VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA
NOVI BEOGRAD

SISTEM KVALITETA

ISTORIJSKI RAZVOJ
KVALITETA
2015

Profesor:
Student:
Dr. Radivoj Popovi
Luki Milo 31/2013

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

SADRAJ
1.

UVOD......................................................................................................................................3

2.

RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU...........................................................................4

3.

SREDNJOVEKOVNE GILDE................................................................................................6

4.

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA............................................................................................8

5.

RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA...................................................11

6.

5.1.

OUHARTOVO VIENJE KVALITETA...................................................................12

5.2.

VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU.........................13

RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA........................................................14

6.1.

UVOENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN.......................................................17

7.

MEUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU.......................................18

8.

ZAKLJUAK........................................................................................................................22

9.

LITERATURA.......................................................................................................................23

Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

1. UVOD
Kvalitet nije novi izum u istoriji oveanstva. Iako je tokom osamdesetih godina prologa
veka, kvalitet bio zvuna re u akademskim urnalima, poreklo kvaliteta datira jo iz vremena
drevnog Egipta. Pravac kvaliteta se tokom godina, decenija i vekova razvijao od nivoa gde se
nain izrade prenosio direktno sa majstora na egrta, sve do standardizovanog sistema kvaliteta
gde se svi procesi i rezultati mere, dokumentuju i analiziraju. Godine 1987. Meunarodna
organizacija za standardizaciju ISO je objavila prve standarde za upravljanje kvalitetom. To se
navodi kao kamen temeljac prvog zajednikog standarda za upravljanje kvalitetom u kome se
navodi ta sistem kvaliteta za upravljanje treba da sadri.
Sistem kvaliteta se razvijao velikom brzinom tokom prolog veka. Tehnoloke inovacije u
sistemima upravljanja kvalitetom su promenila poslovni svet i organizacije su primorane da se
prilagode i prihvate vaee teorije ili zahteve.
U ovom seminarskom radu osvrnuemo se na hronoloki razvoj sistema kvaliteta od samih
poetaka ljudske istorije do savremenog doba. Takoe emo obraditi i nastanak i razvoj ISO
organizacije kao kreatora najvanijeg zajednikog standarda za unapredjenje kvaliteta.

2. RAZVOJ KVALITETA U STAROM VEKU

Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

Prvi znaci kvaliteta u ureenom obliku su zasnovani za vrame gradnje Velike piramide u
Gizi. Naunici se slau da su alati i mere korieni tokom izgradnje piramide, bili usko i
profesionalno uraeni da je morao biti usvojen standardni sistem za odravanje kvaliteta.
Istoriari su takoe pronali oslikane peine iz doba drevnog Egipta koje prikazuju slike
kontrolora koji su nadgledali gradilite.

Slika 1: Velika piramida u Gizi1

Drugi znaci kvaliteta u ureenom obliku nalaze se u Hamurabijevom zakonu. Prema

Hamurabijevom zakonu ako se neka kua srui i pri tome vlasnik te kue pogine, graditelj e
takoe biti ubijen. Ako pak u nesrei pogine dete vlasnika kue, takoe dete graditelja mora biti
ubijeno. Ideja ovog bizarnog zakona bila je da se stvori zakonodavstvo u vezi sa radom i
odgovornosti za proizvod. Pored toga Hamurabijev zakon sadri jo i propise koji se tiu plata,
ekonomskih transakcija i sporazima/ugovora.
Nekoliko stotina godina nakon Hamurabijevog zakona, u vreme vladavine dinastije ou, u
drevnoj Kini je donet ustav koji sadri informacije i zakone o javnom upravljaljanju i kako je
monarh upravljao radom vlade. Najznaajniji relevantni dokaz iz ustava ou je taj to je to bila
1
http://media-2.web.britannica.com/eb-media/06/122506-004-C49D5B30.jpg

Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

prva sistemski organizovana struktura koja je i dalje u upotrebi. Drugim reima moe se navesti
kao prvi sistem kvaliteta na osnovnom nivou.
U doba pre srednjeg veka Evropom su vladale kulture antike Grke i drevnog Rima. Obe
kulture su dale veliki doprinos razvoju savremenog drutva. Grci su dosta vremena posveivali
umetnosi, filozofiji i sistemima vladavine i pravosua. Rimsko carstvo je imalo prvi
uspostavljeni sistem gradnje. To se na prvi pogled vidi na raznovrsnim tipovima rimskih
hramova krunog ili osmougaonog oblika, rimskih kua i palata, samostalnih ili grupisanih u
blokove, carskih palata velianstvenih po razmerama, teatrima, hipodromima i javnim
kupatilima.

