Novi Sad, mart 2010.

SKRIPTA IZ OSIGURANJA
Funkcije osiguranja
Posmatra se sa tri stanovista: Ekonomski, Pravni i Tehnicki
Ekonomski-zastita lica i imovine kao osnovna funkcija, zatim finansiska,
socijalna funkcija i dr.
Pravni- uredjenje raznih pravnih odnosa koja nastaju u osiguranju.
Tehnicko-osiguravajuci-uredjuje funkcionisanje osig posmatranog kao
mehanizam za izjednacavanje rizika, uz upotrebu statisticko-matematickih
(aktuarskih) metoda.
U teoriji se mogu sresti razliciti pristupi funkcijama osiguranja, tako npr
autor D Hensel, ima siri pristup, uvodeci i izvesne psiholoske elemente,
medjutim i njegova se podela moze svesti na tri pomenute funkcije.
Pojam i definicija rizika
U svom osnovnom znacenju rizik je opasnost od nastanka ekonomski ili
drustveno stetnog dogadjaja koji podrazumeva osiguranikovu obavezu da
naknadi stetu, odn plati osiguranu svotu u skladu sa uslovima osiguranja.
U najvecem broju slucajeva ekonomska stetnost prisutnija je kod nezivotnih
adrustvena kod zivotnih osiguranja, mada granicu izmedju ove dve vrste u
praksi nije uvek jednostavno povuci.
U ekonomskoj teoriji pojam rizika obuhvata dve ravni : verovatnocu
nastupanja i tezinu posledice nekog dogadjaja.
Pod rizikom se podrazumeva i sam dogadjaj koji ce svojim nastupanjem
izazvati stetu: poplava, pozar, zemljotres.. i ako dodje do takvog dogadjaja
vec je rec o odredjenom osiguranom slucaju.

U praksi se pod rizikom podrazumeva i predmet osiguranja, lice za koje je

zakljuceno osiguranje od posledica povrede, zgrada osigurana od pozara i sl.
Da bi rizik postojao, mora da ima nekoliko odrednica:
-Mora biti ostvariv, realan kao npr sudar vozila
-Njegovo nastajanje mora da izaziva ekonomsku ili drustvenu stetu
-Mora se desiti u buducnosti
-Rasporedjivanje rizika u vremenu i prostoru.Statistickim metodama
utvrdjuje se postojanje pravilnosti u pojavi rizika u razlicitim delovima
odredjenog prostora u razlicito vreme.
Osiguravajucu zastitu je lakse sprovesti ukoliko se rizici ponavljaju u
odredjenim vremenskim intervalima.
Na velicinu rizika utice veliki br cinilaca.Najvise se isticu sl:
-vrsta opasnosti (pozar, polava, bolest, smrt..)
-fizicko-tehnicka obelezja osiguranja(drvena zgrada, zgrada od tvrdog
materijala..)
-vrednost predmeta osiguranja, i stim u vezi, iznos preuzete obaveze
-duzina trajanja osiguranja
-mesto na kojem se nalazi predmet osiguranja
Svi navedeni, kao i drugi cinioci obuhvaceni su jednom vrednoscu-premijom
osiguranja-sto je rizik veci, i premija ce rasti.
Osigurljivost rizika
Ekonomska i prevna sigurnost privrede i drustva zahtevaju jasno
odredjivanje opasnosti koje mogu biti pokrivene osiguranjem, odn, potrebno
je razgraniciti sta je osigurljivo a sta ne.
U teoriji su detaljno razradjena pitanja podobnosti nekog dogadjaja za
osiguranje.
Postoji vise merila prema kojima se odredjuje podobnost za osiguranje,
medjutim ni njih ne treba posmatrati kao apsolutna, vec kao idealne
standarde koji nisu uvek dostignuti u praksi.
Postoje rizici koji nisu ni podobni ni nepodobni.Oni se nalaze u tzv sivoj
zoni. Za svaki od njih postoje osiguravaci koji ga smatraju prihvatljivim, kao
i oni koji ga smatraju neprihvatljivim.
Kao posledica istrazivanja merila podobnosti dolazi se do brojnih nacela,
pravila ponasanja i preporuka o merama koje ce dovesti do toga da li je
nesto prihvatljivo i ne prihvatljivo da bude pokriveno osiguranjem.

