VJDJCJ

TATOMJR . ANDELJC

UVOD

U
ASTRODINAMIKU

MATEMATICI INSTIUT
BEOGRAD 1983.

Recenzenti:
VujiCii: dr Ve/jko, redovni profesor Prirodno-matematitkog fakulteta u eogradu
Leko dr Marko, redovni profesor Prirodno-matematitkog fakulteta u Beogradu

Primljeno za stampu

130. sednici Nautnog Matematitkog instituta

od 27. decembra 1982. godine

Tehnitki urednik
Mi/an Cavcii:
Tiraz: 700

Izdaje: Matematicki institut - Beograd, nez il 35

RepubIitka zajednica nauke SR Srbije uCestvovala u troskovima izdavanja pubIikacije.
Prema misljenju RepubIickog sekretariJata za kulturu SR Srbije, pubIikacija
oslobodena poreza promet
Stampa: Beogradski izdavacko-graficki zavod, eograd, Bulevar vojvode 17

SADRZAJ
Strana
Predgovor................................ .............. ........ ....

Astrodinamika ....................................................

OSNOVNI
].
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Jl

I RAETODINAMlE

Zakon odrfanju koli~ine kretanja ....................................

Zakoni reaktivnog pogona ............................................
Jstorijske primedbe............ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sastav i performanse rakete. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Potisak. Specifitni impuJs ............ " ..................... , .. " " .. "
Koeficijent korisnog dejstva rakete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ubrzanje rakete. Predeni put u toku pogonskog leta ....................
Vi~estepena raketa ....................................................

NEJ I

].
2.
3.
4.

IZ ASTRONOMIJE

Nebeska sfera .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odredivanje poJofaja ( u kosmosu. Koordinatni sistemi ................
Odredivanje .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neke veze medu koordinatama ........................................

KRETANJE U POLJU

PROBLEM DYA TELA ..................................................

PUTANJA. ELEMENI PUTANJE. R 1 KORI~CENJE

NJUNOVE

SILE

GRAVIACIJE. EPLEROVI ZAONI

. Astronomski putanjski eJementi ........................................

2. Poremeeaji ..........................................................
3. Yeze izmedu putajskih i ekvatorskih koordinata ........................
4. Projekcija putanje satelita Zemljinu povr~
........ .. .... .... .. ......

PROBLEM
1.
2.

27
29
33
s

39
52

S5
60
68
70

- TELA

O~ti

integrali....................................................
retanJe u odnosu centar mase. Poremeeajne funkcije
................

PROBLEM

7
8
13
14
17
18
19
23

73
77

TELA

]. Op~te ......................................................
2. Centar atrakcije ......................................................
3. Egzaktna r~ tri tela.. . . . .
.................... ......
3

82
83
85

Tatomir

Andelic
Strana

V SRNI

IX

PROBLEM

l'

93

SFERA DEJSTVA
1. Njutnova sila kojom homogena sferna Ijuska i homogena lopta l terijalnu tacku...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Sfera dejstva ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

100
103

KOSMICKE BRZINE ....................................................

109

XI

PRELAZ IZMEDU KOPLANARNI RUZN ORBIA

1.
2.
3.
4.

Uvodna razmatranja
Homanovi preleti ....................................................
Nehomanovi preleti ..................................................
Prelazne putanje malog potiska ........................................

116

122
125
128

NEKI KOSMICl MANEVRI

1.
2.
3.
4.
5.

Prelaz izmedu koplanarnih elipticnih putanja ............................

Prelaz izmedu nekoplanarnih orbita ....................................
Susret........ ........................................................
Spust . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ObIetanje oko Meseca ................................................

132
135
141
444
149

L i t r t u r ........................... : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
R g i s t r ..................................................................

154
156

:;

PREDGOVOR

Niz gOdina sam predavao astrodinamiku kao jedan od predmeta

diplomskim studijama mehanike Prirodno-matematickom fakultetu u Beogradu.
Smatrao sam da, u vezi sa savremenim kosmickim istrazivanjima i poduhvatima, treba, samo u specijalistickim spisima, bar u postdiplomskoj
!.stvi, ukazati prob!ematiku astrodinamike i tako pruziti osnov za dalja
usavrsavanja i istrazivanja.
U tom smislu sam ovde izneo ugJavnom uvod, neophodan za dubJja
istrazivanja. Prikazani su ll raketodinamike, astronomije, nebeske
i racionalne mehanike zajedno sa teorijskim opisom niza osnovnih kosnllckih
manevara i nekim mm lm priJozima. U neka podrobnija izlaganja teorije
i prakse kosmickih letova ovde nisam uJazio.
se Mateatickom institutu koji omoguCio da
knjiga bude l i doslupna sire krugu citalaca.
Posebno se zahvaJjujem prof. dr Draganu rjnoyjc koji ucestvovao
u iSdavanju knjige.
Beograd,

]980.

Tafomir

Andelic

ASTRODINAMIKA
Astrodinaika, shvacena kao mehanika kosmickih letova, razvila se iz tri
glavna izvora: nebeske mehanike, balistike i aerodinamike (mehanike leta u
atmosferi), koristeci se njihovim metodama i rezultatima. tome se
voditi, naravno, racuna i elementima astronomije kao nauke sredini u
kojoj se letelice krecu, raketodinamici kao tehnickom ostvarivanju
kosmickih letova , najzad, metodama navigacije i kontrole leta upravljivih
letelica i projektila.
Nebeska mehanik.a potrebna astrodinamici stoga 8to se slobodni letovi
(oni bez pogona) vestackih objekata, u gravitacionom polju van atmosfere odvi istim zakonima kojima se planete krecu oko Sunca.
Balistika od znaeaja 8to ona slobodni nepogonski let izbacenih projektila u gravitacionom polju i igra posebno znacajnu ulogu izbacivanju vestackih satelita i ostalib kosmickib letelica i posebno u nekim
kosmickim manevrima.
Aerodinamik.a potrebna u vezi sa zakonima leta u atmosferi, otporom
vazduha, klasifikacijom profila letelica, pitanji.ma povratka kosmickih letelica
Zemlju.
Iznosenje nekih potpunijih podataka razvoju pfethodnih nauka ovde
ne dolazi u obzir. Navescemo samo da od tekovina nebeske mehanike
astrodinamika usvojila: 8 m dva i tri tela, teoriju putanja i njihovih , Laplasovu sferu dejstva, uopste teoriju kretanja tela u gravitacionom l itd.
m i prosirenje se sad postavljaju razna, u odnosu klasicnu
racionalnu i nebesku mehaniku, sasvim nova pitanja u vezi sa kretanjem ljudskom rukom izbacenih objekata u prostor: tzv. kosmickib brzina, transfernih
putanja, njihove optimalnosti, njihovog povratka Zemlju itd.
Najzad, pred kraj I veka doslo do osnivanja i razvijanja mehanike
tela promenljive mase i razvoja raketodinamike u .l1 smislu , koja
omogucila ostvarenje kosmickih letova.

1 OSNOVNI POJMOVI RAKETODINAMIKE

]. Zakon

odrzaoju kolicine kretanja

Za izucavanje raketodinamike, kao dinamike raketnog ]eta, potrebno

prethodno poznavanje zakona dinamike i svega g 8to s tim u vezi:
mase i tezine, osnovnog sistema jedinica i dimenzija ] itd.
kretanju u gravitacionom ] ovde govora. Osim toga, kako zakon
odr.zaju ko]icine kretanja (odn. zakon kretanju centra mase te]a i sistema)
zauzima u tome posebno mesto iz]ozicemo ga ukratko i ovde.
Kolicina kre1anja

te]a mase

koje se krece brzinom v iznosi

=.

(1)

Ako masa te]a u kretanju konstantna, kako 10 usvojeno u Njutnovoj

., tj. ako Se masa uopste i u toku kretanja
otpadanja mase, onda vazi drugi Njutnov zakon (osnovna jednaCina
dinamike - w ubrzanje tela)
F=mw=m

dv

dK

dt

dt

(2)

-=-,

gde sila F moze zavlSltJ od po]ozaja, , i drugih parametara.

Odat]e se dobiva zakon ko]icine kretanja u diferencija]nom obJiku
d = d ( ) = F d1 = d ,

gde
nak

(3)

d elementarni impuls si]e F i reCima: diferencija] ko]iCine kretanja jedeJcmentarnom impulsu si]e.
Najzad, posle integracije od 10 do 1

-=- = Fd1=J,

(4)

10

konacna promena koliCine kretanja (

u intervalu 10 - 1.
Ako , tome, projekcija sile F
naka l, tj. ako
l.

poeetna brzina) jednaka impulsu

sile

neki stalan

F . = d ) . = d , . ) =
d1
dt'
7

( =

const) jed-

Tatomir

Andelic

tada postoji jedan, tzv. prVl inttFral koliCine kretanja

l' . =

= =

const.

Kad sila stalnog pravca projekcije dva stalna n,kolineuna

vektora . = const. i 2 = const, onda jednacine kretanja imati dva prva
integrala kliCi kretanja.
Najzad, ako

spoljasnja sila F =
=

onda se iz (2) dobiva

l' = const.

i u tom slueaju se. koliCina krelanja n n toku kretanja centar mase lela se krece n; jednoliko i pravolinijski.

(5)
ostaje odrzana,

Prema tome samo spoljasnje sile mogu menjati putanju centra mase i
unutrasnje sile (sile izvor u spoljasnjim msm) ne uticu njegovo
kretanje, vec mogu samo pomerati delove tela jedne u odnosu druge. Tako
u slueaju kretanja tela u l neke sile na pr. gravitacije, teziste tela se krece
kao materijalna tacka (sa masom celog tela) i to kretanje unutrasnje sile
mogu uticati. Medutim, s obzirom zakon nezavisnosti dtjstva sile moze
se svako slozeno kretanje zamisJiti razlozno kretanja pod dejstvom posebnih
sila, i tako se kretanje napr. balistickog projektila moze zamisliti kao sastavI uglavnom od kretanja inerciji, privlacenja od strane nekog centra i
eventualnih otpora sredine.

2. Zakoni reaktivnog pogona

Na telo u kretanju se masa u toku vremena menja = (1) (
nickim otpadanjem - odbacivanjem l pripajanjem, ne u smislu teorije
relativnosti) dejstvuje u smislu zakona akcije i reakcije tzv. reaktivna sila. Takvo
kretanje opisuje dnn Mescerskog za izraz reaktivne sile i obrazac Cjolkovskog
koji odreduje brzinu v kretanja usled takve sile i zavisnosti od brzine odvajanje mase u slueaju odbacivanja mase. U tom slucaju se brzina tela povecava,
dok se ona u slueaju dodavanja as smanjuje.
Izvodenje ovih osnovnih relacija reaktivnog pogona prikazacemo ovde u
izvesnoj neophodnoj meri kriticki s obzirom polazne stavove pri njihovom
izvodenju.
Na pr. vrlo cesto se za izvodenje izraza za reaktivnu siJu (uglavnom
slueaj odvajanja mase od osnovnog tela) koristi prosto zakon akcije i reakcije.
Tako Vertregt (Vertregt) [43] i neki drugi uzimaju kao akciju F kojom se masa dm izbacuje brzinom za elementarno vreme dt, tj.

silu

dm
F=cdt '

za reakciju R -

. dl' .
silu koja masi saopstava u rzanJe - . tJ.
dt
d,

R=m-.
dt

Uvod u astrodinamiku

tome iz zakona akcije i reakcije (da su suprotne) proistice R = -F,

odnosno
d

d..
dt

(6)

-=--.

Kako su

. d ..
dt

k torJ

dt

koJinearni, moze se prethodna

napisati

u skalarnom obIiku

dv

dt

dt

(7)

-=---,

d
dt

uzeto apsolutno

(d> ). I
dt

uzeto tacno u obzir,

sma-

i zove se brzina rashoda ase. Sa druge strane,

dt
ako se telo krece brzinom .. u odnosu neki nepokretni sistem referencije,
i ako brzina izbaCene Cestice u odnosu taj isti nepokretni sistem , tada
= - .. relativna brzina Cestice u odnosu pokretno te/o.
Najzad, kretanje ovakvog tela moze se (kad njegovom pr0E!resivnom kretanju) smatrati kao kretanje materijalne tacke samo pod pretpostavkom da pri smanjenju mase tela pomeranje centra mase (tezista) u samom
telu zanemarljivo.
njivanju maSe teJa,

d <

Dakle, reaktivna sila

Er
l

(jednac;na Mescerskog) ,

= -

-=(u- ..) - ,
dt
dt

(6) i (7), glasi

(8)

u skalarnom obIiku
Fr =

--.
dt

(9)

U slucaju da {l osim reaktivne siJe F, dejstvuje jos neka

spoJjasnja aktivna sila F vektorska diferencijaJna jednaCina kretanja teJa
obIik
d..
d
-=w=+ =-(10)
dt
'
dt '

u sk arnom obJJku za
.,to

d>O
dt

=-
2

z=Z-

dt

dt

10
---------------~--

Pri tome

Tatomir . Andelic
---------------------

",={,, ,

z}, ={, , Z}, ={I' 2 ,

Ocigledno da se, za = (relativna brzina Cestice jednaka nuli), jednacina (10) svodi osnovnu Njutnovu jednacinu dinamike.
Moze se jos biti u nedoumici, kako to da "reaktivna" sila kao unutrasnja
moze pokretati telo, receno , s obzirom zakon odrzanju kolicine
kretanja, da unutrasnje sile, bez obzira njihov mehanizam, ne mogu uticati
kretanje teZiSta. Medutim, unutrasnje sile mogu pomerati pojedine delove
tela jedne u odnosu druge i u naSem slueaju reaktivna sila unutrasnjeg
porekla koja nastaje pri otpadanju mase ustvari pokrece preostali deo tela
posle izbacivanja dela maSe.
Jednacina (7) se moze napisati u obliku

mdv- -cdm,

odn.

dv=

dm
-

'

(11 )

odakle se onda integracijom od nekog trenutka to do trenutka t dobiva

v-vo=clnm

I =cln ~,

(12)

'

Vo brzina tela u trenutku t o , v njegova brzina u trenutku t, dok

masa tela startu za t = t o' masa kao funkcija vremena u odredenom
kasnijem trenutku t.
Ako Vo = , onda se prethodni obrazac moze napisati u obIiku

gde

v=c ln-,

(13)

i to obrazac Cjolkovskog za odredivanje brzine tela, kad brzina otpadanja

mase (isticanja gasova) jednaka . Brzina v ona brzina koju telo (raketa)
postize, ako se uzima u obzir gravitacioni ili neki drugi uticaj (napr. otpor
vazduha) i nju nema uticaja oblik putanje.
Treba samo obratiti paznju da prelaz od (11) do (12) odn. (13), tj.
integracija, izvedena pod pretpostavkom da brzina u posmatranom intervalu t - ( konstantna ili bar priblizno konstantna, se pri nekoj promenljivosti tome moralo voditi racuna.
Jasno , da, ako se i prede preko upadljive povrsnosti prethodnog izvodenja jednacine Meseerskog (8), ostaje ipak cinjenica da uopste nisu jasno
uocljive pretpostavke koje se pl i tome izvodenju Cine - od eega se polazi.
svakako treba kriticki razmotriti, se radi znaeajnim pitanjima koja~toje
u osnovi raketodinamike.
Izvodenju jednacine Me5eerskog moze se stoga, 5tO se takode nalazi u
literaturi: Kosmodemjanski, Rupe (Ruppe) [32] pristupiti i ovakvim razmislja. Odbijeni deo mase ~ tela i ostatak mase - ~ posmatraju se k~?
dva neelasticna cvrsta (cak kruta) tela pri sudaru. Tada poznato da su 1 kolicine kretanja posle sudara (u trenutku odvajanja) suprotne. Dakle,
(m-~m)~v= -c~m,

(14)

] ]

Uvod u astrodinamiku

ako ~ v promena li brzine osnovnog tela brzina odvojene mase

(odbijenog tela). Tada se iz (14) sasvim korektno dobiva, zanemarivanjem
ml drugog reda (~ ~ v), relacija
m~v= -c~,

iz koje se deobom sa ~ t i prelazom ka granici (~1_0) odmah izvodi

relacija (1]). Pretpostavka od koje se ovde polazi jeste da postoji cvrst dodir
osnovnog i odbacenog tela. znacilo da se moze govor:ti reaktivnoj
sili u m smislu, osim ako su osnovno i odbaeeno telo prethodno u
cvrstom kontaktu.
Pitanje sad, da hipoteza kontakta osnovnog tela i odbijene mase
i cvrstina neophodna pri izvodenju izraza za reaktivnu silu i za jedna kretanja tela promenljive mase, kad poznato da vazi i pri odva fluida, 5to ukazuje to da hipoteza cvrstog kontakta neophodna.
Stoga sad pokazati izvodenje jednaCine Me~rskog
kako Kosmodemjanski to uradio u vektorskom obIiku osnovu skalarnog
izvodenja Meseerskog (Levi.Civita izveo kasnije te relacije u vektorskom
obIiku) polazeci od zakona odrzanju kolicine kretanja.
l ( sirem sislu materijalni sistem) mase neka se krece izoJovano
(l se tako zamisli) od dejstva spoJjasnjih siJa i nekim unutrasnim siJama
odbije se deo ~ mase osnovnog tela. Prema zakonu odrzanju kolicine
kretanja ko!icina kretanja tela - ~ , se brzina v ( odnosu
nepokretni sistem) il u v + ~ v i odbijenog tela ~ , koji se u odnosu
nepokretni sistem krece brzinom , biti jednaka raspada, tj.
(-~m)
ml

{.. +~

v)+u~=v.

Ako se ovde ml veliCina ~ ~ v drugog reda zanemari u odnosu

prvog reda, dobice se
~

i kad se stavi
relacija (6)

- JI = ,

"=

podeJi sa

( -

~ 1

dll

-=

..) ~

i prede ka

'~ t _ )

dobiva se

dm

--.

dl

dt

Ovde samo jedno jasno da dm uzeto pozJtJvno, l nekih drugih

pretpostavki karakt,'ru sistema . Prema tome, relacije vaze i onda
kad u pitanju neki sistem medusobno povezanih cestica bez neophodnosti
da bude cvrsto telo.
Jednacina ( ) pokazuje da kretanje tela promenljive mase (rakete) u
stvari s]ozeno od kretanja
dJls
m
=F,
( 5)
dt
pod dejstvom spoJjasnjih sila

kretanja

d",
dt

dm
dt

(16)

--= --,

.
d ...
us Ied deJstva reaktivne sile. Pri tome su
dt

d ..,

dl

odgovarajuca ubrzanja.

12

Tatomir

Andelic

l'

Medutim, ne treba ispustiti iz vida ni jednu pretpostavku koja se uzima

pri koriscenju jednacine (10), to da se telo promenljive mase posmatra
tako da npr. gravitacionom polju ono n priv/aCi konacne mase samo
privlaeeno od njih, tome ono ne izaz!va u kretanju
okolnih tela konaene mase. 8liZ odredbe redu velicina privlaeenja ne
postoje.
Sama jednacina (10) natura i pitanje nacina i mogucnosti resenja konkretnih zadataka, koji mogu biti vrlo vazni. Treba znati da se, tom, u
najopstijem slueaju posla sa diferencijalnom jednacinom koja ispisana u
potpunosti eksplicitno oblik

(1)

d vJtl = F (t) _ (t) dm (t) ,

(17)

dt

gde ni ne m biti konstanta. Osim toga, ako spoljasnja sila gravitaciona, ona se svakako za aktivnog (upravljivog) leta pri udaljavanju
od Zemlje menja. Medutim i to pitanje jos nedovoljno proueeno.
Najzad, pokazacemo jos jedno izvodenje jednacina raketnog leta, koje se
zasniva neposredno samom zakonu kolicine kretanja njegovoj posledici zakonu odrzanju kolicine kretanja. Sto najvaznije ne uvlace se nikakve
pretpostavke karakteru promenljivog dinamickog sistema izuzev onih sasvim
opste usvojenih. Osim toga se pri izvodenju jednacine raketnog leta ne razdvaja
reaktivni pogon od kretanja pod dejstvom aktivne sile. Ideja za to potice od
autora Rosera, R. Njutna i Grosa (1. 8. Rosser, R. 8. Newton, . L. Gross)
[31] ali naSe izvodenje originalno.
Zakon kolicine kretanja u diferencijalnom obIiku (3) izvodi se pod pretpostavkom da masa tela u kretanju nepromenljiva i da se kolicina kretanja
menja samo usled promene bzine . zakon se moze, kad konacnim prirastajima m teoreme srednjim vrednostima napisati u obliku
(t

+ 6. t) -

(t)

F (t + 6. t) 6. t.

(18)

Odavde se naravno deobom sa 6. t i prelazom ka granici moze doci do osnovne

jednacine dinamike (2) i zakona kolicine kretanja diferencijalnom obIiku (3).
Medutim, ako se masa tela u toku kretanja menja, onda se posle
promene vremena 6. (, kolicina kretanja promeniti ne samo usled promene
brzine kretanja i usled promene mase. znaci mesto (18) treba napisati
* (!

+ 6. t) -

(t)

* (!

+ 6. t) 6. t,

(19)

gde sad * nova vrednost kolicine kretanja usled dvostruke promene

nova ukupna sila koja tom dejstvuje.
Ocigledno da se sad moze napisati
*

(t

+ 6. t) =

(!

+ 6. t) + 6. ,

(20)

gde (t + 6. t) kolicina kretanja prorr.enjena samo usled brzine,

dok 6. onaj deo promene kolicine kretanja koji potice od promene mase.
Udeo promene koJicine kretanja usled smanjenja mase - odvajanja 6.m
od osnovnog tela brzinom odreden izrazom

6.

= -

gde brzina odredena u odnosu

tela " 6.m>.

6. ,
isti nepokretni sistem kao

(21)
brzina

;I

Uvod

astrodinamiku

Kad se (21) unese u (20) i to posle stavi u (19) dobice se

+ 1) -

(1

Deobom

sa

(1) - = * (1

+ 1) 1.

t i prelazom ka granici dolazimo do

- dm =*,

(22)

dl

K(t+At)-(f)=

6,_0

spoljasnja aktivna sila,

'

Il-=-.

t
dt

Sa druge strane
granici izvodi se

(19) neposredno sa

t i , e)azom ka

1
. K*(I+l$t)-K(t)
[}',+6,- [mvJ, = .d(m!'l =.
=

1I

M~

,-->

Kad se izjednace vrednosti (22)

(23) za

d ( ")
dt

dt

(23)

se

_ u dm
dt '

(24)

odn. jednaCina (10)

,

m-=E-(u-v)
!

Do rezultata (23) moze se

*

(' + 1) =

m
-=--.
!
dt

i ovakoim razmisljanjem. PolazeCi od

( - ) ()' + )'),

(25)

8to svakako promena ko)icine kretanja usled brzine i promene

mase i ako se v zanemari kao l viseg uzme u obzir da
(t) = v i sve to unese u (19) se

Posle

)' - .. =

(.

prelaza ka granici proistice jednacina (23)

dv _ v dm = d (mv) = *.
dt
l
dt

3. Istorijske

ied

in XIX i poCetkom veka ruski naucnici Jvan Vsevolodovil

lerski (1859-1935) i Konstanlin Eduardovic Cjolkovski (1857-1935) postavili
su osnove mehanike promenljive mase time i raketodinamike.

14

Tatomir

Osnovni radovi
. .

. lli

tome su:
HaMua n .
. ,

1897.

g mu n
.

. ,
. . u

1904.

g n n
u. , 1903.

Osim ovih prvih publikaeija u vezi sa mhnikl tela promenljive mase

raketodinamikom, koja se l razvijati tek izmedu dva rata, postoje i neke
publikaeije poznatog italijanskog naucnika je\rrejskog porela / Levi-Civite
Cullio Levi-Civita 1873-\941). Njegovi su radovi u vezi sa m n:
.

Levi-Civita: -

Sul moto di n di massa varia/e. Rendiconti Accad.

dei Lincei, 1928 (6), (8) . 329-333.
Aggiunta l nota precedente, . 621-622.
n su/ moto di n di massa variabile. Rendiconti
Accad. dei Lincei 1930, . 626-632.

Dakle, iako su osnovne jednacine kretanju tela promenljive mase

postojale, Levi-Civita ih izvodi ponovo pominjuCi ruske naucnike.
sto Meseerski svoje jednacine izveo u skalarnom obliku, Levi-Civita u
vektorskom igra pri tom neku narocitu ulogu.
S obzirom da Tulio Levi-Civita veliki naucnik i da mu se moze
prebaeiti nekorektnost plagijata, se moze objasniti samo kao nepoznavanje
ruskih radova. radovi su bili: 1) l na ruskom jeziku, tada ruski
jezik u nauei toliko poznat kao danas, i 2) kretanju raketa, tj.
tela promenljive mase pocelo se sire govoriti tek posle prvog svetskog rata!
Prema tome, Levi-Civita ponovo otkrio osnovne jednacine kretanja
tela promenljive mase nezavisno od Mescerskog i Cjolkovskog.
Danas se samo u ruskoj literaturi i literaturama bIiskim ruskoj nauci
jednacine nazivaju ispravno imenu Mescerskog i Cjolkovskog, u tzv.
"zapadnoj" literaturi se uz jednacine m nijedno .
Razlog za to s jedne strane nepoznavanje cinjenicnog stanja s druge mozda
zelja da se C'steti uspomena Levi-Civitu, koj i na fide, istina 31
godinu posle Mescerskog, otkrio iste zakone. Jos nesto u tome verovatno igra
neku ulogu to savrsena jasnost i elementarnost izvodenja zakona i
eesto uverenja da to gotovo samo sebi razumljivo i da u neku ruku
sasvim prirodna posledica poznatih zakona mehanike.
4. Sastav i

ros

rakete

Raketa letelica koja se krece reaktivnim pogonom nastalim odbacivanjem

sopstvene mase pomocu raketnog motora. leteliea koja za svoj let
zahteva prisustvo neke okolne sredine i moze da se krece u vodi, vazduhu,
meduplanetnom prostoru itd. Ponekad se sam aparat za odbaeivanje mase
naziva raketa. Inace rec raketa se odnosi uglavnom na: 1) reaktivne \etel koje nose korisni teret u naucne l neke druge praktiCne svrhe, i 2) na
takve vojne leteliee, nazvane i projektili, koje nose eksplozivne glave za raza-

15

Uvod u astrodinamiku

ranje i sJuze pretezno u svrhe. Najzad reketom se naz i poznati

predeti koji sluze za vatromet zasnivaju se takode principu reaktivnog
pogona.
U sastav rakete unosi se naroeiti pogonski materijal spremljen
za odbacivanje i moze biti zasad cvrst i tecan. Savremeni tehnicki razvoj
koristi uglavnom { pogonski materijal i se sastoji iz dva dela goriva u
uzem smislu i paljiva (oksidatora) koji sluzi za i izbacivanje gasova.
Sama raketa se sastoji od osnovnih delova (prikazano shematski
Vertregtu [43] sl. 1):
) Korisni lerel, masu obeleziti sa
- sastoji se od istrazivackih instrumeata i osobJja.
Korisni teret obuhvata i as same kabine u kojoj
su smeteni instrumenti i posada i to
neophodno za odrzavanje po~ade (klimatski ure<1aji,
rezerve hrane itd.).
)

Pogonski materijal, masa neka bude

obuhvata gorivo i l.
Upravo moze se reCi da masa svih
supstancija koje se izbacuju za vreme leta.
)

Ukupna tota/na masa, obelezena sa

/>'-!r----M

d) Konstrukciona m dobiva se, kad se od

celokupne mase oduzme masa korisnog tereta i
51.
masa pogonskog materijala, tj. Mc=M-- .
predstavlja masu praznih rezervoara, motora, kontejnera u kome sve
smesteno, kontrolnih uredaja itd.
Neke razmere masa su karaktuisticne za performanse rakete. Tako
razmera ukupne (startne) mase i mase korisnog tereta, tj.
(26)

koja se naziva razmera korisnosti, odreduje ukupnu masu rakete za unapred

dati korisni teret. l razmere zavisi visine i brzine koje se mogu
postici, OOn. koje treba postici, l i od prirOOe goriva, konstrukcije rakete
i nekih drugih okolnosti.
l konstruktora da se l razmere uCini sto moguce
mm, tako da za dati korisni teret ce]okupna masa bude ~to , .
da za datu celokupnu masu korisni teret bude sto .
Druga vazna razmera - strukturna rasmera s - jeste odnos zbira pogonske i konstrukcione mase prea konstrukcionoj masi, tj.

s=

,+

(27)

razmera zavisi od vise faktora pre svega od upotrebJjenog materija]a

i goriva, konstrukcije rakete itd.
savremene rakete sa tecnim gorivom
razmera iznosi neto oko 10, dok se pri upotrebi cvrstih goriva oeekuje i
dvostruko .

za

16

Tatomir

Andelic

---------------

~
I

Najzad, za performansi raketa karakteristicna i razmera

masa , tj. razmera celokupne mase rakete - startne mase i mase rakete
bez pogonske mase, od. mase korisnog i konstrukcionog dela

posto

(28)

=----

Ulogu razmere r pokazacemo najbolje nacin. Iz obrasca Cjolkovskog (13) vidi se da se brzina vmax rakete m postici posle sagorevanja celokupnog goriva, tj. kad bude

se stoga obrazac za brzinu, koja se mozc postici odredenom raketom, napisati u obIiku

---=
-

In

vmax=c

lnr.

(29)

Odavde ocigledno da maksimalna brzina koju neka raketa moze postici

biti od brzine isticanja gasova , tj. vmax>c, onda kad

inace

manja

> ( = 2,7182.),

izuzetno jednaka.

pokazuje da razmera jedna od najvafnijih karakteristika rekete.

Izmedu tri prethodne razmere nije tesko uspostaviti odredenu .
Naime,
1 _ ~ = 1 _

(30)
posto

iz (27)

--+

1 =5,

__

5 -

stoga

+ =I+ = 1+-.!_=_5_.

Sa druge strane

IZ

5-1

5-1

(28) se dobiva

=---

1 _ ,

..

17

Uvod u astrodinamiku

odatle

1-~.

Iz (30) se

izvodi
k-1 -1
9
--=-_._k
r 9-1

to, najzad, daje trazenu vezu

k=r

9-1

--

(31)

s-r

relacija sluZi za izracunavanje razmere korisnosti neke rakete, kad su date

strukturna razmera i razmera asa.

5. Potisak. Specificni impuJs

Ako sagorevanje goriva rakete jednoJiko bar prjbliZno jednoliko i

ako vr trajanja sagorevanja u sekundama , moze se, apsolutno uzeto,
napisati

- = '
rZlDa ras hd mase = dm
= = q,
(32)

pri cemu = (t) promenJjiva masa rakete u funkciji vrm. Medutim,

korisni teret i konstrukcioni eJementi se praviJu menjaju bar
u svakom trenutku vrm, se moze napisati
dm
dm
q=-=m=-_P=m
dt
dt
'

(33)

masa pogonskog materijala 9hvacena kao promenljiva toku vremena.

Vlii reaktivne sile (8) odn. skr vrednost (9) te siJe, uzeta apsoJutno, zove se poti9ak (thrust, m),

gde

P=mw=m

dv
dm
-= -=
dt
dt

'

(34)

gde dv = w ovde ubrzanje (njegova aJgebarska vrednost) koje potice od reakdt

tivne sile. S obzirom (32) potisak se moze izraziti obIiku
P=cq

= m=m ,

(35)

Pri tome u sistemu CGS, dimenzija brzine isticanja jednaka cm/s,

brzina rashoda mase jednaka g/s, onda dimenzija potiska data u dinima.
Medutim~ ako potisak treba izraziti u gramovima tezine, onda treba podeliti
sa l ubrzanja m teze i { pravilu sa tzv. normalnim
ubrzanjem go = 980,665. Tako se onda za potisak u gram-tZim dobiva
= .

(36)

go

Jasno da se lna potiska u klasicnim

odavde dobiva deobom jos sa 103.
2 od

u trodin. m11m

kiJogram-tZinam

(kilopondima)

Tatomir . Andelic

18

11

Medutim, ako se odm:lh zeli izraziti potisak u savremenoj , tj. u

njutnima tN), onda izraz (35) u dinima treba podeliti sa 105.
D napomenemo uzgrt.d da jedna komponenta kretanja u slucaju
reaktivnog pogona tzv. pad pritiska pri izlazu iz mlaznice. njemu, naravno,
moze biti [ pri kre(anju vazduhu ili nekoj drugoj otpornoj sredini.
se racunati kao komponenta potiska i manjeg zn u
vakuumu .
komponenta, kad postoji, odreduje se naredni . Ako 1
pritisak spoljasnjem prostoru 2 pritisak mlaza izduvnih gasova pred sam
izlazak iz mlaznice i jedinicni yektor orijentisan unutra u mlaznicu,
(37)
taj pad potiska, ako S povrsina preseka otvora mlaznice.
mickog karaktera.
Ako Se relacija (36) napise obIiku

aerodina-

(38)

onda leva strana (razmera potiska i brzine rashoda mase) l desna strana
(razmera brzine isticanja gasova i ubrzanja Zcmljine teze) odreduje tzv. specin impu/s lsp rakete. se izraZava u sekundama, jer dimenzija kolicnika
brzine i ubrzanja vreme, izvesnom smislu takode karakteristiean za
performanse rakete.

6. Koeficijent korisnog dejstva rakete

Koeficijent korisnog dejstva 1) rakete izraZava se razmerom energije, izazvane postignutom brzionm v rakete posle izbacivanja celokupnog goriva ,
tj. energije

~ M k v2 , fl
2

i energije u izbacenom materijalu (izduvnim gasovima)

brzinom

tj.

~ 2
2

Prema tom::,

(39)
Sa druge strane, prema obrascu Cjolkovskog (13), maksimalna
brzina vk ' apsolutno uzeta, kraju sagorevanja celokupnog g;kg materijala, poznata kao karakteristicna ili idealna brzina
(40)

19

Uvod u astrodinamiku
ako

moze se, s obzirom

prethodni rezuJtat, napisati

M k = (/klc -1)-1.

Kad se

unese u (39) dobice se najzad

'7)=

(Jn~)2
M
k

-1

(41)

Mk

Odavde se sad moze odreQiti maksimum koeficijenta korisnog dejstva u

odnosu razmeru vklc i tako dobiva
1 =

za

Vk/C =

0,647,

1,594, odnosno

-=r=4,93.
Mk

DakJe, maksimaJna vrednost koeficijenta korisnog dejstva za vk = 1,594 .

Medutim, ako napr. treba ostvariti vk = 5 , onda tome odgovara vrJo
l razmera masa. tada iznosi r = 149, koeficijent korisnog dejstva
samo 0,169.
1z prethodnog se vidi da teZiste pitanja kako postiCi veJiku brzinu v
kretanja rakete u brzini izbacivanja az, tj. u tehnicki ostvarljivoj brzini .

7. Ubrzanje rakete.

za

r1

put u toku pogomkog Jeta

ubrzanje reaktivne siJe (uzeto apsoJutno) moze se

dv

rh

dt

w=-.-=c-=-.

(34) napisati
(42)

Iz reJacije jasno, da, ako se kao zahteva stalan potisak

const.) pri od materijaJa, onda, posto se masa rakete u toku
pogonskog leta smanjuje, mora ubrzanje rakete da raste.
Kako pCetku sagorevanja masa rakete zavrsetku sagore iznosi - , onda jasno da ubrzanje
( =

(43)

wmin=-'

=---

(44)

20

Tatomir

Andelic

OVa ubrzanja mogu se izraziti i pomocu karakteristicnih razmera za

let rakete. Tako, ako se u (43) unese vrednost iz (35) i uzme u obzir da
se (28) za ukupnu masu moze napisati

=-- ,
-

onda iz (43) proistiee

Wmio=C - - ' - - .

Medutim, posto

(ako

't"

vreme sagorevanja)

(45)

--=,

't"

odncsno

dobice se, najzad, za

ubrzanje
- 1
wmio = - - - -

Na sasvim adekvatan

nain

se

W a~ = -

(46)

't"

(44) dobiva za najvece ubrzanje izraz

( -

(47)

1).

't"

u prethodnim obrascima ubrzanje izrazeno u S-2, ali se u praksi

ova ubrzanja rakete izraZavaju u odnosu na normalno ubrzanje go Zemljine
teze i pise

-l

(48)

wmin=-----'

go't"

najveceg

najmanjeg ubrzanja dobiva se

Wma~

(49)

--=,

wmio

odakle jos jasnije proistiee vaZnost razmere

masa rakete.

ad potisak stalan, mora, prema (35), biti = const., tj. masa

linearna funkcija vremena, biti u nekom trenutku t
=-

gde

(,

koliCina izbaeenog materijala. Tada se

dv =

dt =

-!

lZ

dt,

(42) dobiva
(50)

21

Uvod u astrodinamiku
odatle integracijom od Vo = do v i od
kovskog

do

10

izvodi poznati obrazac

v=cln - ,

vrednost od - h t za t =- .
Ako, medutim, u toku pogonskog leta rakete treba iz odredenih razloga
obezbediti konslantno ubrzonje (w = const.) tada se, m (42), m u toku
leta zajedno sa opadanjem mase smanjivati i potisak. Tada iz (42)
gde

dv
h
w=-=c -=o=const.,
,

(51)

odnosno
ako

(52)

v=ot,

dv=odt

poeetna brzina jednaka nuli.

ad

se

vrednost

dv za reaktivno u brzanje
dt
Mescerskog u obIiku (7), dobice se
m

dt

JZ

(51) unete u jednacinu

-=--m,
iIi
m

-=

--dt,

po~to

tj.

iz (51)
h

(53)

-=-

najzad
m
-=

--dt.

Integracijom

od

do

desno od

do t dobice se s obzirom

01
v
I - = - = -

~to

(52)
(54)

'

daje eksponencijalni zakon opadanja mase

Q

m=Me-/=-'

(55)

Za racunato od , kad trajanje sagorevanja (odbacivanja) matel , kraju sagorevanja dostignuta krajnja brzina, (51)
(56)

masa rakete preostala posle sagorevanja

(57)

Relacija (53)

u stvari obrazac Cjolkovskog.

22

Tatomir

An4elic

Predeni put u toku pogooskog leta s od pocetka kretaoja do nekog trenutka t moze izvesti iz relacije

ds

v=-=cln-.
dt

(58)

Pri tome se predeni put u slueaju staloog potiska razlikuje od onog

predenog za isto vreme, kad ubrzanje stalno.
U !\lueaju stalnog potiska rh = const. za trenutnu vrednost razmere
masa

M-mt
(rht)
l -;;; = -In = -In

= - In 1 - '
relacija (58) se moze napisati u obIiku

-l

ds=
Integracijom

do s odnosno

(1 -; () dt.

do t dobice se za trafeni predeni put

(59)

put ( koji raketa prede za celo vreme 't" pogonskog leta, dobice
se, kad se uzme u obzir, da u trenutku prestanka rada raketnih motora s
obzirom na (45)

rh

-
1--=I--=

=-,
r

tako
l
(= -

rh

(60)

(1-lor).

za slueaj konstantoog ubrzanja se iz (51) i (52) neposredno dobiva za

konacno postignutu brzinu V k na kraju izbacivanja materijala i predeni put
rh
vk=o't"=c -

(61)

( = - 0 ..1 = - -

..2.

Iz (53) se mnozenjem sa vremenom sagorevanja .. izvodi

rh 't" = = .. = ~ = In .

odakle

= In r
,

dobiva

't"

=-Inr.
rh

(62)

23

Uvod u astrodinamiku
Uno~enjem vrednosti u (61) dobiva se za
konstantnog ubrzanja isticanja materijala

put u slueaju

I
= - -l.

