FARMACEUTSKO - ZDRAVSTVENI FAKULTET

UNIVERZITET U TRAVNIKU

Seminarski Rad

Tema: Trihalometani u vodi za pie

Predmet : Toksikoloka hemija

Mentori:
Profesor: Doc.dr. Sejad Maki
Asistent: Mr.sci. Semir Vukovi
Student:
Mujo Kari 700/13

Travnik, 03.01.2015.

SADRAJ

1. UVOD.................................................................................................................. 3
2.0 Skraenice....................................................................................................... 5
3.0 POM u vodi za pie......................................................................................... 6
4.0 Formiranje trihalometana (THM) i halosiretnih kiselina (HAA) u vodi za pie..7
5.0 Toksinost odabranih dezinfekcionih nusprodukata..........................................9
6.0 UKLANJANJE PRIRODNIH ORGANSKIH MATERIJA IZ VODE PRIMJENOM
ODABRANIH FIZIKO- HEMIJSKIH PROCESA..........................................................10
7.0 Odreivanje potencijala formiranja dezinfekcionih nusprodukata..................11
8.0. Efekti perokson procesa i TiO2-O3/H2O2 procesa na sadraj i strukturu
prekursora trihalometana..................................................................................... 12
9.0 Zakljuak........................................................................................................ 14

1. UVOD
Sigurna voda za pie neophodna je za ivot. Od kljune je vanosti za javno
zdravlje i vaan je pokreta zdravog gospodarstva. WHO zakljuuje da
poboljanjem pristupa sigurnoj vodi za pie i primjerenoj odvodnji, uz povoljne
uinke na zdravlje do kojih dolazi spreavanjem bolesti koje se prenose vodom,
mogu se ostvariti znatne gospodarske koristi. To ukljuuje utede u zdravstvu,
dodatne produktivne radne dane na godinjoj razini, vie uenika prisutnih na
nastavi i vrijednost spreavanja gubitaka ivota. Sektor vodne industrije daje i
znaajan doprinos BDP-u. Ukupna procijenjena bruto dodana vrijednost (BDV)
industrije koja obuhvaa usluge opskrbe vodom i odvodnje u 2010. iznosila je
43,84 milijardi eura i predstavljala je oko 500 000 radnih mjesta ekvivalentnih
poslovima s punim radnim vremenom.
Danas voda sadri mnoge toksine produkte ljudske civilizacije. Zagaenje putem
benzina, fluorida, farmaceutskih lijekova, pesticida, olova, azbesta, nitrata, pa
ak i radioaktivnog otpada, djeluje na nau vodu. Ve je identificirano vie od 800
neistoa u vodi, a broj jo uvijek raste.
Klor je jedna od tih neistoa, a mogue ga je prepoznati po njegovom poznatom,
neugodnom mirisu. Kloriranje vode iroko je prihvaeno i primjenjuje se zbog
svojih baktericidnih svojstava. Ironino je da je taj postupak nekad oslobaao
vodu od infektivnih organizama, a sada je odgovoran za stvaranje nove vrste
opasnih zagaivaa. Trihalometani su nusprodukti dezinfekcije, koji se stvaraju
kada klor u vodi reagira s otopljenim organskim kemikalijama. Zbog njihove
toksine prirode u vodi za pie, svaka pronaena prisutnost trihalometana je
neprihvatljiva.
Naalost, oni su postali vrlo uobiajeni sastojci pitke vode. Ove kemikalije kao i
iru obitelj kloriranih ugljikovodika, kao to su DDT, PCB, TCE, povezuje se sa
sranim bolestima, senilnou i rakom. Vrijedno je spomena da su bolesti
izazvane toksinim tvarima iz vode kronine naravi, a obino se otkrivaju nakon
dugog vremena izloenosti.

