SEMINARSKI RAD

Predmet: RADIOLOGIJA
Tema: RENDGENSKA SLIKA

Profesor:
Student:
Dr. Jusuf Nukovi
Cemail Mustafa

Decembar, 2015. godina

Sadraj:

1.
UVOD
.3
1.1.
OTKRICE XZRAKA
..4
1.2.XZRACI
5
2.
MRACNA
KOMORA
7
2.1.
FOTOGRAFSKA OBRADA.
..8
3.NASTAJANJE RENDGEN SLIKE
9
3.1.
NIJANSE RENDGEN
SLIKE10
4.
RENDGENOGRAFSKA
TEHNIKA.11
4.1.Kasete
11
4.2.Folija
12

4.3.Rendgenski
film
..13
5.
OSNOVI RENDGENSKE
SLIKE..14
5.1.
Svetlina
..14
5.2.
Rasvetljenje
.14
5.3. Senka I
zasecenje
.15
6.
RENDGENGEOMETRIJA I PROJEKCIONI
EFEKTI..16
7.
ZAKLJUAK
.17
8.
LITERATURA
18

1.

UVOD

Zbog ucestale,tezine i ozbiljnosti razlicitih bolesti,svakodnevno se ulazu

ogromni napori da se usavrse i razviju nova sredstva za njihovo sto ranije
otkrivanje I sto preciznije postavljanje dijagnoze,sve u cilju poboljsanja
rezultata lecenja. Ta sredstva jednim imenom nazivamo dijagnostickim
imidzing metodama(od engleske reci image-slika).
Snimanje rendgen aparatom i belezenjem nalaza na filmskoj ploci spade u
najstarije metode postavljanja dijagnoze.Prema X(rendgenskih)zracimma u
medicine zapocela je ubrzo nakon njihovog otkrica 1895.godine. Slika se
dobija zahvaljujuci elektronskom svetlosnom pojacivacu I televiziskom
sistemu zatvorenog tipa.Na monitoru se rendgenska slika vidi onaliko dugo
koliko je sam objekat izlozen dejstvu X-zraka.

OTKRICE X-ZRAKA

Rendgensko ili X-zracenje pronasao je nemacki fizicar Wilhelm

Konrad Rendgen 8.novembra 1895.godine u svojoj laboratoriji na
univerzitetu u Vicburgu.Kroz dodatne eksperimente Rendgen je otkrio
da ovi zraci putuju pravom linijom da prolaze kroz mnoge supstance,pa
cak I kroz ljudsko tkivo I kosti I da u razlicitim materijalima imaju
razlicite prodornosti,takodje ostavljaju trag na fotografskoj ploci.
Prakticne primene u medici je pocela krajem iste godine,a vec
1896.godine rendgenski zraci se primenjuju za dijagnostiku u mnogim
bolnicama. Rendgenski zraci se danas cesto I nazivaju X-zraci kako ih
je Rendgen nazvao.Sest godina nakon otkrica X-zraka 1901.godine.
Rendgen je za to otkrice dobio Nobelovu nagradu I time postao prvi
dobitnik ove nagrade iz fizike.

(Vilhelm Konrad Rendgen)

X-ZRACI

Rendgenski zraci ili X-zraci zbog

velike energije koriste se u radiologiji
(medicine) kao u kristalografiji za
odredjivanje structure kristala.
Rendgenski zraci spadaju u jonizujuce
zracenje,sto znaci das u naelektrisani
I elektromagnetski aktivni. Kosriste
se u raznim oblastima za ispitivanje
struktura. Poznata je njihova primena
u medicine za dobijanje slike kostiju I
zuba jer prolaze kroz tkiva ne
apsorbujuci se u njima. Zbog velike
energije zraci su prirodni I mogu uz
veu dozu da ostete tkiva.
Cevi u kojima se proizvode X-zraci
nazivaju se Rendgenseke cevi.
Rendgenska cev najcesce je duzine
oko 20-25cm I precnika oko 15cm.
Ona je kljucni deo aparata za
rendgensko zracenje. Iz cevi je
uklonjen vazduh I pritisak je 510
milibara.
To je vakumska cev u kojoj se sa
jedne strane nalazi anoda,a sa druge
katoda uz koju se nalazi zarna nit.
Katoda je na visokom naponu u