U preduzecu se stoga mora posvetiti posebna paznja koje su opasnosti

osigurljive a koje ne.
-Neosigurljive bilo da su neposredno vezane za poslovodstvo(odluke iz razl
posl oblasti) , ili da ih ono ne moze direktno nadzirati (politicki, socijalni
rizici) ili da poticu iz prirodne okoline (klima, crpljenje I nestanak prirodnih
resursa).
Premija Osiguranja
Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji ugovarac osiguranja
treba da isplati nakon zakljucenog ugovora o osiguranju.
Po zakonu o osiguranju premija se sasttoji iz funkcionalne premije I
rezijskog dodatka.
-Funkcionalna premija se sastoji iz tehnicke premije, a moze da sadrzi I
doprinos za preventivu ukoliko je uracunat u premiju osiguranja.
-Rezijski dodatak se koristi za pokrice troskova sprovodjenja osiguranja.
Vazno je naglasiti da je osiguravajuce drustvo duzno da na kraju
obracunskog perioda utvrdi prenosne premije.
Prenosne premije su su deo premije koji se koristi za pokrice obaveza iz
osiguranja koje nastaju u narednom obracunskom periodu.
Opste prihvaceno je misljenje da premija osiguranja predstavlja cenu koju
ugovarac osiguranja duzan da plati osiguravacu nakon sklopljenog ugovora
o osiguranju, kako bi mu imovina odn neki drugi predmeti bili osigurani.
Visina premije se utvrdjuje na osnovu posebnih dokumenata koji se zovu
tarife. U uslovima trzisne konkurencije visina osiguranja predstavlja
jedan od kljucnih elemenata za opredeljivanje sa kojim ce osiguravajucim
drustvom sklopiti ugovor.
Stoga je utvrdjivanje premije jedan od najslozenijih poslova u osiguranju.
Bonus-Malus
Pravo na bonus je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja
osiguranja, najcesce za narednih godinu dana, kolika ja najcesca vremenska
vaznost trajanja osiguranja. Koliki je bonus I kako se stice odredjuje se
posebnim uslovima osiguranja koji se razlikuju od grane do grane, ali I vrste
osiguranja.
Takodje postoji I pravo osiguravaca da za naredni period trajanja osiguranja
odredi vecu premiju u vidu posebne doplate (malus). Takodje I ovo se
razlikuje od grane do grane I vrste osiguranja.

Postojanje bonusa I malusa motivise osiguranika da sa vecom paznjom brine

o predmetu osiguranja, da bi izbegao uvecanje premije.
Uslovi pod kojim se obracunavaju bonus I malus predstavljaju vaznu
komponentu konkurentnosti na trzistu osiguranja.

Fransiza
Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u
naknadi stete.Tako da u slucaju nastanka stete na predmetu osiguranja,
osiguravac mora sam da snosi odredjeni deo.
Fransiza se ne pretpostavlja, ona se mora ugovoriti. Predstavlja stimulativni
element za osiguravaca da se sa vecom paznjom I odgovornoscu brine o
predmetu osiguranja, jer ukoliko dodje do nastanka stete, deo ce morati sam
snositi.
U pojedinim uslovima predvidja se mogucnost doplatka na premiju da bi se
izbegla primena fransize u slucaju nastanka stete.
U zavisnosti na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti, postoje tzv:
-Integralne fransize (osiguranik ucestvuje u steti do odredjenog apsolutnog
iznosa)
-Odbitna fransiza (Isplacuje samo ukoliko je steta presla odredjeni apsolutni
iznos, I to samo za taj deo)
-proporcionalna fransiza (ucestvuje uvek u odredjenom procentu u steti)
Tehnicki rezultat
Tehnicki rezulat je odnos izmedju likvidirane stete i tehnicke premije. Moze
biti pozitivan i negativan.Ako je pozitivan primenjuje se kategorija bonusa,
sto znaci smanjenje buduce premije osiguranja cime se nagradjuje
osiguranik i to predstavlja psiholosku meru. Ako je negativan, primenjuje se
kategorija malusa-doplata osiguranja. A primenjuje se na osiguranike koji
imaju tehnicki rezultat preko 100.
Postoje tekuci i merodavni tehnicki rezultat.
Osigurani slucaj
Osigurani slucaj se definise kao buduci, neizvestan I nezavisan od iskljucive
volje ugovaraca osiguranja, dogadjaj na koji se zakljucuje osiguranje.

Slucaj ce biti nistavan ukoliko se dogodio pre sklapanja ugovora o

osiguranju, iili ukoliko je postojala izvesna mogucnost da ce se on dogoditi.
Medjutim ako se klapa za odredjeni vremeski period, bice nistavan samo ako
je u casu njegovog sklapanja zainteresovanoj strani bilo poznato da se
osigurani slucaj ve dogodio, odn da je prestala mogucnost njegovog
nastanka.
Nastupanjem osiguranog slucaja, osiguravac je duzan da isplati naknadu ili
svotu odredjenu ugovorom u odredjenom roku koji ne moze biti duzi od 14
dana, racunajuci od dana kada je osiguravac saznao da se slucaj dogodio.
Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje steta (gubitak ili smanjenje
imovine) ili povreda licnog dobra, zdravlja, casti, ugleda (neimovinska steta)
Imovinska steta se javlja u dva oblika:
- Stvarna steta ( umanjenje ili unistenje imovine)
- gubljenje potencijalne dobiti
Stete na imovini kao predmetu osiguranja mogu biti totalne I delimicne.
Totalna-predmet je u potpunosti unisten (tzv totalna ekonomska steta)
Delimicna steta-predmet osiguranja je ostecen a ne unisten te ugovor ostaje
na snazi.
Suma osiguranja
Suma osiguranja je iznos odredjen zakonom ili ugovorom o osiguranju, odn
polisi osiguranja, koji je gornja granica obaveze osiguravaca prilikom
naknade stete.
U osiguranju lica osigurana suma je nezaobilazni element kod zakljucivanja
ugovora o osiguranju. Pri tome nije bitno kolika je stvarna steta niti se ona
utvrdjuje. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete,
koja se u krajnjem slucaju ne moze precizno ni utvrditi.
Opsteprihvaceni stav je da se naknada stete u imovinskim osiguranjima
odredjuje u odnosu na tri elementa:
-Sumu osiguranja
-Visinu pretrpljene stete
-Vrednost osigurane stvari
Pri tome visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos,
ni visinu pretrpljene stete, ni vrednost osigurane stvari.Medjutim to se u
praksi ponekad dovodi u pitanje, ukoliko nastupi osigurani slucaj.
Naime, realna je cinjenica da I bi ugovaracu osiguranja, da je ugovorio I
vecu sumu osiguranja, bila isplacena I veca naknada stete, ali bi tada platio I
vecu premiju.Opredeljujuci se za manju sumu osiguranja nego sto je