Direktivom o vodi za pie, uvedenom 1980. i revidiranom 1998. godine

omoguena je dostupnost vode za pie visoke kvalitete u cijelom EU-u.
Zajednikim naporima institucija EU-a, drava lanica i pruatelja usluga
osigurane su visoke stope sukladnosti sa standardima vode za pie te se
Direktiva stoga moe smatrati uspjehom zakonodavstva EU-a u podruju okolia i
javnog zdravlja, iako to nije iroko poznato.
Kvaliteta vode za pie i potrebna razina obrade uvelike ovise o kvaliteti izvora
vode za pie. Stoga je razina zatite vodnih resursa, posebno podzemnih i
povrinskih voda, kljuna za Direktivu o vodi za pie jer utjee na trokove
obrade.
Pitanje vode za pie bitno je i za graane EU-a. To je vidljivo i iz ankete
Eurobarometra i nedavno pokrenute europske graanske inicijative Pravo na vodu
U svojem odgovoru na tu inicijativu, Komisija je najavila javno savjetovanje na
razini EU-a u vezi s
Direktivom o vodi za pie, posebno s ciljem poboljanja pristupa kvalitetnoj vodi u
EUu.
Pitanje koje su to otrovne materije u vodi i ta najvie teti graanima ukazuje na
jo jedan na problem, a to je da se samo nekoliko u Pravilniku navedenih
parametara mjeri. Naprimjer, ne mjere se trihalometani (THM), za koje je
dokazano da su kancerogeni i kojima se u svijetu zbog toga posebno velika
panja pridaje. Trihalometani su nusproizvodi dezinfekcije vode hlorom,
natrijumhipohloritom, kalcijumhipohloritom i ozonom, tj. nastaju u reakciji izmeu
jedne od navedenih hemikalija i organskih tvari .
ta su svjetski strunjaci rekli o hloru
Dr. Martin Foks (Fox), autor knjige Zdrava voda za dui ivot
Ukratko, kad bih morao preporuiti samo jednu stvar koju bi svaki ovjek to se
tie pitke vode trebao uiniti, rekao bih: Nemojte piti hlorisanu vodu. Samo ova
jednostavna zatitna mjera mogla bi spasiti hiljade osoba od sranih bolesti i raka
dvije najvee ubice.
Dr. Herbert varc (Schwartz), naunik i istraiva
Sipanje hlora u vodu je kao pokretanje vremenske bombe. Rak, srani problemi,
4

prerana senilnost, I mentalna i fizika, stanja su koja se mogu pripisati hlorisanoj

void
Dr. J. M. Price, MD., doktor na Sainow klinici u SAD-u
Hlor je najvei ubica modernog vremena. Dva desetljea nakon to je zapoelo
hlorisanje vode 1904. poela je epidemija sranih problema, raka i senilnosti

Vijee kvaliteta okolia u SAD-u ( U.S. Council of Environmental)

Pitka voda iz slavine koja je hlorisana je opasna, ako ne i smrtonosna za vae
zdravlje.

2.0 Skraenice
POM Prirodne organske materije
HAA Halosiretne kiseline (eng. haloacetic acids)
THM Trihalometani
DBPs Dezinfekcioni nusprodukti (eng. disinfection by-products)
DOC Rastvoreni organski ugljenik (eng. dissolved organic carbon)
PFTHM Potencijal formiranja trihalometana
PFHL Potencijal formiranja hloroforma
PFDBHM Potencijal formiranja dibromhlormetana
PFBDHM
PFBR Potencijal formiranja bromoforma

