029 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
1,20 evra
cena 100 dinara
1. decembar 2006.
Broj 29
Godina I I
Intervju
Milorad Peri}
savetnik ministra odbrane
PRVA
LINIJA
ODBRANE
Samit Natoa u Rigi
SRBIJA U
PARTNERSTVU
ZA MIR
Prilog
REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI
ZIDNI KALENDAR
NARUXBENICA
NC Odbrana, Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026
@iro-ra~un 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendara
za 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.
Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu
NC Odbrana.
Kalendari se mogu preuzeti u NC Odbrana.
Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata
100 dinara za po{tarinu.
Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju
nakon uplate.
Kupac.............................................................................................................
(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)
.......................................................................................................................
Ulica i broj .................................................................................................
.....................................................................................................................
Telefon........................................................................................................
Mesto i broj po{te:....................................................................................
..................................................................................................
Datum..........................................................................................
Potpis naru~ioca
M.P.
SAMIT NATOA U RIGI
SRBIJA U
PARTNERSTVU
ZA MIR
Na sastanku {efova dràva ~lanica Natoa,
koji je 28. i 29. novembra odràn u Rigi, doneta je
odluka da se Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora
prikqu~e Programu Partnerstva za mir
Na samitu Natoa u Rigi, drugog dana zasedawa, Srbija je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom primqena u Partnerstvo za mir. Lideri Natoa konstatovali su da je ~lanstvo te
tri zemqe u Programu va`no za stabilnost u regionu. U obrazloèwu je navedeno da su {efovi dràva Natoa ovakvu odluku doneli imaju}i u vidu zna~aj dugoro~ne stabilnosti zapadnog Balkana
i uzimaju}i u obzir do sada u~iwen napredak.
Prijem nije uslovqen, kako je to ranije najavqivano. O~ekujemo od ove tri zemqe punu saradwu sa Ha{kim tribunalom i pa`qivo }emo pratiti wihove napore u vezi sa tim, navodi se u zavr{nom dokumentu samita Natoa.
Generalni sekretar Natoa, Jap de Hop Shefer izjavio je na
konferenciji za {tampu u Rigi, na kraju samita Alijanse, da je odluka da pozove Srbiju da u|e u Partnerstvo za mir veoma vaàn
politi~ki korak.
Saveznici su èleli da po{aqu snaàn signal Srbiji da je
smatramo va`nim igra~em u regionu i da èlimo da imamo jake veze s wom, izjavio je Shefer.
EVROATLANTSKA BUDU]NOST
Na konferenciji za novinare organizovanoj u Domu Vojske u
Beogradu neposredno po dobijawu potvrde o prijemu u Partnerstvo
za mir, ministar odbrane Zoran Stankovi} je na po~etku istakao
da je prijem u Partnerstvo za mir sigurna potvrda evroatlantske
budu}nosti na{e zemqe, ali i rezultat velikog napora i energije
koju je Ministarstvo odbrane uloìlo da bi se postigli potrebni i
profesionalni kriterijumi za prijem. A daqi tok integracija zavisi od nas samih, rekao je ministar Stankovi} i naglasio: Na{
prijem u Partnerstvo za mir nema samo vojnu dimenziju. Iako je
Ministarstvo odbrane vodilo ceo proces, èlim da istaknem da je
u Partnerstvo za mir primqena cela na{a dràva. Krajwi ciq
svih ovih na{ih napora jeste da Srbija, jednoga dana, postane ~lanica Evropske unije, odnosno da izgradimo demokratski ure|enu
dràvu koja svojim gra|anima obezbe|uje boqi ìvot... To je i jasna
poruka potencijalnim stranim investitorima da mogu bezbedno da
ulaù u na{u zemqu. Ministar Stankovi} je dodao da to ne zna~i
da smo ovim prijemom re{ili ili odloìli problem saradwe sa
Ha{kim tribunalom, jer je to na{a me|unarodna preuzeta obaveza
koju treba {to pre da re{imo, pre svega zbog nas samih.
PRIZNAWE ZA REFORME
Obra}aju}i se novinarima, zastupnik na~elnika General{taba VS general-major Zdravko Pono{ rekao je da prijem u Partnerstvo za mir prvo, predstavqa priznawe za dostignuti stepen i
brzinu reformi u Srbiji, i drugo, rezultat je regionalnog pristupa kakav Nato ima i koji se moè, tako|e, sagledati u dva aspekta.
Na ovaj na~in zaokruùje se evroatlantski bezbednosni prostor...
a to moè pozitivno uticati na internu politi~ku i bezbednosnu
dinamiku u regionu i u zemqama regiona pojedina~no.
Prema generalu Pono{u, ulazak u Partnerstvo za mir je statusni simbol u pogledu dostignutih bezbednosnih standarda, a to rezultuje, na osnovu iskustava drugih zemaqa, pove}awem direktnih stranih investicija... Na vojnom planu dobijamo pristup alatima za reformu sistema odbrane posredstvom multilateralne forme Natoa.
Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane
za politiku odbrane, istakla je da je ovo priznawe da se rad isplati, jer smo svi zajedni~ki jako puno radili da do ovoga do|e.
Me|utim, jo{ va`nije, ovo je signal jedne vere, i unutra{we politi~ke i me|unarodne, da Vojska Srbije i sistem odbrane nisu ko~ni~ari, ve} motor pozitivnih promena u na{em dru{tvu... Veliko
je priznawe koje smo dobili, ali to nas obavezuje da radimo jo{
vi{e jer nas jako puno posla ~eka, a tom poslu se mi u Ministarstvu odbrane od sveg srca radujemo.
Sneàna Samarxi}-Markovi} je najavila da }e sredinom decembra u Beogradu biti otvorena vojna kancelarija za vezu sa Natoom.
Da podsetimo, Program Partnerstvo za mir, koji je kona~no
otvorio svoja vrata i Srbiji, pokrenut je januara 1994. godine na
samitu Natoa u Briselu radi unapre|ewa stabilnosti i bezbednosti u Evropi.
Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),
Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Snimio Darimir BANDA
Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
14
AKTUELNO
Samit Natoa u Rigi
SRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIR
INTERVJU
Milorad Peri}, savetnik ministra odbrane

za vojnu saradwu i diplomatiju
PRVA LINIJA ODBRANE
Zavr{ena istraga u Para}inu
SAMOZAPAQEWE UZROK
EKSPLOZIJE
Per aspera
DECA DOKTORA [UVARA

Formirana 204. avijacijska baza
NA PONOS SRBIJI
12
13
14
TEMA
Prodaja i razmena vojnih nepokretnosti po Master planu
POÊTAK KOJI OBE]AVA
18
ODBRANA
Bojna ga|awa jedinica Kopnenih snaga
NOVE FORME OBUKE
22
Ve`ba "Zima 2006"
VOJNI SANITET U
MIROVNOJ MISIJI
24
Ve`ba na administrativnoj liniji
VAZDU[NA MEDICINSKA
EVAKUACIJA
Transformacija oruànih snaga Rumunije
@URNO NAPRED
28
30
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
1. decembar 2006.
RE^ UREDNIKA
23
PREPOZNAVAWE
78
PRILOG
Reforma sektora bezbednosti Srbije
BEZBEDNOST JE JAVNO DOBRO
33
DRU[TVO
Inventivna delatnost u Vojsci
KAKO POMERITI GRANICE

STVARALA[TVA
54
SVET
Merkave u Libanu
OMEK[ANA GVOZDENA PESNICA

Novi oblici teroristi~ke borbe
VELIKE METE
58
62
TEHNIKA
Sedamdeset godina kala{wikova AK-47
PU[KA ZA CEO SVET
64
KULTURA
Tesla i pravoslavqe
ORTO SINTEZA
68
FEQTON
Samoubila~ki terorizam (4)
NA KRILIMA RAJSKIH PTICA
70
POVODI
Sedamnaest vekova svetog Teodora Tirona
JEVAN\EQE PRETOÊNO U @IVOT 74

SPORT
Vladimir Grbi}, dràvni reprezentativac u odbojci
PRILIKA ZA OPRO[TAJ
78
rbija vi{e nije siva ta~ka na mapi evroatlantske zajednice.

Prijem u Partnerstvo za mir, na samitu Natoa u Rigi, veliko
je priznawe na{oj dràvi i Vojsci i, istovremeno, potvrda
dosada{wih rezultata u reformi sistema odbrane.
Put do spoznaje da Vojska nije puki potro{a~ dru{tvenih resursa ve} ogroman potencijal i pokreta~ reformskih procesa nije ni lak ni jednostavan. Oni koji su to na vreme shvatili odavno
ubiraju plodove takvog opredeqewa. Oni koji to nisu, tapkaju u
mestu. [ansu da uhvatimo korak ponovo smo dobili. Ovoga puta
ne bismo smeli da je propustimo. Nedavno odràna me|unarodna
konferencija o reformi sektora bezbednosti u Srbiji bila je
prilika za razmenu iskustava i povod da toj temi posvetimo specijalni prilog u ovom broju.
Na novu ulogu vojnog faktora u svetu, koji je sve vi{e promoter spoqne politike jedne zemqe, ukazao je i general Milorad
Peri}, savetnik ministra odbrane za vojnu saradwu i diplomatiju u ekskluzivnom intervjuu za Odbranu, naglasiv{i zna~aj i
ulogu vojne diplomatije, koja je danas snaàn instrument izgradwe i ja~awa bezbednosti i stabilnosti, promovisawa zajedni~kih interesa i prevazilaèwa problema i nesporazuma.
Svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministarstva odbrane
prepoznali su i na{i partneri iz Ohaja. Ovih dana krenulo se
u realizaciju zajedni~kih aktivnosti posle potpisivawa Sporazuma o dràvnom partnerstvu, a ve} narednog meseca u Ohajo putuje visoka delegacija V i PVO Vojske Srbije radi razgovora o
konkretnim oblicima saradwe vazduhoplovstava dveju zemaqa.
Tema broja je prodaja i razmena vojnih nepokretnosti po
Master planu. Po~etni pokazateqi ukazuju da je to, do sada, najkonkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnih
nepokretnosti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih se mogu
kona~no prevazi}i neki od goru}ih problema sa kojima se Vojska suo~avala proteklih godina. Trì{na logika je kona~no stupila na scenu. Pun zamah tek se o~ekuje, iako najve}i problem u
realizaciji Master plana jeste nedostatak kapitala u Srbiji.
Preduslov za wegovo prevazilaèwe ispuwen je dono{ewem novog Ustava koji strancima omogu}ava da budu i vlasnici
nepokretnosti u Srbiji.
Nepoznanica vi{e nije za{to je do{lo do eksplozije municije u skladi{tu na Kara|or|evom brdu nedaleko od Para}ina. Istraga je potvrdili da je do tog nemilog doga|aja do{lo zbog samozapaqewa municije 20 mm, koja je skladi{tena na otvorenom prostoru. Uzrok samozapaqewa jesu neodgovaraju}i uslovi ~uvawa i
neblagovremeno uni{tewe tih neperspektivnih ubojnih sredstava,
za {ta nije bilo dovoqno finansijskih sredstava. Para, ranijih
godina, nije bilo ni za nekoliko novih magacina, a sada }emo potro{iti znatno vi{e na otklawawu {teta nastalih posle eksplozije. Nije nam, naàlost, to prvi primer za pogre{nu ra~unicu.
Ali ako ni sada ne izvu~emo pouku mogao bi opet da se ponovi.
Opasnost nisu na vreme prepoznali ni Izraelci u Libanu.
Wihov ponos, ~uveni tenkovi merkave nisu se proslavili u borbi sa gerilcima Hezbolaha. Analize izraelskih stru~waka govore da uzroci poraza, ipak, ne leè u slabim ta~kama tenkova,
ve} u nedostatku para (i oni imaju taj problem) za opremawe tih
sredstava ure|ajima za zadimqavawe i sistemima aktivne za{tite od protivtenkovskih raketa. Cifre se, naravno, kre}u u
stotinama miliona dolara, ali {teta je kudikamo ve}a. Zanimqivu pri~u o tome, iz pera na{eg stalnog saradnika, donosimo
u rubrici Iskustva.
AKTUELNO
UKRATKO
SEMINAR O PARTNERSTVU
ZA MIR
Seminar sa temom Program Partnerstvo za mir odràn je
13. novembra u Klubu Vojske Srbije Top~ider. Skupu su prisustvovali ministar odbrane Zoran Stankovi}, zastupnik na~elnika G[ VS general-major Zdravko Pono{ i ~lanovi wihovih
kolegijuma, komandanti Operativnih i Kopnenih snaga, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, na~elnici organizacijskih jedinica MO i predstavnici Ministarstva spoqnih
poslova na{e zemqe.
U~esnici seminara obavestili su se o sadràjima i instrumentima procesa u okviru Programa Partnerstvo za mir, ali i o
predstoje}im obavezama organizacijskih jedinica u MO i VS u
toku priprema na{e zemqe za prikqu~ewe tom programu.
OSMA SMENA SANITETSKOG

TIMA U KONGU
S A R A D W A
R E P U B L I K E
POMO]
VOJSKE
CIVILNIM
STRUKTURAMA
Kao deo nedavno zapo~etog Programa
dràvnog partnerstva Republike Srbije i
ameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnoj
poseti Srbiji boravio je brigadni
general Metju Kembi~, pomo}nik
komandanta Nacionalne garde Ohaja za
kopnenu vojsku. Tom prilikom general
Kembi~ i ~lanovi delegacije Nacionalne
garde Ohaja odràli su u Domu Narodne
skup{tine dvodnevni seminar sa temom
Pomo} vojske civilnim strukturama.
Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 17. novembra {est pripadnika sanitetskog tima AMET 8, koji se, na osnovu redovne smene upu}uje u mirovnu misiju Ujediwenih nacija
MONUC u Demokratsku Republiku Kongo. Ministar je izrazio
zadovoqstvo {to su za u~e{}e u toj mirovnoj operaciji izabrani najboqi me|u zainteresovanim pripadnicima MO, naglasiv{i da ona znatno doprinosi ugledu na{e vojske u svetu. Ministar je podsetio da VS trenutno u~estvuje u tri mirovne misije UN i da je u wima ukupno 15 na{ih pripadnika. On je izrazio nadu da }emo ubudu}e aktivnije doprinositi uspostavqawu
mira i stabilnosti u svetu.
Prvi sanitetski tim na{e vojske, u okviru mirovne misije
UN MONUC u DR Kongu, upu}en je 7. marta 2003. godine. Tim za
medicinsku evakuaciju vazduhoplovima, koji ~ine dva lekara i
~etiri medicinska tehni~ara, sme{ten je u bazi mirovnih snaga
u Kin{asi. Osnovni zadatak tima je evakuacija te{ko povre|enih ili obolelih i wihovo prevoèwe vazduhoplovima unutar
Konga i prema bolnicama tre}eg stepena u okruèwu (Kenija i
Ju`noafri~ka Republika). Do sada je angaòvano 40 pripadnika MO i VS u sedam sanitetskih timova, sa mandatom od {est
meseci (13 oficira, 19 podoficira i osam civilnih lica, a
me|u wima je i {est èna). Ina~e, u ovoj misiji u Kongu trenutno je angaòvano 16. 627 pripadnika UN, 763 vojna posmatra~a i 107 civilnih policajca. Misiju jo{ podràva 959 me|unarodnih civilnih stru~waka, 246 lica iz sastava lokalnog stanovni{tva i 656 dobrovoqaca UN.
Snimio Z. PERGE
Kao deo nedavno zapo~etog Programa dràvnog partnerstva Republike Srbije i ameri~ke dràve Ohajo, u ~etvorodnevnoj poseti Srbiji boravio je brigadni general Metju Kembi~, pomo}nik komandanta Nacionalne
garde Ohaja za kopnenu vojsku. Tom prilikom general Kembi~ i ~lanovi delegacije Nacionalne garde Ohaja odràli su u Domu Narodne skup{tine
dvodnevni seminar sa temom Pomo} vojske civilnim strukturama.
Otvarawe dvodnevnog seminara u Domu Narodne skup{tine

Seminar je otvorio dràvni sekretar Ministarstva odbrane Zvonko Obradovi}. On je rekao da je poseta delegacije Ohaja Republici Srbiji prvi korak u realizaciji partnerskih odnosa dve zemqe.
Za po~etak, ima}emo priliku da saznamo na koji je na~in organizovana Nacionalna garda Ohaja, kako se odvija wena saradwa sa civilnim
strukturama i kakve vrste sporazuma u kriznim situacijama zakqu~uju sa
civilnim organima vlasti. Ta vrsta iskustva je neobi~no zna~ajna za nas,
a tokom ove posete ima}emo priliku i da im prenesemo na{a iskustva,
rekao je Zvonko Obradovi}.
Obra}aju}i se novinarima, general Kembi~, pomo}nik komandanta
Nacionalne garde Ohaja, rekao je da partnerstvo izme|u Srbije i Nacionalne garde Ohaja omogu}ava razmenu iskustava predstavnika te dve
dràve u raznim oblastima, a kako se partnerstvo bude razvijalo, {i1. decembar 2006.
R B I J E
D R @ A V E
O H A J O
UKRATKO
Snimio Z. MILADINOVI]
SIMULACIONA VE@BA SEESIM 06
Ameri~ki general Kembi~ sa pripadnicima Kopnenih snaga VS
DELEGACIJA OHAJA U NI[U

Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi} do~ekao je u Ni{u vojnu delegaciju Ohaja. Tom prilikom, on im je
predo~io organizacionu strukturu i najva`nije zadatke tog sastava.
General Metju Kembi~ sa saradnicima prisustvovao je prakti~noj obuci u 211. oklopnoj brigadi, kojom komanduje pukovnik êdomir
Brankovi}. Gosti iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva posebno su se zanimali za uve`bavawe mehanizovanog voda, koji je demonstrirao rad
na stalnom kontrolnom punktu mirovne misije.
Obra}aju}i se novinarima general ]irkovi} je istakao da je
razmena iskustva zna~ajna jer su pripadnici Nacionalne garde Ohaja bili dosta angaòvani na otklawawu posledica katastrofa i nesre}a. Posebno nas zanima i wihov sistem edukacije i obuke podoficira. S druge strane, mi moèmo da im ponudimo na{a iskustva iz
angaòvawa u Kopnenoj zoni bezbednosti, o~uvawa mira i saradwe
sa Kforom.
General Kembi~ je istakao da je ovo partnerstvo dvosmerna ulica i nadamo se da }emo ovde mo}i da nau~imo isto onoliko, koliko
moèmo i da ponudimo.
Na kraju posete Ni{u, general Kembi~ je obi{ao neke od kulturno-istorijskih spomenika u tom gradu.
Dràvni sekretar u Ministarstvu odbrane Zvonko Obradovi} u~estvovao je na Danu uvaènih gostiju 16. novembra u
Skopqu i prisustvovao simulacionoj ve`bi SEESIM 06. Istoga
dana na~elnik Uprave za operativne poslove G[ VS general
-major Qubisav Todorovi} bio je predstavnik Srbije na delu
te ve`be koja je izvedena u Bukure{tu.
Simulaciona ve`ba u Skopqu odràna je u okviru inicijative Foruma ministara odbrane jugoisti~ne Evrope (SEDM),
koji je 2000. godine pokrenuo stvarawe regionalne ra~unarske
mreè SEESIM. Prva takva ve`ba odràna je 2002. godine iz
centra u Atini i uve`bavala je nacionalne i me|unarodne procedure za prihvat i slawe internacionalne pomo}i kao odgovor na razorne zemqotrese u jugoisto~noj Evropi. Ve`bom SEESIM 04 rukovo|eno je iz Istanbula i ona je bila nastavak aktivnosti dràva regiona na planu civilno-vojne saradwe u slu~ajevima prirodnih i ekolo{kih nesre}a.
Ovogodi{wa SEESIM vo|en je iz centara u Skopqu i Bukure{tu. Ve`ba je organizovana kao ra~unarska simulacija me|unarodne operacije za{tite i spasavawa i u woj je u~estvovalo 11 zemaqa i vi{e me|unarodnih organizacija. Dvojica oficira na{e vojske bili su posmatra~i na ve`bi u Rumuniji.
Republika Srbija je zvani~no dobila status posmatra~a u
Forumu ministara odbrane jugoisto~ne Evrope 27. septembra
2006. u Tirani.
RAZGOVORI SA AUSTRIJSKIM
GENERALIMA
Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane brigadni general Volfgang Vosolsobe i koordinator za zapadni Balkan u Ministarstvu odbrane Republike Austrije brigadni general Johan Puher boravili su 23. i 24. novembra u Beogradu.
Tokom posete visoki gosti iz Austrije odvojeno su se susreli sa
zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije general
-majorom Zdravkom Pono{em i pomo}nikom ministra za politiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}.
Tokom razgovora razmeweni su stavovi o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u regionu, dostignutom stepenu reforme
Z. M.
ri}e se i teme o kojima }e se razgovarati i kasnije sara|ivati.

Tom prilikom {ef kancelarije SAD za bilateralne odnose u Srbiji pukovnik Ron Hil najavio je da }e se saradwa Srbije i SAD u predstoje}em periodu intenzivirati. Ve} u decembru bi}e odràna jo{ dva sli~na seminara u na{oj zemqi, dok }e dve grupe od po pet srpskih oficira
boraviti u radnoj poseti dràvi Ohajo. Za 2007. godinu planirano je
sedam zna~ajnijih doga|aja u okviru Programa dràvnog partnerstva.
U posledwa dva meseca ovo je druga poseta delegacije Nacionalne
garde Ohaja na{oj zemqi tokom koje su weni ~lanovi obi{li i jedinice
Kopnene vojske u Poàrevcu i Ni{u. Tako|e, u Beogradu su se susreli i
razgovarali sa zastupnikom na~elnika General{taba Vojske Srbije general-majorom Zdravkom Pono{em i sa pomo}nikom ministra za politiku
odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}.
S. SAVI]
na{ih oruànih snaga i napretku Srbije u pribliàvawu evroatlantskim integracijama. Istaknuta je dobra bilateralna vojna saradwa u ovoj godini i definisane su aktivnosti iz te
oblasti za naredni period.
Povod za dolazak dvojice austrijskih generala bio je prvi
od ~etiri seminara o Evropskoj politici odbrane i bezbednosti (European Security and Defence Policy ESDP), koji je odràn
od 19. do 24. novembra u organizaciji na{eg ministarstva odbrane. Ideja o odràvawu tih seminara pokrenuta je za vreme
austrijskog predsedavawa Evropskom unijom, u prvoj polovini
2006. godine.
INTERVJU
MILORAD PERI],
SAVETNIK
MINISTRA ODBRANE
ZA VOJNU SARADWU
I DIPLOMATIJU
PRVA
LINIJA
ODBRANE
Novi poloàj vojnog
faktora u svetu, koji
sve vi{e poprima ulogu
promotera spoqne
politike jedne zemqe,
odrazio se i na zna~aj
i ulogu vojne diplomatije
koja je danas postala
snaàn instrument
izgradwe i ja~awa
bezbednosti i stabilnosti,
poverewa i razumevawa,
promovisawa zajedni~kih
interesa i prevazilaèwa
problema i nesporazuma
romene na globalnoj sceni, novi izazovi i pretwe, zahtevaju i da se

vojni faktor, a time i vojna diplomatija prilagode tim realnostima.
Na koji na~in saznajemo od savetnika ministra odbrane gospodina
Milorada Peri}a, general-majora u penziji, ~ije su bogato diplomatsko iskustvo, ste~eno u najuticajnijem centru svetske mo}i, Va{ingtonu,
ali i u me|unarodnim mirovnim misijama, prepoznali i stranci. Naime, wega je Ministarstva odbrane SAD nedavno odlikovalo za doprinos
razvijawu vojne saradwe izme|u oruànih snaga SAD i VSCG za vreme boravka na du`nosti izaslanika odbrane u Va{ingtonu od 2001. do 2005. godine. Time je postao prvi srpski oficir koji je primio ameri~ki orden Legion of Merit.
Gospodine generale, gde je, po Va{em mi{qewu, danas mesto vojne diplomatije u me|unarodnim odnosima?
Od davnina je poznata izreka da je diplomatija prva linija odbrane,
a vojska posledwa. Vojna diplomatija je negde izme|u, budu}i da na pravi na~in ~ini balans izme|u interesa politike jedne dràve prema inostranstvu,
bezbednosnih izazova i interesa, ja~awa vojnih odnosa primenom instrumenata me|unarodne politike, i sli~no. U tom kontekstu treba posmatrati ulogu vojne diplomatije i weno mesto u me|unarodnim odnosima, i u na{oj zemqi i u svetu.
Diplomatski odnosi, gledano sa stanovi{ta prava i obaveza preuzetih
prvenstveno prihvatawem Be~ke konvencije o diplomatskim odnosima i drugim
1. decembar 2006.
me|unarodno priznatim aktima, neizbe`no imaju i vojno obele`je, Narodnoj skup{tini Srbije, a pod pokroviteqstvom Evropske kojer predstavqaju sinergiju zadataka politi~ke i vojne prirode koji mande i Nacionalne garde Ohaja.
se ostvaruju na osnovu nacionalnih interesa svake zemqe.
Program, osim direktne saradwe izme|u Nacionalne garde
Radi boqeg razumevawa pozicije vojne diplomatije u me|una- Ohaja i na{e vojske, omogu}ava i blisku saradwu gradova, prorodnim odnosima, mora se razumeti i nova pozicija vojnog fak- movisawe pristupa humanitarnim, trgovinskim i poslovnim ortora, koji se sve vi{e stavqa u ulogu promovisawa spoqnopoli- ganizacijama dràva partnera, podr{ku razvoju demokratskih
ti~kih interesa. Promene na globalnoj sceni, novi izazovi i pret- institucija, i drugo.
we, zahtevaju i da se vojni faktor, a time i vojna diplomatije priSaradwu }e unaprediti profesionalno vojno obrazovawe,
lagode novim okolnostima. U nekim dràvama vojna diplomatija zajedni~ke vojne ve`be, pomo} u kontroli granica, pomo} u slu~aju
se ~ak defini{e kao jedna od misija
vanrednih situacija, tragawe i spasaVojske.
vawe, borba protiv nelegalne trgoviMnoge dràve, posebno one u tranziciji i na
U funkciji izgradwe i ja~awa
ne, za{tita ìvotne sredine, pomo} u
putu za ulazak u evroatlantske integracije,
bezbednosti, stabilnosti, poverewa,
ure|ivawu odnosa sa javno{}u, razmeprepoznale su da angaòvawem vojnog faktouz razumevawe i promovisawe zajedna eksperata u razli~itim oblastima.
ra u me|unarodnim misijama najbrè i najuni~kih interesa, vojna diplomatija
Dakle, Program ima vi{estruki
spe{nije mogu realizovati ve}inu svojih podanas sve vi{e poprima ulogu promozna~aj za na{u dràvu i Vojsku, jer s
liti~kih, ekonomskih i bezbednosnih interetera spoqne politike jedne zemqe.
jedne strane, Srbija preko tog prograsa. êsto se od predstavnika jedne od na{ih
Drugim re~ima, postala je snaàn inma prakti~no ulazi na teritoriju
susednih zemaqa moè ~uti da je angaòvawe
strument izgradwe i ja~awa bezbedSAD i uspostavqa partnerstvo, a s
wihovog bataqona u Avganistanu vi{e donosti i stabilnosti.
druge, Vojska izgra|uje svoje kapaciteprinelo afirmaciji dràvnih i nacionalte, tako da postanu interoperabilni
Kako u tom okviru odre|ujete
nih interesa nego ~itavo Ministarstvo
sa kapacitetima sad i Natoa i pre
ulogu na{e vojne diplomatije u
spoqnih poslova.
formalnog pristupawa Srbije Protraèwu puta za ulazak Srbije
gramu Partnerstvo mir.
u evroatlantske integracije?
Da li je postoje}a mreà vojnodiplomatskih predstavni Uloga vojne diplomatije Srbije jeste promovisawe svih
{tava, koju je Srbija razvila u stranim dràvama i me|uoblika me|unarodne vojne saradwe sa ciqem prihvatawa novih
narodnim organizacijama, dovoqna za ostvarivawe postavrednosti i ukqu~ivawa Srbije u evroatlantske i evropske intevqenih ciqeva?
gracione tokove, prepoznavawe zajedni~kih interesa i izgradwa
Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskih
poverewa i prijateqstva sa oruànim snagama susednih i ostapredstavni{tava (VDP) {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri u
lim zemqama u regionu i svetu.
Da bi ostvarila svoju ulogu i ciqeve, vojna diplomatija Re- Aziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored toga, ima i
publike Srbije ima veoma razgranat sistem: prvo, vojnu diplo- tri vojna predstavnika u me|unarodnim organizacijama. Saglematiju na vrhu kao najvi{i institucionalni oblik koji ~ine vojne davaju}i nove uslove, realnosti i potrebe, planiramo da u nadelegacije na nivou Ministarstva odbrane i General{taba; dru- rednom periodu pro{irimo broj VDP za jo{ ~etiri u Evropi i
go, vojnodiplomatska predstavni{tva u svetu; tre}e, vojne misije, Aziji. Istovremeno, sa postepenim ukqu~ivawem Srbije u evroakomisije i inspekcije, koje mogu biti stalne i privremene.
tlantske i evropske institucije bi}e neophodno da se pro{iri i
Nabrojanim institucionalizovanim formama vojne diplomati- broj vojnih predstavni{tva i predstavnika u tim institucijama.
je Srbije ostvaruju se zadaci vo|ewem dijaloga na visokom nivou iz Plan je da se broj predstavni{tva pove}a na sedam, kasnije do
oblasti odbrane, razmenom delegacija i ekspertskih grupa, {kolo- deset, a najve}i broj bi}e vezan za budu}e obaveze Srbije koje
vawem vojnog sastava u inostranstvu, i obratno, vojnoekonomskom proizilaze iz Programa Partnerstvo za mir i regionalne inisaradwom, u~e{}em u mirovnim operacijama, i na druge na~ine.
cijative.
Budu}a mreà izaslanstava odbraKoje su aktivnosti u toj oblasti
ne
i
vojnih predstavni{tava trebala
najzna~ajnije u ovom trenutku?
Sporazumi koje je Srbija potpisala sa SAD
bi da iskaè stvarne interese i po Mislim da su to prvenstveno
predstavqaju konkretan me|unarodno-pravni
trebe Vojske Srbije, sa ciqem da se i
popravqawe i normalizacija odnosa
okvir za daqu politi~ku nadgradwu bilateuz pomo} vojne diplomatije, aktivnim
sa SAD i Natoom i stvarawe uslova
ralnih odnosa, ja~awe regionalne bezbednonastupima deluje u pravcu afirmisaza brù integraciju Srbije u evroasti i podr{ku procesu prikqu~ivawa evroawa dràvne i vojne politike, sprovotlantske i evropske institucije. Sa
tlantskim bezbednosnim integracijama. Ne|ewa reforme sistema odbrane, razSAD su samo tokom ove godine potpisporno da je, uz boqe razumevawe, podr{ku
vijawa i unapre|ewa multilateralne,
sana tri bilateralna sporazuma, ~ii partnerski odnos sa SAD, kao najzna~ajnibilateralne i vojnoekonomske saradme je ponovo formalno uspostavqejom ~lanicom Natoa, mogu}e i postizawe jedwe sa dràvama prijema i me|unarodna bilateralna odbrambena saradnog od osnovnih spoqno politi~kih ciqeva
nim organizacijama, te da se razvijawa dve zemqe. Srbija se sada svrSrbije ulazak u Partnerstvo za mir.
wem i unapre|ewem partnerskih odnostava u red evropskih dràva koje su
sa sa institucijama kolektivne bezbedugovorno regulisale saradwu sa SAD
na odbrambenom planu, i time je sa najuticajnijom dràvom sveta nosti i va`nim centrima mo}i stvaraju uslovi i za ja~awe saradwe posebnih slu`bi.
prakti~no uspostavqeno partnerstvo.
Kako se u tu sliku uklapa nedavno potpisani sporazum o