(63)

8. Viestepena raketa

Najveea brzina koja se moze postiCi jednom m raketom, dostize

se, kako smo videli, kraju sagorevanja ukupnog pogonskog materijala,
na pod pretpostavkom da nikakvih gubitaka, i iznosi
v=

-- =
Mk

I .

Ako se uzme da ukljuCivanja u rad raketnih motora raketa

neku brzinu vo , tada ta na dostiziva brzina
V = I

+ Vo .

ml

(64)

Medutim, kako ta pocetna brzina moze biti velika, neke udarne (nagle)
m kolicine kretanja rakete doJaze u obzir, sve zavisi od I , tj.
kako , svega od brzine isticanja , razumJjivo razmera
masa podJozna izvesnim ogranicenjima u vezi sa prakticnom ostvarljivoscu.
Nevolja u tome 5tO se moze samo poveeavati koJiCina pogonskog
materijala (goriva i l) se istovj;emenQ l povecavati i konstrukcioni materijal se ubrzanje rakete radi dostizanja 5to brzine
.
odnosi i ubrzanje konstrukcionog materijaJa.
Ukoliko se na neki takav pogonski materijal koji davao veJiku
brzinu isticanja (odvajanja mase osnovnog l), jedini izJaz za postizanje
veJikih brzina konstrukcija visestepenih raketa.
Savremeni tecni hemijski pogonski materijaJi pru.zaju mogucnost ostva velike brzine sa jednom raketom. Tako se sa etiJ-lkhm kao gori i tecnim kiseonikom kao l dostize brzina istican.;a = 2,4 km/s
sa kombinacijom hidrazin-azotna kiselina brzina = 2,7 km/s sa tecnim vodonikom i tecnim kiseonikom brzina = 3,6 km/s.
Napr., ako m teorijski ideJnu mogucnost da razmera masa = 5,
5to odgovara optimaJnoj vrednosti koeficij'enta korisnog dejstva i da pogonski
materijal tecni vodonik i tecnikiseonik dobice se

vk =3,6

km/sI,6~5,8

km/s,

to 5 uvek od prve kosmicke brzine V 01 = 7,19 km/s, kojoj

tek biti govora.
Stoga se ktui5U visestepene rakete, koje se sastoje od nekoliko delova
(stepena) - dva, tri l vise, pored korisnog tereta, koji se ukJjucuju u rad
uzastopno i to tako, da kad se potr05i pogonski materijaJ u jednom od ,
onda se deo konstrukcije vezan za taj deo odbacuje i smanjuje u daJjem Jetu
celokupna masa rakete.

24

Tatomir

Anl1elic

Na sl. 2 shematski prikazana jedna trostepena reketa. Svaki stepen

rakete sastoji se od raketnog motora, rezervoara pogonskog materijala i naravno
nosece konstrukcije. Korisni teret (kabina sa posadom i instrumentima)
posebno (na slici prevuceno). se
smatra delom stepena rakete.
Pod visestepenom raketom se onda rarumeju svi stepani rakete zajedno sa
korisnim teretom. Posle odbacivanja
jednog, dva ili vise stepena rakete ostaju
tzv. delimicne rakete. Prva delimicna
raketa se dobiva posle odbacivanja prvog
111 stepen
stepena rakete.
Odmah treba istaCi da se visestepenim raketama reSava sve, jer se
ro stepena ne moze neograniceno
veCavati. Treba upamtiti da pravo i
jedino resenje brzine isti11 stepen
materijalne mase.
Naime, maksimalna brzina koja
se moie postici nekom visestepenom
raketom dobiva se ariteticki sabira brzina ostvarenih pomocu
dinih stepena, dok se ukupna masa rakete pri tome ipak i raste geoetrijski.

Primera radi, ako prostu

raketu <;u karakteristiCne razmere:
r = 5 i s = 6, kod koje brzina istican = 2,7 km/s, tada se moze postici
teorijski idealna brzina

I stepen

81. 2

v=2,7 km/sl,6=4,3 km/s.

Razmera korisnosti

rakete

prema (31)

s-1
=-=--=

s- r

25,

tj. da se raketom izbacio korisni teret od 1 t brzinom od 4,3 km/s

potrebna na startu raketa mase 25 (.
Medutim, ako se zamisli jos jedan stepen rakete koji treba da
brzinu za jos 4,3 km/s - da udvostruci, onda se cela prethodna raketa
mase mora sad smatrati kao korisni teret koji treba izbaciti brzinom od
4,3 km/s. Pri istim karakteristicnim razmerama to odreduje novu masu 1 na
startu prema obrascu

= 25, odn.

1 = 625 (.

Dakle, za izbacivanje korisnog tereta od samo 1 t brzinom od 8,6 km/s

potrebna , pt"i prethodnim razmerama, startu masa od 625 t.

25

Uvod u asrtodinamiku

Kod visestepene (ovde trostepene) rakete obe]ezirno sa ' kao obieno,

rnasu korisnog tereta: sa = + + masu druge delimicne rakete,
koju rnasa + (pogonska i konstrukciona) treceg stepena rakete
zajedno sa korisnim teretom ' sa 2=+2+2 masu prve delimicne
rakete, koju sad masa druge de]imicne rakete sa pogonskom i konstrnkcim masom rakete drugog stepena; i najzad sa ) = 2 + ) + ) rnasu
Citave trostepene rakete startu, koju masa delirnicne rakete
zajf'dno sa pogonskom i konstrukcionorn rnasom prvog stepena rakete. Pri
torne se de]irnicna reketa dobiva pos]e odbacivanja drvog stepena
stepene rakete, druga ostaje posJe odbacivanja drugog stepena itd.
Tada mam od poeetka, prvo, za citavu raketu, m definiciji (26),
kao razmeru korisnosti k
k=M).

(65)

Medutirn, razrnera k) korisnosti za poJaznu raketu, kad se

raketa smatra kao korisni teret,
_
k )-

Na s]iean
ternt '

)
2

za prvu delimicnu raketu ukupni teret

torne
k = 2
2

korisni

'

odnosno za drugu deJirnicnu raketu (koristi teret

k

prva delimicna

ukupna rnasa

Kako se (65) ocigJedno rnoze izraziti

naredni

2 . -- ,
= -- = -- . -mm

odnosno za

stepena
(66)

Drugim m, razrnera korisnosti visestepene rakete proizvod razmeIa korisnosti pojedinih deJirnicnih raketa.
Konstrukciona razrnera i razrnera rnase se definisu sarno u odnosu
jedine delimicne rakete i iznose za proizvoJjni n-ti stepen

RezuJtantna karakteristiCna brzina V neke visestepene rakete

karakteristienih brzina pojedinih delimiCnih brzina, tj.
V = vJ + v2 +

... + v",

zbir
(67)

26

Tatomir

eemu

Andelic

= 1, 2, ... ,

).

(68)

onda daje
(69)

k se uzme, odn. ako se viSestepena raketa tako konstruise, da se u

svim njenim de10vima brzine (= 1,2, ... , ) jednake, onda se iz (69) dobiva

(70)
u kom slueaju se
R=r\'f 2 n '

(71)

zove ukupna razera asa viSestepene rakete, tj. ukupna razmera masa visestepene rakete proizvod razmera masa svih sastavnih delova rakete.
Qvo oCigledno vaii za slueaj jednakih brzina isticanja, sto ne mora da
i jednakost svih postignutih brzina kretanja Vj
Iz (70) se moie izracunati ukupna razmera masa
(72)
kad se zna karakteristicna brzina V visestepene rakete i stalna brzina isticanja gasova.
U zavisnosti od u~.lova postavljenog zadatka moie se, naravno, zahtevati
i da sve razmere korisnosti k i delimicnih raketa budu jednake, sto onda s
obzirom (66) daje
K=k n ,
sto

onda ukupna razmera korisnosti.

Najzad, ako su sve pojedinacne razmere
razmera masa rakete prema (71)

masa jednake

ukupna

R=f n

Mogu se dalje postavlt1 razna pitanja u vezi sa optimalnoscu i drugim

uslovima l, napr. pitanje optimalnog broja stepena rakete za ostvarenje
odredenih performansi, ali se tome ovde neeemo zadrZavati.
Dovoljno samo jos jednom naglasiti da se sa savremenim raspolozivim
pogonskim materijalom prakticno ne mogu ostvar!ti danas potrebne velike
brzine, ni konstrukcijom visestepenih raketa.

11 NEKI POJMOVJ lZ ASTRONOMIJE

1. Nebeska sfera
Sfera centar u centru ZemJje poluprecnik se zamislja proizvolj veliki zove se nebeska s/era. koncentricna sa Zemljom. U stvari
centar u posmatracevom oku, l kad se radi ogromnim kosmickim
udaljenostima, onda greska us]ed zamene posmatracevog oka centra ZemI beznacajna i zanemarljiva.
Na toj sferi (s]. 3) se

odredene osnovne tacke i veliki krugovi.

Takva jedna osnovna tacka severni
] nebeske sfere, kratko, nebeski pol.
se nalazi u tacki nebeske
sfere u kojoj Zemljina osa, orijentisana
od juznog ka severnom l, prodire
nebesku sferu. Posmatrana kao osa kroz
nebeski ] centar Zemlje (odn. N
s
posmatraeevo oko) na se naziva nka l svetska . ]f nebeskog
] nalazi se danas u konste]aciji
(sazveZdu) ] ] (Ma]og Medveda) bljz zvezde ursae minoris, koja
Se stoga zove polarna zvezda.
Ve]iki krug - zamis]jeni presek
nebeske sfere i ravni Zem]jinog ekvaSJ.
tora - zove se nebeski ekvator, ] i
kratko samo ekvator (EKV). Ekvatorska
ravan jedna od osnovnih referentnih ravni za posmatranje u kosmosu. Preseci ravni l] sa ekvatorom :duu nebeskoj sferi nebeske uporednike ] nebeske //.
Nebeski horizont l kratko samo horizont (HOR) odreden tangentnom
Zemlje zm kroz posmatracevo oko njegovo staja]iste. Pod
horizontom se pri tome razume i sama ta tangentna ravan i ve]iki krug
kome seee nebesku sferu. S obzirom ] posmatranih rastojanja
uzima se ponekad da i ta ravan proJazi kroz centar Zem]je. U tom sJucaju
se govori prividnom, odn. astronomskom geocentralnom horizontu, dok se
na prvi zove pravi. Dostupna posmatranju samo po]usfera nebeske
sfere koja se na]azi iznad horizonta. Horizont takode jedna od osnovnih
referentnih ravni u proucavanju kosmosa i kretanja u .
27

28

Tatomir

Andelic

-------------------------------------- - - - -

Presek vertikale datom mestu (odredene viskom) sa nebeskom sferom

u vidljivom delu zenit (Z) pOEmatraCa_ Njegov antipod, pre$ek vertikale mesta sa nebeskom sferom u nevidljivom delu nad'r (Ntl).
Svaki zamisljeni veliki krug nebeskoj sferi (odn. Cesto se kao i Zemlji
pri tome misli samo odredeni polukrug) kroz pol zove se nebeski m
ridijan \ kratko meridijan (MER). Meridijan kroz neko tclo (prirodno
ili vestacko) (tj. u prostoru) zove se meridijan tela . pak
ridijan koji odreden zenitom posmatraca Z, tj. meridijan ZPN (vidi sliku 3)
zove se posmatracev meridijan, odn. meridijan mesta posmatranja.
Osim pola i zenita Z m jos cetiri znacajne referentne tacke; to su
tzv. kardinalne tacke ekvatora: sever (N), istok (), jug (S) i zapad (W).
Nihov poloz.aj u prostoru moze se utvrditi posmatranjem kretanja
beske sfere. Nebeska sfera, posmatrana sa Zemlje, se od istoka ka zapadu. prividno kretanje i posledica stvarne rotacije Zemlje
oko ose od zapada ka istoku. tome se i svako drugo kretanje od
zapada ka istoku zove diriktno, ono od istoka ka zapadu retrogradno (
vido). Sad se dve tacke ekvatoru, u kojima posmatracev meridijan
sece ekvator, zovu severna (N) i u!na (S). Pri tome polozaj severne tacke
odreden uslovom da prividno kretanje nebeske sfere ide, odatle posmatrano,
od istoka ka zapadu. Nebeski horizont sece pak nebeski ekvator u istocnoj ()
i zapadnoj (W) tacki. tome EW ( NS, ,
prema definiciji, horizont uvek upravan posmatracevom meridijanu. Tacka
se uzima tako da bude 900 od tacke N pri prividnom kretanju.
Polozaj kardinalnih tacaka zavisi od posmatraca, jer od tri pomenute
presecne ravni samo polozaj ekvatorske ravni nezavisan od posmatraea. Inaee,
od nasih prakticnih svakodnevnih : sever, istok, jug i zapad samo se
istok-zapad uglavnom poklapa sa nebeskim , dok su ostale dve
tacke sever i jug u stvari u ravni naseg horizonta (odn. preseku posmatracevog meridijana i horizonta).
bismo upotpunili naSa izlaganja referentnim tackama i ravnima
nebeske sfere treba uzeti u obzir i uociti i Sunce kao nebesko telQ. Naime,
dok se nebeska sfeta sa zvezdama (nekretnicama) njoj prividno krece sa
istoka zapad kao celina, dotle to nije slueaj sa Suncem. Istina, prvi
pogled Sunce se krece svojim dnevnim kretanjem prividno sa istoka zapad,
kao i citava nebeska sfera, ali Se posmatranjem i merenjem moze utvrditi da
polofaj u odnosu nebesku sferu. Osim svoga prividnog dnevnog
kretanja oko Zemlje, koje posledica rotacije Zemlje oko njene ose, Sunce
vidno obilazi oko Zemlje, 8to opet posledica Zemljinog obilazenja oko Sunca.
Usled toga Sunce menja svoj polozaj u odnosu ekvator.Ovde tome vise
biit govora, ali dok Sunce dnevnom kretanju prividno obilazi oko
Zemlje za n n (24 casa) dotle prividno u svom drugom kretanju
obide Zemlju za jednu godinu dana.
Nova osnovna referentna Zemljine putanje oko Sunca, odn.
prividne putanje Sunca oko Zemlje koja se zove ekliptika (EKL). Posmatrano
sa Zemlje Sunce u svom kretanju oko Zemlje prolazi kroz 12 konstelacija zvezda, koje obrazuju tzv. zodijak (zivotinjski krug-zbog zivotinja koje te konstelacije).
Ravan ekliptike nagnuta prema ekvatorskoj ravni pod uglom & = 23027'
koji se naziva ekliptike. Ono pak mesto nebeskom ekvatoru gde ga
sece ekliptika prelazu Sunca severnu polusferu dan prolecne ravnod zove se prolecna tacka i obelefava znakom "('. znak obelefava

,:

, f

Ij 4

29

Uvod u astrodinamiku

konstelaciju ovna (aries) u kojoj se pre 2000 godina nalazilo Sunce u svom
prividnom kretanju oko Zemlje u tom trenutku. Ova se ta~ka, medutim,
mera ekvatoru u smeru obiJazenja ZemIje i tokom vekova dospela danas
u konstelaciju (pisces), l ipak zadrzan znak ovna kaonjeno l.
2. Odrediyanje polozaja tela u kosmosu. Koordinatni sistemi

Polozaj tela nebeskoj sferi odreduje se samo utvrdivanjem pravCQ

nekom referentnom sistemu u odnosu koji se posmatra telo. Pitanje rasto od posmatra~ (odn. od centra Zemlje) se postavljati i ostaje
uglavnom neodredeno. Ako re~ poJozaju tela u prostoru uop!te, onda
pravilu pored pravca od zn~ja i rastojanje kao ~to slu~j kod veblkih
sateHta, 1 i kod planeta.
Rastojanje tela nebeskoj sferi se odreduje ugaonom , su
zavisna od rastojanja posmatra~ odn. Zemlje i se duZinskom
merom. Tako (sl. 4), ako posmatrac
i pravci telima i ,
onda se kao rastojanje izmedu i smatra

ugao IX, tj. razJika o~en pravaca. Naravno,

za tela u Suncevom sistemu, pogotovu za
vesta~ke satelite samo razJika pravaca, {. ugao
kao rastojanje izmedu dva tela dovoljan.
Kad se z u obzir da se jedan
! () nebeske sfere odvija za 24 ~sa (24 ),
SJ.4

24 =

3600 = 400"

,,= 1 ,

pri se kaze i 2" rad. Jasno da se koja od tih moze upotrebiti za ugJova. U astronomiji, i u teoriji kretanja vestackih sateJita,
ugJova se izrazavaju u stepenima ~asovima i deJo. {, ocigJedno 150 odgovara , 10 odgovara 4 min
Za odredivanje poJozaja teJa kao materijaJnih ta~ka, u~vanih kao geometrijske taeke u prostoru, koriste se razni prostorni koordinatni sistemi kao
sto to . Dekartov pravougli koordiatni sistem i to tzv. desne
orijentacije. Medutim, u astronomiji, i u ~ kretanja ve~ta~kih sateJita, koriste se pretezno sfemi koordiatni sistemi. Izbor koordinatnog sistema
se prilagodava datom . tome vazan izbor po~tka sistema,
njegove osnovne ravni i osnovne ose. kretanja ves~kih satelita oko ZemIje koordinatni po~etak se uzima centru Zemlje (geocentralni
sistem) iIi datom mestu, . u mestu posmatraca, (topocentra!ni). I se
potrebi, naroCito kretanja u Suncevom sistemu i dalje,
uzima po~etak u centru Sunca (heliocentraZni sistem). Moze se, , p~tak
uzimati i u centru nekog drugog nebeskog tela, . planete (p!anetocentralni)
l Meseca (seZenocentraZni). 1 druge karakteristicne ta~ke za telo i sistem tela
mogu se uzimati za pocetak, . teziste dva teJa (baricentralni sistem). k se
kretanje u GaJaksiji, onda se narocita tacka, definisana odredeni
, z za pocelak (galakticki sistem), l nas to ovde interesovati.
Za osnovnu sfernog koordinatnog sistema Se moze uzeti nebeski
ekvator (ekvatorski sistem koordinata), horizont (horizontski sistem koordiata) i
ekJiptika (eklipticki sistem koordiata).

30

Tatomir

Andelic

. k v t r s k i s i s t m k r d i t . Osnovna ravan ekvator, osnovna tacka (koordinatni pocetak) u centru Zemlje, prema orijentaciji osnovne x-ose razlikuju se dva ekvatorska sistema koordinata.
Pvj ekvatorski siste koordinata. U x-osa orijentisana m
prolecnoj tacki '' (sl. 5). Koordinate tela u m sistemu su: poteg iIi radijus vektor (rastojanje od Zemljinog centra) r i uglovi i l). Pri tome
(rektascenzija) ugao-diedar izmedu ravni meridijana kroz prolecnu tacku i kroz
posmatrano telo , odn. ugao u centru odreden lukom ekvatora '' od
prolecne tacke do preseka meridijana posmatranog tela sa ekvatorom, racunatog u smeru direktnog kretanja, meri se od - 3600. Ugao l) (deklinacija)
ugao koji obrazuje poteg prema posmatranom telu sa ravni ekvatora, odn.
ugao odreden lukom meridijanu uoeenog tela od ekvatora do tela i
meri se od - 900, pozitivno prema nebeskom polu. Mesto deklinacije uzima
se ponekad i komplementni ugao <r. = deklinacije ( + l) = 900) i ZOVe
polarno rastojanje (distancija). Ove koordinate su nezavisne od dnevnog kretanja
Zemlje.

"

Sl. 5

Sl. 6

Drugi ekvatorski sistem koordinata. U njemu x-osa orijentisana ]uznoj

tacki S ekvatora (sl. 6). Koordinate posmatranog tela u ovom slueaju :
poteg r = , casovni ugao SP = , tj. ugao diedar izmedu ravni posmatraeevog
meridijana i meridijana posmatranog tela , odn. ugao u centru , odreden
lukom SY ekvatora racunatim od posmatraeevog meridijana retrogradno
- 24 , tako da se od - 12 h telo nalazi zapadnoj hemisferi nebeske sfere
od 12 h - 24 istocnoj hemisferi. Treca koordinata opet deklinacija
l) = , odn. polarno rastojanje = . Deklinacija i polarno rastojanje se
mere kao i u prethodnom slucaju.
U vezi za ekvatorskim sistemom treba navesti nekoliko primedbi. Prvo,
sam sistem se zbog izvesne nestabilnosti ekvatorske ravni i pomeranja prolecne
taeke donekle menja. Stoga se obicno u astronomiji navodi tzv. , tj. ono
vreme, kad uzet polozaj ekvatorske ravni za osnovu posmatranja. sad
pocetak 1950. godine (1950,0). Medutim, te su promene male i spore u
naSem izlaganju, koje samo nacelno, tome neeemo voditi racuna. Drugo,
ekvatorski sistem preko ekvatora koji u vezi sa Zemljom vezan za Zemlju
stoga podesan za upotrebu pri posmatranjima u odnosu Zemlju. Pri

Uvod u astrodinamiku

31

odlu~ivanju
ta~ku

od koje meridijanske ravni kao azn - od kroz proili kroz juznu ta~ku ekvatora za posmatra~ - rukovodi se
l interesom za objektivnoscu odredbenih elemenata, tj. njiho nezavisnoscu od mesta posmatraca. Tako prvi ekvatorski sistem koordinata nezavisan od posmatraea drugi .
lecnu

U vezu sa prvim sistemom ekvatorskih koordinata se dovodi u vezu Dekartov pravougli sistem koordinata u kome prva osa vec izabrana x-osa
m l tacki, z-osa upravna ravan ekvatora i usmerena prema severnom polu , y-osa se tako da sa prve dve kao i trecom
obrazuje desni pravougli triedar.
Sa drugim sistemom ekvatorski koordinata se mogao povezati sistem
pravouglih osa: x-osa orijentisana prema juznoj tacki S, z-osa orijentisana
prema sevemom , y-osa tako da sa dve kao prvom i trecom
obrazuje levi pravougli triedar, 8to u sJueaju prikladnije, se
sovni ugao retrogradno.
. r i z t s k i s i s t m k r d i t . Osnovna l pravi
astronomski horizont, osnovna tacka (koordinatni pocetak) l stajaliste
posmatra~ Q centar Zemlje , u
Z
drugom s]ucaju (s]. 7). sistem
bitno vezan za posmatraea i prema to ]okaJnog karaktera. se stoga
pravilu proueavanju kretanja
tackih satelita uzima topocentralno, dok
se u astronomiji geocentralno. Sve
paralelne horizontu Su horizontalne
] horizonta nebeskoj sferi
N

ilj

zenit (Z).
Ravni koje prolaze kroz zenit i
pocetak zovu se vertikalne ravni,
prolaze kroz vertikalu. Svaki ve)iki krug
nebeske sfere koji pro]azi kroz zenit i
nadir zove se vertikalni krug l samo
vertika/. Iovde se samo polukrug
obelezava kao vertikal kao kod meridiSJ. 7
. Pravac od centra Zemlje ka
nebeskom ] poklapa se sa osom
Zemlje pravac QP' (sl. 8) od stajaJista dosmatraea prema nebeskom ,
zbog prakticno beskonacne udaljenosti nebeskog l osi Zemlje i
tako se uzima. Vertikal koji prolazi kroz severni (odreden tackama , Z,
i ) odreduje u :sku sa horizontom u tackama N i S severnu i juZnu
tacku horizonta, pri cemu severnoj polusferi severna 1acka N za
koju lucnom rastojanju m 90. Vertikal upravan vertikalu
NOZ sece horizont u istocnoj i zapadnoj tacki ekvatora, se istocna i zapadna tacka horizonta i ekvatora poklapaju.

za odredivanje horizontskog sistema koordinata treba pored pocetka izabrati i neke tri uzajamno upravne ose. Pravac i smer samo jedne se sad prirodno , to pravac OZ sa smerom zenitu i to se uzima za
z-osu. Medutim, izbor i smera osnovne x-ose jedins~ven se
koriJcenjenju podataka taCno voditi una kako izabra1l oSnQvni sestem,
kad horizonlskim koordinalama.

32

Tatomir . Andelic

pravilu se kao prolazni uzima onaj vertikal koji prolazi kroz severnu
i juznu tacku. tj. POZ. ali se onda za x-osu moze uzeti pravac ON ili pravac
OS sa smerom od . Tada se u prvom slueaju y-osa obicno uzima od
prema W i tako dobiva desni Dekartov pravougli triedar. U tom slueaju se
polofaj tela nebeskoj sferi odreduje
(sl. 7) uglovima: azimutom i
z
'
visinom nad horizontom. tome
azimut = 1:NWY (odn. = luku NWY).
visinaa= 1:XOY(odn. =Iuku ). Ugao
se m od - 3600 u direktnom
smeru. ugao od - 900 od bori
zonta m zenitu pozitivno, ispod
horizonta negativno. Pri tome se, naravno, mesto ugla - vi~ine moze uzeti
i zenitno rastojanje (z) jednako 900 - .
Osim azimuta i visine za taean polozaj
tela treba jos znati i poteg r.
Treba navesti i to da se za x-osu
(narocito u Francuskoj) uzima pravac i
smer od jugu S, ali se pravac
i smer y-ose zadrzava prema zapadu,
se tako dobiva levi ortogonalni trijedar osa. se azimut raeuna od
juzne taeke S prema zapadu W retrogradno, opet od 00-3600, dok se visina
nad borizontom odreduje pretbodni
naein. za telo sad azimut odreSI.8
den uglom SOY. odn. lukom SY. Postoji,
zalost, i treCi nacin racunanja azimuta i to od severne taeke N, ali samo do 1800 pozitivno prema zapadu
negativno prema istoku, ili, od juZne tacke S, ali sad retrogradno prema zapl pozitivno prema istoku negativno
U vezi sa horizontom posmatraea istaCl jos neke veze. Sa sl. 8 se
vidi da, ako 1: BOQ geografska sirina (latituda) stajalista posmatraca Q.
centar Zemlje, presek posmatracevog meridijana i ekvatora, i 1: ' QH
visina nebeskog pola nad horizontom (QH u pravom horizontu QP'I!OP).
onda m

1:BOQ = 1:P'QH.

tj. uvek 'ISln nebeskog pola nad borizontom jednaka geografskoj sirini
mesta posmatraca.
Nebeski l se nalazi u pravcu , li s obzirom malo rastojanje
OQ (poluprecnik Zemlje) i ogromnu udaljenost nebeskog pola, se nalazi i u pravcu QP' i tako se traZi sa horizonta posmatraca. Pravac OQ se
uzima da prema zenitu Z, se pretpostavlja da se pravac vertikale mesta
tacno poklapa sa pravcem poluprecnika Zemljine sfere sto nije sasvim tacno,
jer, prvo Zemlja ni tacno sfemog oblika drugo pravac vertikale rezultanta gravitacione i centrifugalne sile od rotacije Zemlje oko ose, u stvari
ne prolazi tano kroz centar iemlje.

33

Uvod u astrodinamiku

. k 1 i t i k i s i s t m k r d i t . - Ovde osnovna
ravan ekliptika (EKL, sl. 9). Osnovna tacka pravilu u centru Sunca S
(heliocentralni eklipticki sistem), ali ponekad i u centru Zemlje (geocentralni
sistem). Heliocentralni sistem se koristi proucavanju kretanja vestackih
satelita Zemle vec za opisivanje kretanja u sirem
meduplanetnom prostoru napr. planeta, kad
rec vestacki izbacenim objektima onda za
proucavanje kretanja tzv. kosmickih sondi i
duplanetnih preleta (transfera). Geocentralni eklipticki sistem se koristi u astronomiji za izucavanje kretanja Sunca i Meseca. Osnovna x-osa
orijentisana od centra Sunca S ka prolec tacki 'r, z-osa od S ka severnom l
ekliptike ( nebeskoj sferi sa centrom u centru
Sunca) i najzad y-osa od S ka tacki u ravni
ekliptike tako da se dobije desni triedar. Ako
51. 9
sistem geocentralni, onda osnovna x-osa
opet orijentisana prema '', z-osa prema l ekliptike ali nebeskoj sferi
sa centrom u centru Zemlje i najzad y-osa prema ovim dvema da se dobije
desni ttijedar.

Eklipticke koordinote su pored potego , eklipticka duzina

i ekJipticko na (Jatituda) < ( <) pri

(longituda)

(l )

<1:

SX' (odn. = luku '' '),

<<1: 'SX (ond = 1uku ' ),

presek velikog kruga PSX kroz posmatrano telo sa ekliptikom

Eklipticka duZina se meri od - 3600 u smeru suprotnom kretanju
kazaljke casovniku posmatrano od , tj. u smerU prividnog godisnjeg kretanja Sunca, dok se eklipticka sirina meri u granicama - 900 ~<PE~900, i to
pozitivno prema severnom l ekliptike.
gde

'

3. Odredivanje vremena

Postoje dva prirodna, prilicno stalna, vremenska intervala, koji se postavJjaju u osnovu vremena, to su: zvezdani (sideralni) da i Suncev (solonj) da.

Zvezdani dan intervaJ vremena izmedu dva lz prolecne tacke kroz

odredeni meridijan, . kroz meridijan posmatraea. Kaze se strucnije izmedu
dve uzastopne istoimene kulminacije prolecne tacke. tome se za neko
nebesko telo ( kao geometriska tacka) l i za vestacki satelit kaze da
se nalazi u kuJminaciji (da kulminira) u trenutku prolaza kroz posmatraeev
. Razlikuje se gornjo kulminacija - za s severnoj hemisferi
i don kuJminacijo - za nas Zn hernisferi. Gornja vidJjiva donja
. Zvezdani 24 (. 1440 i 86 400'). Ova vremenska ni
idealno postojana usled pomeranja l tacke.
Suncev dan vreme izmedu dva uzastopna prolaza Sunca kroz odredjtni meridijan (. meridijan posmatraea), drugim , izmedu dve uzastopne istoimene kulminacije Sunca. Vreme pokazuje Suncev casovnik, l

Uvod u a.uodinamiku

34

Tatomir

Andelic

kako se Sunce ne krece nebeskom svodu jednoliko, uvodi se tzv. sredje

Sunce i srednji Suncev n, vreme obilaienja pravog Sunca, ali se
odvija jednoliko za 24 casa srednjeg Suneevog Vremena i odgovarajuci
minuta i sekunda. Medutim, poto se osim prolecne tacke i samo Sunce
u odnosu nebesku sferu, to srednji suneev dan duzi od zvezdanog
dana za 56' srednjeg Suncevog vremena.
Sa prividnim kretanjem Sunca oko Zemlje ekliptici vezana
dna jedinica m Vremena - godina. Pri tome se u osnovi razlikuju dve
razne godine: sideralna (zvezdana) i tropska. Zvezdana godina vreme trajanja
obilaska Sunca oko Zemlje u odnosu pravac m odredenoj zvezdi nekretnici i njena duZina 365,2564 srednjih Suncevih dana. Tropska godina
vreme izmedu dva uzastopna prolaza Sunca kroz prolecnu tacku i
365, 2422 srednjih Suneevih dana. Qve jedinice nisu podesne za praktiCni rad
se zato uvodi kalendar i kalendarska na, tome potrebe ovde
govoriti.
Svako mesto Zemlji svoju lokalnu donju kulminaciju Sunca (
no) i svoju gornju kulminaciju (podne). Radi potrebnog odredivanja vremena
raznim mestima uvedeno dogovorom tzv. gradansko Cunan vremena
(U = universal time). Ovo vreme se racuna od - 24 neprekidno od trenutka prolaza zamisljenog srednjeg Sunca kroz Grinicki (Greenwich) meridijan.
znaCi da U, kad srednje Sunce donju kulminaciju u Grinicu.
m tome, svetsko vreme identicno gradanskom vremenu odredenom
Grinicu, dok se ostala lokalna vremena moraju odredivati njemu Tako
nase srednje evropsko vreme (S V) odstupa od njega za } sat, tj. uvek
S EV= U+ }.
Osim zvezdanog i Suncevog vremena u astronomiji se koriste jos i /
mejdo vreme u vezi sa periodom obilazenja Zemlje oko Sunca i atomsko i
biolosko m u vezi sa atomskim i bioloskim , ali njima ovde
potrebe govoriti.
Izvescemo samo jos tzv. vremensku relacij. Neka (sl. 10) bude meridijan neke zvezde u datom trenutku i neka sece ekvator u tacki .
Ako pri tom posmatracev meridijan PZS N'r S ekvator, onda . Casovni
ugao tela odreden lukom SY = ,
rektascenzija OOredena lukom
? = , lokalno vreme posmatraea
s? = 6. Prema tome vafi relacija

6=+,

tj. zvezdano vreme un mesta drk

zblru rektascezije un mesta i
N
S njegovog casovnog ugla. Moze se reci i
da zvezdano vreme nekog mesta odredjeno uglom 6, merenim duz ekvatora
u direknom smeru od prolecne tacke
sl. 10
do posmatraeevog meridijana, Tako, ako
se sa 60 obelezi zvezdano vreme Grinicke opservatorije sa geografska duZina nekog mesta na Zemlji, istoCno
Griniea, onda njegovo zvezeano vreme

6=60+ .
Veza izmedu 60

u na

se u astronomskim godinjacima.

Uvod u a5trodinamiku

4. Neke veze

35

koordinatama

. V z i z m d u t t r 1 i h g t r 1 i h k v
t r s k i h k r d i t . - Pri odredivanju poloiaja nekog vestackog sateJita
(sl. 11) dve vrste odredbenih elemenata mogu se dosta razlikovati
se stoga mora znati veza medu . Naravno, kad rec teJima koja se
alaze daleko u kosmosu razJike su
zna . zanemarljive.

Neka mesto posmatranja bude ,

centar Zemlje, R vektor poloiaja
mesta posmatranja u odnosu centar
Zemlje (B~6370 km) i neka su vektori
poJoiaja satelita u odnosu i
dati sa r i 9. Tada ocigledno vazi vektorska relacija
(1)
=9+.

Uzmimo da vestacki satelit

odreden u odnosu topocentralni ek- N
vatorski sistem rastojanjem (potet------~~---_4.___+S
gom) = 191 i ugJovima (1. i 8 koji odreduju pravac od ka . Neka pravac
vektora R bude odreden uglovima 6
51. 11
(odgovara geocentralnoj rektascenziji sta posmatranja) i tp (geografska sirina
mesta koja odgovara geocentralnoj deklinaciji mesta posmat ranj ). Tada,
sa Dekartove koordinate veZtackog satelita obeleie sa , , s; takve koordinate mesta sa , , z; i najzad koordinate vektora 9 sa ~, 1), l;; dobivamo
projeciranjem vektorske reJacije (1) ose Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema sa pocetkom u tacki
X=~+ +, =1)+, z=~+z.

(2)
Medutim, s obzirom na veze koje postoje izmedu Dekartovih pravouglih
koordinata i sfernih koordinata,
~

cos 8 cos (1. ,

= R cOs tp cos 6,
cos 8 sin (1. ,
= R cos tp sin 6,
~ = sin 8 ;
= sin tp.
Unosenjem vrednosti u l (2) odredene Dekartove vougle geocentralne koordinate , , z. Zatim se iz l
= r cos 8 Cos (1.,
= r cos 8 sin (1.,
z = sin 8,
gde su , (1. 8 geocentralne ekvatorske koordinate vestackog sateJita , dobiva
=

1) =

r=Yx2 +r+ z2 ,
.

\'

Slno=- ,

sinot= _ _=rcos 8

COSot=--rcos 8

36

Tatomir

-----------

. Andeli~

Jasno da se postupak moze obrnuti, tj. da se mogu odrediti

topocentralne ekvatorske koordinate, ako su date geocentralne.
. s f m i k v t s k i h u h r i z t s k k r d
t . - Posto su ekvatorske koocdinate geocentralne horizontske
topocentralne tok transformacije se zm ovako. Na . se geocentralne ekvatorske koordinate pretvore u topocentralne. se moze izvesti
m obrascima za pretvaranje geocentralnih u topocentralne ekvatocske koordinate, posto su kod vestackih satelita potrebna castojanja od Zemlje poznata.
zatim uspostaviti veze izmedu
topocentralnih ekvatocskih i horizontskih
koordinata. Radi t01/a d
kactov pravougli sistem koocdinata ' ' z',
koji odgovaca drugom ekvatocskom sistemu koordinata, tj. kome ' -osa orijentisana jugu S osnovna
prolazi kcoz stajaliste posmatraea (sl. 12).
Neka drug.i Dekartov pravougli sistem
koocdinata bude Oxyz sa istim pocetkom
, ali kome osnovna horizont
SI. 12
x-osa ocijentisana prema Zn tacki S' u
horizontu. dva koordinatna sistema
omoguciti da uspostavimo tcazene veze uz Dekartovih koordinata.
Oznacimo 05 ugao izmedu x-ose i ')" sa 6, ugao ZOP = 900 -IP, gde IP
geografska sirina mesta posmatraea, horizont obrazuje sa ekvatorom ugao
900 -IP (sl. 13). Ako u Dekartovom sistemu Oxyz, oc:jentacija y-ose izabrana

'

SI. 13

SI. 14

tako da sistem bude desni, onda se ose ' i dva sistema poklapaju i
sistem ' ' z' samo zaokcenut oko ' = y-ose sistemu Oxyz za ugao
900 -IP (sl. 14). Tada lako precacunati koordinate jednog m koordinata
onog drugog, tj.
= ' sin rp - z' cos rp,
(1)

=',

z=
kome

'

cos rp + z' sin IP.

Na sliean se naein koordinate ~, , ~ Dekartovog koordinatnog sistema,

ekvator osnovna ravan, pretvaraju u koordinate sistema ' ' z'

37

Uvod u astrodinamiku

(kome ekvator takode osnovni:!. ravan koji

zaokrenut oko ose z' = ~ za ugao 6). Tada
'

cos 6 +

"1)

samo u odnosu

prvi

sin 6,
(2)

sin 6 + .'1 cos 6,

' ~ - ~

z' -

i,.

Ako se vrednosti za ', ', z' unesu u (1) dobice se Dekartove

pravougJe koordinate u horizont~kom sistemu izrazene pomocu Dekartovih
ekvatorskih topocentralnih koordinata ~, "1), ~. Na taj se dobiva
= ~

~jn q>

sin q> cos 6 +"1)

sin 6 -

cos q>,

= ~ sin 6 + 1) cos 6,

z=

cos q> cos 6 -r "1)

(3)
q> sin

COS

6+

sin q>.

Azimut i visina se sad mogu izracunati

Dekartovih i sfernih koordinata koje plase
r cos

~.

r SJll

r - =

x-osa

veza izmedu

co~ ,

= r COS

gde

IZ

sin

Vx2 + y2-+ Z2.

Medutim, i neposredno sa sl. 7, gde obeleiava vestacki satelit, ako

11 jugu y-osa zapadu vidi se da tada
.

s ~

cos

----. ,

rcos

----rCOS

SJll

veze izmedu ekvatorskih i horizontskih topocentralnih koordinata

mogu se izvesti i nesto neposrednije. Tako, neka bude (sl. 15) - poloiaj
posmatraea, - vestacki satetit, '
z
nebeskom polu od posmatraca, Z - zenit, P'ZS - merdijan
posmatraca, = -1: TOZ' Vls,
= -1: SZT azimut satelita, ovde
uocen od juzne tacke retrogradno
zapadu, poteg satelita, ! i 8
topocentralna rekta~cenzija i deklinacija
satelita, - casovni ugao, 6 - lokl zvezdano ( posmatra) i najzad q> geografska sirina sta posmatranja.
SJ. 15

Tatom.ir

Andelic

Tada se iz sfernog trougla (sl. 16), koji se zove i nauticki trougao zato
se koristi nautici, dobiva u sinusne teoreme sferne trigonometrije
naredna veza
sin cos = cos 3 sin ,
(1)
~to

iz kosinusne teoreme za stranicu 900 -

f
,~

'r/

sin q> sin 3 + cos q> cos 3 cos

(11)

za tacno odredivanje azimuta u razmaku od - 3600, koristi se pri ovom pretvaranju jos jedan obrazac i to

'!61.\

sin

/&

cos

cos = cos q> sin 3 + sin q> cos 3 cos

(IlI)

Ovaj se obrazac izvodi tako sto se ~ (ugao

izmedu meridijana i vertikala kod ) prvo
odredi iz kosinusne teoreme za uglove sfernog
trougla i napise

51. 16

cos

odakle treba eliminisati sin i cos .

teoreme sfernog trougla pise veza

cos

cos

- sin

sin

se moze postici, ako se iz

sin 3,
sinu~ne

. .\. sin cos q>

sln ",=
,
cos

iz kosinusne teoreme za uglove veza

cos

~=

cos

cos

+ sin

sin

sin

~,

to unese izraz za cos .