3.0

POM u vodi za pie

Priprema vode za pie je veoma kompleksna oblast u kojoj je angaovan znaajan

dio naunih i strunih potencijala u svijetu. Sve vei zahtevi u pogledu kvaliteta i
kvantiteta vode za pie s jedne, i sve zagaeniji resursi voda s druge strane
uslovljavaju intenzivna istraivanja u ovoj oblasti u poslednje dvije decenije. U
traenju adekvatnog rijeenja u obezbjeivanju dovoljne koliine kvalitetne vode
za pie permanentno se istrauje, ispituju se procesi pripreme vode, inoviraju se
stare i uvode nove tehnologije. Poseban problem za ove tehnologije danas pored
velikog broja raznovrsnih mikropolutanata predstavljaju i prirodne organske
materije (POM), koje je teko ukloniti.
POM nastaju kao rezultat interakcija izmeu hidrolokog ciklusa, biosfere i
geosfere. Ove interakcije su odgovorne za raznolikost prirode POM razliitih
vodnih tijela, pri emu se generalno moe rei da POM predstavljaju kompleksnu
smjesu organskog materijala, iji su glavni konstituenti huminske i fulvinske
kiseline, hidrofilne kiseline, proteini, lipidi, ugljeni hidrati i aminokiseline.
Prisustvo POM ima negativan uticaj na kvalitet vode usljed toga to POM daju
vodi specifinu boju, miris i ukus; pokazuju tendencije ka vezivanju i transportu
organskih i neorganskih kontaminanata; pogodan su supstrat za rast i razvoj
mikroorganizama.
Najvei problem dananjice koji je u vezi sa prisustvom POM u vodama koje se
koriste kao izvorita vode za pie jeste formiranje velikog broja dezinfekcionih
nusprodukata (DBP).
Paleta DBP koji se mogu formirati je toliko velika, da se jo uvek ne znaju
strukture svih koja mogu nastatati, kao ni eventualni toksini uticaji na zdravlje
ljudi. U najzastupljenije i najvie ispitane DBP ubrajaju se trihalometani (THM) i
halosiretne kiseline (HAA). Podaci o reaktivnosti organskog ugljenika sa hlorom
kada je u pitanju formiranje azotnih i kiseoninih DBP, koji su toksiniji od THM,
iako su prisutni u znatno niim koncentracijama, su jo uvjek limitirani. U novije
grupe dezinfekcionih nusprodukata u razvoju, koji se smatraju visoko
prioritetnim DBP, ubrajaju se halonitrometani (HNM), jodo-trihalometani (I-THM),
haloacetonitrili (HAN), haloketoni (HK), hlorpikrin (CP), haloamini i analozi 3-hloro4- (dihlormetil)-5-hidroksil-2(5H)-furanona (MX).
7

Zbog svih navedenih negativnih uticaja koji se mogu javiti uslijed prisustva POM,
njihov sadraj se mora minimizirati tokom tretmana vode za pie. Uslijed
varijacija u strukturi POM svakog vodenog matriksa, kao i sezonskih varijacija,
potrebno je sprovesti opsena ispitivanja mogunosti njihovog uklanjanja, za
svaki specifini lokalitet ponaosob, a u zavisnosti od karakteristika u vodi
prisutnih organskih materija.
Primjenom konvencionalnih tehnologija, kao to su koagulacija i flokulacija,
adsorpcija na aktivnim ugljevima, POM se mogu ukloniti do odreenog stepena.
Meutim, kako bi se POM uklonile u to veoj mjeri, tokom posljednje decenije
razvoj hemijskog tretmana vode iao je u pravcu razvoja i optimizacije velikog
broja oksidacionih procesa, poznatih pod zajednikim nazivom unapreeni procesi
oksidacije (eng. Advanced oxidation processes, AOPs).
Osnovna karakteristika svih unapreenih procesa oksidacije je generisanje
hidroksil radikala, kao najjaih oksidacionih vrsta, koji vode oksidaciji ili ak i
mineralizaciji organskih molekula. U tretmanu vode za pie oksidacioni procesi se
najee primjenjuju u vidu predtratmana i mogu se kombinovati sa drugim
fiziko-hemijskim procesima.

4.0 Formiranje trihalometana (THM) i halosiretnih

kiselina (HAA) u vodi za pie
- je u direktnoj korelaciji sa sadrajem organskog ugljenika, koncentracije bromida
i pH vrijednosti tokom hlorisanja. Generalno se moe rei da ukupan potencijal
formiranja organohalogenih jedinjenja opada sa porastom pH jer mnogi od
halogenovanih dezinfekcionih nusproizvoda hidrolizuju pri pH>8. U sluaju THM,
porast pH vrijednosti vode rezultuje porastom formiranja THM, dok se
smanjenjem pH vrijednosti moe znatno redukovati njihov nastanak (Chowdhury i
Champagne, 2008). Meutim, sa druge strane, smanjenje pH vrijednosti vodi
poveanju formiranja HAA (Nokes i sar. 1999).
Utvreno je da koncentracija THM i HAA sa produavanjem vremena reakcije
izmeu POM i dezinfektanta raste, to znai da se ovi proizvodi formiraju u
distribucionoj mrei dokle god ima rezidualnog hlora. Struktura POM u smislu
distribucije hidrofobne, odnosno hidrofilne frakcije takoe ima veliki uticaj na
8