Dràvnom partnerstvu sa ameri~kom dràvom Ohajo?
Jedan od najva`nijih sporazuma sa SAD jeste Sporazum o
statusu snaga (SOFA) ~ime je pokrenut Program dràvnog partnerstva (SPP) sa dràvom Ohajom. Wegova prakti~na primena je
ve} zapo~ela zvani~nom posetom zamenika komandanta Nacionalne garde Ohaja generala Metjua Kembi~a, obilaskom jedinica
i Komande Kopnenih snaga i realizacijom seminara pod nazivom
Pomo} vojske civilnim strukturama, koji je ovih dana odràn u
Vojna saradwa i diplomatija na regionalnom nivou dobro

su razvijene. Jasno je da to nije bilo lako, imaju}i u vidu
ne tako davnu pro{lost. Na koji na~in se to postiglo?
Jedan od spoqnopoliti~kih, diplomatskih i bezbednosnih
prioriteta Srbije jeste unapre|ewe i ja~awe regionalne saradwe i vra}awe poverewa. U tom smislu i vojna diplomatija usmerava svoje aktivnosti putem unapre|ewa saradwe sa vojskama suseda, definisawem odnosa prema usvojenim sporazumima i planovima bilateralne vojne saradwe, koji se realizuju razmenom
INTERVJU
delegacija i ekspertskih grupa razli~itog nivoa, ukqu~uju}i i najvi{i, razmenom iskustava, iznalaèwem odgovora na zajedni~ke
izazove i pretwe i saradwom slu`bi. Primera radi, Srbija je
na vojnom planu ostvarila saradwu sa nekoliko susednih dràva
u oblasti borbe protiv terorizma, odràla bilateralne vojne
ve`be i planira nove sli~ne aktivnosti.
Pored toga, na{a zemqa je ukqu~ena i u regionalne inicijative, u razli~itim ulogama i svojstvima, od posmatra~a do punopravnog ~lana. Spomenu}u samo neke od wih: Ameri~ko-jadranska poveqa, Saradwa ministara odbrane zemaqa jugoisto~ne
Evrope (SEDM), Forum za pomo} zemaqa jugoisto~ne Evrope (SEEC), Pakt stabilnosti za jugoisto~nu Evropu, Regionalni centar
za pomo} u verifikaciji i implementaciji kontrole naoruàwa,
Multinacionalna savetodavna grupa, Jadransko-jonska inicijativa, i druge. Posebno je zna~ajno razumeti da su ve}inu tih inicijativa pokrenule SAD, Nato i EU, pa se i samim u~e{}em u wima stvaraju uslovi za unapre|ewe ukupne saradwe sa tim najuticajnijim centrima mo}i, afirmi{u dràvni i nacionalni interesi i artikuli{u potrebe Vojske.
U javnosti postoji utisak da vojna diplomatija u ovom trenutku u Srbiji postiè boqe rezultate od civilne. Da li je
to samo utisak, ili je stvarno tako?
Poznato je da dràvne i nacionalne interese i na~in
wihove realizacije defini{e dràvno rukovodstvo, pre svega
Vlada, a realizuje ih dràvni aparat. Dominantno, spoqnopoliti~ke interese realizuje Ministarstvo spoqnih poslova, a
vojna diplomatija se stavqa u funkciju wihovog ostvarivawa. S
tim u vezi moè se re}i da su ciqevi civilne i vojne diplomatije me|usobno isprepletani i te{ko je re}i da li postoji i gde je
granica izme|u jedne i druge? Me|utim, uo~ava se i da su rezultati ostvareni na poqu vojne diplomatije Srbije konkretniji,
{to proizilazi iz same prirode, mesta i uloge vojnog faktora
danas u svetu.
Nije sporno da su Ministarstvo odbrane i General{tab
pokretali mnoge inicijative, bili nosioci wihove realizacije,
podsticaj za sveukupni reformski kurs i integracione procese,
{to u {iroj javnosti stvara utisak da je vojna diplomatija postigla boqe rezultate od civilne. Vojna diplomatija i Vojska u
celini mogu umnogome doprineti afirmisawu dràvnih i nacionalnih interesa, ali treba biti realan i racionalan i razumeti da }e bez zajedni~kog delovawa svih dràvnih struktura, jasne
vizije i zajedni~ki ispoqene politi~ke voqe da se ona realizuje,
weni dometi biti ograni~eni. Jednostavno, dràva i vojska, odnosno civilna i vojna diplomatija moraju govoriti istim jezikom
i nastupati sa istih pozicija.
Koliko je Srbija zanimqiva za strane vojne diplomate?
Sve najuticajnije i najve}e dràve sveta imaju vojnodiplomatske predstavnike u na{oj zemqi. Trenutno je u Republici Srbiji akreditovano 25 izaslanika odbrane sa sedi{tem u
Beogradu i sedam izaslanika sa sedi{tem u susednim zemqama, {to je tzv. akreditacija na nerezidencijalnoj osnovi. Broj
akreditovanih vojnodiplomatskih predstavnika u jednoj zemqi
pokazuje i wenu politi~ku, ekonomsku, bezbednosnu i regionalnu va`nost.
Sa svim inostranim vojnim predstavnicima ostvarena je
veoma dobra komunikacija i oni predstavqaju nezamewiv most
za unapre|ewe vojne i ukupne saradwe izme|u dràva i oruànih snaga, izgradwu poverewa, boqe razumevawe me|usobnih
pozicija i interesa, pomo} i podr{ku reformskom kursu Vojske
Srbije.
Iz zna~aja vojne diplomatije proizilazi i va`nost izbora
kandidata za tu specifi~nu du`nost. Koja znawa i ve{tine
10
mora da poseduje izaslanik odbrane i koje su poèqne

osobine tih oficira?
Izaslanik odbrane mora biti svestrana li~nost u svakom
pogledu. Neretko }ete ~uti da dràve i vojske nastoje da za izaslanike odbrane po{aqu ono {to je najboqe u wihovoj Vojsci.
U Ministarstvu odbrane Srbije razra|eni su i prihva}eni
jasni i precizni kriterijumi za izbor izaslanika odbrane. Pored op{tih, budu}i izaslanik odbrane mora da zadovoqi {irok
spektar posebnih uslova. Ako krenemo od obrazovawa, zahtevi
su veoma visoki i kre}u se u rasponu komandno-{tabno general{tabno usavr{avawe, odnosno master doktorat. Znawe jednog svetskog jezika, a naj~e{}e je to engleski, i jezika dràve
prijema jedan je od odlu~uju}ih faktora prilikom izbora za tu
du`nost. Zahteva se da i supruge izaslanika poznaju engleski jezik, bar na nivou prvog stepena. Izgra|eni maniri, suzdrànost, komunikativnost, ambicija za sticawe znawa, poznavawe
protokola, izgled, pona{awe i mnoge druge pozitivne osobine
trebale bi, tako|e, da odlikuju jednog vojnog diplomatu.
Imaju}i u vidu specifi~nost posla koji obavqa izaslanik
odbrane, od wega se zahteva da dobro razume globalna i regionalna kretawa i bezbednosnu politiku, da bude timski igra~,
ali i nezavisan mislilac.
Izaslanik odbrane je i savetnik ambasadora ({efa misije) o pitawima politike odbrane i bezbednosti i u~estvuje u radu kolegijuma ambasade. On je, tako|e, i nezamewivi promoter
vojne politike, jer moè umnogome da pomogne unapre|ewu saradwe dve dràve na vojnom planu.
Kako se biraju izaslanici odbrane?
Izbor za du`nost vojnog izaslanika sprovodi se kao i u
svim armijama sveta na osnovu konkursa, a na principu dobrovoqnosti. Kolegijum ministra odbrane razmatra listu kandidata, a odluku o izboru za du`nost izaslanika odbrane donosi sam
ministar odbrane. Prema najnovijoj sistematizaciji izaslanstava odbrane predvi|ene su du`nosti izaslanik i pomo}nik
izaslanika odbrane, a broj lica u jednom izaslanstvu zavisi od
konkretne zemqe, wenog uticaja, konkretnih interesa i potreba.
Pripreme na~elno traju do godinu dana, a najvi{e zavise od
prethodnih znawa i iskustva kandidata.
1. decembar 2006.
Narednog meseca u Ohajo putuje visoka delegacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije
radi razgovora o konkretnim oblicima saradwe vazduhoplovstava dveju zemaqa.
Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskih

predstavni{tava {irom sveta, od toga 14 u Evropi, tri u
Aziji i po jedno u Africi i Severnoj Americi. Pored toga ima i tri vojna predstavnika u me|unarodnim organizacijama. Sagledavaju}i nove uslove, realnosti i potrebe, planiramo da u narednom periodu pro{irimo broj
VDP za jo{ ~etiri u Evropi i Aziji.
Svaki pripadnik vojske koji je angaòvan u nekoj od me|unarodnih misija, u zajedni~koj aktivnosti sa stranim
partnerima, na {kolovawu u inostranstvu ili je ~lan
neke od zvani~nih delegacija jeste, istovremeno, i vojni
diplomata, promoter vojske, dràvnih i ukupnih nacionalnih interesa.
Kqu~ za izbor izaslanika odbrane vi{e ne postoji. Me|utim, zbog ukazane potrebe, posebno u hitnim slu~ajevima, ministar odbrane moè odrediti lice za du`nost u izaslanstvu odbrane i bez potpunog sprovo|ewa postupka, ukoliko to lica ispuwava op{te uslove za rad u izaslanstvu odbrane. U svakom slu~aju, prethodno se obave sve neophodne konsultacije, uz nastojawe da se na du`nost uputi najboqi mogu}i kandidat, imaju}i u vidu da preko wih svet sti~e sliku o na{oj vojsci i dràvi, pa se
tako i odnosi prema nama.
Na {ta kao sada{wi savetnik naro~ito ukazujete ministru

sa aspekta zna~ajnog iskustva i diplomatskog kredibiliteta koje ste stekli kao izaslanik odbrane u Va{ingtonu, ali
i na du`nostima u misiji UN (UNIMOG) u Iranu?.
Posle povratka sa du`nosti izaslanika odbrane u Va{ingtonu, krajem pro{le godine, penzionisan sam i ministar odbrane Zoran Stankovi} odlu~io je da me angaùje kao svog savetnika. Osnovna ideja bila je da se iskustvo i kredibilitet koji
sam stekao na toj, ali i drugim du`nostima, i veliki broj poznanstava u SAD iskoriste za daqe unapre|ewe saradwe, vra}awe poverewa, boqe razumevawe i afirmisawe onoga {to se
radi u Ministarstvu odbrane i General{tabu. S druge strane, i
da ste~eno iskustvo prenesem na mlade saradnike koji neposredno rade u politici odbrane i vojnoj saradwi.
Iako sam zvani~no savetnik ministra, èleo bih da istaknem da sam, pre svega, deo jednog uspe{nog, vizionarskog i reformski opredeqenog tima, na ~ijem je ~elu sam ministar odbrane, u kome ima mnogo mladih i sposobnih lica, i koji je, u prethodnom periodu, postigao zna~ajne rezultate, i u reformi sistema odbrane, i na poqu afirmacije pozicije i nove uloge Vojske.
Znatno su popravqeni odnosi sa mnogim oruànim snagama, posebno sa OS SAD, intenzivirana je bilateralna i multilateralna saradwa, otvorene su nove mogu}nosti za weno pro{irewe, a na{a dràva i Vojska prepoznate su kao vaàn faktor stabilnosti i saradwe u regionu. Moji saveti i opredeqewa ne razlikuju se od opredeqewa navedenog tima, {to mi u mnogome olak{ava ulogu savetnika.
Predstavqali ste svoju dràvu i Vojsku u najuticajnijem
centru svetske mo}i u vi{e navrata, u razli~itom periodu.
Koliko svoje dragoceno iskustvo moète primeniti u sada{woj vojnoj diplomatiji?

Privilegija koju sam imao omogu}ila mi je da sagledam i
boqe razumem procese na globalnom planu, wihov regionalni
pristup i uticaj, interese, ne samo dràve prijema nego i, posredno, mnogih drugih, nove izazove i pretwe, mesto i izmewenu
ulogu vojnog faktora, rast wegovog zna~aja u promovisawu vojne
i dràvne politike i interesa, sve izraènije potrebe za integracijama, zajedni~kim odgovorom na izazove i pretwe, itd. Ste~ena je i percepcija da je pravilno i racionalno ulagawe u vojni
faktor, jedna od najboqih investicija dràve koju Vojska mnogostruko vra}a dràvi, na politi~kom, ekonomskom i bezbednosnom
planu. Mnoge dràve su to prepoznale i u tom smislu imaju novi
pristup mestu i ulozi vojnog faktora, a u funkciji promovisawa
sopstvenih interesa.
Ste~ena su mnoga poznanstva, a neke od mojih biv{ih kolega
se sada nalaze na vrlo visokim dràvnim i vojnim du`nostima u
mnogim dràvama sveta. Spomenu}u samo da je jedan od wih danas
savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika zemqe u regionu, drugi su direktori obave{tajnih slu`bi, tre}i na visokim
poloàjima u MO i G[, neki samostalni analiti~ari, itd. Ta
poznanstva su nezamewiv kvalitet. Omogu}avaju da se, po potrebi, ostvare brzi kontakti i stave u funkciju re{avawa pitawa
od zajedni~kog interesa dve dràve i vojske.
Kontaktiraju}i sa kolegama iz vojnodiplomatskog kora u
razli~itim prilikama, imao sam priliku da se pribliìm razli~itim kulturama, da sagledam druga~ije obi~aje, probleme. Razumeo sam da su problemi ve}ine dràva i vojski uglavnom sli~ni,
te da postoji snaàn interes da se sara|uje, razmewuju iskustva,
radi za dobrobit svog naroda. U ve}ini slu~ajeva, vojnodiplomatski predstavnici su visoki profesionalci, korektni u kontaktima, spremni da pomognu, naravno, u granicama koje defini{e politika i interesi wihove dràve.
Pokazalo se i u praksi da je vojna diplomatija snaàn instrument politike odre|enih dràva, da moè otvoriti vrata za
mnoge konkretne aktivnosti i pomo}i u prevazilaèwu problema
i nesporazuma. Vojnici se boqe razumeju i lak{e nalaze zajedni~ki jezik.
Sneàna \OKI]
11
AKTUELNO
ZAVR[ENA ISTRAGA
U PARA]INU
SAMOZAPAQEWE
UZROK EKSPLOZIJE
Samozapaqewe
nitroznih gasova
na municiji 20 mm
najverovatnije je
dovelo do eksplozije
i prenosa detonacija,
zakqu~ak je istra`nog
postupka posle
nedavne eksplozije
u vojnom skladi{tu
u Para}inu
Na konferenciji za novinare o uzrocima nedavne eksplozije u skladi{tu u Para}inu,
istra`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} saop{tio je da su iskqu~ena bilo kakva dejstva sa strane na objekat. Najverovatniji uzrok ovog doga|aja je samozapaqewe nitroznih gasova na municiji 20 mm, koje je dovelo do eksplozije i prenosa
detonacija.
Sudija Mladenovi} je naglasio da su ve{taci mr Zorica Suboti} (stalni sudski ve{tak
iz oblasti ma{instva i balistike) i mr Radomir Jovanov (samostalni sudski ve{tak), posle
izlazaka na lice mesta i sagledavawa kompletne dokumentacije, zavr{ili svoj posao i dostavili kona~an izve{taj.
Iz pregledanih uputstava, nare|ewa i analiza, kaè istra`ni sudija Mladenovi}, vidi se da je problem sme{taja ubojnih sredstava davna{wi. Skladi{nog prostora nije bilo dovoqno i zato je pozadinska jedinica bila prinu|ena da deo sredstava ~uva na otvorenom.
Uputstva predvi|aju da se ubojna i minsko-eksplozivna sredstva mogu nekada ~uvati i na otvorenom, ali se predvi|a da to bude kratkoro~no, na primer, prilikom utovara i istovara ili
u borbenim dejstvima. Prema podacima koje imamo, od oformqavawa prve platforme (2003.
godine) pa do eksplozije skladi{ta, deo ubojnih sredstava ~uvan je napoqu.
Od po~etka istrage, platforma broj 5 figurirala je kao najkriti~nija, a na woj su ~uvari uo~ili pucketawe, plamen i detonacije. Ovu platformu ve{taci su posebno obradili i
imaju precizne podatke da je na woj ~uvano 1.180.000 protivavionskih metaka 20 mm. Prema
nalazu ve{taka, metak 20 mm nije sam po sebi tako rizi~an, ali u lo{im uslovima ~uvawa i
sa temperaturnim varijacijama, dolazi do destabilizacije baruta i razlagawa na odre|ene
hemijske komponente. Razlagawe pove}ava temperaturu koja nema izlaz u spoqnu sredinu, zato
{to su kutije od 100 metaka hermeti~ki zatvorene. Problem je tu. U hermeti~ki zatvorenim kutijama dolazi do naduvavawa nitroznih gasova. Ve{taci tvrde da je sa platforme broj 5 po~ela inicijacija (na licu mesta zapaèna podloga u vidu pepela), a po{to je tu bilo i obeleàvaju}ih zrna, onda su ona zapalila ostale platforme. Nesre}a je u tome {to je pomenuta municija ogla{ena neperspektivnom za Vojsku Srbije i namewena za uni{tewe, zbog ~ega je i ~uvana na otvorenoj platformi. Tehni~ki remontni zavod iz Kragujevca trebalo je da tu municiju
sukcesivno uni{tava ili da se ona ubrzano tro{i na ga|awima. Sredstava za uni{tavawe nije bilo dovoqno. Sam proces nije uop{te jednostavan i skup je. Poznato je da se vojska smawuje i da tu municiju, jednostavno, nije mogla da utro{i.
Sudija Mladenovi} je istakao da u zahtevima 201. pozadinske baze postoji predra~un
tro{kova izgradwe pet-{est magacina u skladi{tu Para}inske utrine i na drugim lokacijama. Re~ je o cifri od 1.300.000 evra. Nakon svega {to se desilo, jasno je da to nije velika
suma.
Sa ovim nalazom istra`ni sudija je zavr{io svoj deo posla. Dokumentacija }e biti dostavqena okru`nom tuìocu na daqi postupak. Tuìlac moè da traì dodatne istra`ne radwe i obja{wewa. Tako|e, moè da traì i utvr|ivawe ne~ijeg propusta ili da zakqu~i da je
re~ o na{oj staroj boqci nedostatku novca.
Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}
NETA^NI NAVODI MEDIJA

O [VERCU ORU@JA
Istra`ni sudija se posebno
osvrnuo na pisawe pojedinih medija o
iznetom ili {vercovanom oru`ju.
Hteo sam da saslu{am lica koja su iznosila takve tvrdwe, da nam oni to kaù u sudskom postupku. To bi nam samo
pomoglo. Zbog toga sam pozvao urednika Blica, ali on mi se izvinio i rekao: Pa, znate da je to neistina, molim Vas, nemojte da idete daqe.
12
Z. MILADINOVI]
1. decembar 2006.
P E R
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
DECA DOKTORA [UVARA

nogi ne èle da rade to {to im se nudi. Na
primer, verawe po skelama, istovarivawe
vagona, kopawe kanala za razne potrebe. Fizi~ki rad nije na ceni, ali se ipak traè takvi
trudbenici. Pre nekoliko godina, a mo`da i danas,
kod Vukovog spomenika je postojala uli~na berza
rada. Gomila qudi ~ekala je da im neko ponudi bilo kakav posao. Zbog spomenika oni su dobili prosvetiteqsko ime vukovci. I ni{ta vi{e od toga.
Zar se ne se}ate, jedna od naj~e{}ih (i dabome, najdosadnijih) lekcija u {koli bila je u vidu parole: Rad je stvorio ~oveka! Dakle, bi}e koje je
re{ilo da sebe pretvori u trudbenika, o~ove~ilo
se tokom evolucije. Ali, kako je to re{ilo? Pa, naravno, tek kad je postalo ~ovek, jer isto {tivo o
uspravqawu homo sapiensa na dve noge kaè da rad
obavqa samo stvorewe koje je svesno toga. Ho}e se
re}i, da kow koji okre}e dolap ni{ta ne radi, nego naprosto okre}e dolap, jer nema pojma {ta se
oko rupe de{ava.
Da li je ba{ kow tako smla}en pa ne zna da ga
eksploati{u? Ili ipak taj jadnik razume, no tera
svoju sudbinu u krug, kad ve} nije postao poznato galopsko grlo! Ali, ona pou~na (i logi~ki pogre{na)
parola morala bi da glasi: ôvek je stvorio rad.
I to samo zato {to nije imao druga posla.
egde sedamdesetih godina pro{loga veka, kad
je u SFRJ cvetala utopijska ideja o udruènom
radu, pojavio se izvesni doktor Stipe [uvar.
On je uveo revoluciju u obuku budu}ih samoupravnih kadrova, i to preko legendarnog usmerenog
obrazovawa. A to }e kasti da je za svakog mu~enika adolescenta unapred izabrano precizno zanimawe do kraja ìvota, kako se isti ne bi zamajavao sa bezbroj mogu}nosti.
Tako su (bez {ale) postojala i slede}a zanimawa: nadzornik muznih jedinica (~uvar krava,
prevod Q. S.), asistent u prometu kolonijalnom robom (trgova~ki pomo}nik), radnik u procesu pretvarawa jestivih ìvotiwa u namirnice (kasapin u
klanici), radnik na poslovima li~ne i estetske higijene i oblikovawa lica (brica), pomo}nik radnika za obradu doweg dela kowskog kopita (kalfa kod
potkiva~a).
Taj novogovor je omogu}avao, na primer, da se
uz muzne jedinice, to jest krave, u PKB leksi~ki
uvedu i priplodne jedinice, {to }e re}i bikovi.
Te dve jedinice, ako }emo pravo, te{ko idu jedna
bez druge.
No, u ~emu je bio problem u ideji druga [uvara? ôvek je sve lepo smislio, ali u wegovoj (bezveznoj) zamisli glavna stvar je genetski inìwering, problem izazivawa sudbine, to jest preventivne odre|enosti onoga {to }e se tek dogoditi.
N
Sve je teè
izabrati pravi
poziv, to jest,
zanimawe.
Sem ako ta stvar
ne izabere vas.
Evo, stotine
hiqada qudi
u Srbiji uzaman
traì ne{to,
a posla
uglavnom nema.
A S P E R A
[uvar je predvideo i neka elitna zanimawa,

ali pre svega za sebi sli~ne, {to je dodatna katastrofa u istoj ideji. Sva je sre}a {to ona nije
ostvarena do kraja, jer takva ludost je (opet na sre}u) bila neostvariva.
Pogledajmo malo istoriju i wenu surovu igru
sa determinantama. Josif Visarionovi~ Xuga{vili zavr{io je semeni{te, to jest {kolu za smerne
sve{tenike. A posle je postao Staqin.
Adolf Hitler je u~io za slikara, ali nije bio
talentovan, isto kao i Staqin za popa. Svako iza
sebe, na svoj na~in, ostavio je milione mrtvih.
Ernest Hemingvej je bio oficir, Miroslav Krleà vojni kadet, Lav Tolstoj grof. Jozef Mengele
je bio lekar, kao i Ernesto ê Gevara i Anton Pavlovi~ êhov. Bil Klinton advokat i saksofonista,
Xon Kenedi marinac, Nikita Hru{~ov radnik na
kolhozu.
eka Rankovi} je bio sara~, Vlada Ze~evi} i
Mom~ilo \uji} popovi, Nikola Kalabi} geometar, a Edvard Kardeq u~iteq.
Dobrica ]osi} kalemar, Aleksandar Popovi} golubar, Benito Musolini novinar, Arkan poslasti~ar.
Dobro, u istoriji se retko ko bavi poslom
za koji ga je spremao doktor Stipe [uvar. Ali,
tako je i u modernom gra|evinarstvu. Investitor
jedne zgrade koja raste na Banovom brdu je prodavac kokica. Zidari su: tri policajca, dva oficira i pet ve~itih studenata. Moleri: jedan {najder, to jest kroja~, ponovo policajac i kapetan vazduhoplovstva (koji nikako da poleti). Vodoinstalateri: dva limara, jedan baletan, jedan pesnik,
i ~ak jedan pravi vodoinstalater. Gde li ga samo
na|o{e.
Nadzornik radova je plesa~. ôvek je instruktor za latinoameri~ke igre, ali i to mu je
rezervno zanimawe. A osnovno? Nikada ga nije
radio. Zavr{io je za masera, ali mu se niko nikada nije poverio za takav posao.
Dakle, je li neko uop{te ro|en za posao kojim se bavi? Ili je duh doktora [uvara i daqe
svuda oko nas?
Pre desetak godina, jedan mladi kuvar, po{to je isprobao neke recepte, oprao sudove, skinuo zamazanu kecequ i odbacio onu kapu, setio se
da pored svog finog zanata ima jo{ neke talente.
Seo je, razmislio, uzeo plajvaz i po~eo da pi{e.
Tako se rodio roman U potpalubqu, koji je dobio i jednu veliku nagradu.
Sve je vi{e oficira koje sre}em na raznim
poslovima. A ti poslovi nemaju veze sa vojskom.
Uzmite qudi olovku u ruke. Zar je onaj kuvar pismeniji od vas?
Autor je komentator lista Politika
13
U FOKUSU
FORMIRANA
204.
AVIJACIJSKA
BAZA
NA PONOS
Sve~anom ~inu na
batajni~kom aerodromu
prisustvovali predsednik
Republike Srbije,
ministar odbrane,
zastupnik na~elnika G[
VS i druge visoke doma}e
i strane zvanice, koje su
se, na licu mesta i posle
prikazane polusatne
ve`be, uverile da od
svojevremenih glasina o
navodnom ga{ewu na{eg
vazduhoplovstva, za sada,
pa i narednih decenija,
o~igledno ne}e biti
ni{ta
14
SRB
ovodom formirawa 204. avijacijske baze Vojske Srbije, 15. novembra odràna je sve~anost na Aerodromu Batajnica kojoj su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane
Zoran Stankovi}, zastupnik na~elnika General{taba VS general-major Zdravko Pono{, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane pukovnik Dragan Katani}, komandanti operativnih sastava VS,
strani vojni predstavnici i drugi visoki gosti.
Formirawe ove avijacijske baze je prvi korak u transformaciji
na{eg Vazduhoplovstva i PVO. Ta transformacija ima tri svoje dimenzije, novu strukturu snaga, remont, modernizaciju i opremawe i novi vrednosni sistem. Do sredine naredne godine formira}emo i 98. avijacijsku
bazu u La|evcima; time }emo, kao i ovde u Batajnici, objediniti sve raspoloìve efektive na jednom aerodromu i staviti ih pod jednu komandu,
~ime dobijamo funkcionalniju i ekonomi~niju organizaciju, racionalniju
logistiku i efikasno upravqawe qudskim resursima rekao je general
-major Zdravko Pono{.
NOVE OZNAKE ZA VOJNE AVIONE

Komandantu novoformirane 204. avijacijske baze VS pukovniku Mirku Vrani}u tom prilikom predsednik Republike Srbije Boris Tadi} sve~ano je uru~io brigadnu zastavu i rekao:
I dana{wim doga|ajem nastavqamo proces reorganizacije srpske
vojske, utvr|en Strategijskim pregledom odbrane i drugim doktrinarnim dokumentima. Formirawe ove jedinice prati spoj starog i novog, tradicionalnog i savremenog. Danas prvi put zvani~no javnosti prikazujemo novu va1. decembar 2006.
ZAVET
Snimio S. VLAÎ]
IJ I
Primaju}i od predsednika Republike

Srbije Borisa Tadi}a brigadnu zastavu,
komandant novoformirane jedinice pukovnik Mirko Vrani} je rekao da je jedinica
spremna da uspe{no odgovori bezbednosnim izazovima dana{wice i da }e, oslawaju}i se na stvorene vrednosti, ste~ena
iskustva i izuzetno kvalitetan kadar mo}i
da uspe{no i po meri me|unarodnih standarda realizuje postavqene zadatke i naglasio:
Plava boja je simbol neba, a ono je
uvek pripadalo vazduhoplovcima. Ovaj ~astan ~in je na ponos svima nama. Mi, pripadnici 204. avijacijske baze, zavetujemo
se da }emo opravdati poverewe koje nam
ukazujete dodeqivawem vojne zastave i da
}emo o~uvati ~ast i ugled na{e jedinice i
Vojske Srbije.
ÊLNI QUDI BAZE

Pukovnik i pilot Mirko Vrani}, komandant 204. avijacijske baze, ro|en je 1959. godine u Zemunu. Vazduhoplovnu
vojnu akademiju zavr{io je 1982, komandno-{tabno usavr{avawe 2000, a general{tabno 2006. godine.
Pukovnik je opitni pilot i nastavnik letewa, osposobqen za letewe na 16 tipova aviona. Tokom vojni~ke karijere pro{ao je vi{e du`nosti, da bi od 1996. bio u Vazduhoplovnom opitnom centru u Batajnici, gde je od 2002. do 2005.
godine bio i komandant.
Vi{e puta je nagra|ivan i pohvaqivan. Govori engleski
i ruski jezik. Oèwen je i ima dvoje dece.
Zamenik komandanta Baze je potpukovnik Milosav Veqanovi}, a na~elnik [taba potpukovnik Rade Ran|elovi}.
zduhoplovnu zastavu i nove, ali i stare, vazduhoplovne oznake.