U vezama 1 - 111 pojavljuju se sa strane ekvatorskih koordinata salllo
deklinacija 8 i Casovni ugao , ali s obzirom na vremensku relaciju postoji
uvek veza

11.=6 -

rektascenzija satelita , 6 lokalno zvezdano vreme (vreme posmatraca).

Pretvaranje ekvatorskih topocentralnih koordinata u takve horizontske
koordinate potrebno pr. za postavljanje azimutne montaie usmerene
antene radi prijema od vestackog satelita. Pri tome azimutno montirati neki
instrument znaci podesiti da se moze obrtati oko vertikalne i horizontalne ose.
gde

11.

JII KRETANJE U POLJU NJUTNOVE SILE

KEPLEROVI ZAKONI

GRAVIACIJEo

Neka se sila F zove centralna, ako osnova (napadna I) stalno

prolazi kroz odredenu tacku pro~tora - centar sileo Na za svaki
l tacke (izuzev Za sam c?ntar) utvrden dejstva sile, smer i intenzitet mogu biti proizvoljnio Centralna sila orijentisana ka centru privlacna
(atraktivna), orijentisana od cer:tra odbojna (repulzivna) Sto se tice intenziteta pos vaznu kategoriju centraJnih sila , intenzitet zavisi
samo od rastojanja tacke od centrao Pri tome
(1)

ako

koordinatni pocetak Dekartovog koordinatnog sistema u centru sileo

Najvazniji slucaj neke takve centralne sile Njutnova (Newton) sila
univerzalne gravitacije sila kojo se dve mase i uzajamno privlaceo
Vektorska diferencijalna jednacina kretanja neke materijalne tacke (tela) mase
u takvom sJueaju, ako asa teJa u centru sile, glasi
(2)

gde

(3)
= -

tzvo univerzalna konstanta gloavitacije,

jediniCni vektor vektora

Vektorska diferencijalna jednacina (2) se moze napisati u obliku

--

k2m
- . _ -J ' ,

(4)

koji

nezaVJsan od mase

Iz (2) se vidi da

intenzitet sile F odreden sa

F = k mm J
2

,5)

zakon dejstva (ovde privlacenje) sa

() = -k 2

,2

(6)

Tatoffi,r . Andelic

40

---------

~------------

Sila Zemljine teze takode centralna privlacna sila iste prirode kao
sila (2) , ako se uzme u obzir Zemljin poluprecnik RR:J6,37 103 km, intenzitet sile kojom Zemlja privlaci neku tacku m.ase koja se nalazi visini
iznad njene povrsi (naravno pretpostavljene kao sfera)
(7)
gde , masa Zemlje. Na samoj povrsi Zemlje = i F = mg, prl
g = 9,78 s-z do 9,83 s-z uhrzanje Zemljine teze njenoj povrsi.

Masa Zemlje

moze sad da se izracuna iz obrasca

(8)

koji se dobiva uzimanjem u obzir navedenih podataka,

zanje g dobiva

odatle

<

za ubr(9)

Nije tesko pokazati da za kretanje tela u polju gravitacije vaZi zakon

odrianju mehanicke energije. Jer, ako se pod od mehanickog zakona kineticke energije u dife.encijalnom obIiku

d=Fdr,

gde

(10)

=-

mv 2 ,

(1 1)

kineticka energija tela mase , koja se krece brzinom v, moze se u nasem

slueaju s obziom (2) napisati
(12)

dT=_pmmlr.dr=_k2mm'dr,

,3

posto

,2

,dr = r d,.

Tada se integracijom iz (12) dobiva

(13)

T=U+h,
ako se sa U obelezi junkcija sile

U=

,
,2 dr = k ~_l
-

( 14)

i ako h neodredena konstanta integracije koja se odreduje

uslova. U ovde funkcija poloiaja.

IZ

pocetnih

Prema tome integral energije (13) se moze napisati

m

mv 2 =2k 2 --'+2h,
r

(15)

41

Uvod u astrodinamiku
,

ako su

Vo

poeetni poteg i poeetna brzina

2 h = mv~ _ 2 k2 !. .

(16)

Osim ovog integrala energije za kretanje tela u l gravitacije postoji

integral kinetickog momenta odnosno, integral povrsine.
Naime, iz mehanickog zakona momenta kolicine kretanja tela (materijalne
tacke) u diferencijalnom obIiku koji, za telo rnase i za centar l
kao l, glasi
d[m ( ..) = ( F) dt,
(17)
dobiva se za silu (2) odrnah
d

[ (, ") = ,

posto ovde centralna sila F kolinearna sa vektorom

proistice
( ..) = = const.
Konstantni vektor

(18)
.

Iz piethodne

(19)

odreden relacijom
= ( ">,

(20)

gde su "'0 i " vektori poeetnog poJoi.aja i l brzine tacke.

pokazuje da vektor stalno upravan ravni odredenoj vektorirna i "'
koja se zove invarijalna (nepromenljiva) l Laplasova (Laplace) ravan. Odavde
se vidi da putanja tela koje privlaCi neki nepokretni cen1ar tv;k putanja.
ako

"C~

2S

--- ,

(2 )

ako

S tzv. sektorska brzina, rn taj vektor samo jednu koordinatu S,

upravnu odredenu vektorima,o i .'0' odn. vektorom , to
(22)

Posto utvrdeno da kretC'.nje tacke u l ,

rnogu se integral energi.ie (15) i skalarna vrednost S sektorske brzine,
poznati na (vidi: Andelic, Stojanovic - Racionalna mdhanika) izraziti u
ravanskim polarnim koordinatama i .&. Ako se l tog sislerna uzrne u centru
l po]arna osa orijentise proizvoJjno, onda se za = I' I = , tj.
poteg jednak intenzitetu vektora poloi.aja, kad se uzrne u obzir (22) dobiti
(2 + 2 &2) = 2 + 2 ,

2 S = 2 .& = v sin (, ..) = Vo sin ( ' ">

gde smo na de""noj strani
Unosenjem

tzv. konstantu povrsine

.

.&=

2'

(23)
=

,
.

(24)

42
Tatomir . Andelic
---------------------------------------------iz druge od jednaCina (23) u prvu dobiva se
.

,,2
...

= 2-

2
+ 2h
2'

(25)

odatle se moz.e eliminisati m (, kad se poteg smatra kao funkcija

vremena preko polarnog ugla &, tj. = [& (t)]. s obzirvm na (24)

dp.
dp
=-&=--,
d&
2 d&

kad funkcija sile funkcija samo od

cina (25) moze napisati u obIiku

(~:)2 =(),
gde

odn.

onda se diferencijalna jedna-

(26)

d&,

()= - ' -

+2h) 4_ 2.

(2

(27)

Integracijom diferencijalne jednacine (26) dobiva se jednacina trajektorije

= (&)

(28)

koordinatama.

Konacne jednaCine kretanja onda dobivaju se, kad se

integral unese

u (24), 5to

d&

(29)

[ (&)]2 '

dt

tako, da se odatle prvo izracuna &= &(t) zatim zameni u (28)

= (t).
U nasem slueaju s obzirom (14)
1 [
( =-)
2

k , + 2 h]

dobiva

-,

ako se stavi
(30)
malo uprosti, moz.e se napisati
()=

2h
1]
2 ____
_+
[ 2
2

4.

(31)

Uvodenje oznake
(32)

43

Uvod u astrodinamiku
(l

elementarnim transformacijaroa

4
()=2
2

(31) dobice se

[1- (- - -1 )2 ,

prema tome diferencijalna jednacina (25) postaje

- d(L_~)

=d&,

(33)

~1 _(L_~)2

odakle se kvadraturom dobiva

arC cos

(L -~)

gde

integraciona konstanta. Prema tome

-- - -- =

odnosno ako se stavi & + IX =

1 + ecos v

& + ,

cos (& + ),

(34)

, medutim, jednacina konusnog preseka u polarnim koordinatama, fokus u centru privl (sl. 17), poteg v
polarni ugao izmedu fokusne ose orijentisane prema najbliioj tacki konusnog preseka (pericientru) i potega,
tzv. prava anml. l
ekscentricnost (numericka) konusnog
preseka, tzv. parametar konS/. 17
nsnog preseka.
Iz (32) se vidi da putanja biti: elipsa (< ]), kad < ; parabola
(=]), za =; hiperbola (>]), za >.
Primeticemo jos da izbor znaka + l - ispred kvadratnog korena u (26)
oblik krive l putanje to utice samo pomeranje faze i zavisi
od poCetnih uslova.
Ovakvo kretanje tela zove se keplerovsko i tako se pribliino krecu planete
i druga nebeska i vestacka tela, kad se moie pretpostaviti da dejstvuje
samo jedan relativno nepokretan centar privlacenja (gravitacije) na sama
privlaee centar, odn. kad uoeeno telo koje se krece l u odnosu telo
u centru priv1aeenja (Sunce za planete, planete za neke svoje pratioce i vestacke
satelite Hd.).

44

t1ir .

Andelic

Putanje planeta oko Sunca zovu se orblte, ali se termin orbita danas
upotrebIjava i sire za putanje vestackih satelita Zemlje i uopste za putanje
tela koja opisuju oko drugog tela - za sve konusne preseke. Ipak, u
pravom smi&lu reci, termin orbita se uglavnom koristi, kad rec putanji
kojoj se kretanje tela periodicno ponavlja, sto napr. slueaj kod parabolicnih i hiperbolicnih putanja.
da su putanje lt oko Sunca elipse otkrio Kepler
(Kepler) 1607. godine i poznata kao Keplerov zakon, koji glasi:
Planete :. elipse u se jednoj lii.i na/azi Sunce.
U ~mislu nasih prethodnih izlaganja ovaj se zakon moi.e ovako izraziti,
jer rec samo planetama i Suncu i vestackim satelitima uopste:
Telo ! masa dovoljno ala u odnosu telo u centru privlacenja krece se
nekom konusnom preseku 'i.iza centru privlacenja oblik
n pocetnim us/ovima.
da pri ovakvim kretanjima u polju gravitacije sektorska
brzina (21) konstantna drugi / zakon (ili zakon jednakih n)
koji u Kaplerevoj formulaciji glasi: Potezi planeta opisuju za jednaka en
jednake povrsine, odn. potezi opisuju u toku vremena povrsine sektora propOrcionalne vremenu t, jer iz

=S =const.

proistice
P=St.

Ovaj zakon oCigledno vazi uopste za sve slueajeve prirodnih i vestackih satelita,
samo za planete.
Krug ( = ) takode spada u konusne preseke. kretanje bilo kruzno
potrebno prema (16) i (32) i s obzirom da = P~ &0 = &0' da bude

to bikvadratna jednacina
kvadrat te brzine

2 k 2 ,

k4 2
1 ._
vo2 +--z - ,

pocetnoj brzini
2

samo

dn

reSenje za

\.' = -

(35)

'

odnosno
y~

Posto

y~

(36)

p~-

centripetalno ubrzanje u pocetnom trenutku,

k2 m

--1

P~

ubr-

zan.ie koje proisiice od Njutnove sile gravitacije vidi se da u poeetnom trenutku centripetalno ubrzanje mora biti jednako ubrzanju izazvanom Njutnovom
silom gravitacije.
Zamenom = 30 iz (36) se dobiva algebarska vrednost pocetnog ugaonog ubrzanja
Pl
(37)
&0=
--

l'

'

45

Uvod u astrodinamiku
Po~etna brzina kruZnoj putanji time
~tna brzina biti tangentna putanji,

potpun o odredena, kako

radijalna brzina u
slueaju jednaka nuJi ( = ). za sam uslov ~ irelevantno kojem
znaku ce~, to ukazuje samo dva moguCa smera kretanja krugu.
lasifikaciju putanja prirodnih i veta~kih teJa oko centra pTjYJa~enja
izveli smo l ca.s ma ekscentrirnosti i vrednosti konstante h u integl energije. Lako se moze postaviti i klasifikacija u odnosu brzinu kretanja. Tako, kad se izraz za integral energije (15) podeli masom pokretnog
tela i stavi

k 2 m,

k 2 mm,

=, =

(38)

= -_.

2 '

se moze napisati u obIiku

(39)
gde tzv. karakteristicna konstanta gravitacije vezana za odredeno telo
(graJ;tacioni parametar (!).

E/ipsa. se odmah da

Iz prethodnog obrasca, s obzirom da

za sve brzine
2
2
v<-,

za elipsu

<,

vidi
(40)

biti

0<

<

(4])

i trajektorije elipse (ukljucujuCi tu i krug).

U slu~ju elipse l predstav]ja tzv. srednje rastojanje pokretne
materijalne ta~ke od privla~nog centra, odn. ve!iku po!uosu elipse kojoj se
telo krece.
1 zaista, iz jednacine (34) se vidi da rastojanje, odredeno
centrom l za v = biti
]

tome se

tacka

pericentar (perigej, kad

radi

Suncu). Najveci

=----- .

]+

putanji koja Z centru l zove

l kao m telu, perihel, ako se
poteg putanje za v = 7t

=-]- ,
-

srednje rastojanje (velika poluosa elipse)

(D + .)

= ] _

(42)

Najudaljenija ta~ka putanje od centra gravitacionog l zove se

u optem sJueaju apocentar ( za ZemJju kao centralno telo, /! za
Sunce). Ista vrednost za dobiva ~e i izracunavanjem iz diferencijaJne jedna (38).

Tatomir . Andelic

46

Brzina proizvoljne tacke elipsi moze se uvek lako odrediti poznavanjem polarnih koordinata (, ) tacke i ugJa -t (, ..) koji obrazuje
brzina (tangenta) sa potegom mestu. 1 zaista, kad se uzme u
obzir da , (30) i (38)
2=,
(43)
o~e

se jednacina putanje (34) napisati u obliku

2

posto

(l

+ecosv)

prema (23)
= V sin (,

.),

dobiva se najzad
2

sin

(,.) =

1 +ecos

(44)

Odavde se onda lako odreduje, napr.

pericentru, gde

v=

brzia

neke tacke

elipsi u

, -t (, ..) = .2:., 5to daje

2

(45)
fl

Pmin

Sad se

IZ

ove relacije

= .

1+
1-

relacije (45) moze

. f
1
Yp~'J . /+

l'

izvesti obrazac
(46)

i pericentra)ni i apocentralni poteg.

za odredivanje mn obilanja (revolucije) planeta oko Sunca i satelita (prirodnih i vetackih) oko planeta ili, uopte, obilarenja tela elipsi
oko centralnih privlaCnih teJa postupa. se ovako. Iz kvadrata brzine u ravanskim polarnim koordinatama i v (sl. 17)
gde su

moze se napisati

dt=

dp

Vv

2_

p2~2

(47)

gde pozltlvan znak ispred kvadratnog korena odgovara kretanju od pericentra

ka apocentru, kad raste.
Na osnovu (29) mofe se sad napisati
(48)

47

Uvod u astrodinamiku

i poto

prema (42) i (43)

(49)
dobice se najzad

(50)
Unoenjem vrednosti i vrednosti za
(47) dobice se

iz (39) u diferencjjalnu jed-

dt=

/2 _ ~ _ 2

'

( )2
l

'

(51)

posle sredivanja
(52)

pravilu vreme se ~ od pericentra, to od trenutka 10 = , tzv.

pericentro, tj. od vremena prolaza tela kroz perieentar, od trenutka ' = , pri pericentralni poteg = (l - ). Posle takve integra dobice se

t-

= ~ ~3 [ cos

(53)

Ako se jos uvede

-~

~--~=s,

(54)

(--1 - I)2
=sinE.

'l -

za vreme t potrebno da telo (materijalna tacka) prede odredeni put od

perieentra do koje ta~ke putanji dobiva se onda obrazac
t-

103

' ( - sin )

(55)

iIi

~a~

to

Kep/erova jednolina.

(' -

) - sin ,
=

(56)

48

Tatomir

Andelic

u jednacini ugao ekscentricna nm, koji prikazan

slici (sl. 18) kojoj se elipsa uporeduje sa krugom poluprecnika sa centrom u centru elipse. 4: ' 5to odgovara i luku ' tog kruga.
Tacka ' kruga koja odgovara tacki
elipse nalazi se normali polarne ose
kroz tacku . F ugao v prava
nm. Pri tome = , OF =
(linearna ekscentricnost elipse) i =!-.

(numericka ekscentricnost).
potrebno da tel0 izvelo
polurevoluciju i doslo iz pericentra u
apocentar, gde apocentralni poteg
= (1 + ) i ekscentricna nl
= ", izracunava se iz (56) obrascu

to znaci za vreme obilazenja (potrevolurje) iznosi

SI. 18

kad

matematicki izraz
centralno privlacno tel0

treceg Keplerovog zakona, i to naravno za slueaj,

mnogo puta vece rnase od posmatranog satetita.
Keplerov zakon se izraZava u obliku
2 . 2 =
l'
2

3 3

l'

2,

(58)

koji se lako izvodi iz (57) i koji kaze:

Kvadrati vreena n (planeta oko Sunca, satelita oko planeta),
odnose se kao kubovi velikih poluosa njihovih elipsnih putanja (srednjih rastojanja
pokretnog tela od centralnog tela).
U zakonu lezi mogucnost lakog odredivanja vremena obilazenja
vestackih satelita elipsnim putanjama oko Zemlje. Radi toga treba odrediti
samo jednolikog krufenja (obilazenja krugu) polupreeoika i to
n biti i vreme obilazenja satelita svakoj elipsi velike poluose
osnovu treceg Keplerovog zakona.

i!11

100
200
300
400
500
1000
2000
5000
10000
100000

T/mn
84,4
86,5
88,6
90,5
92,6
94,7
105,1
127,2
201,3
347,7
5742,0

bl

1 - Vreme obilazenja veSta~kog

satelita Zemlje pri jednolikom kruz u v i s i i a_d Z 1

ocigledno, ako R poluprecni k

R + .
za izraz na levoj strani Keplerove jednacine
56) uvodi se Cn oznaka

Zemlje

tome

(59)

49

Uvod u astrodinamiku

i zove srednja nml e]jpticnog kretanja. Keplerova jednaCina se onda pise

u obIiku transcendentne jednacine
M=E-si.

Smisao naziva srednja

ugaona brz;na krelanja

lako

(60)

objas!liti, ako se definise. srednja

putanji, tzv. srednje krelanje

= 2 7t

i uzme u obzir

(57). Tada se dobiva

(61)

se moze napisati
=n -

..),

(62)

to onda odgovara uglu koji opisuje poteg pri srednjem jednolikom kretanju.
U slucaju liCn ln u obrascu (39), s obzirom da sad

21.
v2 =- i

= ,

(63)

se diferencijalna jednacina svodi

dl=

sto kad se uzme u obzir

dp

(64)

~2 _ 2 (: '
2

(48) daje

dl=

dp
.
V2-2

(65)

za poeetni ll u temenu parabole = q = /2 u trenutku 10 =", dobice

se odavde posle integracije l od .. do 1, desno od /2 do izraz

Medutim, kako

za

l 2 = ,

moze se napisati

1
/2-
1-"= (+) v---

(66)

za odredivanje vremena 1 koje protekne dok telo prede put od

pericentra (temena l) do poJozaja odredenog nekim potegom .
Sa druge strane posto za parabolu = 1, iz jedncine (34) dobiva se

( =

2 q)

1 + cos v 2 cos2 .:!.2

gde

ziz

rastojanje od temena

4 Uvod u altrodinamiku

l.

cos 2

v
-

(67)

50

Tatomir

Andelic

._---------------------------------

Sad se moze odrediti vreme prelaza odredenog puta paraboli u

zavisnosti od anomalije v naCin. se integral povrsine moze
za parabolu iZlaziti u obliku

2 ~

VP = ~f2 q.

i to uneto u diferencijalnu jednacinu (65) s obzirom

formacije daje

~2

cos
Integracijom od t = -r i

(67) posle krace tra:1S-

d~
2

q3

dt

(68)

dobiva se

v
1
v
- -3 (t--r)= tg -+- tg 2g
2
3
2 '

(69)

to Barkerova (Barker) ili Olbersova (Olbers) jednacina za odredivanje vremena predenog puta od temena do neke tacke u zavisnosti od
anomalije.
Za hiperbolu, za koju iz relacije (39) zbog h >

(70)
mora sad biti

negativno, tj.
> >

odnosno
O<-<.

(71)

Sad se u jednacinu (52) uvede mesto vrednost - tsto oznaeava tzv.

poluosu / i odgovara racunu za desnu granu hiperbole). Tada
se dobiva
ln

(72)
Ako se opet vreme racuna od prolaza kroz pericentar, dobice se posle integracije od -r do t

- [ cos h 1 +pla

t - -r = \ ( _ )3

VI( 1 + pla )2 - 1 ] .

(73)

za
1 + pla =cosh F,

(;

Uvod u astrodinamiku

51

i relacija (73) se moze izraziti u obliku

!(-

)3
.
\ ...--::;:- (1 - ) = smh F - F.

Ovde

sad srednja ugaona brzina kretanja (srednje kretanje)

2,.

= -;- =

kao srednja

nml

vI(_

)3 '

(75)

pri hiperbolicnom kretanju UZJma se

M=n(t-)=~(_) (l-),

(74)

(76)

hiperbolicki ekvivalent Keplerove jednaCine glasi

=

sinh -.

(77)

Geometrijsko znacenje
F definisano prethodnim
relacijama l se
uporedivanjem hiperbole sa jednakostranicnom
hiperbolom
(=2), su poluose veJi jednake , kao 8to se
znacenje ekscentricke l
kod elipse l sagledava
uporedivanjem elipse sa krugom
poluprecnik jednak veJikoj poluosi elipse.

F
Na slici 19 prikazana

-
leva grana proizvoljne hiper1.
l (izvucena crtasto) sa jed/
,/
nakostranicnom hiperbolom (
/'
izvuceno). Znacenje l F
/'
/'
sad ugao (odno. luk) vec
/povr8ina osencena slici
koordinirana pokazani
tacki hiperbole, ogranice, kako se vidi, realnom Juosom, lukom jednakostranicne
hiperbole i spojnicom koordiSI. 19
natnog pocetka (centra ) sa
tackom ' jednakostranicnoj hiperboli koja odgovara tacki date hiperl. Pri tome se tacka ' nalazi normali polarnoj osi kroz tacku .

IV PROBLEM

TELA

U prethodnom odeljku govorili smo kretanju tela smatranih kao m

terijalne tacke u polju gravitacije i imali pced stalno samo dva tela
jedno kao centar privlacenja i drugo pokretno, dovoljno izolova od ostalih kosmickih objekata. Pri ( smo kosmicki objekt (prirodni
ili vestacki) - pokretno telo-satrali dovoljno male mase tako da njegovo
gravitaciono dejstvo kretanje centralnog tela alo i moze se zaneariti
se centralno telo smatra kao nepokretno. Takve pretpostavke su dobro ostvarene, kad , . kretanju vestackih satelita Zemlje. Medutim, u
stem slueaju u prirodi 10 nije tako. tela, i ono koje smo uzeli kao
tralno, krecu se pod dejstvom gravitacije jedno u odnosu drugo. ,
pr., za dva tela kao Mesec, masa i Zemlja masa m 1 = 81,45
prethodni uslovi nisu zadovoljeni. Stoga se prethodni prouceni slueaj zove i
ograniceni

dva (/.
dva (/, u uzem smislu, kad

tela uticu kretanje

jedno drugog, se mora drukcije razmatrati i dovodi do nesto drukcijih rezultata.
Uocimo, dakle, sistem od dva tela (dve slobodne materijalne tacke) 1
i M z su mase m 1 i m z ( pr. Zemlja i Mesec), koja se uzajamno privlace Njutnovom zakonu gravitacije
(sl. 20).
Ako su polozaji te dve tacke odredeni u odnosu neki nepokretni l
vektorima polozaja: '1 i '2' sila kojom (
[ 2 dejstvuje telo 1

(1)

SI. 20

sila kojom telo

dejstvuje

2 =

telo

1 m z
k2 -

( 1 -'2'

(2)

gde r rastojanje izmedu tih tela r = 1 2 = 1'1 - '21, k2 kao uvek 1verzalna konstanta gravilacije. Vektorske diferencijalne jednacine kretanja tacaka ovog sistema glase
(3)

(4)
S2

;:

53

Uvod u astrodinamiku
)

Zbir sila

mora, prema trecem Njutnovom zakonu, biti jednak

+ 2 = . Stoga se sabiranjem jednaCina (3)
i (4) po.mnozenih sa ) odn. 2 dobiva
nuli. 1 zaista , prema (1) i (2) )

(5)

Medutim,.po pravilu za odredivanje centra mase

dinamickog sistema,

(6)

gde = ) + m z ukupna masa (l ' vektor polozaja centra mase.

Zbog neprcmenljivosti masa diferenciranjem relacije (6) dva vremenu
dobice se s obzirom (5) da centar mase ubrzanja
(7)

znaci, centor mose sislemo od dva lelo krece se

voj liniji, kcja odredena vektorskom jednacinom

inerciji jednoliko

'c=At+B.
Vektori

su integracione konstante

(8)

odreduju se

IZ

pocetnih uslova 10'

= '' = ' - 10.

(9)

Da bismo proucili kretanje uoeena dva tela u odnosa centar

mase , uzmimo sam centar mase za l i tada, ako su vektori poJozaja tacke ) i 2 obelezeni 9) i 92
(10)

Vektori ubrzanja

dva teJa u odnosu

centar mase

zbog (7)
(11)

Linearni moment masa za centar mase, kako znamo, jednak

l,

stoga
( 12)

odakle proistice
(13)
S obzirom (3) medusobno rastojanje = ) 2 tela
razi[i pomocu samo jednog od dva vektora polozaja

1') - '21

=19) - 921 =19) + :: 9) 1= 1-:: 92 -

moze se iz-

92/'

tako da bude

=2

9) =-92'
)

(14)

54

Tatomir

. lli

gde P\=i\\ll, Pz=l\\zl Kad se relacije (10), (11), (13) i (14)uzmu u obzir
i odnosne vrednosti unesu u jednacine (3) i (4) ove postati
(15)
(16)
su jednacine kretanja ova dva tela u odnosu centar mase.
pokazuju svojim oblikom da svako od ovih tela opisuje oko centra m
konusni presek i to telo mase m\ kao da u centru mase privlacno telo
mase [., te!o m z tako kao da u centru mase privlacno telo mase '1.
Ostaje jos da se razjasni kretanje jednog od tela u odnosu drugo.
Ako se radi toga sa r = 1 M z ~~'2 r\ obelezi vektor polofaja jednog tela u
odnosu drugo, oduzimanjem diferencijalne jednacine kretanja (3) od jednacine (4) i 05 dobice se diferencijalne jednacina kretanja tela 1
prema telu M z u obIiku

(17)

Ista takva jednacina se dobiva i za odredivanje kretanja tela 2 u odnosu

telo \, 5to se odmah vidi zamenom u jednacini (17) vektora r sa - r. Struktura jednaCine istovetna sa drugim jednacinama koje opisuju kretanje
oko privlacnog centra u gravitacionom polju, se, tome, dva tela
krecu n oko drugog konusnim presecima, ali tako kao da u centru
privlacenja celokupna masa sistema.
Dakle, ako se dva tela, dovoljno velika ( . Sunce i planeta ili Zemlja i Mesec), koja su pokretna i dovoljno izlv. od dejstva
ostalih tela, tada tacna diferencijalna jednacina kretanja tela mase m\ oko te 1a
mase s obzirom (17) glasi

_ +m\ r,

(18)

r3

r vektor polofaja tela mase m\ u odnosu telo mase .

Stoga, ako se dve planete, su mase m 1 i m z , koje se krecu
oko Sunca zakonu (17) elipticnim putanjama su velike poluose 1
i 2 , s obzirom (III, 57)

ako

4 2
2= __ 3"
'

4 2
2_- 3
2-
2'

Medutim, sad 1 = k 2 ( + m 1) i "2 = k 2 ( + m 2 ), ako se ranije

prikazan vreme obilazenja odredi osnovu jednacine 08). m sa
dobiva se sad

Ti

22

+m 2 at

+m

3 '
-

( 19)

i to n ( Keplerov zakon koji vazi kad centralno telo

kretno, odn. kad masa jednog tela znatno m od mase drugog tela.
Ocigledno iz (19), medutim kad su mase m 1 i m ! male i zanemarljive u
u odnosu masu , da se ovaj poboljSani zakon svodi formulaciju treceg Keplerovog zakona.

V PUTANJA. ELEMENJ PUANJE. POREMECAJI 1 KORISCENJE

1. Astronomski putanjski elementj
Vektorska diferencijalna jedna6na kretanja tela u odnosu nepokretni
cen'ar l kt oko zajednickog tezista ( u probIemu dva tela
..

,=

gde

_k 2 - ' ,

(1)

,3

odgovarajuca masa, odreduje resenje

, =, (]'

... , ; 1).

tome su konstante ], ... , e1ementi (parametri) koji odreduju putanju

(Irajekloriju) te1a obliku, ve1iCini i polozaju. za odredivanje integracionih
konstanata ], ... , ' kako znamo, treba znati poCetni polozaj '0 = {'' Zo}

i pocetnu brzinu " ='-0 = { ' ' zo} u nekom "poCetnom" trcnutku 10 racunatreba, dak1e, znati sest ska1arnih pocetnih uslova. NaCin resaprobIema, kao sto odredivanje kretanja tela gravita l, gde se pocetnim stanjem definise svako kasnije, odreduje tzv.
mehanicki deterinizam.
Medutim, za odredivanje kretanja nuzno polaziti od , i ; kao
tanjskih elemenata, se mogu koristiti i nekih drugih sest skalarnih lm
nata, koji uz ( m odredena geomelrijska i mehanicka znacenja i stoga su
v:

l.

. Elipticki elementi
t . - Elipticna putanja (orbita)
odredena (I) uslovima

<l,

17<0,

2
2
1'0<-'

(2)

gde ekscentricnost, h konstanta

energije i i su intenziteti vektora
polozaja i brzine pocetnom trenutku
m. za odredivanje putanje
trebni su (sl. 21) elementi:

11 - Duzine (longituda) uzlaznog

cvora (planete, satelita S). tome
uzlazni cvor N mesto kome
smatrano telo prelazi osnovnu ,
gledano od , direktnom smeru
55

SL 21

56

Tatomir

Andelic

severnu stranu. Naspramna tacka N' silazni cvor prava NN' linija cvorova
uocenog tela.
i - Nagib ravni putanje prema osnovnoj ravni.
Q i i su parametri koji odreduju polobj ravni putanje uocenog tela
(planete, asteroida, vestackog satelita itd.). za osnovnu ravan se uzima u slucaju posmatranja u odnosu Zemlju (narocito kad vestackim satelitima) ekvator, u slucaju (uglavnom u astronomiji) posmatranja u odnosu
Sunce ekliptika.
(U Arguent pericentra putanje, tj. ugaono rastojanje pericentra od
uzlaznog cvora.
Ve/ika poluosa (srednje rastojanje) elipticne putanje.

Ekscentricnost (numericka), =

-,

gde

iiino udaljenje od

n-

tra elipse.
Parametri i odreduju veliCinu i oblik uocene elipticke putanje, (U
orijentaciju u smislu kako su postavljene ose.
't' Vreme (trenutak) prolaza tela kroz pericentar, tzv. pericentra
i taj element sluzi za odredivanje polozaja tela putanji.
Prethodnih sest elemenata su opsti keplerovski eleenti. Mesto prethodnih elemenata se kod elipse mogu koristiti : paraetar e/ipse = (1 - 2);
rastojanje q = (1 - ) pericentra od iiie (perigejno, ako u iiii Zemlja,
perihelno, ako

27t

n = - .

Sunce itd.); srednje kretanje

Mesto

(U

2; = ~ ~3

i period obilaze-

se ponekad koristi duzina pericentra = Q

to 8to uglovi Q i (U leie u istoj ravni.

OCigledno razrnak promene ugaonih li elemenata
reden nejednakostirna
zira

+ (U

bez

OO~<3600,

OO~i~180,

(U

od-

OO~<3600.

Polozaj samog tela putanji odreden onda potego.p pravo n

1 . Z odredivanje poloiaja tela putanji koristi se 1 tzv. arguent
polozaja , koji meri ugaono rastojanje tela od uzlaznog Cvora ( = (U ).

Izracunavanje elemenata za elipticnu putanju teee obicno ovim tokom:

Prvo se = k 2 i datih i 't' izracuna srednja anomalija
obrascu
(3)
=n(t-'t'),
)

i to uvek za dati trenutak vremena t, kad

(3) lzracuna se ekscentricna

li ,

kad

't'

dato

perihela poznata.

i izcaeunato

iz Keplerove jed-

(111, 60)
M=E-si.

(4)

transcendentna jednacina od velikog zna u raznim pitanjima vezanim za

elipticne putanje, se stoga zadrZati malo ovde . za malo razlika izmedu
ekscentriCne anomalije i srednje mala. Napr. za Zemljinu putanju oko
Sunca =,161 , prema tome, moguCe pozitivno iIi negativno odstupanje, kad
se uzme sin = 1, iznosi od 35'. Putanje, pak, vetackih satelita oko Zemlje su
prib\itno kruZne, za raz\ike izmedu ekscentricne i srednje anomalije.

57

Uvod u astrodinamiku

Jednat!ina (4) se re~ili kojom metodom za pribJizno resavanje transcendentjednat!ina.

Napr. g/iki, kad se ta jedna~ina napise u obJiku

sin

=-,
( -

i u pravouglom koordinatnom sistemu koordinata

(jedna kriva i )

ordinata

apscisa) konslruisu

li

y=esin

y=E-.

Tada trauno resenje za odredeno apscisom preset!ne tat!ke l.

Priblizno se moze ta jednat!ina resiti i metodom sukcesivnih aproksimacija (Pikar kad se za prvu pribIiznu vrednosl uzme

dalje

poznati

Picard),

rat!una
E,=M+esin

"

=+si "

Pri tome se moze dokazati da n-., sto znat!i n"",, za neko dovoljno veliko n.
koriscenju ra(!unara (l i tabIica speciJalnih funkcija) moze se Keplerova jednatina
(4) reSavati i eselovih (Bessel) /unkcija naredni nat!in.
Kad se Keplerova jednat!ina napise u diferencijalnom obJiku
dE=(I -ecos

uoci

)-'

dM,

(5)

(l-cos)-',

periodit!na funkcija od sa periodom 27t i osim toga rn funkcija

u trigonometrijski-Furijeov (Fourier) red napisati

tome

2n

Ao=~ (I cos )-' dM,

5tO, kad se pomoeu (5) svede

promenljivu

daje

.=2.

UopSte

poznati nat!in,
2n

A k ~=

(I- cos ) -, cos (kM)

dM.

se posle svodenja

promenljivu

pomocu (4) i (5)

21<

Ak=~fcos (kE-k sin E)dE

"

~S(kSi-k)d.

napisali

moze se razvi

58

Tatomir

Andelic

Medutim, kako Beselova funkcija reda k od argumenta ek glasi

Jt

E-k) dE,

J k (ek) = : Jcos (ek sin

moze se, najzad,

vim funkcijama

jedna~ine

Keplerove

napisati u obIiku beskrajnog reda

1
= + 2
J k (ek) sin (kM).
k=ok

2: -

Ocigledno
)

da se

1, moze

Zatim se izracuna pcteg

ra~unu

podesan

obrascu

kona~an ~Ianova.

p=a(l-s),
( F

koja se lako izvodi sa sl. 18.

(7)

= ,

= cos )

ON = cos = + cos v = + cos v.

Ako se ovde unese vrednost za cos v
- 2 ) dobice se gornja relacija (7).

eselo

(6)

uzeti

(8)

iz jednacine (111, 34)

zameni

= (1

3) Prava anomalija v se izracuna

v
tg-=

Ovaj se obrazac moze izvesti

! I

obrascu

~1-+
g.
-t
1-

(9)

naredni nacin. Jednacina

cos v= (cos -),

koja se dobiva iz (8), podeli se jednacinom (7)

se tako dobiva

cos -
cosv=----1 - cos

odatle se poznatim trigonometrijskim transformacijama izvodi obrazac (9)

polazeci od
2 V
1 -cos v
tg - = - - 2
1 +cos v

U izracunavanju elemenata elipticne putanje moze se, naravno, prvo izracunati prava anomalija v onda poteg , jer su ta dva izracunavanja
zavisna jedno od drugog.
Na taj polozaj nekog satelita elipsi odreden u polarnim
koordinatama i v prema ravanskom sistemu l u centru privlacenja
- zizi (napr. Zemlji) polarna csa orijentisana prema pericentru pokretnog
tela (sateHta).
Prema prethcdnoj shemi rada kljucno pitanje u ovom izracunavanju lezi,
kad rec elipticnim putanjama u odredivanju ekscentricne anomalije iz
Keplerove jednaCine (4), kad se zna i odn. i . Rec resavanju
jedne transcendentne jednacine i ona zahteva i paznje i truda, kako smo
kazali, bez obzira sva savremena na sredstva (tablice, racunare itd).

_1______"'"

____________ ~ __ ~ _ _ _ _ _ _ _
, ___
...

59

Uvod u astrodinamiku
.

r 01 i k i
uslovima

I t i

ut

Parabolicka putanja od-

12=_~

'

=,

= ,

( )

gde

znacenje oznaka poznato.

putanja se karakterise kao i elipticna elementima ., i, (u,

i , su znacenja poznata. Medutim, mesto , koje kod l
definisano, uzima se parametar l , koji odgovara ordinati
l u zizi (duzini l na l csi u zizi do preseka sa ).
Mesto parametra se koristi i q = /2, 8to opet odgovara rastojanju temena
l od ZiZe.
Izracunavanje potega
ovim tokom:

i prave

v kcd

Ovde se moze, prvo, iz Barkerove (Olbersove)

l (,

putanje

69) odrediti

v u funkciji od 1 cdn. q i zatim iz (III, 34) poteg ,

kod parabole uvek

)

odredeno

Hiperbolicki eleme'lti putanje. uslovima

>l,

>,

il

kretanje

2
2
Vo>-- ,

()) )

njegovi su putanjski eJementi: , i, (u, i 1', su znacenja poznata i

realna osa l. Ponekad se, kao kod eJipse, koristi parametar i
ricentraJno rastojanje q, sad = ( 2 - 1) i q = ( - 1).
voditi da veliCina (, 39) za klasifikaciju
tanja centraJom kretanju u gravitacionom l n jednaka /n osi, vec
l osa jednaka - .
Odredivanje potega

i prave

IX)Odredi se, prvo, srednja

(III, 76).

v postize se sad

l , ,

~)

Zatim se iz jednacine (III, 77) izraeuna velicina F.