reaktivnost sa hemijskim oksidantima. Tako je hidrofobna frakcija POM, koju

karakteriu visoke UV254 i SUVA vrijednosti, reaktivnija sa hlorom nego sa
bromom to rezultuje formiranjem organohlornih oksidacionih nusprodukata, dok
je hidrofilna frakcija, koju karakteriu nie UV254 i SUVA vrednosti, reaktivnija sa
bromom i jodom u poreenju sa hlorom, usled ega se formiraju
organobromovani i organojodovani oksidacioni nusprodukati u veem stepenu u
poreenju sa hidrofobnom frakcijom POM (Liang i Singer, 2003; Hua and
Reckhow, 2007; Bond et al., 2009; Matilainen i Sillanpaa, 2010).
Bromidi formiraju hipobromnu kiselinu u hlorisanim vodama, koja je priblino 20
puta reaktivnija sa POM u poreenju sa hipohlornom kiselinom (Uyak i Toroz,
2007), te je iz tog razloga i favorizovano formiranje bromovanih THM. Porast
koncentracije bromida postepeno pomjera formiranje hlorovanih THM (hloroform)
i HAA (monohlorsiretna kiselina, dihlorsiretna kiselina i trihlorsiretna kiselina)
prema bromhlor trihalometanima i halosiretnim kiselinama (Uyak i Toroz, 2007;
Hellur-Grossman i sar., 2001), to takoe zavisi od pH vrijednosti vode,
temperature i relativne distribucije hidrofobne i hidrofilne frakcije POM (Sohn i
sar., 2006; Liang i Singer, 2003).
Meutim, postoje razna miljenja u vezi sa formiranjem THM i HAA, pri emu neki
autori smatraju da je hidrofilna/polarna frakcija POM glavni prekursor THM i HAA
(Hwang et al., 2001), dok druga grupa autora smatra hidrofobnu/nepolarnu kiselu
frakciju POM osnovnim prekursorskim materijalom THM i HAA (Liang and Singer,
2003; Chow i sar., 2006; Chen i sar., 2008; Zhang i sar., 2009).
Temperatura i sezonska varijacija POM takoe utiu na formiranje THM, pri emu
je za vrijeme letnjih mjeseci, uslijed spiranja organskih materija uoeno
poveanje formiranja THM u poreenju sa zimskim periodom (Golfinopoulos i
Arhonditsis, 2002a,b).
Prekursori THM i drugih organohalogenih jedinjenja (karboksilne kiseline, aldehidi
i ketoni, epoksidi i peroksidi) se mogu formirati u reakcijama ozona sa prirodnim
organskim materijama. Pri tom, sa nezasienim organskim molekulima u strukturi
POM ozon reaguje dajui ozonide. Raspad ovih ozonida rezultuje u cijepanju na
mjestu nezasiene veze, to rezultuje poveanjem broja kiselih funkcija i
stvaranjem polarnijih jedinjenja.
Stoga treba imati na umu da ako se vri hlorisanje odmah nakon ozonizacije
esto puta imamo povien sadraj THM i ostalih organohalogenih jedinjenja.
9

Obino se potencijal formiranja trihalometana u vodi ozoniranjem smanjuje i to

utoliko vie, ukoliko je pH nii i u veoj mjeri ako su u vodi prisutni bikarbonati koji
favorizuju specifine reakcije oksidacije ozonom (inhibiraju radikalske procese)
(Reckhow i sar., 1986). to se tie prekursora ostalih organohalogenih jedinjenja
ozon ih uklanja pri niim pH vrednostima i visokim nivoima bikarbonata.

10

5.0 Toksinost odabranih dezinfekcionih nusprodukata

Trihalometani (THM) su najvie prouena grupa dezinfekcionih nusproizvoda.
Tu spadaju hloroform, bromoform, bromdihlormetan i dibromhlormetan.
Toksikolokim studijama na ivotinjama pokazalo se da trihalometani imaju
kancerogena svojstva. Bromoform je svrstan po klasifikaciji Internacionalne
agencije za istraivanje raka (eng on Cancer, IARC) u III grupu kancerogena, kao i
dibromhlormetan. Bromdihlormetan i hloroform su svrstani u grupu 2B
kancerogena (WHO, 2004).
Glavni putevi izlaganja organizma ovjeka trihalometanima su preko vode za pie
i inhalacijom. Toksikolokim studijama na test organizmima pokazano je da
trihalometani prouzrokuju kancer i druge toksine efekte na ljudsko zdravlje
(WHO, 2000; Mosteo i sar., 2009). Indukuju citotoksinost u jetri i bubrezima, a
zabiljeena je i niska toksinost za reproduktivni sistem. Utvreno je da su
bromovane vrste trihalometana jai kancerogeni i mutageni nego njihovi
hlorovani analozi .