Slika 2: Rimski akvadukt1

Rimljani su preuzeli Etrurski luk i koristili ga ra razne graevine. Reanjem lukova jedan do
drugog u krug dobili su kupolu. Napozatije graevine u kojima su koristili sistem lukova su
svaka ko akvadukti koji su sluzili za dovoenje svee vode sa udaljenih mesta.

3. SREDNJOVEKOVNE GILDE
Doba srednjeg veka se moe nazvati i doba zanatstva. U Evropi je padom Zapadnog
Rimskog carstva nastupio period takozvanog mranog doba. Najezdama germanskih plemena
1
http://sr.wikipedia.org/wiki
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

gradovi su umnogome unisteni pa je veina stanovnitva ivela po selima. Dolo je do opadanja
kvaliteta proizvodnje jer su zanatlije bili uglavnom slobodni seljaci kmetovi, kojima nije ilo u
korist poboljanje kvaliteta jer je svaki viak zadravao njihov gospodar. Trgovina je stala jer su
putevi postali nebezbedni a reni putevi neisplativi jer su feudalci zadravali pravo na
naplaivanje carine ili ak potpuno oduzimanje robe. Sredozemnim morem su zagospodarili
muslimani dok je jedino Venecija preko Jadranskog moraa trgovala sa Vizantijom, na koju se ovo
opadanje proizvodnje i trgovine nije odrazilo u potpunosti.

Slika 3: Srednjevekovno zanatstvo1

U XI i XII veku dolazi do oivljavanja novane privrede, razvija se trgovina i zanatstvo i

napreduju gradovi. U ampanji grofovi organizuju sajmove u svojim najznaajnijim gradovima
na kojima se sastaju trgovci iz Italije i sa severa Evrope. Dva veka su ovi sajmovi bili
najznaajnije pijace u Zapadnoj Evropi. U to vreme vete zanatlije formiraju specijalna
udruenja zvana gilde. U srednjovekovnoj Evropi gilde postaju kako glavni proizvoai tako i
glavni kontrolori kvaliteta. Znanje i vetina izrade se prenosila sa majstora na egrta. Drugim
reima najvetiji majstor je prenosio svoje znanje na egrta odravajui tako do tada postignut
kvalitet.
1
http://www.imareal.sbg.ac.at/animalwiki2/images/a/a5/Archzoofig10.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

U XIII veku zanatlijske gilde, menjaju ime u esnafe. Tada se prvi put javljaju i kalfe kao
plaeni radnici. Ovi esnafi su bili odgovorni za razvoj strogih pravila za kvalitet proizvoda i
usluga. Inspekcijski odbori sprovode pravila oznaavajui besprekorne proizvode sa posebnom
oznakom ili simbolom. Zanatlije esto stavljaju drugi trag na robu koju proizvedu. U poetku je
to sluilo da se prati poreklo proizvoda ali tokom vremena, taj znak je predstavljao ugled
majstora. Godine 1266. u Engleskoj je donet zakon o obeleavanju hleba koji nalae upotrebu
peata ili takice na vekni hleba. To je jedan od najranijih poznatih zakona o robnim markama.

Slika 4: Pakra iz XIII veka1

Zlatari su od 1363. morali da na proizvod ugraviraju svoj potpis ili lini simbol sa oznakom
kvaliteta materijala. Proizvoai noeva, flaa i porcelana su takoe morali da obeleavaju svoje
proizvode pogotovo u vezi Kineskog porcelana. Na takvim proizvodima znak je davao uvid o
zemlji porekla.

4. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
Sledea vana prekretnica u istoriji kvaliteta bila je industrijska revolucija. Poto je veina
zanatlija i dalje svoje proizvode prodavala na lokanom nivou, imali su ogroman lini interes u
ispunjavanju potraba kupaca za kvalitetnom robom. Ako ne bi ispunili potreban kvalitet postojao
1
https://c2.staticflickr.com/4/3648/3361798226_d17faab4c1.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

