NUMEROLOGIJA

Biblioteka Praktinih Knjiga

NUMEROLOGIJ
A
Rut Drejer
mo brojeva

Urednik
Dragan Paripovi

BEOGRAD
2011.

Naslov originala:
Numerology: The Power in Numbers
A Right and Left Brain Approach - RUTH A. DRAYER

Copyright na prevod za Srbiju

IP BABUN
Preveli sa engleskog originala
Ana Beli i Dragan Paripovi
Naslovna strana
Ivana Flegar
tampa
Lukatampa, Beograd
Tira: 555
Peto izdanje
BEOGRAD 2011
ISBN 978-8683737-43-7

Posveeno
mom dragom prijatelju i uitelju,
Donu Roderu

ZAHVALNICE
Upravo sam doivela dragoceno iskustvo ponovljenog i dopunjenog izdanja knjige uz ispravke greaka uinjenih u prvom
izdanju, koje je izalo pre est godina. Za ispravljanje knjige se
od srca zahvaljujem nekolicini divnih ljudi: Petu Vigtonu (Pat
Wigton), Viktoriji Jang (Victoria Young), Elen Lajvli Stil (Ellen Lively Steele), Suzi Kuk (Susie Cook), Elizabeti Fin (Elizabeth Finn) Odri Tefoji (Audrey Tafoya), onu Tretmenu (Sean
Trachtman) i Gregu Makijulskom (Greg Maciulski).
Sugestija da je vreme da napiem ovu knjigu dola je od
Kejta Kriloua (Keith Critchlow), svetskog autoriteta Svete
Geometrije dok sam boravila u Nju Jorku. Nesumnjivo da je
bio u pravu, poto je knjiga tekla kroz moje prste sopstvenim
ivotom. Pisanje je bilo veliki blagoslov i radost za mene.
Mnogi dragi prijatelji, voljeni, i ljudi dobre volje uestvovali
su u ovom procesu, i njima dugujem ogromnu zahvalnost.
Naroito elim da zahvalim Elizabeti Mur (Elizabeth Moore) i njenoj porodici, Meri, Rebeki i Margaret, jer su bili i moja
porodica. Takoe Patrisu Ridveju (Patrice Ridgeway) Helgi
Kerion (Helga Carrion) i Riardu Pauelu (Richard Powell) to
su mi pruili utoite; Grejs Gils (Grace Giles) to me je leila;
Kristini Karter Lin (Christine Carter Lynch) to je uvek bila
na drugom kraju telefonske linije; Din Hoking (Jean Hocking)
za kucanje; Marku Hovenderu (Mark Hochwender) to mi je

VII

osvetljavao put; svojoj deci i unucima to su obogatili moj ivot. Najveu zahvalnost mojim anelima uvarima za vrhunski
zadatak koji izvode.
Specijalnu zahvalnost dugujem Robertu A. Buasu (Robert
A. Buaas) za njegovu dugogodinju ljubav i razvoj kompjuterskog numerolokog programa.
Rut Drejer,
Las Krusejs, Nji Meksiko, 1994

VIII

SADRAJ
Zahvalnice
Uvod, bajka
Istorija numerologije
Pitagora
L. Dau Balije

vii
13
15
17
23

PRVO POGLAVLJE
Kompletan uvod u brojeve

25

DRUGO POGLAVLJE
Konstruisanje karte
Osnovne ideje i uputstva
Slobodna volja
Znaaj imena
Vanost roendana

26
39
41
43
44

TREE POGLAVLJE
Neparni brojevi
1
3
5
7
9

59
59
64
70
76
84

ETVRTO POGLAVLJE
Parni brojevi
2
4
6
8
0

93
93
100
106
xxx
xxx

PETO POGLAVLJE
Glavni brojevi
11/2
22/4
33/6
44/8

xxx
xxx
xxx
xxx
xxx

ESTO POGLAVLJE
Mo na delu
Tablica zbrajanja
Planovi izraavanja
Promena imena
Vie o datumu roenja
Napredan pogled na izazove i vrhunce
Lini ciklusi
Line godine

xxx
xxx
xxx
xxx
xxx
xxx
xxx
xxx

SEDMO POGLAVLJE
Tabela dogaaja, konstruisanje tabele
Univerzalni ciklusi
Kako tumaiti numeroloku kartu

xxx
xxx
xxx

Ispriau vam jednu bajku...