Hloroform je klasifikovan kao depresiv koji moe uticati na funkciju jetre i

bubrega. Na osnovu raspoloivih podataka, letalna doza za ljude je 44 g, ali
fatalna doza moze biti i manja, npr. 211 mg/kg telesne teine. Smatra se da
hloroform indukuje tumore kroz negenotoksine mehanizme. Nacionalni
toksikoloki program je za bromoform utvrdio da indukuje mali porast rijetkih
oblika tumora debelog crijeva. Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za
pie (Sl. List SRJ br. 42/98-4, 1998) i Direktivi EU (98/83/EC), propisana
maksimalno dozvoljena koncentracija THM (hloroform, bromdihlormetan,
dibromhlormetan i bromoform) iznosi 100 g/L.

11

6.0 UKLANJANJE PRIRODNIH ORGANSKIH MATERIJA IZ

VODE PRIMJENOM ODABRANIH FIZIKO- HEMIJSKIH
PROCESA
Hidrofobna frakcija je, uslijed vee koliine negativnog naelektrisanja koje potie
od prisustva jonizujuih grupa, kao to su karboksilne i fenolne grupe, podlonija
uklanjanju koagulacijom (Bond i sar., 2010; Bose i Reckhow, 2007). Posljedica
uklanjanja hidrofobne frakcije procesom koagulacije je i smanjenje potencijala
formiranja trihalometana, koje je na etiri postrojenja za pripremu vode za pie
iznosilo od 38-54% (Karlovi, 2009).

Utvreno je da generisani hidroksil radikali mogu oksidovati huminsku kiselinu

oduzimanjem protona, produkujui visoko reaktovne reaktivne organske radikale
(R), koji se dalje mogu oksidovati ili degradirati. Grupa autora Murray i Parsons
(2004) su pri pH 5 uz primenu 0,1 mM Fe2+ i 1,0 mM H2O2 i reakcionom
vremenu od 30 min. postigli uklanjanje vie od 90% DOC i UV254, to je dalje
rezultovalo smanjenjem potencijala formiranja trihalometana za ak 93%. Do
slinih rezultata su doli i Goslan i sar. (2006) koji su ispitivali vodu sa jednog
izvorita u Velikoj Britaniji. Oni su pri optimalnim uslovima procesa: pH 4,5, 0,5
mM Fe2+ 2,0 mM H2O2 i reakcionom vremu od 20 min. postigli uklanjanje
organskih komponenti iz vode za oko 82% na osnovu UV254 apsorbancije i 96%
na osnovu DOC vrednosti.
Veina huminskih materija prisutnih u vodi ne pokazuje poveanje sadraja
prekursora THM pri pH 7,5 ili nie. Takoe prilikom ozonizacije vode vano je i
prisustvo bikarbonata, jer oni indukuju promjenu u mehanizmu ozonizacije od
neselektivnog, slobodnoradikalskog napada, ka visoko specifinom molekulskom
napadu ozona, koji je naroito selektivan za prekursore trihalometana (Langlais i
sar., 1991; Rechkow i Singer, 1984). Pri tome se moe oekivati smanjenje
potencijala formiranja trihalometana (PFTHM) u zavisnosti od primjenjene doze
ozona, pH i srednje koncentracije bikarbonata.
Ono to je bitno naglasiti jeste da su mnogi od nusproizvoda ozonizacije
prekursori trihalometana, te stoga treba imati na umu da ako se hlorisanje vri
odmah nakon ozonizacije esto puta imamo povien sadraj trihalometana i
12

drugih organohalogenih nusproizvoda. Tako pojedini autori (Grasso i sar., 1989;

Chang i Singer, 1991) ukazuju na poveanje PFTHM, nakon primene doze ozona
iznad 2,4 mg O3/L, kao i kada se nakon ozonizacije vri hlorisanje pri visokim pH
vrednostima. Poveanje PFTHM nakon ozonizacije objanjava se formiranjem
aldehida i hidroksilovanih aromatinih komponenti, poznatih kao prekursori
trihalometana (Siddiqui i sar., 1997).