Sad se moze odrediti poteg iz obrasca

=(

cosh F-

Ako se ovde unese vrednost za cos v iz (, 34)

=( 2 - 1) uprosti, dobice se relacija (12).
Najzad,

ugao v dobiva se iz

tg~-,~ I~+ 1 tglz

2

Ve-l

ovaj

),

(12)

koji se lako izvodi. Naime, sa slike ] 9, kad se paZ1jivo vodi

w.a, moze se napisati
- cosh F - = cos v.

~)

za

znacl-

stavi

F.
2

(13)

60
relacija se dobiva
moze napisati veza

? cos

Tatomir

kad se

al1alogan

Andelic

kao kod elipse.

'1 -- coshF+ae=a(e-sh

se sa sl. 19

F),

jednaCina podeli jednacinom (12) dobice se

-cosh F
cos"V=---- cosh F - 1

Tada se poznatim trigonometrijskim transformacijama dobiva

1 -_
cos
"v
tg 2 _"v = _
_
2
1 + cos "v
kad se uzme u obzir da

+ 1 cosh F - 1
- 1 cosh F + 1

cosh F - 1 ~~ tgh 2 ~ ,
cosh F + 1
2
dolazi posle svodenja do trazenog obrasca (13).
Nv.

poteg

da se i ovde prvo moze izracunati polarni ugao "V

tek onda

2. Poremecaji

Opste primedbe. Ako se m pred slueaj kretanja tela mase

u odoosu nepokretno telo mase m\, odn. u probIemu dva tela slucaj kretanja jednog tela u odnosu drugo, onda treba imati u vidu da pored osnovnog privlacenja neko telo mase dejstvuju i druge sile, koje su istina
male i cesto zanemarljive prema dominantnom osnovnom privlacenju.
Dejstva takvih sila zovu s m i raznovrsnog su porekla. mogu biti,
napr., dejstva drugih nebeskih tela, mogu poticati od neravnomernog rasporeda
rr.ase u osnovnom telu, od sp~ostenosti, kad Zemlja u pitanju, od otpora
vazduha blife Zemlji, u meduplanetnom prostoru od pritiska Suncevog zra itd. Najzad, moze biti u pitanju i neka mala vestaeki stvorena sila kao
sto pogon nekog jonskog agregata. Tada vektorska diferencijalna jednacina
kretanja tela mase nece biti (111, 4)

r =

0-

......! r

+ =

- -

+ ,

(14)

gde = m mn sila, odredena jedinicu mase, odn. to udeo

ubrzanja tela koje zavisi od m.. imati da
l promenljivo, zavisi od r i da se tako uzimati u .
QCigledno da misaono najprostiji resenja ovog da
se resi vektorska diferencijalna jednacina (14), odn. tri skalarne diferencijalne jednacine koje odgovaraju, kad poznato kao funkcija l i
vremena. odgovara Kauelovoj (Cowel1) metodi. Medutim, pravilu, rec
takvin: diferencijalnim jednacinama, koje se ne mogu lako integraliti se

61

Uvod u astrodinamiku

moraju korir,titi razne priblizne metode resavanja, sto ovu direktnu metodu
slucajeva preporucljivom zbog dugog potrebnog za ra.

Druga upotrebIjivija metoda, koju pomenuti, i ovde opisati, samo

glavnim crtama, jeste Enkeova (Encke) metoda.
Sustina metode tome sto se stvarno, poremeceno kretanje
reduje sa i postojece keplerovsko Hsenje dva tela
korististi kao pretezno ukupnom kretanju.
Obelezimo sad sa , = {, , z} vektor stvarnog
poJozaja pokretnog teJa mase odnosu
osnovno teJo ] trenutku t slucaju
porem(cenog kretanja, koje odredeno diferencijalnom jednacinom (, 4), sa R =
{, , Z} vektor stvarnog polo.zaja tog teJa
istom trenutku, sad kretanje
odredeno diferencijalnom jednaCinom (14),
gde samo mesto , stavljeno R. Tada
r
odstupanje od kepJerovskog kretanja izazvano
odredeno l (sl. 22)
SJ.22

(15)

9=R-"

gde 9 = {~, 1),~} vektor . U Dckartovim koordinatama prethodna

vektorska l ~e svodi naredne ( skalarne jednaCine
(16)
Diferenciranjem jednaCine (15) dva put dobicese
ubrzanje

9=R-,.
Ako se sad desnoj strani ovde unese za
nog kretanja,
napisati

za ,

Izaz

R vrednost

iz jednacine

iz jednacine neporemecenog kretanja

., ('-,3 -R3R)
-

9=

+.

Ovde sad izraz zagradi pokazuje odstupanje stvarnog

mase od onog ocekivanog poremecenog.
onda

se

(17)
l

centraJne

Neka odredenom trenutku ( bude odstupanje 90 = 9 (10)'

stvarni poJozaj uocenog teJa tom trenutku biti odreden

gde r (10) odgovarajuCi poJofaj tacke kretanju. U nekom

narednom b1iskom trenutku 10 + Ll (, telo mestu

R (to + Ll t) = r (10 + Ll () + 9 (10 + Ll ().

(18)

Da bismo, dakJe, drd stvami polo.zaj R (10 + Ll () tom kasnijem trenutku

treba prvo odrediti r (10 + Lll). ako se moze smatrati da resenje , (1) -

62

Tatomir

Andelic

dva tela bez uracunavanja m odredello, lako d1h napisati

i vrednost r (to + ~ (). Teiiste metode sad u odredivanju m vektora , tj. u odredivanju

gde

~ 9 m

poremecajnog vektora posle nekog vremena

(, koju treba

izracunati iz poreme6ajnog ubrzanja Q: se uzimanje u obzir m6 u

Enkeo\oj metodi svodi integraciju malih m ubrzanja koje se javljaju
kod poremecenog kretanja. Posto malor~1 intervalu m u tom
postoji citav niz olaksica, iako se ustvari radi integraciji od ( do
(

+ (.

Izracunavanje ~ 9 od neke tacke za koju r = R i ; = Ii. tj.

9 = . to tacka u kojoj se pretpostavlja da stvarna putanja dodiruje
(oskulira) osnovnu keplerovsku putanju. U toku daljeg kretanja moze \ ~ 9\ da
dosta naraste i da se vise moze smatrati malim I R \. Tada se izabere
i nova referentna putanja, za koju su opet ostvareni uslovi da su R i R
za stvarnu putanju jednaki sa vektorom polozaja i vektorom brzine odnosne
putanje u trenutku promene referentske putanje. postupak
neposrednog nj od neporemeeene putanje ka pravoj putanj i uzastop koracima zove se i .. rektifikacija putanje".
Treba jos nesto podvuci. metoda postepenog izracunavanja malih
m jednu nezgodu. Naime, kako s~ u izrazu u zagradi jednacine (17)
nalaze skoro jedllaki vektol , to se veliki decimala ponistava i stoga
se racul1ati sa velikim decimala, sto i pored savremene tehnike
najpodesnije. se ta nezoda koliko toliko ublazi postupa se
ovako. se u jednaCini (17) za r unese vrednost iz (15) se onda, posle
transformacije, moze napisati jednacina

'\\ = -,3
[( 1 - R3
') R Ako se sad uvede velicina

"1)

]+

\\

( 19)

definisana relacijom

(20)
moze se jednacina (19), ako \2"1) 1<1, tj. ako nije ve1iki, nap.sati u obliku konvergentnog stepenog reda

.9

= -

[( 3 "

r3

135

2!

"1)2

+ 1357
3!

" -

"

)
R -]
\\ + .

(21)

kad se (1+2"1)-3/1 r".zvije binomnom obrascu.

Na taj nacin sad mesto diferencijalne jednacine (17) diferencijalnu
jednacinu (21) za izracunavanje odstupanja od neporemecenog kretanja, u kojoj
se ne l razlike skcro jednakih l, koja omogucuje navedeno
postepeno izracunavanje.
Varijacija elemenata. - Sustina metcde varijacije orbitnih elemenata u
5r.st.i i & u rretpostavci da poremetajna sila. u datom
trenutku, mcze izc.zvati . eliptickih e1emenata (kad elipsi kao

63

Uvod u astrodinamiku

putanji), koji onda, promenjeni, cdreduju datoj Keplerovoj elipsi drugu oskulatornu eJipsu, koja od date cdstupa mnogo, l mora biti cak u
istoj ravni sa uvek, jer se mogu menjati i duiina uzlaznog cvora i
nagib . Stvarna putanja onda svih ovakvih trenutnih elipsa.
U narednim izlaganjima ?m pred , uglavncm, elipticne putanje
vestackih satelita i pcremeCaje. 1 neka bude data poremeeajna sila m W T
u polozaju satelita putanji, koji odreden polarnim koordinatama i v
(sl. 23). Kad rec satelitima ZemJje, onda u centru Zemlje. Pri tome
m neka bude masa satelita w T njegovo poremecajno ubrzanje' Cn,
kad rec vestackim sateJitima ZemJje u osnovu izlaganja postavljen
geocentralni ekvatcrski sistem kocrdinata. Neka u cdnosu njega ravan
putanje satelita bude odredena duiinom uzlaznog cvora N i nagibom i
tanje prema ekvatoru, za odredivanje l7 satelita putanji moze se
mesto i v koristiti i u = (u + v (argument polozaja).

SI. 23

ObeJeiimo sa
biti

Wp

SI. 24

wy i wn koordinate vektora w T poremecajnog ubrzanja,

(22)
gde su ' " i (sl. 24) jedinicni vektori u smeru potega, normaJno
u putanje i l ravan putaje .
Sa slike se vidi da koordinate vektora brzine .. u
trajektorije ( elipse) biti

vp=vcos3-, v.=vsin3-,

n=,

poteg

neporemecene
(23)

, . i n koordinate vektora brzine u smerovima jedinicnih vektora

i , 3- ugao koji tangenta putanju u obrazuje sa potegom.
Koordinate vektora brzine .. posle poremecaja u tacki , u trenutku t,
dakle u ravni oskulatorne elipse,

gde su
' "

y~ =

v cos 3- + wp dt;

posto su, posle elementa

y~ =

v sin -3- + ' dt;

dt odnosne

; = JV n dt,

(24)

koordinata brzine
(25)

Tatomir . Andelic
64
----------------------------

Zadatak se, m tome, sastoji u tome da se pomccu elemenata osnovne

(polazne) keplerovske elipse i poremeeajnog ubrazanja cdrede (pro)

d ,
cdn. brzine

di,

da,

d (.

de,

promena, tj.

dO
dt

di

dt'

da
dt

de

dw

dt

dt

Pitanje estog orbitnog elementa, tj. pericentra, znaeajno za proueavanje kretanja planeta i asteroida, nije od znaeaja za proueavanje kretanja
vestackih satelita, jer ne dolazi u obzir uzimanje u obzir tzv. vekovnih (sekularnih) promena. Prosto se stcga, kao dato pclazno vreme, uzima vreme pro= , tj. vr~l1"e se racuna od prolaza vestackog
laza satelita kruz pericentar
satelita kroz pericentar. Tada srednja anomalija (111, 59)

'0

(26)
ako m obilazenja vestackog satelita, velika poluosa njegove elipsne
putanje (srednje rastojanje satelita), = k 2 m 1 , kad 1 masa centralnog
lacnog tela.
uzeti jos u obzir da, kad se usled poremecenog ubrzanja wp brzina
satelita u pravcu potega za eJen:entarno vreme dt promeni za wp dt, onda se
odnosna promena samog vektora polofaja moze dobiti obrascu
(27)
to se kao mala veliCina viseg reda moze zanemariti smatreti l nepromenjeno prelazu od Keplerove elipse ka oskulatornoj elipsi uocenom
mestu.
Izraz (27) za promenu vektora polofaja uocenom mestu dobiva se
kao proizvod srednje brzine 1/2 ( + wp dt) u uocenom elementu vremena i samog elementa vremena dt.
bismo odredili promenu velike poluose elipse kao putanje
od izraza (111, 39) za kvadrat brzine. Diferenciranjem se odatle dobiva,
posto se ne men.ia

2v dv=-da

'

odnosno
2 2

da=-vdv.

(28)

Sad se vdv moze odrediti pomocu datih podataka iz kvadrata brzine u

ravanskim polarnim kcordinatama
(29)

65

Uvod u astrodinamiku
fl

su radijalna

gde

konstanta

transverzalna

brzina, odredene obrascima

(30)

povr~jne

(31)
odakle se izracunava
V

vY=--=-

(32)

Ako se izraz (29) diferencira dobice se, posto se za diferencijale dv p i

dv y unesu vrednosti iz (25)

(33)
Iz obrazaca (30) - (32) odrede se vp i
p2~

=-

SIDV=-

najzad sve to unese

i uzme

Vy

obzir da

iz (111, 34)

.
smv,

(33), dobice se
(34)

ad

se to unese

(28) dobice se za varijaciju velike poluose elipse

2

2 (1
.
1
) ,
da=--wpe slDvdt
+-wydt

(35)

odnosno
2

da =2 (eSlDv,w
.

dt

Da bismo dobili brzinu

2 ), dobivamo

) .
+-w

(36)

ekscentricnosti

cd

(1 -

dp
= (1 dt

da
de
) - - 2 - .
dt
dt

(37)

Iz V y = VP se diferenciranjem dobiva stalnom

(38)

odnosno
(39)
sto daje brzinu

s Uvod

u astrodinamiku

parametra

66
._------------

Tatomir

Andelic

Ako se sad ucci (37) i tarno za da unese izraz (36) dobice se

dt
2

odak1e

P w =(1-e 2 )2 [svw
.
] -2de
-+-w
'
~

'
dt'

brzina prornene ekscentricnosti

de
dt

=!.... [wpsinv+(~~.L)
w.J.

(40)

Ravan keplerovske e1ipse, odredena sa \\ i " odn. sa \\ i '., us1ed komponente w dt obrce se oko \\ za vreme dt za neki elementralni ugao d (sl. 25).
ako w n upravno ravan osnovne e1ipse
tgdef':oide= wndt = pwndt =pwndt
V.

s obzirom

ViP

(41)

(31) i (32).

D bisrno odredili uticaj r putanjske ra vni za d elemente i

i uoeicerno sfemi trougao (sl. 26) koji prikazuje stanje elemenata posle vremena dt pri cemu se po1cfaj tacke promeni za dO od 01 do 02' Sa
slike se pomoeu sinusne tecreme iz sferne trigonometrije dobivaju naredni rezultati
sin ( + di)
sin

sinde

sindO'

tj.
sin i cosdi sind 0+ cos i sindi sin dO = sin sind ,
,

kako su di, d , i d

(42)

se dobiva
sin idO +cos i di dO = sinu de.

Medutim, drugi clan s leve strane u jednacini

moze zanernariti i tako dobiti relacija
sin i . d 0= sin . d .

drugog reda,

se

Uvod u astrodinamiku

Odatle se, s obzirom

67

(41) dobiva najzad

dO= sin!!.de,
sin i

(43)

odnosno
dO

pWn Slu

pWn sinu

(44)

dt=} sini = sini

Iz kosinusne teorerne sferne trigonornetrije za uglove sa sl. 26 se dobiva

cos ( + di) = cos i cos d - sin i sin d cos ,
cdnosno
cos i cos di - sin i sin di = cos i cos d

se s obzirom

sin i sin d cos .

(42) moze izrasiti u obIiku

cos i - sin i . ; = cos i - sin i . cos . d

Odatle se za varijaciju nagiba putanje i prema ekvatoru dobiva

s obzirorn

di = cos u . d ,

(45)

di Wy
W
-=-=cosu=--n cos .
dt V

(46)

(4])

za odredivanje promene argurnenta pericentra (perigeja) (U uoci se

sJ. 26 ugao = (U + v sa kosinusnoj teoremi za stranice sfernog troug]a
odredi
cos (+ du)=cos u cos + sin u sin cos ,
tj.
cos u cos - sin u sin = cos u cos d + sin u sin d cos ,

onda za

rn

(cos du~ 1, sin dUR:Jdu)

cos u - sin = cos u + sin u cos . .

Sad se rnoze odrediti varijacija argumenta po]oZaja

= - cos i d ,

(47)

brzina njegove prornene

. d

wn cos i sin u

sin i

- = -COS1--= - - - - - - - -

dt

dt

Sa druge strane se iz re]acije (1II,34) moze pcsJe diferenciranja

.

. , k d se uzme u
Jzra",unatJ

zJr d se

SID

Dakle, prvo

dv
de

v - = - cos v - - ,
dt

'.

dt

rnestu d dJra neporemecene

dt

porernecene putanje

(48)

dt

68

Tatomir

-----------------------

cdatle, s obzirJm
dv =~
dt

Andeli6

(39) i (40)

c~sv [w siv+(~-....)W]--~I w,
V
~ s v

s v V

najzad posle uprc. sCavanja

d
v 1
-=dt

P {WpCCSV+ [- -.-+-.
cos v COS-

2V (

s v

Diferenciranjem relacije
menta pericentra

SIO

)] Wy _
1 +

- .-

s v

(49)

cu + v dobiva se, medutim, za promenu argudcu = du -,

(50)

odn. za brzinu te promene

dcu
dt

gde sad samo treba uneti,

dv
dt'

--!

du . dv
izracunate vrednosti za - 1
!
dt

(51)
da se dobije

trazeni rezultat.

Veze izmedu putanjskih i

ekvatorsk

koordinata

proucavanju kretanja vestackih satelita se dosta koriste putanjske

koordinate satelita. Napr., ako ravan elipticne ( kruzne) putanje nekog
vestackog satelita Zemlje (ili inace nekog drugog nebeskcg te:a) utvrdena
prema ekvatoru nagibcm i i duzincm Q uzlaznog cvora, onda se u toj ravni
uoCava, kako smo videli, ravanski polarni sistem koocdinata, kome
pocetak u centru Zemlje (odn. centralnog privlacnog tela), gde zifa elipse,
polarna osa se orijentise prema pericentru ili prema uJazncm cvoru N.
Tada polcfaj satelita odreden sa dva podatka (dve koordinate): potegom ,
i pravom anomalijom v ili potegom i argumentom polofaja . Izvesna neodredenost moze nastupiti samo, ako putanja krug, jer tada nije jednoznacno
odreden smer polarne ose, pcsto pericentra, ili, kad ravan putanje prolazi kroz severni l posto to ostavlja smer kretanja putanji donekle nedefinisan. se, medutim, mcze posebnim dogovorom otkloniti.

Medutim, i kad smo u stanju da ovako odredimo polofaj satelita

njegovoj putanji, za neka Zn pitanja takvo odledivanje nije dovoljno. Na
pr., ako radi pracenja kretanja satelita u toku vremena treba postaviti tzv.
usmerenu antenu, onda su nam za to potrebne horizontalne koordinate. Da
bismo do njih dosli uspostavicemo vezu izmedu putanjskih koordinata i v,
odn. satelita i njegovih geocentlalnih ekvatorskih koordinata rekatascenzije
i deklinacije 3 iz kcjih se posle mogu odrediti azimut i visina.
se veze mcgu neposledno uspostaviti
= (rastcjanje satelita od Zemljincg centra) iz

na nacin. Prvo poteg

putanjskih elemenata ostaje
nepromenjen pri prelazu na ekvatorske koordinate. Ostale potrebne veze izmedu

69

Uvod u astrodinamiku

trazenih i datih elemenata dobivaju se iz sfernog trougla (sl. 27), koji

koji odreden polciajem N uzlaznc g cvora putanje satelita, polciajem sateItita putanji i presekom meridijana satelita sa ekvatorom. centar
Zemlje (Zemljin centar rnase) ugao
prav, ostale su oznake sl. 27
poznate od ranije.
Tada se, prvo, iz sinusne teoreme za sferni pravougli trougao
za str u i 8 dobiva
sin u
sin 8

sini'

odakle se moze izracunati deklinacija

sin 8 = sin u sin ,

(52)

pri u dati argument l

kao putanjska koordinata, i pozSJ. 27
nato kao odredbeni l1t polciaja
putanje.
Dalje, iz kosinusne teorerne za I;Iglove sfernog trougla dobiva se
cos i = sin ( -1: N ) cos 8,

(53)

iz sinsne teoreme proistice

sin ( -1: N ) =

sin ( -

(54)

--'----'--SID U

najzad, iz kosinusne teoreme za stranice istog trougla dobiva se

cos u = cos ( Deobom jednacina (54)

rn

) cos

jednacinom i

8.

limii

tg ( -) = tgu cosi,

sin (-1:

dobice se
(55)

odakle se pri poznatorn , u i nagibu dobiva rektascenzija IX.

Medutim, radi l i tacnije odredenosti ugla 8, koji smo odredi 1i samo
sinusom, moze se izvesti drugi obrazac za odred:vanje deklinacije 8, koji glasi
tg 8 = sin ( -

tg ,

(56)

koji pretpostavlja da izraeunat ugao - . Prethodni obrazac se

izvodi, kad se iz relacije (52) i obrasca, dobivenog iz sinusne teoreme
sin (-1:)
sin

sin ( sin8

elirninise sin ( -1: ).

Veza izmedu putanjskih koordinata i , odn. i u i ekvatorskih geocentralnih koordinata i 8 moze se uspostaviti i preko Dekartovog sisterna
koordinata Oxyz (x-osa prolecnoj tacki "', z-osa prema severnom
beskorn l , y-osa tako da sa obrazuje desni trijedar, vid (11, 4)
vezanog za prvi ekvatorski sistem koordinata.

70

Tatomir

Andelic

----------------~------------

Sam tok uspostavljanja veze tece redom. se jedan

koordinata, kome csa u l
putanjske ravni, druga odnosni .ci
orijentisana za dopunu do desnog trijedra, tada _ vektor poloZaja uoeene
tacke putanji odreden naredni nacin
Dekartov sistem pravouglih
, treca prema polu '

~ = {

cosu,

Slu,

}.

Obaranjem putanjske ravni, tj. osnovne ravni ovog koordinatnog sistema,

tanjem oko linije N' N m ravan ekvatora za ugao , koordinate vektora
poloiaja postaju
~={pcosu,
psinu cosi, psinu sini}.
1 najzad, obrtanjem Dekartovog koordinatnog sistema iz ovog poloZaja oko
(z-ose) za ugao u ravni ekvatora, da se sistem preveo u upotrebljeni
Dekartov koordinatni sistem (na csnovu obrazca za obrtanje sistema osa u
ravni za dati ugao) dobice se
~=

p(cosu cos - sinu cos i sin ),

= (cos u sin + sin u cos i cos ),

(57)

z ~ sin sin .
Ako se Dekartove koorilinate izraze istovremeno
koordinata i 8 u obliku
= cos 8 cos ,

ekvatorskih sfernih

= cos 8 sin ,

(58)

z= sin 8,
onda se uporedivanjem jednih i drugih izraza dobiva odmah

z = sin 8 = sin u sin ,

to

poznata veza (52). Zatim za odredivanje rektascenzije

-- =

tang =

Imamo

cos u sin + sin cos i cos

------------

cosu cos 0- sinu cosi sin

4. Projekcija putanje sateUta Zemljinu povrs

geocentralnih ekvatorskih koordinata i 8 satelita, , treba
odrediti geografske i q> tzv. "supsatelitske" tacke, tj. one tacke Zemljinoj
povrsi, koja se u datom trenutku t nalazi ispod satelita, odn. one tacke u
zenitu satelit u tom trenutku. pretpostavci da Zemlja lopta bila
(iz vremenske relacije) geografska duiina
=-6 G ,

6G zvezdano
), geografska sirina

gde

Griniea (Greenwich) u trenutku

q>=3.

(59)

(izrazeno u ugaonoj
(60)

Uvod u astrodinamiku

71

Spljostenost Zemlje l i samo neznatno utice geografsku sirinu

se stoga zanemaruje, iako moguce uzeti u raeun, kad se zahteva
sebna ta<:!nost.
Kad se ovako dobiveni podaci supsatelitskim tackama unesu u neku
geografsku kartu Zemlje i spoje kl ivom l, onda se dobiva ocigledna slika
prostornom i vremenskom toku putanje satelita nad povrsi Zl i relativno
prema odredenom mestu na Zernlji.
Do ovakve supsatelitske putanje dolazi se ovaj . Zamisli se presek putajske ravni satelita sa Zemljom, zamisljenom kao sfera, se tako
dobiva veliki krug Zemlje, koji sece ekvator u dve naspramne tacke,
najsevernija ta<:!ka u ! = + , najjuznija u ! = - . Medutim, P08to se Zemlja
obrce oko svoje ose, supsatelitske tacke za vreme jednog obilaska satelita
leze na istom velikom krugu. Tako, ako se uzme da satelit prelazi ekvator sa
juga sever u vreme t N (vreme prolaza kroz uzlazni cvor) i to nad nekim
mestom <:! geografska duiina AN i u tom trenutku zamisli postavljen
sek satelitske putanje i Zemlje, onda, kad l obrtanja Zemlje, l
geografske koordinate i ! supsatelitske tacke u nekom kasnijem trenutku

t>I N

(61)

gde ( rektascenzija, dina uzlaznog cvora, 8 deklinacija, jer se geografskasirina mesta rotacijom oko ose .
Zemlja se, medutim, za vreme t - t N obrne za ugao , 2507 (1 - t N),
ako t - t N izrazeno u minutama svetskog vremena. Faktor , 2507 odreduje
broj stepena ugla koji odgovara jednoj minuti vremena. Kad se zvezdani i
srednji Sun&v dan poklapali prethcdni faktor iznosio tacno , 25, l, kako
znamo, zvezdani dan nesto kraci. Prema tome, prava geografska duiina
supsatelitske tacke u vreme t iznosice
(62\

jer se tacka sa prvobitnog velikog kruga nesto pomakla. Geografska sirina!p

naravno ostaje neprcmenjena. Odavde se dobiva isto kao i iz relacije (59),
sto tesko pokazati. Naime, u trenutku t N 0(=0, A=A N , 6G=0-AN.
Medutim; u kasnijem trenutku t - t N

ako se vreme raeuna u minutama svetskog vremena odredi kao ugao, to

potvrduje tacnost iskaza.
Sprovodenje konkretne kcnstrukcije supsatelitske putanje obavlja se
tako 8tO se za niz ekvidistantnih vrednosti argumenta li satelita odrede
prema prethodnom odeljku (3), prvo, njegove ekvatorske koordinate ( i 8
zatim prema (62) geografske koordinate i ! supsatelitske tacke Zemlji i
to unese u neku geografsku kartu, pr. u Merkatorovoj prcjekciji, i najzad
tako dobivene tacke spoje. kriva u odnosu trag prvobitnog velikog
kruga biti pomerena u smeru obrtanja i to utoliko vise ukoliko vreme kruzeja
vestackcg satelita duze. Najzgodnije zbog ovog stalnog pomeraja ove krive
nacrtati providnoj hartiji postavljati kartu prema potrebi i prema
odnosnoj vrednosti AN . ObIik cve krive zavisi pri datoj projekciji geografske
karte uglavnom od i i , posto se nagib i i vreme kr relativno sporo
, ovakva kriva se n10ze koristiti d, l se, naro<:!ito pri rmi vre kruienja , mora crtati kriva.

72

Tatomir

An<ielic

Ima puno raznih potrebnih izracunavanja, posebno onih vezanih za postav1janje instrumenata Zem1ji za pracenje sate1ita, se stoga mora ir.ati
pred citav sp1et prostornih odnosa izmedu horizontskih, ekvatorskih i
putanjskih koordinata.
Tako se izmedu osta1ih, .,

moze postaviti i , kako se

odrediti
visina (uda1jenost)
h vetackog sate1ita nad Zem1jom,
kad poznata (1 izraeunata) njego ugaona visina , posmatranog iz
neke tacke (sl. 28) i kad se zna
ugaono rastojanje MN = <r.MON =
supsatelitske tacke N od posmatraea
u uocenom trenutku. centar
Zem1je i ona se uzima kao 10pta, R
n poluprecnik r = R + h, rasto vestackog sate1ita od centra
Zemlje.
Tada se primenom sinusne tecreme trougao dobiva
r

R+h

sin (900 + )

-=--

sin [900 -

+ )]

cosa
SI. 28

cos (+ )

Odavde se moze izraeunati h, kad poznato i , ali i obrnuto: moze se

izraeunati , kad poznato h. Vrednost se ili izracunava ili na1azi u
, vrlo cesto se za to koriste i krive koje pretstavljaju trag sate1itske

-..

putanje Zemlji. Naravno, luk MN, odn. velikog kruga cdreduje se u

pravcu azimuta vestackog satelita posmatranog iz tacke .
Sa sl. 28 se moze odrediti i rastojanje
obrasca

od posmatraea do satelita

cos ( + )

koji se lako izvodi, kad se visina trougla prema stranici izraeuna

jednom drugi put R ili neposredno pomocu sinusne teoreme.

PROBLEM N-TELA

1. Opti integrali
Neka sistem cd N teJa (materijaJnih taeaka) koja jedno
drugo dejstvuju Njutnovim silama gravitacije i koji zamisljamo kao zatvoren
i izoJovan od dejstva drugih sila. Neka to budu tela su mase
2 ,

l'

kratko tela
(sl. 29)

mN ,

(i = 1, 2, ... , N), su uzajamni poJozaji odredeni vektorima

(1)

gde su ' i ' vektori po!ozaja tela m; I

u odnosu neki stalan u prostoru.
Tada masa dejstvuje masu
siJom
Fij=

- - 3-91}=
f

k2

(
- - 3- '-';)'

2
()

SI.29

lj

gde k kao uvek univerzaJna konstanta gravitacije. Prema tome, telo

dejstvovace svi ostalih N - masa i diferencijaJna jednacina kretanja teJa
2

(3)

pri
jednaCinu

uzima vrednost

'=

i, sto kad se skrati sa

LN

'_'
--3-

m; daje vektorsku

(i=1,2, ... ,N)

(4)

u odnosu Dekartov sistem pravouglih osa Oxyz, gde " = { , Zj}

prethodne vektorske diferencijaJne jednacine mogu se izraziti u skaJarnom
obJiku

(5)

73

74

Tatomir

Andelic

----------

---------~--

---

treba staviti

V() -

)2 + ( - 2 + (z) ~ zy.

za ovaj sistem (3) odn. (4) od Nvektorskih diferencijalnih jednacina drugog

reda, odn. za 3 N skalarnih diferencijalnih jednacina kretanja (5) mogu se u
najopstijem slucaju izvesti samo tri vektorska i jedan skalarni integral ( za
potpuno resenje diikg blm kretanju N-tela potrebno 2 N vektorskih ili 6 N skalarnih integrala).
U sistemu relacija (2) koje odreduju sile zbcg uzajamnog privlacenja
javljuju se pored sile Fij i sila kojom masa privlaci telo ' tj. sila
= - .

Medutim, kako ij=jI' sile i suprotne, dakle, = -Fij' 5to se

slaze sa trecim Njutnovim zakonom, da su akcije i reakcije jednake velicini, stoga m
Fij + = .
Ako se sad sve sile rasta ve u takve parove, dobice se sabiranjem svih
N jednaCina (3)

(6)

Odavde se integracijom odmah dobiva

(7)
Na levoj st koliCina kretanja uoeenog dinamickog sistema od N-tela desno konstantan vektor, nezavisan od vremena. Qvo jedan prvi integral sistema vektorskih diferencijalnih jednacina (3), koji kaze da kolicina
kretanja uocenog sistema od N-tela vremeu nepromenljiva.
Integracijom jednacine (7) dobiva se

L ' =

t + ,

(8)

gde vektor konstantan ( zavisi od vren~ena). Ovo drugi vektorski

integral bl N-tela koji m naredno mehanicko znacenje.
Kako

L~j'j=m,c,

gde =

vektor polozaja centra mase uocenog sistema, moze

se jednacina (8) napisati u obliku

(9)

mrc=At+B.

dokazuje da se centar mase sistema cd N-tela krece pravolinijski u prostoru u odnosu neki nepokretni sistem referenlije.
Diferenciranjem jednacine (9) vremenu dobiva se

"=-,

(10)

75

Uvod u astrodinamiku

-~---_._------

tj. centar mase sistema od N-tela krece se jednolikom brzinom. Konstante

i odreduju se iz pccetnih uslova i od njih zavisi pravolinijski put centra
mase, odn. njegov polozaj prostoru.
Ako se sad jednacine (3) redom pomnoze vektorski sa
i saberu dobice se (i =1-=)

L m; (.. )

'" L.
'" 3
(
k 2 L.
-

pr. zdesna,

k 2 L.
'" '"
L. - 3 - ,

jer = . Medutim, sad se zbiru i desnc strani pojavJjuju

rovi sabiraka i ' koji se tacno potiru, se tako dobiva da

Li (~j ;) Li (; ~;) ~. .

(11 )

Odavde se

d1

integracijom dobiva

L ( ) L m; ( ;)- ,

(12)

Vektor konstantan cdnosu vreme i treci vektorski integral

probIema N-tela. Dok su pre l integrali kolicine kretanja sad
integral kinetickog momenta, l samo prvi, jer drugi u opstem slueaju
moze da se nade.
Ako se stavi

gde

Sj sektorska brzina tela

m;,

onda se

( 2)

2 L m;Sj -. ,

mOZf napisat i

obIik u

( 13)

se prvi integral kinetickog momenta zove i inlegral n probIema cd

N-tela.
vektor cdreduje, posto stalan, ravan koja upravna nj
i koja se uzima da prolazi kroz centar mase uocenog sistema.
stoga invarijabilna l Laplasova n kojoj bilo ranije govora i kod prc dva tela.
Jednacina te ravni gJasi

( 14)
gde

vektor

m<l. koje t2.cke ravni

vektcr pclczaja centra mase.

N<,.jzad, moze se dditi jcs jedan, .l skaJarni integral m. Naiako se jednacine (3) redc m pomnoze sk?.I<,.rno sa dr" dr 2 , . , dr N i saberu dobice se

( 15)

76

Tatomir

Andelic

--------------

Ovde se u zbiru na desnoj strani pojavljuju opet parovi sa permutovanim Indeksima i i , ali m; = m; i ' - ' = - (rj - , ), stoga mm, napr.

k 2 '; [(rj

_ '

l) . dr j + (rj

') .drj ]

k2 l '; (rj

' ). (drj - drj )

2mjmj d
k2mjmjd
= - k - 3 - = - 2 - /

I}

znaci da se posle sabiranja svih ovak:vih proizvoda dobiva

L:m;rjodr/= -k 2 L:L:

-/2- d

pijo

(16)

P!i

Leva strana jednacine (15) sa svoje strane moze se ovako transformisati

f'" .;.
/ / dr./= ~
dt ('"
f nI/~:)/ dr./ =
= L:
/

ddt

(L: / "/). " dt

,,/od"l = L: ml"jod"i =d(L:J.- ";)

t

Desna, pak, strana, kad se uvede ( i= funkcija sile

=~ k2 L: L: =k2 (m 1 2_+ 1 + + 1 +

I}

12

13

l N

2 +
+ __

2 +
+-__

23

+
moze se izraziti

0'7)

_ 1 )

+~--'------'-'.

PN-l.N

obliku

- L: L: m,';'jdpjj=dUo

Na taj nacin se sad jednacina (16) moze izraziti

(t

m;

obliku

V;) =dU,

odn. posle integracije

to

(18)

sto integral energije sistema N-tela, posto =

t2

vt njegova kinetic-

ka energij1'..

;;

77

Uvod u astrodinamiku

znaci za probIem N-tela postoje vektorska i ] skalarni integra],

sto pruZa mogucnost da za 6 N elemenata, potrebnih za potpuno resenje
probIema, odredimo samo deset jednacina, to dovoljno za resavanje
bl tri tela.

2. Kretanje u odnosu

centar mase. Poremecajne funkcije

Potraiimo sad obik jednacina kretanja (4) odn. (5) u odnosu ,

ki apsolutni sistem referencije, vec u odnosu centar mase (teZiste) samog posmatranog sistema od N tela.
Uzmimo radi toga da su koordinate centra mase u odnosu prvobitno dati apsolutni sistem referencije u polu
' = {, , ze},
i neka novl slstem osa CXYZ sa pocetkom u ose paralelne osama sistema Oxyz. Obrazac za pre]az od jednog u drugi koordinatni sistem glasi,
onda, u vektorskom obliku
( 9)
odn. u skalarnom obliku
=/+, = /+, z/=Z/+ze,

pri cemu R j = { , , Z;} vektor l tela prema novom polu -

tru mase .
Lako pokazati da jednacine kretanja (4) odn. (5) transformisane,
nove koordinate zadrzavaju isti oblik (invarijante su u odnosu ovu transformaciju), tj. izgledaju u vektorskom obIiku
2

d R j _ k 2 '"
-L.
dt 2

R) - R,
3

'

(20)

odn. u skalarnom obliku

-k 2
; -

L -;

L )

..

m/Zj=k

'

'

(2] )

Z)-Zj

PIj

sledi otuda sto, prvo, sva rastojanja ostaju nepromenjena samo se izrazavaju u novim koordinatama

Pij =
drugo, sto

V( - + ( -

s obzirom

veze (19)

)2 + (Z) - Zj)2
relaciju (9)

'j-'=R-R/ i ~j=jj'
Prema tome, posto jednacine kretanja u novim koordinatama zadrZavaju
]st] oblik, to ove jednacine relativno u odnosu centar mase iste prve
integrale kao i jednacine u odnosu apsolutni sistem. Samo sto sad
integral kretanju centra rnase (kolicine kretanja), koji naravno opet postoji,
identicki zadovoljen, jer se centar mase stalno poklapa sa poeetkom i ostaje
u ovom sistemu nepokretan.

78

Tatornir

Al1delic

Posmatranje sistema od N tela u odnosu centar njegove mase

od prakticnog interesa. Naime, kako zbir vektcra polozaja opterecenih
sama nekog sistema u odnosu njegov centar mase nula, tj.
2'.m;R,

i
m

(22)

odnosno
2'. = ,

2'. = , L Zj = ,
i

(23)

moze se izracunati vektor polofaja jednog tela,

dobiti

R 1 za

R1 =

1
-

-1

gde se

2'. R II ,

I
--

2'. ,

Y1~=

\L

1
--

telo,

(24)

\L

fL sabira od 2 do N. U skalarnom obliku to

1 =

2'. , ZI=

biti

1
--2'.
1

\L

mIIZII ,

(25)

\L

Ako se, onda, 9 ovih veza iz jednaCina (20) odn (21) eliminise
vektor polozaja R\, odn. skalame koordinate tela m 1 , dobice se N - 1 vektorska jednacina ili 3 N - 3 skalarne diferencijalne jednaCine drugog reda
nepoznatim koordinatama svih tela jzuzev tela mase m 1 , 8to znaci da za odredivanje ostaje 2 N - 2 vektorske ili 6 N - 6 skalarnih integrala. Tako
ko odredenog centra mase kretanju N-tela sveden samo N - 1
vektorsku diferencijalnu jednacinu.
N - 1 vektorskih diferencijalnih jednaCina za relativno kretanje u
odnosu centar mase sistema mogu se ovako izraziti (,:::: )
2

d- 2R/-.
-

dt

k3

"

[(

2
+ ) R A + "
L R
]
+k
\L

A
I!
"
L
R - R '
.

(26)

gde se uzima FfL.

Odgovarajuce skalarne jednacine tesko napisati.
prethodne vektorske jednacine dolazi se na. Jednacine (20)
se napisu samo za vektore R A , gde = 2, 3, ... , N, p08to se R 1 eliminise.
jednacini se, kad se izdvoji R 1 dati oblik
2

d RA _ k 2
R1 - RA k 2 "
RI! - R A
1

+ LmI!

'
&2
~
.
~

(27)

gde se u zbiru izostavlja = fL, ali samo u izrazima gde se indeksa

javljaju istovremeno. ad se ovde, desnoj strani unese za R 1 njegova vrednost (24), posto se u tom izrazi izdvoji clan sa indeksom za sebe i napise

dobice se

1 -- RA+R).+1
- k- ]- [
"

sto se, onda, lako svodi

(27).