UVOD
Bajka
Nekada davno, deca koja su se raala na zemlji raspolagala su
savrenim znanjem o svom duhovnom nasleu i u potpunosti
su se seala svih svojih prolih ivota. Znala su zato su roena
na planeti Zemlji i ta ovde treba da naue. Ali, onda je jedna
arobnica zamahnula arobnim tapiem iznad deijih glavica
i izgovorila sledee magijske rei: Od sada pa nadalje, deca
e se mahom raati u savrenoj nevinosti bez ikakvog seanja
na prolost i bez znanja o budunosti.
Svaka takva informacija bie sauvana u kodu koji e se
prenositi u obliku imena i datuma roenja. Da bi nauili da
deifruju ovaj kod, ljudi e morati da izuavaju drevne nauke
kao to je, na primer, numerologija, uenje o vibracijama, koja
ukljuuje znanje o imenu, broju, boji i zvuku (pa i astroloko
znanje, ali to je ve druga pria).
I bi tako.
Dugo, dugo vremena ljudi su poznavali re numerologija, ali ne i njeno pravo znaenje. Uprkos svemu, uenje je
opstalo i teklo niz maticu vremena sve do 1972.godine, kada,
gle uda, na svakom koraku poee da se pojavljuju knjige u
kojima se pripovedalo o tajnim stvarima, mistinim stazama
i vanulnim doivljajima. U jednom trenutku neko je bacio

13

pogled na brojke i slova i kazao: Da, ovde postoji neto vie

od onoga to obino oko vidi... Malo u proeprkati po tome
da vidim ta jo mogu saznati o ovim udnim malim simbolima koji izgledaju tako nevino, a posvuda ih ima. Simboli su
izgledali ovako: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0. Bee to poetak traganja
po starim knjiarama i bibliotekama i izuavanja tajnih knjiga i spisa obavijenih pauinom.
Uskoro je zrno istine, koje je lealo skriveno, ugledalo
svetlost dana, a tragaoci su se nali u udu: Da li je zaista
mogue da ivot ima svoju svrhu i znaenje i da smo iveli
mnogo puta ranije? to vie su meditirali o ovim pitanjima,
to vee bee njihovo znanje i razumevanje, a ivot im posta
radosniji i smireniji. A kada je kucnuo as da svoje otkrie
podele sa drugima, bacili su se na pisanje knjiga i lanaka,
dranje predavanja i privatnih asova (ne bi li onima, koji
sami ne znaju kako, deifrovali njihov kod).
Njihova saznanja, u najveem delu, navela su ih na zakljuak da ljudi u univerzumu uistinu nisu rtve, ve pre saigrai u
igri stvaranja, posedujui mo i kontrolu nad svojim ivotima.
to vie saznaju o sebi samima, laganije i uravnoteenije se
odvija njihov ivot. Osim toga, uenje o numerologiji i drugim
okultnim (tajnim) naukama vodi do ireg sagledavanja ivotne
svrhe. Nauili su, takoe, kako da pozorite u kui, koje svaka porodica svakodnevno doivljava, prihvate sa manje emocija i line upletenosti.
Tako, dragi itaoci, vae ime je jedinstveno, va roendan
vaan i, nadam se, radostan dan slavlja za vas (ljudi koji tvrde
da su suvie stari za roendane proputaju neto zaista posebno), a va imendan izuzetna, vesela prilika. Jer, oni nam
slue da bi nas podsetili da je svako od nas posebno, neponovljivo bie na planeti Zemlji i da treba da smo sreni to
smo tu.