vrednost osiguravane stvari, najcesce da bi platio manju premiju osiguravac

je morao zbnati da ce u nastanku stete I isplata osiguranja biti manja.Ovo se
u posl vreme sve vise desava, usled ekonomske recesije.
Takodje se ne sme poistovecivati suma osiguranja koja se primenjuje u
imovinskom osiguranju, sa sumom koja se primenjuje kod vlasnika putnicki,
vazduhoplovnih vozila.
U prvom slucaju se radi o elementu koji je predmet osiguravanja, a u
drugom se radi o slucaju uredjenim imperativnim normama.
Takodje je bitno da visina stete I visina naknade stete nisu isti pojmovi,
idealno bi bilo kad bi bili, medjutim u praksi to cesto nije slucaj.
I dok je kod osiguranja lica, nakon sto su se stekli ugovorom definisani
uslovi, osiguranjiku, odn korisniku osiguranja, isplacuje osigurana suma,
kod osiguranja imovine situacija je slozenija. Naime osiguravac je obavezan
da isplati stetu, ali samo do visine definisane sume osiguranja, koja mora biti
upisana u polisi.
Zelena karta
Zelena karta je dokaz i prepis saobraajne isprave koju mora da poseduje
voza motornog vozila u poseenoj zemlji s tim da ona slui kao dokaz
uivanja osiguravajueg pokria od rizika autoodgovornosti koje vai za
zemlju u koju se putuje sa limitom obaveze osiguravaa prema propisima
poseene zemlje.
Londonska konvencija
Konvencija o medjunarodnoj karti osiguranja-zelenoj karti je osnovni
dokument kojim se u Evropi regulisu medjusobni odnosi osiguravaca, odn
njihovi asocijacija.
Doneta je na osnovu predloga iz 1948 I preporuke iz 1949 u Zenevi.
Osnovni tekst Inter-biro , donet je I stupio je na snagu 1953 u Londonu. U
decembru 1973 doneta je dopunska konvencija, a od 1991 primenjuje se
novi Inter-biro sporazum, koji je sa malim modifikacijama preciscen teks
dva prethodna dokumenta.Svaki nacionalni biro stampa zelenu kartu na
tipskom obrascu, utvrdjenom od saveta biroa u Londonu, I distribuira ga
svojim clanovima.
Zelene karte se izdaju kao medjunarodne isprave o osiguranju, odn prepis I
prevod polise, sa naznakom u kojim se drzavama pruza osiguravajuce
pokrice.

Nacionalni biro koji je izdao kartu predstavlja garant da ce suma biti

isplacena u slucaju nastanka stete.
Po Lond konvenciji stete se resavaju, prema propisima drzave gde se desio
saobracajni udes.
Upravljanje rizikom
Pod pojmom upravljanjem rizika podrazumeva se nekoliko elemenata, odn
ovaj proces ima nekoliko faza.Prema ujednacenim teoriskim shvatanjima
radi se o sl cetiri faze:
- Prepoznavanje odn utvrdjivanje rizika.Mnogo je opasnosti koje mogu
ugroziti pojedince ili organizacije, tako da je bitno izdvojiti one koji
su najveca pretnja.
- Ocena dejstva rizika. Posto se utvrde, opasnosti se razdvajaju po po
tome koliko cesto moze doci do njihove pojave, I koliku kolicinu stete
mogu da prouzrokuju.Naglasak se stavlja na prosecnu I najvecu
mogucu stetu.
- Odabir tehnika upravljanja rizicima kojima se opasnosti uklanjaju ili
im se smanjuje dejstvo.Ponekad je najbolji plan da se ne cini nista, ali
uglavnom se ipak bira najprimereniji nacin da se finansiraju moguci
gubitci.
- Primena odabrane tehike uz stalno pracenje rezultata suprotstavljanja
rizicima, te moguca izmena resenja kako bi se povecala delotvornost.
Polisa Osiguranja
Najvazniji dokument u delatnosti osiguranja je polisa osiguranja. Tako se I u
zakonu o obligacionim odnosima definise obavezna sadrzina polise.
Moraju biti navedeni:
-ugovorne strane
- osigurana stvar, odn osigurano lice
-rizik obuhvacen osiguranjem
-trajanje I period pokrica
-datum izdavanja polise
-potpisi ugovornih strana
Polisa nije punovazna ukoliko je ber jedan od elemenata izostavljen.
Kod polise osiguranja zivota pored elemenata koje mora da ima svaka
polisa, moraju biti sadrzani I