I! - R A
'"
R
L mIIRI! ] + k 2 LmI!
---'
.

79

Uvod u astrodinamiku

sistem jednacina nesto slozeniji cd onog u odnosu apsolutni

sistem referencije ! ona ista tri vektorska integrala i jedan skalarni
tegral.
Vrlo vazno sad i pitanje odredivanja krelanja jednog (l sislema od N
(l odosu jedno od n ( jednu materijalnu tacku, centar mase
jednog tela).
Na pr., kretanje vestackog satelita u sistemu Sunce, Zemlja, Mesec i
vestacki satelit zavisi od toga u odnosu koje telo cd nj kao osnovno se
sve posmatra. Ako to Zemlja, onda to geocentralno kretanje, ako Sun, onda heliocentralno. ad se u prethodnom sistemu uzme za osnovni l
centralni sistem, onda velike razlike izmedu posmatranja kretanja
centar mase tog sistema i onog u odnosu centar mase samog Sunca, posto
pomeranje polozaja tezista Sunca usled prisustva takvih s kao 5to su
ZemJja, Mesec i sateliti beznaeajna.
Novi sistem koordinata uzecemo u centu illfise teJa mase ' jer to
u cen:u ogranieava opstost razmatranja. Njegove ose 1 ~j~ uzeti ! paraleJno osama apsolutnog sistema Oxyz odn. baricentraJnog sistema

CXYZ.
Ako se vektor lZ tela mase ). ( = 2, 3, ... , N) obeJezi
9;. = {~;., ;., ~;.}, onda se odmah moze napisati naredna veza

M1M2~-

(28)

onda

i kad se uzme u obzir relacija (24)

L:

mJ9).=mJR).+

moRIl'

(29)

1-'=2' ... ' N

Medutim, ovde u sumi desno se svakako nalazi

govim izdvajanjem dobiva

indeks

] 9). = ( 1 + ;.) R;. + L: . R. .

se nje-

(30)

1-'

bismo sad dobili diferencijalne jednaCine kretanja u odnosu na

kav sistem referencije treba jednacinu (28) dva ! diferencirati vremenu
dobiti
d29).= d 2R). _ d 2R 1
(31)
dt 2
dt 2
dt 2 '

i ovde sad treba sve izraziti

da

vektora 9;.. Radi toga se uzme u obzir

(32)

Desna strana jednacini (23) moze se izraziti

uzme obzir (28) i (32), se dobiva
2

d R;.
dt 2

k " + k2 " 91' - 9;.

vektora 91\, ako se

= _

).

L.
1-'

I-'

Najzad, se reJacija (27) napise za R J , kako se zbiru n nalazi =

moze se sumacioni indeks oznaciti se fL (sabiranje n od 2). Medutim,

Tatomir . Andelic

80

tom zbiru od 2, ... , N nalazi se i clan sa indeksom njega izdvojiti,

jer se inace posle stalno sabira za fL*. Tako dobiti
d R
2

- - - 3 . R. +
dt 2
"

k2

\\"
2: " 3'
.

Ako se sad ovako izvedene vrednosti unesu u (31) dobice se trazena

vektorska diferencijalna jednacina u obliku
2

d- 2
\\.
k2 (
)
k 2 ",
(\\" - \\).
\\,,)
+3 +. \\.=
~" - 3 - - 3 .
"

dt

Vrlo lako, naravnc, sad napisati skalarne jednacine za

Napisacemo u potpunosti samo prvu od njih

( +

k: (\ + ).)~). k2 2: " ( ~"p).j.L~ ~. =

"

..
1).

(33)

koordinate.

~),
.

k2

+ 3" (\ + .) 1)). =

(34)

..

"

..

k2

~). +(\ +J~.=

...

nosu

Pri tome . = 1\\.1 rastojanje tela

telo ! kao pol)

od tela

(poteg tela

u od-

Rastojanje izmedu neka dva tela

"

Pitanje kretanja jednog tela u problemu N - 1 tela u odnosu neko drugo telo moze se interpretirati i jedan poseban naCJn u izvesnim sluCajevi. Naime, ako neko telo . osnovno, centralno telo \ pretefan
uticaj - deistvo, dejstva se svih ostalih tela mogu smatrati kao odredeni
poremecaji, onda se jednacine (33) mogu napisati u drugom obliku koji te
njenice narocito istice.
Tada se izraz za desnu stranu jednacina (33) predstaviti kao parcijalni gradijent neke skalarne funkcije polozaja (4) za vektor
(35)

gde

R __1__ \\. \\"

... -

1 zaista

(36)

3
",

lZ

grad\l. R. = k 2

2: " grad\l). R ... ,

.

imamo
grad").

(_1__ \ ). .3\\,,)
)."

= \\" - \\). _ \\"

3'

Uvod u astrodinamiku

8to

te8ko pokazati,

81

1 1'" -I'~
grad9~-=--,
)."

IL

kako poznato, l gradijent nekog skalarnog proizvoda

faktoru jednak drugom faktoru

jednom

I'~'31'"- = grad9" ( I'~' 3"

1'" ) = 3"
1'" .
gra d1\ IL

IL

IL

Uvedimo jos

k 2 (! + ,,) = '"
kao karakteristicnu gravitacionu konstantu za par tela ! i
diferencijalne jednacine (30) mogu napisati u sazetom obIiku

"

se onda

1' ). 9"
+--3-

dt 2

grad 9 R".

(37)

U skalarnom obIiku prethodne vektorske jednacine izgJedaju ovako

'i
,",,,

"

+ M).~~ = R"
3

M~ "

+ - - 3

!:'

,",,,

R~

= -- ,

).

(38)

MA~A
R~
~A+--3-=-'

~"
Funkcije R zovu se n (perturbacione) funkcife.
Iako teorija od posebnog interesa za kretanja vestackih satelita u gravitacionom poJju gde m nekoliko teJa, nastala u
klasicnoj nebeskoj m. Naime. kretanja planeta uoceno
da masa Sunca pretezna i da prouCavanju kretanja jedne planete ostalih osam izazivaju Cesto samo relativno neznatne m i odstupanja
putanja od pravih keplerovskih. Sa druge strane ako neka kometa
dode u bI;zinu pJanete Jupitera, onda glavna privlacna sil biti Jupiter njega treba uzeti kao centar u odnosu koji se kretanje
.

Ne treba zaboraviti da, kad vestackim satelit:ma, mogu da

prelaze iz obIasti pretezne gravitaci,ie jednog tela takvu oblast drugog tela,
onda treba u prouCavanju kretanja menjati centar referencije.

6 Uvod u 8strodinamiku

PROBLEM

TELA

1. Opste primedbe
Ocigledno da sve n sto vaii za N tela vazi za svako N > 2, prema
tome, i za N = 3 - za / tri te/a, jer se inace probIem dva tela kao vrlo
n i osoben uvek razmatra posebno.
Medutim, i probIem tri tela, zamisljen naravno kao izolovani sistem,
istice se izvesnim osobenostima i od veceg interesa nego opsti probIem
N-tela, se stoga iz prakticnih i istorijskih razloga i izlaze posebno.
Ovde , prvo, za probIem tri tela biti izvedene iz opsteg probIema
N-tela zajednicke osobine, posebno biti istaknuto samo n sto narocito
karakterise sam probIem tri tela.
Naravno, n treba ni naglaSavati da se, ponavljanjem opsteg postupka
opisanog pri izvodenju integrala koji za N tela, mogu izvesti i odnosni
integrali tri tela.
Prema tome, ako su data tri tela su
mase (; = 1, 2, 3), vektorima ' u odnosu
proizvoljni l , tada vektorske diferencijalne
jednacme kretanja ta tri tela glase

'j

-k2 L.
~ --
'-'
- ,

- - -

dt 2

PIj

(.1, -1
- ,

( 1)

gde

I = = 1' -' 1
Iz probIema N tela proistiee da p,.ostoje
tri vektorska integrala ovog probIema

kao i kod probIema N tela uopste (sl. 30)

~ j~l= ~ ", = = const.,

1

2, 3 I

i to

(2)

integra/ ko/icine kretanja

SI. 30

~ trlj '1 = t + ,
gde

const..

ad

se ovde uzme u obzir da

(3)

i sad

~ml'I=(ml + 2 +),=,,
1

82

83

Uvod u astrodinamiku
.~---------------------------

moze se ovaj integral napisati u obIiku

Mrc=At+B,

(4)

zbog cega se zove i integral kretanju centra mase. kazuje da se

centar mase ova tri tela krece nepromenljivo (jednoliko i pravolinijski) u
prcstoru. Izraz

L ( '/) =

= const.

integral kinetifkog momenta prcbIema tri tela.

sektorske (povrsinske) brzine

moze izraziti

u kome

(5)

se s obzirom

u obIiku

poznat kao integral povrsine.

Konstantni vektor , odreden integralom povrsine odreduje i ovde jednu

stalnu ravan, recimo, kroz centar mase nasa tri tela, koja se zove kao i kod
probIema N-tela i probIema dva tela Laplasova invarijabilna ravan.
Osim ova tri vektorska integrala postoji za opsti probIem N-tela I za
probIem tri tela jedan skalami integral, tzv. integral energije
(6)
gde

h konstanta energije, koja se odreduje iz pocetnih uslova,

= k2

LL
i

(7)

tzv. funkcija gravitacionih sila, pri cemu se u zbiru za

kombinacija pojavljuje samo jedanput, tj. l 2 , l i

, =
2 l

1, 2, 3 svaka

2. Ceotar atrakcije
ako

va.zi to

za svako N

za i = 1, 2, 3,

se onda iz relacije
(8)

vidi da su sve gravitacione sile u slueaju tri tela komplanarne (sve su uvek u
ravni trenutnog centra mase).

84

Tatomir
, lZ

r\
n

Andeli6

usJova

koji takode vazi za svako N

sto uopste
polcZaja.

+r 2

zavisi od izbora

u potpunosti ispisano za i = 1, 2, 3

F2 +r F

=0,

u odnosu

(9)
koji se odreduju vektori

sa slike 31 koja odgovara proizvoljnom rasporedu data tri tela, odmah

jasno da se dve koje od sila koje
dejstvuju na tela \, m z i ( pr.
\ i 2 ) moraju seci (jer rezultanta te
dve privlacne sile mora padati u unutrasnjost trougla). Ako, onda za l
n presecnu tacku , vektore
polofaja tela u odnosu bas taj l
obelezimo sa r\, r 2 i r , onda mora
biti
SI. 31

jer se 1 i 2 seku u tacki , momenti sila u odnosu neku tacku

nosaeu sile su jednaki nuli. Medutim, kad se to unese u (9) dobiva se
r F

=0,

sto znaci da tacka l i trecoj sili F . Drugim recima, sve si/e privtacku koja se zove
centar atrakcije ( . Milankovicu).
Centar atrakcije odreden si!ama, centar mase tri tela rasporedom masa i n velicinama, se moze postaviti pitanje kad se
dva centra poklapati, tj. kad biti
/en (atrakcije) u tri tela prolaze kroz dnU

(10)

=.

U takvom slueaju, posto

1 + 2 + =,

kad se centar mase

za pol, mora biti r =

(11)

zbog poklapanja centra mase

i centra atrakcije

biti

(,>),

jer su vektori poloZaja r 1 , rz , r uvek orijentisani od

su orijentisane suprotno, tj. ka centru atrakcije.

(12)

ka masama,

sile F

Iz (8) i (11) sledi

(13)

85

Uvod u astrodinamiku

Jednacine (l) i (12) proistieu iz pretpostavke da se i poklapaju.

se sad jednacine (11) (13) pomno.ze vektorski prvo, vektorom '1' dobice se
2 ('2 '+ (' '1)=0,

odnosno

odakJe se izvodi deobom druge prvom

2

Posle vektorskog mnozenja istih jedna~ina vektorom

1 ('1 ,+ ('

'2

dobiva se

'2)=0,

1 ('1 '2)+ 3 ('3 '2)=0,

5to sad posle deobe daje

znaci, ako se u probIemu tri tela. centar atrakcije i centar mase

poklapaju, onda vaZi relacija

(14)
gde

n 2 neka pozitivna skalarna velicina,

=

Nije tesko pokazati da

istoj pravoj (kolinearna).

se mo.ze kratko napisati

1, 2, 3)

rasudivanje vafi

(15)
kad su data tri tela

3. EgzaktDa reeoja probIema tri tela

Ako konstelacija tri data tela takva da se za ~itavo vreme kretanja
poklapaju, se moze uzeti da centar mase sistema nepokretan
Uer se na krece jednoliko i pravolinijski) i kretanje takva tri tela posmatra
u odnosu centar mase odn. centar atrakcije. Diferencijalne jednaCine kretanja onda glasiti

2,

-- = -.,.,

dt 2

5tO posle deobe sa

s obzirom

(i= 1, 2, 3)

(16)

(14) daje
(17)

86

Tatomir

Andelic

Treba samo imati m da, ako se konstelacija uocena tri tela moze
menjati, onda n 2 mora biti konstanta funkcija vremena
(18)
D bismo dcbili tzv. egzaktna (tacna) ,n naseg problema podimo cd
onog pocetnog polozaja koji ispunjava uslov == i kad su mase m l , 2 i
u temenima jednakostranicnog trougla. Pitanje sad kakve treba da budu
pocetne brzine da z. vreme kretanja ostane == i konstelacija u
sta/no slicna pocetnoj. znaci sistem se ne kretati kao nepromenljivo
kruto telo, 1 konste1acija treba da ostane u slicnom poloiaju, tj. u prethod slucaju stalno u temenima jednakostranicnog trougla bilo veceg 10 manjeg.

zahtev

biti ispunjen, ako su:

I1 vektori "1' "2 i "3 poCetnih brzina komp1anarni

koja onda nepromenljiva ravan;

leze svi u ravni masa

21 vektori brzina svi obrazuju isti ugao sa odnosnim vektorima po1ofaja, tj.
(19)

31 intenziteti vi = I vj I vektora brzina u pocetnom trenutku su proporciona1ni

modulima '/ = I'; I vektora poloiaja, tj.

fL = const.

"

~ = !i
V2

itd.

(20)

'2

D , kad su us10vi ispunjeni, postav1jeni zahtev biti zadovoljen

moze se pokazati naredni geometrijski Lap1asov nacin (sl. 32).
Kako su vektori V 1 ' "2' ,,] U
cetnom po1ofaju kompJanarni i obrazuju isti ugao sa odnosnim .vektorima
poloiaja, poloiaj tri te1a posle
elementarnog vremena ! odreden vektorima po\cfaja

(21 )

'; + "; dt.

m,

Tako, ako su m l

m z , ]

zaJI naSa tri te1a u trenutku t =

1,

njihov poloz.aj u trenutku dt, odreden

vektorima (21) u ;, ml, . Medutim,
trougli \ ;, Cm z mi, ; su
SI. 32
sliCni, jer su osnovu (19) uglovi
u temenima \, 2 , jadnaki iz
(20) se vidi da su u tim trouglima stranice koje obrazuju te uglove proporcicnalne. Otuda se moz.e zakljuciti da radijus vektori koji odreduju ta tri tela
posle vremena ! biti zaokrenuti za isti ugao njibove duzine produzene
proporcionalno. pokazuje da nova k;tli posle vremena ! biti
slicna polaznoj. Nije tesko pokazati da sliCnost konstelacije ostati ocuvana
i u narednom elementu vremena dt, jer su prema (17) izvodi brzina vremenu proporcionalni vektorima polofaja (potezima). Prema tome, slicnost
konstelacije biti ocuvana u toku kretanja. Uglovi medu vektorima poloZaja
vzdt

Uvod u astrodinamiku

87

masa u toku citavog kretanja ostaju m - isti kao u pocetnom

momentu, dok se velicine vektora l menjaju, l ostaju u istoj
razmeri u kojoj su se nalazili u pocetku kretanja. znaCi centar mase miruje
(l se krece jednoliko i pravolinijski) konstelacija tri tela se razme~ta stalno
taka da ostaje u pocetnoj konstelaciji, sJicnoj konstelaciJi.
Dakle, jednacine (17) vaze i posle m vremena, razlaganjem
ubrzanja radijalno i transverzalno, moze se onda napisati
(22)
; i n; jedinicni vektori u radijalnom i transverzalnom pravcu. Skamnozenjem jedinic'lim vektorima i n; dobivaju se sest skaJarnih
jednaCina koje opisuju ovakvo kretanje

gde su

(23)
2

, d rp/ + 2 / drpj -.
dt 2

Kad se, sad,

dn

(24)

dt
~

dt

(24)

u obliku

~ ~ (/ drp/)=o,

dt

dt

onda se vidi da za kretanje svakog od ova tri teJa vazi zakon povrsina, tj.
/

drp.

--' =
dt

Cj=const.,

(25)

gde ; dvostruka sektorska brzina u pocetnom momentu, koja ostaje u

toku kretanja ccuvana.
UtvrdiJi smo, dakJe, da putanje sva tri teJa moraju biti slicne, ostaje
samo da se utvrdi kakve su to putanje.
U re~vanju ovog zadatka mora se od neke polazne konstelacije i
Lagranz utvrdio da se do tacnih (egzaktnih) n kretanju tri tela moze
doCi, ako su u poeetnom polozaju tri tela:
) U temenima jednakostranicnog trougla sa stranicama nepromenljive
duzine. se naziva kruzni slucaj, sva tri tela mogu opisivati krugove sa
centrima u .
) Na istoj l (ko/inearni slucaj).
)

U homografskom polozaju, kad

P~ = (t),

(26)

(homograjski slucaj), tj. kad razmera rastojanja tri tela ptema njihovim
rastojanjima u pocetnom polofaju, neka funkcija vremena. Ovaj sJueaj obuhvata prva dva, l se njemu m zadrfavati.

88

Tatomir

. 1li

Inace u svim drugim slueajevima racun vrlo slozen i dovodi do

nekih egzaktnih resenja opsteg slu~ja, osim naravno u raznim slueajevima
ogranicenog probIema tri tela kasnije biti reci. Resenja gornja tri
slueaja poznata su kao Lagranzeva (i1i egzaktna) n ma tri te/a.
Kruzni siucaj tri tela. - Ako se koja troug1asta konstelacija
tri tela l' 2 , ] (sl. 33) i stranice obe1eze sa
-

-->
b=m]m
l , c=m 1rn 2,

= 2 ],

(27)

pri uslov == ispunjen, onda se mogu uspostaviti neke veze medu

masama i potezima. Naime, s obzirom da

prema (11)

ml'l +2 '2+ ],]=0,

mogu se iz druge od jednacina,

prve, eliminisati redom, prvo m l , m 2 i
zad ] i tako dobiti tri naredne relacije

- 'I = 2 ('2 - '1) +] (,] - '1)'

- '2 = ] (,] - '2) + l ('1 - '2)'

Sl. 33

(28)

- ,] = l ('1 - '3) + 2 ('2 - '3)'

slueaju

= = =

lednaCina (17) se moze, s obsirom

const.

(29)

prvu od jednacina (28) napisati u obliku

(30)

Sa druge strane

mm

prema (1)

Ako se napisu jos ovakvi izrazi za F 2 i F], onda se uporedivanjem koeficijenata uz 1 2 ('z-', l ('-'I)' i 2 (']-' dolazi do zakJjucka da
mOra biti
(32)

odn. posto smo uzeli da

= =

(33)

89

Uvod u astrodinamiku

Ako se jos uvedu skracene oznake

(34)

onda se, najzad, dobiva

(35)
tj. kratko
n2 = k

(36)

Izrazi

' 2 , mu

dimenziju mase 5to

Jako pokazati,

-=-3 =3=-3-

7)
'2
r

(37)

poslednje veze dolazi se . Dizanjem svake cd vektorskih l (28) kvadrat, uzimanjem obzir (29) da = = , dobice
.; tri naredne l

odatle se onda izvode veze (37)

Vrednost (35) za n 2 uneta

jednaCine (17) daje

(38)

jednaCina pokazuje (vidi cd. i ) da se (l mase m; m

ovakvom slucaju kretati oko centra atrakcije tako, kao da se njem nalazi
masa tome, njegova putanja biti neki konusni presek, koji
(<, =, >) zavisi od pocetnih uslova. Putanje sva tri tela su, na, sliCne.

90

Tatomir

istoj

Andelic

Kolinearni slucaj tri tela. - Neka sad tri data tela \, 2 i leze na
i neka su tela poredana kao sl. 34, . sleva nadesno,
orijentisana i odredena jedinicnim vekto.',
i neka bude centar mase. Tada biti

----+

---

----+

za \ = '\, 2 = '2 i = '3

'3-'2=;,

'\-'3= -='2-'\=;' (39)

tome Su , , i pozitivne velicine (>,
-/
>, >) i ne mogu biti jednake, ako se tela
SI. 34
poklapaju.
Ako se sad napisu izrazi za sile F 1 F2 i F dobice se prema (30)

(40)

(31)

(41)

Uporediv1.njem koeficijenata uz odgovarajuce izraze u

lazi se do naredne tri veze
n2

jednacinama do-

-~ 2 + )=-+-,

(42)

od koiih su samo dve nezavisne,

Stavimo li

se treea moze uvek izvesti iz ostale dve.

(43)

-=Z,

onda

(vidi 39)
(44)

= +,

se moze napisati
=

cz,

= (1

+ z),

(45)

91

Uvod u astrodinamiku
---~~------------------

kad se prva od jednacina (42) podeli trecom dobiva se,

posle kraceg racuna

m)z2[l-(1 +z)3J+m 2 (l +Z)2 (l-z3)+ [(I +z)3_ z3J=0,

l

kad se algebarska jednacina petog stepena

opadajucim stepenima od z, dobice se

oznakama,
(46)

z razvije i napise urede-

()

+ 2 ) Z5 + (3 ) + 2 2 ) z4 + (3 + 2 ) Z3 - (2 2 + 3 )

( 2

Z -

+ )

+ 3 )

( 2

Z2 -

(47)

jednacina cdreduje kako moraju tri kolinearna tela biti rasporedena i u kom
medusobnom poloz.aju da se njihov centar atrakcije poklapao sa centrom mase.
Analizom jednacine, posto znamo da su sve mase pozitivne, dolazi
se do zakljucka da m samo jedan realan i to pozitivan koren. vrednost Z odreduje d razmeru rastojanja srednje mase od druge dve krajnje
dok sama apsolutna rastojanja mogu biti proizvoljna.
Uvek odreden poloz.aj srednje mase prema ostalim dvema. se za
drugi raspored masa, pr. 2 , , l , l' 2 dobivaju druga resenja.
Na pitanje kako se mogu sad kretati tri tela, moze se datj odgovor,
kad se m u obzir da pri rasporedu masa ' 2' sleva nadesno
= -,

=;,

=;

(48)
'=- ;'

'2=

2 ;,

'3 = ;,

pri
1 2 ,

znak kod 2 pozitivan, ako centar mase sistema izmedu tela

negativan, ako izmedu 2 i 3 .
Jednacine (28) pri m uslovima postaju (svi vektori Su kolinearni)
= 2 + ,

2 =

(49)

= + 2 0.

Iz lh jednacina i jednaCina (42) dobiva se za masu ( prvu od jednacina

(42) treba umesto uneti 2 + iz prve od ovih jednacina (49

2 =

ad

se odavde

osnovu (45) e!iminise

=

gde

( 2 + ) .

i stavi

[ 2 + (1 +Z)2] [m 2 (l +z)2+
2

neka konstanta, koja

(l

+ Z)2

jednaCina kretanja tela

k 2 M]

'J

dt2

(51)

(52)

=--3~~

glasi
d

dimenziju mase, dobice se

(50)

= _

'

92

Tatomir

Andelic

i slicno za ostala dva tela, tj. opet se radi

jednacinama oblika (38)

(53)

Qne pokazuju da se i u kolinearnom slueaju tela krecu konusnim preseci oko zajednickog tezista, ostajuCi 'stalno liniji i prolazeci kroz
pericentre i apocentre istovremeno. '
za razliku od kruznog slueaja sad "fiktivne" mase ; imaju druge
velicine.
Tacke libracije. - U onim narocitim slueajevima problema tri tela, kad
postoje egzaktna (partikularna) resenja, moze se postaviti pitanje polozaja relativne ravnoteze jednog od njih u odnosu ostala dva. Egzaktna resenja,
medutim, pod pretpostavkom poklapanja centra atrakcije i centra masa, postoje
u slueaju raspored.a tih tela u temenima
jednakostranicnog trougla nepromenljive
velicine i u slucaju raspored.a tela
pravoj liniji pri naro~itim razmerama
njihovih rastojanja. Zato, ako se, u tzv.
kruznom slueaju, postavi pitanje gde
nlOra !:>iti telo ' ako su tela 1 i 2
nekom stalnom rastojanju , odgovor glasi. Masa zauzimace jed.an od
dva polofaja L. i L s (sl. 35) u temenima jednakostrani~nog trougla
stranica i koji u invarijabilnoj ravni.
1
,
Qve dve tacke zovu se trougaone talke
't------f===:===l
libracije tri tela, oznaeuju se iz istorijskih razloga na pokazani nacin prema
imenu LagrafiZa. Drugim recima, ako
se, pr. neki vestacki satelit naSa.o
u odnosu Zemlju i Mesec kao trece
telo u polofaju koji odgovara trougao tacki 1ibracije , ond.a ostao u
nepromenjenom polofaju prema Zemlji
i Mesecu, tj. teorijski ne nikad m
gao stici ni Zemlju ni na Mesec!
Pitanie odredivanja taCke libracije
(relativnog polozaja ravnoteze) tela
SI. 35
u odnosu tela 1 i 2 , kad su sva
tri tela na istoj pravoj liniji, zavisi od
rasporeda uocena tri tela. Na ., ako ih zamislimo rasporedene i-osi sleva
nadesno, onda dobiti jednu tacku libracije L 1 , kad srednje telo.
telo l ispred 1 dobice se druga tacka libracije L 2 1 najzad, ako telo
bude krajnje desno iza m z , dobiee se treea tacka libracije L J . Qve tri
tacke libracije zovu se kolinearne, njihova numeracija, kao i onih dveju trougaonih uobieajena dogovoru. polofaji proistieu iz uslova za podudaranje centra atrakcije i centra mase i otuda se mogu odrediti.
Qne dve tacke libracije koje mogu postojati u kruznom slueaju zovu se
Lagranzeve tri u kolinearnom slueaju su Ojlerove (Euler).

VI

ASTEROIDNI PROBLEM

Asteroidni l ograniceni tri tela bl u kome tri

tela ispunjavaju narocite uslove, koji omogucuju da se sam bl uprcsti i
Jakse resava. Rec slueaju, kad:
,

) Dva tela mase i , moze biti M~ trece telo

u odnosu ova dva, l zanemarljivu, masu (l tako da

M~m~(l.
) l i se privlace medu sobom i l telo Njutnovom
zakonu gravitacije, l se uzima da telo zanemarljive mase (l sa svoje strane n
privlaCi tela i i da n remeti njihovo kretanje. Ov u izvesnim sJueajevi dobro odgovara stvarnosti, ako se telo (l pribIizava mnogo osnovnim
l rn telima i . U takvom slueaju se tela i kretati
Keplerovim zakonima kao dva tela.

) l i se krecu oko zajednickog centra mase k.rugovia

dnoJikom brzinom (kruzni slucaj).
Ovakve uslove pribIizno zadovoljavaju asteroidi (planetoidi) u prostoru
izmedu Marsa i Jupitera, kad se njihovo kretanje proucava u odnosu Sun i Jupiter kao osnovna tela. Stoga se ovakav bl i naziva asteroidni.
I od velikog znaeaja za proueavanje kretanja vestackih sateljta u odnosu Zemlju i Mesec kao osnovna tela. Iz opsteg tri tela moze
se slueaj izvesti stavljanjem (l~ .
za opisivanje ovog kretanja se koristi sistem CXYZ Dekartovih
pravouglih koordinata poeetak u centru mase tela i (
tralni sistem koordinata), l koji se jednoliko obrce ugaonom brzinom ,
dnakom sredjoj ugaonoj brzini kretanja tela i oko ose CZ.

Dakle,
(1)

ako vreme za koje prava kroz i izvede rotaciju, odn.

za koje jedno od tela i obide potpuno oko drugog tela. tome za
= (sl. 36)
(2)
93

94

to .

Andelic

gde ulliverzallla gravitaciona kOllstanta

dva tela). Prema tome
=

= (

+ )

(vidi

probIem

kV
+m
--a-;':"-/2--

(3)

Ravan se poklapa sa ravni orbita tela i m, koja se nalaze na

osi . orijentisanoj dogovorno cd ka . Osa CZ upravna ravlli
(invarijabilnoj) orbita osnovnih tela i orijentisana tako da iz njenog
smera gledana rotacija sistema u direktnom smeru. Osa se uzima tako da
sa kao prvom i CZ kao trecom osom obrazuje desni sistem. Prema tome,
moze se pisati
(4)
n=nk,
ako su

, ,

k kao obicno jedinicni vektori ovako uvedenog sistema osa.

sl. 36

koordinatni sistem zove se Jakobljev ().

Malo telo fJ. se u opstem slueaju nalazi van ravni orbita tela i ,
ali, ako se nalazi u toj ravni, onda rec ravanskom asteroidnom problemu.

95

Uvod u astrodinamiku

Ako se obelezi
(5)
=

tada

telo mase

(.1.

dejstvuju

1) Gravitaciona sila od tela mase

=02'

sile:

F= _k 2M (.I. R.
R3

2) Gravitaciona sila od tela mase

3) Centrifugalna sila G, usled toga 8to se sve posmatra u odnosu pokretni

Jakobijev sistem, koji se obrce zajedno sa masama i oko ose CZ.
iznosi

kad se uzme da d duzina normale spu8tene iz tela (.1. osu obrtanja CZ,
do jedinicni vektor te normale, orijentisan od ose CZ ka telu (.1., V = nd brzina
(prenosna) obilazenja tela (.1. zajedno sa sistemom CXYZ oko ose CZ.
4) Koriolisova (Coriolis) sila
= - 2 (.1. (

gde

")

= 2(.1. (' ),

brzina (relativna) tela (.1. prema sistemu CXYZ.

dt
Prema tome, vektorska diferencijalna jednacina kretanja tela (.1., pri
datim uslovima, u odnosu centar mase kao l i sistem referencije
CXYZ glasi
v=

dp

d29

(.1.-= ~2

odn. kad se skrati sa

d29
dt 2

Medutim, posto

M(.I.
(.1.
k 2 -R--r+(.I.n+2(.1.(Vn),

R3

(6)

(.1.
=

R3

- R-r 2 -r+n2 d+2 ('

grad-R

-k 2 -,

-k 2 -,
3

k2

grad -

grad _n2 d 2 =n1d

2
'

).

(7)

96

Tatomir

Andelic

moze, kad se stavi

k2M -

+-

+ --n 2 2 = W,

(8)

da se napise
J2~
-

dt 2

grad W + 2 ( ..

(9)

Kad se jos uzme u obzir da

~ = {, ,

).

,={

dZ}
dt' dt' ! '

Z}

W=W(X,

n={, , }

(10)

Z),

vektorska jednacina (9) moze se napisati u obliku narednog sistema skalarnih

jednacina
2

_ 2n = W ,
dt

dt 2
2

+ 2n = W ,
!

dt 2

d 2Z
dt

Sa slike i

(11 )

osnovu definicije (8) skalara W, posto

+ -1 n
[ R + -]
r
2

k2

(2

+ 2).

(12)

Inace, vektorski proizvod v moze se poznati nacin izraziti

jedinicnih vekora , , k osa Jakobijevog sistema i tako odrediti projekcije
tog proizvoda Jakobijeve ose.

,n=

dX

k
dZ

---

dX.

=n-'-n-.

Vektorska diferencijalna jednacina (9) jedan prvi integral.

moze dobiti skalarnim mnozenjem strane sa
J~ = ,!

se, onda,

levoj strani dobiva

2 ~
J~.-=

dt

..

vdt-=vdv=vdv,
dt

( 13)

se

Uvod u astrodinamiku

poto

97

Na desnoj strani

d9' grad W=dW,

poslednji l otpada poto

tora uvek jednak l.
Na taj se dobiva

meoviti proizvod sa dva kolinearna vek-

vdv=dW,

odnosno
(14)

kad se stavi 2 h = .
Iz (14) se vidi da uvek

biti

2W+H~0,

poto

(15)

l V2~0.

Medutim, posto (8) W>O mora, u slueaju v= , konstanta

biti negativna ( <). Stoga, ako se konstanta integracije odredi u trenutku Vo = i ako skaJar W tada vrednost Wo biti
(16)

ako se uzme >.

Tako se onda, najzad integral (14) moze napisati u obIiku
v2 = 2W - = 2 (W - Wo)'

(17)

Ovaj integraI se zove Jakobljev inlegral aSleroidnog blm, pozitivna konstanta zove se Jakobljeva konslanla. U koordinatnom obIiku, s obzirom na
(10), se moze napisati
(

dX)2

dr

(dZ)2
+ (dY)2
dl + di =2W-Ho'

(18)

Do ovog istog koordinatnog obIika Jakobijevog integraJa moze se doCi

i direktno l od skalarnih jednacina (l) mnoieCi ih redom sa dX. dY
i dZ i sabirr.njem.
U sJueaju ravanskog asteroidnog moze se uzeti da se sve odu (Z = ), koja onda invarijabilna ravan. Jednacine (11) se
tada svode

d X -2n dY = W
dt 2
dl '
2

d y +2n dX = W
dl 2
dl '
2

7 Uvod u lrodiD.miku

(19)

98

Tatomir

Andelic

sad

R2 = ( - 1 )2 + 2,

= ( + 2)2+

2,

W = W(X, ),

(20)

integral (18) postaje

+ (dY)2
=2W=Ho
(dX)2
dt
dt .
Povrs nulte relativne brzine tela !L

odnosu

(21)

sistem referencije CXYZ tj.

22

ili u eksplicitnom obliku

zove se Hilova (ilI) povrs. algebarska povrs simetricna u odnosu

koordinatne ravi i CXZ. Ona deli oblasti 2W>Ho' kojima
kretanje tela !L moguce i blasti 2W < , u kojima kretanje tela !L nemoguce.
ad ravanskom problemu (Z = ) tada nultoj brzini odgovara
Hilova kriva nulte brzine, jednacina
(24)
koja simetricna u odnosu osu . U ovom slueaju kriva (24) odreduje
u ravni oblasti moguceg i nemoguceg kretanja tela !L.
Polje skalara W, tj. porodica Hilovih povrsi, odn. Hilovih krivih za
zne vrednosti konstante nas ovde podrobno ne interesuje se tome
neeemo zadriavati.
m teoriji egzaktnih resenja u tri tela, u slueaju ravanskog
asteroidnog postojace samo kruZno i kolinearno egzaktno resenje
mografskih resenja nema. U kruznom sluu raspored tela u temenima
odrcdenog relativno nepromenljivog jednakostranicnog trougla, telo
!L svoj polozaj relativno telima i (> ~ !L). U kolinearnom slueaju pak odredenom stalnom relativno nepromenljivom
rasporedu jednoj pravoj liniji.

m tome, telo !L biti kruZnom slueaju ravni ( teziste tela i ) u relativnoj ravnotezi m i u temenirna L. i L,
dnakostranicnih trouglova (sl. 37), stranica = = 1 + 2 ,
su koordinate tih taeaka (v. i sl. 35)
= 2 - l
4

2'

= 2 - l

2'

dve tacke su Lagranfeve tacke libracije asteroidnog problema.

Uvod

astrodinamiku

kolinearnom slu~ju, medutim, kako smo

( u asteroidnom) mogu postojati jo~ tri relativno
L prayoj kroz i , to prema orijentaciji

99

videli u probIemu tri tela

ravnote!na l LJ , L 2 ,
X-ose, dobice se tacka L lt

SI. 37

ako trece telo (.

ta~ku L 2 , i najzad,

izmedu , ako na~e telo (. desno posJe

kad telo (. levo ispred ta~ku L .
tri tacke su Ojleroye tacke libracije.

mm

I NEKE OSOBINE GRVNG PRIVLACENJA MEDU

TELIMA. SFERA

DEJSV

1. Njutnova sila kojom homogena sfema Ijuska i homogena lopta

privlace materijalnu tacku

Neka data homogena sferna Ijuska sa centrom u , polupre~nika

(sferna Ijuska deo lopte izmedu dve koncentri~ne sfere velike razlike
medu poluprecnicima) i jedini~ina masa = 1 u ta~ki (sl. 38). Neka !l S/
bude tipski element povrsine sferne Ijuskc;koja stalnli povrsinsku gustinu

-------?

sl. 38

51. 39

( 1 =

const.). Tada zakon dejstva elementarne Njutnove sile !l F/ u ta~ki

koja poti~ od elementarne mase (1/!l S/ u ta~ki Q kao centra privla~enja
prema (III, 6)

!l F, =

= _

(1/

!l S/

aZ + Z2 - 2 cos &/ '

/ 2

pri ~ &/ ugao koji obrazuje poteg OQ sa z-osom, OP=z, PQ=r/. Qva
sila (sl. 39) orijentisana duz PQ od ka Q. Medutim, zbog simetrije raspo100

10

Uvod u astrodinamiku

reda mase, sila kojom sfema Ijuska privlaci uoCenu jedinicnu masu aktivnu komponentu samo u pravcu normalnom osu Oz (osu od ka )
se mozemo ograniciti samo elementarnu komponentu /j,Z" odn. i
ukupnu komponentu Z sile u pravcu z-ose. Kako kosinus ugla OPQ kod
u trouglu OPQ odreden obrascem

cos(~OPQ)= z-ocos&,.

'/
Ukupna sila privlacenja za celu sfernu Ijusku

Z=k 2 (jl

(ocos&-z)dS

(02

onda

+ Z2 - 2 cos &)'/2

(1)

Radi izracunavanja ovog dvostrukog integrala upotrebicemo sfeme )arn

koordinate ! i & ( = = const.), pri Cemu & uvedeni ugaoi odgovara
prema uobicajenoj definicji tzv. lm ugaonom rastojanju. Tada se za
element poy~jne dobiva

biti

_ 2k2
-

7t(jl 0

(ocos &-z) sin &d &

(02 + 22 2 oz cos &)'12

Preostalu integraciju najlak~e izvesti, ako se kao promenljiva uvede , (rastojanje od do tacke Q povr~iljuske) jer 2 ovde nepromenljivo, i
napiSe
,2 -= 02

odakle

+ Z2 - 2 az cos &= (acos &-

2)2

+ (asin &,

,d, = az sin &d &

.

,z+Z2- a 2

acos&-z= - - - - 22
tada se prethodni integral moze napisati
<+

rt

(ocos&-z)sin&d&
(02 + 22 - 2 az cos&)3 /2

I
2 az 2

f(

22_02)

1 + - - dr

,2

\z-al

-= -

1 [
2 2 2 '

Z2_a2]z+a
-

-,-

IZ-"~

102

Tatomir

Andelic

jer za 3- = r = 1z - 1. po~to r rastojanje pozitivna veli~ina.

Na taj na~jn se za z>a (\z-a\-z-a) dobiva najzad

z= _ k 1 .41ttrO',

__ kZm,.

ZZ

(2)

Z2

gde , = 41t 2 , celokupna masa Ijuske.

Za
z<a (Iz-al=a-z) dobiva se
(3)

Z=O.

