richtung.
Mala digresija vezana za srpski jezik:
- ta je pravilno Gde ili kuda ide?
Kada sam ja ila u kolu, a to je bilo jako davno, u
prolom veku, ako je neko u pismenom zadatku iz srpskog
jezika, napisao Gde ide?, dobijao je keca kao vrata.
Zato! Zato to je pravilno rei kuda ide, tj za kretanje se
koristi pitanje kuda a za mirovanje gde.
Ne znam, kako danas stvari stoje, samo znam da ne
pam- tim, kada sam ula da neko od mlaih kee Kuda
ide?

- Gde se na nemakom kae

Wo

E pa u nemakom jeziku ne sme da bude takve

greke. Tano se mora napraviti razlika i znati se ta
pitamo za ranju, koja je vezana za mirovanje ili za
kretanje.

wo? Position
Najea upotreba uz sledee glagole, tj. gde je neto ili neko, gde se nalazi, sedi, stoji ..
sein
liegen
sitzen
stehe
n
Wo bist du? mesto, gde si ti?
Wo bist du geboren? Gde si roen, opet mesto.
Wo studierst du? Gde studira?
Ako u odgovoru koristimo vlastitu imenicu, to bi izgledalo ovako:
Wo bist du geboren? In Berlin.
Nema nikakvog lana, ima izuzetaka, kada u nazivu samog mesta ili drave postoji
lan. (die Schweiz, die Trkei)
Ali kada su zajednike imenice u pitanju lan je obavezan i to je ono to nam komplikuje
ivot, kada je nemaki jezik u pitanju, rodovi su gramatiki, kao i u srpskom, tako da se
uz svaku re mora znati i kog je roda.
Wo ist der Kse? Gde je
sir? Im Khlschrank. U
friideru.
Ispred zajednikih imenica, odgovor na pitanje wo je uvek u dativu.
abc.amarilisonline.com

Muki rod der dativ dem

Srednji rod das dativ
dem enski rod die dativ
der

abc.amarilisonline.com

Sad malo primera iz udbenika za 6. razred.

der Markt pijaca
die Metzgerei mesara
Pijaca je otvorena, vidimo nebo, znai kaemo, kao i na srpskom, mi se nalazimo na
pijaci: auf dem Markt
Mesara je zatvorena zgrada, ulazmo unutra, mi smo u mesari
in der Metzgerei
ali Vano! der Blumenladen, prodavnica cvea, cveara
u cveari je:
im Blumenladen
in+dem(muki i srednji rod) = im
Ostale mogunosti, tj. predlozi za odgovor na pitanje gde Wo bi bile:
ab, bei, gegenber,
von aus, zu Hause
.

9 Hin i her u nemakom jeziku,

znaenje i upotreba
Posle Wo- gde, da krenemo dalje ne moemo, pre nego to objasnimo rece hin i her.
Najpre moramo sebi da stvorimo sliku u glavi.
Ako se mi nalazimo, stojimo na jednom mestu, taka A i posmatramo svet oko sebe,
imamo dva osnovna pravca kretanja:
1. Kretanje ka nama
- sve to se kree, dolazi odnekuda prema nama, se u nemakom odredjuje sa
ovom malom recom her
Von oben her fllt Licht in den Raum, svetlo nam dolazi odzogo u ovoj prostoriji.
U naem jeziku u sutini, her, nije uvek prevodivo, niti postoji potpuno ekvivaletna
re. Najee je to ovamo, ali se vrlo esto ne prevodi, ve je dovoljno znaenje u
samom glagolu.
U navedenom primeru, her konkretno nije prevedno nijednom posebnom rei.
Zato je potrebno obratiti panju na ovu upotrebu, nemaki jezik je veoma precizan,
kada definie pravce kretanja a ovo im je glavna ispomo.
Her damit! Ovamo sa tim, bi bio neki bukvalni prevod, mada emo mi pre rei, daj mi,
bre, to.
Nemac kao Nemac, precizno e definisati to kretanje, znai neto se daje nama, ide
pravac kretanja(davanja) prema nama.
Von Westen her sa zapada (naravno, pravac prema nama)

Ili kretanje, uslovno reeno, ne mora da bude prostorno, nego po vremenskoj osi:
Wie lang ist das her? Od kada to traje? neto krenulo da se deava u prolosti pa se
nastavlja do sadanjeg trenutka, taka A, nae mesto, gde smo zauzeli busiju sa
poetka posta.

2. Kretanje od nas
- sve to ide od nas u svet, u bolji ivot , u budunost, ima odrednicu hin..
Nach Sden hin! na jug, Nemci leti svi idu na jug, znai iz Nemake, gde se nalaze,
naa taka A, odatle prema jugu
ili temporalna(vremenska) upotreba:
Bis zu meinem Geburtstag ist es noch so lange hin! Do mog roendana, nema jo
puno, znai od danas, od pozicije gde smo, ka budunosti.
A sad malo da vebamo, mada je ovo veba za one malo naprednije, zbog
vokabulara. Ide otprilike ovako:
Stoji ika na prozoru stana na treem spratu i dere se na nekoga dole, vie.
Dole stoji Herr V. i i baci pogled od sebe na gore, trei sprat, ., itd, skapirali ste,
moete sad da vebate sami. Vano je utvrditi poetnu poziciju.

10Upotreba

wohin i woher

Wohin - kuda
Poto smo razjasnili smisao reca hin i her u nemakom jeziku, kao i upotrebu
znaenje upitne rei wo-gde, nastavljamo sa novim pitanjima.
Bavimo pravcima ili kretanjem, tj,
glagoli- ma kretanja.
Ako elimo da znamo kuda neko ide,
kuda se zaputio od nas pa nadalje, u
nepoznatom pravcu, onda emo postaviti
pitanje
Wohin - wo+hin
Wohin gehst du?- alo, kud si
poao? Wohin fhrt diese Strae?
Wohin wird das fhren?