Istorija numerologije
Izazov pisanja o numerologiji jeste u pronalaenju savrenih
rei koje bi nam mogle biti od pomoi u jednom procesu iji
je cilj aktiviranje intuicije i razotkrivanje skrivenog. A, s druge strane, sama numerologija je savreno orue za to, jer govori jezikom sazdanim upravo u tu svrhu. Uz pomo ovog
jezika mogue je identifikovati ona podruja stvarnosti koja
se pod uobiajenim okolnostima ne mogu istraiti, uvesti logiku u carstvo intuicije, i aktivirati one delove uma koji su
obino uspavani. (Don Miel, City of Revelation, 1972).
Drugim reima, imamo posla sa vie vekova starim metodom
za postizanje harmoninog proimanja modanih hemisfera
sa krajnjim ciljem da svaka osoba koja se tim metodom slui,
ostvari bolji unutranji sklad i ravnoteu.
Danas kao i jue, ljudi tragaju za zakonima ijom bi se
primenom uveo red i harmonija u ivot; istrauju, analiziraju skladnost, proporcije, odnose u muzici, arhitekturi, umetnosti, zemljoradnji, matematici, geometriji; sve u nadi da bi
znanje o spoljanjem svetu moglo biti od pomoi u poznavanju samoga sebe.
Numerologija prouava spoljanji i unutranji svet, obzirom
da se u oba sluaja radi o istovetnim zakonima.
Kroz bavljenje numerologijom stiamo sposobnost da izolujemo odreene crte i karakteristike, da sagledamo uroeni
balans ili disbalans meu njima, i da ih dovedemo u harmoninu celinu.
Tako se, na primer, ezoterini, funkcionalni vid Brojeva
poima uz pomo desne hemisfere mozga, dok se egzoterini,
brojani vid Brojeva poima pomou leve. Taj uroeni kvalitet uma moe se porediti sa onim to su antiki Grci nazivali
ist razum, a Indusi srce-um. Drevni Egipani imali su za
to predivan naziv - inteligencija srcai smatrali su da je razvijanje tog kvaliteta svrha ivota. (S.K. Heninger, Jr., 1972)

14

15

Prema Teonu iz Smirne, Pitagorejci su u brojevima videli izvor svih formi i svake energije u svetu...koji su dinamini
i aktivni ak i u meusobnim odnosima...sa gotovo ljudskom
sposobnou da vre meusoban uticaj, bivajui naizmenino androgeni i seksualni, oinski i majinski, aktivni i pasivni, heterogeni i promiskuitetni, velikoduni i krti, neodreeni
i osobeni. Oni imaju svoje privlanosti, odbojnosti, porodice,
prijatelje; oni ak stupaju u brane saveze. Oni su, tavie, suti
elementi prirode. Ta geometrijska orua su sredstva za spoznavanje kako spoljanjeg tako i unutranjeg prostora i vremena. Ti
instrumenti, kojima su se nekada sluili arhitekte i filozofi, postali su, kada je nastupilo doba razuma, orua inenjera. (Robert Laulor, Sacred Geometry, Philosophy and Practice, 1982.)
Brojevi ne samo da imaju svoj sopstveni ivot, oni potpuno i
kompletno predstavljaju sve nae ivote. Izvanredno kompleksni prozni zapleti mogli bi se smisliti samo na osnovu posmatranja meusobnih odnosa njihovih osobina. Da li smo mi samo
brojevi ili su brojevi, jednostavno, mi?
Prouavati numerologiju znai prouavati svetlost, boju,
zvuk i oblik, poto su sve to vibracije. Razumeti sopstvene vibracije znai razumeti puteve izleenja, uravnoteenja i preobraenja sebe kako bi na videlo izalo najsavrenije jastvo; ljubav i
prihvatanje su, pak, nezamenjiva orua uz iju pomo uimo da
cenimo svoju i tuu jedinstvenu osobenost. Takvo uvaavanje
docnije se reflektuje kao ritam, lepota, gracioznost i radost.
Ono to nam je arobnica oduzela zamahnuvi svojim arobnim tapiem, bilo je znanje o nama samima kao o pojedinanim izdancima bezgranine boije kreativnosti. U naoj
konfuziji, pokuavali smo da oponaamo jedni druge. Ova knjiga moe nam posluiti i kao podsetnik da je svako od nas dete
radosti, svetlosti, boje i zvuka, a ne puka kopija nekog drugog.
Mi smo jedinstvena bia to ples ivota pleu sopstvenim tajnovitim koracima.