Formirawe Baze je i korak napred u pribliàvawu modernim vazduhoplovnim iskustvima. Avijacijska baza, koja objediwuje sve jedinice na jednom aerodromu, formula je koja danas preovla|uje u regionu i najve}im svetskim vazduhoplovstvima i zato }e i u ovoj na{oj jedinici sve biti u funkciji letewa. O~ekujem od MO i G[ da
uloè maksimalne napore kako bi se remontovali i u vazduhoplov-
ni stroj vratili neophodni lova~ki avioni MiG-29, helikopteri i

transportni avioni, jer je staro pravilo da je avijacija najskupqa
kada stoji na zemqi i ne koristi se. Remontom aviona MiG i drugih
letelica omogu}i}emo nastavak adekvatnog obezbe|ewa vazdu{nog
prostora Srbije. To je na{a nacionalna obaveza, a i realna dobit
za na{u dràvu. Sredstva uloèna u remont te tehnike isplati}e
nam se veoma brzo i svedo~i}e o na{em dostizawu evropskih bezbednosnih standarda kojima teìmo rekao je predsednik Tadi}.
Posle sve~anog defilea vazduhoplovaca, obilaska takti~ko
-tehni~kog zbora vazduhoplova, naoruàwa i vojne opreme kojima
raspolaè Avijacijska baza, usledio je veoma atraktivan program u
kojem su prisutne visoke zvanice mogle da se i li~no uvere u visoku
osposobqenost qudstva i kvalitet tehnike te leta~ke jedinice.
NA VISINI SVOG ZADATKA

Na kraju, odgovaraju}i na novinarska pitawa, komandant Vazduhoplovstva i PVO VS pukovnik Dragan Katani} ponovio je da
}e, prema Strategijskom pregledu odbrane i standardima Natoa,
do sredine naredne godine biti formirana jo{ jedna avijacijska
baza u La|evcima kako bismo, u narednom periodu, mogli da izvr{avamo zajedni~ke zadatke i bili kompatibilni sa organizacijama savremenih armija sveta.
Dve avijacijske baze obuhvati}e sve vazduhoplovne i borbeno-pozadinske jedinice Vazduhoplovstva. Deo jedinica osta}e da
bazira i na Aerodromu Ni{, ali }e one biti organizacijski pot-
15
U FOKUSU
U prikazu osposobqenosti qudstva

204. avijacijske baze na Batajnici
u~estvovale su i specijalne snage
osposobqene za spasavawe pilota
~iwene 98. avijacijskoj

bazi u La|evcima. Ovakav sistem organizovawa
omogu}ava nam efikasniji i kvalitetniji sistem
komandovawa i lak{u organizaciju, {to zna~i da
sa kvantiteta sada prelazimo na kvalitet naglasio je pukovnik Katani}.
Avijacijska baza u Batajnici organizovana je sada kao i one u Nema~koj,
Engleskoj i SAD, ali i zemqama iz na{eg okruèwa. [to se ti~e letewa,
prethodnih godina smo
imali mnogo problema sa
gorivom, pa su na{i piloti imali samo od jedan do 20 ~asova naleta, u proseku {est-sedam. Ipak, posledwih {est meseci, zahvaquju}i razumevawu vojnog i dràvnog rukovodstva,
krenula je nabavka novih koli~ina goriva i na{i vojni piloti sada vi{e lete.
Ve} sada je taj prosek naleta, za ovu godinu, dostigao brojku od 15 sati. Zna~i,
stawe sa gorivom se znatno popravilo.
Ovih dana nabavqene su i nove koli~ine
i nadamo se da }e ve} naredne godine na{i vojni piloti dosti}i, ako ne potrebnih 80 sati, ono bar 30 do 40 sati naleta. I to }e biti dovoqno da, sa stawem
vazduhoplova i brojem pilota koje imamo, izvr{imo sve postavqene zadatke
kvalitetno.
Na pitawa dokle se stiglo sa remontom aviona obuhva}enih Nacionalnim investicionim planom i da li su nove vazduhoplovne oznake ve} i prihva}ene, komandant Katani} je odgovorio:
Provo|ewe tendera za remont
aviona MiG-29, ali i drugih, veoma je
sloèn i dugotrajan posao. Tender je raspisan, otvorene su ponude, ali zbog razumqivih razloga jo{ ne mogu da vam kaèm ni{ta preciznije, jer je potrebno
jo{ 1015 dana da se sve one detaqno
analiziraju, po{to je ovde re~ o tehni~ki veoma sloènoj dokumentaciji. I tek
tada }emo, posle analize ponuda, znati
i objaviti ko je dobio posao. Za na{e
transportne avione i helikoptere postupak je jo{ u toku. A {to se novih vazduhoplovnih oznaka ti~e, koje smo danas javno prikazali na jednom avionu
MiG-21, one su predlog V i PVO i dela
G[ VS. Naravno, taj predlog mora da
pro|e odre|enu proceduru. Mi se nadamo da }e na{ predlog biti usvojen i da
}e se takovski krst uskoro vratiti na
sve na{e vojne vazduhoplove. Uostalom,
kao {to ste i sami mogli da se danas
16
NAMENA I ZADACI
Demonstracija znawa i ume}a: orao u akciji
POTÎWENE JEDINICE
Komandi Baze pot~iwene su 101. lova~ka
avijacijska eskadrila, 252. me{ovita avijacijska eskadrila, 138. me{ovita transportna
avijacijska eskadrila, 1. izvi|a~ko avijacijsko
odeqewe, 24. vazduhoplovno tehni~ki bataqon,
17. bataqon za obezbe|ewe aerodroma i 177.
artiqerijsko-raketni divizion PVO.
Nova avijacijska baza u Batajnici

nastala je objediwavawem jedinica Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne
odbrane koje su se nalazile na batajni~kom aerodromu: 177. vazduhoplovne
baze, 204. lova~kog avijacijskog puka,
252. lova~ko-bombarderske eskadrile,
odeqewa 353. izvi|a~ke avijacijske
eskadrile, 677. transportne avijacijske eskadrile i 890. me{ovite helikopterske eskadrile. Baza je zdruèna takti~ka vazduhoplovna jedinica, ~iju
osnovnu organizacijsku strukturu ~ine
modularne jedinice ranga eskadrilabataqondivizion.
Namena Avijacijske baze je kontrola i za{tita vazdu{nog prostora, pruàwe vatrene podr{ke kopnenim jedinicama, prevoèwe vazdu{nim putem,
izvi|awe iz vazduha, {kolovawe studenata i borbeno i logisti~ko obezbe|ewe sopstvenih i pridodatih avijacijskih
jedinica. Tako|e u~e{}e u mirovnim
operacijama, me|unarodna vojna saradwa, pruàwe podr{ke civilnim vlastima za vreme i posle prirodnih nepogoda, industrijskih i drugih nesre}a i epidemija, te pomo} organima vlasti u suprotstavqawu terorizmu i organizovanom kriminalu.
uverite, od onih negativnih informacija da }e se na{e vazduhoplovstvo ugasiti, o~igledno, nema ni{ta! Jer, mi i
danas imamo i avione koji lete i osposobqene pilote, koji iako imaju mali
nalet, zahvaquju}i na{em nacionalnom
talentu, i daqe mogu sve zadatke da izvr{avaju i uspe{no i kvalitetno.
Du{an MARINOVI]
Snimio Zvonko PERGE
1. decembar 2006.
Ministar odbrane u Naftnoj industriji Srbije
PRO[IREWE DOBRE SARADWE

Najavqeno izmirewe nasle|enog duga prema NIS-u do kraja
godine i ustupawe toj srpskoj naftnoj kompaniji jednog broja Vojsci
nepotrebnih vojnih skladi{ta
inistar odbrane dr Zoran Stankovi}, sa saradnicima, posetio je 21.
novembra A.D. NIS u Novom Sadu gde
je razgovarao sa generalnim direkto
rom mr Sr|anom Bo{kovi}em i predsednikom Upravnog odbora te srpske korporacije @eqkom Popovi}em.
Kako je re~eno na konferenciji za novinare, razgovori predstavqaju nastavak
uspe{ne saradwe izme|u dve nacionalne
institucije, Vojske Srbije i NIS-a, a koje
povezuju mnogi zajedni~ki interesi posebno kada je re~ o odbrani zemqe.

NIS je pokazao veliko razumevawe za
dug svog strate{kog partnera, Vojske Srbije, a koji iznosi izme|u 600 miliona i jedne
milijarde dinara {to do sada, zahvaquju}i
iskqi~ivo obostranom razumevawu i uvaàvawu, nije imalo uticaja na isporuku
naftinih derivata potrebnih Vojsci.
PILOTI ]E LETETI VI[E

Tokom protekle godine piloti na{ih vazduhoplovnih snaga leteli su
prose~no {est sati, ove godine 15, a
èqa nam je da piloti u vazduhu, naredne godine, provedu prose~no 30 sati.
Mi, zajedno sa NIS-om, stvaramo povoqne uslove za to. Uspe{na saradwa
MO i NIS-a }e se pozitivno odraziti
i na pove}an broj ve`bovnih aktivnosti jedinica Vojske Srbije, kvalitetnije
izvo|ewe borbene obuke kao i druge
aktivnosti Vojske u narednom periodu naglasio je ministar Stankovi} u Novom Sadu.
UKRATKO
POSETA BUGARSKOJ
VOJNOJ AKADEMIJI
Na~elnik Vojne akademije Vojske Srbije general-major mr Vidosav Kova~evi}, prodekan za poslediplomske studije
i nau~noistraìva~ki rad pukovnik dr
Mladen Vuruna i major Vladimir Risti}
iz Odseka za civilno-vojnu saradwu boravili su od 21. do 24. novembra u Vojnoj
akademiji bugarske armije.
U razgovoru sa na~elnikom Vojne
akademije G. S. Rakovski, general-majorom Evgenijem Manevom i wegovim saradnicima razmatrana su iskustva u reformi vojnog {kolstva bugarske armije tokom
procesa ulaska Republike Bugarske u
Partnerstvo za mir i Nato.
Za na{u vojnu delegaciju posebno su
bila zanimqiva iskustva i re{ewa vojnog {kolstva bugarske armije, koja se ti~u akreditacija studijskih programa i institucija vojnog {kolstva u obrazovnom
sistemu Bugarske.
U toku boravka u Bugarskoj na{a delegacija posetila je Fakultet za nacionalnu bezbednost i odbranu, Komandno{tabni fakultet, Departman za interoperabilnost, Institut za napredna istraìvawa u oblasti odbrane i na{u ambasadu u Sofiji. Ina~e, ovo je prva poseta na~elnika Vojne akademije VS Vojnoj
akademiji OS Republike Bugarske u novijoj istoriji.
REALIZACIJA
MASTER PLANA
Kako je ministar Stankovi} najavio,

Ministarstvo odbrane }e do kraja godine
sagledati sve mogu}nosti za povoqno re{avawe tog nasle|enog duga, bilo direktnim pla}awem, bilo ustupawem jednog broja napu{tenih vojnih skladi{ta NIS-u za
koje postoji interesovawe. Dogovoreno je
i da se NIS ukqu~i u poslove oko re{avawa dugovawa od strane drugih dràva prema Vojsci nastalih u prethodnom periodu
kao i odràvawe stalne poslovno-ekspertske saradwe.
- NIS nije dozvolio da problem goriva ti{ti na{u vojsku i u tom smislu }e se
nastaviti na{i zajedni~ki redovni sastanci- rekao je ministar Zoran Stankovi}.
êlni qudi NIS-a su istakli da restruktuirawe naftne kompanije ne}e uticati na saradwu sa Vojskom Srbije i da je
NIS veoma zainteresovan za pro{irewe
saradwe, posebno kada je re~ o specifi~nim znawima i iskustvima kojima raspolaù pripadnici Vojske. Kao primer toga navedena su vojna iskustva iz oblasti za{tite objekata, qudi i ìvotne sredine ali i
visoke tehnologije koje toj kompaniji uveliko mogu biti od koristi.
U Novom Sadu je 17. novembra odràn sastanak Radne grupe Ministarstva

odbrane i Izvr{nog ve}a Vojvodine, koja
je formirana posle razgovora ministra
odbrane Zorana Stankovi}a i predsednika IV Vojvodine mr Bojana Pajti}a krajem januara ove godine.
Na sastanku, kome su predsedavali
na~elnik Uprave za odbranu RS, Milan
Popadi} i potpredsednik IV Vojvodine
Gabor Lodi, bilo je re~i o dosada{woj
aktivnosti Grupe, toku i realizaciji Master plana, posebno na teritoriji Vojvodine, a razmatrana je i tematika koja
se odnosi na radni tekst Zakona o civilnoj za{titi kao i o na~inu organizovawa i delovawa Pokrajinskog {taba
civilne za{tite i Centra za obave{tavawe APV.
Raspravqalo se i o saradwi i uzajamnoj pomo}i u slu~aju katastrofa u
okviru saradwe evroregija DunavKri{
Mori{Tisa i o mogu}nostima formirawa zajedni~ke spasila~ke ekipe, wene
obuke, opremawa i finansirawa.
Budimir M. POPADI]
B. M. P.
17
PRODAJA I RAZMENA VOJNIH NEPOKRETNO
POÊTAK
KOJI OBE]AVA
lada Srbije je 22. juna ove godine usvojila Master plan kojim se predvi|a
da 447 vojnih kompleksa bude prodato javnim nadmetawem ili ustupqeno
buxetskim korisnicima i lokalnim samoupravama, uz naknadu.
Vlada je naloìla da se nepokretnosti u Republici Srbiji, koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije, ponude najpre lokalnim samoupravama i javnim preduze}ima (uz nadoknadu ili razmenu imovine u
vidu stanova, ali iskqu~ivo po trì{nim kriterijumima) ili prodaju na tenderima, gde }e osnovni kriterijum za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a biti visina
ponu|ene kupoprodajne cene. Osim prodaje i razmene tih nepokretnosti, planira se i suinvestirawe na zemqi{tu na kojem je urbanisti~kim planom predvi|ena izgradwa stanova. U samom Master planu i u zakqu~cima Vlade Srbije
precizira se da }e ostvareni prihodi biti upla}eni na ra~un buxeta Republike Srbije, ali i da sredstvima raspolaè Ministarstvo odbrane radi efikasnijeg sprovo|ewa reforme Vojske, nabavke nove opreme i naoruàwa, realizovawa socijalnih programa i stambenog zbriwavawa profesionalnih pripadnika MO i VS.
Ve} ove po~etne ~iwenice ukazuju da Master plan predstavqa, do sada,
najkonkretniji i najrealniji projekat za re{avawe vi{kova vojnih nepokretnosti i obezbe|ivawe sredstava pomo}u kojih treba poslati u istoriju bar neke
od problema sa kojima se na{a vojska suo~avala proteklih godina.
Ipak, mnogo je pitawa na koja {ira, a pogotovu vojna javnost o~ekuje odgovore. [ta je sa realizacijom Master plana, ima li mesta optimizmu i kolika
je, uop{te, vrednost imovine koju koristi Vojska? Moè li se izvr{iti konverzija vojnih baza i kakvo je zanimawe za te nepokretnosti javnih preduze}a, lokalnih samouprava i potencijalnih kupaca?
Odgovore na ta i druga pitawa potraìli smo u razgovoru sa savetnikom
ministra odbrane za infrastrukturu Milanom Meni}aninom, zamenikom na~elnika Uprave za infrastrukturu MO pukovnikom mr Goranom Dimi}em, na~elnikom Odeqewa za upravqawe nepokretnostima Sneànom Radovi} i predsednicima op{tina Pirot i Kwaèvac Vladanom Vasi}em i Gradimirom @ivkovi}em.
V
Prvi pokazateqi
ukazuju da Master plan
predstavqa najkonkretniji
i najrealniji projekat
za re{avawe vi{kova
vojnih nepokretnosti
i obezbe|ivawe sredstava
pomo}u kojih treba
poslati u istoriju bar
neke od problema
sa kojima se Vojska
suo~avala proteklih
godina
18
ATRAKTIVNI VOJNI KOMPLEKSI

U okviru plana prodaje i razmene vojnih nepokretnosti, koji je predloìlo MO, a usvojila Vlada, nalazi se osam aerodroma, 35 klubova Vojske, 52 kasarne i sedam sportsko-turisti~kih centara. U Master plan ugra|eno je, na
osnovu procene Saveta za nepokretnosti G[ VS, 447 vojnih kompleksa, 4.870
hektara zemqi{ta i 2.196 objekata visokogradwe i niskogradwe. Republi~ka
direkcija za imovinu Republike Srbije je nosilac prodaje i razmene vojnih nepokretnosti. Direkcija sa~iwava tekst tendera i ogla{ava ga u {tampi, dok
procenu trì{ne vrednosti obavqaju stru~waci Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije. Za organe lokalne samouprave i javna preduze}a nije potrebno raspisivati tender, ve} se prenos prava kori{}ewa moè
obaviti neposrednom pogodbom, po prethodno donetom zakqu~ku Vlade RS.
Ministar odbrane Zoran Stankovi}, na nedavno odrànoj konferenciji
za novinare obavestio je javnost da su do sada prodata ~etiri objekta, ukupne
vrednosti oko dvadeset {est miliona dinara. To su, zapravo, prvi objekti koji su prodati za konkretan novac, iako se ve} godinama pri~a kako Vojska rasprodaje vojnu imovinu. U konkretnu prodaju nepokretnosti iz Master plana
u{lo se oglasima za javno nadmetawe i prodaju skladi{ta U{}e kod Kraqeva, Kluba Vojske Srbije u Beloj Crkvi i 13 poslovnih prostora. Naàlost, te
prve aktivnosti nisu dale rezultat, zato {to je najpovoqniji ponu|a~ za
U{}e odustao, dok za Klub VS u Beloj Crkvi nije bilo zainteresovanih. Taj
1. decembar 2006.
OSTI PO MASTER PLANU

podatak je, mo`da, pogodovao nekim
skepticima, ali najnovije informacije
ukazuju da se krupnim koracima kre}e u
realizaciju Master plana.
Prema re~ima savetnika ministra odbrane za infrastrukturu Milana Meni}anina, realno je o~ekivati da se do kraja 2006. proda nekoliko zna~ajnih vojnih kompleksa. Tu se
pre svega misli na zgradu Vojnotehni~kog instituta u Katani}evoj 15 (procewena na oko dvadeset pet miliona
evra) i vojni kompleks u Ugrinova~koj
b.b. (procewen na trista miliona dinara). Konkretna realizacija prodaje
i razmene tih vojnih nepokretnosti je
u toku, a wihovi novi vlasnici }e, verovatno, biti Elektroprivreda Srbije i Javno preduze}e PTT.
Veliki su izgledi kaè Milan
Meni}anin da ve} u prvom kvartalu
2007. prodamo vi{e atraktivnih vojnih kompleksa i nepokretnosti, jer je u
posledwe vreme poja~ano zanimawe velikih kompanija, posebno onih iz inostranstva.
TR@I[NA LOGIKA
Zbog sloènosti procedure koju
treba sprovesti prilikom izrade licitacionih elaborata i pribavqawa
imovinsko-pravne dokumentacije, kao i
preciznih procedura Republi~ke direkcije za imovinu RS koja priprema
predlog zakqu~aka Vlade za svaki kompleks posebno, pravi zamah prodaje i
otu|ewa vojnih kompleksa treba o~ekivati u drugoj polovini 2007. i pogotovo u 2008. godini. Realan rok za sprovo|ewe Master plana je 2010. godina,
mada treba re}i da ni tada on ne}e biti u potpunosti realizovan, jer je to,
jednostavno nemogu}e.
Uprava za infrastrukturu MO, po
Master planu, ima obavezu da pripremi imovinsko-pravnu dokumentaciju i
licitacione elaborate i dostavi ih
Direkciji za imovinu RS, kako bi ona
dala nalog Poreskoj upravi da izvr{i
konkretnu procenu trì{ne vrednosti
predmetnih vojnih kompleksa. Do sada
je ugovorena izrada 106 licitacionih
elaborata, a u toku je ugovarawe jo{
92, koji su odre|eni kao prioritetni
do kraja 2006. godine.
Re~ je o kompleksima za koje je
proceweno da postoji pove}ano zanimawe potencijalnih kupaca, kao {to su
klubovi Vojske, upravne zgrade i drugi
objekti na atraktivnim gradskim lokacijama. Za 91 vojni kompleks, odnosno
za one koji se sastoje samo od zemqi{ta, nije predvi|ena izrada licitacionih elaborata, ve} se za wih priku-
Milan Meni}anin,
savetnik ministra odbrane za infrastrukturu
VREDNOST IMOVINE
KOJU KORISTI VOJSKA
Postoje razli~ita mi{qewa o ukupnoj
vrednosti nepokretnosti u Master planu. Neki su o nepokretnoj imovini koju koristi Vojska govorili kao o }upu punom zlata i tvrdili da je vrednija od EPS-a i NIS-a zajedno,
te da se prodajom te imovine mogu obezbediti
sredstva za izgradwu desetina hiqada stanova, vrhunsko opremawe 30.000 vojnika i obezbediti otpremnine za one koji budu izgubili
posao u Vojsci. Drugi su, me|utim, bili mnogo
oprezniji kada su govorili da }e pravu vrednost pokazati trì{te i zakon ponude i potra`we. Za sada, ipak, naj~e{}e figurira
preliminarna procena Poreske uprave da je
vrednost svih 447 lokacija iz Plana oko milijardu evra. Naravno, Poreska uprava }e posebno i za svaku nepokretnost ponaosob sa~initi dodatnu procenu prilikom ogla{avawa.
MO nema poseban uticaj kada je re~ o odre|ivawu vrednosti i prodaji vojnih nepokretnosti, ali ima pravo da postavi svoje qude u komisije, prati prodaju i stavqa primedbe.
NI[ I NOVI SAD

Zanimqivo je da se gradovi Ni{ i Novi
Sad nisu odazvali na dopis Uprave za infrastrukturu za sprovo|ewe Master plana. Re~ je
o gradovima ~iji su gradona~elnici svojevremeno potpisivali protokole sa MO o razmeni
vojnih nepokretnosti i u kojima se i danas iskazuje zanimawe za vojne komplekse i nepokretnosti. O~ekivalo se da }e Ni{ i Novi Sad pozitivnim re{ewima pokazati i drugim op{tinama kako treba uspe{no zavr{iti posao razmene vojnih nepokretnosti. Naàlost, to se nije dogodilo.
Protokoli su potpisani mnogo ranije, a
u posledwih nekoliko meseci nismo imali kontakte sa rukovodstvima Ni{a i Novog Sada
kaè pukovnik Goran Dimi}.
pqa imovinsko-pravna dokumentacija.

Realno je pretpostaviti da }e, do kraja ove godine, Republi~koj direkciji za
imovinu biti dostavqena dokumentacija za 289 kompleksa, {to predstavqa realizaciju od 70 posto dokumenata planiranih po Master planu.
Postupak prikupqawa imovinskopravne dokumentacije za pomenute nepokretnosti (koja, ina~e, ne sme da bude starija od {est meseci) bio je delimi~no usporen. Za{to?
Zato {to mi kao dràvni organ
kaè na~elnica Odeqewa za upravqawe nepokretnostima Sneàna Radovi} u ovom trenutku jo{ nismo zvani~no u Ministarstvu odbrane Republike Srbije, tako da nam republi~ki
organi napla}uju sve takse i naknade.
Re~ je o velikoj sumi novca, a po Zakonu o dràvnom premeru i katastru organi RS i lokalne samouprave oslobo|eni su pla}awa naknada za izvode iz
evidencije. Obratili smo se Direkciji za imovinu RS i Republi~kom geodetskom zavodu i oni su preuzeli obavezu
da u na{e ime prikupqaju potrebnu dokumentaciju, sve dok mi i zvani~no ne
postanemo ministarstvo. Sada se taj
postupak uspe{no realizuje.
Zvu~i komplikovano, ali problem
nije mali i nije vezan samo za realizaciju Master plana. Re~ je i o sudskim
sporovima za koje je neophodna imovinsko-pravna dokumentacija.
Pored vojnog kompleksa U{}e i
Kluba Vojske u Beloj Crkvi, Republi~ka
direkcija za imovinu obradila je jo{
devet vojnih kompleksa i dostavila
predloge zakqu~aka Vladi na mi{qewe. Re~ je o kompleksima V. Vrbica, luka Tekija i Milutinovac u Kladovu,
zatim onim u Rakovici, Bole~u i Mislo|inu, Starim Banovcima (Stara
Pazova), 6. li~ka, Koceqevi i Ugrinova~koj ulici u Zemunu. Ministarstvo
odbrane dalo je saglasnost za ~etiri
vojna kompleksa, dok je za pet traìlo
reviziju procewene vrednosti, zato
{to nije bilo zadovoqno ve} obavqenom procenom.
Pojavquju se i oglasi za nova javna nadmetawa. Ho}e li sada biti vi{e
uspeha?
Trì{te }e morati da odigra
svoju ulogu kaè zamenik na~elnika
Uprave za infrastrukturu pukovnik Goran Dimi}. S jedne strane mi imamo
objekte u gradskim zonama, za koje malo subjekata moè da ponudi pravu cenu, a s druge, postoje kompleksi za koje
nema mnogo zainteresovanih lica, jer
se nalaze na neperspektivnim i neprivrednim lokacijama. Mi smo zauzeli
19
TEMA
stav da cene ne treba spu{tati, ve} sa~ekati. Zato je sada rano

govoriti o iskustvima, jer smo do sada imali samo dva javna nadmetawa.
INTERES OP[TINA
U Master planu zacrtana je obaveza MO da, ukoliko postoji
iskazani interes organa i organizacija lokalne samouprave za
predmetne nepokretnosti i za navedeni vid raspolagawa, ima}e
prioritet u odnosu na otu|ewe istih. U skladu sa tom ta~kom Plana pripremqeni su i dostavqeni dopisi organima i organizacijama lokalne samouprave sa pregledima nepokretnosti koje koristi
Vojska na wihovoj teritoriji i predlogom za prenos prava kori{}ewa uz naknadu.
Dopisi su upu}eni u 79 op{tina, na ~ijim teritorijama se nalaze vojni kompleksi predvi|eni za otu|ewe, a do sada je na dopis
odgovorila 41 op{tina. Sedam op{tina (Subotica, Pirot, Sjenica, Aleksinac, Kikinda, Vr{ac i Bela Crkva) poslalo je konkretne
ponude, ~etiri op{tine (Kladovo, Bojnik, [id i Novi Beograd) nisu zainteresovane, dok su ostale op{tine izrazile zanimawe za
ponu|ene nepokretnosti, ali bez odgovaraju}e ili ikakve naknade.
Potpuna ponuda dobijena je od Direkcije za gra|evinsko zemqi{te
i izgradwu Beograda, i taj predmet je u proceduri pred Republi~kom direkcijom za imovinu. Prema re~ima Milana Meni}anina, u
razmeni nepokretnosti najvi{e se oti{lo sa op{tinom Subotica,
koja ima obezbe|ena materijalna sredstva i stanove, kao protivvrednost za Kasarnu Petar Drap{in u tom gradu.
Radi efikasnijeg rada na razmeni vojnih nepokretnosti ministar odbrane Zoran Stankovi}, dràvni sekretar MO Zvonko
Obradovi}, savetnik ministra odbrane za infrastrukturu Milan
Meni}anin i drugi zvani~nici odràli su vi{e sastanaka sa na~elnicima okruga, predsednicima op{tina i drugim organima lokalnih samouprava. Tada su iza{li na videlo i problemi koji mogu negativno da uti~u na ~itav proces. Na primer, na sastanku ministra odbrane u Zaje~arskom okrugu, pojedini predstavnici lokalnih samouprava postavili su pitawe vlasni{tva nad imovinom predvi|enom za razmenu i {ta raditi sa objektima ili kompleksima koje su op{tine nekada ustupile Vojsci bez ikakve nadoknade. Prvi problem je, sre}om, re{en usvajawem Ustava, zato
{to se u novim ustavnim re{ewima nalaze odredbe po kojima op{tine mogu biti titulari i
vlasnici dràvne imovine,
pa tako i nepokretnosti koje
budu razmenile ili kupile od
Vojske. Na posredan na~in,
novi Ustav, zna~i, omogu}ava
i boqu realizaciju Master
plana. Pitawe dobrovoqno
ustupqenih kompleksa i nepokretnosti, prema mi{qewu
Milana Meni}anina, nije
Pukovnik Goran Dimi},
zamenik na~elnika Uprave
za infrastrukturu
JAVNO NADMETAWE
U listu Politika 9. novembra objavqen je oglas za prikupqawe pismenih ponuda radi otu|ewa nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisawe Vojske Srbije. U oglasu se navodi da }e biti prodati poslovni prostori u Beogradu, Ba~koj
Topoli, Novom Sadu, Smederevskoj Palanci, Beloj Crkvi i vojni kompleks U{}e kod Kraqeva, po ukupnoj po~etnoj ceni od
oko 150 miliona dinara.
20
Kasarna Vojvode Bojovi}a u Novom Sadu, poznatija kao Mileti}eva

sporno, jer su buxetski korisnici u to vreme samo prenosili pravo kori{}ewa nad dràvnom imovinom.
Op{tine pokazuju veliko zanimawe za vojne komplekse, ali
naj~e{}e samo na re~ima kaè Milan Meni}anin. U najve}em
broju slu~ajeva op{tine nemaju opredeqena nov~ana sredstva u buxetu ili stambeni fond, koje bi mogli upotrebiti u razmeni nepokretnosti. U procesu razmene to je veoma va`no, zato {to op{tine
moraju imati dokaz o poreklu nov~anih sredstava, {to zna~i da ne
mogu ulaziti u kooperativne ili kompenzacione odnose sa fizi~kim i pravnim licima. To Master plan, jednostavno, ne prepoznaje.
[ta }e se, me|utim, dogoditi ako lokalne samouprave nastave sa sporim izja{wavawem ili sa nekonkretnim ponudama kada je
re~ o realizaciji Master plana? Smatra}e se da su one odustale
i nepokretnosti }e se prodavati javnim nadmetawem. Pitawe je da
li takvo re{ewe pogoduje brzoj realizaciji Master plana, zato
{to }e tada sve zavisiti od interesa fizi~kih i pravnih lica.
PREGOVORI DO KONA^NOG RE[EWA