- ime I prezime lica koje se osigurava

- datum njegovog rodjenja
- dogadjaj kojim se stvara nastanak prava na zahtevanje isplate
osigurane svote
Uobicajeno je da polisa u praksi ima dva dela:
- Zakonski, jer sadrzi elemente definisane zakonom
- Operativno-tehnicki koji je pomocno-prateci uz navedeni zakonski
deo (podatci o predmetu osiguranja, doplatci, popusti, napomene itd)
Zakonom nije propisana forma polise, ali se u praksi izdaje na obrascu koji
tipski izradjuju osiguravaci za razne vrste osiguranja.
U teoriji nema jedinstvenog stava u pogledu pravne prirode polise.Po
jednom stavu(a tako je I kod nas) ona predstavlja dokaz o zakljucenju I
sadrzaju ugovora o osiguranju.
Prema drugim shvatanjima , polisa se pojavljuje u razlicitim svojstvima, kao
dokument razlicite pravne snage, iz cega proizilazi dilema da li polisa
osiguranja ima vecu pravnu snagu od potpisanog ugovora.
U praksi se najcesce ne zakljucuje ugovor, vec samo polisa
osiguranja.Smatra se da tada zamenjuje ugovor, vec samo njegova pisana
forma.
Da bi se izaslo iz ove slozene situacije smatra se da je najjasnija situacija
kada se prvo zakljuci ugovor o osiguranju pa onda potpise polisa ili list
pokrica, kao dokaz o sadrzini ugovora(ukoliko postoji ugovor u pismenoj
formi)
Dakle, polisa moze da bude samo pismena forma ugovora, ali ne I ugovor.
Dokumenta u osiguranju
Ugovor o osiguranju je zakljucen kada je ugovorne strane potpisu Polisu ili
List pokrica.
Zakonom je odredjeno da List pokrica ima jednaku pravnu vaznost kao I
polisa, odn on je zamenjuje. Takodje se odredjuje da polisa moze
privremeno biti zamenjena Listom pokrica u koji se unose bitni sastojci
ugovora.
Ipak List pokrica ima alternativni karakter u odnosu na polisu I on se po
pravilu izdaje nakon zakljucenog ugovora o osiguranju a pre izdavanja
polise, s obzirom da ne postoje svi relevantni podatci za izdavanje polise
(npr potrebno je vreme da bi se sagledali rizici)

Pored polise osiguranja I Lista pokrica, u osiguranju se pojavljuju I drugi

dokumenti kao sto je sertifikat osiguranja, slip I cover note
Sertifikat nema vecih znacaja u nasem osiguranju I najcesce se vezuje za
ugovor o kontroli robe, gde predstavlja ispravu o izvrsenoj kontroli.U
pravnom pogledu sertifikat nije polisa, vec samo dokaz da je odredjeno
osiguranje sklopljeno.
Slip(anglo saks pravo) Po svom karakteru ima elemente ponude za
zakljucenje ugovora I lista pokrica.
Dok se ne potpise ima karakter ponude. Uobicajen je u transportnom
osiguranju iz prakticnih razloga.
Cover note je dokumenat kojim se u praksi potrvdjuje da je osiguravac odn
reosiguravac prihvatio uslove iz Slipa
Osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja
Ovo osiguranje spada u red dobrovoljnog osiguranja lica.
Posebnim uslovima se uredjuju odnosi izmedju ugovaraca prema posebnim
oblicima osiguranja za slucaj:
- smrti usled nesretnog slucaja
- invaliditeta
- osiguranikovog boravka u bolnici na lecenju usled nesr
slucaja( dnevna naknada)
Ugovor o ovakvom osiguranju zakljucuje se zajedno za osiguranjem zivota,
a ukoliko to nije tako vec naknadno sa drugom polisom, treba obavezno
navesti da je zakljuceno osiguranje zivota I navesti br polise osig zivota.
U pravnoj literaturi se istice da osiguranje u slucaju nesrecnog slucaja deli
sudbinu ugovora o osiguranju zivota, medjutim ovo ne znaci da ce se
osiguraniku vretiti deo premije kao stednja, uvecana za propisanu dobit.
Ova vrsta osiguranja ipak nije zivotno osiguranje I za njega vaze odredbe o
obligacionim odnosima koje se odnose na osiguranje nezgode.
Dakle, okolnost da se dopunsko osiguranje prodaje uz zivotno, ne moze da
promeni znacaj tog osiguranja. Ono se inkorporira uz polisu zivotnog
osiguranja samo iz razloga lakse I efikasnije prodaje.Korist za osiguranika je
nedvosmislena, dvostruko je zasticen I za slucaj smrti zbog nezgode I za
slucaj dozivljenja ugovorenog roka.Korisnik osiguranja je takodje zasticen I

u slucaju trajnog invaliditeta. Ovakvo ugovaranje je jeftinije, medjutim

osiguranik kod dopunskog osiguranja mora redovno placati premiju, jer u
protivnom osiguranje prestaje.
Pod nesrecnim slucajem se smatra svaki iznenadni I od volje osiguranika
nezavisan dogadjaj, koji delujuci uglavnom spolja za posledicu ima smrt,
trajni ili privremeni invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje
njegovog zdravlja koje je uslovilo boravak u bolnici.
- gazenje
- sudar
- udar kakvi predmetom
- ranjavanje oruzjem
- udar ili ujed zivotinje
- itd.