odnosu na anodu. Kada zarnom niti

tece elektricna struja ona se uzari(na
oko 2.600K) pa katoda izbacuje
elektrone koji se ubrzavaju u
elektricnom polju izmedju katode I
anode. Elektroni udaraju u anodu koja
je nacinjena od materijala koji su
otporni na visoku temperature. Pri
tome se 99% energije elektrona
pretvara u toplinu,a samo 1%odlazi u
oblik ionizirajuceg zracenja koje pod
pravim uglom izlazi kroz mali otvor na
rendgenskoj cevi.

MRACNA KOMORA

Mracna komora je prostorija u kojoj se obavlja sav rad sa

filmovima:punjenje
kaseta
neeksponiranim
filmovima,
praznjenje kaseta posle ekspozicije filma X-zracima, razvijanje,
fiksiranje I pranje filmova. Sav se ovaj posao sa filmovima
odvija u mraku,odakle ovaj naziv postoji-mracna komora. Treba
da bude postavljen centralno kako bi se sa njom lako
komuniciralo iz svih kabineta u kojima su locirani rendgenaparati. Rad u mracnoj komori se odvija pod izvesnim
svetlom,to je svetlo sijalice snage 15W. Njeno belo svetlo se
propusta kroz rubinske filter(crveno svetlo). U mracnoj komori
treba da vlada temperatura vazduha od 19 do 22C,relativna
vlaznost vazduha oko 60%. Povrsina poda treba da bude
najmanje 6m2. Ulazna vrata su najcesce specijalno konstruisana
kako se pri slucajnom otvaranju ne bi osvetlili filmovi.

FOTOGRAFSKA OBRADA

Fotografska obrada filmova obavlja se u mracnoj komori.

Vrsi se u vlaznom delu mracne komore. Postoje dva postupka:
A) Stariji nacin-rucna obrada. B) Savremeni nacin-masinska
obrada.
Danas se koristi skoro svuda u svetu savremeni nacin obrade
filmova. Masina za automatsko razvijanje rendgenskih filmova
je sklop elektromehanickih uredjaja smestenih u metalnom
sanduku dimenzije oko 70x75x90cm,koja je najcesce smestena u
zid. Vremenski sinhronizovani rad elektromotora optimalnom
razvijanju filma pokrece system plasticnih valjaka koji ,,nose
film provodeci ga kroz komore u kojima se nalaze razvijaci
,fikser I voda za ispiranje filmova. Da bi se film osusio mora se
naopomenuti da je temperature hemikalija u masini za
automatsko razvijanje filmova preko 30C. Masinskim
razvijanjem dobijamo film spreman za 3-5 minuta.

NASTAJANJE RENDGEN SLIKE

Rendgenske slike dobijene pomocu rendgen uredjaja se koriste u

rendgenskoj dijagnostici. Dobijaju se tako sto se X-zraci iz
rendgenske cevi usmeravaju prema delu tela pacijenta za koji se
zeli dobiti slika. Telo pacijenta se postavlja izmedju rendgenske
cevi I dela na kom se nalazi fotografska emulzija filma. Jedan
deo rendgenskog zracenja prolazeci kroz tkiva biva apsorbovan
u zavisnosti od elementa koji sacinjavaju tkivo,gustine I debljine
tkiva. Prolaskom X-zraka kroz odredjeni deo tela nastaju svelte
ili tamne nijanse crne boje.