Rukovodstvo op{tine Pirot nedavno je povuklo potez vredan
pa`we. Naime, op{tina je 2002. godine uzela od Vojske zemqi{te
za pro{irewe novog grobqa, a ugovorom je precizirano da se to
zemqi{te kompenzuje sa 330 kvadratnih metara stambenog prostora. Stara lokalna vlast je s vremenom zaboravila svoju obavezu, ali to nije u~inila i nova. Tako je, pre pola godine, predsednik
op{tine Pirot mr Vladan Vasi} uru~io ministru odbrane Zoranu
Stankovi}u kqu~eve za sedam stanova u tom gradu. Taj postupak,
svakako, predstavqa dobru osnovu za daqu saradwu. Ali Piro}anci su se javili i za druge nepokretnosti iz Master plana.
Zainteresovani smo za Klub Vojske u na{em gradu i odavno
napu{tenu karaulu Dojkinci kaè predsednik op{tine Pirot
Vladan Vasi}. Nameravamo da tu karaulu predamo na upotrebu
planinarskom dru{tvu, a da u Klubu Vojske smestimo biblioteku i
bioskop. Mi smo MO poslali konkretnu ponudu, po kojoj odmah
moèmo da predamo kqu~eve za 17, a da do kraja 2008. izgradimo
jo{ 16 stanova razli~itih struktura i na razli~itim lokacijama
u gradu.
Po svemu sude}i dogovor izme|u MO i op{tine Pirot je blizu. Objekat Kluba Vojske je Poreska uprava procenila na vi{e od
milion evra, dok je vrednost ponu|enih stanova u novogradwi oko
milion i dvesta hiqada evra. Op{tina je novac za stanove obez1. decembar 2006.
KONVERZIJA BAZA
bedila iz buxetskih sredstava i putem izdvajawa gra|ana

u Fond za stambenu izgradwu.
U Kwaèvcu èle da na
23 hektara nekada{we kasarne formiraju industrijsku zonu i da tu smeste novu
poqoprivrednu {kolu, javno
komunalno preduze}e, vatrogasno dru{tvo i ambulantu.
Poreska uprava procenila je kasarnu govori
op{tinski menaxer Milan
\oki} na prili~no visoki
iznos od 122 miliona dinaSneàna Radovi},
ra, dok predsednik op{tine
na~elnik
Odeqewa za
Gradimir @ivkovi} isti~e
upravqawe nepokretnostima
spremnost op{tine da izgradi 1.200 kvadratnih metara
stambenog prostora na atraktivnim lokacijama u gradu.
Mi mislimo da je to vrednost koja moè da parira vrednosti kasarne kaè Gradimir @ivkovi}. Ponuda je znatno ve}a od
na{ih mogu}nosti, ali moèmo je realizovati zahvaquju}i sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana za projekat industrijske zone. Vrednost vojne imovine }e padati, a u Kwaèvcu, sasvim
sigurno, nema kupca koji bi napu{tene objekte i zemqu kupio za milion i po evra.
Koordinator op{tinskog radnog tela za industrijsku zonu u
tom gradu Jovan Isakov o~ekuje da se u zoni otvori hiqadu novih
radnih mesta i iznosi zanimqivu ideju da prioritet u zapo{qavawu imaju pripadnici Vojske koji ostanu bez posla. Po re~ima najodgovornijih qudi u Kwaèvcu, rok za razmenu nepokretnosti sa
MO ve} isti~e, zato {to odobrena sredstva ne}e mo}i da koriste
slede}e godine.
S druge strane, Milan Meni}anin tvrdi da ponuda kwaèva~ke op{tine iznosi samo polovinu od procewene vrednosti kasarne i da MO nije ovla{}eno da umawuje trì{nu vrednost bilo kog
kompleksa i obja{wava:
Mi ne odustajemo od pregovora kako bismo do{li do kona~nog re{ewa, s obzirom na interes op{tine i zna~aj tog prostora
za privredni razvoj ~itavog regiona.
Ideja o konverziji vojnih baza stara je nekoliko godina,

ali je ona, vi{e ili mawe, ostala na re~ima.
Kod nas konverzija baza ne funkcioni{e kako treba zato
{to smo je shvatili samo kao otu|ewe nepokretnosti, a to u su{tini nije prava konverzija tvrdi zamenik na~elnika Uprave
za infrastrukturu pukovnik mr Goran Dimi}. Mi treba da od
neke kasarne, u saradwi sa resornim ministarstvom i stru~nim
slu`bama lokalnih samouprava, napravimo, na primer, centar
za gerijatriju, zdravstvenu ustanovu ili dom kulture. Konverzija
ne podrazumeva da objekte koje imate poru{ite i zidate ne{to
drugo, ve} da se sa mawim ulagawima promeni namena objekata.
Zapadne zemqe imaju pozitivna iskustva u konverziji vojnih
baza, ali i potpuno druga~iju situaciju. U wima dràva finansira Vojsku, a ona u~estvuje u konverziji vojnih baza zajedno sa ministarstvima i lokalnim samoupravama. Kod nas je Vojska, pre
svega, zainteresovana da dobije odre|enu nadoknadu, dok }e o
nameni vojnih baza odlu~ivati lokalne vlasti.
U Upravi za infrastrukturu odràno je pet radnih sastanaka o konverziji vojnih baza, na kojima su u~estvovali predstavnici organizacijskih jedinica MO i G[ VS. Jedan od rezultata tih
sastanaka jeste i po~etak pilot-projekta konverzije baza u zemunskoj kasarni Aleksa Dundi}. Predvi|eno je da u delu te kasarne
bude sme{tena vojna gra|evinska ustanova Beograd, posle wene transformacije. Pilot-projekat je u fazi izrade.
Sa problemom konverzije vojnih baza suo~ile su se i sve zemqe u tranziciji, poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, BiH i Moldavije. Tim MO je pre nekoliko meseci boravio u Bugarskoj, kako
bi na licu mesta sagledao iskustva u konverziji velike vojne baze
u Razgradu (50 hektara). Prezentaciji u Bugarskoj prisustvovali
su i gradona~elnici Pirota i Kwaèvca Vladan Vasi} i Gradimir @ivkovi}. Me|utim, od najavqenog prakti~nog prikaza konverzije vojne baze nije bilo ni{ta, iako je u taj projekat uloèno
tri miliona evra. Mo`da vi|eno najboqe oslikavaju re~i predsednika op{tine Pirot Vladana Vasi}a da je za wega najkorisnije to {to je video da konverzija vojne baze nije uspela. I Ma|ari su od 1990. do 1998. godine samo pokretali inicijative,
ali bez ikakvog konkretnog rezultata. O~igledno je da zemqe u
tranziciji nisu uspele da re{e problem konverzije vojnih baza i
zato je dragocena najavqena pomo} Regionalnog centra za pomo}
u kontroli i verifikaciji naoruàwa (u okviru Foruma za pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope) na planu pronalaèwa potencijalnih me|unarodnih investitora.
Veliki broj qudi u MO i VS sa nestrpqewem o~ekuje realizaciju Master plana. Pitamo savetnika ministra odbrane Milana Meni}anina da li je optimista u pogledu wegove realizacije. On kaè:
Verujem da }e Plan biti realizovan u visokom procentu zato {to iza wega stoji Vlada Srbije. Ako ne bismo realizovali Master plan, doveli bismo u pitawe obezbe|ewe potrebnih sredstava za podsticaj i podr{ku reforme sistema odbrane i re{avawe
stambenih problema 16.500 besku}nika u MO i VS i wihovih porodica.
Nema sumwe da }e najve}e pote{ko}e u realizaciji Master
plana stvarati nepostojawe kapitala u Srbiji, a koji bi bio ekvivalentan procewenoj vrednosti imovine koju koristi Vojska. Veliko ohrabrewe, po tom pitawu, donosi i novi Ustav koji strancima
omogu}ava da sada budu i vlasnici nekretnina. Uostalom, neki inostrani subjekti ve} su iskazali veliko interesovawe za odre|ene
vojne komplekse i nepokretnosti.
Na osnovu svega re~enog, moè se zakqu~iti: Master plan je
krenuo. Dodu{e, jo{ uvek je u prvoj brzini, ali iz we se veoma lako moè pre}i u drugu, tre}u, ~etvrtu Ostaje nam i da se nadamo
da realizaciji Master plana niko ne}e postavqati nepredvi|ene
prepreke i ko~nice.
Zoran MILADINOVI]
21
B OJ N A G A \ AWA J E D I N I C A
KOPNENIH SNAGA
Bojna ga|awa artiqerijskih

i oklopno-mehanizovanih
jedinica Kopnenih snaga
na Pasuqanskim livadama
bila su prilika za proveru
osposobqenost vojnika
junske i septembarske generacije
i profesionalnog sastava
ezultati ga|awa su u granicama od vrlo dobrog do odli~nog,
{to govori da su vojnici dobro radili i u kasarnskim uslovima, pripremaju}i se za, kako se to obi~no kaè, krunu obu~avawa.
Prvog dana tenkisti iz 211. oklopne brigade izveli su {kolska ga|awa, na kojima su ni{anxije pokazale da mogu precizno poga|ati projektilima iz tenkovskih topova. Komandant 211. oklopne brigade pukovnik êdomir Brankovi} nije krio zadovoqstvo
{to su vojnici potvrdili vrednost na svom vatrenom kr{tewu.
Sli~no je bilo i na ga|awu protivoklopnim raketama, kada
su tri podoficira, ~etiri vojnika po ugovoru i {est vojnika na
odsluèwu vojnog roka, dokazali da za wih nema tajni u rukovawu
tim mo}nim oru`jem.
Wima je to prva, a verovatno i jedina ispaqena raketa u
ìvotu kaè komandir Odeqewa za obuku operatera, stariji
22
NOVE FO
vodnik Nikola Veqkovi}. Zato je dan ga|awa poseban, jer su se
uverili da mogu da vladaju raketom i pogode ciq.
Rad i obuka operatera predstavqaju sloèn posao i potrebno je da svaki od wih izvede vi{e od hiqadu opaqewa na TV trenaèrima i u kabinetima. Raketa leti 19 sekundi od borbenog
vozila pe{adije do ciqa i u tom periodu se ispaquje, prihvata
na putu za vo|ewe, vodi i navodi na ciq. Svaki detaq je vaàn,
ali posledwih ~etiri-pet sekundi odlu~uje da li }e raketa pogoditi ili ne.
Artiqerci iz vrawske 78. motorizovane brigade, leskova~ke 549. motorizovane brigade, ra{~anske 37. motorizovane
brigade i ni{ke 211. oklopne brigade imali su ne{to druga~iji
ORME OBUKE
VISOKA OSPOSOBQENOST PROFESIONALNOG SASTAVA
Ga|awe pripadnika Kopnenih snaga na poligonu Pasuqanske livade pratio je i zamenik na~elnika Odeqewa za borbenu gotovost Uprave za operativne poslove G[ VS pukovnik Borivoje Orovi} sa svojim saradnicima.
Ocene su veoma povoqne kaè pukovnik Orovi} a posebno me raduje visoka osposobqenost profesionalnog sastava i wihova ume{nost u rukovawu vatrom artiqerije i OMJ. Organizacija ìvota i rada je bila primerena terenskim uslovima, pri ~emu je veoma va`no, imaju}i u vidu broj, vrstu i
sadràje ga|awa, da su sve aktivnosti protekle bezbedno i bez ikakvih povre|ivawa vojnika i stare{ina ili kvarova i otkaza tehnike.
zadatak. Samohodni artiqerijski divizioni su haubicama 122 mm izvodili grupno ga|awe, ali su
istovremeno proveravali i rad komandira baterija. Nije re~ o rutinskom zadatku, zato {to su se
neki od artiqerijskih oficira, poput mladog poru~nika Dragoquba Tasi}a, prvi put oprobali u
takvoj ulozi.
Rezultati svih artiqerijskih sastava su odli~ni, dok parametri po kojima se ocewuju bojna ga|awa ukazuju da su ne{to boqe rezultate ostvarili
artiqerci iz 549. i 37. motorizovane brigade.
U svojoj oceni ga|awa artiqerijskih i oklopno-mehanizovanih jedinica zamenik komandanta
Kopnenih snaga general-major Vladimir Stojiqkovi} nagla{ava:
Bez obzira na poznate uslove u kojima ìvimo i radimo, uspevamo da planiramo, organizujemo i izvodimo sadràje borbene obuke i mislim da ne zaostajemo mnogo za vremenima kada
se proces osposobqavawa intenzivnije sprovodio. Sada pronalazimo nove forme obuke profesionalnih vojnika, ali teìmo i pove}awu
prakti~nih ga|awa. Ni{ta ne moè da zameni ga|awe, jer je to vrhunac svih prethodnih obuka i
stavqa ta~ku na osposobqenost. Ovde smo na poligonu primenili metod objediwavawa ga|awa
dve partije vojnika, zato {to je tako ekonomi~nije i organizacijski jednostavnije.
Zoran MILADINOVI]
23
OBUKA
VOJNI SANITET
U MIROVNOJ MISIJI
êtrdeset slu{alaca 90. klase
[kole rezervnih oficira
sanitetske slu`be i 89. klase
[kole rezervnih oficira
veterinarske slu`be, nedavno
su izveli svoju zavr{nu ve`bu.
Na proveri je bila obu~enost
i osposobqenost vojnog
saniteta za rad u me|unarodnoj
misiji. Ispit su polagali
slu{aoci, ali i nastavnici.
Ovoga puta posmatra~i su bili
wihove kolege iz Kine i
Norve{ke.
24
toku prve faze {kolovawa slu{aoci [kole rezervnih oficira mladi lekari, stomatolozi i farmaceuti, stekli su znawa iz oblasti ratne
medicine i organizacije vojnog saniteta, a koliko su ovladali tim novim znawima pokazali su nedavno na ve`bi koju su realizovali sa kolegama veterinarske slu`be. Iako je ve`ba nosila naziv Zima 2006,
zaista im se osmehnula sre}a i imali su sun~an i topao dan kao bogomdan
i za dokazivawe i za posmatrawe.
êtrdeset slu{alaca i dvadeset vojnika iz 250. raketne brigade PVO
(u ulozi markiranata) izveli su sadràje koje su osmislile odgovorne stare{ine u Centru za sanitetsku taktiku. Ovoga puta, ve`bom Medicinska podr{ka sanitetskog odreda Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN rukovodila je
ekipa lekara koju je predvodio pukovnik doc. dr Novak Milovi}. Me|u posmatra~ima su, pored na~elnika klinika VMA, bili i gosti iz Norve{ke i
Kine wihove kolege koje su na usavr{avawu na VMA.
VOJNA POQSKA BOLNICA

Ranije je vaìlo pravilo da se ve`be odràvaju uvek u drugom gradu, da
se pove}ava broj radnih ta~aka i ukqu~uje civilno stanovni{tvo, zdravstvena slu`ba, vatrogasci, policija, da pripadnici specijalnih jedinica bravurozno izvedu svoju ta~ku. Gradovi su ìveli sa svojim uniformisanim gostima i imali priliku da pitaju lekare za medicinske savete. Toga nije bilo na
ovoj ve`bi. Dodu{e, kako je rekao pukovnik dr Drago Vuji}, na~elnik Centra
1. decembar 2006.
za sanitetsku taktiku, postojala

su dva scenarija ve`be, ali je
izabrano da bude odràna u
skladu sa nare|enim ograni~ewima u obimu, pa su otpale sve
one atraktivne ta~ke i ostala je
sanitetska su{tina.
Mesto de{avawa bila je
kasarna nadomak VMA, a program se sastojao od tri ta~ke.
Prva je ona uobi~ajena, amfiteatarska, koja prati rad komande. Slu{aoci razvodnici Ogwen Gudeq, u ulozi na~elnika
{taba pretpostavqene komande,
i Nikola Deni}, na~elnik sanitetske slu`be, predo~ili su prisutnim politi~ke, vojne i sanitetske prilike u zemqi Grej
Lend, gde je raspore|ena jedinica iz na{e zemqe. Novost je {to
slu{aoci govore na engleskom
jeziku, a rad komande je pospe{en informati~kom podr{kom. Helikopterska evakuacija povre|enih i obolelih
Video-linkom uspostavqa se veza sa komandirom sanitetske ~erazvodnik Bojan Krdarevi}, dokte i sa operacionim odeqewem
KORI[]EWE BOGATOG ISKUSTVA
tor veterinarske medicine.
vojne poqske bolnice.
Norve{ki lekar je bio imU ovoj ve`bi primeweni su nova metodologija i stil
Druga ta~ka ve`be, najvapresioniran
tim podatkom, jer
rada kojim sanitet èli da se primakne radu u stranim
`nija, odvija se u vojnoj poqskoj
oni
nemaju
takvu
laboratoriju i
armijama, ali je isto tako zna~ajno da i mi imamo svoje
bolnici, dok je posledwa, saniupustio
se
u
kra}i
razgovor sa
doktrinarne
stavove
u
ratnoj
medicini
i
da
na{i
lekari
tetska prihvatnica sa helidrokomandirom
Krdarevi}em.
Za to
imaju
bogato
ratno
iskustvo,
pa
se
ni
ta
saznawa
ne
smemom, razvijena u blizini vojne
vreme su kineski lekari radoju zanemariti. Zato je potrebno na}i zlatnu sredinu
poqske bolnice. Odatle se poznalo zavirivali u svaki kutak
svetske standarde implementirati u na{u doktrinu.
vre|eni i oboleli evakui{u
bolnice na otvorenom i slikaKoncipirawe budu}ih planova rada i {kolovawa
vazdu{nim putem u Op{tu bolli se sa doma}im lekarima i
mora
da
usledi
brzo,
jer,
kako
se
na
analizi
~ulo,
nemanicu mirovne misije UN ili na
slu{aocima. A za posetioce je
mo
mnogo
vremena
za
su{tinsku
transformaciju
ovog
deVMA.
najzanimqiviji bio pacijent u
la rada. Ako uskoro postanemo ~lanica Partnerstva za
Vojna poqska bolnica je
veterinarskoj ambulanti lamir, sanitet }e verovatno vrlo brzo imati prvu smenu na
centralno mesto zbriwavawa i
brador retriver, specijalista
nekom od kriznih àri{ta u svetu.
u wu pristiù povre|eni i oboza otkrivawe minsko-eksplozivleli. A put zbriwavawa je jasan
nih sredstava. Dobro dresiran
od prijemno-trija`nog odeqewa, gde trijaù radi najiskusniji hirurg, preko dekontaminacio- pas, ~ija je obuka veoma skupa, a zdravstveno stawe veoma va`no, pruìo je {apu radoznalim posmatra~ima, a na kraju im i
nog, operacionog, reanimacionog do evakuacionog odeqewa.
U operacionom odeqewu, ìli kucavici svake vojne poqske mahnuo.
bolnice, u toku su dve operacije prva hirur{ka ekipa zbriwaSLU[AOCI SU BRIQIRALI
va prostrelnu ranu abdomena, a druga prostrelnu ranu natkolenice. Hirurzi su slu{aoci dr Sa{a Xelabxi}, dr Darko ôlakoTokom obilaska te velike poqske bolnice komandiri odevi}, dr Bojan Milojevi} i dr Milan Vladimirov, anesteziolozi qewa su bili pod vatrom pitawa wihovih stare{ina. Najvi{e
dr Neboj{a Miti}, dr Aleksandar Jordanov i dr Bojan Jovano- pitawa postavili su zamenik na~elnika VMA pukovnik prof. dr
vi}, a pacijenti dva praseta.
Rajko Hrva~evi} i glavni hirurg VMA pukovnik prof. dr NebojZna~ajna ta~ka vojne poqske bolnice jeste apoteka sa steri- {a Stankovi}, a slu{aoci su briqirali, ~ak i kad su profesolizacijom koja snabdeva lekovima i sanitetskim materijalom sva ri poku{avali da ih zbune. Pokazali su da imaju znawa ne saostala odeqewa, a tu se pripremaju i lekovi. Nezaobilazni su i mo iz organizacije rada sanitetske slu`be u vanrednim situastomatolo{ko mesto i mesto za psihotraumatozovane.
cijama nego i iz ratne medicine. A to nisu mogli da nau~e na
U sastavu vojne poqske bolnice je i veterinarsko odeqewe. fakultetu.
U wemu se uzimaju i analiziraju uzorci hrane ìvotiwskog poreMotivisanost tih mladih qudi i èqa da se do posledwih
kla i rade hemijske, toksikolo{ke, biolo{ke, parazitolo{ke i detaqa uìve u ve`bu i prenesu atmosferu ratne bolnice bila
druge analize, a imaju i mera~ radioaktivne kontaminacije. Ovo je o~igledna. I zaista su svi ti mladi}i bili sjajni, po~ev{i od
odeqewe je preko satelita direktno povezano sa Me|unarodnom dr Marka Kosti}a, komandira sanitetske ~ete, Nikole Vukobrakancelarijom za epizotije (sto~na zaraza ve~ih razmera) u Pari- ta, komandira prijemno-trija`nog odeqewa, Igora Stojanovi}a
zu i od wih dobijaju sve potrebne informacije.
sa dekontaminacionog, Sini{e Vuji}a iz evakuacionog, Neboj{e
Moèmo da detektujemo skoro sve bojne otrove nervne, \uri}a iz operacionog, Vladimira Diki}a iz apoteke sa sterizagu{qivce, plikavce, te{ke metale. Reakcije su trenutne, ~eka lizacijom, Igora Vaskovi}a sa reanimacionog i Bojana Krdarese jedan do dva minuta kaè komandir tog odeqewa slu{alac vi}a, komandira veterinarskog odeqewa.
25
OBUKA
KURS O EVROPSKOJ
BEZBEDNOSNOJ I ODBRAMBENOJ
POLITICI
U KORAK
SA UNIJOM
Zdravstveno stawe psa koji je specijalista za otkrivawe minsko
-eksplozivnih sredstava, prati se u veterinarskoj ambulanti
Svi slu{aoci su pre ove ve`be pro{li i vojni~ku obuku: ga|ali iz vatrenog oru`ja, izveli mar{ dug 10 kilometara pod punom ratnom opremom, radili svoj posao pod simulacijom avionskog napada i dejstvovali iz mar{evskog poretka (ta~nije sklawali se u zaklon), i {to je najbitnije zbriwavali povre|ene i
obolele. Potom su uve`bavali kako se napada neprijateq, razbijaju wegove linije i, na kraju, juri{a radi potpunog neutralisawa protivnika. A mnogima od wih najteè je palo podizawe {atora za vojnu poqsku bolnicu.
TEST ZA OFICIRE
Kada su se sve kockice ve`be sloìle i kada je trebalo sabrati utiske, rukovodstvo ve`be i zamenik na~elnika VMA izrazili su zadovoqstvo onim {to su prikazali slu{aoci. A da li su
slu{aoci zadovoqni onim {to su nau~ili u {koli, i radom svojih nastavnika, zna}e se kasnije, na nekoj drugoj ve`bi iz anonimnih anketa. Ve`ba je i test za oficire sanitetske slu`be kojima predstoje odlasci u mirovne misije, pa je i wihov rad bio
predmet analize.
Na{i lekari u mirovnim misijama radi}e u stranim vojnim poqskim bolnicama koje imaju pokretni rendgen-aparat,
ultrazvu~ni aparat i biohemijsku laboratoriju. Zato je posebno va`na wihova obuka. Najverovatnije }e, za prvo vreme, na{i oficiri lekari i}i na kurseve u inostranstvo, a kad se vrate u zemqu, bi}e instruktori svojim kolegama. Kupovina nove
opreme olak{a}e im budu}i rad, jer }e se sa sli~nom susretati
u misijama.
I naredna ve`ba }e doneti novine. Mo`da }e od po~etka do
kraja biti izvedena na engleskom jeziku, ili }e u rukovodstvu biti vi{e èna. Na ovoj su se, {to je tako|e novina, pojavile tri
dame, a jedna od wih u rukovodstvu ve`be.
Mira [VEDI]
Snimio Zvonko PERGE
26
Uprkos ~iwenici da su pregovori

o stabilizaciji i pridruìvawu
na{e zemqe Evropskoj uniji
privremeno prekinuti, proces
uskla|ivawa normi i standarda
se nastavqa
inistarstvo odbrane na{e zemqe ugostilo je predstavnike
Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i
Hrvatske na ~etvorodnevnom modulu obuke Evropska bezbednosna i odbrambena politika, koji je otvoren 20. novembra u beogradskom hotelu M. Sektor za politiku odbrane i Nema~ka akademija za bezbednosnu politiku organizovali su, prvi put, kurs te vrste namewen zemqama koje su u
procesu stabilizacije i pridruìvawa Evropskoj uniji. Ukupno 40 slu`benika sredweg ranga, prvenstveno iz ministarstava odbrane, spoqnih i unutra{wih poslova zemaqa Balkana, poha|a}e ~etiri povezana modula obuke, koji }e se, posle
ovog, do kraja 2007. godine odràti i u Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni.
Aktivnosti Evropske unije usmerene su ka ja~awu institucionalnih kapaciteta onih segmenata dràvne uprave koji su
nadle`ni za oblast bezbednosti, odbrane i integracije. Uprkos ~iwenici da su pregovori o stabilizaciji i pridruìvawu
na{e zemqe EU privremeno prekinuti, proces uskla|ivawa
normi i standarda se nastavqa.
PREDNOSTI
ZAJEDNI^KE BEZBEDNOSTI
Na otvarawu prvog modula, pomo}nik ministra odbrane
za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} naglasila
je da su reforme u oblasti bezbednosti u na{oj zemqi uveliko
u toku.
I Srbija i region }e, pre ili kasnije, a boqe pre, biti
deo evroatlantskih integracija. Va`no je da shvatimo da }emo
vizije ostvariti jedino edukacijom i da se precizno odredi mesto oruànih snaga u toj viziji. Moramo dati jasan odgovor na{im gra|anima za{to pla}aju Vojsku i koja je wena budu}a uloga u dru{tvu. Smatram da }e nam ovaj modul pomo}i u tim namerama rekla je Sneàna Samarxi}-Markovi}.
1. decembar 2006.
BEZBEDNOST
Gerhard Jandl, ambasador Republike Austrije, zemqe koja

je u ime EU asistirala u organizaciji modula, govorio je o zna~aju obuke u bezbednosnoj politici Unije u procesu stabilizacije i pridruìvawa. Direktor Nema~ke akademije za bezbednosnu politiku Ralf Verner Markus, ujedno rukovodilac kursa,
zahvalio je u~esnicima za pa`wu i zanimawe i izrazio nadu da
}e seminar zadovoqiti visoka o~ekivawa koja su pred wega postavqena.
Polaznici prvog modula obuke imali su priliku da se obaveste o osnovama evropske bezbednosne i odbrambene politike
(European Security and Defence Policy ESDP)i da sagledaju interese i re{ewa koja Unija predvi|a za zemqe Balkana. Uz pomo}
predava~a iz EU i sa Beogradskog univerziteta raspravqalo se
o odnosu Natoa i Rusije, odnosno Sjediwenih Ameri~kih Dràva,
o globalnoj ulozi Evrope i wenom angaòvawu u sferi sopstvenog uticaja, zatim o odbrambeno-bezbednosnoj strategiji Unije i
mirovnim misijama koje preduzima.
Polaznici kursa upore|ivali su nacionalne strategije odbrane sa ciqem da prepoznaju prednosti projekta zajedni~ke bezbednosne politike Evrope. Demokratska i parlamentarna kontrola sektora odbrane, ali i perspektive koje svaka od zemaqa
Balkana ima u tom konceptu bila su, tako|e, va`na pitawa na
seminaru.
Predavawe na Akademiji za diplomatiju

i bezbednost
STARA ISKUSTVA U
NOVIM KONFLIKTIMA
Uo~i premijere novog filma o Xemsu Bondu, Beograd
je imao prilike da vidi i pravog tajnog agenta
svetskog kalibra, nekada{weg zamenika direktora
CIA i direktora operacija Ri~arda [tolca.
Na Akademiji za diplomatiju i bezbednost Ri~ard [tolc je
odrào tri predavawa. Za studente Akademije bila je to Me|unarodna saradwa u suo~avawu sa savremenim bezbednosnim
izazovima. Predstavnici diplomatskog kora i eksperti iz
oblasti bezbednosti imali su priliku da ~uju predavawe o ulozi SAD u globalnoj borbi protiv terorizma, dok je Metodolo-
U~esnici kursa su raspravqali o ESDP i EU kao sistemu kolektivne bezbednosti, nezavisnom od Natoa, i koracima koje organizacija preduzima u procesu pro{irewa.
VEZE ZA BUDU]NOST
Prilikom sve~anog zatvarawa, rukovodilac kursa Ralf
Verner Markus ~estitao je u~esnicima i zahvalio Ministarstvu
odbrane za dobru organizaciju, ina~e, veoma zahtevnog prvog
modula obuke.
Morate ostati u kontaktu. Potrebno je da izgradite mreù i
nastavite me|usobno da komunicirate rekao je Markus i dodao:
Samo tako }e ovaj kurs ispuniti svoju pravu svrhu i na taj
na~in }ete doprineti ostvarivawu koncepta zajedni~ke evropske
bezbednosno-odbrambene politike.
Direktor Vladine kancelarije za pridruìvawe Evropskoj
uniji Tawa Mi{~evi} podràla je ideju obuke ESDP i rekla da }e
nastaviti da podràva svaku aktivnost Ministarstava u oblasti
integracija.
Savetnik ministra odbrane za me|unarodnu vojnu saradwu
Milorad Peri} sve~ano je uru~io sertifikate svim polaznicima
i pozvao ih da, kad god budu èleli, posete Beograd i Srbiju.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Zvonko PERGE
gija bezbednosne obuke bila tema namewena predstavnicima

BIA, VBA, VOA, MUP.
Slu{aoci su, recimo, saznali za{to je svojevremeno Nikita Hru{~ov odbio ameri~ku ideju da SAD i Sovjeti otvore
svoje nebo. Nakon mnogo godina, Hru{~ovqev sin, sada ameri~ki dràvqanin, priznao je da se wegov otac bojao da SAD
ne otkriju ne {ta SSSR ima, ve} da mnogo toga zapravo nema.
Ipak, da ne bi bilo zabune, pre predavawa i susreta s novinarima, gospodin [tolc je naglasio da nastupa kao privatni
gra|anin, ne kao predstavnik SAD.
Na pitawa o bombardovawu Srbije i pregovorima o Kosmetu, nije bio voqan da odgovara. Ipak, nije odbio pri~u o
raspadu SFRJ, koja je, po wegovim re~ima, bila bazi~no stabilna dràva prema kojoj je SAD imala politiku da u~ini sve
{to je bilo mogu}e da opstane, a kada je postalo jasno da je to
neodrìvo, da se mirnim putem raspadne. Za sebe kaè da je
~ovek hladnog rata, budu}i da je najve}i deo karijere proveo
upravo u tom istorijskom periodu.
S. \OKI]
27
SARADWA
VE@BA NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI
VAZDU[NA
MEDICINSKA
EVAKUACIJA
Ve`bovne aktivnosti
izvedene kod baze
Dobrosin predstavqaju
uspe{an nastavak saradwe
vrawske brigade i
Multinacionalnih
takti~kih snaga Istok,
koja je po~ela sredinom
2001. godine
28
ednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora imaju veliki zna~aj za bezbednost

na administrativnoj liniji prema Kosmetu i u samoj Kopnenoj zoni bezbednosti. Pripadnici obe oruàne snage vode ra~una o svim incidentima koji mogu
iskrsnuti i pripremaju prave odgovore na wih. S tim ciqem organizovana je
zajedni~ka ve`ba pripadnika 78. motorizovane brigade i ameri~kog kontingenta u
Multinacionalnim takti~kim snagama (MNTS ) Istok.
U rejonu baze Dobrosin izvedena je zanimqiva, sadràjna i pou~na ve`ba
Medicinska evakuacija povre|enih pripadnika Kfora iz Kopnene zone bezbednosti, a pod rukovodstvom komandanta 78. motorizovane brigade pukovnika Milosava Simovi}a i zamenika komandanta MNTS Istok ameri~kog pukovnika Vilijama
Smita. Toj zna~ajnoj aktivnosti prisustvovali su rukovodilac tima Kopnenih snaga
za saradwu sa Kforom pukovnik Branislav Pavi}, {ef zajedni~ke komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma potpukovnik Xim Sejlors, potpukovnik Voja Milovanovi} iz komisije za primenu VTS, predstavnici MUP-a, vojnici i stare{ine 78.
motorizovane brigade i Takti~kih snaga Hjuston.
Plan ve`be je da jednovremena patrola Vojske Srbije i Kfora obavqa svoje
redovne aktivnosti du` administrativne linije, na pravcu od sela Dobrosin prema
selu Kon~uq. Na poziv tima Kopnenih snaga za saradwu s Kforom, u rejon baza Dobrosin dolazi ekipa komisije za primenu VTS MNTS Istok zbog zajedni~kog izvi|awa mesta na kome je prona|eno naoruàwe. U toku prevoèwa do mesta zajedni~kog izvi|awa dogodila se saobra}ajna nesre}a, u kojoj su povre|ena tri lica (jedno
lak{e i dva teè). U daqem toku ve`be posmatra~e su vodili na~elnik operativnog
odeqewa 78. motorizovane brigade potpukovnik Milomir Ivanovi} i zamenik {efa zajedni~ke komisije major Danijel Garsija.
Potpukovnik Sejlors zahteva od pukovnika Pavi}a da se preduzmu mere obezbe|ewa evakuacije povre|enih, obave{tava operativni centar MNTS Istok i
traì vazdu{nu medicinsku evakuaciju povre|enih iz rejona baze Dobrosin. Dok
1. decembar 2006.
SMENA AMERI^KIH SNAGA