trajanje osiguranja
Ukoliko je osiguranj nezgode zakljuceno istom polisom za osiguranje zivota,
onda je trajanje odredjeno opstim uslovima za osiguranje zivota.
Kada je medjutim, osiguranje nezgode zakljuceno posebnom polisom, tada
se tom polisom odredjuje trajenje osiguranja. U svakom slucaju, u polisu
osiguranja nezgode mora biti unet br polise osiguranja zivota.
Obaveza osiguravaca da isplati ugovorenu sume pocinje u 00:00 onog dana
koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja, akko je do tog dana
uplacena prva ugovorena premija.
Ako premija nije uplacena do dana koji je u polisi oznacen kao pocetak
osiguranja, obaveza osiguravaca pocinje u 00:00 narednog dana kada je prva
ugovorena premija isplacena u celosti.
Obaveza osiguravaca prestaje u 00:00 onog dana koji je u polisi ili dodatku
oznacen kao istek ugovora o osiguranju, kao I zbog bilo kojeg uzroka
predvidjenog opstim uslovima za osiguranje zivota, a istom polisom je
obuhvaceno osiguranje od posledica nesrecnog slucaja.
Takodje prestaje I ako osiguranik postane dusevno bolestan, lisen radne
sposobnosti ili mu se isplati suma za ustanovljen 100% invaliditet.
Osigurani slucajevi

Izdvajanjem I uplatom 0.375% od neto zarade svakog clana sindikata

(princip solidarnosti) za utvrdjeni prosek primanja na nivou delatnosti,
obezbedjuje se osiguranje sledecih rizika:
-invaliditet usled nesretnog slucaja(100%)
-smrt usled nesretnog slucaja
-smrt usled bolest-prirodna smrt
-pokrice troskova lecenja posledica nesretnog slucaja
-dnevna naknada za bolovanje usled nesretnog slucaja
-smrt bracnog druga usled nesretnog slucaja
-smrt bracnog druga usled bolesti
-smrt clana zajednickog domacinstva usled nezgode
-smrt clana zajednickog domacinstva usled bolesti
Korisnik prava osiguranja za slucaj smrti osiguranika je lice koje potpise
prijavu, uz prethodno datu pismenu izjavu odboru sindikalne organizacije.Za
ostale ugovorene osigurane slucajeve korisnik je osiguranik(invaliditet,
bolest itd).
Zakljucenje osiguranja (sindikat)
Osiguranje se zakljucuje izdavanjem polisa osiguranja. Jednom polisom
osiguravaju se svi clanovi sindikata jednog regiona, soim onih koji se
pismenim putem izjasne da ne zele osiguranje.
Sastavni deo polisa su spiskovi osiguranih lica, koji se moraju redovno
azurirati, bar dva puta godisnje.
Uz polisu se dostavlja faktura na iznos premije od 1.00 din.
Naplata se vrsi putem obustave od zarade kao uvecana sindikalna clanarina
za osiguranje po dinamici isplate zarada. Izdvojena sredstva-premije
osiguranja , uplacuje se osiguravacu uz obavezan poziv na broj polise.
Naplata premije se knjizi kod osiguravaca kroz izvod tekuceg racuna kao
svaka druga polisa, ali se istovremeno knjizi povecanje polisirane premije za
iznos naplacene premije u odnosu na fakturisanu, pri cemu se obavezno
unosi broj polise I broj izdatog racuna-fakture.
Dopunsko zdravsveno osiguranje u slucaju bolesti
Ovo je novi oblik dobrovoljnog osiguranja, koje se moze ugovoriti
nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Zakljucenjem ovog , obezbedjuje se dodatna zdravstvena zastita.

Obezbedjuju se sredstva za pokrice troskova hirurskih intervencija I /ili

lecenja tezih bolesti.
Moze se zakljuciti kolektivno, za sve zaposlene, clanove jedne organizacije.
Premija se placa mesecno obustavom od zarade. Visina premije zavisi od
visine sume na koju se zakljuci osiguranje.
Ovim osiguranjem mogu se osigurati svi zaposleni clanovi jedne
organizacije pod uslovom da se obuhvati:
- najmanje 100 lica, ukoliko organizacija ima vise od 100 zaposlenih
- najmanje 50% zaposlenih, ako organizacija ima vise od 10 amanje od
100 clanova
- sva lica ako organizacija ima manje od 10 clanova.
Po uslovima mogu se osigurati sva zdrava lica od 15-65 god, stim da u
momentu ugovaranja nije bila izvesna potreba operacije.
Osiguranje za slucaj tezih bolesti I posledica bolesti pokriva bolesti koje su
nastale u toku trajanja osiguranja,a predvidjene su uslovima osiguranja
(operacija srca, mozdani udar, infarkt itd. )
Kada u toku trajanja osiguranja nastupi teza bolest, koja je pokrivena ovim
osiguranjem, osiguravac isplacuje naknadu steteu visini ugovorene
osigurane sume ili njen de, zavisno od tezine bolesti.
Za vreme od god dana od trajanja osiguranja, moze se isplatiti naknada za
samo jednu bolest, odn posledicu bolesti.