U elji da vam pomognem da moje rei iskoristite kao osnovu za otvaranje ka sopstvenom prirodnom znanju, zamoliu vas
da pokuate da oseate dok itate. Na taj nain steiete iru
sliku o onome to pokuavam da vam prenesem. Rei mogu da
budu i ekspanzivne i ograniavajue, sve u isto vreme.
Molim vas proirite ono to govorim koristei svoju imaginaciju da biste mogli da primite vie.
Zajedno sa reima, izmislila sam nekoliko tehnika ijom
primenom ete moi aktivnije da uestvujete. One su u obliku
pitanja i malih zabavnih zadataka. Reavajui ih, vae ulne
sposobnosti e se razviti. Uveravam vas da nema ispravnih
ili pogrenih odgovora. Vaa intuicija je uvek u pravu - ak i
kada se razlikuje od neije tue.
Pitagora
Oko 600. godine pre Hrista u Grkoj je iveo jedan zaista izuzetan ovek po imenu Pitagora koji je nastojao da otkrije i dokae
jedinstvo svih stvari. On je sagledao trostruku prirodu oveka
i univerzuma, proetu Bogom odslikanu u arhitekturi i svugde
gde dopire pogled. Oseao je da klju univerzuma lei sakriven
u nauci o brojevima, i primetio da se svetovi kreu kroz prostor u skladu sa ritmom i harmonijom svetih brojeva. (Eduard
ire, Pitagora, 1923.). Zamislite ovo: proveo je prve pedeset i
etiri godine svog ivota uei u Egiptu, Persiji i drugim velikim
centrima nauke, pre nego to se vratio u Grku i sam poeo da
poduava. Smatra se ocem numerike analize, koju danas zovemo numerologija.
Dok sam tek poinjala da izuavam numerologiju, saznanje
da se Pitagora smatra ocem numerologije nagnalo me je da saznam vie o njemu. U meni je postojalo ivo interesovanje za
to pitanje poto sam slabo razumela matematiku koja se uila
u srednjoj koli i jedina stvar koja mi je ostala u pamenju iz
tog vremena bee Pitagorino ime vezano za teoremu. Tako sam

16

17

zapoela istraivanje o njemu, oseajui vremenom sve vee

strahopotovanje. Zanimljivo mi je bilo kada sam kod jednog
autora naila na pitanje da li je jedna takva osoba uopte mogla
da postoji. Poto su mu pripisivane tolike zasluge, moda je
to bio ovek poput Pola Banijona o kome su se, kako je vreme prolazilo, ispredale sve neverovatnije i neverovatnije prie.
Ovaj pisac nastavio je milju da je moda postojala samo jedna
kola koja se zvala pitagorejska. Pitagorini uenici bili su poznati po tome to su citirali svog uitelja tako marljivo, da su
ih vekovima kasnije raspoznavali po uzreici: Tako je uitelj
rekao...
Zapisano je da je pre njegovog roenja Delfijsko proroite
poruilo njegovim roditeljima da e Pitagora sii sa svog boanskog trona kao plemenita i vana osoba, korisna svim ljudima u svim vremenima. Tako su oni, da bi se pripremili, otili
do jednog svetog ostrva da bi ga zaeli i posvetili ga, jo dok
je bio u stomaku, Apolonu. Prema jednoj drugoj verziji, on je
bezgreno zaet, to se tada (600 g. p.n.e.) obino i oekivalo
od jednog avatara i velikog uitelja.
Poduavali su ga najistaknutiji svetenici i uitelji, a pre
nego to je napunio dvadesetu, ve je boravio u svim velikim
grkim centrima i smatrao da meu njima ima mnogo kontradikcija. eleo je da pronae put koji vodi do sunca istine, do samog arita ivota. Tokom jedne teke noi u kojoj je nastojao
da sabere misli i izvri pregled svih istina do kojih je u svom
uenju doao, on je pogledao u nebo i nebeska tela i razdanilo
mu se da, iako svaki od svetova ima svoje zakonomernosti, svi
oni se zajedno kreu u skladu sa brojem u vrhunskoj harmoniji. U bljesku prosvetljenja, video je da oveanstvo ivi u trima
svetovima: prirodnom, ljudskom i boanskom. Kada mu je to
postalo jasno, suoio se sa novom spoznajom da, mada postoje
bezbrojni bogovi i uenja, postoji samo jedan Bog, koji je sutina i duh u svemu.