Posle ve`be Medicinska evakuacija povre|enih pripadnika Kfora iz Kopnene zone bezbednosti odràn je i
sastanak komandnog nivoa, na kome su, pored pripadnika 78.
motorizovane brigade i MNTS Istok, u~estvovali i predstavnici MUP-a i UNMIK-a.
Na sastanku su pukovnici Milosav Simovi} i Vilijam
Smit razmotrili dostignuti nivo saradwe, probleme u
spre~avawu kriminalnih aktivnosti du` administrativne
linije i realizaciju jednovremenih patrola i vru}ih linija.
Na kraju sastanka pukovnik Vilijam Smit je pripadnicima Vojske Srbije predstavio pukovnika Xefri Greba, koji }e komandovati ameri~kim snagama u narednom periodu. Naime,
vojnici i stare{ine TS Hjuston vra}aju se u svoj Teksas, a
na prostoru Kosmeta zameni}e ih vojnici i stare{ine TS
Patriot, koji stiù iz Virxinije.
~lanovi komisije za primenu VTS pruàju prvu pomo} povre|enima, pukovnik Pavi} obave{tava komandira baze Dobrosin o
nastalom doga|aju i zahteva da uputi sanitetsku ekipu. Ubrzo i
operativni centar MNTS Istok, koriste}i vru}u liniju, obave{tava komandu 78. motorizovane brigade o zahtevu za evakuaciju povre|enih, pravcu leta helikoptera i zoni sletawa.
Sanitetska ekipa sa baze Dobrosin pruà medicinsku pomo} povre|enima (jednom licu povre|ena je glava, drugom grudni
ko{, tre}em ruka) i evakui{e povre|ene sanitetskim vozilom
od mesta incidenta do mesta sletawa helikoptera. U me|uvremenu, pripadnici 78. motorizovane brigade vr{e borbeno obezbe|ewe mesta incidenta i sletawa helikoptera.
Helikopter za medicinsku evakuaciju prele}e administrativnu liniju i sle}e blizu baze Dobrosin, uz pomo} aktivira-
U~esnici ve`be
wa obojenih dimnih signala. Zajedni~ka sanitetska ekipa Vojske

Srbije i Kfora unosi povre|ene u helikopter, dok dva borbena
helikoptera pruàju podr{ku jednovremenoj patroli i sanitetskom helikopteru. Nakon ukrcavawa povre|enih, helikopter za
medicinsku evakuaciju pole}e i vra}a se pravcem kojim je doleteo. Vi{enamenski helikopter za vazdu{nu medicinsku evakuaciju, ina~e, moè da transportuje {est teè povre|enih na nosilima i dva lak{e povre|ena vojnika.
U posadi helikoptera nalaze se pilot, kopilot, leta~ mehani~ar i sanitetski tehni~ar, koji je osposobqen za izvr{avawe i sloènijih medicinskih radwi, poput upotrebe aparata za
disawe ili reanimaciju. Helikopter moè da se koristi u svim
vremenskim uslovima. Planom ve`be predvi|eno je da se, ako
helikopter Kfora ne moè da sleti, onda se povre|eni transportuju sanitetskim vozilom 78. motorizovane brigade do administrativne linije, gde bi ih ~ekalo ambulantno vozilo
MNTS Istok. Jednovremene patrole se, u tom slu~aju, stavqaju u funkciju obezbe|ewa mesta ukrcavawa.
Posle uspe{no izvedene ve`be, komandant 78. motorizovane brigade pukovnik Milosav Simovi} istakao je da ve`bovne aktivnosti kod baze Dobrosin predstavqaju uspe{an nastavak saradwe vrawske brigade i MNTS Istok, koja je zapo~eta sredinom 2001. godine.
Ve`ba je mala po broju
u~esnika rekao je pukovnik Simovi} ali primewiva u realnoj situaciji. Ujedno, realizacija zajedni~ke ve`be doprinosi ve}oj bezbednosti regiona i
boqem odnosu lokalnog stanovni{tva prema pripadnicima
Vojske Srbije.
Zamenik komandanta MNTS
Istok pukovnik Vilijam Smit
sloìo se sa takvom ocenom i
ve`bu ozna~io kqu~nim trenutkom jednogodi{we saradwe.
Pokazalo se istakao je
pukovnik Smit da moèmo sara|ivati u svim situacijama, pa
i kada su qudi u opasnosti. Nadam se da }e ostali pripadnici
MNTS slediti ovaj vid saradwe
koji mi imamo sa 78. motorizovanom brigadom, zato {to je to
primer koji treba slediti.
Zoran MILADINOVI]
Snimili u~esnici ve`be
29
SARADWA
TRANSFORMACIJA
ORU@ANIH SNAGA
RUMUNIJE
@URNO
NAP RED
Od po~etka devedesetih
godina pro{log veka
rumunske oruàne snage
pro{le su dug i zna~ajan
put, na kome su se mnogo
promenile, smawile i
postale efikasnije,
sposobne
da ispune svoje obaveze
u zemqi i van we.
U tome im pomaè
i dobro postavqen
okvir za komunikaciju
sa javno{}u.
30
ransformacija rumunske vojske vodi ka stvarawu novih kapaciteta koji omogu}avaju toj zemqi da se suo~i sa sada{wim i budu}im bezbednosnim izazovima, rizicima i pretwama.
Glavni ciq transformisawa je stvarawe moderne, profesionalne vojske, sa
kapacitetima koji omogu}avaju weno angaòvawe u {irokom spektru misija.
KORAK PO KORAK
Rumuni su odredili tri slede}e faze transformacije. Prva se odnosi na

zavr{avawe bazi~nog restrukturisawa (20062007), druga na operacionalnu
(20082015), a tre}a na tehni~ku integraciju u Nato i EU (20152025).
U skladu s procesom transformacije svoje armije, Rumunija se osposobqava
za u~estvovawe u raznim operacijama kako bi osigurala svoju, ali i bezbednost
saveznika, promovisala regionalnu i globalnu stabilnost, ukqu~uju}i i upotrebu
odbrambene diplomatije i podr{ku centralnim i lokalnim vlastima u vreme vanrednih stawa koja nisu izazvana oruànim sukobom.
Te zadatke obavqa ne{to vi{e od 90.000 qudi, koliko ih je zaposleno u Ministarstvu nacionalne odbrane Rumunije. Od tog broja, ima gotovo 76.000 vojnika i 16.000 civila. No, to nije kona~na cifra: planirano je da se armija do
2015. godine smawi za jo{ 10.000 pripadnika. Uz to, po~ev od 1. januara idu}e
godine, rumunski mladi}i ne}e vi{e imati obavezu da sluè vojni rok, budu}i da
se on ukida.
Kopnena armija ima 45.700 pripadnika od kojih su 39.450 vojnici, a 6.250
civili. Mornarica ima 7.700 qudi, i to 6.100 vojnika, a 1.600 civila. U vazduhoplovne snage ukqu~eno je 10.550 qudi (8.980 vojnika i 1.570 civila).
Kako bi odgovorila potrebama svog geostrategijskog poloàja, rumunska vlada razmatra podràvawe razvoja i institucionalnih i borbenih kapaciteta vojnih struktura, opremawe armije i logistike, bez kojih se postavqene misije ne
mogu sprovesti.
Za to su naravno, potrebna odgovaraju}a sredstva. Koliko, dakle, Rumuni,
odvajaju za odbranu? Prema vladinom programu, u periodu 20052008. predvi|eno je godi{we odvajawe 2,38 odsto nacionalnog dohotka. Buxet za odbranu za
2006. godinu iznosi 2,3 milijardi ameri~kih dolara. Od te sume 33 odsto usmereno je na qudstvo, 30 za obuku i misije, na odbrambene investicije utro{i}e se
20 odsto, dok }e 17 odsto biti usmereno na ostale potrebe.
Od rumunske vojske o~ekuje se da bude istovremeno sposobna da odbrani nacionalnu teritoriju od vojne agresije i pomogne civilnim vlastima u vanrednim
situacijama u miru. Pred wom je i ispuwavawe obaveza u Natou, EU, regionalnim
organizacijama i koalicijama i u~estvovawe u me|unarodnim misijama pod okriqem Natoa, EU, UN i koalicija.
Najva`niji zadaci odbrambene politike Rumunije u prvoj dekadi 21. veka odnose se prvenstveno na wenu konsolidaciju kao ~lana Natoa i ulaska u EU, te razvijawu strategijskog profila koji }e biti u skladu s tim organizacijama. Pri tome
je Rumunija sebi postavila ciq da pove}a svoje odbrambene sposobnosti, promovi{e stabilnost na Balkanu i regiji Crnog mora, u~estvuje u evropskoj bezbedno1. decembar 2006.
snoj i odbrambenoj politici, nadgleda obaveze kao ~lan Natoa i

ukqu~i se u borbu protiv terorizma. Uostalom, prema broju trupa
koje su u to ukqu~ene, Rumunija je na sedmom mestu me|u nacijama
koje su se pridruìle toj borbi. Vi{e od 2.000 Rumuna bilo je angaòvano u posledwih 12 meseci na Balkanu, u Avganistanu i Iraku, u okviru Natoa, EU, UN ili u koaliciji.
Zna~ajno je da je Rumunija me|u prvim zemqama nekada{weg
Isto~nog bloka razumela zna~aj u~estvovawa u mirovnim operacijama i stavila svoje oruàne snage u funkciju spoqne politike,
poslav{i deo trupa u me|unarodnu misiju u Avganistanu. Kasniji
doga|aji navode na zakqu~ak da je to bio pravi potez koji je izuzetno doprineo spoqnoj politici zemqe, a vojsku potvrdio kao
snagu koja dru{tvo pokre}e unapred.
OKVIR ZA KOMUNIKACIJ U
U transformaciji rumunska vojska morala je da traì put za
komunicirawe sa sopstvenim pripadnicima, ali i spoqnom javno{}u. Vanredne situacije, novi doga|aji kao {to su u~estvovawe
u mirovnim operacijama i drugo, stavqaju vojsku u sredi{te pa`we javnosti, sa mno{tvom pitawa na koja treba dati trenutne
odgovore. To name}e potrebu da se sa velikim brojem ciqnih gru-
IZ STATISTIKE
Rumunija ima 22.329.977 stanovnika koji ìve na teritoriji od 237.500 kvadratna kilometara, na koliko se
zemqa prostire. Pored Srbije, okruùju je i Moldavija,
Ukrajina, Ma|arska, Bugarska.
Bruto nacionalni dohodak je 2004. godine iznosio
171.5 milijardi dolara, odnosno 7.700 po glavi stanovnika. Zemqa je 2004. godine postala ~lan Natoa, a o~ekuje se
da }e 2007. u}i i u Evropsku uniju.
pa komunicira brzo, ta~no i ve{to. Imaju}i sluha za komunikaciju s javno{}u, Rumuni su napravili Direktorat za odnose s javno{}u, ~iji je osnovni ciq zadobijawe poverewa javnosti i podr{ke za aktivnosti rumunskih OS. Svoj rad Direktorat zasniva
na vrednostima kao {to su otvorenost u komunikaciji, odgovornost prema javnosti i profesionalizam. Direktorat, ~iji je ekvivalent u Vojsci Srbije Uprava za odnose sa javno{}u, vitalni je
element koji treba da osigura komunikaciju izme|u vojnog establi{menta sa doma}om i me|unarodnom javno{}u. Aktivnosti PR
u rumunskoj vojsci zasnivaju se na zakonskoj osnovi, po~ev od
Ustava, preko zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog interesa, odgovaraju}e odluke Vlade, nare|ewa ministra
odbrane itd. Sistem odnosa sa javno{}u MO Rumunije sa~iwavaju Direktorat, kome su pot~iweni Medija grupa MO, lokalni vojni mediji (~asopisi, magazini, teritorijalni radio i TV studio) i
PR strukture koje ~ine PR uredi i oficiri, te PR oficiri koji
uz ostale du`nosti u trupi, imaju i to zaduèwe. Konkretni proizvodi Direktorata su brojni, i obuhvataju veb sajt
(www.mapn.ro), pres obave{tewa, intranet, pres pregled, video i
CD prezentacije, tri ~asopisa, pres materijale itd.
Rumuni puno pa`we posve}uju ovom segmentu razvoja oruànih snaga, za koji su uradili i strategiju javnog informisawa, u
~emu su im pomogla iskustva nekih ~lanica Natoa. Direktorat je
tehni~ki dobro opremqen, sa pa`qivo odabranim i kreativnim
qudima, na ~ije se usavr{avawe gleda kao na zna~ajno ulagawe.
Rumunska iskustva danas predstavqaju vrednost na samo za
wih, ve} i za sve one koji èle da brè u|u u budu}nost i izbegnu po~etni~ka saplitawa.
Sneàna \OKI]
NA[A DELEGACIJA U BUKURE[TU

Po~etkom novembra, zastupnik na~elnika Uprave za odnose sa javno{}u potpukovnik Zoran Puha~ posetio je Ministarstvo odbrane Rumunije. Ciq posete bili su ekspertski razgovori u oblasti odnosa sa javno{}u, vo|eni radi unapre|ivawa
aktivnosti Uprave.
Potpukovnika Puha~a primio je zamenik direktora Direktorata za odnose s javno{}u Rumunije, pukovnik Kristinel Giga
sa saradnicima.
Pukovnik Giga izloìo je razvoj, organizaciju i strukturu
Direktorata, te normativna dokumenta na kojima zasniva svoje
aktivnosti. îwenica da imaju vojnike u inostranstvu, u mirovnim operacijama, naro~ito u Iraku i Avganistanu, navela je Rumune da pored internog razvijaju i eksterno informisawe. U
traèwu na~ina da svoj posao obave {to boqe, nisu se ustezali
da u~e od drugih, kao {to su SAD, Francuske, Velika Britanija,

i da svoje pripadnike {aqu na usavr{avawe u inostranstvo.
Danas rumunske snage raspolaù, izme|u ostalog, sa internim TV studijom, koji im omogu}ava da prave kratke priloge
koje emituju na nacionalnoj televiziji, i radio studijom, koji
nedeqno priprema dva programa za nacionalni radio, a slu{a
ga neverovatnih tri miliona qudi.
Vojni radio program je potpuno digitalizovan, a uskoro }e
biti nabavqena jo{ savremenija oprema. Pored toga, trenutno
se razmi{qa i o emitovawu TV programa preko satelita.
Uz to, rumunske OS {tampaju tri ~asopisa. Jedan od wih je
Vojni posmatra~, koji izlazi jednom nedeqno u 11.000 primeraka i deli se besplatno. Mese~nik Viata Militaria izlazi u 2.000
primeraka i namewen je predstavqawu savremenih rumunskih
vojnih operacija i onih iz Drugog svetskog rata. Spirit Militar Modern, koji izlazi prose~no ~etiri puta godi{we u 2.000 primeraka, specijalizovan je za sociolo{ke i psiholo{ke teme koje doti~u prvenstveno pripadnike oruànih snaga. Veoma zna~ajan proizvod je i veb sajt.
U misije u inostranstvu putuje grupa od tri pripadnika Direktorata: kamerman, fotoreporter
i novinar, koji pored svog posla
moraju poznavati i engleski jezik.
31
DOGA\AJI
Sve~anost u Vaqevu
Snimio Z. PERGE
NOVI
CENTAR VEZE
OBELE@EN DAN
250. RAKETNE BRIGADE PVO
Kao i minulih godina i ovog
24. novembra, u krugu kasarne
na Bawici, sve~ano je obeleèn
dan 250. raketne brigade
protivazduhoplovne odbrane
na ~ijem ~elu je komandant
pukovnik Stanko Vasiqevi}
Posle raporta komandantu Vazduhoplovstva i PVO pukovniku Draganu Katani}u, pozdrava zastavi, intonirawa dràvne
himne i minuta }utawa posve}enog svim preminulim i poginulim pripadnicima te herojske brigade koja je branila nebo Beograda i 1999. godine, obrativ{i se impozantnom stroju i brojnim visokim zvanicama i
gostima, komandant 250. rbr PVO Stanko
Vasiqevi} je rekao da je tokom 44 godina
postojawa ova jedinica ostvarila mnoge
uspehe ali i da je u odbrani neba prestoni-
ce devet pripadnika brigade poloìlo ìvot na oltar otaxbine i dodao:

Znala~kom i herojskom borbom te
1999. godine protivniku smo naneli velike i za wega neo~ekivane gubitke obarawem 14 aviona i 10 krstare}ih raketa me|u kojima su bili i nevidqivi F-117A i
F-16. Za heroizam iskazan u odbrani otaxbine brigada je tada dobila najvi{e ratno odlikovawe orden narodnog heroja.
Posle vojni~kog dela sve~anosti, delegacije General{taba Vojske Srbije, komande Vazduhoplovstva i PVO i 250. rbr
PVO, porodice i rodbina, poloìle su cve}e na spomen-obele`je poginulim pripadnicima brigade, posle ~ega je izveden kra}i
kulturno-umetni~ki program. Druèwe sada{wih i biv{ih raketa{a sa brojnim gostima i prijateqima Brigade, nastavqeno
je po tradiciji u vojni~kom restoranu.
D. K. M.
OKRUGLI STO U CENTRU

ABHO U KRU[EVCU
U Centru za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu 28. novembra odràn je
okrugli sto Formirawe regionalnog centra ABH odbrane u Kru{evcu. Tom prilikom, razmatrane su mogu}nosti izvo|ewa
prakti~ne obuke stranih stru~waka i inspektora Organizacije za zabranu upotrebe hemijskog oru`ja (OPCW Organization
for Prohibition of Shemical Weapons) u Centru.
Ciq okruglog stola je prepoznavawe
i definisawe uloge Centra u savremenim
uslovima i sagledavawe mogu}nosti za po-
32
dr{ku i pomo} u ostvarewu projekta Regionalnog centra ABHO.

Radom okruglog stola rukovodio je
predsednik Nacionalne komisije za sprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog
oru`ja Srbije ambasador Bratislav \or|evi}. Sastanku u Kru{evcu prisustvovali
su i predstavnici zainteresovanih resora i institucija Republike Srbije, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i predsednici op{tine Kru{evac i Rasinskog
okruga.
U prisustvu visokih zvanica iz General{taba i Operativnih snaga Vojske

Srbije, predstavnika javnog, kulturnog i
privrednog ìvota, Srpske pravolsavne
crkve, MUP-a i bora~kih organizacija i
udruèwa, u vaqevskoj kasarni Vojvoda
@ivojin Mi{i} odràna je 16. novembra sve~anost povodom obeleàvawa Dana roda pe{adije.
Sve~ani skup pozdravio je komandant Vaqevske motorizovnae brigade pukovnik Milan Nedeqkovi} koji je podsetio da je 16. novembra 1914. godine otpo~ela slavna Kolubarska bitka. Komandant Operativnih snaga VS general-major Dragan Kolunxija najavio je da }e, u
prvoj polovini naredne godine, shodno
reformi Vojske, umesto Vaqevske motorizovane brigade biti formiran jedan
bataqon profesionalaca iz sastava novoformirane Druge brigade KoV-a, jedan
raketni artiqerijski divizion i centar
za obuku vojnika.
êstitke pe{adincima uputili su
predsednik Skup{tine op{tine Vaqevo
dr Jovan Tomi} i novoustoli~eni episkop
vaqevske eparhije gospodin Milutin.
Tom prilikom u vaqevskoj kasarni
general Dragan Kolunxija sve~ano je pustio u rad moderni stacionarni centar
veze koji je, sa najsavremenijom Alkatelovom digitalnom centralom, kapaciteta
500 telefonskih brojeva, umreèn u vojni sistem veza i u Telekom Srbije.
D. S.
Osnovni kurs
za mirovne operacije
PRVE DIPLOME
U General{tabu Vojske Srbije 17. novembra odràna je sve~anost povodom zavr{etka osnovnog kursa mirovnih operacija za profesionalne oficire. Po ugledu
na iskustva stranih armija, Centar za mirovne operacije prvi put je izveo kurs ove
vrste za 37 polaznika. Za deset radnih dana stare{ine su obradile 11 tema, uz pomo} predava~a iz Vojske, civilnih struktura i predstavnika stranih oruànih snaga.
Obra}aju}i se polaznicima i saradnicima, na~elnik Centra pukovnik Petar
]ornakov izrazio je zadovoqstvo postignutim rezultatima i naglasio da je ovaj kurs
samo po~etak wihovog usavr{avawa za
obavqawe du`nosti u mirovnim misijama.
Program kursa je planiran na osnovu modula za obuku snaga Ujediwenih Nacija i obuhvata oblasti me|unarodnog humanitarnog prava, {tabnog rada i civilno-vojne saradwe.
A. P.
1. decembar 2006.
SPECIJALNI PRILOG 15
REFORMA
SEKTORA
BEZBEDNOSTI
SRBIJE
BEZBEDNOST JE
JAVNO DOBRO
eforma sektora bezbednosti u Srbiji moè biti uspe{na samo

ako je sastavni deo demokratske reforme ~itavog dru{tva, a to
zna~i i wegovih institucija. Uputno je stoga jo{ jednom naglasiti
da taj proces zahteva i simultanu reformu politi~kog i
ekonomskog sistema. Ovaj bi poduhvat trebalo da rezultira
podizawem kapaciteta dràve za dobro i odgovorno upravqawe i
vladawe svim resursima dru{tva radi dostizawa i uve}awa
bezbednosti kao javnog dobra.
U SKLADU
SA NAÊLIMA
DEMOKRATSKOG DRU[TVA
Postoje brojni razlozi za javnu

i stru~nu raspravu o
dostignu}ima u dosada{woj
reformi sektora bezbednosti
Srbije. Prvi proizilazi iz
~iwenice da je Srbija,
postav{i samostalna dràva,
kona~no dobila mogu}nost
da zate~eni sektor uredi u
skladu sa svojim bezbednosnim
potrebama i ekonomsko
-socijalnim mogu}nostima.
Dodajmo i da je time stekla
dodatnu priliku da taj sektor
uredi u skladu sa na~elima
demokratskog dru{tva, kome je
bezbednost pojedinca
(gra|anina) prava mera i
krajwa svrha.
34
ODGOVORNO
UPRAVQAWE
RESURSIMA
rbija bi, isto tako, pri (pre)ure|ivawu sektora bezbednosti trebalo da vodi
ra~una o stalnom rastu me|uzavisnosti nacionalne, regionalne i globalne
bezbednosti. To joj i nalaè da sistem bezbednosti uredi u skladu sa svojom
unutra{wom i spoqnom politikom, koja smera, barem verbalno, ka celovitom
ukqu~ewu Srbije u evroatlantsku zajednicu, tim pre {to se u vrhu liste kriterijuma za prijem u EU i Nato nalazi zahtev za ure|ewe sektora bezbednosti po
standardima modernog i stabilnog demokratskog dru{tva. Stoga i tempo ukqu~ivawa Srbije u evroatlantsku zajednicu direktno zavisi od wenih dometa u reformi dràvnih, ali i nedràvnih (privatnih) aparata sile. Razumno je o~ekivati da }e i narodni zastupnici u Skup{tini Srbije znatan deo svoje budu}e pa`we
posvetiti reformi mesnog sektora bezbednosti. Da bi nameravana rasprava bila delatna, treba prvo precizno popisati {ta je, kako i koliko izmeweno u sektoru bezbednosti Srbije od dolaska na vlast (pro)demokratskih snaga (oktobar
2000. godine). Drugim re~ima, treba proveriti da li su nove vlasti iskoristile
postoje}e mogu}nosti za reformu zate~enog stawa. Tek }e u tom postupku biti mogu}e prepoznati i utvrditi kqu~ne razloge i/ili prepreke za wegovu brù i uspe{niju reformu.
Dobijeni rezultati trebalo bi da omogu}e izradu i primenu celovite dràvne strategije, a potom i dràvnog plana, za nastavak zapo~ete reforme. Dodajmo
da se tek s osloncem na ste~ena saznawa mogu pouzdanije proceniti reformski kapaciteti ne samo aktuelnih nosilaca vlasti i ovla{}ewa u sektoru bezbednosti
ve} i celog dru{tva. Da bi bila uspe{na, ova analiza treba da po~iva na holisti~kom pristupu reformi sektora bezbednosti u Srbiji. Ovaj pristup nalaè, iz1. decembar 2006.
me|u ostalog, da se pri pra}ewu pojedina~nih tokova i merewu

wihovih rezultata sve vreme ima na umu celina sektora bezbednosti, odnosno visoka unutra{wa povezanost i me|uzavisnost
aktera i komponenata koji ga konstitui{u. Drugim re~ima, reformu sektora bezbednosti treba uvek posmatrati in toto. U slu~aju Srbije to dodatno nalaè da se re~ena reforma razmatra
kao specifi~an oblik i/ili prostor materijalizacije nameravanih demokratskih promena zate~enog poretka, jer postoktobarska iskustva jasno pokazuju da se bez radikalne reforme sektora bezbednosti, a posebno dràvnih aparata sile, u Srbiji
ne mogu stvoriti ni po~etne, a kamoli dovoqne, pretpostavke za
uspostavu demokratskog poretka. [tavi{e, brì ekonomski i
socijalni oporavak, a time i daqi razvoj Srbije direktno zavise od dostignutog stepena pojedina~ne, grupne i kolektivne bezbednosti u woj.
REORGANIZACIJA N IJE I R EFORMA

Verovatno da }e strani investitori, kako nas upozoravaju
ekonomisti, jo{ oklevati ili odlagati da uloè svoj novac u privredu Srbije, sve dok ona ne postane pravno ure|ena i bezbedna
politi~ka zajednica. Utoliko reforma sektora bezbednosti jeste
ne samo preduslov ve} i kqu~na alatka za brì i odrìv razvoj
Srbije. U postkonfliktnom i postautoritarnom dru{tvu, kakvo je
srpsko, ta reforma je, dakle, ne samo preduslov ve} i krajwi
produkt demokratskog preobraàja mesnog dru{tva. Zbog toga reforma sektora bezbednosti u Srbiji moè biti uspe{na samo
ako je sastavni deo demokratske reforme ~itavog dru{tva, a to
zna~i i wegovih institucija. Uputno je stoga jo{ jednom naglasiti
da reforma sektora bezbednosti zahteva i simultanu reformu politi~kog i ekonomskog sistema. Ovaj bi poduhvat trebalo da rezultira podizawem kapaciteta dràve za dobro i odgovorno upravqawe i vladawe
(Good Governance) svim resursima dru{tva radi dostizawa i
uve}awa bezbednosti kao javnog
dobra. Pri razgovoru o reformi sektora bezbednosti u Srbiji ~esto se ima na umu preobraàj dràvnih aparata sile, pre
svega vojske, policije i tajnih
slu`bi. Me|utim, pojmom sektor
bezbednosti danas, ne samo u
stru~noj literaturi ve} i u politi~kom saobra}aju, pored
ostalih obuhvataju se i civilni
naredbodavci, odnosno ovla{}eni, kao {to je to parlament,
kontrolori pomenutog sektora i
wegovih aktera.
Time se, me|utim, ne iscrpquje lista u~esnika u pomenutoj reformi. Potrebno je, izme|u ostalog, propitati ulogu civilnog dru{tva u ovoj reformi.
Ne mawe je va`no utvrditi i istraìti oblike i efekte dràvne i nedràvne, materijalne i
nematerijalne pomo}i koju Srbiji u reformi sektora bezbednosti pruàju spoqa{wi akteri
(jedina~ne dràve, me|unarodne vladine i/ili nevladine organizacije). Bilo bi zanimqivo saznati, izme|u ostalog, {ta donatori misle o tome kako je wihova pomo} iskori{}ena, te da li je
i kome ona bila od koristi. Jo{ je potrebnije saznati {ta primaoci u Srbiji dràvne institucije i organi, ali i akteri civilnog dru{tva misle o pristigloj pomo}i. Neophodno bi, nadasve bilo, da svi oni javnost i/ili Skup{tinu Srbije izveste o
na~inima na koji su iskoristili datu pomo}, tim pre {to je doma}a javnost uglavnom uskra}ena za saznawe da je dràva Srbija
glavni primalac stranih donacija, koje bi trebalo da joj pomognu
da uve}a svoje upravqa~ke kapacitete. Obnarodovawem ove ~iwenice bio bi, izme|u ostalog, suèn prostor za cikli~no, a politi~ko, odnosno patriotsko, sumwi~ewe nevladinih organizacija i wihovih aktivista. Doga|aji nakon svrgavawa biv{eg reìma upozoravaju da dostignu}a u reformi sektora bezbednosti
Srbije uveliko zavise od toga kako mesne politi~ke elite i nosioci vlasti razumeju i interpretiraju sadràje i ciqeve ovog poduhvata.
MO ] JAVNA I T AJNA
Istraìva~ki nalazi ukazuju na dominaciju redukcionisti~kog pristupa. Time nestaje, ili biva prepokrivena, ranije nazna~ena, povezanost izme|u demokratske reforme srpskog dru{tva i
wegovog sektora bezbednosti. Redukcijom se u prvom koraku ona
naj~e{}e svodi na reformu dràvnih aparata sile vojske, policije i tajnih slu`bi. Zbog toga javnoj i stru~noj pa`wi ~esto izmi~u drugi nosioci bezbednosnih ovla{}ewa. U javnosti se malo
zna da su, na primer, poreski i carinski organi ovla{}eni da
primewuju posebne mere nadzora
gra|ana, koje tradicionalno pripadaju tajnim slu`bama. Jo{ mawe se zna, da li su i koliko ti novi posednici (tajne ili skrivene)
mo}i nad gra|anima i dru{tvom
podvrgnuti parlamentarnoj kontroli i javnom nadzoru. Reforma
se u slede}em koraku veoma ~esto
svodi na reorganizaciju dràvnih
aparata sile. Odatle se promene
u wihovom brojnom sastavu, unutra{woj organizaciji i formaciji nastoje prikazati kao glavni i
jedini sadràj reforme. Prenebregava se pri tom ~iwenica da
reorganizacija jeste bitan preduslov za reformu, ali da se reforma ne iscrpquje, odnosno ne
zavr{ava reorganizacijom. Da
bude teè, reformi sektora bezbednosti u Srbiji naj~e{}e se
pristupa parcijalno. Svedoci smo
relativno zasebnih i izolovanih
promena u svakom od delova oruànih snaga. Nema dovoqno dokaza da izme|u promena, na primer,
u tajnim slu`bama, odnosno policiji ili vojsci postoji, makar i
posredna, strategijska i operativna veza. To je, pak, o~ekivani
proizvod nepostojawa dràvne
strategije i dràvnog plana za reformu oruànih snaga, odnosno
sektora bezbednosti. Da bude te-
35
è, javnosti jo{ uvek nije saopbezbednosne interese. Tim vi{e