Kasko osiguranje
Kasko osig je dobrovoljno osig, koje se regulise ugovorom izmedju
osiguranika I osiguravaca.
Pod kasko osig motornog vozila podrazumevamo osig samog vozila, u ciji
sastav ide alat, pribor , rezervni delovi itd
Pored osig vozila I njegove opreme, ako se posebno ugovori, osiguravaju se
jos I prtlja, presvlake, radio, tv uredja u vozilu I sl.
Postoje dva osnovna tipa kasko osig potpuno I delimicno kasko osiguranje.
Potpunim kaskom su obuhvaceni sl rizici:
-saobracajne nezgode (sudar, prevrtanje I sl).
-pozar, eksplozija, oluja, grad, udar groma I sl
-obest trecih lica, demonstracije
-prevara, utaja I sl za vozila koja idu u najam

-troskovi nastali prilikom spasavanja vozila, troskovi vuce havarisanog

vozila I sl
Delimicnim se mogu obuhvatiti sl rizici:
-pozar, udar groma, razbojnistvo, kradja I dr
-lom stakla, osim stakla na svetlima, kao I stete koje bi mogle biti
prouzrokovane od divljaci I dom zivotinja.
- troskovi slepanja vozila, odn prevoz vozaca I putnika od mesta udesa do
prebivalista.
Kod delimicnog kasko osig postoji niz kombinacija, zavisno od kojih vrsta
rizika osiguranik da se osigura.
Prema uslovima I tarifama premija, vozilo se osigurava najvise do nabane
cene novog vozila u momentu sklapanja ugovora o osig, a u slucajua u
slucaju nastanka stete merodavna je cena vozila na dan utvrdjivanja nastanka
stete.
Kod kasko osig insistira se na nepromenljivosti osiguranika, kao uslov za
punovaznost ugovora. Predvidjeno je da prenosom vlasnistva na osiguranom
vozilu, ugovor prestaje da vazi 24:00 onog dana kada je novi vlasnik
preuzeo vozilo.Pri tome raniji vlasnik ima pravo na povrat premije za
neiskoristeni period trajanja osiguranja.Ovo ne vazi jedino u slucaju ako je
do promene vlasnika doslo putem nasledjivanja, ili da je osiguravac
prihvatio novog vlasnika.
Pravilo je, u slucaju nastanka delimicne stete ugovor o osig ne prestaje da
vazi, dok kod totalne stete prestaje da vazi nakon isplate naknade stete.
Osiguravac nije duzan da naknadi stetu usled:
-Kvara za vreme pogona vozila
-snizavanja tecnosti u hladnjaku Ili bloku motora
-gubitkom ulja iz motora
-usled ratnih operacija ili pobuna
-itd.
Znaci svi kvarovi tehnicke prirode ili u posebnim uslovima (rat, voznja
pored vode).
Pored ovoga do gubitka prava iz osiguranja moze doci I ukoliko je vozilom
upravljalo lice pod dejstvom alkohola, droga I drugih opijata,, ako je steta
prouzrokovana namerno.

Institut bonusa I malusa nalazi svoju punu primenu kod osiguranja autokaska.Ako je vozilo bilo registrovano neprekidno god dana I u tom periodu
nije dolazilo do naknade, odobrava mu se popust u premiji na to vozilo za
narednih god dana.
Dok za malus vazi obrnuto pravilo, ukoliko je za taj period doslo do naplate
stete iz osiguranja, odredjuje mu se doplatak na premiju.
Postoji I mogucnost prenosa bonusa na novonabavljena vozila izmedju
clanova uze porodice, pod odredjenim uslovima.
U okviru potpunog kasko osig obuhvata se I rizik kradje vozila, medjutim
poslednjih godina zbog porasta ove vrste rizika, mnoge osiguravajuce kuce
ukinule su ovu stavku u potpunom kasko osig, I ponudile su ovu vrstu zastite
u obliku odredjenog doplatka na postojecu premiju.
Vozila za koja se moze zakljuciti kasko osig dele se u sl grupe:
-Putnicki automobili
-Teretna vozila
-Autobusi
-Vucna vozila
-Specijalna motorna vozila
-Motocikli
-Vozila na popravci u auto servisima I servisima za pranje
-Vozila stranih tablica
-Radna vozila
-Sinska vozila
Osiguranje od odgovornosti
Osiguranje vlasnika odn korisnika motornih vozila od odgovornosti za stete
koje nastaju upotrebom motornih vozila, danas je najcesci oblik obaveznog
osig I ono je za razliku od kasko osig zakonom uslovljeno.
Kada se govori o odgovornosti vozaca misli se na njegovu subjektivnu I
objektivnu odgovornost prema trecim licima(koja ne ucestvuju u
saobracaju), medjutim od takodje odgovara I ostecenim putnicima.
Ovo osiguranje je obavezno za pravna lica od 6. aprila 1965. po zakonu o
obaveznom osiguranju lica I imovine.
Materijalne stete
Materijalne stete, odn imovinske stete su stete koje nastaju na stvarima, u
konkretnom slucaju usled upotrebe motornog vozila kao opasne stvari.One