Prema tome, homogena sferna /juska priv/aci spo!janju materijalu tacku

kao da citava nn m nnm centru, uoplte n privlaci materijalnu
taCku koja se nalazi nn uutranjosti.
Njutnova sila, kojom homogena lopta polupre~nika privla~i jedinicnu
masu rastojanju z=j.a od centra lopte moze se odrediti naredni nacin.
Neka elementarna masa ' 1:1 V (' prostorna gustina lopte) u tacki
Q (, <, 3-) lopte privlaci jedini~nu masu ( = 1) u ta~ki (z, , ), gde su tacke
odredene u sfernim polamim koordinatama (za ta~ku poteg = z), pri ~
z = const., tada
1
1:1 F = _
k 0'1:1 V
,
2 + Z2 - 2 z cos 3-

/).z= _ k 2 cr(z-psin3-)I:1V
(2 + Z2 _ 2 zcos 3-)/1

k 2 0'(pcos3--z)I:1V
(2 + Z2 - 2 zcos 3-)'11

Tako se najzad za silu privlacenja dobiva

"

.. 2 ..

k 2 cr ( cos 3--Z)p2 sin 3-dp d<pd3(2 + Z2 - 2 zcos 3-)'11

0'J

Jr

"

=k 2

.. 2 ..

p2 d P

jer

(pcos3--z)sin3-d<pd3-,
(2 +Z2 _

2 zcos &))

dV =

Kad se ovde izvode integracije

zadatku za ljusku, dobiva se

sin 3-d d<pd3-.

<

i 3-

slican nacin kao u prethodnom

.. 2 ..

cos < - z) sin 3- d < d &

+ Z2 - 2 < z cos &)'11

gde smo sad, da bismo istakli da

l ]Z+P

Z2 -

promenljivo od

2 = l +Zl_

za

1t 2 [

= _

(2

do

(4)

Iz-pl

stavili

2 zcos&.

z>a, dakle, Iz-pl=z-p, dobiva se

_~ [ _Z2 Z2

r+

= _

41t ,
Zl

(5)

. - - - - - - - - _ . _ -Uvod
- -u-astrodinamiku
- - - - - - - - - - - - - - - - -103

ostaje jos samo integracija

&to daje

11

Z=

-k 4 7t(J

I 2 d = - -k - 4 7t 03 ( = ~

k m

--1 ,

gde

sad

=.i 7t 03 (

celokupna masa lopte.

tome, i masivno homogena lopta privlaci spoljacnu moterijo/nu tocku

koo da nn celokupna masa smestena centru /opte.
Medutim, kad se trazi Njutnovo privlacenje materijalne tacke koja se lz
unutra u lopti u tacki (0< Z < ) rastavicemo odredivanje integrala (4),
posto konstantno se nj od do , dva dela - integra od do Z - : integraciju od Z + : do , pri : proizvoljno
mali pozitivni broj. Tada za sve vrednosti p<z-E: sigurno /z-p/=z-p
se za taj deo integrala (4) dobiva opet vrednost (5).
Sa druge strane za p>z+E: Iz-pl=p-z i integral (4) se svodi
l. Prema to, sad

sto za

: --+

daje
2 4
Z= -k- -7tZ3(=

Z2

gde

2 =.i 7t Z3 ( masa

k 2 2
___
Z2

(7)

lopte poluprecnika z.

znaci, da neku nutraJnju mOlerijalnu laCku homogene lopte l

dejstvuje sila iz centra lopte, 1; ovoga pta kao da u nj koncentrisana masa
somo n unutraJnje lopte koja n obuhvata datu materijalnu laCku.
Kad masa celokupne homogene lopte poluprecnika , moze se masa
m 2 lopte poluprecnika Z < izraziti obrascem

Njutnova sila privla&nja unutrasnje tacke homogene lopte biti

Z=

k2

-- 1 z=z
03

ako se stavi
gene lopte u

k2

= - -

'

3
nutraJnjoj

Kako

(8)
'

const., vidi se da

privlacenje

toCki proporc;onolno rastojanju tacke od centra lopte.

2. Sfera dejSn8
Posmatrajmo sistem od tri tela,cije su mase M~ i ., pri &
koja su u ravni koju osnovna tela i odreduju kao
Laplasovu invarijabilnu ravan (kao u slucaju ravanskog astero!dnog probIema).

M>~.

104

Tatomir

An4elic

primer mogao posluziti sistem Sunce, Zemlja i neki Zern1jin vestacki

satelit (sl. 40). Pri tome osnovna tela i ostaju stalnom rastojanju

= d (;;, = d).
Na kretanje tela IL (vestackog satelita) u
odnosu telo (Zemlju) dejstvuje, onda, aktivna gravitaciona sila Fm tela
F

'"

-k2. IL ..

(9)

na sila : gravitaciono privlaF tela IL od strane tela (Sunca) i

centrifugalna si1a G koja dejstvuje IL us1ed
obrtanja sistema oko centra mase . Inace tar mase ovog sistema se podudara sa centrom
mase osnovnih tela i [zbog malosti mase IL.
ovde, na sl. 37, uvedenim oznakama, daje

i kao

51. 40

onda, prema

(10)

vrednost pomenute centrifugalne sile zaista odredena obrascem

IL

G=k 2 -

moze se pokazati

d3

(-9)

(11)
'

Ocigledno da se gravitaciona sila kojom s privlaci sistem tela

i IL uravnoteZava centrifugalnom silom koja dejstvuje ta dva tela usled
njihove zajednicke rotacije oko .

znaei mora biti

(m+IL)M
- =
_k z _
_ _ _ (-9)+ (+ lL}n Z '
dJ

uzeto da se centar mase tela i

as IL prema , razlikuje od centra

gde

IL, s obzirom

mase samog tela

(12)
neznatnu velicinu
i gde sred-

nja ugaona brzina.

Medutim, zbog nepromenljivosti rastojanja = d izmedu tela . i m,
centrifugalna sila koja dejstvuje , usled rotacije sistema, , i za sebe,
biti jednaka suprotna smeru gravitacionoj si1i kojom masa
privlaci masu , tj.
--"

mn z . = k 2 ( - 9).
d3
ad se to uzme u obzir i unese u (12) dobice se (11) 5to i trebalo
kazati.
Prema tome, vidi se da centrifugalna sila G jednaka sili kojom
telo privlacilo telo IL u polozaju .

]05

Uvod u astrodinamiku

------------------------------

-----------------------------

Na sliean ~jn se zaklju~je za slucaj kretanja tela . u odnosu telo

da nase telo . dejstvuje, prvo, aktivna sila privlaeenja od tela
FM

zatim i poremecajna
l

-k 2 - r ,

(13;

, 3

sila, odredena i ovde slicno kao i u prethodnom slu-

= -k2mll.[1-+~].
,... 3 d J

(]4)

S/era dejstva (tacnije obIast dejstva) iJi gravitaciona s/era nekog nebeskog.
tela definise se uvek u odnosu neko drugo nebesko telo i to vece
od uoeenog tela. Tada se pod sferom dejstva razume oblast u kojoj gragravitaciona sila uoeenog nebeskog tela prevazilazi poremecajnu silu onog.
drugog nebeskog tela. Tako , pr., za telo u odnosu telo to
obIast, gde

odn.

< 1,
F",

ako Pm=IPml, F=iFmi. ObIast dejstva tela

odredena relacijama
PM<FM ,

gde

sad

d .

u odnosu

telo

< 1,
FM

= Il

tome,

granici obIasti dejstva tela

mora biti

=
F

odn. sto

pedesnije za

F m 1.

FM2

~=J!L

(15)

i to odreduje jednacinu granicne povrsi izmedu oblasti dejstva.

Da bismo ovu uslovnu l napisali eksplicitno, jer daje
vezu izmedu " = 191, d, i , treba, prvo, uprostiti izraze za poremeeajne sile_
Pri tome

jer

,. d = rd cos ~ (sl. 40). Sa druge strane

9
d
[ -; + d 3

jer

9 d =

d cos .

]2 ] ]
= d4

+;; +

2 cos
d2

106

Tatomir

-------------

Ako se

Andelit

unese u (15) i skrati 5to se moie skratiti, dobice se

(16)

5to, kad se uvede razmera masa i , tj. ="IJ, daje

.
(17)

za
-Z~mlja

odnos masa Zemlja-Sunce

"IJ

r:::s 0,000003 za Mesec-

333000
v=

_1_~0,0123.
RI,45

Medutim, kako znatno manje od d, tj. udaljene tela !L od tela

mnogo manje od rastojanja dva osnovna tela ; , sto pravilu slu-

. kod vectackih satelita, razmera ~ = L l velicini. Stoga ko-

d
risno uvesti u raeun, se svi njeni stepeni vise od prvog mogu u podes.n trenutku zanemariti.

tome, moze se napisati

-1
d4

+ -1 - 2 cos
4

d2

= -

(l - 2 ~ cos + ~

).

(18)

Osim toga, da se oslobodimo dva ugla i ~ i racun svedemo samo

]edan, napr. , uzecemo u obzir (sl. 40) da se moza napisati
2 cos ~
d 2 ,2

2, cos~
d 2 ,J

2 d + cos = 2 1 + ~ cos .
d 2 ,J
d,J

(19)

Sa druge strane primenom kosinusne teoreme dobiva se

,2 =d 2

+ 2 + 2d cos =d 2 (1 + 2 ~ cos + ~2).

..()davde se, onda, razvijanjem u red

1

stepenima od

-=,-J=d-3(1 +2~COSoc+~2)
,3

dobiva
3

-2

(20)

107

Uvod u astrodinamiku

Da bismo sve uprostili i do~li do nekog preglednog obrasca je~

neke transformacije. PrVo, l strana jedna~ine (17) moze se s 01>:(19) i (20) napisati

jo~
zirom

-" [ 1 + d- - 2 -d (1 + ~ cos ) ]
d4
,..
,
4

= ~ 4 [1

+ (1 + 2 ~ cos +

- 2 (1 + +

~ 2) -

cos ) (1 + 2 ~cos + ~2)-/2].

Kad se izraz u uglastoj zagracli razvije u red

se

2-

stepenima od

~,

do-

odnosno
Ako se sad u uglastoj zagradi zanemare svi clanovi sa
redenju sa 1 + cos 2 , doblce se ] strani
~6 (1

~,

koji su

cos 2 ).

Izraz
,4 4

pak

1
1 2 cos ) ,4 4
-+-+
=-(1
( d4 "
d2p1
4

desnoj strani od (17) s obzirom

,..

+2~2cosex+~4),

(18), kad se opet zanemare

sa ~, postaje - , odn. posto pretpostavci 'f':::!d, taj izraz se moze

"

izjednaciti sa

d4
_

,, 4

,,4

=-.
~ ..

Kad se sve to unese u (17) dobice se

215

~=-----

(1 +

Na kraju, kad se sve vrednosti unesu ekspIicitno,

5

cos 2 )1 / 10

mm

--

= d ~ (: (1 + 3 cos 2 ex)-0.1.

(21)

Jasno da povr~ odredena i polarnim koordinatama i prethodnom

jednacinom sfera. Maksimalna vrednost od + cos2 4 i to sa =
i = 1t, tada
4-0.1 = 0,8705.
ml

onda

pak vrednost od 1 + 3 cos 2

to za

1t.

=-

2.

1t

= --

2'

108

Tatomir

Andelic

Prema tome, povrs odredena jednaCinom (21) spoljostena sfera (

p/asova sfera dejslva), ali obrtna povrs. Njeno suienje pravcu iznosi
oko 13% od polupre~nika, kako se smatra da to veliko odstupanje
se raeuna da ta povrs priblizno sfera i da poluprecnik iznosi
(22)
Pre~ek te prave povrsi sa
, , (.L pokazuje slika (41) ja~

ravni
izvu-

l.

Polupre~nik sfere dejstva Zemlje

u odnosu Sunce izraeunat iz pbras (22), kad se za rastojanje
Sunce-Zemlja (astronoska jedinica )
149,5106 km daje 923000 km. Polupre~nik sfere dejstva Meseca prema
Zemlji, izrafunat iz (22) za srednje rastojanje jednako 384400 km Meseca od
Zemlje, iznosi 66 000 km. Iz ovih izlaganja se vidi da se poluprecnik
sfere dejstva nalazi u izvesnim grani. 41
, jer i tako [ pravoj sferi.
Ovde stoga zbog aktuelnosti u
savremenim kosmickim istraZivaniima navesti tablicu i najvecih
vrednosti tih poluprecnika izrazenih u tzv. astronoskim jedinicaa i to za
koliko planeta u odnosu Sunce i Mesec u odnosu Zemlju prema Dubosinu
n

Venera
Zemlja} -

Sunce

ars

Mesec

Zemlja

0,00409
0,00610
0,00350
0,00042

0,00415
0,00631
0,00422
0,00047

Odavde se odmah vidi da poltJ.precnik sfere dejstva l u odnosu

Sunce lezi izmedu 912000 i 942000 km, da poluprecnik sfere dejstva Meseca
u odnosu Zemlju lezi izmedu 63000 i 70000 km.

 KOSMICKE BRZINE

U s kosmil!kim istraZivanjima se pod kosmil!ke brzine

razume:
1) Brzina obJetanja oko Zemlje putanji, tzv. kruina brzina,
poznata i pod m kosmiCke brzine
2) na kojom treba izbaciti neko telo da se otrglo od Zemlje,
osJobodilo od gravitacije, tzv. brzina oslobodavanja l karakteristilna
zina, poznata pod mm druga kosmilka l parabolicna brzina.
3) Brzina kojom treba izbaciti neko telo sa Zemlje da se otrglo
sm od Zemlje i cd Sunca i t u Galaksiju. ( kosmilka iIi hiperbolir!na brzina.
Nije potrebno posebno naglaavati da sve vazi i za brzine u odnosu
druge planete kao polazna tela i druga nebeska tela uopste.
m radi pokazacemo odredivanje potrebnih l za slul!aj, kad
ZemJja polazno telo, iako se to, , mcz(.' pokazati i za svako drugo telo.
Ako se ms tog centralnog tela, ., Zemlje, obelezi sa , masa
tela, se kretanje u odnosu Zemlju posmatra, obelezi sa , d
Njutnova sila F kojom telo privlal!i telo odredena izrazom

F= _k 2 _ p

'

()

gde 9 lZ vektor lZ tela m telu , tj. gde = ;;,. Iz

l (1), s zir1 drugi Njutnov zakon, vidi se da l z
w koje izaziva telo svojim lm tela odredena sa

k2 M

W=--=-,

(2)

kao i , = k 2 , karakteristicna gravitaciona konstanta tela .

Neka masa Zemlje, poluprecnik R = 6 370 km, tada
povrsi Zemlje (odn. nedaleko od nj) biti

gde

k2 M

R2

R2

- = _ . -g

gde g ubrzanje Zem!jine

Ji!no loptom.

(l

'

povrsi Z-:mlje koja se ovde smatra

109

(3)

110

Tatomir

Anc1elic

Prva k.osmick.a brzina. - kruine brzine se moze doci ovakvim razse krece brzinom velicine V krugu poluprecnisila F , velicina odredena obrascem

mnm. Na telo koje

ka dejstvuje centrifugalna

mv 2

Fe =-

(4)

Ako takvo telo obilazi krugu oko Zemlje, ali u njenoj blizini, tako
da se moze smatrati da poluprecnik putanje dovoljno priblizno jednak
luprecniku Zemlje R, tada

ako se odnosna brzina kruZenja obelezi sa V 01

Na telo tome dejstvuje i Zemljina teZa

telo

~=~

teZinu

Kako pri kruzenju oko Zemlje telo ostaje stalno istom rastojanju
od Zemljinog centra se centrifugalna sila i Zernljina teZa uravnoteZavati i biti jednake velicini, inaee su suprotnih smerova, tj. biti

Fe=FG,
sto, posle skracivanja sa

s obzirom

(5) i (6) daje

V~1
1
k2
J[=g ~ vOI=gR=J'
odnosno
(7)

Na taj nacin velicina prve ksik brzine odredena ovim obrascem.

Oalje, ako 60 - ugaona brzina kruienja tela

se, s obzirom

vo, =R60 '

(7), moze napisati

odnosno
(8)
Pitanje znaka ispred korena, ako to potrebno, moze se utvrditi iz san,ih uslova zadataka i smera obilazenja.
Ostaje riam jos pitanje odredivanja kruine brzine nekom proizvoljnom rastojanju od centra Zemlje. Ako se ubrzanje Zemljine teZe tak.vom
rastojanju obeleZi sa , ono se moZe odrediti na osnovu Njutnovog zakona,
kome se gravitacione sile ( i gravitaciona ubrzanja) odnose obrnuto kvadratima rastojanja, tj.
(9)

UvOd u astrodinamiku

PosJe toga s nanj prethodnog razmisJjanja za kndnu brzinu_

rastojanju , dobivamo

Vyp

~~

(}

Druga kosmicka brziDa. - Da bismo odrediJi drugu kosmicku brzinu Voz'

postavimo prvo pitanje do koje se visine nad ZemJj()m (
se isto tako postavJja pitanje i za druga nebeska teJa) dospeti teJo izbaeeno
poeetnom vertikaJno naviSe (vertikaJni hitac) pitanje se pos-tavJja i u nastavi fizike u srednjoj skoJi, sm za ml visine, kad se moze
,

smatrati da ubrzanje Zemljine teze stalno.

Ovde se postupa . Znamo da u l gravitacione siJe
stoji integraJ energije (111), koji kaZe da promena kineticke energije jednaka
radu siJe koja dejstvuje odnosnom pomeranju, tj. ~a vafi
(}

ako brzina izbacivanja, v dost:gnuta brzina, rad. Sila

koja dejstvuje izbaeeno telo, iznosi geocentraJnom rastojanju

gR2

= -= --
2

EJementarni rad siJe

(l2)

onda
;d.=

Ukupan rad

putu duZine

dx
-mgR 2 .
2

od povrsi Zemlje, tj. od R do

( = -

R)

= Xdx= -mgR2 J:~ =

R

Pri dostizanju
s obzirom

mgR 2[ -

~ : =

-mgR2

(~ -~).

(13}

(11)

visine
i (13)

nad
m

ZemJjom brzina postaje jednaka

v=

";~ - -mgR2(~ -+),

odnosno

v~=2gR2 (~ -~),

(4)

gde ovde dostignuto udaljenje raeunato od centra ml.

1 sad, kad se za stavi R + sraeuna dobice se
2

2gHR
H+R

(5}

= --='---

kao obrazac, koji cdreduje potrebnu brzinu izbac:vanja

visina nad mm

Vo

da se dostigJa

112

Tatomir

Andclic

Ako , medutim, rec brzini oslobodavanja, tj. drugoj kosmickoj, treba

zahtevati mogucnost da telo ode u beskonacnost ( -+ ), se onda iz (14)
.dobiva za brzinu oslobodavanja V02
( 16)

znaci, druga komz;cka brzina (paraboliena, karakteristiCna) dob;va se

.od kosm;cke brz;ne mnotenjem V2.
Pitanje odredivanja kruine i parabolicne brzine u potpunosti regulisateorijom ogranieenog problema dva tela (IV). Tako , napr., iz (IY, 39)
odmah jasno da u slueaju parabole, kad = biti

v=

to

/2i,

(11)

rzi

onda, paraboliCna brzina za tacku geocentralnom rastojanju

dovoljna za oslobodavanje izbaeenog tela. Za = R, dobivamo
V02

tj.

12)" v-YR"=
2gR.

Kruina brzina se iz (I1I, 39) dobiva, kad se stavi = , jer u kategoriji

elipticnih putanja i krug, oznacava poteg elipse. Tako se za kruinu
brzinu kom geccentra1nom rastojanju dobiva

vk=!f,
'5to za

= R daje obrazac (7).

Brzina oslobodavanja te1a izbaeenog sa Zem1je iznosi 11, 19 km/s, naredna tabIica prikazati ubrzanje Zemljine teze i brzine V01 kruZenja na
raznim visinama iznad Zemljine povri.

H/km

100
200
300
400
500
1000
2000

sooo

10000
100000

y!ms- I

9,810
9,489
9,201
8,947
8,679
8,419
7,321
5,682
3,080
1,484
0,035

vo1/kms- 1

7,91
7,84
7.78
7,73
7,67
7,61
7,35
6,90
5,92
4,93
1,94

Treea kosmi~ka zina. - treee kosmicke brzine, odn. do hiperbolibrzine, moZe se doci narednim razmiljanjem. Pre svega pitanje odredivanja trece kosmi~ke brzine nalazi se: donekle u okviru ogranieenog
tri tela (asteroidnog problema).

~ne

113

Uvod u astrodinamiku

Neka sad VkZ oznaeava brzinu kruunja l oko Sunca, v pz brzinu

oslobodavanja od SunCeve gravitacije sa putanje oko ml nekog tela koje
u polju Zemljine gravitacije. Tada , kako znamo
Y k z=29,8km/s;

vpz =vkz V2=42,14km!s.

(18)

Ako za masu Zemlje zadrzimo oznaku iz ovog odeljka , masu Sunovde lm sa , pri Cemu , kako znamo, = 333 000 , onda
poluprecnik Zemljine sfere dejstva (gravisfere) u odnosu Sunce
=

s '(
dV
)2 ~923 OOOkm,

(19)

d= 149,5 106 km rastojanje Sunce - l.

Uocimo jos i onu brzinu (kao skalarnu vrednost) koju treba dodati brzini kruzenja VkZ oko Sunca nivou Zemljine putanje da se dostigla br oslobodavanja od Sunca vpz i obelezimo ' 05' biti

gde

vos= vpz -

VkZ = VkZ

(V2 - 1) = (42,14 - 29,8) km/s = 12,34 km/s.

(20)

naravno vazi, ako se pretpostavi da se izbacivanje l tacno u

pravcu i smeru kretanja uocenog tela, odn. Zemlje oko Sunca, tako da se u
potpunosti iskoristi brzina kretanja oko Sunca kao prenosna brzina.
Napisimo zakon energije (II, 15) za Zemlju kao centralno privlacno tel0
(ovde = ) i skratimo odmah sa masom projektila - tela koje se izba, dobiti
2k 2 M

+ ,

-=

2= .
stav l' g d

izraz se moze doterati lako

naredni oblik

2 = 2 k + = 2 + .
2

(21)

U integralu potrebno sad odrediti vrednost konstante integraciza odredeno mesto i brzinu tom mestu. ULcicemo mesto granici
sfere dejstva l, gde brzina raeunata odnosu Zemlju vos, jer se sve
razmatra prema l, Tako se onda iz (21) mLze napisati za

= VoS -

ad

se uzme vrednost za

2 .

(22)

iz (9), dobice se

2 =

2gR2

~0,876 km 2/s 2

(23)

Sad se integral (21) moze za neku tacku povrsi Zemlje

brzina , s obzircm (22) napisati u obliku

3 =

8 Uvod u utrodinamiku

2 k2
R

+ 06 - 2 .

( =

R), ako

114

Tatomir

Dalje, posto

Andelic

2k 2

- - - = 2gR=v02
R2
'

gde

brzina oslobodavanja od Zemlje, dobiva se

2

v = 2 +vos-2 ,

odn. s obzirom

(24)

(23)
2

= 2

2
+ VoS
-

0,876.

Kad se, s obzirom poznate vrednosti 2

dobice se za trecu kosmicku brzinu
3 =

(25)
vos'

vrednost izcacuna,

16,62 km/s.

(26)

Medutim, s obzirom da n 0,876 malo u poredenju sa ostalim velinam u obrascu (25), pogotovu sto se u citavom toku racunanja, obavlja
niz zn aproksimacija, n se kao obrazac za odredivanje trece kosm.icke
brzine koristi samo
222

+ Vos,

(27)

16,66 kmls.

(28)

V = 2

za trecu kosmicku brzinu daje

3 =

pokazuje da ovde drugo decimalno mesto.

ni

pouzdano.

U slueaju da se brzina VkZ kruzenja oko Sunca tacno u

i smeru kretanja putanji oko Sunca, to nj iznosi, kako smo naveli,
12,34 kmjs. Medutim, u svim drugim slueajevima potrebno n biti
i moze se odrediti.
Ako sve brzine m sad kao vektore, onda se sa gledista inehanike
VkZ brzina kruzenja Zemlje oko Sunca moze smatrati kao prenosna brzina,
vos - potrebna n brzine kruzenja da se
dostigne
brzina oslobodavanja v pz od Sunca sa
------putanje Zemlje - kao re/ativna brzina, sama
I
brzina vpz apso/utna brzina (sl. 42). Tada
I
se sa slike moze napisati
I
I
(29)
I
VkZ + vos =vpz ,
I
I
Odavde se podizanjem kvadrat i resenjem
U;z
Y~ dobiva
SI.42

2
2
Vos = VkZ

2
+ VpZ
- 2 VkZ V pZ cos

gde ugao koji obrazuju prenosna i apsolutna brzina, Medttim, poto

vpz = VkZ V2 prethodni izraz postaje
najzad

v~ = v~z (3 - 2 Jf2 cos ),

(30)

Uvod u astrodinamiku

115

pokazuje kako velicina vos relativne brzine vos zavisi od ugla pod kojim
se obavlja izbacivanje projektila odn. od smera u kome se obavlja promena
brzine kruznoj putanji. Iz obrasca (30) vidi se da vos imati najmanju
vrednost za = , to znaci, kad ta brzina kolinearna i istcsmerna sa brzinom V kZ kruienja , i to

odnosno
sto

utvrdeno.
Prema obrascu (30) najveca vrednost promene vos za
t.i. pri poveeanju brzine tacno u suprotnorn smeru od onoga u kome se
I krece oko Sunca. Sada biti

= 7t,
m

( 005) . = vkZ ( V"2 + 1) = 71,94 kmjs.

Uzgred da podvuCemo da 3 m potrebna brzina za oslobodenje od

SunCeve gravitacije pri izbacivanju sa Zemlje i da u tom slueaju putanja
baeenog tela parabola koja dodiruje putanju Zemlje mestu izbacivanja.
dutim, m se naravno oslobodavanje od ZunCeve gravitacije postiCi i vecim
brzinama od 3 onda putanje biti dodirne hiperbole ml putanje.

XI PRELAZ IZMEDU KOPLANARNIH KRU~NIH ORBIA

1. Uvodna razmatranja
VaZna primena problema dva tela u astrodinamici se odnosi odrediputanje meduplanetnih preleta. i prelaza (transfera) vestackih satelita
sa jedne putanje drugu visem ili niZem nivou. Treba iO!ati pred
da sc prelet zamislja tako da projektil (telo) sa jednog nivoa prcde drugi
nivo, odn. ne da dospe npr. samu drugu planetu odmah, ako rec
meduplanernom preletu, sl da prede nivo njene putanje. Pitanje
dolaska samu odredenu drugu planetu zahteva posebno razmatranje.
U citavoj stvari se voditi raeuna tome da savremena (
nika jos ne raspolaze sa raketnim motorima koji davali stalnu snagu za pogon,
u ( slueaju se letelicama pri ovakvim prelazima moglo upravljati -
I moguea navigacija. Tada samo pitanje navigacije i optimalnosti uslo letu predstavljalo . Naprotiv, danas smo upuccni na bespogonske (slobodne, balistiCke) putanje kcjima se tela u uocenom gravitacionom
l krecu zakonima nebeske mehanike, moguce su samo ogranicene
promene brzine impulsnog karaktera (trenutne promene) proizvedene kratkotrajnim ukljucivanjem u rad reketnih motora. promene mogu menjati intenzitet brzine kao i njcn pravac i smer i tako dopustaju odredene manevre
sa letclicama. Dugotrajni rad ovakvih motora zasad ne dolazi u obzir.
U se ne moze stoga uociti m preleta u svoj njegovoj
sloz::nosti, npr. prclaz sa jcdnc traJektorije proizvoljnog konusnog obIika
drugu takode proizvoljnog obIika u istoj ravni iIi u nekoj ravni koja obrazuje
sa polaznom neki ugao. Prema (, u se razmatraju samo slucajevi,
kad su putanje kruine (l se sa dovoljnom taenosCu moz~ smatrati da
su kn) i kad su komplanarne i koncentricne, ( znaci kad su u istoj
ni. uslovi su dovcJjno dobro ispunjcni za planete Sunccvog sistcma,
jn~aj l n ekscentricnosti i krceu se u Laplasovoj invarijabilnoj
ravni Suncevog sistema. 108 nesto se usvaja, to da su od tre tela zanemarljivi. Tako su u slucaju prelaza izmedu dve planete Sunceva
gravitacija zanemaruje, isto tako i kad vestackim satelitima Zemlje.
Prema (, samo dva tcla: Sunce za planete Zemlju za vestacke satelite i sanlO telo se transfer posmatra. tome i pitanje l
iz oblasti sfcre dejstva osnovnog tela u sferu dejstva drugog tela, kad se
moraju uzimati u obzir, biti odvojeno razmatrano isto tako kao i
prelazi izmedu nekomplaniranih putanja.
Trajektorije tela pri ovakvim preletima, posto se obrazuju slobodno pod
dejstvom gravitacionog l, konusni preseci (elipsa, parabola i hipernj

116

Uvod u astrodinamiku

117

l u degenerativnom slueaju prava l) l njihovi delovi. Nekoliko vaznih mogucih l i oblika prelaznih putanja prikazuje sl. 43, pozajmljena
od R. . Gizea (R. . Giese) [18]. U slueajevima ), ), ), i d) mmo
sla sa poluelipsom iIi lm elipse, u slueaju ) sa lukom parabole u slueaju f) sa lukom hiperbole.
Prvo pitanje koje , u vezi sa m potraziti odgovor jeste: pod
kojim uslovima treba izvesti promenu brzine i postiCj optimalni efekt takve

/
~/
)

)
SI.43

promene. tome Jasno da se podizanje vestackcg satelita Zemlje visi

odn. prelaz putanju udaljenije planete, moze izvesti samo izvesnim
odredenim brzine, jer se mora proizvesti ekvivalentna kineticka
energija koja obaviti rad u podizanju satelita, odn. udaljavanju od osnovnog tela. proistice iz sto u gravitacionom l osnovnog tela
vazi zakon energije. Kad rec spustanju satelita nizi , odn. prelaz
ka planeti koja Suncu, onda se polazna brzina kruzenja satelita, odn.
brzina kruZenja planete mora nesto smanjiti.
Naravno, treba narocito naglaSavati da sve ! i za druge
slicne slueajeve u kosmosu samo za Sunce i l kao osnovna tela.
Dakle, neka poluprecnik polazne kru!ne putanje 1 (sl. 44) bude '1 = 1.
kru!na brzina
tom krugu m intenzitet

'1

V1= k2m
__I=,

'1

(1)

118

Tatomir

Andelic

gde . masa centralnog privlacnog tela. Neka masa satelita bude . = 1,

promena brzine za koju kratko pisati samo ~. ledinice duzine
i mase su podesno normirane.

tJ.'.

f-------------2a

--~---

. -----1

51.44

Posle promene kruzne brzine dobice se rezultantna brzina , koja od.

reden relacijama

(.t

Slnt"'=

sin

Pri tome ugao koji obrazuje vektori '1 i ~ ~ ugao koji promenjena
brzina obrazuie sa pocetnom kruznom brzinom '.'
Prema zakonu odrzanju energije za masu = 1 u gravitacinom
polju (III) tela mase . totalna energija
=

+ = -1
2

1
+ k__
1= _

(3)

kad odreduje polofaj sateIita prema centralnom telu.

Na krufnoj orbiti 1 u tacki s obzirom (1) ta ukupna energi

satelita
(4)

119

Uvod u astrodinamiku

zbog =

'1 =

ta~ki

1. Pos1e promene brzine 1 za 11 dobicemo za satelit jos uvek u

,
1 2
=- -.

(5)

Medutim, kako se uopte prema (111, 39) za sateIit u

potegom moze napisati

V2 =(:

10

odrede-

- :),

(6)

V2,

gde velika poluosa putanje, kad promenjena rezultantna brzina < 1

tj. kad od kruine pre]a u elipti~nu brzinu. za = = 1, satelit jos u
ta~ki krugu 1, al sa promenjenom brzinom, dobice se

'1

E'=-~.

(7)

_~=~v2_ => ~=2-v2,

(8)

Iz (5)

proisti~e

(7)

kad se

u obzir

2
(2) dobiva se

~ =2 -(v7 + 2 1 11 cos ()( + 112).

(9)

Konstanta povrine

\'

7t

~y2 -

kako znamo,

"1 = V sin 2" - (3

=

to u tacki

112 sin 2 ()( =

V cos (3 = v

( =

112 sin 2 ()(

2

p~Y7 + 2 1 11 cos ()( + 112 -

~Y7 + 2 1 11 cos + 112 cos 2

putanje ovde

VI1 -

112 sin 2 ()(

( + 11 cos ()(),

1) daje
=

+ 11 COSex.

(10)

Ekscentri~nost ove elipsne putanje moze se

od poznate veze (III, 49)

izra~unati,

kad se pode

2=(l- 2 ).

odakle se. s obzirom

(10) dobiva
2

l- 2 =

kad se za

unesu vrednosti (9) i (10)

2 _ 1 =

( +11 cosex)2

'
(11)

120

Tatomir

Andelic

Sad se moze za apocentralni (najveci) poteg elipse napisati

ma =

(1 +

) =

{I + [1 -

za najvecu visinu h (sl. 44) nad

-1=

2 - v2

iv1

(V\+~COSIX)2JlI1}

kruga 1

{1+[I_~~~COSIX)2]111}_1
IX

12)

bismo u toku daljeg rada u stanju da savladamo racunske prepreke, koje Su matematicki , l vrlo slozene i da bismo mogli
dati odgovor kako dostignuta visina h iznad polazne putanje 1 zavisi od ugla
IX, odn. da li dospeti do putanje 2, stavicemo uslovno v\ = 1. znaci da
prema (1)
v\ =V~= 1.

Stavljanjem '\ = 1, = 1 i = 1, odn. v, = 1 normiramo izvesne jedinice i

zanemarujemo trenutno, u interesu racunskih olak&ica, mehanicke (fizicke) dimenzije l, izmedu kojih postoji dimenzijska jednacina

[] =

[',]

[v.

Naravno, brzina npr. ne moze biti nikad jednaka duiini osim cisto brojno,
i ovakvim se zanemarivanjem dimenzije njihovim ukljucivanjem u samu oznaku velicine moze doCi do dimenzijskih grcSaka, treba biti Oprezan. Ipak
smo se ovd~, da bismo obavili posao, poslu.zili Rpeovim (Rupe, 32) po~tupkom
za nj.
Ako se, dakle, u (12) unese = 1, dobice se posle kraceg pailjivog ra

h=

1-2~slX-~2

{I

+~ [(1 + ~ cos IX + cos 21X)2 + sin 2 1X cos 21X]1/2}-1

= ~ + 2 cos IX + [( 1 + ~ cos IX + cos 2 1X)2 + sin 2 IX cos 2 1X]'I2 ,

1-2~slX-~2

13)

Ako se sad h smatra kao funkcija od IX pri datom i to preko sin 2 1X,
COSIX i COS 21X, tj. uoCi h=h(sin 21X, COSIX, COS 21X) moZe se napisati

dh
dlX

2'
.
2
.
Sln IX cos IX SIO IX COS IX sln IX,
2
2
sin IX
cos IX
cos IX

&to ocigledno pokazuje d.a se ekstremna (najveea i najmanja) vrednost za h

dobiva, kad sin IX = , odn. kad . = i IX = 7t.

121

Uvod u astrodinamiku

Pri tome

za

_ 2d(d+2)

(<1-0)

(]4)

1_ 2 d _ d 2 '

za a=7t

se ccigledno za
vidi sa slike 44.

posti!e maksimalna visina

to se i geometrijski

Drugim , za dostjzanje optimaIne visine pri datom ~,treba taj

vektor da bude kolinearan vektoru ) kruZne brzine polaznoj putanji.
tome, za prelaz sa kruga ], poluprecnik
=] na krug 2
(sl. 44) poluprecnik '2 ('2>'1) potrebna takva mna brzine (takav
impuls) d), pri = , da bude

'1

(] 5)
Odatle se dobiva brojna relacija
!:!. =
)

] + h ]1/2 - ]
h
'

16)

[ 1 +2

gde samo jedno resenje kvadratne jednacine (15) !:!.) dolazi u obzir~
poto !:!.) svom znaeenju intenzitet vektora d).
Na s analogan se postupa i pri prelazu putanju
('2<')' bIizu osnovnom telu ml' samo 5to se tada kruzna brzina
smanjiti.
Iz (16) se odmah dobiva koJika brzine, u slueaju = , treba
da se postigne da (: telo dostigne h - . Tada

!:!.)=m
-+

[(f+

]])/2_

1
1
-+h
2

]=V2_],

]7)

prema tome to potrebno nj brzine izrazeno jedinicnom kruZnom

brzinom jednako v2 -], sama trazena brzina oslobodavanja jednaka
'2, to odgovara poznatom rezultatu.
Ako se radi poredenja

pravcu i smeru kruzenja, onda

vertikalna promena brzine

( = ~)

dobiti iz (1 )
d'
] -!:!."

=--

ako se sa !:!.' obelezi sad potrebna promena brzine. Odavde se izvodi

d,=_h_.
l+

prema

122

Tatomir

Andelic

za

dostizanje samo lSl h = , 1 (sto znaci za dostizanje visine od 640 kl11

nad Zemljom) dobice se razmera
(18)

tj. vertikalni impuls

skoro cetiri puta

od horizontalnog.

2. Homanovi preleti
Prema savremenim tehnickim mogucnostima najinteresantniji tzv.
manov (Hohmann) p,e/et i Homanova t,ajekto,ija (sl. 43, ). U tom slueaju
prelazna putanja ( trajektorija) elipsa koja spaja dve kop!anarne
i koncentricne kruzne putanje (sl. 45).
elipsa m zizu u osnovnom
tr.lm telu m 1 (Suncu za planete,
Zemlji za vestacke satelite), i ako
prelet sa nizeg na visi nivo, onda ta i
takva elipsa dodiruje unutranji krug u
svom pericentru (), spoljasnji krug
u svom apocentru (). Prema tome,
velika poluosa m elipsne
putanje

ako su poluprecnici unutranjeg spoIjasnjeg kruga '1 i '2'

Iz izraza za kvadrat bt"zine (11, 39)
se sad, za proizvoljnu tacku m
novoj putanji, dobiva

SI. 45

I_) ,

V2=2(~ __

'1 + '2

(20)

kad se sa obelezi poteg elipsne putanje u odnosu ZlZU m 1 kao pol i kad
se za , u poznati izraz za kvadrat brzine, unese vrednost (19) ( = k 2 m 1).
Brzina v1 u pericentru ( ='1)

vi=2(~'1

_1_),

(21)

'1+'2

=2~--'1 '1/'2 + 1

tj.

I 2
-; ' '1/'2 + 1
>:

v1 =

za

(22)

brzinu u apocentru ( = '2) dobiva se analogan naCin

v2 =

~ ~ ~ 1 +:2/'1 .