BEZBEDNOST U OKVIRU EVROATLANTSKIH STRUKTURA
kad je re~ o zemqama zapadnog
{teno koliko }e ko{tati nameBalkan, iz kojih su im tokom
ravana reforma. Odatle se i ne
Svaka dràva mora da odlu~i na koji }e na~in osiguproteklih petnaest godina stizna iz kojih }e izvora te pare
rati svoju bezbednost. Vlada Srbije i sve demokratske
zale, posredno i neposredno,
eventualno pristi}i.
politi~ke snage u Srbiji rekle su da bezbednost Srbije vide
zna~ajne pretwe za wihovu bezPovrh svega, nedostaju vau okviru evroatlantskih struktura. Ovo je ~iwenica koju
bednost.
qani konstitucionalni, zakonski
ê{ka Republika sna`no podràva. Da bi Srbija mogla da
Vidqivo je, isto tako, da se
i institucionalni okviri i propristupi evroatlantskim strukturama mora da sprovede repri zauzimawu stava prema ulacedure za saradwu unutar sektoforme u sektoru bezbednosti i u tom smislu je konferencisku Srbije u Evropsku uniju, a pora bezbednosti. U prilog tome
ja Reforma sektora bezbednosti u Srbiji dostignu}a i
gotovo u Nato, i daqe i uglavnom
govore i mawkavosti tek usvojeperspektive, koju su organizovali Centar za civilno-vojne
barata politi~kim, odnosno
nog Ustava Srbije. Ustavopisci
odnose, @enevski centar za demokratsku kontrolu oruànih
ideolo{kim razlozima. Nedosu, naàlost, propustili jedinsnaga, veoma bitna. Pitawe reformi u bezbednosnom sekstaje dokumentovana analiza
stvenu priliku da stvore sve potoru u Srbiji izuzetno je va`no i to svi danas prepoznaju.
mogu}ih koristi i/ili {teta, bez
trebne pretpostavke za reforê{ka Republika }e i u budu}nosti podràvati sve napore
koje nije mogu}e doneti raciomu, odnosno za dobro i odgovorSrbije da sprovede svoje bezbednosne reforme i krene ka
nalnu odluku. Jo{ mawe se javno
no upravqawe sektorom bezbedevroatlantskim strukturama, strukturama bezbednosti, koraspravqa o nepoznanicama nanosti i pripadnim dràvnim i
riste}i i iskustva ê{ke Republike.
javqene integracije. Izvan su
nedràvnim aparatima sile.
Ivan JESTRAB
ozbiqnog uvida javnosti, na priUtoliko je potrebno ako se hozamenik {efa misije, Ambasada ê{ke Republike u Srbiji
mer, nedoumice sa kojima su suo}e uspe{no sprovesti reforma
~eni Nato i EU. Drugim re~ima,
sektora bezbednosti, te aparati
da bi vlasti i gra|ani Srbije
sile staviti pod efektivnu demodoneli optimalne odluke, oni
kratsku civilnu kontrolu i javni
prvo treba da znaju da li }e i
nadzor takore}i odmah zapo~ekako Nato i EU odgovoriti na
ti proceduru izmene, odnosno
izazove pred kojima su se danas
dopune tek usvojenog Ustava. Upona{li.
redo sa tim treba hitno izradiNe mawu pa`wu zavre|uje
ti i usvojiti zakone za ure|ewe
~iwenica da nosioci vlasti u
sektora i sistema bezbednosti u
ovoj zemqi integraciju pre~eSrbiji, te za (pre)ure|ewe odnosto koristi kao alibi za svoje
sa izme|u dru{tva i wegovih
(ne)delovawe. Wom oni, izme|u
oruànih snaga. To, dabome, podostalog, ho}e sebe da za{tite
razumeva i preure|ewe, odnosno
od negativnih socijalnih, ekodemokratsko ure|ewe odnosa
nomskih i politi~kih (izbornih)
unutar svake od komponenti tih
posledica svog evroatlantsnaga. Uprkos predo~enom, ~ini
skog opredeqewa. U toj se onda
se da u javnosti Srbije preovlata~ki i teku}a reforma javno
|uje uverewe da je od oktobra
2000. godine, ipak, postignut vidan, mada nejednak, napredak u doìvqava, odnosno implicite politi~ki tuma~i, kao ne{to
reformi, odnosno reorganizaciji dràvnih aparata sile. Ne- {to je spoqa nametnuto i iznu|eno. Ne ~udi stoga da u delu javsporno je da su dràvni aparati sile stavqeni pod civilnu kon- nosti, a posebno u medijima, preovladava shvatawe da glavnu
trolu. Vidqivo je, me|utim, da je sva mo} koncetrisana u izvr{noj odgovornost za sporu reformu, na primer, vojske, policije i
vlasti, te da parlament i javnost, dakako zbog razli~itih razloga, tajnih slu`bi snose generali, odnosno direktori bezbednosnih
agencija. Gubi se iz vida da su oni, u krajwoj instanci, samo nene praktikuju dovoqno svoja kontrolna i nadzorna ovla{}ewa.
posredni izvr{ioci politi~ke voqe, ili odluka, civilnih noALIBI Z A N EDELOVAWE silaca vlasti.
To ne spori da re~eni generali i direktori mogu, zahvaqujuPrimetno je, tako|e, da nadle`na ministarstva i ~elnici }i mo}i koju poseduju, da opstrui{u reformu. Zato treba podvu}i
oruànih formacija razli~ito vrednuju svoja dostignu}a u re- da dràvni aparati sile ne mogu, pa ~ak i ako ho}e, da reformiformi. Sti~e se utisak da samopercepcija i/ili samovrednova- {u sami sebe. Da bi svoj posao obavili vaqano, oni prethodno
we znatno zavise od li~ne jedna~ine ~elnih rukovodilaca i na- od civilnih vlasti moraju da dobiju jasna i precizna uputstva i
redbodavaca. To je jo{ jedan pokazateq ~iwenice da unutar sek- nare|ewa. To ove vlasti obavezuje da oruànim snagama stvore
tora i/ili oruànih snaga postoje razlike u poimawu i prakti- sve potrebne uslove i pretpostavke za uspe{no reformisawe.
kovawu reforme sektora bezbednosti, iz kojih nu`no slede ne- Odatle kqu~nu odgovornost za tokove i rezultate reforme sektojednaka kriti~nost prema rezultatima svog delovawa.
ra bezbednosti u Srbiji snose parlamentarne politi~ke partije
Nesporan je, tako|e, i rast podr{ke aktuelne vlasti i jav- i wihovi predstavnici koji obavqaju kqu~ne dràvne funkcije.
nosti kada je re~ o ukqu~ewu Srbije u evroatlantsku zajednicu. Tek potom listi odgovornih treba pridodati ~elnike svake od komîni se, me|utim, da nedostaje jasna i dovoqna svest o bezbed- ponenti oruànih snaga. Jer, ako i kad zakaù generali ili dinosnoj dimenziji te integracije. Suvi{e ~esto se gubi iz vida da rektori, ne smeju zakazati oni kojima su gra|ani, u svom najboje opredeqewe gra|ana i dràva evroatlantske regije za inte- qem interesu, poverili da u wihovo ime upravqaju sektorom bezgraciju bilo motivisano prvenstveno wihovim htewem da uve}a- bednosti, odnosno komanduju posednicima dràvne sile.
ju svoju bezbednost. Ne ~udi stoga da oni kada danas odlu~uju da
Miroslav HAXI]
direktor Centra za civilno-vojne odnose
li }e i koga primiti u svoju zajednicu imaju i daqe na umu svoje
36
1. decembar 2006.
J
[TO
DEMISTIFIKACIJA
POLITIKE USLOVQAVAWA EU
NA PRIMERU REFORME
SEKTORA BEZBEDNOSTI
BLI@E
CIQU,
TEMPO
JE JAÎ
Politika uslovqavawa
Evropske unije, ina~e
legitimna politika svake
organizacije koja prima
u svoje ~lanstvo dràve tek
kada ispune odre|ene uslove,
u Srbiji uvek ima negativnu,
peòrativnu konotaciju.
Uvek je to uslov zbog koga
nas neko pritiska,
iako mi radimo na tome
da taj uslov ispunimo.
ako je va`no imati na umu da je reforma sektora bezbednosti element koji

postoji kao deo nekih od {irih politika unutar Evropske unije ve} duì period. Potreba reforme ovog sektora nije izmi{qena zbog zapadnog Balkana, nije nastala ni zbog zemaqa centralne i isto~ne Evrope u momentu kada
su se one pribliàvale Evropskoj uniji, ve} je po~ela da se razvija kao koncept unutar Unije mnogo ranije.
Danas je koncept zaokruèn u dva kqu~na dokumenta. Jedan je dokument
Evropske komisije koji se odnosi na podr{ku reformi sektora bezbednosti iz juna
2006. godine. Drugi je koncept Evropske unije za podr{ku ESDP, evropske bezbednosne i odbrambene politike reformi sektora bezbednosti iz 2005. godine. Oba
dokumenta proizilaze iz evropske strategije reforme odbrane iz 2003. godine.
USTAVNA K ATEGORIJA
Pritisak Evropske unije se, pre svega, odnosi na domene ekonomije, dok ta
ista vrsta pritiska ne postoji kada je re~ o reformi sektora bezbednosti. To se
pokazuje na osnovu dokumenata koji su vaè}i spisak prioriteta u momentu pribliàvawa Evropskoj uniji u kome se Srbija danas nalazi. Vaè}i dokument je
svakako Evropsko partnerstvo koje je usvojeno za 2006. godinu, gde se u jednom od
sredworo~nih prioriteta, dakle, period je od dve do ~etiri godine, pomiwe pitawe
demokratske kontrole slu`bi bezbednosti, kao ciq koji treba da bude postignut. To
zna~i da u ovom momentu Unija jo{ ne insistira na isti na~in kao u nekim drugim
oblastima da to pitawe mora da bude uneto u zakonodavstvo istog momenta, kao i
pitawe restrukturisawa i reforme oruànih snaga, koji ukqu~uju, naravno, i
smawewe, transformaciju i privatizaciju vojnih resursa i vojne industrije. Ovi
principi su ve} sada uneti u neke od nacrta zakona, ili pak usvojenih zakona kako
na nivou nekada{we Srbije i Crne Gore, tako i na nivou Srbije.
S druge strane, neki od kriterijuma su ostvareni Ustavom, jer je kategorija
demokratske kontrole vojske postala ustavna. Posebno zna~ajan segment interesovawa EU, koji spada u reformu sistema ili sektora bezbednosti kod nas, jeste
civilna kontrola granica i integrisano upravqawe granicama. Ova dva elementa su morala prona}i izraz u svim aktima, odnosno dokumentima i u praksi organa koji su bili zaduèni za sprovo|ewe ovih aktivnosti. Civilna kontrola
granica podrazumeva da policija preuzima granicu, a kontrolu granice
pograni~na ili grani~na policija, za razliku od prethodnog stawa koji je podrazumevao da se na tim mestima nalazi vojska.
USPAVANI U SLOVI
Taj dinami~ki plan predvi|a da }e do kraja 2006. godine celokupnu granicu
kontrolisati pograni~na policija. Drugi jako vaàn kriterijum, i na nacionalnom, i na regionalnom nivou, jeste kriterijum ili preduslov integrisanog upravqawa granicama. Integrisano upravqawe granicama podrazumeva novi sistem kontrole robe i qudi koji ulaze na teritoriju dràve, dobru saradwu organa
koji se na grani~nim prelazima nalaze sa organima koji ostaju, kako se to kaè, u
dubini teritorije i naknadno sprovode kontrolu, ukoliko je neophodna, ili ukoliko je tako predvi|eno.
Takav sistem je najpre morao i}i kroz jedan strate{ki dokument, koji se zove
Nacionalna strategija integrisanog upravqawa granicama, usvojena po~etkom
ove godine. Ona je ra|ena u saradwi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i
saradwu i predstavqa element regionalnog CARDS projekta, {to je podrazumevalo da sve zemqe regiona zapadnog Balkana do odre|enog perioda imaju definisanu strategiju integrisanog upravqawa granicama, kao uobi~ajeni na~in komunikacije u ovom segmentu. Sredinom 2006. godine usvojen je i Akcioni plan za
provo|ewe ove strategije.
To {to }e nadaqe, svakako, ~ekati na{u zemqu jeste da }e se pritisak na
dràvu u smislu reforme sektora bezbednosti poja~avati kako se budemo pribliàvali Evropskoj uniji, dakle, kako budemo preduzimali daqe korake u procesu
evropske integracije. Naravno, on }e biti vezan za pitawa na{eg pribliàvawa
Natou, odnosno najpre Partnerstvu za mir. Ovo je trenutno pomalo uspavani
uslov, ali }e se vrlo brzo probuditi. Wegovo bu|ewe moè ponovo da predstavqa problem za nas, ako ga ne do~ekamo spremni.
Tawa MI[ÊVI]
direktorka Kancelarije za pridruìvawe Evropskoj uniji
37
SISTEM
ODBRANE
Uspeh se meri ekonomskim

razvojem dru{tva, i to je ono
{to je za na{e gra|ane bitno.
Dakle, investicijama.
A investicija nema bez sigurnog
ulagawa. Kada to kaèm ne
mislim samo na strana ve} i na
doma}a ulagawa. Nema
investicija i ekonomskog
napretka bez bezbednog dru{tva.
Ko doprinosi bezbednosti, ko
proizvodi bezbednost? Vojska,
sistem odbrane. Bez tog
doprinosa nema ekonomskog
napretka dru{tva. Bez
ekonomskog napretka dru{tva
nema ni pove}awa ugleda vojske.
Sve to je vi{e nego dobar razlog
da se nastavi sa reformama,
odnosno sa transformacijom.
38
VOJ S K A N IJ E
PUKI POTRO[A^
ada govorimo o transformaciji oruànih snaga, odnosno reformi sistema odbrane, veoma je va`no da {to ve}i broj qudi stekne svest o tome {ta je ura|eno
i za{to. [to nas vi{e qudi boqe razume, uverena sam da }e nas i podràti.
Podr{ka i razumevawe nam je potrebno i zato {to sistem odbrane ne postoji
izvan dru{tva, ve} je wegov zna~ajan deo. Gra|ani kao poreski obveznici fi
nansiraju vojsku. Oni moraju znati za{to reformi{emo taj sektor i koliko ko{ta
bezbednost. Zato je neophodno da na{a javnost bude upoznata sa na{im aktivnostima
i planovima. Otud je logi~no da smo najva`niji planski dokument za dugoro~nu transformaciju: Strategijski pregled odbrane, prvo pustili u javnu raspravu, a kad se
ona uspe{no zavr{ila, postavili i na web sajt Ministarstva odbrane.
PODELA ODGOVORNOSTI
Dakle, informisanost i transparentnost su neophodan preduslov uspe{ne transformacije, kao {to su neophodni jasni ciqevi. Proklamovani spoqnopoliti~ki ciq
na{e zemqe je upravo integracija u Evropsku uniju, preko Partnerstva za mir, a mi
smo uvereni i Natoa jer to je iskustvo zemaqa u regionu. Reforma oruànih snaga
ubrzava ukupnu reformu dru{tva. Kada imamo sasvim jasne ciqeve, koje uostalom podràvamo sa dobrim razlogom, mi u Ministarstvu odbrane se pitamo: {ta moèmo
da uradimo i kako aktivno da doprinesemo postizawu te vizije? [ta podrazumeva
integracija kojoj teìmo? Pre svega, podrazumeva ozbiqan, odgovoran posao i svakodnevni rad. Podrazumeva i sistemski pristup i podelu odgovornosti. Sistemski pristup je, kao {to rekoh, artikulisan u Strategijskom pregledu obrane.
Kada govorimo o podeli odgovornosti, mislimo pre svega na demokratsku kontrolu oruànih snaga. Sada postoji civilna kontrola. Ponosni smo {to je tako. Smatramo da je to odli~an korak napred. Me|utim, èleli bismo da postoji jo{ ja~a demokratska kontrola. Za{to? Zato {to demokratska kontrola oruànih snaga zna~i
aktivni anga`man parlamenta, pre svega, a potom i drugih dru{tvenih ~inilaca, zna1. decembar 2006.
~i aktivno zanimawe za to {ta su odbrambene teme. To onda jeste

prava podela odgovornosti, koja donosi neophodni korektivni element. Kada legitimno izabrani predstavnici gra|ana Srbije, narodni poslanici, kontroli{u na{ rad, nama je lak{e jer onda znamo da smo na dobrom putu, znamo da nismo sami. U sistemu odbrane, tokom reforme i transformacije ura|eno je mnogo. Nije u pitawu samo redefinisawe postoje}eg stawa ve} istinski poku{aj
korenite promene svesti unutar i izvan sistema. Mi smo odgovorni za to {to je unutar sistema, a ostali elementi koje sam pomenula, odgovorni su zajedno sa nama za ono {to je izvan sistema.
[ta nam u ovom radu predstoji? O ~emu mora da postoji konsenzus? Konsenzus u na{em dru{tvu ve} postoji za ulazak u Partnerstvo za mir. Nakon na{e nedavne posete Briselu, utisak je da
smo kao sistem odbrane sazreli da u|emo u Partnerstvo. Me|utim,
u Partnerstvo za mir ulazi celo dru{tvo i zato su politi~ki uslovi koje postavqaju iz Severnoatlantskog saveza tako|e relevantni.
Mo`da se neki delovi na{eg dru{tva i daqe pitaju za{to Partnerstvo za mir, za{to reforme. Odgovor je vrlo jednostavan i formuli{e se kao pitawe {ta je alternativa? Oni koji su protiv ne nude vaqan odgovor na to pitawe. Doìveli smo 12 godina izolacije
i dobro znamo {ta je to. To nije alternativa za na{e oruàne snage u budu}nosti. [ta onda integracija podrazumeva? Pored ve} pomenute podele odgovornosti, integracija zna~i partnerstvo i saradwu. Po~iwe na lokalnom nivou, konsolidacijom dru{tva i narastawem svesti o potrebi za promenama. Pored lokalnog, neophodan je i regionalni nivo saradwe. U okviru svega {to smo zamislili moramo da budemo kompatibilni, da razumemo jedni druge. Nije
va`no samo da svi govorimo npr. engleski, ve} i da se razumemo. Da
razmi{qamo o istim terminima na isti na~in.
POKRETA^, A N E K O^NIÂR
Za{to su, tako|e, pored lokalnog i regionalnog aspekta potrebne reforme zarad integracija? Uspeh se meri ekonomskim razvojem dru{tva, i to je ono {to je za na{e gra|ane bitno. Dakle, investicijama. Investicija nema bez sigurnog ulagawa. Kada to kaèm ne mislim samo na strane ve} i na doma}e investicije. Nema
investicija i ekonomskog napretka bez bezbednog dru{tva. Ko doprinosi bezbednosti, ko proizvodi bezbednost? Vojska, sistem odbrane. Bez tog doprinosa boqoj klimi za investicije nema ekonomskog napretka dru{tva. Bez ekonomskog napretka dru{tva nema ni
pove}awa ugleda vojske. To je sve vi{e nego dobar razlog da se nastavi sa reformama, odnosno sa transformacijom. Moramo biti
savremeni jer ìvimo u modernom dru{tvu. Sve to zajedno moè jedino da doprinese promeni svesti o vojsci kao pukom potro{a~u.
Jer vojska je ogroman resurs dru{tva.
Ta promena svesti treba da se desi unutar sistema, ali i izvan
wega. Moramo da na|emo najboqi na~in da iskoristimo Vojsku,
kada je na{i gra|ani ve} pla}aju. U kojim to misijama, na kakvim zadacima, kako na pravi na~in da odgovorimo savremenim izazovima,
rizicima i pretwama? Ukratko, nama je potrebno Partnerstvo za
mir, jer su nam neophodni instrumenti koji tamo postoje, instrumenti za brzu transformaciju oruànih snaga. Potrebno nam je Partnerstvo za mir zato {to u Partnerstvo ulazi celo dru{tvo. Na taj
na~in }e odbrambene teme kona~no postati va`ne teme u ovom dru{tvu. Nadamo se da na taj na~in moèmo da poja~amo i ukupnu bezbednost na{ih sugra|ana i nas samih. A kada postoji bezbednost
postoji predvidivost. Kada postoji predvidivost, mogu}e je planirawe. Kada je mogu}e planirati, mogu}e je dugoro~no investirati, zapo{qavati qude, sprovoditi u delo neophodne procese. Tada postièmo kontekst neophodan za razvoj: stabilnost.
Od nas najvi{e zavisi, a kada kaèm nas, mislim na sve one
koji su zainteresovani za bezbednosne teme, jer mi u Ministarstvu
odbrane nismo toliko ambiciozni da mislimo da sa nama sve po~iwe i sve se zavr{ava. Od nas zavisi da li }e reforma odbrane
biti pokreta~ ili ko~ni~ar ukupne transformacije Srbije. Mislim da svako ko èli dobro ovom dru{tvu uop{te nije u nedoumici. Sistem odbrane ne samo da treba ve} i moè i mora da bude
pokreta~, a ne ko~ni~ar reforme. Zato je jasno da je postoje}e stawe u na{em sistemu odbrane neodrìvo. A to nasle|eno stawe nije samo na{, nego je to, kao {to rekoh, problem celog dru{tva.
BEZ D R@AVE U D R@AVI

Dokle se stiglo u reformi odbrane? Mnogo toga je ura|eno,
ali nam predstoji jo{ mnogo posla. Uspostavqena je civilna kontrola nad Vojskom, General{tab je sastavi deo Ministarstva. Bezbednosne slu`be i finansije nalaze se u Ministarstvu odbrane i
direktno su pot~iwene ministru. Usvojen je Master plan za prodaju vi{ka vojne imovine. Vojna imovina je ranije bila potencijal za
spekulacije i mistifikacije. Na~in da se protiv toga izborimo jeste da stvorimo i o~uvamo precizan sistem. Mo`da Master plan
nije savr{en, ali jeste sistem koji smo mi sa~inili sa èqom da
prodaja vojne imovine bude transparentna. Iz ~ega se sastoji Master plan? S jedne strane obuhvata vi{ak nekretnina koje }e se
otu|iti iz Ministarstva odbrane i Vojske, a sa druge, on podrazumeva i dinamiku otu|ivawa i okvirne cene. Master plan sadrì i
projekat vezan za utro{ak na taj na~in ste~enih sredstava. Ministarstvo odbrane ne}e prodavati svoje nekretnine. U na{e ime to
radi Republi~ka direkcija za imovinu. Sav prihod ide u Ministarstvo odbrane, gde su formirane komisije, odnosno jedna komisija
sa potkomisijama, koje }e ministru predloìti gde da investira
svaki dinar koji odatle do|e.
U dosada{woj fazi reforme dosta se radilo na sistemskim
dokumentima. Ukinute su armije i korpusi, formirane su brigade,
izgra|eni su kriterijumi za vo|ewe predvidive vojne karijere, izra|eni nacrti zakona. Svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministarstva odbrane na{i partneri su prepoznali. Uspostavqena je intenzivna me|unarodna vojna saradwa sa Severnoatlantskim savezom,
zna~i, ne samo bilateralna. U toku je tre}i ciklus programa nazvanog Taylored Cooperation Program. Osnovana je DRG Defense Reform
Group, odnosno grupa za reformu sistema odbrane Srbije, u saradwi sa Severnoatlantskim savezom. To je, tako|e, u ovom trenutku
bitan instrument, kada su zaustavqeni institucionalni i integracioni procesi, poput, recimo, pregovora sa Evropskom unijom. Uskoro otvaramo i vojnu kancelariju za vezu. Obnovqena je vojna saradwa sa SAD i tre}i, od ukupno ~etiri, sporazuma je zakqu~en.
Kao {to je poznato, otpo~eo je State Partnership Program, a predsednik SAD, Bu{ je odobrio tzv. IMET, Internacional Military Education and
Trening program, koji treba uskoro da se instrumentalizuje. Zapo~eo
je proces integracije vojnog u civilno {kolstvo, kojim smo veoma
zadovoqni. Radimo, naravno, na u~e{}u u mirovnim operacijama,
ali sada je na Skup{tini, da nas u tome podrì.
Da li smo zadovoqni postignutim? Naravno da nismo, zato
{to smatramo da jo{ mnogo toga mora da se uradi. S druge strane,
ipak je ostvaren znatan napredak u odnosu na ono {ta smo zatekli.
I daqe radimo na tome da Vojska vi{e ne bude dràva u dràvi,
ve} da se integri{e u dru{tvo u kome ìvi. To je za Vojsku neophodno, a neophodno je i za dru{tvo. Kao {to sam pomenula na po~etku,
Vojska nije puki potro{a~ resursa ovog dru{tva. Vojska je potencijal, ogroman potencijal! A na{e dru{tvo mora na}i prave na~ine
da je u tom smislu iskoristi. Sude}i po svemu do sada u~iwenom,
Ministarstvo odbrane i Vojska, u ovom trenutku, nisu ko~ni~ar reformi. Naprotiv, mi verujemo da imamo velike mogu}nosti da budemo pokreta~ reformi u celom dru{tvu. Jer, kako }e Srbija izgledati za deset godina? Pre ili kasnije bi}e integrisana u sve
organizacije evropskog kontinenta. To je neizbe`no. Ne vidim {ta
bismo i za{to bismo ~ekali!
Sneàna SAMARXI]-MARKOVI]
pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane
39
VOJSKA SRBIJE
Odluka menaxmenta
Ministarstva odbrane je jasna.
Reforme treba da sprovedu oni
koji su ih osmislili. Nije na{e
samo da napravimo plan,
zakqu~imo da nemamo zakon
o odbrani i Vojsci i da ~ekamo.
Odlu~ili smo da budemo nosioci
osnovnih reformskih zahvata,
koji ~esto nisu popularni,
jer zadiru u re{avawe veoma
osetqivih, a s vremenom
nagomilanih socijalnih pitawa.
Re{eni smo da onima koji }e
do}i posle nas ostavimo
u osnovi reformisan sistem
i povoqnije uslove za rad.
40
P O G L E D
I Z N U T R A
ada{wa organizacija Ministarstva odbrane uspostavqena je u maju pro{le godine i ~ini kontinuitet sa prethodnom strukturom menaxmenta Ministarstva.
Po toj organizaciji General{tab je u sastavu Ministarstva odbrane, a obave{tajno-bezbednosne slu`be su pot~iwene ministru odbrane. Sektori su na odgovaraju}i na~in strukturisani i u daqem razvoju organizacije bi}e dodatno izbalansirani. Jedan broj organizacionih jedinica ministar je direktno prepot~inio
sebi re~ je o upravama u ~ijem je radu u prethodnom periodu bilo znatnih propusta.
To je podrazumevalo izmenu nekih kadrovskih i organizacionih re{ewa, {to je donelo pozitivne pomake. Organizacija Ministarstva odbrane projektovana je 2007, odnosno 2010. godine. Za{to se govori o 2007. i 2010. godini? Zato {to se uspostavqena organizacija u 2007. godini ne}e mewati, ve} }e se funkcionalno dora|ivati
do 2010. godine. U ~emu su nedoumice? Re~ je o nadle`nostima civilne za{tite i
obavezama odbrane. Mi smo formirali Upravu za vanredne situacije, koja obuhvate
te dve funkcije. Vide}emo da li }e ona biti u Ministarstvu odbrane, da li }e postati agencija na nivou Vlade Srbije ili u nekom drugom ministarstvu. Ostali sektori
izbalansirani su po strukturi i nadle`nostima.
PRECIZNI K RITERIJUMI
Od zna~ajnijih promena u odnosu na sada{wu organizaciju uo~ava se da Uprava za organizaciju iz Sektora za qudske resurse ulazi u Sektor za politiku odbrane i da vojno zdravstvo prelazi u nadle`nost Sektora za qudske resurse. Ovakva struktura je prepoznata u ve}em broju drugih ministarstava i smatramo da je
1. decembar 2006.
ona optimalna za daqe funkcionisawe sistema. Vojska Srbije

sa septembrom ove godine ima ne{to vi{e od 41.000 pripadnika, od toga 33.068 ~ini profesionalni sastav. îwenica je da
je profesionalni kadar u sistemu odbrane znatno smawen u posledwoj godini, godini i po dana. Smawewe u toku 2006. godine
ra|eno je u odnosu na ta~no definisane kriterijume i projekciju kadra. Za naredni period imamo viziju organizacione struktutre i brojnog stawa, ali usvajawe, preciznije neusvajawe
odre|enih zakonskih i normativnih dokumenata, odnosno sistematizacije Ministarstva odbrane, stvorilo je odre|ene pote{ko}e u realizaciji postavqenih zadataka. [to se ti~e 2007.
godine, ukupno brojno stawe profesionalnog sastava bi}e ne{to vi{e od 27.000, a mo`da i 28.000, u zavisnosti od toga da
li }e Uprava za vanredne situacije ostati u Ministarstvu odbrane ili ne. Projekcija za 2010. godinu je 26.500 profesionalnih lica, zbog ~ega }emo u narednom periodu i}i na smawewe svih struktura kadra, osim vojnika po ugovoru, ~iji }e se broj
znatno pove}ati. Smawewe kadra ra|eno je po ta~no definisanim kriterijumima za svaki nivo, svaki ~in. Ti kriterijumi su
dali mogu}nost da defini{emo perspektivni kadar, odnosno poluperspektivni, koji u odre|enom periodu, do{kolovawem, moèmo da podignemo na nivo perspektivnog, i neperspektivni kadar. Neperspektivni kadar po odre|enoj dinamici odlazi u penziju ili se ispla}uju 24 li~na dohotka za oficire, odnosno 12
li~nih dohodaka za civile. Jednom broju lica bi}e omogu}ena
preobuka po metodi Prisme.
Jedno od pitawa koje }e se re{avati u narednom periodu odnosi se na ure|ewe plata i penzija. Imamo blizu 50.000 vojnih
penzionera i mawe od 17.000 oficira i podoficira u aktivnoj
slu`bi. U ovoj oblasti, kao i u svim ostalim, uskladi}emo se sa
propisima Republike Srbije, uvaàvaju}i sve posebnosti vojnog
poziva, ali i penzionisanih vojnih lica. Ideja je poznata, èlimo
da se ubudu}e privilegije i statusna pitawa reguli{u uzlaznom linijom u jednom normalnom postupku, kakav je prihvatqiv za sve savremene zemqe sveta.
Buxet odbrane je posebno pitawe. Za personalne tro{kove
sada izdvajamo vi{e od 70%, sa pove}awem koje je realizovano, i
sa projekcijom buxeta od 2,4% ima}emo zahvat za personalne tro{kove koji }e biti blizu 80% u narednoj godini. Te{ko je pojmiti
da se sa 20 procenata moè obezbediti sve {to je potrebno za reformu i funkcionisawe vojske. Postavqa se pitawe da li moèmo
napraviti vojsku sa tim novcem? Svakako da moèmo, ali da se taj
novac tro{i na vojsku, da bude efektivan vojni buxet, sa procentom izdvajawa koji danas postoji, ~ak umawenim za iznos penzija.
Moèmo napraviti vojsku koja odgovara na{im stvarnim potrebama. Iz tog razloga i idemo sa radikalnim rezom u po~etnoj fazi,
kako bismo ostvarili u{tedu i ta sredstva upotrebili za razvoj.
Profesionalizacija je veliko pitawe. Kako do}i do we? Ono {to
prepoznajemo kao kvalitetno ostaje i daqe u sistemu, nudi mu se
poluprofesionalni ugovor, u kasnijoj fazi profesionalni, a najkvalitetniji deo profesionalnih vojnika ima}e privilegiju da bude {kolovan za podoficire.
[KOLSTVO I Z DRAVSTVO
IZVESNA 2 007.
Po~etkom godine usvojili smo Projekat reforme vojnog