nastaju na vozilu, na stvarima unutar I izvan njega.Na licima stete nastaju

usled povrede tela, narusavanja zdravlja ili smrti kao posledice saobr
nezgode.
Kod vozila se po pravilu priznaju stete popravke(delimicna steta), troskovi
prevoza ili slepanja ostecenog vozila. Zatim troskovi unistenog
vozila(totalna steta), troskovi nastali na prtljagu, licnim stvarima I dr
U troskove nastale usled smrti ili povrede lica, ubrajaju se troskovi lecenja,
sahrane kao I troskovi koje je izazvala smrt (spomenik, sahrana I sl) ,
naknada za izgubljenu zaradu.

Nematerijalne stete
One predstavljaju povredu licnih prava coveka, povredu integriteta, zivotne
sposobnosti I psihicke ravnoteze.
One su po pravilu mnogo redje od materijalnih I iznosi za naknadu su znatno
nizi.
Ove stete je tesko proceniti, I visina isplate ide od slucaja do slucaja I
najcesce se zasniva na vec stecenoj sudskoj praksi.
U nematerijalne stete ubrajamo:
-Naknada za pretrpljeni fizicki bol
-Naknada za naruzenost
-naknada za pretrpljeni strah
-naknada za smanjenje opste zivotne sposobnosti
-Naknada za pretrpljeni dusevni bol usled smrti bliskog srodnika I sl
Utvrdjivanje nematerijalne stete je veoma komplikovano. Naime, za svaki
od navedenih vidova stete utvrdjuju se posebni modaliteti nadoknade.
-Fizicki bol-utvrdjuje se da li je u pitanju laka, srednja ili teska povreda
-Naruzenost-mala, srednja I velika
-itd
Osiguranje poljoprivrede
Poljoprivredna, a pogotovo biljna proizvodnja nosi veci stepen rizika od npr
industrije jer zavisi od mnogo veceg broja prirodnih cinilaca.Pored toga , na
stepen rizika utice I znatno duzi proizvodni ciklus koji ponekad traje I po
nekoliko godina.

Pod poljoprivrednim osiguranjem u uzem smislu podrazumevaju se dve

grane:
- osig biljne proizvodnje
- osiguranje zivotinja
U sirem smislu moze se reci da kao I svako drugo osig pruza zastitu
radnicima, odn sredstvima koji su deo proizvodnog procesa(zgrade, masine I
sl).
Osiguranje useva I plodova
Predmet ovog osiguranja su jednogodisnje ili visegodisnje kulture, svi
ratarski I povrtarski usevi vocnaci I sl. Cak I biljne vrsta koje ne treba
posebno gajiti jer rastu slobodno, poput trske.
Nezavisno da li su jednogodisnje ili visegodisnje, osigurava se njihov
jednogodisnji plod.Medjutim moze se osigurati I vise delova biljke(koren,
stablo ..) Isto vazi I kad na biljci postoje dva jednako vazna proizvoda.
Predmet osiguranja po pojedinim vrstama su:
- strne zitarice-zrno I slama
- uljarice-zrno
- kukuruz-zrno I kukuruzovina
- korenaste I krtolaste biljke( secerna repa, krompir)
- povrtarske, zacinske, lekovite I ukrasne biljke
- konoplja I lan-stabljika I seme
- detelina I drugo bilje za stocnu ishranu
- hmelj-sisarka
- pamuk-caura
- mak-seme I opijum
- duvan-list, ako se uzgaja za reprodukciju onda I seme
- vocnjaci I vinogradi-plod, odn grozd (stablo odn cokot, uz posebno
ugovaranje)
- mladi vocnjaci odn vinogradi-stablo, cokot
- povrtarski rasad-mlade biljke
- mlade sumske kulture-stablo
- vrba za pletarstvo-pruce
- trska-stabljika
Kao sto se vidi spektar je prilicno velik, sto pruza dobre mogucnosti za
zastitu.
Osnovni rizici od kojih se osiguravaju usevi I plodovi su grad, pozar I udar
groma.

U dopunske spadaju prolecni I jesenji mraz, oluja i poplava.