je rizik od gubitka kupaca a samim tim i od gubitka zarade. Stoga, je proizvoa morao da
odrava kontrolu kvaliteta, pregledanjem robe pre prodaje.
Sredinom XVIII veka prelazi se na potpuno novi nain proizvodnje uvoenjem maina u
proizvodnju. Uvoenje maina je zavisilo od pojedinanih pronalazaka. Do proboja je dolo u
tekstilnoj industriji. Pronalasci kao letei unak, mehaniki razboj, predilica, unapredili su
proizvodnju i kvalitet proizvoda. Pojavljuju se fabriki sistemi, kao proizvod industrijalizacije u
Evropi, koji razdvajaju zanatstvo u specijalizovane segmente. Ovo je primoralo zanatlije da
postanu fabriki radnici a vlasnike prodajnih radnji da postanu proizvodni supervizori i donelo
smanjenu autonomiju zaposlenih. Veliki proizvoei osnivaju fabrike kao radne organizacije sa
velikim brojem zaposlenih. Kvalitet u fabrikom sistemu bio je osiguran kroz umee radnika i
dopunjen nadzorom ili inspekcijom. Neispravni delovi su ili bili preraeni ili odbacivani kako
kart. Prvu fabriku osnovao je Riard Arkrajt u Engleskoj 1774. godine koja se bavila preradom
pamuka.

Slika 5: Fabrika prerada pamuka1

Meutim, najvaniji pronalazak koji je pokrenuo industrijsku revoluciju, je parna maina

Dejmsa Vata 1769. Princip rada i konstrukcija ove maine je omoguila nezavisnost od
geografskih i atmosferskih uslova, to jest industrija je mogla da se razvija bilo gde. Ovaj izum je
uticao i na razvoj i ubrzanje saobraaja konstruisanjem parobroda i parnih lokomotiva. Samim
tim vreme i cena transporta robe je smanjena.

1
http://s3-eu-west-1.amazonaws.com/lookandlearn-preview/A/A003/A003171.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

Slika 6: Parna lokomotiva sa poetka XIX veka1

U SAD 1798. Tomas Deferson je doneo koncept o zamenjivim delovima u proizvodnji

puaka. Taj koncept vodi poreklo iz Francuske od strane francuskog oruara Onore Blana. U
Francuskoj gde je sistem majstor-egrt jo uvek bio na snazi ovaj koncept je radio veoma dobro,
ali se u Americi nije pokazao kao dobar. Najvanija lekcija iz neuspeha ovog pokuaja bio je
koncept varijacije. Iako su puke imale zamenjive delove, ovi delovi su morali biti skoro
identini da bi se uklopili.
Tokom XIX veka poveana je specijalizacija i podela rada a masovna proizvodnaja je
zahtevala vie formalne kontrole. Kontrolori su koristili merne ureaje radi otkrivanja
nedostataka i razdvajali su dobre od loih proizvoda. Koristili su pribor za merenje da bi otkrili
neadekvatne delove i da bi osigurali da se delovi uklapaju u finalnoj montai. Merni ureaji su
omoguili da kontrola bude kvalitetnija u odnosu na kontrolu koja se sprovodila iskljuivo odoka
i dali su kontrolorima novi ugled.
Krajem XIX veka SAD se sve vie udaljavao od evropske tradicije. Usvojili su novi
pristup upravljanja razvijen od strane Frederika Tejlora. Tajlerov cilj je bio poveanje
produktivnosti bez poveanja broja kvalifikovanih radnika. To postie tako to planiranje
preputa specijalizovanim inenjerima i koristei proizvodne radnike i kontrolore za izvravanje
tih planova. Tejlorov pristup, takoe poznat i kao Tejlorizam, je vodio ka ogromnom rastu
1
https://rpapia13wh.wikispaces.com/file/view/first_steam_train.jpg/275651258/first_steam_train.j
pg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

produktivnosti ali je imao i mnogo nedostataka. Radnicima je sve vie smanjivana mogunost
kontrole pa je ubrzana proizvodnja dovela do pada kvaliteta.

Slika 7: Frederik Tejlor1

Da bi izbegli pad kvaliteta, kompanije su organizovale specifine grupe radi postizanja

kvalitetnije izrade i spreavanja da kart stigne do kupca. Te grupe su bile autonomne i
razdvojene od proizvodnje. Stvaralac modernog proizvodnog sistema, Henri Ford, takoe je
uticao na stvaranje sistema kvaliteta. Ford je predstavio izbalansirane proizvodne linije koje su se
sastojale od proizvodnih jedininica sa razliitim zadacima.