{kolstva i uspeli u nastojawu da Vojna akademija postane funkcionalni deo Beogradskog univerziteta. Sa Fakultetom bezbednosti dogovorili smo zajedni~ke studije, tako da }e mladi}i koji
su ove godine upisali Vojnu akademiju, imati mogu}nost da dostignu i diplomu po Bolowskoj deklaraciji. Pitomci Vojne akademije,
koji se promovi{u u ~in potporu~nika 2010. godine, ima}e ujedno
i diplomu Beogradskog univerziteta. Isti dogovor nastojimo da
postignemo i sa Fakultetom organizacionih nauka, ali i nekim
tehni~kim fakultetima, tako da bi celu generaciju sada{wih pitomaca pokrili zajedni~kim studijama. Ujedno, Vojna akademija je
promenila nastavne planove i programe za sve nivoe {kolovawa. Nije to savr{eno ni idealno, ali je svakako proces. U pore|ewu sa prethodnim periodom, to su veliki pozitivni pomaci. Na
Vojnoj akademiji smo razvili i program izu~avawa engleskog jezika PELT, koji pored izu~avawa jezika na toj najvi{oj obrazovnoj vojnoj instituciji, sada apsorbuje 20 garnizonih kurseva i
tri posebna kursa za medicinsko osobqe. Razvili smo i STANAG
tim za testirawe i davawe sertifikata Natoa za engleski jezik.
Uspostavili smo i ECDL tim za testirawe i dobili pravo da izdajemo Evropski sertifikat za razli~ite nivoe informati~kog
znawa. To smo ponudili i Beogradskom univerzitetu i svim ministarstvima Vlade Srbije, jer smo jedino ministarstvo koje ima
takvu vrstu kapaciteta. Otvori}emo i mogu}nost u~ewa srpskog
jezika, i ponuditi je na{im partnerima, tako da bismo od naredne godine mogli o~ekivati i predstavnike stranih armija na svim
oblicima {kolovawa i usavr{avawa. Razvili smo i Centar za
me|unarodni sport i niz drugih stvari, sa apsolutno jasnom vizijom da èlimo da sa~uvamo Vojnu akademiju i da je potpuno transformisanu prilagodimo novim zahtevima i novim misijama koje
nas ~ekaju.
Pored navedenog, u potpunosti se krenulo i u realizaciju reforme vojnog zdravstva, gde je op{ta ideja da se sa~uva deo vojnog
zdravstva, ali da bude funkcionalni deo civilnog zdravstvenog
sistema, jer je to ne{to {to je na{a specifi~na sposobnost za
Partnerstvo za mir. Mislim da }emo u dogledno vreme re{iti to
pitawe.
[to se ti~e General{taba, wegova sada{wa struktura je

dosta komplikovana, mada smo otpo~eli sa ozbiqnom reorganizacijom. Za 2007. i 2010. godinu Vojska je definisana, mogu
slobodno da kaèm, do pojedinca. Umesto Novosadskog korpusa
formirana je brigada, koja ima visok stepen popune, koja postoji kao brigada, po na{im procenama sa dovoqnim kapacitetima da zadovoqi bezbednosne izazove tog prostora. Formirali smo specijalnu brigadu, brigadu veze, 204. vazduhoplovnu
bazu, formira}emo do kraja godine Gardijsku brigadu i jo{ jedan broj jedinica. U toku prve polovine 2007. godine, po ta~no
definisanom planu i dinamici, formira}emo sve ono {to smo
zacrtali.
Za{to moramo reformisati Vojsku? To pitawe obuhvata
mogu}nost zadovoqewa misija koje su Strategijom odbrane date vojsci. Strategija odbrane je definisala tri misije. Prva
je odbrana. Da li to moè da se uradi sa ro~nim sastavom od
{est meseci, bez ve}e profesionalizacije vojske? Verovatno
te{ko. Mirovne misije otvaraju pitawa: da li smo opremqeni,
da li smo interoperabilni sa svetom? Svakako ne dovoqno,
ali raspolaèmo kapacitetima koje moèmo ponuditi. Pomo}
civilnim organima vlasti je tre}a misija. Vojska uvek pomaè
civilnim organima vlasti u kriznim situacijama, ali se postavqa pitawe da li se ona pravilno upotrebqava i da li je dovoqno obu~ena i opremqena. To otvara novo poqe za raspravu
koje se odnosi na upravqawe i odgovor na civilne katastrofe.
To je pitawe u okviru koga }e se traìti i odgovor za mesto i
ulogu Vojske.
Odluka menaxmenta Ministarstva odbrane je jasna. Reforme
treba da sprovedu oni koji su ih osmislili. Nije na{e samo da napravimo plan, zakqu~imo da nemamo zakon o odbrani i Vojsci i da
~ekamo. Odlu~ili smo da budemo nosioci osnovnih reformskih zahvata, koji ~esto nisu popularni, jer zadiru u re{avawe veoma
osetqivih, a s vremenom nagomilanih socijalnih pitawa. Re{eni
smo da onima koji }e do}i posle nas ostavimo u osnovi reformisan sistem i povoqnije uslove za rad.
Zoran JEFTI]
pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse
41
POLICIJA
U SRBIJI
Dono{ewe Zakona
o policiji je od izuzetnog
zna~aja za uspostavqawe
policije na savremenim
osnovama i standardima.
Wime je definisana i
obezbe|ena bitna normativna
pretpostavka za depolitizaciju
i profesionalizaciju
policijske organizacije
i weno odvajawe od
politi~kih funkcija
u Ministarstvu.
42
ODVAJAWE
OD POLITIKE
okviru {ire reforme dràvne uprave, Ministarstvo unutra{wih poslova u

skladu sa Programom Vlade Republike Srbije sprovodi sveobuhvatne reforme
policije. Uspostavqena je neposredna saradwa sa relevantnim subjektima me|unarodne zajednice, kao {to su Savet Evrope, Danski institut za qudska prava i
druge organizacije pri UN. Reformske procese podràva i Misija Oebsa u Beogradu, kao strate{ki partner Ministarstva na putu integrisawa policije Republike
Srbije u porodicu modernih evropskih policija. U saradwi sa Danskim institutom za
qudska prava ura|en je Dokument vizije za reformu MUP-a Republike Srbije, u kojem
su predstavqeni vizija, vrednosti i misija Ministarstva. Sprovo|ewe reformi Ministarstva unutra{wih poslova odvija se u tri osnovna pravca i obuhvata reformu
zakonodavstva, reformu policijskog obrazovawa i reformu policijske prakse.
PROFESIONALIZACIJA O D V RHA D O D NA
Dono{ewe Zakona o policiji je od izuzetnog zna~aja za uspostavqawe policije
na savremenim osnovama i standardima. Wime je definisana i obezbe|ena bitna
normativna pretpostavka za depolitizaciju i profesionalizaciju policijske organizacije i weno odvajawe od politi~kih funkcija u Ministarstvu. U skladu sa ovim zakonom, policija ima svojstvo javne slu`be. Wena autonomija, samostalnost i operativna nezavisnost su pove}ane. Policijski poslovi su preciznije definisani Zakonom o
policiji i izvr{ena je wihova dekoncentracija, koja ima za ciq da se na lokalne nivoe premeste odlu~ivawe, samostalnost i odgovornost za obavqawe tih poslova.
Odre|ivawem policijskih poslova omogu}eno je wihovo izdvajawe od drugih unutra{wih poslova. Zakonom o policiji obezbe|ena je profesionalizacija od vrha do
dna u policiji i drugim oblastima rada (sektorima) Ministarstva. Direktor policije
1. decembar 2006.
bira se po sprovedenom konkursu

stvenih i specijalizovanih orgaMOZAK UMESTO SILE nizacionih segmenata koji }e biti
iz kruga kandidata koji moraju da
ispune izuzetno visoke profesioosposobqeni za efikasno otkriJedno od bitnih dostignu}a reforme u policiji je strategija povratka mozga umesto sile. Svi se se}amo kako je tokom
nalne kriterijume {to predstavqa
vawe i suprotstavqawe svim obdevedesetih izgledala policija na ulicama na{ih gradova, u
novinu. Odredbama o kontroli
licima visokotehnolo{kog krimimaskiranim uniformama i nekomunikativna. U isto vreme, pripolicije utvr|ena je wena vi{enala. Radi unapre|ewa proaktivlikom raspodele buxeta, prioritet je bio na opremawu i naostrukost i kod unutra{we i spoqanog delovawa policije, u toku je
ruàvawu uniformisane policije. Ona je bitna, pogotovo u
{we kontrole. U celini posmatraizrada nacionalne strategije
okviru programa rada policije u lokalnoj zajednici jer se sa
no, Zakonom o policiji stvorene
prevencije kriminala.
wenim pripadnicima gra|ani naj~e{}e sre}u.
su zakonske pretpostavke za staMinistarstvo unutra{wih
Trend u razvijenim zemqama je da ve}i deo policijskog rabilnu, ali i fleksibilnu policijposlova Republike Srbije zapo~eda ne bude na patrolirawu i fizi~koj sili, nego na analitici.
sku organizaciju prilagodqivu
lo je 2003. godine uvo|ewe i razAnalitika je oli~ena u slu`benicima u odelima, koji imaju znanovim bezbednosnim izazovima.
voj modela rada Policija u zajedwe iz ra~unovodstva, pravnih nauka, koji pripremaju operativnici u Republici Srbiji, kako bi
Jedan od prioriteta u radu
ne i strate{ke analize na osnovu kojih postupa operativni-uniunapredilo prevenciju kriminaliovog ministarstva je i reforma
formisani sastav policije. U skladu sa tim, na{a policija je
teta, poboq{awe ukupne bezbedpolicijskog {kolstva. Tako je, u
krenula da razra|uje sistem centralne operativne analitike
nosti gra|ana, ostvarivawe partskladu sa Zakonom o policiji i
(national criminal inteligence system) po ugledu na skandinavski monerskih odnosa gra|ana i policiZakonom o visokom obrazovawu, del. To zna~i da }e se kriminalisti~ki, a ne politi~ki, obaveje, podizawe bezbednosne kulture
doneta Strategija razvoja siste{tajni podaci iz svih linija rada Ministarstva ukr{tati u odi doprinosa policije kvalitetnima obuke i obrazovawa za potrere|enim centralnim bazama, analizirati i da }e se na osnovu
jem ìvotu gra|ana.
be policije. Ove godine, Vlada
wih preventivno delovati. Ovo }e omogu}iti da se materijalni
i qudski resursi ciqano upotrebqavaju, da se na osnovu analiRepublike Srbije donela je OdluPOLICIJA U ZAJEDNICI
ze deluje preventivno i protiv dobro organizovanih i umreèku o osnivawu Kriminalisti~konih kriminalnih grupa.
Razvojem i implementacijom
policijske akademije, integraciDruga velika promena koja uti~e na pove}awe efikasnosti
projekta Policija u lokalnoj zajom V[UP-a i Policijske akaderada policije je razvoj forenzi~kih kapaciteta na{e policije,
jednici uspostavqena je saradwa
mije, na kojoj }e biti realizovane
{to smawuje {ansu za zloupotrebu ovla{}ewa u odnosu na rasa predstavnicima Misije Oebsa,
strukovne i akademske studije.
nija vremena, kad je glavna istra`na metoda bio informativni
i vi{e stranih policijskih slu`bi,
Prema navedenoj odluci, Krimirazgovor koji se ~esto zavr{avao prikupqawem dokaza uz neoposebno Ujediwenog Kraqevstva
nalisti~ko-policijska akademija
vla{}enu upotrebu sile, zbog ~ega su mnogi slu~ajevi propadali
Velike Britanije, Kraqevine Nornije u sastavu MUP-a, ali su
na sudovima. Sa razvojem forenzi~kih kapaciteta, omogu}ava
ve{ke, [vajcarske, Kanade, Nefunkcionalne veze sa Ministarse nesmetani tok lanca dokaza: da se dokazni materijal na prama~ke i drugih. Krajem 2004. i postvom unutra{wih poslova izravilan na~in prikupi i wegov originalni kvalitet o~uva od lica
~etkom 2005. godine vrednovan je
ène u vi{e odredaba, a ostamesta do trenutka kada taj materijal bude poslat tuìla{tvu. U
pilot projekat. Ocene su da je
vqena je i mogu}nost da ustanova
ovoj oblasti rada postignuto je mnogo obukom kadra i osnivaostvario zna~ajne rezultate i uss vremenom u|e u sastav Univerwem regionalnih kriminalisti~kih tehni~kih centara u Beograpostavio odre|ena dobra iskustva
ziteta. Sredwa {kola unutradu, Ni{u i Novom Sadu.
kao putokaz za daqi razvoj ovog
{wih poslova transformi{e se
Sowa STOJANOVI]
modela rada.
u Centar za osnovnu policijsku
Centar za civilno-vojne odnose
obuku u koji }e se upisivati kanStupawem na snagu Zakona o
didati sa zavr{enom sredwom {kolom, a ve} nekoliko godina policiji, stvorene su pretpostavke za razvoj modela rada policija
funkcioni{e Trening centar kao organizaciona jedinica koja ob- u zajednici na podru~ju Republike Srbije. U skladu sa tim, preduzijediwuje sve centre za obuku, profili{e programe usavr{avawa maju se aktivnosti na razvoju ovog modela rada na nacionalnom nipolicije i organizuje specijalisti~ke kurseve razli~itog sadràja. vou. U proteklom periodu pove}ana je zastupqenost èna u policiji
zbog organizovawa odre|enih kurseva i prijema u obrazovne poliNOVI I ZAZOVI cijske ustanove. Realizuju se programi u ciqu ve}e zastupqenosti
pripadnika etni~kih mawina u policiji i uspostavqawa odnosa poMinistarstvo unutra{wih poslova preduzelo je aktivnosti na verewa policije me|u gra|anima u multietni~kim sredinama.
razvijawu organizovanih i strate{kih odgovora na ozbiqne bezVeoma intenzivna i zna~ajna aktivnost Ministarstva unutrabednosne izazove, kao {to su organizovani kriminal i korupcija i {wih poslova usmerena je na reformu sistema obezbe|ewa dràvne
drugi teì oblici kriminaliteta. Preduzete su mere na reorgani- granice i na uspostavqawe jedinstvene grani~ne slu`be u domenu unuzaciji kriminalisti~ke policije i ja~awu kriminalisti~ko-obave- tra{wih poslova. Formirawem Sektora za za{titu i spasavawe,
{tajnih kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala, po- pri Ministarstvu unutra{wih poslova, unapre|en je koncept za{tite
red ostalog, i preko realizacije razli~itih projekata sa me|una- gra|ana u vanrednim situacijama. U proteklom periodu, nastavqeno
rodnim organizacijama i policijama drugih dràva. Tako|e, zna~aj- je sa uspostavqawem delotvornog sistema unutra{we kontrole i odno je ista}i ja~awe kapaciteta kriminalisti~ko-istra`ne tehnike govornosti, kao osnova za efikasnu borbu protiv korupcije u policii oblikovawa modernog Kriminalisti~ko-tehni~kog centra i regio- ji i za utvr|ivawe jasnih profesionalnih standarda u policijskom
nalnih kriminalisti~ko-tehni~kih centara. Uspe{ni rezultati radu. Reforma policije, kao uostalom i reforma slu`bi bezbednoostvareni su u borbi protiv organizovane trgovine i krijum~are- sti u celini, od presudnog je zna~aja za razvoj stabilne demokratije,
wa narkoticima, trgovine qudima i na suzbijawu organizovanih trì{ne privrede i politi~kih i dru{tvenih struktura koje oslikavaoblika falsifikovawa novca. Intenzivirana je borba protiv koju vrednosti i potrebe dru{tva. Preovla|uje uverewe da me|unarodrupcije, posebno wenih najteìh oblika.
ne organizacije i vlade uspevaju da prepoznaju odlu~uju}u ulogu koju
Imaju}i u vidu stepen razvoja visokih tehnologija, ali i sve reforma policije ima u stabilizaciji dru{tava u tranziciji.
{iri opseg bezbednosnih pretwi i izazova koji proizilaze iz wiMladen KURIBAK
hove primene, Ministarstvo je preduzelo niz mera u razvoju jedingeneral-major, na~elnik Uprave policije
43
POSLEDICE UKIDAWA
TAJNIH SLU@BI ODMAH
NAKON DEMOKRATSKIH
PROMENA U Ê[KOJ
Radio sam u ~e{koj tajnoj

slu`bi 12 godina. Otkako
sam je 2001. godine napustio,
ukqu~io sam se u studije
bezbednosti na teorijskom
i akademskom nivou.
U ovom tekstu iznosim samo
li~ne poglede koje treba
posmatrati kao moje glasno
posredovawe u zadatoj temi
i koji ne odslikavaju
stavove ê{ke Republike
ili Ministarstva
inostranih poslova.
44
GLASNO
POSREDOVAWE
lavna dilema kada je u pitawu reforma tajnih slu`bi u demokratijama koje su

u procesu nastajawa ogleda se u pitawu da li je boqe usvojiti aparat sa starim nasle|em, ili izgraditi slu`be od nule, sa potpuno novim qudima? Kao
{to je poznato, ne postoji me|unarodni standard koji preporu~uje ili ~ak reguli{e oblik sistema bezbednosti jedne dràve ili organizacione forme
bezbednosnih slu`bi. Radi se o suverenom pravu svake zemqe. Konkretni sistemi bezbednosti mogu se mnogo razlikovati, od jedne do druge zemqe. Me|utim, postoje neke
preporuke, takozvane dobre prakse, koje se, s vremena na vreme, diskretno saop{tavaju putem diplomatskih kanala. Tako|e, postoje i preporuke me|unarodno priznate
zajednice politikologa (ukqu~i}u studije bezbednosti i politi~ke nauke ovoga puta), a
zna~ajan je i rad @enevskog centra za demokratsku kontrolu oruànih snaga (DCAF).
Vrati}u se osnovnoj dilemi, da li preuzeti staro osobqe i prilagoditi ga novoj situaciji ili izgraditi slu`be ispo~etka, sa potpuno novim qudstvom. Op{te uzev{i, postoje dva ekstremna re{ewa: usvajawe nulte opcije, dakle nove slu`be izgra|ene od
temeqa, i zadràvawe dela nasle|enog osobqa, osim najo~itijih prekr{ilaca.
Prvo re{ewe primeweno je u balti~kim dràvama. Me|utim, najve}i broj
postkomunisti~kih zemaqa izabrao je kompromis na skali ponu|enih re{ewa. ê{ka Republika je, barem u civilnim slu`bama, izabrala re{ewe blisko nultoj
opciji, ali ne sasvim. Ova promena je sprovedena u nekoliko etapa, na evolutivan na~in, ali sa izvesnim skokovima. Postoji pretwa da se otpu{teni pripadni1. decembar 2006.
ci slu`be pridruè ilegalnim ili subverzivnim aktivnostima.

Nove i neiskusne snage bezbednosti nisu sposobne da se izbore
sa takvim izazovom. Sli~no tome, gu{teri su nesposobni da se
efikasno izbore sa drugim negativnim efektima liberalizacije
kada se ~ini da je sve drugo dozvoqeno.
Ne samo da mogu nastati razli~ite forme organizovanog
kriminala, ve} sva jednom potisnuta ose}awa odbijawa i nepravde mogu oìveti, i za rezultat imati rast ekstremizma. Otpu{teni pripadnici slu`bi mogu da odlu~e da se pona{aju indiskretno, i ciqano plasiraju informacije iz dràvnih arhiva.
Tako se izazivaju skandali i destabilizuje politi~ka klima. Otpu{teni slu`benici, koji se ose}aju ogor~eno mogu se tajno prikqu~iti opskurnim politi~kim grupama i stvoriti paralelne tajne slu`be.
S druge strane, o~uvawe nekada{wih institucija, dodu{e
pod drugim imenom i sa velikim brojem nasle|enog osobqa nudi
mogu}nost relativno brze preorijentacije ka novim bezbednosnim pretwama. Me|utim, neophodno je nominovati osobe od poverewa za vode}e qude takvih obnovqenih slu`bi i raditi intenzivno na reedukaciji osobqa. Postoje i druga re{ewa, koja
nediplomatski nazivam arogantno zanemarivawe. Takvim se
moè smatrati slu~aj poqske WSI (Vojne slu`be bezbednosti, Wojskowe Sluzby Informacyjne) ako je istinit makar deo pisawa medija
u Poqskoj.
AKO T REBA D A B OLI...

Otpu{tawe nekada{wih pripadnika slu`bi odraàva se
ne samo na efikasnost organizacije, ve} tako|e predstavqa
zna~ajan moralni i psiholo{ki problem. Novi pripadnici
slu`bi rade i sluè zajedno sa starim oko deset godina (i pored profesionalnih odnosa razvijaju se i li~ne veze). Kako objasniti qudima da je nulta opcija pravedna? Kako je mogu}e
identifikovati se sa takvom odlukom? Li~no podràvam evolutivne i postepene promene, ali i pristup ure|ewu odnosa korak po korak (koji ukqu~uje i li~na pitawa). Tajne slu`be su
osetqivi organizmi i treba da budu tretirani kao takvi. Ipak,
da znam unapred sve sloènosti postepenog procesa tranzici-
je, mo`da bih izabrao opciju ako treba da boli, neka boli
sada i jednom za sve. Jednom sam napisao kratak esej, koji sam
zavr{io hipoteti~nom spekulacijom, zasnovanom na mojoj pretpostavci da imam vremeplov i da se mogu vratiti kroz vreme, u
pro{lost. Kakvo bih iskustvo preneo sebi i kolegama nazad u
1990? Tu poruku, koja, nagla{avam, predstavqa moje li~no mi{qewe, ovde iznosim u deset ta~aka: Tranzicija slu`bi bezbednosti je dug i skup proces koji ne moè biti izveden bez bolnih gre{aka. Bilo bi dobro unapred pripremiti nekoliko nadarenih pojedinaca za wihove uloge u upravqawu, koordinaciji
i koncepcijskom zami{qawu novih slu`bi u demokratiji. Potencijalni naslednik tajnih slu`bi mora da bude osoba koja ne
deli stavove ekstremnih ideologija, dospele sa ma koje strane
politi~kog spektra.
\AVO S E K RIJE U D ETAQIMA

Neophodno je istraìti strane sisteme u potpunosti, nikako
povr{no. Svako strano re{ewe je rezultat tamo{wih istorijskih uslova i prakti~no nigde nije rezultat racionalnog promi{qawa. Povr{no znawe nije dovoqno, po{to se |avo krije u detaqima.
Stara tajna policija definitivno mora biti likvidirana
ubrzo nakon promene vlasti. Me|utim, nije prikladno ostaviti
nekada{we pripadnike bez ekonomskih prihoda. Arhive se moraju posebno za{tititi. Stav prema pojedinim jedinicama nekada{we tajne policije mora da se promeni neke od wih su radile
isto ono {to }e ~initi i nova slu`ba.
Nakon pada ekstremno diktatorskih reìma, ideja nove
slu`be izgra|ene od nule ~ini se kao najboqe re{ewe. Me|utim, u po~etnoj fazi, nemogu}e je izvesti tako ne{to bez dela
nekada{wih pripadnika. Wima bi se obe}ala za{tita od preispitivawa wihovog rada u roku od pet godina. Tokom ovog perioda, oni bi bili zameweni i velikodu{no ispla}eni. Naravno, jedno takvo obe}awe mora da bude garantovano i potom ispuweno.
Neophodno je stupiti u komunikaciju sa novim politi~kim
elitama {to je pre mogu}e i objasniti im svrhu tajnih slu`bi.
Nova politi~ka elita mora da postavi nove zadatke, ali i ograni~ewa slu`bama bezbednosti {to je
pre mogu}e.
Nakon po~etne faze razarawa starih slu`bi i brzog stvarawa novih ({to ne sme trajati duè
od jedne ili dve godine), dobro je
uspostaviti komunikaciju sa javno{}u i medijima. Va`no je promovisati intenzivnu, ali mudru politiku regrutovawa i obrazovawa novog kadra.
Direktori obave{tajnih slu`bi koji su imenovani na mesta odmah nakon demokratske revolucije
trebalo bi da razmisle i o sopstvenim, pravovremenim ostavkama. Wih bi trebalo da zamene postepeno ako je mogu}e, sredinom
mandata novi profesionalci iz
same slu`be.
Petr ZEMAN
nekada{wi direktor Kancelarije
za spoqne veze i informacije
(Obave{tajna slu`ba ê{ke Republike)
Preveo Marko SAVKOVI]
45
OBAVE[TAJNO
-BEZBEDNOSNE
SLU@BE U SRBIJI
Ako je obave{tajno
-bezbednosti sistem ure|en
i ako su u okviru wega
utvr|ena ovla{}ewa i
odgovornosti svake slu`be,
ako je jasno ko i na koji na~in
wima upravqa i koordinira
wihov rad, u potpunosti je
iskqu~ena mogu}nost da budu
zloupotrebqene. Naravno,
zato su potrebni jaki
i efikasni mehanizmi
unutra{we i spoqne
kontrole.
46
PROTIV
ZLOUPOTREBA
okviru reforme sektora bezbednosti poseban zna~aj ima reforma obave{tajno-bezbednosnih slu`bi, jer mnogi s pravom smatraju da ako su u ovom segmentu
izvr{ene potpune reforme, onda postoji velika verovatno}a da su one sprovedene i u celom sektoru bezbednosti. Ova reforma podrazumeva zna~ajne promene ne samo u okviru slu`bi, nego i izvan wih, posebno u delu koji se odnosi
na upravqawe, koordinaciju i kontrolu slu`bi. Ako bismo analizirali period od posledwih {est godina, dakle od demokratskih promena u Srbiji, mogli bismo re}i da
smo delimi~no zadovoqni, da je ne{to ura|eno, ali da smo jo{ daleko od postavqenog
ciqa. Kada su u pitawu vojne slu`be mi smo planirali da taj proces traje 10 godina,
od 2000. do 2010. godine. U odnosu na vremenski period sada smo za{li u drugu polovinu, ali kada su u pitawu efekti, mogli bi smo re}i da smo jo{ u prvoj polovini.
ÊKAJU]I S KUP[TINSKU P ROCEDURU

Prvi korak u reformama slu`bi je definisawe politike nacionalne bezbednosti, odnosno kreirawe bezbednosne politike, {to podrazumeva definisawe koncepta i modela bezbednosti, bezbednosnih strategija i odgovaraju}ih doktrina. U vreme
postojawa dràvne zajednice bezbednost kao funkcija bila je u nadle`nosti dràva
~lanica, a jedan wen deo, odbrana, u nadle`nosti dràvne zajednice. Sli~na je situacija sa obave{tajno-bezbednosnim slu`bama od kojih je deo bio na nivou dràvne
zajednice, a deo na nivou dràva ~lanica, bez bilo kakve koordinacije i saradwe. U
takvim uslovima bilo je nerealno o~ekivati da se uspostavi funkcionalan obave{tajno-bezbednosni sistem.
Raspadom dràvne zajednice Srbija je suo~ena sa potrebom stvarawa nove politike nacionalne bezbednosti i potrebom formirawa potpuno novog obave{tajno-bezbednosnog sistema. Novi Ustav koji je nedavno donesen i Strategija nacionalne bez1. decembar 2006.
bednosti, ~iji je nacrt ve} ura|en, konkretne su aktivnosti na tom

planu. Strategija nacionalne bezbednosti, pored ostalog, defini{e osnovna pitawa funkcionisawa obave{tajno-bezbednosnog sistema, posebno upravqawe tim sistemom, koordinaciju u okviru
wega i delimi~no kontrolu. Potpuno zaokruìvawe strategijskodoktrinarnog okvira podrazumeva dono{ewe Strategije odbrane,
Strategijskog pregleda odbrane i Vojne doktrine.
Da podsetim, ura|eni su nacrti svih tih dokumenata i ~ekaju
skup{tinsku proceduru. Drugi zna~ajan korak u reformi sistema
bezbednosti i slu`bi jeste pretvarawe strategijskodoktrinarnog
u normativni okvir. Ovo je posebno
zna~ajno za vojne slu`be bezbednosti
zato {to je osnov za wihov rad Zakon o
slu`bama bezbednosti iz 2002. godine, koji je donet u vreme postojawa Savezne Republike Jugoslavije i nije se
uklapao u pravni i politi~ki ambijent
dràvne zajednice, a pogotovo se ne
uklapa u ambijent Republike Srbije.
Bez obzira na to, Zakon je stvorio
uslove za po~etak su{tinskih reformi
slu`bi bezbednosti. Na osnovu ovog zakona, vojne slu`be bezbednosti izdvojene su iz General{taba i pot~iwene
ministru odbrane, slu`bama su oduzeta policijska ovla{}ewa, a kod vojne
slu`be bezbednosti razdvojene su vojno-policijska i kontraobave{tajna
funkcija. Poseban zna~aj je u ~iwenici
da se mere kojima se privremeno ograni~avaju qudska prava i slobode mogu
primewivati iskqu~ivo po odluci suda,
za razliku od ranijeg perioda kada su
to odobravali ministar odbrane, odnosno na~elnik General{taba.
Velika novina bili su i dobro razra|eni mehanizmi nadzora
i demokratske civilne kontrole, koji naàlost nisu dobro funkcionisali u praksi, {to je verovatno bilo u vezi sa problemima funkcionisawa dràvne zajednice. Kao {to je poznato, Komisija za kontrolu slu`bi ~esto nije imala kvorum, a generalni inspektor nije
nikada ni imenovan. Mehanizmi nadzora i kontrole daju slu`bama
sigurnost i legitimitet u radu i na neki na~in verifikuju kvalitet
sprovedenih reformi. Kada je u pitawu normativna oblast, sa
aspekta reformi slu`bi, poseban zna~aj imaju poku{aji ostvarivawa diskontinuiteta, raskida sa pro{lo{}u i re{avawe tereta
pro{losti koje optere}uje slu`be. Jedan od prvih koraka u tom
pravcu je dono{ewe Zakona o dosijeima i Zakona o arhivskoj gra|i.
RADNI S TO B ROJ 1 3
Iako je u Zakonu o slu`bama bezbednosti iz jula 2002. godine
u jednom ~lanu precizirano da }e se u roku od 60 dana od wegovog
dono{ewa, doneti poseban zakon kojim }e se regulisati postupawe
sa dokumentacijom koja je nastala pre jula 2002. godine, takav zakon i posle vi{e od ~etiri godine nije donet. Zahvaquju}i velikom
angaòvawu Misije Oebsa u Beogradu i nekih nevladinih organizacija, mnogo je u~iweno na izu~avawu iskustva drugih zemaqa i ~ak je
ura|eno nekoliko verzija nacrta zakona o dosijeima. U okviru Tima
za reformu sistema odbrane formiran je posebni Tim za reformu
obave{tajno-bezbednosnog sistema u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U okviru ovog tima je i Radni sto broj 13 koji je formiran u okviru Grupe SrbijaNato za reformu odbrane. Planiramo
da do kraja godine defini{emo nadle`nosti, zadatke i ovla{}ewa
svih delova ovog sistema koga ~ine VBA, VOA, G-2 i vojna policija.
Nakon toga }emo definisati wegovo mesto u obave{tajno-bezbednosnom sistemu Republike Srbije. Po{to je ovaj tim u~estvovao u
izradi strategijsko-doktrinarnih dokumenata, planiramo da u narednoj godini u~estvujemo u dono{ewu zakona, a pre svega Zakona o
obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije.
Jedna od zna~ajnih dilema u radu tima bio je odnos izme|u
obave{tajne i bezbednosne komponente, odnosno da li dve dosada{we vojne agencije objediniti u jednu. Potreba integrisawa obave{tajne i bezbednosne komponente zastupqena je kod ve}ine zemaqa
~ija smo iskustva analizirali. Eventualno formirawe jedinstvene
vojne obave{tajno-bezbednosne agencije bilo bi nakon dono{ewe
novog Zakona o slu`bama bezbednosti Republike Srbije, uz postepeno spajawe pojedinih elemenata, dakle od 2008. do 2010. godine.
US AVR[AVAWE KADRA
Kadar predstavqa najva`niji resurs svake slu`be, ali i najosetqiviji
deo koji je najteè mewati. Postoje razli~ita shvatawa kada je u pitawu promena kadra, od varijanti raspu{tawa
slu`bi (tzv.varijanta apsolutne nule)
do varijanti neznatnih promena. Kada
je u pitawu VBA moèmo konstatovati
da je ne{to vi{e od 50% sada{weg kadra primqeno u slu`bu posle 2002. godine, a od tog broja najvi{e posle 2003.
godine. Od 2001. do 2006. godine iz
VBA je po raznim osnovama otpu{teno
oko 360 pripadnika, od ~ega najvi{e
oficira, oko 260. U odnosu na godine,
najvi{e je otpu{teno 2005, oko 110, i
2006, oko 70. Planirana su znatna
smawewa u 2007. godini, prvenstveno
kadra sa sredwom stru~nom spremom.
Reforma kadra podrazumeva wegovo {kolovawe i usavr{avawe, odnosno osposobqavawe za rad u novim uslovima. Trenutno sa
sredwom stru~nom spremom imamo 38% kadra, sa vi{om 6%, visokom 37%, sa raznim oblicima poslediplomskog usavr{avawa 19%
(13% na vojnim i 6% na civilnim fakultetima). Nismo zadovoqni
brojem oficira koji su nastavili poslediplomske studije na fakultetima, jer smo limitirani nov~anim sredstvima. Sli~na je situacija i
sa {kolovawem i usavr{avawem u inostranstvu. Vojne slu`be bezbednosti imaju jasnu viziju reformi, detaqno razra|enu dinamiku.
Za nastavak reformi neophodno je {to brè definisawe
strategijsko-doktrinarnog okvira, odnosno dono{ewe Strategije
nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, odnosno Strategijskog pregleda odbrane, te dono{ewe normativnog okvira, posebno
Zakona o obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije,
Zakona o odbrani, Zakona o Vojsci, Zakona o za{titi klasifikovanih informacija, Zakona o dosijeima i drugih zakona i podzakonskih akata kojima se reguli{e ova problematika. Do kraja
2006. godine definisa}emo obave{tajno-bezbednosni sistem u
Ministarstvu odbrane i Vojsci, u prvoj polovini 2007. godine u~estvova}emo u kreirawu obave{tajno-bezbednosnog sistema Republike Srbije, u drugoj polovini 2007. u~estvova}emo u dono{ewu
Zakona o obave{tajno-bezbednosnim slu`bama Republike Srbije,
a 2008. po~iwe implementacija tih dokumenata.
Naravno, paralelno sa ovim aktivnostima nastavi}emo reforme unutar slu`bi. Ako je obave{tajno-bezbednosti sistem ure|en i u okviru wega utvr|ena ovla{}ewa i odgovornosti svake slu`be, ako je jasno ko i na koji na~in wima upravqa i koordinira
wihov rad, u potpunosti je iskqu~ena mogu}nost da budu zloupotrebqene. Naravno, zato su potrebni jaki i efikasni mehanizmi unutra{we i spoqne kontrole.
Svetko KOVA^
na~elnik Vojnobezbednosne agencije
47
SISTEM
BEZBEDNOSTI
U SRBIJI
Nakon formirawa
Bezbednosno -informativne
agencije po~elo je
prilago|avawe uslovima
samostalnog delovawa.
Jasno se pokazala potreba
wene daqe transformacije,
pre svega radi dostizawa
profesionalnih i
demokratskih standarda,
uobi~ajenih u savremenom
svetu, ali i suo~avawa
sa sopstvenom pro{lo{}u
i odre|ivawa mesta
i uloge u budu}nosti.
SUOÂVAWE
SA PRO[LO[]U
istem bezbednosti u Republici Srbiji sastoji se, trenutno, od nekoliko segmenata