Pitagora je znao da sada mora razumski dokazati to to je

njegov um primio od Boanske Inteligencije. Vratio se u mislima do blagoslova koji bee dobio jo kao dete od svetenika iz
Adonisovog hrama, u kome je reeno da, mada Grci poseduju
nauku o bogovima, pravo znanje o Bogu moe se pronai samo
u Egiptu. Shvatio je da mu je ta boanska nauka potrebna ne
bi li pronikao u samo srce prirode. Odluio je da ode u Egipat i
podvrgne se inicijaciji. Ta odluka oznaila je poetak dugog traganja koje se nastavilo trideset i est godina, sve dok nije uspeo
da dokae svoju teoriju o trojstvu univerzuma, oveka i Boga.
Kae se da je poeo da putuje pre ostalih eminentnih filozofa, a isto tako i da je putovao najdalje, te da je prikupio najvie
znanja. Na svojim putovanjima uio je samo od duhovne elite
te zemlje, podvrgavajui se inicijacijama neophodnim za prijem
u svetenstvo i svete kole znanja. Pitagora je oseao da svaka
kola predstavlja jedan deo univerzalne istine, a njegov cilj bee
da sve te delove sintetizuje u jedno jedinstveno telo znanja. Uio
je vrline brojeva i geometrije u Egiptu, a uticaje planeta od Haldejaca; provodio je vreme sa Fenianima, Persijancima, Indijcima, Arapima, Jevrejima, orfiarima i druidima, stupajui u dodir
sa svakim centrom znanja u svetu njegovog vremena.
Konano, u dobi od pedeset i est, vratio se kui i skrasio u Krotonu u Italiji, gde je osnovao tajno drutvo otvoreno
i za ene i za mukarce. Njegovo drutvo inicijanata bilo je
prototip svih kasnijih filozofskih kola, ukljuujui Platonovu
i Aristotelovu, koji su se nalazili na devetom i desetom mestu
u redu onih koji su primili njegovo uenje. Pravila kole bila
su stroga i otra, a uenici su bili duni da prvih pet godina
kolovanja provedu u utanju. Inicirani su morali da se zakunu
na potpunu tajnost.
Mada je sve u vezi sa ljudskim znanjem bilo obuhvaeno
kolovanjem, nemogue je u bilo kom spisu (pa i u nekoliko spisa) pronai potpuno objanjenje njegovog filozofskog

18

19

sistema. Kae se, bez preterivanja, da je njegovo uenje dodirnulo svakog glavnog klasinog filozofa, naunika i crkvenog poglavara - ukljuujui Galileja, Kopernika i Keplera.
U vreme renesanse, njegova uenja proimala su gotovo sva
uenja i sve naune discipline. On i njegovi uenici behu vegetarijanci, a pravila njihove dijete ukljuivala su i apstinenciju od alkohola i zrnastog povra.
Pitagorino drutvo prualo je svojim lanovima nadu u mogunost postizanja boanske savrenosti, i brojne naine za
uzdizanje iznad svakodnevnice. Svaki uenik bio je posveen
oslobaanju svoje due kroz proiavanje i meditaciju. Iskustvo Boga, do koga bi se dolo prouavanjem prirode, bee njihov konani cilj. Nuena im je obuka koja je zapoinjala sa
matematikom, zatim se prelazilo na fiziku i izuavanje primarnih principa, i konano dolazilo do obeanog saznanja o Bogu.
Njegova namera je bila da pouava spoznaju Boga kroz nauno istraivanje pre nego kroz religijski zanos. Ova tajna uenja
predstavljala su poetak sistematskog prouavanja prirodnih
nauka, astronomije, matematike, geometrije i muzike. (Da su
mi na vreme objasnili kako je svrha geometrije bila da se premeri nebo, moda bih u koli pokazala bolje rezultate!).
Pitagora je pruio nain razmiljanja koji bi ljude drao vrsto utemeljene u ovom svetu, a opet okrenute licem ka viem.
U osnovi svake od ovih disciplina bila je Pitagorina teorija
brojeva. Pitagorejci su prvi koji su se posvetili matematici i
prouavanju brojeva kao osnovnih principa svih stvari, govorei da u brojevima mogu sagledati kako zaetke univerzuma
tako i njegove krajnje oblike; da su elementi brojeva elementi
svega postojeeg, i da je itav univerzum jedna proporcija ili
broj.
Pitagorejska verovanja dodirnula su svaku oblast ovekovih nastojanja: etiku, teologiju, nauku, politiku, umetnost, arhitekturu i primenjene vetine kao to su geografija, navigacija