5. RAZVOJ KVALITETA U PRVOJ POLOVINI XX VEKA

U ranim 1900-tim, meranja su postala prefinjenija, a kontrola proizvoda sve vanija.
Poinju da se pojavljuju tolerancije. 1906. u Velikoj Britaniji su standardizovane tolenacije, a
1907. pojavljuju se granina merila. Sve vie se razvijaju i usavravaju merni ureaji. Godine
1922. G. S. Redford formalno je povezao kontrolu proivoda sa kontrolom kvaliteta. Po prvi put
kvalitet je smatran kao nezavisna fukcija i posebna grana menadmenta. Redford je definisao
1
http://www.stevens.edu/library/sites/library/files/Taylor.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

10

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

kvalitet kao ispunjenje utvrdjenih uslova sa akcentom na kontrolu proizvoda. On je takoe
predloio neke trajne principe kvaliteta, kao to su, ranija ukljuenost dizajnera, bliska saradnja
izmeu razliitih odeljnja, postizanje rezultata unapreenjem kvaliteta sa poveanjem
proizvodnje i niim trokovima.
Poetak XX veka obeleen je raanjem procesa miljenja. Veliki uticaj na razvoj kvaliteta
imao je Valter ouhart zaposlen u Vestern Elektirku. Tokom svog rada, ouhart se fokusiao na
proces kontrole zasnovan na statistici. Satistika je bila kljuan izum sa ciljem spreavanja
varijacije. ouhartov cilj je bio da kontrolie varijacije analizom procesa, da bi prepoznavanjem
uzroka mogao da ih preduredi. On je prvi uspostavio jednostavan proces poboljanja kvaliteta.
Faze u tom procesu specifikacija, proizvodnja i kontrola. Kasnije prelazi u Bel laboratoriju. Dok
je radio u Bel laboratoriji, zajedno sa svojim saradnicima, shvatio je da hladan i tvrd
menadment baziran na Tejlorizmu moda i nije najefikasniji. Prouavanje i istraivanje u
laboratoriji dovelo je od uspostavljanja HR (Human Relations) 1 pokreta. Valter ouhart je
1931. godine opisao kvalitet kroz nauni pristup objavljivanjem knjige Ekonomska kontrola
kvaliteta industrijskih proizvoda.

Slika 8: Logo kompanije Vestern Elaktrik2

5.1.

OUHARTOVO VIENJE KVALITETA

ouhart je ponudio pragmatian koncept kvaliteta koji glasi: Mera kvaliteta je koliina
koja moe imati razliite numerike vrednosti. Drugim reima, mera kvaliteta, bez obzira na
njegovu definiciju, je promenljiva. ouhartov naglasak na meru u njegovoj definiciji kvaliteta,
oigledno se odnosi na njegove recepte za statistiku kontrolu kvaliteta, to zahteva brojeve.
1
Meuljudski odnosi
2
http://partstore.langsungjadi.com/image/cache/data/Logo2/WesternElectric-100x100.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

11

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

On je prepoznao da iz obradnih procesa moe izvui podatke. Na primer, proces u kom se
metal see na komade daje odreene mere kao to su duina, visina, teina... Utvrdio je da ovi
podaci mogu biti analizirani korienjem statistike tehnike da se vidi da li je proces stabilan i
pod kontrolom ili je pogoen nekim posebnim uzrocima koje treba ispraviti. Pri tome ouhart je
postavio osnove kontrolnih karata, koje danas predstavljaju najvanije alate za unapreenje
kvaliteta.

Slika 9: Valter ouhart1

ouhartov koncept je nazvan statistika kontrola kvaliteta. On se razlikuje od proizvodne

orjentacije po tome to ovakav proces stvara kvalitet ne samo za gotov proizvod, ve i za proces
kojim je taj proizvod dobijen.

5.2.

VOJNA STANDARDIZACIJA U DRUGOM SVERSKOM RATU

Za vreme Drugog svetskog rata, Amerike vojne snage poinju sa korienjem

ouhartovog pronalaska statistikog upravljanja procesom. U cilju da kao sila ostanu vojno
efikasni, zalihe, puke i municija morali su da budu pouzdani i slinog kvaliteta. Vojska SAD-a
je poela da zahteva od svojih dobavljaa da koriste statistiko upravljanje procesom da
1
http://www.resourcesystemsconsulting.com//wp-content/uploads/shewhart.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

12

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

osiguraju kvalitet. Tokom rata vojska je stvorila zahteve koje su sve zalihe morale da ispune.
Vojni standard je prvi standard koji je naao iroku primenu. Nakon zavretka drugog svetskog
rata SAD su bili vodea zemlja u obnovi Japana. Japan je tokom rata pretrpeo ogromne gubitke i
razaranja. Godine 1945. Amerika je imenovala

Generala Daglasa Mek Artura kao vou

politike, socijalne i ekonomske obnove Japana. General Mek Artur je postavio dva Amerika
konsultanta Dozefa Jurana i Valtera Deminga, da mu pomognu oko obnove. Dozef i Valter,
kako e se kasnije ispostaviti, postali su dve najuticajnije osobe za razvoj kvaliteta.