Isplata naknade u slucaju osnovnih rizika vrsi se primenom osnovnih uslova
za osiguranje biljne proizvodnje, dok se dopunski pokrivaju posebnim
uslovima za svaki pojedinacni rizik.
Sem toga moguce je zakljuciti tzv ekperimentalno osiguranje.Ono se
primenjuje na kulture ili rizike koje se prvi put obezbedjuju I gde velicina
opasnosti nije dovoljno poznata.
Osiguranje zivotinja
Osiguranje zivotinja javlja se u razlicitim vidovima:
- osnovno osiguranje
- veliki broj dopunskih I posbnih osiguranja
- ogledna osiguranja (zivotinje koje se prvi put osiguravaju)
Ono doprinosi odrzavanju stocarske proizvodnje I unapredjenju njenog
kvaliteta I produktivnosti.
Predmet osiguranja je zivotinja u celini, a ne neki njen deo)meso, mleko,
vuna I sl). Na prvom mestu se osigurava stoka, ali I mnoge druge dom I
divlje zivotinje)pcele, ribe, psi, zivotinje u zoo vrtovima..)
Pokrice se moze obezbediti samo za zdrave zivotinje odredjene starosti, I to
za:
- kopitare starosti od 10 dana do 18 god(odn do 21 ako su najmanje od
15-te osiguravani)
- goveda I bivole starosti od 10 danado 12 god(odn do 15-te, -------|
|--------)
- ovce od tri meseca do 6 god, a koze od 3 meseca do 8 god
- svinje od 21 dan(najmanje tezine 5kg) do 7 god
Predmet osiguranja ne mogu biti:
- bolesne zivotinje
- iscrpljene, zakrzljale, slepe I u losem stanju
- zivotinje koje se ne drze u primerenim uslovima
Zastita za zivotinje koje nisu nabrojane moze se obezbediti samo po
posebnim uslovima osiguranja.
Opasnosti koje ugrozavaju zivotinje su :
- bolesti
- nesrecni slucajevi

Nesrecni slucaj je svaki iznenadni spoljni dogadjaj koji ugrozava zivotinju,

nezavisno od volje osiguranika, a za posledicu ima stetu (pozar, udar groma,
poplava I sl).
Opasnosti koje se izricito iskljucuju iz pokrica su:
- bolesti koje su bile prisutne u vreme zakljucenja osiguranja
- nedovoljna I nepravilna ishrana
- ratni dogadjaji
- zemljotres
- kradja ili nestanak zivotinje
- intervencija nad zivotinja koju naprave nestrucna lica
- I sl.
Svota se utvrdjuje sporazumno izmedju ugovornih strana. Ona ne mora
odgovarati stvarnoj vrednosti zivotinje, ali je ne sme prelaziti.Mladunci se
osiguravaju na pretpostavljenu vrednost koju ce imati na isteku osiguranog
razdoblja.

Osiguranje od odgovornosti iz delatnost

Predmet ovog ugovora je zakonska odgovornost osiguranika za
prouzrokovanu stetu usled smrti, povrede tela ili zdravlja, odnosno ostecenja
ili unistenja stvari treceg lica.
Garancijsko osiguranje
Ovo osiguranje pokriva stete za greske na isporucenim proizvodima, odn
odgovornost za greske na stvarima, ako je osiguranik preuzeo obavezu
svojom garancijom, u okviru postojecih propisa.
Predmet: odnosi se na predmet(proizvod) za koji je osiguranik dao svoju
garanciju.(masine, masinske uredjaje; zelezne I celicne konstrukcije sa ili
bez pomocne mehanizacije; cevovode)
Osiguranje civila
Tzv Civilna osiguranja Grupa ovih osig obuhvata:
- osig od opasnosti pozara
- osig od opasnsti provale, kradje I razbojnistva
- osig stakla od loma

- osiguranje sprtskih umetnickih I slicnih priredbi za slucaj

atmosferskih padavina
- osiguranje stvari izlagaca na sajmovima
- osig domacinstva I dr
Transportna osiguranja
Transportno osiguranje je stetovno osiguranje ugovorom utvrdjenog interesa
za transportno sredstvo ili transportno dobro, od mnogobrojnih opasnosti
koje su prisutne za vreme kretanja Ili u fazi pripreme za kretanje.
Transportno osiguranje cine:
- osiguranje prevoznih sredstava,
- osiguranje robe u prevozu,
- osiguranje od odgovornosti vozaca,
- osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.
- Najosnovnija podela transportnih osiguranja je:
- kasko osiguranje
- osiguranje prevoznih sredstava (pomorsko, reno, avionsko),
- kargo osiguranje
- osiguranje robe u transportu (pomorsko, reno, avionsko, PTT
posiljke)
- osiguranje od odgovornosti
Vrste polisa u transportnom osiguranju
Postoji nekoliko vrsta:
- generalna
- pojedinacna
- uvozna
- izvozna
- pomorska I kopnena(tzv engleska polisa)
- devizna I dinarske
- taksirana I netaksirana (novcana I nenovcana) I dr
Kaucijsko osiguranje
Ono se sklapa na racun trece osobe kao osiguranika. Ugovor sklapa duznik
sa osiguravacem, a u korist svog poverioca.

Ova vrsta prava je u svojoj stustini samo odredjena garancija koja se daje
poveriocima za njihova potrazivanja.
Delkreder Osiguranja
Vrsta osiguranja kredita kod kojeg se ugovor o osiguranju sklapa samo
izmedju poverilaca I osiguravaca.Osiguravac je samo u ugovornom odnosu
sa poveriocem, dok je duznik izuzet iz ugovora.
Karakteristike ovog osiguranja su da se poverilac osigurava od eventualne
nemogucnosti naplate u slucaju da duznik ne moze da izvrsi svoju obavezu.
Primenjuje se kako na domace, tako I na inostrane kredite.