13

7.0 Odreivanje potencijala formiranja dezinfekcionih

nusprodukata
Potencijal formiranja dezinfekcionih nusprodukata hlora (trihalometana,
halosiretnih kiselina, haloacetonitrila, haloketona i hlorpikrina) je odreivan
prema standardnoj metodi za odreivanje potencijala formiranja trihalometana
(PFTHM), u hlorisanim uzorcima nakon 7 dana od dodavanja hlora (APHA, 1998).
Reakcija POM sa hlorom je zaustavljana primjenom 10% rastvora natrijum-sulfita.
pH vrijednost u hlorisanim uzorcima odravana je na pH 70,2 primjenom
fosfatnog pufera, a rezidual hlora nakon 7 dana iznosio je od 3-5 mg Cl2/L.

Trihalometani (hloroform, HL; bromdihlormetan, BDHM; dibromhlormetan,

DBHM i bromoform, BR) su odreivani u skladu sa standardim metodama (EPA
metode 5030B i 8260B).
Analiza THM je vrena pomou Purge and Trap sistema za pripremu uzoraka
(Tekmar 3000), koji je direktno kuplovan sa gasnim hlomatografom (Agilent
Technologies 7890A) sa masenim detektorom (Agilent Technologies 5975C).
Uslovi Purge and Trap sistema bili su sledei: vrijeme barbotiranja gasa He
iznosilo je 11 min, temperatura desorpcije 250C, vreme desorpcije 2 min.,
temperatura odgorijevanja trapa 270C u trajanju od 3 min. Primijenjen je trap
Tenax charcoal.
Uslovi hromatografisanja: poetna temperatura kolone iznosila je 35C koja je
zadrana 10 minuta. Nakon toga temperatura raste brzinom od 4C/min do 80C,
gde je zadrana 1,75 minuta. Temperatura injektora iznosila je 110C, a
temperatura detektora 280C, uz primijenu kolone DB- 5MS (30 m x 0,25 mm x
0,25 m). Za analizu THM je injektovano je 5 mL uzorka u Purge and
Trap sistem uz dodatak internog standard fluorobenzena u koncentraciji od 10
g/L. Detekcioni limit metode (MDL) (na osnovu 7 merenja) za analizirane
trihalometane pri koncentraciji od 0,5 g/L odreen je prema standardnoj metodi
(APHA, 1998) i iznosi: za hloroform 0,45 g/L, za bromdihlormetan 0,07 g/L,
dibromhlormetan 0,12 g/L i bromoform 0,15 g/L, redom. Tanost (recovery, %) i
preciznost (relativna standardna devijacija, %) analize trihalometana odreene su
14

spajkovanjem ultraiste dejonizovane vode standardom trihalometana u

koncentracijama od 1 i 15 g/L, snimanjem 6 serija uzoraka u duplikatu. Recovery
za koncentracioni nivo od 1 g/L za HL, BDHM, DBHM i BR iznosio je 118, 93, 117
i 78%, redom, a preciznost 4,4, 2,8, 6,9 i 14,7%, redom. Recovery za
koncentracioni nivo od 15 g/L za HL, BDHM, DBHM i BR iznosio je 105, 106, 99 i
101%, redom, a preciznost 5,7; 4,7; 5,7 i 7,6%, redom.

15

8.0. Efekti perokson procesa i TiO2-O3/H2O2 procesa na

sadraj i strukturu prekursora trihalometana
U tabeli 26 prikazani su rezultati ispitivanja uticaja O3/H2O2 i TiO2-O3/H2O2
procesa na sadraj prekursora trihalometana sirove vode i komercijalne HA. U
sluaju prirodnog matriksa, PFTHM se nakon perokson procesa poveao u odnosu
na sirovu vodu za 28,0-143 g/L, odn. za 15-63 g/L nakon TiO2-O3/H2O2,
primenom 0,4-3,0 mg O3/mg DOC u kobinaciji sa H2O2 (O3:H2O2=1:1) i 1,0 mg
TiO2/L. Dobijeni rezultati ukazuju da je oksidacijom POM primenom O3/H2O2 i
TiO2-O3/H2O2 procesa u slabo baznoj sredini nastaje novi prekursorki materijal
THM, to je vjerovatno posljedica oksidacije POM hidroksil radikalima i formiranja
velikog broja niskomolekularnih jedinjenja sa karbonilnim funkcionalnim grupama
za koje je poznato da su prekursori THM.
Slina zapaanja su zabeleili i Kleiser i Frimmel (2000), Hwang i sar. (2001) i
Treguer i sar. (2009).
Tabela 26. Ispitivanje uticaja O3/H2O2 i TiO2-O3/H2O2 na sadraj prekursora THM
prisutnih u prirodnom matriksu.
Doza ozona