Slika 10: Kontrolni grafikon za statistiko upravljanje procesom1

6. RAST KVALITETA U POSLERATNIM GODINAMA

Godina 1946. je bila prekretnica za organizacije koje se baziraju na kvalitet. Tri glavne
organizacije su osnovane te godine.
1. Ameriko drutvo za kvalitet ASQ
2. Meunarodna organizaciju za standardizaciju ISO i
1
http://sr.wikipedia.org/wiki/Kontrolni_grafikon
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

13

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

3. Japansko udruenje naunika i inenjera JUSE
Ameriko drutvo za kvalitet ASQ je osnovano na kraju rata kad su ameriki eksperti
eleli da pronau naine za nastavak unapreivanja kvaliteta. Meunarodna organizacija za
standardizaciju ISO je osnovana u Londonu kada su se predstavnici 25 zemalja okupili na
Institutu graevinskih inenjera u Londonu, i odluili da stvore novu organizaciju za olakanje
meunarodnih koordinacija i ujedinjenje industrijskih standarda. Japansko udruenje naunika
i inenjera JUSE je osnovana da promovie sistematsko istraivanje koje je potrebno za
napredovanje nauke i tehnologije i da doprinese razvoju kulture i industrije.

Slika 11: ASQ1

Slika 12: ISO2

Slika 13: JUSE3

Pedesete i ezdesete godine dvadesetog veka bile su zlatne godine troenja i kupovine robe
u Americi. Ameriki potroai su eleli da kupuju amerike proizvode i fabrike su bile
fokusirane na kvantitet na utrb kvaliteta. I dok se u Amreici troilo, Japan se koncentrisao na
kvalitet. Dozef Juran zaintrigiran upravljanjem kvalitetom i njegovi napori u Japanu bili su
1
http://www.pacificstainless.com/images/ASQ%20Logo.gif
2
http://iet.jrc.ec.europa.eu/etv/sites/etv/files/images/news/iso-logo.gif
3
http://www.fujiken1.co.jp/files/juse.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

14

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

kljuni faktor u razvoju kvaliteta. Najprimetnije izdanje Dr. Jurana bila je knjiga Prirunik za
upravljanje kvalitetom. U isto vreme drugi savetnik po pitanju kvaliteta, Valter Deming, radio je
na poboljsanju japanske proizvodnje. Deming je bio zainteresovan za ouhartove statistike
tehnike i kasnije je objavljuje dve glavne inovacije vezane za kvalitet. Demingovih 14 taaka za
upravljanje, i dalje je aktuelna tema u dananjem biznisu. Druga inovacija bio je takozvani
Demingov toak koji je sadrao etiri koraka i ideja koja se krila iza toka stalno
unapreenje kvaliteta.
1960-e su bile decenija mnogih inicijativa vezanih za kvalitet. Japanski Doktor Kaoro
Iikava drao je predavanja nisko kvalifikovanim radnicima o korienju jednostavnih
statistikih metoda. Dr. Iikava je dizajnirao nekoliko kvalitetnih alata koji se koriste ak i danas.
To je ukljuivalo u dijagram uzroka i posledice (takoe nazvan Iikava dijagram), sedam alata
kvaliteta i kruoci kraliteta. Ideja iza svih inovacija bila je pojednostavljenje za korienje od
strane nie kvalifikovanih radnika.

Slika 14: Kaoro Iikava japanski otac kvaliteta1

Krajem sedamdesetih, Guru iz oblasti upravljanja kvalitetom Filip Krosbi, objavio je irom
svera poznatu knjigu Kvalitet je besplatan. Krosbi je titulu Gurua dobio na osnovu njegovog rada
u biznisu i po inovacijama. Imao je veliki uticaj u promeni puta oraganizacija koje su tragale za
boljom pouzdanou, profitabilnou i efekasnosti. Osamdesete su donele jo vei rast kvaliteta.
Amerikanci su uvideli da je nametnuta pretnja Japana posledica vieg kvaliteta proizvoda i
1
http://1.bp.blogspot.com
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