(23)

$1

: :

123

Uvod u astrodinamiku

Kako

kr

brzina

VkJ

kJ

unutrasnjem krugu

I ,
'Vr

(24)

za prelaz na elipsnu Homanovu

brzine

tnj

potrebna promena

to prirastaj)
(25)

jer elipsna brzina vJ veca od kruzne brzine VkJ definiciji Homanove

trajektorije, kao optimalne u smislu 8 izlaganja u prethodnom odeljku,
ova promena ffiora biti kao vektor tangentna unutranju tnj i mOra
biti usmerena u smeru kretanja kruznoj putanji. Osim toga, posto rec
bespogonskim putanjama ,matra se da promena brzine l jednokratnim trenutnim impulsom, nrp. kratkotrajnim radom raketnih motora tako da
trajanje potisncg impulsa zanemarljivo u poredenju sa vremenom preleta
Homanovom putu. Tako se osnoVu (22) i (24) dobiva
V -

~ T [~2+ 1
-

' J /r 2

= Vk

2 ]

[~ /2 + 1

(26)

Medutim, kad nase telo (projektil) dospe do spolja8nje putanje kruga 2

u tacki (2), se mora poceti vraeati drugom delu elipse, zato sto
sad elipsna putanjska brzina v2 tela manja od potrebne kruZne brzine Vk2
spoljasnjoj trajektoriji. znaci da se brzina tela mora ponovo promeniti
tako da se promena obavi skoro trenutno lu dodira i da r v2 '
koja iznosi
(27)
bude tangentna spoljasnjoj putanji i da
elipsnoj trajektoriji. Kako

smeru kretanja

dolaznoj
(28)

dobiva se, s obzirom na (23)

(29)

za

velicinu V ukupne promene brzine, tj. za

kraceg raeuna napisati (kad se svede V kJ )

V = vJ

+ V2 moze se posle
(30)

Ovaj izraz pokazuje odmah, ono 8to i inace jasno, da kad 2 ~J'
tj. V ~ , da, naravno, nije potrebna nikakva promena brzine, ako telo tre da ostane istoj putanji kojoj se vec krece. sa druge strane za 2 ~
(sto prakticno pribliZno ostvareno i kad 2 ~ ' se /,) moze zanemariti) iz (30) se dobiva
(31)
Ovde !; onaj najmanji prirastaj brzine koji se telu kruznoj putanji
po)uprecnika mora dodati da se postigla brzina oslobodavanja (vidi
- treca kosmicka brzina).

124

Tatomir

Zanimljivo

da

Andelic

I:l V za razmeru potega

0<'1/'2<-1-
3,4

nego

potrebno za postizanje brzine oslobodavanja. Napr. konkretno za '1/'2 =

se

iz (30) dobiva
I:l V = 0,45 vk l'
dok

za oslobodavanje potrebno
I:l v .. =0,414 Vk1'

Ako dozvoljeno zanemariti onaj kratkotrajni rad raketnih motora, tj.

smatrati promenu brzine kao trenutni impuls, onda se (I, 40) moZe uzeti da

mp=m-mk=mk(~ -l)=mk(Vkl~-l),

(32)

gde m gorivo potroseno do nekog odredenog trenutka ne do kraja sagorevanja celokupnog goriva, mk odnosna preostala masa i celokupna masa
startu.
ad se utvrdi potrosnja goriva m , onda se moze utvrditi i potrebna
kineticka energija ~ m 2 ( brzina isticanja gasova u mlazu) za izvodenje
2
kosmickog manevra potrebnog za prelet, odn. za promenu brzine. Pri tome se
promena brzine raeuna od vk1 kao pocetne do Vk2 kao krajnje, onda,
prema obrascu Cjolkovskog.

v=c ln - ,

(33)

mk

jer i ranije izvedeni (1, 13) obrazac u stvari pokazuje tu promenu brzine v
samo racunatu od brzine do brzine v.
Moze se raeunom utvrditi da za navedeni m biti PQtrebna i
veea potrGsnja goriva i veca energUa, kad >'2 >3,4,1' dakle, '2 konacno,
nego sto treba pri izoacivanju radi oslobodenja od Suneeve gravitacije i
odlaska izvan Suneevog sistema.
Vreme trajanja preleta 't' Homanovoj putanji, moze se dobiti iz
lerovog obrasca (, 57) koji daje vreme za opisivanje cele elipsne putanje sa
velikom poluoscm u obIiku

T=27t~a:

se ovde unese

a=~('1 +'2)
2

(34)

i sa

1 =27t~,

35)

obelezi vreme obilazenja polaznoj kruznoj trajektoriji 1 Uer obrazac 34

naravno vazi i za kruznu putanju kao naro~iti slu~j elipse), moze se najzad
napisati
't'

=~
.,. ~( 1 +''I)3
2.11
2
.

(36)

Uvod u

]25

strdiamiku

Tako za Zemljinu putanju kao polaznu ( = 1 astronomska jedinica

= 149,5 106 km) = 1 godina.. se za Vreme 't' trajanja preleta
Homanu sa ZemJje, odn. tacnije sa putanje, do raznih drugih planeta
dobiva naredna tablica

lt

! Merkur

(gdi)!
'2/'1

0,29
0,387

!
!

0,40
0,723

I Mars I Jupiter I Saturn I Uran I Neptun I Pluton

I
I

0,71
1,524

I
I

2,73
5,203

I
I

6,05
9,546

16,1

I 19,2

I
I

30,6
30,1

I
I

45,5
39,5

8to 08 treba pomenuti u vezi sa preletom to da su

za ostvarenje preleta potrebna samo dva impulsa, da to dvoimpulsni prelet,
naravno, kad rec bespogonsko-n preletu.

3. Nebomanovi preleti
ako su preleti izdu koplanarnih i koncentricnih kruznih
orbita dosta spori, jer se 8 dostize u apccentru, kako znamo
Kep]erovom zakonu povrsina u bIizini apocentra kretanje tece sporo, traze se
preleti (brzi transfer). se ostvarenje takvih brzih preleta trazi u
putanjama koje nisu poluelipse neki kraCi luk elipse (l ]uk parabole odn.

hiperbole). Na sl. 46
tanje.

SJ.46

-. -.

elipse 12 i 34 predstav]jaju takve brze preletne

SJ.47

Ako se pode od poznatcg obrasca (III, 39) za kvadrat brzine (cdn.

tegraJ energije za telo mase = 1), pcdseti se da = k 2 i u obzir
da ziza preletne e]ipse opet biti u centralnom te]u ' onda se sa s]. 47
moze napisati brzina vJ preletnoj nj u tacki 1

126

Tatomir

Andelic

ako Su poluprecnici unutrasnje i spoljasnje putanje opet '1

V =

gde

~2 _

'"

"

'2.

daje najzad

/2 _ " ,

k
'
'

(37)

kao i uvek velika poluosa elipsne preletne putanje.

Potrebna promena brzine da se telo (Ietelica) prevede sa kruzne

letnu (transfernu) uu vektorskom obliku

pre-

Promena brzine se sad mora odredivati vektorski, p05to vektori "1 i "k\ nisu
kolinearni. Osim toga 6." ispunjava sad nikakve uslove optimalnosti pre tome mora biti u pravcu i smeru tangente unj 1.

Iz zakona povrsina

=, '1

gde

"\' =', , sin(90 -)=', \ COSOC,

ugao izrredu brzine ", i kruZne brzine

"kl'

(38)

i ako se stavi

(I,

49)

(39)

1 - 2

=; '2,,-I

Velicina potrebne prOmene brzine

kosinusne teoreme

1 nlOze se cdrediti sa sl. 47

Kad se ovde unesu vrednosti (37) i (39)

uzme u obzir da

(40)

Odabiranjepreletne elipsne trajektorije se svodi izbor i obras(39) i (40), 5tO onda odreduje ugao koji putanjska brzina treba da
obrazuje sa tangentom na putanji 1 (odn. sa brzinom kruZenja 1)
i velicinu promene brzine6. \.

Iznos 6. 2 promene brzine

letna elipsa seee putanju 2, da

i dostigla brzinu

Vk.l. =

I ,
' '2

koji potreban u tacki 2, u kojoj preletelica pre51a spoljasnju kmZnu u-

moze se lako dobiti

sliean

na kao (40).

12

Uvod u astrodinamiku

Dovoljno , uostalom, u obrascu (40) zameniti sVuda indeks 1 sa 2,

tako dobiva

se

(41}
Ovaj se obrazac moze izraziti m kru.zne brzine vkJ polaznoj kru.znoj
putanji, kad se uzme u obzir da

(42,43,

znaci da se, najzad,

napisati

(44}

U raeun se moze uvesti i parametar = (1 - 2) prelazne elipse, ako

potrebno i podesno.
Nije sad tesko odrediti ukupnu potrebnu promenu, odn. karakteristicmr
brzinu preleta

(45)
Mada, kako samo rekli. brze preletne putanje mogu biti i parabolicne i
hiperbolicne, ovde se ogranieavamo i najvise koriscene elipticne -
tanje. U tom slueaju mora biti < 1, l se uzimaju elipse (za prelaz sa unutrasnje spoljasnju putanju) za koje pericentar m udaljen
od zi.ze u nego 8tO tj.

(46)
Kad se uzme u obzir maloCas navedena vrednost za parametar elipse,
onda se moze za izabranu elipsu, tj. za dato datu kru.znu polaznu putanju
poluprecnika ' , prethodni uslov, deljenjem jedne i druge strane nejednakosti"
parametrom , izraziti u obIiku

odn.

e~--l.

(47)

')

Sa druge strane, kad rec elipsi kao preletnoj putanji, onda svakako njen
mora biti samoj spoljasnjoj putanji ili van nj, tj. biti

= a(I

odakle, s obzirom

+ e)~2'

vrednost parametra

(48)

proistice

(49)

128

Tatomir

Na taj

Andel:c

za elipsu

tj.

--1< 1 =? -<2,
:5to, najzad, daje
2

<2 '1 (l- )< 2'1'

ad rec znaku
desnih

-Cavanjem

jednakcsti u re1acijarila (47)

strana dobiva

'1 -'2,
=2-

(50)

(49),

se izjedna-

(51)

'1 +'2
kad se

unese u prvu od relacija ('2>'1)

'2 -'1

=--.

(52)

'1 +'2
Na taj nacin se za slucaj znaka jednakosti u (47) i (49), odn. u (46),
i (48), tj. za slueaj kad p~ric~nsar preletne elipse unutrasnjoj putanji
apocentar spoljasnjoj iz (51) i (52) s obzirom vezu izmedu , i
izvodi

sto

velika poluosa Homanove preletne putanje.

Navescemo i to, da se pri .nlitikm i gafickom proueavanju veza izmedu elemenata i , odn. i preletne elipse i karakteristicne brzine 6. V,
obicno izraZa.va normira) u jedinicama kruine brzine Vk1 polazne putanje,
tj. uzima kao jedinica'za karakteristicnu brzinu razmera 6.V{V k1
Kako se vidi i za izvodenje manevara potrebnih za brzi prelet sa jedne
kruine koplanarne drugu potrebna su dva impulsa (dve promene
brzine) - rec dvoimpulsnim manevrir:;a. 1 ovde ne treba ponavljati
stupak za prelet sa vise , sa spcljasnje unutrasnju, putanju, jer
postupak sasvim analogan samo se brzina sad prvo smanjuje
4. Prelazne put8nje malog potiska
Iako, kako smo rekli, jos trajncg raketnog pogona, postoje teorijska istrazivanja, kako se mogao ostvariti jedan takav pogonski (upravljani)
prelaz u slueaju da se moze ostvariti i li ali trajan potisak. Takvo jedno
resenje sa jonskim gonom, koje istina jos tehnicki ostvareno, predlozio . S/ing (. StuhliI!g~r) i ga ovde prikazati.
Ako se pcde, dakle, od izraza (3) za ukupnu energiju, odredenu za
.dinicnu masu = 1 pokretnog tela krugu poluprecnika = '1' dobice se

1 = - - ,

'1

(53)

Uvod u astrodinamiku

129

za Zemlju = k2 = 3,989 .. 1014 ms- 2 Neka se sad u kretanje letilice

krugu 21t ukljuci neka l potisna sila F (odredena za jediniCnu
masu), uvek, tangentna putanju, onda rad te sile kruZne
tanje doprineti nj kinetaicke energije za veJicinu tog rada, tj. za

gde

AEJ =21tr J F.

(54)

Medutim, (53) ukupna energija tela zavisi od polupreCnika putase sa energije menjati i poluprecnik putanje. Naime,
potisne sile dovesti do nj brzine i do postepencg
udaljavanja tela od centralne mase. poluprecnika za odgovara
(53) prirastaj ene~je

i l

=-2

l'

(55)

ped pretpostavkom, , da se radi nevelikoj promeni l.

Izjednaeavanjem vrednosti za 1 iz (54) i (55) dobice se

5to daje
41t

=-rtF,

(56)

i edreduje promenu poluprecnika putanje tela za y~ee jednog obletanja oko

41t
centralnog tela. Ako se uzme da bude -F=const (tj. F=const.), onda se

iz prethodne relacije vidi da proporcionalno trecem stepenu od

U pccetku pri navedenim uslovima prirastaj jednom obllasku l
mali. Npr., ako se pusti u rad neki takav jonski motcr u letelici koja obilazi
l visini od 600 km, to znaci rastojanju od ZemIjincg c"",ntra
priblizno ~ 7000 km, onda ubrzanje g Zemljine teze visini, kako
zn

g=-,
2

se moze uzeti da zaokrugljeno g = 10 mJs2, pcsto dovoljno

radi se samo promene poluprecnika. Uzmimo da
ubrzanje letelice (l potiik jedinicu mase) od pcgonskog motora

zu Zemlje

F=
unesemo sve to u (56)

]0-4 g,

se doblti
=

9 km,

Drugim , posle jednog obllazenja nasa letelica prelazi putanju l

precnika 7009 km.
Da se odredila putanja nase letelice mora se uzeti u cbzir da
pored l potisne sile F drjstvuje i gravitaciona sila centralne mase (.
Zemlje), sad usled m brzine ponistena centrifugalnom
silom dolari do izr, dok se dejstvo Suneeve gravitacije mcze svakako i dalje zanemariti. Prema tome, ako se sa obelezi vektor l nasfg
9 Uvod u aS1rodinamiku

130

Tatomir

Andelit

te1a u odnosu centar mase centralnog tela, onda se u odnosu jedinicnu

masu = 1 napisati naredna vektorska diferencijalna jednacina

..

,= -r+F.
,3

(57)

Iako i ovde u stvari rec problemu dva tela ipak se zbcg one d()datne sile F mcze smatrati da uvek postoje integrali povrsine i energije
diferencijalne jednacine. Stoga , radi proueavanja kretanja u
slueaju, razloziti sve vektore, koji se
Ijuju u Prethodnoj jednacini komponente
u prvacu
Uedinicni vektor potega) i
dinicni vektor upravan '0) i cgraniciti se
samo ravanski problem (to realno
ravdano, ako potisna sila ostaje neprestano
u ravni putanje kruienja). Tada u ravanskim polarnim koordinatama r i & (sl. 48)
biti ubrzanje uocencg tela, kako poznato

'0

w=~=(;-,&2)r+(,..+2;&)n.

(58)

Rastavljanjem potisne sile F u komponente

u pravcirna jedinicnih vektora i dobiva se

'0

(59)
SI.48

Ako se sad u jednacinu (57) unesu izrazi (58)

i (59), onda se odmah dcbivaju dve skalarne jednacine za kretanje nase letel u pravcu potega i normalno na poteg, prcjiciranjem jedinicne vektore
, i to

'0

..

(60)

,=,&2-- +F"

..

,2

;& F
&= -2-+-'!.

, ,

(61)

Ocigledno da u jednacini (60) prvi clan sa desne strane odgovara

centrifugalnoj sili, drugi gravitaciji treci radijalnoj ko:nponenti potiska
jedinicu rnase. Sto se tiee jednacine (61) i ona se moze mehanicki interpretirati. Naime, ta jedn:icina se moze (8to se lako vidi) napisati u obliku
(62)
to znaci da izvod kinetickog momenta mase = 1 u odnosu central telo kao pol, jednak momentu potisne sile u odnosu isti pol.
Sad, ako , kako smo pretpcstavili, potisna sila stalno tagt
putanju, to znaci kolinearna sa l'
onda se sa sl. 48 dobiva

=',

F, = F sin = F

'

;2 + (,&)2

,&

F =Fcosoc=F-;====

J;2+(r&)2

(63)

(64)

131

Uvod u astrodinamiku

Ako se vrednosti za F, i F II unesu, najzad, u jednacine (60) i (61) odn.

(62), dobice se sistem diferencijalnih jednacina drugc g reda , i 3i se onda resavaju. Ipak, treba podvuci da se iz tih jednacina vrlo retko
mogu dobiti konacna re5enja m matematickim metcdama, l se
za proizvoljne pccetne uslove i zahteve u vezi sa preletnOJr, putanjom mogu
nurne,ilki (m racunara) odredivati trajektorije, koji se onda analiziraju u
pogledu pcdesnosti za resenje postavljenog zadatka.
Radi 5to jasnij~ predstave ovc'g probIema razmotricerno jedan s.svirn
odredeni zadata.k: kako se mora (ako to, naravno, tehnicki guce) regulisati dati tangemni potisak, d. se kao putanja dobila logaritamska spipala,
se jednacina u ovde izabranim polarnim koordinatama mcze napisati u
cbliku
(65)

gde '1 = poluprecnik polazne kruZne putanje (>) neka konstanta

koja cdreduje brzinu odmotavanja logaritarnske spirale, tj. odreduje relativni
prirastaj /1'1, (d , jedan Gbilazak.
Resenje ovcg zadatka se mcze dobiti l1aredni nai. Prvo se jedna (65) dva put dif.:rencira vremenu, se dobiti
. I .., 1 I ..
=-'~, , = - ,~+-,3-.
(66)

Unosenjem sad vrednosti za

odavde u izraze (63) i (64) dobice se

F, ... y_
F,
I +2

F II =

+c2 F .

(67)

Najzad, kad se u jednacine kretanja tela (60) i (61) unesu vrcdnosti za , .

F, F n , koje smo dobili u m ~Ieaj, dobiva se, posle l F

~ = 1_"_2 ,-3/2

V1 +

s obzirom

(68)
'

prvu od jednaCina (66)

T=~J :2-1/2.

(69)

Diferenciranje poslednje jednavremenu daje

.. ____
1
" ,-2.
,=

(70)

2 1 +2
Na kraju, unosenjem vredncsti
za F" .& i , dobice se trazeni
izraz za l tangentne potisne
sile .F jedinicu mase, ako preletna
putanja treba da bude Icgaritamska
spirala (sl. 49)
izraz
" -~==

F=2 l + 2 .

,2

SJ.49

(7 )

znaci, da u tom slucaju tang~ntni potisak jedinicu mase kosmicke letemora opadati sa kvadratom rastojanja r od c~ntralne mase '

NEI KOSMICI MANEVRI

Osim izbacivanja vestackih satelita u orbitu oko Zemlje, odn. nekog drugog nebeskog tela i preleta sa jedne kruzne putanje drugu u istoj ravni
samo visem ili nizem nivou, postoji niz tehnicki ostvarliivih manevara.
tom , napr., manevar prelaza sa neke kruine putanje komplanarnu
ticnu putaniu jedna ziia u centru polazne kruzl1e putanje vec obuhvacena teorijom prelaza sa jednog nivoa drugi i ostvarena onom prelaznom
elipsom.
Osim toga mogu se posmatrati i preleti izmedu komplanarnih elipsnih orbita.
ako ro tral1sferu izmedu vestackih satelita Zemlje, gde ZemJja
privlacl1i centar, ili izmedu pJaneta, kad Sunce .privlacni centar, takvi
leti su uvek izmedu konfokall1ih putanja.
Drugi, takode ostvarljivi manevri, jesu prelazi izmedu nekomplanarnih
orbita, napr. obrtanje orbitne ,vn; (popularno engleski: doglegging), spust, susret ili
sastanak (, rendevous) u meduplanetnom prostoru, izbacivanje sondi, bl
(an i spuStanje Mesec, zatim obletanje ; spustanje razne druge planete itd.

1. Prelaz izmedu komplanarnib

litiih

putanja

Uocimo, dakle, prelaz sa elipsne

putanje (1) l1 drugu (2) komplanarnu
i konfokalnu (zajednicka zi~ F) i to
poluelipsi (t) koja tangentna: na
poJaznoj u pericentru i drugoj
elipsi u apocentru D (sl. 50). Q
Zemlja.
Neka ekscentricl10st prve elipse
bude \ druge ez ; njihovi pericentralni
potezi . i 2 apocentralni . i
2. za prelaznu (transfernu) putanju
onda, prema ovim uslovima I =
= 1 i . = z
132

SI. 50

133

Uvod u astrodinamiku

Medutil1l, pri kretanju nekoj elipsi (sl. 5 1) sa zizom u F transverzalna

brzina u nekoj tacki, su po)arne koordinate i v,
v cos =

v=

(1)

ako v brzina u toj tacki ~gao izmedu

vektora brzine JI i normale poteg u tacki .
Tada se iz (111, 34) s obzirom (IJI, 49)
moze napisati
-

kako

= -

(1

+ cos v),

prema (37)
=---~--------~p

2 = 2 ~ = V cos ,

dobiva se za transverzalnu brzinu

v cos

~ ~ ( + ).

(2)

Iz ovog obrasca se onda za brzinu vp ] u

pericentru prve elipse, ekscentricnost
] dobiva (v=O, = i =])

I']

SJ.51

12 (1 + ~]).

(3)

"\ ]

Da materijalna tacka od nastavila da se krece transfernoj e)ipsi

(/), koja obuhvata polaznu e)ipsu (1), treba brzina "1 da se nesto i da
postane brzina

I'PI=~~() + ,),

(4)

jer su karakteristicna gravitaciona konstanta i pericentralni poteg (, = 1)

osta)i nepromenjeni. Treba samo odrediti ekscentricnost , m pericentra)nog potega ! polazne elipse i apocentralnog potega 2 druge elipse.
Naime, za transformisanu elipsu (1) iJm
' = 2
'

1 + ,

(5)

1 -,

Odavde se odmah sabiranjem korespondentnih

2

!+2

srazmere dobiva

l+,

i najzad

1 + , =

2 2

---'-=-"--

+ 2

(6)

134

Tatomir

Andelic

unosenjem

ricentru

vrednosti za 1 + , u (4) izvodi se potrebna brzina u

transfernoj elipsi

(7)
m

tome, poveeanje brzine v1 za prelaz sa polazne

transfernu elipsu iznosi

(8)

Iz obrasca (38) za =
elipsi (2) u apocentru izraz

, = 2

= 2

dobiva se za brzinu kretanja

V2=~~(I-.

(9)

i treba neto smanjiti da

apocentra D i treba da iznosi

se kretanje nastavilo

transfernoj elipsi od

Vt = 1~ (l-,),
V 2

(10)

se pri prelazu od jedne do druge elipse menja samo ekscentricitet.

Iz srazmere (5) izvodi se sabiranjem podesnih korespondentnih clanova

l-e=
,

2 !
2

+ PPl

(11 )

Unoenjem ovog izraza u (10) dobice se za traZenu brzinu

121.
!
121.
vat =\jPa2 PPl+Pa2 =V Pa2 71-+-P-a2-:/P-p-l

znaci da

(12)

promena brzine u apocentru D

6. v2 =va2 -vat ,

(13)

ukupna potrebna promena brzine za transfer iznosi

6. V =6.v l +6.v2
Vreme trajanja preleta
obrasca (XI, 34)

(14)

navedenoj polue1ipsi dobiva se iz Keplerovog

1

la)

T=TT=1t\):,
gde

sad za transfernu elipsu

a=PPl+Pa2
2
8to uneto u prethodni obrazac daje

T=~ !(! +2
2V2V

(15)

Odredivanje ko1icine potrosenog pogonskog materijala potrebnog za

ljanje preleta kao i za to potrebne kineticke energije izvodi se za odredano 6. V i
brzinu isticanja gasova isti i kao i kod komplanarnih kru!nih putanja.

135

Uvod u astrodinamiku

2. Prelaz izmedu nekomplanarnih orbita

. Ako tome prelazu izmedu kruZnih orbita jednakih poluprecnika oko istcg privlacnog centra, onda se prosto radi samo m
giba prvobitne orbite prf1na ekvatorskoj ravni, odn. obrtanju ravni date
oko l cvorova ( preseka putanjske ravni) za odredeni
ugao. Tada u jednoj od cvornih tacaka (sl. 52) u kojima se kru!ne
putanje seku, . u tacki , treba promeniti samo pravac vektora brzine v
putanji (1) za ugao /'::, Ot, bez m intenziteta, da se kretanje nasta kruznoj putanji (2).

SJ. 52

SJ. 53

Kako, u ovom slueaju, posle m brzine polaznoj orbiti, intenzitet brzine treba d. ostane m, stanje slaganja brzina treba da izgleda
onako kako to prikazano sl 53, gde trougao APQ jednakokrak, tj.

IAQ 1= Iv+/'::, v,,1 = Ivl =IAPI

Neka potrebna m pravca brzine odredena uglom /'::, Ot, onda
slici, velicina /'::, v te potrebne m data izrazom
!::, v"

ugao
iznosi

. 1
2 V SID -

/'::, Ot,

(16)

koji obrazuje pravac promene brzine v sa pravcem prvobitne brzine

= -

1
1t - -

/'::, Ot.

(17)

Dakle, iako ovaj manevar dosta delikatan, jer neophodna velika

tacnost, ipak, l posmatrano, rnj putanje za odredeni ugao
radi prelaza drugu kruZnu putanju jednakog poluprecnika slouno potreban samo jeda impu/s. Medutim, ako se (16) onda se
odmah vidi da ovakav prost m l i pcdeSan samo za ml
m ugJova nagiba, , ., ako treba orbitu pcd m uglom
ma prvobitnoj, onda to zahteva ml v prvobitne btrzine za
V90 =

V2!

136

Tatomir

Andelic

Pitanje prelaza sa jedne kruzne putanje drugu kruinu razlicitc g

luprecnika i nekomplanarnu sa prvom moze se obaviti dva . Prvo,
obaviti prelaz sa date kndne putanje drugu komplanarnu sa poluprecnikom
( ili manjim) od prve, zatim, obrtanjem oko linije cvorova
kruine orbite i koju treba prevesti pokretno telo, reciti problem
sliean na kao u prethodnom slueaju. Medutim, naravno, moze se prvo
viti obrtanje ravni putanje u ravan t putanje za dati ugao zatim
izvesti prelaz izmedu komplanarn~h kruinih orbita.
Medutim, ako sa neke kruZne putanje treba preci nekomplanarnu
elipticnu putanju ( ziia u centru prvobitne kruzne putanje) tada se
nevar moze izvesti naredni .
Neka poluprecnik polazne kndne putanje bude i neka pericentralni i
apocentralni poteg n elipse, komplanarne sa krugom ziia u centru
kruga , koja velicine nove elipticne putanje, budu i . Ako tada ta
komplanarna, posredna elips1 (1) dodiruje osnovnu kruinu orbitu (k) u pericentru , tada = , mora biti > (naravno, moguce razmatrati i
slueaj gde pomenuti dodir u apocentru i tada = , <).
U slueaju > mora se u tacki povecati kruina brzina vk (prvi impuls)
z 6, , tako da u toj tacki brzina postane
V = Vk

Pri tome
brzine

+ 6, V

za navedenu elipsu, prerna (XI, 26), potrebna promena velicine

(18)

ovde 1 = =, 2 = Otuda proistice s obzirom

brzina u pericentru, sa ovim oznakama, treba da velicinu

(XI, 22) da

(19)

vp=vkV + 1 =V--;:- + 1
Kad se brzina elipsi u apocentru obelezi sa ,
rom na (111, 22 - zakon povrsina) i (I1I, 39)

s obzi(20)

v2 -v 2 =2

(1- - -1) =2v (

k

se tako za velicinu brzine

) ,
1 --

(21)

aposentru dobiva se posle kraceg transformisanja

2 Y~

va=v;-- = vk

V+ 1

(22)

ad se dospe u apocentar prelazne elipse, d se moze izvesti

korektura orbitnog nagiba, kao i u slucaju kruznih orbita, za veliCinu (drugi
impuls)
. 1
(23)
t:,v= 2 v s-6,:,
2

Uvod u astrodinamiku

ako ravan putanje treba obrnuti oko velike ose elipse za ugao 6, . Na
taj nal!in se moze reCi da l prelaz sa date kr putanje odredenu nekoplanarnu eliptil!nu putanju, l takvu velika osa (pericentar-apocentar) u ravn"i polaznog kruga.
Prethodni mehanizam prelaza sa kruzne eliptil!nu nekoplanarnu putanju
moze se iskoristiti i za ostvarivanje prelaza sa jedne kruznc putanje drugu
kru.znu jednakog poluprel!nika nekoplanarnu. Naime, u prethodnom slueaju,
letelica se vraca u pericentar , posle obrtanja u , sa ranijom lm
brzine V P Prema tome, ako se sad brzina vp u perihelu smanji za 6, vp ' onda
se letelica postaviti u kruZnu orbitu u { obrnute eJipse koja potpuno
jednaka polaznoj kruinoj putanji. Na taj se nal!in maneVrom sa tri impulsa
postize tra.zeni prelaz.
Pri m nal!inu kori~cenja transferne elipse za prelaz sa jedne kruzne
drugu nekoplanarnu putanju jednakog poluprel!nika ukupna potrebna pro brzine posle tri impulsa, apsolutno uzev iznosi
(24)
tj.
(25)
Kako utrosena energija pri transferu uopste zavisi od ukupne promene
brzine pri tome, razmera apocentralnog i pericentralnog = r pri optimlm transferu za dato obrtanje
.

1 zaista, ako se (25) diferencira

s 6,

1 - 2 s

t:,

dobice se

dl VI = V,,; V2 ( + ])-3/2 [] _ ( + 2) sin ~ ~ ],

dpa

(27)-

optimalni transfer u slucaju

dlvl

=0

dpa
tj. kad

'

. 1
(+2)S-L1=

odakle se izvodi (26). Lako pokazati da optimalnost mJnJmum.

Iz obrasca (16) vidi se da potrebna promena brzine pri obrtanju putanj-ske ravni zavisi, samo od ugla obrtanja, i od brzine mestu putanje
gde se brzina m. pak brzina zavisi od visine letelice nad mlm,
odn. od nj udaljenosti od Zemljinog centra i visini.
Stoga se koriseenjem prelazne putanje moze postaviti pitanje izbora mesta.
obrtanja putanjske ravni i taj i optimalnosti energije potrebne za to
r.

138

Tatomir

Andelic

Iz (26) proizlazi da , za obrtanje ~ IX~ 39', ! = 1, transfcrna elipsa

identicna sa polaznim krugom. Koriscenje ove tehnike Zf!. uglove obrtanja
IX < 390 nekcrisno, 8to se lako vidi, jer tada ", <! za uglove obrtanja
0
~1X>600 ova tehnika -utrbIiv jer , za 6.1X=60 , ,,!= transferna elipsa postaje parabola. Prakticnu vrednost ovaj mehanizam preleta
samo u razmaku 39 0<6.1X<60 0.
.
Ako treba sa date kruzne putanje drugu kruzu nekop/aa,u a/i
raz/icitog polup,ecnika (veceg ili manjeg), onda se koriscenjem transferne elipse
moze ovako postupiti.
kruzne putanje isti centar (centar Zrl ) i neka su kruine
brzine nj V kl i V k2 , pri cemu '1 poluprecnik prvog, polaznog kruga (1)
'2 drugog, konacnog kruga (2) i recimo, '1<'2' Tada se postupak razlikuje
od onog u prethodnom slueaju samo u tome 8to se drugi impuls ogranic('.va samo promenu 6. v", pravca brzine u apocentru transferne elipse vec
sc i sama brzina elipsi poveeava za 6. Va tako da se dobiva nova elipticna
putanja, u slueaju vece velike ose elipse. Pri tome ta promena
takva da pericentar te nove elipse leZi trazenom krugu.

\
\

".~

~a

A.rJ. .

!~Y.!.
-V

SI. 54

Kruzna brzina

Vkl

datom krugu (1) (Sl. 54) odredena

V

kl

obrascem

';

se otpocne sa manevrom treba (prvi impuls) promeniti tu brzinu za

6. v p1 =

vkl

[1

\f 'I!Pa + 1

1]'

(28)

139

Uvod u aslrodinamiku

da letelica presla ) elipticnu putanju fii.a u centru

kruga , kako apoc~ntralni poteg te elipse treba da bude cd l
nika kruga (>)' ta treba da bude nj brzine.
U apocentru te transferne elipse se zatim pored brzine (drugi
impuls) !!1 V" (23) potrebne za obrtanje date putanjske u
trazenog kruga, b~z brzine, za ugao !!1 izvesti i m !!1 V a
l brzine u samoj putanj~, i preslo drugu, ,
elipticnu putanju. tome

!!1 V" = 2 V" sin ~ !!1 ,

2
gde

" )

obele.zava brzinu u pericentru transferne elipse.

nj !!1 V a brzine kretanja apocentru obrnutoj elipsi,
bez toga letelica prosla kroz pericentar putanje,
se veHka ose elipse tako prelazi elipticnu putanju
koja treba da dodiruje traZenu kruinu putanju tako da pericentar l
toj trazenoj kruZnoj putanji.
!!1 V a se moze izvesti kao razlika brzina u apocentru
druge elipse i elipse, ekscentricnost druge elipse 2 Imamo,
stoga

(29)
pl

Brzia

- 2

=--

+ 2

potrebna, medutim, za kretanje

kruznoj putanji iznosi

"2 = I ,
V 2
/

dolasku u pericentar brzina "2 letilice

):

drugom krugu

(30)

v p2 ='J-;; 2 /+ 1 '

i ako podeseno da bude ~

brzine odredena sa

'lJp2 '

biti vk2 ~ "2

!!1l12 = "k2 - 2

brzine (cetiri impuJsa) iznosice tako

trazena

140

Tatomir

Andelic

odn. eksplicitno

~V=Vkl {~~[1 +I/(2sin+~-l )]-1 +

+Vk2

{~2/p:+ 1 [l +2 / ]-I}.

(31 )

Odavde se moze izvesti analiza uslova optimalnosti i odrediti granice

korisnosti izvodenja ovog manevra nacin, ali posto to, istina samo
racunski, dosta slozeno necemo se tome ovde zadrzavati.
.
za izvodenje transfera (pre/aza) izmedu dve nekop/anarne e/ipticne putanje
jednakih ve/;lina, dovoljno samo u jednoj od presecnih taeaka tih putanja
liniji cvorova izvesti obrtanje jedne n u drugu za dati ugao ~ m
obrascu (23) kao bez ikakve promene veliCine brzine kao u slueaju dve jednake
kruzne putanje. Medutim, iz istih razloga koje smo tamo naveli u vezi sa
tanjem optimalnosti izvodenja ovakvih prelaza i njihove ili manje korisnosti, koristi se i ovde mehanizam preleta potpuno analogan onome ta,
potrebna manja promena brzine, ako se obrtanje obrascu (5) obavi
vecem rastojanju od centra privlaeenja. Zako u pogledu koriscenja energije
prelaz sa tri impulsa moze biti racionalniji od onoga oko prostijeg sa sa jednim.
Ovde se postupa nacin. se u pericentru ( apccentru) date
elipticne putanje prede transfernu elipsu, pravi1u cd date,
njem brzine. Zatim se u apocentru transferne elipse obrne njena ravan za
potrebni ugao ~ brzine za ~ V"', kao i slueaju kcd kruznih
putanja. Kad se onda letilica vrati u pericentar transferne elipse, se
promenom brzine postavlja u polozaj druge, trazene putanje. U nasem
slucaju se obrnuta transferna elipsa, koja u cdnosu na polaznu elipticnu
putanju povecana, smanjuje do velicine polazne elipticne putanje. Obrtanje
oko velike ose date elipse.
Dakk, ako su " i potezi u pericentru i apocentru date polaZne
tanje, i Pal odnosni potezi transferne elipse ( se pericentar polazne i
transferne elipse poklapaju) brzina u pericentru polazne elipticke putanje
(19)

(32)

brzina u pericentru transferne elipse prema istom obrascu

vp1 =

tj. potrebni

Pp!Pal+ 1 '
2

(33)

impuls iznosi
~ v = v, -

V '

Kad letilica dospe u apocentar transferne elipse,

prema (22)

brzina tamo

(34)

Uvod u astrodinamiku

Drugi impuls

14]

sad promena brzine u apocentru prema (16)

!1 'V" = 2 'Vat sin ... !1

2

za obrtanje putanjske ravni.

Najzad, posle povratka zajednicki pericentar lzn transferne eIipse
treba dati impuls !1 vp ' l samo suprotnog smera od prvog impulsa
radi smanjenja brzine i l elipticne putanje da se tako preslo l
ticnu putanju l jednake polaznoj samo sad drugoj .
m tome, ukupna promena brzine (tri impulsa) iznosi
.

eksplicitno

l!1vl=2~ ~ /2, + 1 [l+pp/p"tSin ~ !1-2 ~/2,,+ 1

(35)

- jednako odnosnoj i u slueaju transfera izmedu nekoplanarnih

jednakih krugova, jer se polazi od druge brzine prvom trenutku.
1 ovde se mogu odrediti optimalni uslovi i korisnost pojedinih transfera,
.1 se to l sli<::no kao kod kruga i dobija se za mm uslov

sln

1~

(36)

] - 2 sin -!1
2
odakle se dobivaju ista

ogranicenja kao kod kruga, tj.

rp"t/pp=l, i Pat/Pp=oo.

Jos se moze pokazati da pocetni manevar l otpoceti pericentru

apocentru polazne putanje, iako pogled l l
apccentru. racunom to tesko dokazati, ali s::: to ovde
m upUStati.

nego
poceti

3. Susret

u svim sl.vim tl"ansfera sa jedne putanje drugu dosad

stavljeno pitanje koje mesto nove putanje i kom trenutku treba da se stigne
. tome, treba prouciti i pitanje tzv. susreta pri se radi
zadatku da dve letilice dodu neko odredeno mesto istom trenutku
na, tj. da se tamo sretnu, sastanu. Dakle, radi se manevru pr~laza sa
jedne putanje drugu, transferu, naroCiti . Jer, prelazna
letelica, presretac (dostizac, interceptor) treba da prede s jedne putanje
drugu, da tan10 stigne u trenutku dolaska letilice sa kojom se srece i da sa
m iste karakteristike kretanja. znaci da tamo samo dostigne
,(presretne) letelicu putanji koja l i da nastavi da se krece toj
putanji, da nesto smanji brzinu, ako presekIa tu putanju l o('sto
, ako samo dodirnula i vratila se.