i astrologija. Pitagora je izmislio princip muzikih oktava i intervala, izumeo mnoge rei kao to su filozof i kosmos i
otkrio zakon suprotnosti. On je bio sastavlja prve knjige koja
je govorila o svojstvima biljaka. Uivao je glas vrsnog vidovnjaka koji je stupio u dodir sa duhovima, nekromanta sposobnog da ih kontrolie, tumaa snova, arobnjaka, alhemiara,
astrologa i majstora magijskih uenja svih naroda. Kolo Sree
potie iz vremena kada ga je Pitagora osmislio kao orue za
gatanje.
Pitagoru su opisivali kao oveka visokog, u dobroj fizikoj
kondiciji, prijatnog za oko, ozbiljnog i dostojanstvenog, obuenog u odeu bele boje sa zlatnom krunicom na glavi. Kae se
da je imao zlatno bedro, vidljivi dokaz njegovog boanskog
porekla kao dodatak njegovoj zadivljujuoj inteligenciji. Pripisivali su mu brojne nadljudske moi: znao je da razgovara sa
ivotinjama, da leti, i da bude na dva mesta u isto vreme.
Zbog svoje istote, on jedini od svih ljudi bio je u stanju da
uje Muziku Sfera, veno prisutnu nebesku harmoniju - muziku
koju planete i zvezde izvode dok krstare nebom. (Navodno, ova
muzika stalno svira a izvode je planete, tako to svaka utka po
jednu notu u tu nebesku melodiju, ijeg postojanja bismo postali svesni tek kada bi prestala.) Prema Pitagorejcima, ova harmonija nalazi se u latentnom obliku u naem najdubljem biu,
doputajui nam da uestvujemo u iroj harmoniji univerzuma
i obdarujui nae ivote muzikom, skladom i radou. Verovali
su da naa ula vida i sluha imaju svrhu da usklade nau unutranju harmoniju sa harmoninim pokretima nebeskih tela.
Pitagorejci su verovali u mnotvo svetova, u postojanje
drugih svetova slinih zemlji koje nastanjuju stvorenja manje
ili vie prepoznatljiva za nas; verovali su da je mesec i svaka zvezda jedan svet, koji sadri zemlju, vazduh i nebo kao
deo jedne beskonane nebeske prirode. Pitagora je govorio o
sferinoj zemlji koja se u krunoj orbiti kree oko sunca i o

20

21

ljudima sa besmrtnim duama koji bivaju nagraeni i kanjeni kroz reinkarnacije (on se seao svih svojih ranijih ivota).
Prema Plutarhu, Pitagora je objasnio da je pomraenje meseca
uzrokovano interpolacijom zemlje izmeu njega i sunca.
U Francuskoj u doba renesanse postojalo je vie akademija
u kojima se kolovanje izriito baziralo na pitagorejskim pretpostavkama o brojevima i harmoniji. U Guliverovim putovanjima, knjizi omiljenoj kod mnogih generacija dece, Guliver je
u Liliputu pronaao razvijeno pitagorejsko drutvo u potpunosti posveeno matematici, astronomiji i muzici.
Po miljenju jednog klasinog uenjaka iz 1706, ako se slava jednog filozofa moe meriti duinom trajanja njegove doktrine i irinom podruja gde je vrila uticaj, onda se niko ne moe
porediti sa Pitagorom jer je njegova miljenja, dobrim delom,
prihvatao i prihvata, sve do dananjih dana, najvei deo sveta.
Dva najvrsnija oveka antike Grke, Sokrat i Platon, u
potpunosti su sledili njegovu doktrinu i metode razlaganja a
esto se pominju i danas, vekovima kasnije. (S.K. Heninger,
Touches of Sweet Harmony, 1974). Pitagora, zajedno sa mnogim sledbenicima bio je progonjen i ubijen, a sve njegove kole spaljene su negde oko 495. godine p.n.e., kada mu je bilo
sedamdeset i pet.
U pitagorejskoj shemi, religija i nauka ne samo da koegzistiraju zajedno, one zavise jedna od druge. Za pitagorejce, kosmos
je predstavljao izvor lepote, model lepote, i kriterijum za prepoznavanje lepote.
Negde u vreme slavnog naunika (ser) Isaka Njutna (1642
- 1727), ivot je u oblasti trgovine i nauke postao dovoljno sloen da pred brojeve postavi nove zahteve. Sada su oni postali
praktine stvari namenjene upotrebi u svakodnevnim ljudskim
poslovima. U isto vreme, kao da je sve otilo pod zemlju, skriveno od oiju javnosti nairoko su cvetala tajna drutva i mistina literatura.