NIJANSE RENDGEN SLIKE

Kada X-zraci prodju kroz odredjeni deo tela nastaju svelte ili
tamne nijanse crne boje. Delovi filma koji su potpuno zacrnjeni
nastaju dejstvom fotona koji su u potpunosti prosli kroz tkiva na
filmu. Zracenje koje je delimicno apsorbovano od strane tkiva
izaziva delimicno zacrnjenje filma. Nezacrnjena mesta na filmu
su mesta do kojih nije dospelo rendgensko zracenje jer je nad
tim delom doslo do potpune apsorpcije zracenja. Prema tome
rendgenski snimak je slika koja se sastoji od svetlih I tamnih
nijansi crne boje. Tumacenje rendgenskih snimaka je veoma
komplikovan postupak za koji je potrebno visegodisnje
obucavanje. Razlog tome je sto se svi snimci medjusobno
razlikuju,pa ne postoji precizno pravilo njihovog tumacenja I sto
sun eke structure koje su dobijene na snimku tesko uocljive. Na

osnovu izgleda snimaka I uocenih struktura lekari daju

dijagnozu o stanju tkiva koje je snimano.

RENDGENOGRAFSKA TEHNIKA
Da bi se dobio kvalitetan rendgenogram,pored rendgena,kao
izvor X-zrakova,potreban je citav niz uredjaja:kasete,folije,film,
hemijska sredstva za fotografsku obradu filma,prostorija u kojoj
se obradjuje film je kao sto smo naopomenuli mracna komora.

KASETE
Kasete koristimo da bi film sacuvali do dejstva prirodne ili
vestacke svetlosti. Filmovi se stavljaju u kasete,a pune se u
mracnoj komori da se ne bi osvetlili. Sa kasetom se film odnosi
do rendgen-aparata I posle ekspozicije filma X-zracima vraca u
mracnu komoru. U ,,suvom delu mracne komore kasete se
prazne,da bi se u ,,vlaznom delu mracne komore film podvrgao

fotografskoj obradi.Zatim se kasete pune novim neeksponiranim

filmom.Dimenzije kaseta su nesto vece od dimenzije filmova
9x12,13x18,18x24,24x30,30x40,35x35,15x40,36x43. Kasete su
obicno sastavljene od lakog metala npr. Od aluminijuma.

FOLIJA

Folija se naziva jos fluroscentne ili pojacivacke folije. Rec je o

jednom kartonu (ili plastici) koji je sa jedne strane premazan
kristalima soli izvesnih teskih metala,koji kada se obasjaju
snopom X-zrakova svetlucaju,fluoresciraju. Fluorescencija traje
samo dok traje o ozracivanje te materije.
Neke od materija sa sposobnoscu fluorescencije svetlucaju
zutozelenkastom
svetloscu
(barijum-platino-cijanid,cinkkadmiju-sulfid), na koju su talasnu duzinu stapici covecijeg oka
najosteljiviji,pa se stoga upotrebljavaju za izgradnju ekranskih
folija.
Druge(kalcijum-volframat,kalcijum-sulfid,cink-silikat)
svetlucaju plavoljubicastom svetloscu,na koju je talasnu duzinu
fotoemulzija rendgenskog filma dobro osvetljena,pa se zato
upotrebljavaju za izgradnju folija za kasete.

Kvalitet folije zavisi od vrste fluorescentne materije,krupnoce

zrna I debljine fluorescentnog premaza.Sto su kristali krupniji,
sloj premaza deblji, pojacivacka moc folije je veca,ali je zato
ostrina na filmuslabija.
Postoje vise vrsta folija to su: spore folije,standarne,brze,
ultrabrze,a u poslednje vreme proizvedene su I folije od sloi
retkozemnih elemenata iz reda lantanida. Zbog visoke cene
folije treba cuvati. Nikako se ne smeju mehanicki ostetiti jer u
tom slucaju trajno je skinut fluorescentni sloj I tad ce pri svakoj
upotrebi na svakom rendgenogramu
biti registrovano
artefaktom.

RENDGENSKI FILM

Rendgenski film je sastavljen od podloge prekrivene

fotoeulizijom. Podloga je sastavljena od poliestera debljine
0,2mm. Obe strane podloge premazane su tzv. Adhezivnim
slojem,a preko njega slojem fotoemulzije cija je povrsina
zasticena slojem kolodijuma. Postoje dvoslojni I jednoslojni
rendgen filmovi. Dvoslojni rendgen filmovi su osetljivi na
svetlosne zrake,pa se upotrebljavaju za rendgerografiju uz
pomoc folija. Kod jednoslojnih rendgenskih filmova debljina
sloja je nesto veca I postavljen je samo sa jedne strane.
Dimenzije filmova su 9x12,13x18,18x24.