15

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

proizvodnje. 1987. amerika vlada proglaava oktobar za Nacionalni mesec kvaliteta tokom
kojeg se delila nagrada za kvalitet. Iste godine Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO
izdaje standard ISO 9000 koji se fokusira samo na kvalitet i upravljanje kvalitetom.
U devedesetim su viena dva znaajna prilaza ostvarivanju kvaliteta. Godine 1994.
Meunarodana organizacija za standardizaciju aurirala je svoj ISO 9000 standard kvaliteta u
ISO 9000:1994. 1995. amerika kompanija Deneral elekritk razvila je svoje prilaze kvalitetu
nazvane SIX SIGMA ( est sigma). est Sigma je sistem merenja u kome se mere mane u
datom procesu i omoguuje lak grafiki pristup rezultatu, a koji upuuje na pravac kojim
treba ii za unapreenje stanja.1
Sledei prilaz kvalitetu pokrenut u devedesetim bilo je Benchmarking. Benchmarking
predstavlja model za proektovanje proizvoda i procesa na bazi skupa ciljeva koji predstavljaju
najbolju svetsku praksu. Ovaj prilaz je prvo razvijen u japanskoj kompaniji Toyota pod
sloganom biti najbolji od najboljih. U praksi je naznio poreenje sa najboljim unutar
organizacije, u odnosu na konkurenciju ili u odnosu na najbolje u odreenim funkcijama ili
privrednim granama.
U prvoj deceniji dvadesetprvog veka nisu se desile neke znaajnije promene na planu
upravljanja kvalitetom. Pomenuemo samo nadogradnju ISO 9000 standarda od strane
Meunarodne organizacije za standardizacuju 2000. i 2008. godine.

6.1.

UVOENJE SISTEMA KVALITETA U JAPAN

Po izlasku iz Drugog svetskog rata poraeni Japan se posveuje obnovi. Znatno poboljani
kvalitet postaje nacionalni interes. Jedna organizacija, danas poznata irom sveta, pod nazivom
JUSE Japansko udruenje naunika i inenjera odigrala je veliku ulogu u uvoenju kvaliteta u
Japan. Tokom 1949. godine formirana je istraivaka grupa posveena upravljanju kvalitetom,
1
http://www.cqm.rs/2012/cd1/pdf/39/05.pdf
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

16

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

iji je rukovodilac bio Kaoru Iikava (1915-1989). U posleratnim godinama Japan je bio pod
amerikom okupacijom i pod upravom amerikog generala Mek Artura. Mek Artur poziva
amerike eksperte iz oblasti kvaliteta, Valtera Deinga i Dozefa Jurana, da dou i edukuju
japanske rukovodioce. Deming prvi poinje da dri seminare u Japanu 1950. godine. Juran od
1954. poduava postupak za mobilizaciju resursa celokupnog preduzea kako bi se kvalitet
ostvario a zatim i poboljao. Znaajna je hronologija kojom je sprovoena obuka japanskih
inenjera i radnika. Deming i Juran su se od 1950. do 1954. godine obraali najviem
upravljakom i rukovodeem kadru, a JUSE je za operativce u upravljanju kvalitetom, 1956.
godine pokrenula radio-difuzni kurs o kvalitetu koji je u jutarnjim asovima pre odlaska na posao
slualo na hiljade uesnika koji su se bavili problemom kvaliteta proizvoda.
Oko 1960. godine Japanci su bili u stanju da dalje nastave sami. Razradili su sopstvenu
doktrinu. 1962. godine, JUSE je tampala asopis pod nazivom Upravljanje kvalitetom u kome
je Iikava pozvao poslovoe da po preduzeima formiraju male grupe radnika dobrovoljaca koji
bi prouavali metode upravljanja kvalitetom i tada ih nazvao kruocima za kvalitet. U poetku
su oni predstavljali vid obuke, pre nego to su postali instrument za poboljanje kvaliteta,
produktivnosti i meuljudskih odnosa. U Japanu je obuka za kvalitet poela od vrha hijerarhije
pedesetih godina trebalo joj je desetak godina da se spusti u bazu.
Od kada su se pojavili 1962. godine japanski kruoci kvailiteta su u toku jedne godine
preli impresivan broj od 3000 osnovnih kruoka sa oko milion zvanino prijavljenih uesnika u
JUSE. Iikava, koji je bio njihov osnova procenjivao je da su te cifre bile i vee. Broj kruoka
kvaliteta narastao je do 1970. godine do 35 hiljada.
Krajem 70-ih godina zemljama zapada postalo je jasno da se konkurentnost japanske
industrije u velikoj meri zasniva na upravljanju kvalitetom proizvoda. Brojne privredne
delegacije sa zapada poseivale su Japan da bi naine upravljanja kvalitetom donele u domovinu.

7. MEUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU

ISO je stvoren iz unije dve organizacije. Jedna je bila ISA (Internacionalna federacija
nacioinalnih asocijacija za standardizaciju), osnovana u Njujorku 1926. sa upravom u
vajcarskoj. Druga je bila UNSCC (Koordinativni komitet ujedinjenih nacionalnih standarda),
osnovan u Londonu 1944. godine. U Lodonu 1946., 65 delegata iz 25 zemalja sastalo se da
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

17

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

diskutuju o budunosti meunarodne standardizacije. Skraenica ISO nije akronim punog imena
organizacije ve potie od grke rei ISOS to znai jednakost. ISO zvanino poinje sa radom
godinu dana nakon konferencije sa 67 tehnikih odbora (grupa eksperata fokusiranih na
zasebnim subjektima). Delegati su se sloili da

ustanovljenje mora formalno ratifikovati 15

zemalja u roku od est meseci. Poslednja petnaesta ratifikacija stigla iz Danske 23. februara.
Nekoliko kljunih koraka je uinjeno iste godine. U aprilu na sastanaku u Parizu potvren je
predloeni spisak tehnikih komiteta ISO a u junu je imenovan generalni sekretar. Znaajan rad
je zapoet na uspostavljanju veza sa mnogim meunarodnim organizacijama koje su imale
interes na raznim poljima standardizacije.

Slika 15: Prvo sedite ISO1

1949. sele svoje sedite u malu privatnu kuu enevi. U ranim pedesetim centralni
sekretarijat sainjavalo je 5 zaposlenih lanova.
Prvi ISO standard izdat je 1951. godine i imao je naziv Preporuke u ovom trenutku
ISO/R 1:1951. Objavljena je Srandardna referentna temperatura za industrijske duine merenja.
Od tada ovaj standard je auriran mnogo puta i sada nasi naziv ISO 1:2002. Od samog stvaranja
ISO objavljuje na mesenom nivou informacije o svojim tehnikim odborima, objavljenim
standardima i administrativnim promenama. Ove informacije izlaze u ISO urnalu.

1
http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-story_malagnou_offices.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

18

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

Slika 16: ISO urnal iz 1952.1

Godine 1955., ISO lanovi se okupljaju u Stokholmu radi zasedanja tree gneralne
skuptine. Poetkom te godine ISO broji 35 lanova i 68 standarada, zvanih preporuke. Na kraju
decenije objavlljuju standard ISO 31 koji se odnosi na veliine i jedinice (ovaj standard je sada
auriran i zove se ISO 80 000). ISO 31 bazira se na SI sistemu veliina i jedinica. Cilj SI sistema
je da postigne svetsku jednolikost u mernim jedinicama. ISO 80 000 postavlja te jedinice i nain
na koji se koriste.
U ezdesetim ISO nastoji da ukljui to vie zemalja u razvoju u svoj rad za meunarodnu
standardizaciju. 1961. uspostavljaju DEVCO komisiju za pitanja zemalja u razvoju a 1968.
uvode dopisno lanstvo. Ovo omoguava zemljama u razvoju da budu informisani o
meunarodnoj standardizaciji a da pri tom ne moraju da snose pune troskove ISO lanstva.
Ovakva lanstva ostala su popularna do danas i do 2012. broj clanica porastao je na 49.

1
http://www.iso.org/iso/home/2012_iso-journal-may-1952_for-web.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

19

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

1968. objavljen je njihov prvi standard o teretnim kontejnerima. Teret i pakovanje je jedna
od oblasti u kojima je ISO bila posebno aktivana, promenom naina transporta robe irom sveta.
1969. godine generalni sekretar postaje Ole Sturen. U jednom od svojih prvih govora kae da je
meunarodna standardizacija kraj tehnikog nacionalizma.