L. Dau Balije
Godine 1847. rodila se jedna izuzetna ena po imenu Sara Doana Denis (Sarah Joanna Dennis). Vrstan poznavalac Biblije i
dela Pitagore, Platona i drugih filozofa, ona je zaetnik zapadne
numerologije, koju je nazvala Sistem brojanih vibracija. Njena
knjiga, Filozofija brojeva, izdata je 1908. a zatim su usledile i
mnoge druge, sve potpisane njenim venanim imenom: g-a L.
Dau Balije (Dow Balliet). Njene knjige su duhovne i usmerene
ka tome da, uz pomo boja, zvukova i vibracija, u ljudima probude svest da su Boanska Bia. Slobodno je govorila o reinkarnaciji i o znaaju donoenja odluka u naem ivotu. Godine
1911. postala je upravitelj kole za psihologiju i fiziku kulturu u Atlantik Sitiju. Govorila je o svojim nonim putovanjima vozom kada je zaista sluala Muziku Sfera, opisujui je kao
slabo ujnu, velianstvenu muziku to izvire iz dubina zemlje
i mora, u kojoj su srebro, voda, vatra i jedinstvenost svega tako
pomeani, da je ispunjava strahopotovanjem. Predavala je u
Crkvi i koli filozofije Novog Doba i bila prijatelj sa njenim utemeljivaem, lekarkom Dulijom Seton Sirs (Julia Seton Sears),
kojoj se u zaslugu pripisuje da je numerologiji dala njen sadanji
naziv.
Dr Seton je 1912. i sama postala autor jedne knjige, Vaa
aura i vaa osnovna crta. (Physical Culture, Atlantic City, New
Jersey). Njena etrnaestogodinja erka, Duno Bel Kap (Juno

22

23

Mada postoje mnogobrojni dokazi da je Pitagora izuio numerologiju u Egiptu i svoje znanje preneo Zapadnom svetu,
jedni izvori govore o tome da su ovo sveto uenje u Egipat
doneli Jevreji, a drugi da su ga Jevreji primili dok su boravili u Egiptu. Postoje, takoe, dokazi da su nauku o brojevima
koristili Haldejci pre 11.000 godina. Ovu nauku su izuavali
Feniani, Hindusi, Kinezi, Tibetanci, postojala je i u Arapskim
zemljama, kod Maja, amerikih Indijanaca i Maara.

Belle Kapp), studirala je kod g-e Balije, i kasnije nastavila

njeno uenje, doprinevi time da numerologija postane praktina nauka, kakvu emo je predstaviti u ovoj knjizi. Dr Duno
je osnovala Kalifornijski institut za numeroloka istraivanja
u kome su se prouavale brojke. Postojao je 25 godina a Numerologija, romansa i vae ime tampana je zajedno sa drugim
istraivakim radovima. Koristila sam je kao glavni izvor za
moje pisanje.
Planovi izraavanja, Izazovi, Vrhunci, i Tablica dogaaja,
sve to je zapoeto u Institutu. Njihova knjiga je predstavila
njihova gledita u tako pozitivnom svetlu da je numerologija oivela kako za mene, tako i za mnoge druge istraivae
irom sveta. G-a Balije je umrla 1929. u 82. godini, a dr
Duno 1984, dva meseca pre svog stotog roendana. U njima
vidim rodonaelnike numerologije i koristim ovu priliku da
im izrazim svoju ljubav, odanost i zahvalnost za upliv koji su
imale na moj ivot, a od sada, moda, i na va...

24

Poglavlje I
KOMPLETAN UVOD U BROJEVE
Pristupite ovim simbolima kao da su vam potpuno nepoznati
i pokuajte da ih vidite drugim oima. Ovo su simboli svetih,
boanskih energija koje se manifestuju na naoj planeti. Postupajte sa njima sa velikim potovanjem i razumevanjem u
skladu sa njihovom vanou. Grupisani su kao parni i neparni brojevi, jer se tako najbolje meusobno dopunjuju. Generalno gledano, svaki broj ima problem sa sledeim brojem
i brojevi esto smetaju jedni drugima. Takve grube ivice valja
povremeno imirglati sve dok se brojevi ne poveu, uklapajui
se i meusobno dopunjujui.

25