OSNOVI RENDGENSKE SLIKE

Rendgenski zracni snop pri prolasku kroz ozraceni objekat zbog

delimicne apsorpcije pretrpi promene pa sobom ponese zracne
slike koje se na ekranu ili filmu manifestuje svetlinama I
tamninama belim I crnim. Rendgenska slika je vizualna crnobela manifestacija na rendgenskom filmu konusne projekcije
tela na jednoj ravni,nastala sumacijom svih slojeva kroz koje su
prosli rendgenski zraci. Rendgenski film sa rendgenskom slikom
nazivamo rendgenogram. Slike na rendgenogramu predstavljaju
negative slike kakva se vidi na ekranu. Ono sto se na
rendgenogramu vidi kao crno na ekranu se vidi kao belo ili
obratno. U tom smislu razlikujemo svetlinu I rasvetljenje I senke
I zasecenja.
Svetlina-pod pojmom svetlina podrazumeva se vizualna
manifestacija na ekranu izvesne prirode,rendgentransparentne
sredine(npr.traheja,pluca..)

Rasvetljenje-pod izrazom rasvetljenje podrazumevamo vizualnu

manifestaciju na ekranu kakve patoloske rendgentransparentne
sredine.

Senka I zasecenje-za izraze ,,senka I ,,zasecenjepri cemu se

pod izrazom zasecenje podrazumeva vizuelna manifestacija na
ekranu kakvog patoloskog supstrata koji pojacano apsorbuje Xzrake pa se manifistuje u vidu senke.

RENDGENGEOMETRIJA I PROJEKCIONI
EFEKTI

Nastanak rendgenske slike podlozen je zakonima optike

odnosno centralne ili konusne projekcije I zakonima apsorpcije.
Naime,rendgenski zracni snop po izlasku iz cevi kroz okrugli
otvor tubusa ili cetvrtasi otvor vizir-tubusa ima u prostoru aspect
kupe ili piramide sa vrhom na tubus. Sredisna linija zracnog
snopa od vrha kupe ili piramide naziva se centralnim
zrakom(CZ). Rendgenski zraci se prostiru radijarno I
pravolinijski. Pod projekcionim efektom podrazumevamo
projektovanje delova tela ili organa na filmu ili ekranu pri
ekspoziciji X-zracima u odredjenim uslovima. Lako ih je
razumeti ako se imaju u vidu tri sledece cinjenice:
A)Da je rendgenska slika pojedinih delova naseg tela slika
nehomogenog tela.
B)da je rendgenska slika konusna projekcija tela iz jedne tacke.

C)Da je rendgenska slika na konvencionalnom rendgenogramu

sumacija svih senki I rasvetljenja nastalih pri prolasku snopa Xzrakova kroz sve rendgenografirane slojeve objekta.
Postoje efekti sumacije,efekti pokrivanja,efekti bljestanja I
tangencijalni efekti.
ZAKLJUCAK
U ovom seminarskom radu smo objasnili ta je rendgen i kako
nastaje rendgentska slika. Uoili smo da je rendgen i
redngentska slika izuzetno potrebna medicini kao nauci, za
otkrivanje mnogih bolesti i povreda, prvenstveno kod ortopedije
kao grane medicine pa sve do toga da otkriva odredjene plune i
druge bolesti. Izuzetno je napredovala rendgentska tehnologija,
otkad je nastala pa sve do danas, u otkrivanju astmatine bolesti
( astme ) i td. Ali shodno tome, svesni da rendgen i rendgentska
slika doprinosi dijagnostici u medicini, ona sadrzi i odreene
atome zraenja. Tokom istraivanja vezano za ovu temu, naiao
sam na podatak da rendgen utie izuzetno prvenstveno na
tehniare na radu u radilogiji, da vie od 10 godina aktivnog
bavljena tim poslom moe da ostavi jake posledice na njegovo
zdravlje, zbog zraenja samog rendgena kao aparata.