Slika 17: Brodski transport teretnih kontejnera1

Godine 1971. ISO stvara prve dve tehnike komisije iz oblasti zatite ivotne sredine:
Kvalitet vazduha i Kvalitet vode. Danas ovi odbori su spojeni sa drugim grupama strunjaka
koji se bave ekolokim temama, ukljuujui mnoge kao to su: kvalitet zemljita, upravljanje
zatitom ivotne sredine i obnovljiva energija. Iako lanovi ISO dolaze iz celog sveta samo
nekoliko njih je aktivno u razvoju meunarodne standardizacije. Posete generalnog sekretara su
rezultirale aktivnom ukljuivanju zemalja kao to su Australia, Japan i Kina.
1987. godine, ISO izdaje svoj prvi standard o upravljanju kvalitetom. SERIJA ISO 9000
postao je jedan od najpoznatijih i najprodavanijih standarda. U njemu se govori o tome kakav
proizvoa mora da bude, kakvu organizaciju treba da ima da bi bio pouzdan kao proizvoa,
odnosno da bi bio u stanju da uvek prui traeni kvalitet proizvoda. Prvog januara 1993. godine,
svetsko trite je uvelo seriju standarda ISO 9000, koje oteavaju prodaju proizvoda i usluga od
proizvoaa koji nemaju atest sistema kvaliteta.
1
http://www.royalwolf.com.au/blog/wp-content/uploads/2014/02/Containers-Fastened.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

20

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

Sredinom devedesetih ISO pokree svoju internet stranicu a pet godina kasnije poinje sa
prodajom standarda preko interneta. 1996. ISO lansira standard sistema upravljanj ivotnom
sredinom ISO 14001. Standard obezbeuje sradstva za kompanije i organizacije i pomae im da
kontroliu njihov uticaj na ivotnu sredinu. Osnovna namera standarda ISO 14001 je da se na
globalnom nivou pobolja uticaj organizacija i pojedinaca na ivotnu sredinu.

Slika 18: Dananje sediste ISO1

ISO 26000, meunarodni standard koji prua smernice za drutvenu odgovornost, objavljen
je 2010. godine. Radna grupa koja je razvila ISO 26000 je jedna od najraznovrsnijih grupa u
razvoju ISO standarda. Poetkom 2012. godine ISO je imala 163 lana i preko 19000 standarda.
Danas meunarodni standardi ISO pokrivaju skoro sve aspekte tehnologije i poslovanja.

8. ZAKLJUAK
Razvoj kvaliteta se poinje sa erom drevnog Egipta i evoluirao je vekovima sve do
dananjih dana. Osnovna ideja upravljanja kvalitetom je ta da se uvek reflektuje na drutvu i
1
http://www.maskinochverkstad.se/sites/default/files/story/2013/dec/81532_isocsbuildinggeneva.jpg
Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

21

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

okruenju. Promene ovih faktora razvijale su poslovni svet kao i upravljanje kvalitetom. Od
poetka dvadesetog veka, eksperti mogu izdvojiti sedam razliitih tehnolokih inovacija u
upravljanju kvalitetom. Sedam monumentalnih inovacija su bili razdorni jer su posledice snosile
organizacije koje su propusteile da usvoje nove tehnologije. Jedan od najznaajnijih primera je
proizvodanja Sjedinjenih amerikih drava u sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog
veka. Vodea nacija u proizvodnji nije uspela da isprati trendove i da ispuni najnovije elje
potroaa. Umesto da odgovori na pretnje osvajanju trita od strane Japana, Amerika je
nastavila da se koncentrie na kvantitet umesto na kvalitet.
Danas dominiraju sistemi za upravljanje kvalitetom kako to su ISO 9000, Six Sigma,
Benchmarking Ostaje d se vidi u kom pravcu e se u budunosti razvijati upravljanje
kvalitetom. Kako svet nastavlja da se razvija ka usluno orjentisanom drutvu, moe se
predvideti da e se poveavati uloga informacionih tehnologija. Futuristika predvianja o
potpuno kompjuterizovanim kuama i automobilima moda i nisu tako nerealna. Budee
generacije drutva imae svoje sisteme za upravljanje kvalitetom jer okruenje i drutvo uvek
diktiraju upotrebu sistema za upravljanje kvalitetom.

9. LITERATURA

[1] Abrahamson, E., Rosenkopf, L., 1990. When do bandwagon diffusion roll? How far do they
go? And when do they roll backwards? Academy of Management: Best Paper Proceeding.

Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

22

ISTORIJSKI RAZVOJ KVALITETA

[2] Sistem kvaliteta, Radivoj Popovi, VT strukovnih studija Beograd, Beograd 2014.
[3] http://asq.org/learn-about-quality/history-of-quality/overview/overview.html
[4] http://www.zeepedia.com/read.php?history_of_quality_management
[5] http://www.scribd.com/doc/32080303/UPRAVLJANJE-KVALITETOM#scribd
[6] http://www.iso.org/iso/about/the_iso_story.htm
[7] http://www.sis.pitt.edu/~mbsclass/standards/martincic/iso14000.htm
[8] http://history.state.gov/milestones/1945-1952/japan-reconstruction

Predmet: Sistem kvaliteta,

Student: Luki Milo

23