Znai, jo jednom, neophodni su glagoli kretenja, poto pitamo odreeno za pravac kretanja, koji od nas ide prema neizvesnim daljinama, bilo prostornim, bilo vremenskim, a
mi svojim pitanjem wohin elimo da saznamo cilj tog kretanja.

Woher
odakle
Wo+her
odakle

woher,

Pitamo odakle je neto krenulo i stiglo do nas, znai odakle si

doao. Woher kommst du ?
Ali, woher se prilino poklapa sa upotrebom naeg pitanja, odakle i kada se ne radi
o glagolima kretanja.
Woher wissen Sie das? Odakle (otkud to
znate)? Woher sind Sie? -odakle ste?
Woher hast du das? Odakle ti
to.
Sada je vreme da uvebamo sve, ovo gore pomenuto, wohin, woher i
wo.
vebabr.1
vebabr.2
vebabr.3
vebabr.4

11Line

zamenice

ta je lepo kod uenja nemakog jezika pa to to

ima mnogo vie zajednikog sa srpskim jezikom nego
engleski. Uzmimo na primer padee. Nemaki je tu na
pola puta ima ih 4.
alim se malo, da pretrimo i preko ove,
dananje teme - line zamenice u nemakom
jeziku.
Pade

Singular-jednina
1.lice
ja

2. lice
ti

Plural-mnoina

3. lice
Maskulin
on

Feminin
ona

Neutral
ono

1.lice
mi

2.lice
vi

3.lice
oni
Vi-persiranje

Nominativ

ich

du

er

sie

es

wir

ihr

sie/Sie

Akkusativ

mich

dich

ihn

sie

es

uns

euch

sie/Sie

Dativ

mir

dir

ihm

ihr

ihm

uns

euch

ihnen/Ihnen

Genitiv

meiner

deiner

seiner

ihrer

seiner

unser

euer

ihrer/Ihrer

Sve sam vam nacrtala, ba je lepo i plavo

Idemo redom sa objanjenjima.

Personalpronomen -Line zamenice

Osnovne karakteristike su:
1. lica Personen
2. Jednina (Singular) i mnoina (Plural), broj
3. Pade Casus (Nominativ, Akkusativ, Dativ, Genitiv)
Jednina:
1. Ich = ja
Prvo lice jednine, ja- ich, to je onaj ko govori ili Sprecher
2. du - ti
Prisno obraanje, tzv. Du-Form je u nemakom malo striktnije nego kod nas, to je
za drugare i poroducu.
3. er - on
sie ona es ono
Mnoina:
1. wir - mi
2. ihr - vi
3. sie - oni
Persiranje = Sie - Vi
Vano!
Problem je sie, koje kao zamenica moe da se odnosi, tj da bude ona i oni, a kada se
pie velikim slovom onda je to Vi. Razlikujemo da li je ona u pitinju ili oni, preko glagola
tj. razliitih linih nastavaka. Doi emo i dotle.
Ostalo, promena po padeima, vam je nacrtana i lepo obojena u tabeli, pa izvolite.

12Negacija
Pita

nicht
ili kein

nje glasi kako odrediti kada se u

nemakom jeziku upotrebljava negacija
nicht
a
kada
kein.
Objanjenja su veoma opirna, ali ja se
neu drati gramatikih pravila i dau vam
jednos- tavne odgovore.
U nemakom jeziku postoje 2 naina, na
koja moemo izvriti negaciju a to su:

- nich
t
- kein
Ich hre dich nicht.
Ich
habe
kein
Geld. Sie ist nicht
hier.
Er
hat
keine
Schwester.

Kein je, mogli bismo rei, da bude jasnije, negativni, neodreeni lan, pa emo lepo
sve shvatiti koroz primere:
Deklinacija - promena po padeima, neodreenog lana

Muki rod

enski

Srednji

Plural

Nominativ

ein

eine

ein

Genitiv

eines

einer

eines

Dativ

einem

einer

einem

Akkusativ

einen

eine

ein

Dakle,vano!- prosto i jednostavno, ako u reenici imamo imenicu sa neodreenim

lanom ili ako je imenica u mnoini bez iega, poto neodreeni lan nema oblik u
mnoini, pri negaciji takve reenice, koristiemo negaciju kein.
Das ist ein Haus. Das ist kein Haus.
Ich habe eine Schwester. Ich habe keine
Schwester. Er hat einen Hund. Er hat keinen Hund.
Primer imenica u mnoini, znai bez neodreenog lana
- Wir verkaufen Autos. Wir verkaufen keine Autos.
U ostalim sluajevima, nije teko zakljuiti, koristimo
nicht: glagol - negiramo radnju
Ich schlafe. Ich schlafe nicht.
pridev negiramo opis kue, stara, nije
stara Das Haus ist alt. Das Haus ist nicht
alt. prilog kako voze, brzo ili ne!
Sie fahren schnell. Sie fahren nicht schnell.
Vano!! Vlastitu imenicu uvek negiramo sa nicht.
Das ist Ana. Das ist nicht Ana.
imenicu sa odreenim lanom
Das ist der Professor. Das ist nicht der Professor.
Imenicu sa prisvojnom zamenicom ispred nje.
Das ist meine Freundin. Das ist nicht meine Freundin.
Nije uopte komplikovano. Sve to isto lepo nacrtanamo sa tabelama imate na ovomsajtu,
pa prouavajte malo, ko zna ta ete jo korisno
pronai. U meuvremenu, vebajte.