Doza

PFHL

PFBDHM

PFDBHM

PFBR

PFTHM

(mgO3/mg

katalizatora

(g/L)

(g/L)

(g/L)

(g/L)

(g/L)

DOC);

(mg TiO2/L)

maseni
odnos
O3:H
O2 2=1:1
0
0,4

0
0

319
323

44,3
59,1

3,98
13,6

<PQL
1,41

367
395

0,7

332

59,0

13,2

1,36

404

1,0

380

65,7

13,7

1,39

459

3,0
0,4
0,7
1,0
3,0

0
1
1
1
1

428
306
323
352
358

67,9
64,0
59,1
68,1
61,0

14,8
12,7
13,6
12,0
11,7

1,39
1,30
1,41
1,29
1,27

510
382
395
431
430
16

Primjena O3/H2O2 i TiO2-O3/H2O2 procesa rezultovala je smanjenjem sadraja

prekursora THM u prirodnom matriksu u odnosu na netretiran rastvor. Pri tom je
neto vei stepen smanjenja prekursora THM postignu primjenom TiO2-O3/H2O2
(PFTHM smanjen za 3435 g/L) u odnosu na O3/H2O2 (PFTHM smanjen za 3393
g/L) uslijed sinergistikog efekta vodonikperoksida i katalizatora. Slina
zapaanja zabeleili su autori Mosteo i sar. (2009). Efikasnost procesa raste sa
porastom doze ozona 0,4-3,0 mg O3/mg DOC u kombinaciji sa H2O2
(O3:H2O2=1:1) za 84-94%.

Oksidacija POM prirodnog matriksa primjenom O3/H2O2 i TiO2-O3/H2O2 procesa

rezultovala je poveanjem sadraja hidrofilnih struktura to se odrazilo i na
poveanje sadraja bromovanih vrsta THM u odnosu na sirovu vodu (za 15,1-23,9
g/L BDHM, 7,72-10,8 g/L DBHM i 1,27-1,41 g/L BR, u zavisnosti od
primijenjene doze ozona i vodonik-peroksida) (slika 74). Poveanje sadraja
bromovanih THM nakon O3/H2O2 i TiO2-O3/H2O2 procesa posledica je lake
reakcije bromida sa hidrofilnim jedinjenjima koje nastaju oksidacijom POM, to je
u skladu sa zapaanjima Hua i Reckhow (2007), Chen i sar. (2009) i Chowdhury i
sar. (2009).

17

9.0 Zakljuak
Za rjeavanje bakterioloke ispravnosti vode, koriste se razna sredstva za
dezinfekciju: hlor, fluor, ozon, srebro, temperatura i UV zraenje. Na naim
prostorima se voda najee hlorie ili ozonira. Najpoznatiji sporedni proizvodi
hlorisanja su trihalometani, bromofor, hloroform, dibromhlormetan i
bromidihlormetan.
Trihalometani nastaju vezivanjem hlora sa organskim materijama prisutnim u
vodi. U vodi za pie najvie ima hloroforma. On spada u grupu kancerogena ( rak
bubrega).
Bromad nastaje tokom hlorisanja i ozonizacije, a spada u grupu kancerogena i
mutagena.
Prisustvo trihalometana u vodi je opasno po zdravlje. Svi imaju kumulativna,
toksina i mutagena svojstva.
Statistike pokazuju da osobe koje su konzumirale hlorisanu vodu u veem
procentu oboljevaju od karcinoma organa za varenje, naroito debelog creva, a
ene u 40% sluajeva od raka dojke ako su pile hlorisanu vodu. Vee prisustvo
hlora moe dovesti do poremeaja funkcije jetre i bubrega, iritacije sluzokoe
naroito oiju. Kou iritira, dehidrira i dovodi do ubrzanog procesa starenja.

18