142

Tatomir

Andelic

Mehanizam ostvarenja randevua opisaeemo ovde samo u slueaju dve l

telice koje se krecu nekoplanarnim k,uznim putanjama, razlicitih polup,ecnika,
'; se letelica koja / sus,eta, k,ece " visini, tj. putanji
kruga vec~g poluprecnika. Svi drugi slueajevi ~ mogu onda sastaviti
ovog primera i teorije drugih transfera \,c"jtma il reci. Napr. ako su
putanje il i presretaea koplanarne izosta6e prosto impuls potreban za obrtanje ravni. Slicno tome, neophodno prilagodavanje moguce i u da
putanja presretaca krug il elipsa iIi kad Su elipticne.
Tako neka se letelica - neka kosmicka stanica kao napr. "",
"Skylab" itd. krece kruznoj putanji poluprecnika '2' dok se vestacki satelit presretac - dopremac nalazi izbacen kruznu putanju poluprecnika '1'
pri '2>'1 i neka se putanje jedne i druge letelice nalaze pod uglom
od 6. . Tada se u trenutku kad presretac dostigne liniju cvorova (presek ravni
putanje) izvede impuls za obaranje putanje presretaCa u ravan putanje cilja.
Potrebna promena brzine 6. " za to iznosi prema (22)

6. " = 2Vk1 sin ~ 6. ,

2

gde

Vk1 kruina brzina presretaea, Vk2 kruina brzina letelice koja

cilj.
Zatirr. se situacija kad se presrctac nalazi u nekoj tacki na svo putanji, gde cilj u tacki 1 za ugao 6 ispred presretaca u smeru kretanja, pri se ugao m uglavnom podesno izabrati. Tada se letelica
presretac impulsom u tom poloiaju prebacuje Homanovu preletnu putanju,
elipsu koja, recimo, u dodiruje kruinu putanju presretaea u kruinu putanju
cilja, tako da duiina putanje ls. . impuls, obelezicemo ga
sa 6. , jer pri ovom izboru pericentar transferne elipse, iznosi,_ prema
(XI, 26) i (II, 7)

pri

(37)

Najzad, jednom u tacki orbiti cilja treba nesto poveeati brzinu

presretaea, ako tamo samo dodiruje putanju cilja, da dostigne kruznu brzinu
cilja, i to, prema (XI, 29) za
]
6. v =.1_ 1- ~ 2
'v '2
1 +'2/'1

11""[

(38)

Pri ovakvom manevru ukupna promena brzine za ostvarenje susreta iznosi (tri impulsa)

za
=

prelet od
1

7: = 2 (' 1 + '2)'

do

presretac opisuje poluelipsu velike poluose

tako da vreme preleta "1 prema (111, 57)

(39)

14

Uvod u astrodinamiku

Vreme potrebno za prelet

od

do

iznosi
(40)

jer treba preCi luk

v

k2

l 1t - ()

radijana

krugu poluprecnika

V 2

Iz uslova

= 2

brzinom

dobiva se

(41)
sto odreduje onu vrednost ugla 6, kad treba otpoceti .
U slucaju koplanarnih ravni nedostajace, kako smo rekli, impuJs l:! v.. ,
osta1a dva ostaju nepromenjeni.
Susret u prethodnom slucaju dve nekopJanarne kru.zne putanje nlOze se
ostvariti i koriscenjem pomocnih eJipticnih putanja slican kao u slu obicnog transftra izmedu dve nekopJanarne kruine putanje. Naime,
presretacu se pri proJazu kroz tacku mcze povecati brzina
(prvi impuls) za

l:! \'

'

I [1 2
V , V '/+]

da prede eJipticnu putanju u ravni presretacevoj, ziza u centru

kru.zne putanje presretaca apocentraJni poteg svakako od poJuprecnika putanje presretaca (> ). U apocentru te eJipse izvodi se obrtanjeravni putanje presretaea (drugi impuls) u ravan putanje za

l:! v'" =
povecavanje

brzine

I I / 2 ]
V V ) +
\'

toj

sin 2] l:! IX,

putanji (treci impuJs) za

da presretac presao eJipticnu putanju pericentar biti tacno

u tacki susreta.
Najzad, se eJiptiCna putanja pretvara u promenom brzi (smanjenjem) (eetvrti impuJs) za

u kruznu putanju .
Vreme potrebno za prelet prve

~ ( + ) '1,

);

'

poJueJipse iznosi

Tatomir . Andelic

144

druge poluelipse obrnute

povecane

~ ( 2 + ) /,
V~
2
'
~to

ukupno

vreme preleta presretaea od taeke

, =;~[(, :Pa)J/2
Vreme preleta letelice

ilj

od
2 =

+(f ;Pa)'/
Z

do susreta u

2 7t +6

do

].

iznosi

/ 1

2,

gde 6 ugao koji pokazuje koliko u smeru kretanja (prema slici) cilj za.ostaje iza presretaca u odnosu pravac od centra privlaeenja.
Izjednacavanjem vremena

i T z 8to

uslov za susret dobiva se

6=1t[(f'~Pa)J/Z +(2~)2 -2f~/2],

velicina ugla 6 pri kojoj treba otpoeeti manevar.
Ukupna

brzine pri ovakvom manevru iznosi

\6. V 1= 16. V,' + I V.. \ + I Va 1+ I Vpzl

4. Spust
Jedan od najvaznijih kosmickih manevara spust (spuJtanje) letelice
Zemlju - prizemljenje (ateriranje).
Kad rec povratku objekata iz kosmosa Zemlju, onda treba razlikovati one objekte koji se moraju spustiti ocuvani Zerr..lju - to su n
letelice ili njihovi delovi (kabine, kapsu'e) u kcjima smestena posada ili
vazni instrumenti - od onih raznih odbaeenih delova letelice koji pravilu
nekontrolisano ulaze u gus6e slojeve atmosfere i tamo izgore. Medutim, iz
humanih i politiekih razloga i njihovo spustanje (pad) treba kontrolisati da
n nesagoreli pali naseljene predele i ii stetu kao sto to 1979.
godine postojala opasnost od pada americke kosmicke stanice "Skylab". Stoga
se i u njih ugraduju neki instrumenti koji dopustaju izvesno upravljanje sa
njima ili bar omogueuju njihovo razaranje pre pada.
Trajektorija spu8tanja sa orbite kruienja moze se uglavnom podeliti
tri dela.
Prvi, prelazni, deo putanja od silaska sa orbite do ulaska u gu8Ce
slojeve atmosfere. putanja priblizavanja letelice atmosferi. Pri tome neka
odredena taena granica atmosfere, odn. njenih guscih slojeva ne postoji. Uostalom gustina atmosfere opada sa visinom ali jednoliko i ne u istoj
u svim pravcima od Zemlje. Medutim, neophodno uzeti neku granicu koja
.treba da razdvaja gU8Ce slojeve atmosfere, gde se aerodinamicke sile moraju
uz;mati u obzir, od onih, gde se aerodinamicke sile mogu zanemarivati ili
srnatrati samo kao poremeeajne. Granica izmedu tih slojeva se m obicno
. visini od 76 km ali ponekad i visini od 100 km. Objekt koji se spusta

14~

Uvod u atrodmamiku

prema Zemlji krece se tada od silaska sa orbite do ulaska u gu~ce slojeve

atmosfere pasivnim (beapogonskim) letom, otprilike kao kosi hitac u bezvazdu~no prostoru promenljive teU. ~to jo~ treba istaci, to da pri ovakvom prelazu, jer se pretpostavlja da nekih znaeajnih otpora, dclazi
do rasipanja mehanicke energije i zagrevanje objekta se samo potencijalna
energija pretvara u kineticku. Dinamicki probIem opisivanja ovog kretanja i
odredivanja putanje se, prema pocetnim uslovima mestu silaska sa
orbite i osobinama gravitacionog l u obIasti prelaza, re~iti.
Ukoliko se orbita lete]ice nalazi suvi~e visoko, za prelaz putanju
pribliZavanja dovoljno letelici, koja se spu~ta, saop~titi kocnog uredaja raketnog motora l, l tacno odredeni impuls (promenu brzine) u smeru
suprotnom letu. Rad'i toga neophodna taCna orijentacija letelice u prostoru
da doMo do nepotrebne i nezeljene promene ravni putanje letelice. Prona brzine /:1., treba da bude l direktno suprotna kretanju letelice iIi da sa
njegovim pravcem kretanja obrazuje tup ugao (s). 55) tako da se postigne
smanjenje putanjske letelice i izvesna komponenta brzine prema .l.

SJ. 55

SJ. 56

Mora se pri tome voditi racuna da dode do velikog smanjenja putanjske

brzine ~to onda pri padanju prema Zemlji mog)o dovesti do velikih ubrza i tako do poveeanja te!ine astronauta Pri tome se kao granicni dopusteni
koeficijent preopterecenosti teZinom smatra broj 10. Predvida se i moguCnost
ostvarenja silaska sa orbite prirodnim kocenjem broda usled ml
otpora koji postoje i gu~cih slojeva atmosfere, napr. kad dode do kvara
uredaja za koeenje, l se to dozvoliti samo, ako se racuna sa sigurnim
sagorevanjem letelice. I na tako pre ulaska u gu~ce slojeve atmosfere
gla nekorisno da obilazi oko l ~to ometalo taeno proracunavanje i
odredivanje mesta u1aska letelice u gu~ce slojeve atmosfere. Najracionalniji
slueaj smanjenja impulsa kad se prelazna putanja priblibvala gu~
s!ojevima tacno strani Zemlje koja suprotna tacki siJaska (sl.
56), tj. kad putanja pribIiZavanja obrazuje luk od 1800. Medutim, te~ko
ostvariti tacno taj s)ueaj prelazna trajektorija kraea i strmija
navedene. lpak se, pravilu, traZi da ugao ulask.a u gu~ce slojeve atmosfere
prevazi]azi 50. Velicina samog impulsa za ostvarenje silaska prema dosada~njoj praksi iznosi oko 150-200 m/s.
10 U"od

trodiD.mikll

146

Tatomir

Andelic

Drugi deo putanje spustanja - ulazak i kretanje u atmosferi (re-entry)

glavni. Sad letelica (odn. ono 8tO se od nje spusta, jer se cele letelice
zasad spustaje) trpi aerodinamic"ki otpor koji usporava objekat koji se
spusta. Stoga sad i sam oblik objekta od velikog znaeaja se oblik ka odn. kapsuie naroCito podesava za prolaz kroz atmosferu. ako letelica
silazi gustina atmosft:re raste dovodi do aerodinamickog otpora, ali i do nj tezine u letelici i tezinskog preopterecenja posade.
Stoga ulaz letelice u gusce slojeve atmosfere treba da bude 5tO uspoeniji.
Problem prolaza kroz atmosferu dalje oteian cinjenicom da se izuzetno visoki energije granicnog sloja letelici rasipa u obliku zagrevanja
jekta. Na taj problem ulaska u atmosferu ekvivalentan roblu
usporavanja i kinetickog zagrevanja. ineticko zagrevanje se razmatra u
dinamici, se u narednim izlaganjima uzimati u obzir pod pretpostavkom naravno da ne utice bitno dinamicke parar1letre. Inace u praksi se
tome obavezno mora voditi raeuna.
Posle ulaska u atmosferu, odn. gusee slojeve, objekt se krece bez
pogona pod dejstvom gra vitacije i aerodinamickog otpora. Ako se aeodina
micki otpor pri tome sastoj i samo od sile ceonog otpora, uzgona,
onda se govori balistickom spuStanju u uzem smislu. Ako se pored ceonog
otpora javlja i uzgon (podizanje) onda spustanje planiranje (jedrenje).
slueaj .:: nastupiti zavisi od ulaznih elemenata u atmosferu. Najzad, moguce
kad ulaz suvi5e plitak i putanja nedovoljno pri velikoj brzini
kretanja moze doci do odbijanja objekta natrag u prostor (ricochet).
U narednim izlaganjima prikaza slueaj balistickog spustanja. smatrajmo stoga neki objekt koji ulazi
u Zemljinu atmcsferu iz prostora, kako
to shematski prikazano sl. 57.
Uzmimo da u nekcj tacki
(, ) njegova bzina v i da putanja leta
v
obrazuje ugao < sa lokalnom horizon. ./
taloffi. Tada se dinamicke jednacine
./
/'
uocenog ravanskog kretanja mogu na/'
pisati u obliku
/'
-

mJl=Pcos<p
mji=si<-mg.

Aerodinamicka sila otpora

14--------------------------r

(42)

Sl. 57

odredena

poznatim obrascem
(43)

gde koeficijent ctpoa, S rcferentna potisna povrsina, karakteristicna za

objekt koji se spusta, pr. njegov profil, -je-gustina atmosfere. Na taj
se posle unosenja vrednosti (2) za u jednacine (42) dolazi do jednacina
=

v 2 cpS

cosq
,
2m
(44)

ji =

v2

S sin q>
-g.
2m

Uvod u

)47

astrodinaiku

ReSavanje jednaCina (44) nuino zahteva koriscenje l, ), , neki

postupk pribIiz.avanja koraka korak, se koeficijenat sa
vim () i Rejnoldsovim (Reynolds) , atmosferska gustina i ubrzanje zavise od visine.
Znatno uprosc~nje probIema, sto pod izvesnim uslovima moguce bez
ozbiljnih greSaka, moze se postiCi usvajanjem narednih pretpostavki:
1) objekt se spusta vertikalno;
2) koeficijent aerodinamickog otpora stalan;
) gravitaciono ubrzanje stalno; i
4) gustinr. = - ~Y, gde su i ~ konstantne.
U tom slucaju se moze dobiti konacno analiticko reknje, se resava jednacina (44) mcze svesti reavanje jednacine i to
ji = _

v=

v 2 Se- By

g.

(45)

2m

Ako se ovde stavi v2 = Z

uzme u obzir da
dv

v= - v - ,
dy

mcie se prethcdna

dCi

napisati u obIiku
SZ

dZ

dy

ta jednaCina

jn~a

-~y

-2g=0,

(46)

integracioni faktor

exp{JPo~S e-~d},

ovog integracionog faktcra dobiva se

(47)

5nj

Z = v2 = [- pocpS/~m) e-~Y]

2g
{~

2mg

n=)

tako da se usporenje obrekta

[( S/~ ) e-~Y]n

odnosu

jednacine (46)

obliku

}
2gy + const. ,

(48)

g) moze dati izrazom.

--=~e-~Y exp[(-S/~m)-~]

}
2 g ""]( S,(.I.m)e-]n
L ~
- - 2 gy + const. -].
{ ~ n=)
n.n

(49)

Posto usporavanje l postize vrlo velike vrednosti poredenju sa g,

jer aerodinamicki otpor nadmasa te.iu, n:oze se jos l sa gravitacionim
zanjem g u jednaCini (45) izostaviti 5to znatnije uticati rezultate. Ako
se to i jednacina (45) postati
.

dv

v2 S

dy

2m

-v=v-=

_~

(50)

tako da bude

(51)

148

Tatomir

Konstanta integracije
sk:a u atmosferu

Prema tome, ako

ovde moze se odrediti,

[-

( S/2 ~ m)e-~Y)~ 1.

brzina

v=vo

Andelic

ulasku v = ' '

po~to

visini ula(52)

[-(S/2~m)-~],

(53)

SVo

(54)

[ - ( Slm ~) e- lI].

- - = 02

mg

Ogledi su pokazali da jednacine (49) i (53) daju u su~tini dovoljno saglasne rezultate.
McguCnost da se u jednacini (4) zanemari clan sa gravitacionim ubrzanjem g ukazuje na to, da ako ulazni ugao nije suvi~e m, clan sa g m
da se izostavi u pocetnoj formulaciji (44). rna tome za objekt koji ulazi
Iikom brzinom i pod dosta ve1ikim uglom horizontali jednacine kretanja (3) postaju
, 2 S COS
(55)
=
,
2m

2 2 Ssin
2m

znaci da

ulazna trajektorija prava linija i usporenje dato

(56)
se ovde

za uvede, prtst.vi 41 izraz eksponencijalnoj

meni gustine sa visinom i jo~ uzme u obzir da

relacija (56) postaje

v sin ( dvldy),

(57)

dv
S cos - ~ d.
-=

v
Ov

(58)

2m

jednaeina se moZe onda integraliti i daje

v = ' [ - ( S cosec cpn/2 ~ ) e-~Y],

odakle se za visinu

Ya~

kojoj

najvece usporenje dobiva

_ 1 1 S cosec ..

lD~ -

Odnosna brzina

'lD~

(i"

(59)

postaje onda
1

'a~ = ' -1' ~ 0,61 ' '

vrednost mak.simalnog usporenja relativno

_(!..)

IDU

= ~ ' sin ...

2ge

(60)

g izrazeno relacijom

Uvod u astrodinamiku

149

Znatno slozeniji, zato i savrseniji spusta jeste /anan (

kad aerodinamicki otpor m nezanemerljivu komponentu uzgona. U tom
slueaju vaznu ulogu u odredivanju trajektorije objekta m tzv. aerodinamil/ca
karakteristika spusta, to razmera P"IPo velicine uzgona i velicine
Ceonog r. Naime, tada se ukupni aerodinacki otpor (2) rastavlja u dve
komponente sa razlicitim koeficijentima otpora i - uzgona i Ceonog
otpora. Tada

nj),

1 ..,
.
]
2
P"=2 P Y-C U S 1 PO=2PV CoS,
,

prerna tome aerodinamicka karakteristika spusta cdredena sa

PulPo = / =),

pri

u b2.1istickom slucaju

= i

= .

Iako se cvde zadriavati slueaju jedrenja i ga

razmatrati, treba ipak da se pomocu njega znatno moze smanJltl
koeficijent tezinskog opterecenja kabine, koja se spusta, pr. svesti to
povetanja od samo 3 - 4 puta prema 8 - ] u cisto balistickom slueaju sma se i zagrevanje. Sto j~ takode vazno, postoji veea mogucnost manevrisanja prizemljenju i to kako daljini tako i Cn se tako mcz: sigurnije spustiti odredeno mesto l prizemljenju izabrati podesnije mesto.
Treei deo trajektorije spusta najkraCi. Naime, aerodinamicki otpor
moz:, l uzev, ako dodje do razaranja letelice usIed otpora l do nj
n<'g prezagrevanja i sagorevanja, da smanji brzinu spustanja do ] 50 - 250 mfs.
Tada se putanja naglo izvija i strmo da se spusta dolazi do
izjednacenja otporne sile i projekcije gravitacione sile pravac krt.n
kretanje postaje jednoliko. Onda se nekoj desetini kilometara nad Zemljom
radi konacnog mekc g spustanja kopno l vodu koriste razni sistemi koCe i upravljanja, padobranski sistemi, katapultiranje iz hermeticki zatvorene
kabine, prihvatanje mrezom u novije vreme se ostvaruje i mogucncst spustanja pistu. U svakom slueaju da dode do stetnih udara brzina u slucaju dcdira sa tlGill treba da bude 2 - 3 mls. Vecina postupaka eksperimentalilO proverena l ipak ponekad dclazi do priIicnog odstupanja spustanj od n.esta koje predvideno.
Da m samo jos i to da se u s]ueaju postojanja aerodinamickog
usgona moze dogoditi da se lt (objekt) odbije jednom l vise puta od
guscih slojeva atmosfere, da odskace, kao pljosnata kamena lc na
tangentno povrsini mirne vcde.
5.

OJetanje

oko Meseca

Od raznim manevara koji su tehnicki ostvarljivi i se izvcde opisaovde jedan maneVar za obIetanje Meseca, izbacivanje kosmicke sonde
prema Mesecu, i naravno u vezi sa tim i spustanja Mesec.
se radi sigurnosti i ] odredenosti izbora pccetnih uslova
za ostvarenje obIetanja oko Meseca letilica izbacuje sa l u tzV. postajnu
putanju (parking orbit) oko Zemlje i to mncgo daleko od . Tek posto
se sve proveri pristupa se ukljucivanju raketnih motora i poveeanju brziue l
tilice za let prema Mesecu. Ovde prikazani rr.ehanizam mal1evra cdncsi se
i elemente obIetanja "l 8" 1968. oko Meseca.

150

Tatomir

Andelic

U nekoj tacki tSl. 58) st. putanje (napr. visini od 200 km

nad Zemljom) letilica se ubrza do brzine nesto vece cd minimalno potrebne za
dostizanje Meseca Homanovoj putanji. Neka to bude 10850 m{s. Letelica
se onda krece kao vestacki satelit Zemlje elipticnoj putanii ziZa u
c:':ntru l. Uzeto da apogej. elipse bude samo nesto l iza
Meseceve putanje oko Zemlje (Sl. 59).

,
'\

Sl. S8

."

Sa usvojenim pocetnim l moze se u apogej dostici za 69 36 m

duti, ako letilica upucena prema Mesecu, ona pre dostiza~je
geja, prilazu orbiti Meseca, preci granicu Meseeeve gravisfere u poloZaju 1
u nekoj tacki 1 (Sl. 60) i to posle 57 38 m kod "l 8". Neka tada
Mesec u tacki L 1 svojoj putanji oko Zo;:mlje. U trenutku l u Mesecevu
sferu dejstva (tacnije obIast dejstva, jer nije sfera u pravom smislu reci) geocentralna ( odnosu centar Zemlje), brzina letilice V z oko 600 mfs pri

./

SI. 59

SI. 60

151

Uvod u astrodinamiku

datim uslovima. Tada za odredivanje ulazne selenocentralne ( odnosu

tar Meseca) brzine "uL treba ti obzir da sama Meseeeva gravitaciona
obIast nailazi letelicu brzinom od VL = ] 020 m/s prema Zemlji, brzinu
"uL treba odrediti slaganjem. Posto letilica ude Mesecevu obIast dejstva,
se, s obzirom pocetne uslove ulaska kretati odnosu Mesee
nekom od konusnih preseka u jednoj zizi Mesee. Medutim, kako se
Mesee zajedno sa svojom sferom dejstva krece oko Zemlje, to kretanje letel posmatrano sa Zemlje s biti konusnom preseku nekoj
putanji koja opstem slueaju neka prostorna kriva l. Ii, izlasku
iz Meseceve sfere dejstva letilica, ako leti kao projektil bez pogona, podvrgava se zakonima gravitaeionog privlacenja Zemlje i da se kreee u
odnosu Zemlju.
Selenoeentralna brzina "uL kao relativna brzina prema Meseeu moze se
odrediti iz g~ocentJalne brzine "z letelice Zemlji i brzine krtanja "L
Meseca putanji kao prenosnog kretanja iz obrasca

sto prikazano i slikom 60. Vektor vL , tome, vektor putanjske brzine

Meseea li L 1 kad nj gravisfera u polozaju 1.
m navedenim pocetnim uslovima, ulazna selenoeentralna brzina
iznosila 970 m/s. I brzina neka stalna velicina se
prema velicini geccentralne brzine i prema mestu ulaska Meseeevu sferu
dejstva.
Rastojanje letilice od eentra Meseca posle pr< dora Meseeevu sferu
dejstva zavisi naravno od mesta prodora i nalazi se negde izmodu 66000 km
- duZine najveceg potega obIasti dejstva i 38400 km udaljenja tzv. neutralne
tacke - najmanjeg udaljenja. m nekim pribIiznim proraeunima mesto
prodora leterice "l 8" u Mesecevu sferu dejsttva ml biti rastojanju oko 55000 km i sa veliCinom brzine od oko 600 m/s.
I jednaCina ravnog preseka obrtne povrsi sa osom Zemlja-Mesec
koja oganicava obIast Meseceve obIasti dejstva glasi , 21) polarnim koordinatarna sa l eentru Meseca glasi

p=dV(:Y (

+3cos 2 (})-O.I,

gde , kako smo ranije videli (), d rastojanje Zemlja-Mesee,

poteg tacke povrsi koja cganieava obIast dejstva, 6 l ugao koji
zuje poteg sa osom Zemlja-Mesec orijentisanom od Zemlje ka Mesecu,
s Meseca i s Zemlje, pri

- = -

81,45
SI. 6].

presek shematski izgleda kao

Najvece vrednosti potega su za 6 = 72

i 6=37t/2, za 6=0 i 6=7t to
Zemlja-Mesec. Osim toga se
last posebno suzava !; Zemlja-Mesec izmedu Zemlje i Meseba, - se mesto,
lZV. neutralna tacka, u kome su geocentralno i
selenocentralno l jednaki nalazi
udaljenju od Meseca i deli rastojanje
Zemlja -Mesec razmeri ] : 1.

ZEMLJA

SJ. 61

152

Tatomir

Andelic

akav oblik putanje odnosu nije tesko odrediti, kada se

zna brzina kretanja (prva kosmicka) v1 i brzina oslobodavanja (druga kosmicka) V2 za Mesec, pri Cemu

V1=k.J;

V2=v 1V2,

i gde univerza1na gravitaciona konstanta = 6, 665 10-8 g-I S-2 (I, 3),
= 7,338 1025 g i r = 1736,6 km poluprecnik Meseca kao te1a uzetog kao sfera.
Tako se dobiva da brzina kruienja vestackc g sate1ita Meseca na rastojanju
11 - 112 km od njegove povrsi (slueaj 1 8) iznosi oko 1627 m/s i vreme
obilaZ~nja oko Meseca na ovom rastojanju iznosi 1h 59 mn na oslobodavanj po1etanju sa same MeseCeve povrsi iznosi 2,4 km/s, dok brzina oslobodavanja rastcjanju 55000 km (otpri1ike ono rastojanje kojem
"Apolo 8" uSao u Mesecevu oblast oejstva) svega 422 m,s, dok na rastojanju
od 66000 km iznosi samo 385 m/s. tome, u1azna selenocentralna brzina
od 970 m!s da1nko premaSa parabo1icnu brzinu na mestu ulaska u oblast
secevog dejstva stcga mora biti hiperbolicna. ako nije usmerena m
Mes~cu putanja u odnosu Mesec mora biti hiperbola i sa dosta ve1ikim
otporom.
Vreme prolaza letelice kroz Mesecevu cblast dejstva moze se izracunati
kad su poznati pocetni us1ovi. Pri navedenim pocetnim uslovima to vreme iznosi 33 36 mn i to do peri1unijuma (perise1enijuma, pericintijuma) - najblizeg
mesta Mesecu - 16 h 48 mn Ovo Vreme prolaza u sjueaju da nikakvih
naknadnih promena brzine, pogotovu da satelitizacije, sto inace
slueaj kod 1 8. Drugim oVo situacija, ako posle izbacivanja
Mesecu drugih impulsa.
ad letelica prode kroz oblast dejstva Meseca, ona dolazi granicu
oblasti dejstva u N (sl. 60) i tamo izlazi iz nje. Medutim, za to vreme se i
sarna oblast dejstva Meseca premestila i nasla u po10Zaju 11 Cemu sad
centar Meseca u ta~ki L 2 tacka N se premesta u tacku 2
ako selenocentra1na brzina pri iz1asku iz MeseCeve oblast~ dejstva,
kad nikakvih namernih promena u toku 1eta, s obzirom zakon odrZavanju mehanicke energije otprilike ista kao i pri ulasku, ako izlazno
sto istom lastojanju od Meseca kao i u1azno i ako se Mesec nije u toku
proletanja letilice kroz njegovu obIast dstv mnogo udaljio od Zemlje, to
onda u odnosu Zem1ju letelica nastav1ja put e1ipsi. Ipak, ova elipsa nije
tacno produzenje one do1etne elipse deo nove elipsne putanje leti1ice kao
vestackcg sate1ita Zem1je koja cdredena pocetnim uslovima u trenutku ulaska letelice u pretezno Zemljinu oblast dejstva. Od tih poCetnih uslova zavisi
li letelica pasti na Zemlju, postati njegov vestacki sate1it ili eak izaci IZ
Zemljine oblasti dejstva i otici meduplanetni prostor.
Oblik onog dela putanje projektila (letelice) u oblasti dejstva Meseca, u
odnosu Mesec, , kako smo u nasem slucaju videli, hiperbola. Izgled
medutim, ove putanje posmatran sa Z~mlje mcze se konstruisati, kad se
smatra kretanje tacke hiperboli i ziZa hiperbole pomera krugu oko
Zemlje sa odnosnim brzinarl~a. Tako se dobiva petlja (deo osmice) (SI. 62).
Naravno. da se tome uproseeno uzima da se ravan putanje 1ete1ice oko
Meseca poklapa sa ravni MeseCeve putanje oko Zem1je. kriva se moze
pri us10vima dosta prostor konstruisati (Levantovski, 25) naredni

na.

1530:

Uvod u astrodinamiku

Uzme se providni Iist hartije (to odgovara pokretnoj obIasti dejstva

Meseca) i krece nepokretnom listu(to odgovara sistemu vezanom za Zemlju
koja se smatra nepokretnom). hiperboli nacrtanoj pokretnom listu, ~jj~
se ziza krugu nacrtanom pokretnom listu, pomera krugu.
nacrtanom nepokretnom Iistu, m se pokretna t~ka i iglom svakcm
mestu probija pokretni list da ostavio trag nepokJetnom Iistu Ako se
donekle vodi ra~na razmeri kretanja vrha igle l i pokretnog
lista nepokretncm, dobice se dosta dobro nj za obIik putanje = l
osmica. U posmatranom slu~ju brzine l treba da budu jednake
krajevima ( izlasku iz obIasti dejstva Meseca, l se pri pliblifavanju
temenu l pojavljuje , dok kretanje samog pokretncg lista
jednoliko.
U prethcdnom razmatranju pretpostavili smo (Sl. 60) da letelica uIazi .
Mese~vu obIast dejstva ispred Meseca u odnosu smer njegovog kretanja~

SI.62

SI. 63

U slu~ju da letelica prodire u Mese~vu obIast dejstra u ta~ki (sl. 63}

iza Meseca, i ako se pretpostavi sli~na sii kao ranije ul ispred
Meseca u tj. da veli~ina geccentralne brzine letelice vz = 600 m/s veIJ~jna geccentralne brzine VL - ] 020 m/s, tada ulazna selenccentralna brzina
vuL biti usmerena, kako pokazuje slika, od Meseca uopte doci do
obilazenja (obIetanja) Meseca, , uostalom Meseeeva geocentralna brzina
veca od geocentralne brzine letelice.
Naravno, sVa oVa nasa razmatranja druk~ija, ako se letelica sa postajne
putanje uputi prema Mesecu, Hcmanovoj poluelipsi nego paTabolj~no
l hiperbolicnom brzinom, ili ako postoji moguCnost da se naknadnim uklju~ivanjem i radom raketnih motora brzina letelice volji.
Posto nasa letelica ponovo ude u Zemljinu oblast dejstva i postane,
, vesta~ki satelit, onda se blm povratka svcdi smanjenje brzine
leta do ispcd krrzne da se letelica po~ne spustati prema Zemlji i treba izvesti
manevar spusta (l).

LITERATURA
(1)

u nnapmo. ,

.: u

1970.

(2) . .: n llu anapamo . , 1970.

(3) d 1 i {; . .: Meduplanete putanje. Beograd, 1960.
(4) d 1 i {; . . - S t v i {; R.: Racionalna mehanika. eograd, 1965.
(5 d r R.: Les sate11ites arti/iciels et I'astronautique. Paris, 1959.
(6) 1 1 . . - s r G. .: Space Vehicle Dynamics. Oxford, 1967.
[7] t t i R. .: Astronautical Guidance. New York, 1965.
(8) . .: u gu . , 1977.
(9) 1 s i g m . .: Astronautics. New York, 1964.
[lOJ h r m .: hnn kunstlicher Satelliten. Mannheirn, 1966.
[lIJ . .: u npocmpaHcmo. , 1966.
(12) . . - . .: m cnymo u. , 1978.
(13) . .: . , 1969.
(14) . .: . , 1975.
(15)
: np PYKOBOgCmBO mpu.
[16] h r i k r f f t .: Space Flight, 1, ll. Princeton, 1860, 1862.
[17] r . .: meou u n . , 1965.
[18 G i s R. .: Weltraum/orschug. 1, ll. Mannheim, 1966.
(19) . . - . .: nAllJlm nm. , 1965.
(20) r r i k S.: Astrodynamics, 1, ll. New York, 1971, 1972.
(21) i g- 1 .: Satellites and scientific Research. London, 1960.
(22) 11 . .: Handbook 0/ astronatical Egineerig. New York, 1961.
{23) . . - . .: npa .
KBIt, 1966.
(24) . . - . .: npue nmou uux annmo. , 1963.
(25) . .: u . , 1970.
(26) . .: copeeopaemoYUOM. , 1971.
[27 ., i t r . F.: Astronautics /, Science Teachers. New York, 1965.
(28) i 1 k v i .: Nebeska ehanika. eograd, 1935.
'[29] . . - . .: meu n u
nnamo. , 1972.
(30) N d v i . - Osavi kosmickog leta. eograd 1979.

(31)

.: m nm u. ,

(32) R s s r . . - N w t R. R. Flight. New York, 1947.

Gr

1958.

s s G. L.:

Matheat,ical

Theory 0/ Rocket

154

Uvod u astrodinamiku

] 55

[33] R u .: Introduction 10 ASlronaulics, 1, . New York, 1966.

{34] S i f r t . S.: Space Technology. New York, 1959.
(35] S t r . .: n IntroduClion to Celestial Mechanics. New York, 1960.
(36] . .: lJeyeHue u. , ]937.
[37] . .: n. , 1958.
{38] . .: u. , 1977.
[39] h m s .: Astronomie. Salzburg, 1942.
140] . .: u nu 3u. , ] 967.
{4]] i s s r d F. - d r .: Lns de cosmographie. Paris, 1925.
[42] i s s r d F. Traite de mecanique celeste, I-IV. Paris, 1889.
{43] . . - . .: uu mp. , ]963.
{44] V r t r g t .: Principles 01 Astronatics. Amsterdam, ] 960.
(45] . .: guu. , 1961.

REGIST AR
Azimut, 32
anomalija, ekscentritna, 48
anomalija, prava, 43
anomalija, sred.nja, 49
apogej,45
apocentar, 45
argument pericentra, 56
argument poloiaja, 64
ateriranje, . prizemljenje, 144
afel 45

du!ina, ekliptitka, 33
dufina, pericentra, 56
duzina, uzlaznog tvora, 55
Ekvator, 27
ekvator, nebeski, 27
ekliptika, 28
ekscentritnost, lirn, 48
ekscentritnost, netka, 43, 48
elementi , eliptitki, 55
elementi , parabolitki, 59
elementi putanje, hiperbolitki, 59
epoha, pericentra, 56

Balistika, 6
karakteristitna, 18, 109
, karakteristitna, pre1eta,
, kosmitka, druga, 111
, kosmitka, , 110
, kosmitka, treta, 112
brzina, kruZna,
brzina, oslobodavanja, 109
, parabolitna, 109
, rashoda as, 9
, hiperbolitna, 112
broj, Mahov (Mach), 147
broj, Rejnoldsov (Reynolds), 147
,

Zakon jednakih , 44
zakon, Keplerov (Kepler), drugi, 44
zakon, Keplerov, , 44
zakon, Keplerov, treei, 48
zakon, Keplerov, treei, pobolj~nj, 54
zapad (W), 28
zvezda, polarna, 27
zenit, 31
zodijak, 28
Impuls, elementarni, 7
impuls, specifitni, 17
integral energije, 83
integral, Jakobijev (), 97
integral kinetitkog momenta, 41
integral kolitine kretanja, 83
integral kretanja centra mase, 72
integral povr~ine, 41
stok (), 28

Varijacija elemenata, 62
vektor m, 61
vertikal, 31
visina (nad horizontom) 32
m, atomsko, 34
m, biolo~ko, 34
vreme, gradansko, 34
vreme, efemeridno, 34
vreme, loka1no, zvezdano, 38
vreme, 1 (revolucije),
vreme, svetsko, 34
vreme, srednje, evropsko, 34

Jedinica, astronomska, 108

jednatina, arkerova (arker), 50
jednatina, Keplerova (Kepler), 47
jednaana, Me~rskog, 9
jednatina, Olbersova (Olbers), 50
jednatina dinamike, osnovna, 7
jedrenje, 146

Godina, 34
godina, kalendarska, 34
godina, sideralna (zvezdana), 34
godina, tropska, 34
gorivo, 15

Kalendar, 34
koeficijent korisnog dejstva, 18
koli~ina , 7
konstanta gravitacije, karakteristitna, 45
konstanta gravitacije, univerzalna, 39
konstanta, Jakobijeva (), 97
koordinate, ekvatorske, 30
koordinate, ekliptitke, 33
koordinate, putanjske, 68

Dan, 28
dan, zvezdani (sideralni), 33
dan, srednji, Suntev, 34
dan, Suntev (solarni), 33
deklinacija, 30
dufina, geografska, 71
156

Uvod u astrodinamiku
koordinate, horizontske, 3
kretanje, geocentraJno, 79
tan, direktno 28
kretanje, kepJerovsko, 43
t, prividno, 28
kretanje, retrogradno, 28
kretanje, srednje, 56
t, heliocentraJno, 79
krug, vertikaJni, 3
krug, zivotinjski, zodijak , 28
kuJminacija, , 33
kuJminacija, donja, 33
Latituda, 32, 33
Jet, bespogonski, 6
Jet, baJisti~ki, 6
Jet, pasivni, 45
~ooya, 56
Jongituda, 33
Masa, konstrukciona, 5
totaJna, 5
materijaJ, pogonski, 15
meridijan, 28
mesta, 28
meridijan, nebeski, 28
meridijan, posmatra~ev, 28
meridijan teJa (satelita), 28
metoda, Enkeova (Encke), 61
metoda, KaueJova (Cowell), 60
metoda, Pikarova (), 57
,

Nagib ekliptike, 28
nagib ravni putanje, 56
nadir, 28
nekretnica, 28
Obrazac CjoJkovskog,
osa, nebeska (svetska), 27
otpor, od~, 146
otpor, , ]46
Pal, 5

paraJel, nebeski, 27
t. gravitacionog teJa, . karakteristi~na konstanta gravitacije, 45
parametar konusnog , 43
, 45
, 45
t, 45
l, 146
podne, 34
poY~, il (HiII), 98
,28

Z
,

teJa
34

nebeskoj sferi, 29

poluosa li, , 42
poJuosa l, reaJna, 50
potisak, 17
z izmedu kompJanarnih putanja, 32
z izmedu nekompJanarnih putanja, 135
preJet, man (hmann), 122
preJet, Nehomanov, 125
prizemJjenje, 144
probIem ', 52
m dva ', ogran~ni, 52
, asteroidni, 93

157

ravanski, 94
projekcija putanje sateJita, 70
putanja, balist~ka, 146
putanja, bespogonska, ]46
putanja, koplanama, 132
putanja, koncenlri~na, 132
putanja, postajna, ] 49
putanja pribJi1avanja, 144

Ravan, invarijabiJna (), 4

ravan, LapJasova (LapJace), 4]
razmera korisnosti, ] 5
z masa, 6
razmera masa, ukupna, 26
z masa, tsrukturna, ] 5
raketa, ]4
raketa, vi~stepena, 23
raketa, trostepena, 24
rastojanje, zenitno, 32
rastojanje, pericenlraJno, , ,
56
rastojanje, poJarno, 30
rastojanje, srednje, 56
rastojanje teJa nebeskoj sferi, 29
rektascenzija, 30
revoJucija, . obilaunja, 46
, Furijeov (Fourier), 57
vremenska, 34
r~nja tri teJa, egzaktna, 85
re~nja, Lagranuva (Lagrange), egzaktna, 88
reknje, kolinearno, 90
r~nje, u1n, 88
Rupe, (Ruppe) 120
Sever , 28
sila, Njutnova (Newton), 39
sila, od (repuJzivna), 39
sila , 60
siJa, ~ (atraktivna), 39
sila, reaktivna, 9
sila univerzaJne gr, 39
siJa, centraJna, 39
sistem koordinata, baricentraJni, 29
sistem koordinata, gaJakti~ki, 29
sistem koordinata, geocentralni, 29
sistem koordinata, Dekartov (Descartes), praugli,29
sistem koordinata, ekvatorski, 59
sistem koordinata, eJipti~ki, 29
sistem koordinata, k (), 94
sistem koordinata, pJanetocentraJni, 29
sistem koordinata, seJenocentraJni, 29
sistem koordinata, sferni, 29
sistem koordinata, topocentraJni, 29
sistem koordinata, heliocentraJni, 29
sistem koordinata, horizontski, 29
sJUQj, kolineami, 87
sJuQj tri teJa, kolinearni, 90
sJuQj tri teJa, kruZn, 88
sJuQj, homografski, 87
spust, ]44
Sunce, srednje, 34
susret, 4
sfera dejstva, ] 03
sfera, gravitaciona, ]05
sfera, nebesk.a, 27

158
Tacke libracije, 92
tacke libracije, kolinearne, 92
tacke libracije, LagranZeve, 92, 98
tacke libracije, Oj\erove (Euler), 99
tacke libracije, trougaone, 92
tacke ekvatora, kardinalne, 28
{, prolecna, 28
teret, korisni, 15
trajektorija, Homanova, 122
trougao, nauticki, 38
Ubrzanje Zemljine teze, 40
ubrzanje rakete, 19
ugao, Casovni, 30
uzgon, 146
uporednik, nebeski, 27

Tatomir

Andelic
Funkcija, Beselova (ssel), 57
funkcija, sile, 40
funkcija, poremeeajna (perturbaciona), 81
horizont,
horizont,
horizont,
horizont,
horizont,

27
astronomski, 27
geocentralni, 27
nebeski, 27
prividni, 27

Centar atrakcije, 83
Cvor, silazni, 56
cvor, uzlazni, 55
Sirina, geografska, 32
eklipticka, 33

~irina,