koji deluju mawe-vi{e nezavisno i koji su se u prethodnom periodu razvijali,
prakti~no, samo u sopstvenim okvirima, nastoje}i da se, sa promewivim uspehom, prilagode razvoju politi~kih procesa u zemqi. Kada je u pitawu sektor nacionalne bezbednosti, prvi korak na planu reforme u~iwen je izdvajawem tog
segmenta iz Ministarstva unutra{wih poslova 2002. godine, i formirawem BIA,
~iji su osnovi delovawa regulisani posebnim zakonom. Nakon formirawa Agencije
po~elo je prilago|avawe uslovima samostalnog delovawa. Jasno se pokazala potreba wene daqe transformacije, pre svega na planu dostizawa profesionalnih i
demokratskih standarda, uobi~ajenih u savremenom svetu, ali i suo~avawa sa sopstvenom pro{lo{}u i odre|ivawa mesta i uloge u budu}nosti.
U tom smislu, uporedo se odvijalo vi{e procesa.
U okviru re{avawa pitawa koja su bila va`na za daqu demokratizaciju dru{tva,
kao i osloba|awa Agencije od balasta pro{losti, pri{lo se re{avawu problema i
otvarawu dosijea, te su, u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima, Arhivu
Srbije predati takvi dokumenti o pojedinim licima, vo|eni zbog wihovih politi~kih
i ideolo{kih opredeqewa.
Pitawe kontrole rada re{avano je na nekoliko nivoa: unapre|ewem saradwe
sa Odborom za bezbednost, uvo|ewem unutra{we kontrole, buxetske unutra{we inspekcije, izradom predloga novog zakona o Agenciji, u kom bi, prvi put, bile
predvi|ene odredbe koje su ranije bile regulisane iskqu~ivo podzakonskim aktima,
ne{to {to nije dostupno {iroj javnosti. Tako|e, predloèno je sveobuhvatno i precizno re{avawe pitawa kontrole rada te agencije na vi{e nivoa.
Veoma vaàn aspekt unapre|ewa rada bio je usmeren i na stvarawe uslova za
uspe{no sprovo|ewe poslova bezbednosti. Na tom planu Agencija je izradila Nacrt
predloga zakona o za{titi tajnih podataka, koji je predat Vladi Srbije na daqu nadle`nost. Tako|e, radi obezbe|ivawa uslova za efikasniji rad, promewena je i maksimalno pojednostavqena unutra{wa organizacija Agencije. Smawen je broj organizacionih jedinica koje su sada formirane po principu problemske opredeqenosti,
ukinut je ve}i broj rukovode}ih radnih mesta, a pove}an je i broj neposrednih
izvr{ilaca, uglavnom u delu operative. Funkcionalno su povezani poslovi i na nov
na~in objediweni materijalni i tehni~ki resursi.
Od formirawa Agencije, odnosno od 2002. godine do danas, sprovedena je i
zna~ajna kadrovska obnova promewena je jedna tre}ina operativnog sastava.
U narednom periodu, kada je u pitawu novi sistem bezbednosti, neophodno je
re{iti vi{e pitawa, od kojih, kao najva`nija, izdvajamo: pravni okvir (novi ustav i
strategije nacionalne bezbednosti, kao i posebne zakone koji to prate), identifikovawe sada{wih i budu}ih bezbednosnih pretwi za dràvu Srbiju, zatim definisawe
svih operativnih segmenata bezbednosti i precizno odre|ivawe wihovih nadle`nosti
i ovla{}ewa, formirawe tela koja }e na dràvnom nivou rukovoditi, koordinirati i
usmeravati rad sektora bezbednosti, te stvarawe efikasnog sistema kontrole sa jasno definisanim pravima i obavezama, i tela za kontrolu, i subjekata bezbednosti.
Uspostavqawe novog modela sistema bezbednosti ne}e biti lak zadatak i zahteva}e zasigurno ozbiqnije rezove u nekim bezbednosnim segmentima koji sada postoje.
Zbog toga, taj novi sistem mora biti rezultat zajedni~kog rada svih relevantnih ~inilaca, pre svega, predstavnika najvi{ih dràvnih organa, slu`bi bezbednosti, ali i
nau~nih radnika i nevladinog sektora. Od velikog su zna~aja iskustva drugih zemaqa,
koje su ovo pitawe re{ile u skladu sa svojim potrebama. Samo na taj na~in, ako svako
iz svog domena bude dao konstruktivni prilog, mogu}e je prona}i najefikasnije re{ewe
za novi sistem bezbednosti Republike Srbije. Istina je da nema idealnog modela, kao
{to je istina da se na ovom planu malo {ta novo moè prona}i. Tako|e, istina je da je
neophodno po~eti sa radom, kako bi se ovaj posao u jednom trenutku i priveo na zadovoqavaju}i na~in kraju.
Rade BULATOVI]
direktor Bezbednosno-informativne agencije
48
1. decembar 2006.
SEKTOR BEZBEDNOSTI
I EVROATLANTSKA
INTEGRACIJA U SRBIJI
Za{to je reforma
sektora bezbednosti
u Srbiji postala
o~igledan prioritet
spoqne politike
evroatlantskih
organizacija
kao {to su Nato i EU?
Kakav uticaj bi to
moglo imati na Srbiju
i budu}u strategiju
wene reforme?
POGLED
SPOQA
a{to su evroatlantske organizacije zainteresovane za ono {to se de{ava u

sektoru bezbednosti u Srbiji, pitawe je koje otkriva dva bitna razloga. Prvi, i
verovatno zna~ajniji, jeste to {to se na reformu sektora bezbednosti gleda kao
na centralni element demokratizacije i ekonomskog razvoja u Srbiji. Jedan od
va`nih principa ve}ine demokratskih zemaqa je, naravno, zahtev da sektor bezbednosti ne ugroàva demokratski izabranu civilnu vlast, da se politike donose
transparentno i odgovorno, i, tako|e, da se sam sektor bezbednosti upravqa prema
odre|enim standardima liberalne demokratije.
OKRU@ENI D EMOKRATIJOM
Ali za{to su te stvari va`ne za Srbiju? Zato {to najve}i broj evroatlantskih
zemaqa smatra da je demokratija uop{te dobra stvar da je sama po sebi hvale vredan ciq, kao i zato {to se, gledaju}i dugoro~no, demokratije sagledavaju kao stabilnije i predstavqaju mawu pretwu za susedne zemqe (barem dotle dok su i one same demokratske). U su{tini, ve}ina evroatlantskih dràva smatra da je za wihovu sopstvenu sigurnost boqe da budu okruène bogatim demokratijama, nego zemqama druge vrste. Drugo, smatra se da je pomo} organizacijama sektora bezbednosti u Srbiji da
{to efikasnije obavqaju svoj posao neposredni interes evroatlantske bezbednosti.
Ta pretpostavka se zasniva na dva osnovna elementa. Prvo, neki od najve}ih bezbednosnih izazova sa kojima se suo~avaju evropske zemqe vezani su za prekograni~na
pitawa, kao {to su organizovani kriminal, terorizam i ilegalna migracija. A da bi
se na odgovaraju}i na~in odgovorilo na ove transnacionalne pretwe, u drugim dràvama treba da postoje partneri u sektoru bezbednosti sa kojima moèmo da koordiniramo akcije i u koje se moèmo pouzdati da }e ~uvati red u svojoj ku}i. Drugo, nepo-
49
sredne vojne pretwe Evropi su male. Ono malo bezbednosnih izazova, sa kojima se evropske zemqe suo~avaju kao {to su pomenuti
sve vi{e proisti~u iz nesigurnosti i sukoba u drugim delovima
sveta. A jedan od kqu~nih na~ina da se na wih odgovori bar tako
se misli jeste kroz takozvane operacije za odràvawe mira, u
kojima se oruàne snage koriste u mirovne svrhe kako bi poku{ale
da drugim zemqama donesu mir i stabilnost.
KAKO D O Z AJEDNI^KOG S HVATAWA

A da bi qudi bili dobri gra|ani Evrope neophodno je da wihove dràve imaju snage koje su sposobne da daju doprinos multinacionalnim mirovnim operacijama, ~iji je ciq stabilizacija zona
sukoba. U tom kontekstu, ciq inicijativa za reformu sektora bezbednosti jeste da podstaknu razvoj kapaciteta sektora bezbednosti
u partnerskim zemqama i da im omogu}e da u~estvuju u tim misijama
i tako i same ponesu deo tog tereta. Ukratko, da budu sposobne da
daju efikasan doprinos multinacionalnim operacijama.
Ova obrazloèwa su zna~ajna jer pokazuju da je evroatlantska
vizija reforme sektora bezbednosti kao politika koja ima odre|eni ciq. Radi se o unapre|ewu odre|enog tipa reforme, odnosno
reforme koja se na prvom, politi~kom, nivou zasniva na konceptima demokratije i demokratizacije a, na drugom, organizacionom,
nivou na sposobnosti da se odgovori na niz zajedni~kih bezbednosnih izazova i da se u tom smislu ponudi odgovaraju}i doprinos.
U svim slu~ajevima ona se zasniva na predstavi o zajedni~kom
shvatawu o tim bezbednosnim izazovima i zajedni~kom shvatawu da
je demokratski politi~ki razvoj ono {to je poèqno. [ta onda sve
ovo zna~i za Srbiju? Pre svega, zna~ajne su potencijalne koristi
koje Srbija moè imati od ve}e evroatlantske integracije. Sa stanovi{ta bezbednosti, to bi joj otvorilo vrata ka mnogo vi{em nivou pomo}i i saradwe sa postoje}im ~lanicama. To bi, isto tako,
mogao biti i prvi korak na putu ka mnogo dubqoj budu}oj evroatlantskoj integraciji, ako Srbija bude odlu~ila da je to ono {to ona èli. Me|utim, podjednako je zna~ajno shvatiti da integracija podrazumeva i neka o~ekivawa i zahteve, koji neizbe`no povla~e odre|ene tro{kove. I tu postoje dva elementa. Prvi je o~igledan i ima
ekonomsku prirodu. Reforma sektora bezbednosti i naro~ito wegova profesionalizacija predstavqaju skup poduhvat. Koliko god
da su namere u tom smislu dobre, ~iwenica je da je Srbija, ipak,
relativno siroma{na u pore|ewu sa najve}im brojem ~lanica Natoa i EU i da su sredstva koja moè da izdvoji za reformu sektora
odbrane i bezbednosti neizbe`no ograni~enija, barem kada je re~
o finansijskim izdvajawima po jednom vojniku ili policajcu.
Politi~ki element je, ipak, zna~ajniji. êsto se kao argument navodi da reforma sektora bezbednosti zahteva odgovaraju}u politi~ku voqu. Ali moramo voditi ra~una o tome {ta se pod
tim misli. Politi~ka voqa dolazi odnekle. Ona se ne moè jednostavno stvoriti podsticajima da se u reformu uloì vi{e truda. Isto tako, u slu~ajevima gde politi~ka voqa za reformu ne
postoji, moramo se zapitati za{to je tako? Koje su to konkretne politi~ke prepreke i koji je najboqi na~in da se one
uklone? âk i ako na trenutak ostavimo
po strani pitawe Ha{kog tribunala,
proces evroatlantske integracije postavqa niz prili~no te{kih politi~kih
zahteva. Pre svega, on vr{i pritisak
radi stvarawa snaga bezbednosti koje
mogu da zadovoqe izazove takozvane nove bezbednosne agende. U odnosu na vojsku to }e, na primer, verovatno podrazumevati stvarawe mnogo mawih, po-
50
kretnijih snaga koje se mogu angaòvati u multinacionalnim operacijama u drugim zemqama.

Ti ciqevi su mo`da dobri, ali je potrebno da razmislimo u
kakvom su oni odnosu ili eventualno sukobu sa vojnom kulturom
Srbije i wenim prioritetima u tim oblastima. Na primer, srpsko
ministarstvo odbrane je predvidelo da su tri osnovna zadatka
srpskih oruànih snaga nacionalna odbrana, o~uvawe mira i civilna za{tita. Me|utim, svaki od ovih ciqeva moè postaviti vojsci potpuno druga~ije zahteve u pogledu obuke i ve{tina koje su potrebne vojnicima, i sli~no.
Zato se postavqa pitawe kako se reformski napori mogu na
najboqi na~in postaviti i uskladiti, imaju}i u vidu ve} pomenuta,
vi{e nego o~igledno ograni~ena sredstva. Odgovore na ova pitawa moè da pruì samo dobro promi{qena strategija bezbednosti, a ona moè proiste}i samo iz konsenzusa politike i dru{tva
o tome kakva bi trebalo da bude uloga Srbije u svetu.
BEZ D OBITKA Z A S VE
Tako|e je va`no uvideti da se u ovom kontekstu postavqa realno pitawe izbora da li }e sredstva biti utro{ena, na primer
na zdravstvo, obrazovawe ili odbranu. Potpuno je legitimno da
vlade i dru{tva ispituju potro{wu bezbednosnog sektora i postavqaju ozbiqna pitawa o tome da li bi taj novac bio boqe upotrebqen na nekom drugom mestu. Mislim da strani posmatra~i previ{e ~esto pretpostavqaju da bi karta odbrane uvek trebalo da
bude najja~i adut. Ja smatram da je realna situacija mnogo sloènija i teà. Kona~no, treba da shvatimo da reforma sektora bezbednosti ne zna~i dobitak za sve. Mnogo qudi }e izgubiti posao,
a mogu}e je da }e biti ugroèni i institucionalni interesi i mo}.
U tom kontekstu sigurno }e se i u samom sektoru bezbednosti
javiti odre|eni institucionalni otpor. A ako takav otpor dolazi
od sna`nih institucija, kao {to su, na primer, slu`be bezbednosti, onda je politi~ar koji prihvata taj izazov zaista hrabar, ili u
najmawu ruku predan svom ciqu. Ako ni{ta drugo, taj zadatak zahteva odre|enu politi~ku snagu i sposobnost. A ako toga nema, moè
se o~ekivati da }e se reforma sektora bezbednosti odvijati sporo. Postoji mnogo drugih primera koje bih mogao da navedem, ali
mislim da svi oni pokazuju kako reforma sektora bezbednosti nije objektivan ili o~igledan proces. On je inherentno politi~ki.
Sprovo|ewe reforme podrazumeva politi~ki rizik i zahteva politi~ku snagu, kao i odre|eni stepen saglasnosti o pravcu u kojem
se kre}e sama zemqa. Sve ovo se u krajwoj liniji svodi na pitawe
koja se spoqna, odnosno evroatlantska, o~ekivawa poklapaju sa
internim, doma}im prioritetima Srbije i na nivou politike i,
naro~ito, na nivou celog dru{tva. I, ako u tom smislu postoje razlike, do kog stepena je Srbija spremna da ih prihvati?
Naravno, sasvim je mogu}e da je
spoqnopoliti~ka dobit od daqe evroatlantske integracije vredna svih tro{kova i zahteva koje povla~i. Ali mislim da
je zna~ajno da svi u tom pogledu budemo
realni. Treba da shvatimo da ovde nije
re~ o jednostavnom automatskom ili neizbe`nom procesu ni na jednoj strani.
To je proces koji je neposredno vezan sa
tim kako }e Srbija sagledati svoje mesto
u Evropi 21. veka. Spoqna pomo} moè
da pomogne Srbiji i da joj obezbedi podr{ku u ovom procesu. Ali u krajwoj liniji, to su pitawa i problemi koji su inherentno unutra{we prirode i za koja se
odgovori ne mogu nametnuti spoqa.
Tim EDMUNDS
Bristolski univerzitet
1. decembar 2006.
MEDIJI O
VOJSCI SRBIJE
U PROCESU REFORMI
Centar za civilno-vojne
odnose je tokom dve godine
istraìvao kako mediji
izve{tavaju o temama u vezi
sa odbranom i Vojskom,
a posebno o reformi Vojske.
Rezultati svakog od sedam
krugova istraìvawa izneti
su u posebnim publikacijama,
dok su zbirni nalazi
predstavqeni u najnovijem
izdawu Centra, u kwizi
Javnost i Vojska.
SAZREVAWE
JAVNOSTI
straìvawa su pokazala da javnost nije obave{tena o celokupnom sadràju reforme u oblasti odbrane. Tek nakon nedavnog incidenta sa eksplozijom skladi{ta municije kod Para}ina, gra|ani su shvatili da i izme{tawe vojnih skladi{ta municije izvan naseqenih mesta mora biti sastavni deo promena. U na{im
istraìvawima nikada nismo nai{li na pomiwawe poloàja vojnih skladi{ta
u blizini civilnih naseqa kao problema koji zahteva posebno re{ewe.
RACIONALNI I NTERES Z A P ODR[KU R EFORMAMA
Naknadno se saznalo da planovi o preseqewima ve} postoje, da su se neki

stru~ni krugovi bavili tim problemom, da je bilo kontakata Vojske sa lokalnim vlastima. Javnost, me|utim, o tome nije bila obave{tena, a podr{ku ovim planovima dala je tek nakon suo~avawa sa te{kim posledicama nere{avawa problema. Incident
kod Para}ina pokazao je da javnost ima racionalni interes da podrì proces reforme Vojske.
Problem izve{tavawa medija o ovom procesu svodi se na pitawe kako obezbediti javnu podr{ku procesu reforme sektora bezbednosti kao procesu koji se odvija
u op{tem interesu, a koji zahteva velika finansijska sredstva i odre|ene ekonomske
`rtve, recimo, mawe novca u neku drugu socijalnu oblast, a pri tome o~uvati poverewe javnosti u Vojsku i obezbediti stabilnost celokupnog dru{tva. Tokom posledwe decenije moglo se pratiti kako je sazrevalo stanovi{te javnosti o potrebi i o sadràju reforme odbrane. Devedesetih godina Milo{evi}ev koncept reforme Vojske svodio se na reorganizaciju radi pove}awa wene efikasnosti. U opozicionom politi~kom govoru preovladavao je koncept depolitizacije Vojske, nov za veliki deo populacije. Ideja depolitizovane vojske je danas deo op{te zdravorazumske svesti gra|ani danas sasvim lako razumeju i prihvataju da vojska treba da bude odvojena od politike i da ne sme biti politi~ki instrumentalizovana. Proces sazrevawa javnosti
bio je dug i, verovatno, bolan za deo stanovni{tva koji je decenijama ranije socijalizovan na razumevawu vojske kao strate{kog stuba dru{tva, u slu`bi o~uvawa odre|enih ideolo{kih vrednosti na kojima je po~ivao komunisti~ki sistem.
Koncept civilne demokratske politi~ke kontrole vojske je u javni govor u{ao
veoma kasno, ne odmah posle oktobarskih promena 2000. godine, nego tek 2003. godine. Istraìvawa pokazuju da je to danas op{teprihva}en koncept, u gotovo svim dru{tvenim grupama. Mediji su bili jedan od nezaobilaznih faktora u ovom procesu.
Mediji su osnovni izvor informacija za najve}i deo javnosti o tome {ta se u dru{tvu
zbiva i {ta se zbiva u sektoru odbrane. Stoga su oni prirodno, ~ak bi se moglo re}i,
najprirodnije mesto za dru{tveni dijalog o procesu reforme Vojske. Dijalog }e se odvijati na razli~itim nivoima na stru~nom, na oficijelno politi~kom, ali je veoma
va`no i da javnost bude dobro obave{tena o odre|enim aspektima promena, kako bi
se obezbedila potrebna podr{ka te{kom i sloènom reformskom procesu.
Podr{ka javnosti ne treba da bude rezultat mobilisawa a priori pozitivnog
stava prema Vojsci i poverewa u Vojsku, koji bi se zasnivali na ve{tom upravqawu
informacijama na selekciji informacija, na dozirawu, na jednostranom plasirawu informacija samo iz jedne grupe izvora, a marginalizovawu ili ignorisawu informacija iz nekih drugih relevantnih izvora.
ULOGE M EDIJA
Za uspeh reforme su{tinski je va`no da se podr{ka javnosti zasnuje na wenoj
dobroj i argumentovanoj obave{tenosti. Da bi ovo postigli, mediji treba da ostvare
tri uloge. Oni treba da budu izvor blagovremenih, pouzdanih i balansiranih informacija, da budu kontrolor vlasti, odnosno akter koji obezbe|uje transparentnost rada javnih institucija, i da budu forum i podstreka~ javne debate o kontroverznim pitawima. Istraìvawa su pokazala da su mediji najuspe{niji u ostvarivawu ove prve
uloge, izvora informacija. Me|utim, i wu prate odre|ene mawkavosti, pre svega iz-
51
R E F O R M A
S E K T O R A
B E Z B E D N O S T I
razita dominacija dràvnih izvora informacija u odnosu na druge izvore, nedostatak interpretativnog i analiti~kog pristupa u
izve{tavawu i mali broj tema u vezi sa Vojskom.
Deficiti su mnogo ve}i u pogledu uloge medija kao kontrolora vlasti i kao inicijatora javne debate. Istraìvawem je utvr|eno da postoji mno{tvo razloga za uo~ene mawkavosti u izve{tavawu, u koje spadaju i velika uniformnost izve{tavawa u medijima
koji se ina~e razlikuju kada izve{tavaju o nekim drugim temama,
mali stepen medijske inicijative u skretawu pa`we medija na odre|ene teme, nedostatak kriti~kog pristupa, itd. Jedan od glavnih
razloga jeste nedostatak profesionalnih i kadrovskih kapaciteta
u medijima, ali i jo{ uvek sna`na zatvorenost zvani~nih izvora
informacija u odnosu na pitawa koja se ti~u odbrane i Vojske, ali
i slaba razvijenost civilne ekspertize o vojnim temama.
Na osnovu rezultata istraìvawa izdvojila bih tri problema koja optere}uju na~in na koji mediji danas izve{tavaju o temama u vezi sa Vojskom i reformom odbrane i predstavqaju odre|ene
prepreke za uspe{no ostvarivawe reforme sistema odbrane. Prvi je neodgovaraju}a medijska slika reforme Vojske. Mediji su u
prethodnom periodu proizveli povr{nu, fragmentarnu, jednostranu i suvi{e optimisti~nu sliku reforme Vojske. U woj se ne vidi
koliko je proces reforme sloèn, dugotrajan i skup, da on ima svoje gubitnike i dobitnike, te da se suo~ava sa raznim preprekama.
Posebno problemati~an aspekat ove medijske slike jeste prikaz
motivacije za reformu Vojske. Ona nije predstavqena kao autenti~na potreba doma}eg dru{tva i same Vojske proces koji }e stvoriti boqu, moderniju, efikasniju vojsku i boqe odgovoriti savremenim izazovima bezbednosti, nego pre kao spoqa nametnut zahtev
i proces koji, pre svega, ima me|unarodne implikacije. Ovakva
slika reforme Vojske je sli~na predstavqawu drugih reformskih
procesa, ~iji je ciq integracija zemqe u Evropsku uniju, sa nagla{enim instrumentalnim aspektom ovih procesa.
RATNO NASLE\E
Preovla|uju}a predstava o procesu integracije u Evropu u
doma}im medijima svodi se na mogu}nost pristupa evropskim fondovima za razvoj i na ispuwavawe uslova da se taj ciq dostigne, a
ne na ostvarewe promena koje su potreba dru{tva, kako bi se u
wemu boqe zadovoqavale potrebe gra|ana, prema sistemu i vrednostima koji ve} uspe{no funkcioni{u u na{em neposrednom okruèwu. Reforma Vojske se u medijima tretira uglavnom kao instrumentalni potez za weno ostvarewe se ne nudi dovoqno argumentacije, niti se jasno defini{u weni glavni ciqevi i aspekti koje
ona treba da obuhvati.
Budu}i da je reforma Vojske proces koji }e trajati jo{ dugo,
te da se neki od bolnih poteza tek o~ekuju, veoma je va`no promeniti ovu vladaju}u, pojednostavqenu sliku, posebno kada je re~ o
wenoj sloènosti i motivaciji. Drugi problem medijske slike reforme Vojske jeste da diskontinuitet sa ulogom Vojske u ratovima
S R B I J E
tokom devedesetih godina pro{log veka nije predstavqen kao wen

sastavni deo.
Problem ratnog nasle|a Vojske breme ratnih zlo~ina koji
optere}uje wene biv{e i sada{we pripadnike, su|ewa optuènima pred Ha{kim tribunalom, povezanost Vojske sa Ratkom Mladi}em i drugim optuènicima za ratne zlo~ine ~esta je tema medijskog izve{tavawa. Me|utim, u izve{tavawu nedostaje kriti~ko sagledavawe pro{losti, posebno kriti~ki prikaz u~e{}a pripadnika Vojske u ratnim zbivawima koja su dovela do ratnih zlo~ina,
tretirawe zlo~ina kao posledica odre|ene dràvne politike i
sagledavawa posledica ratne uloge Vojske na pojedince i dru{tvene strukture.
IZBEGAVAWE DIJALOGA
U medijskim verzijama reformskih procesa uop{te nedostaje
vizura Srbije posle konflikta, Srbije kao posleratnog dru{tva.
Ovo je posebno zna~ajno za reformu Vojske, jer se reforma ovog
dru{tvenog sistema ne prikazuje u kontekstu onemogu}avawa da se
ponovi instrumentalizovawe Vojske za ostvarewe politi~kog problemati~nog projekta stvarawa nacionalne dràve svih Srba na
Balkanu, koji nije bio povezan sa odbranom zemqe. Nedostatak ovih
kriti~kih sagledavawa u javnosti onemogu}uje raspoznavawe opravdanog delovawa Vojske od ratnih zlo~ina u okviru odbrambenog rata, dok omogu}ava opstajawe stereotipa da su prihvatqivi individualni motivi u~estvovawa u ratu nespojivi sa ~iwewem zlo~ina.
Tre}i problem medijskog izve{tavawa o temama u vezi sa Vojskom jeste izbegavawe dijaloga o ~lanstvu Srbije u Nato. Ovo je
veoma kontroverzna tema u na{oj javnosti sa jedne strane, gra|ani se negativno odnose prema toj ideji zbog bombardovawa Srbije tokom 1999. godine, a sa druge su svesni da je ~lanstvo u Natou na razne na~ine povezano sa integracijom u Evropsku Uniju.
Za medije, ovo je tema koja se veoma pa`qivo izbegava. O woj
se veoma retko govori, a otvarawe rasprave izbegavaju svi dru{tveni, posebno politi~ki akteri, budu}i da je to tema koja moè
doneti nove politi~ke polarizacije. Zbog integrativnih procesa
za koje se Srbija opredelila, veoma je va`no da se javnost suo~i
sa ovom temom, jer ona }e jednom morati da do|e na dnevni red.
Upravo je zato krajwe vreme da se otvori javni dijalog o ~lanstvu
Srbije u Natou, kako bi se racionalnom razmenom argumenata
formulisalo javno mi{qewe.
Kona~na odluka o ~lanstvu u Natou treba da bude rezultat referenduma, ali da bi se mi{qewe javnosti formiralo, potrebna
je {iroka rasprava o svim mogu}im re{ewima, o raznim argumentima u prilog ili protiv ovih re{ewa, kako bi gra|ani imali vremena da procesiraju pristupa~ne informacije, racionalno razmotre razli~ite aspekte ovog problema i odluku zasnuju na obave{tenosti, a ne na emocijama, rukovode}i se samo politi~kim dogovorom centara mo}i.
Jovanka MATI]
Institut dru{tvenih nauka
Prilog je pripremqen na osnovu materijala sa me|unarodne konferencije

Reforma sektora bezbednosti u Srbiji dostignu}a i perspektive,
odràne u Beogradu, 2931. oktobra 2006. godine.
Konferenciju je organizovao Centar za civilno-vojne odnose,
u saradwi i uz podr{ku Vlade Republike ê{ke
i @enevskog centra za demokratsku kontrolu oruànih snaga.
Tekstove priredila Aleksandra JANKOVI], Centar za civilno-vojne odnose
Fotografije iz arhive Odbrane
52
1. decembar 2006.
Ministar Zoran Stankovi} sa porodicama

poginulog potporu~nika Borka Nikitovi}a
i vojnika Dejana Man~i}a
PODR[KA
HUMANITARNIM
FONDOVIMA
Ministar odbrane Zoran Stankovi} razgovarao je nedavno

sa porodicama potporu~nika Borka Nikitovi}a i vojnika Dejana
Man~i}a, koji su poginuli 1991. u Slavoniji, odnosno 1999. godine kod Pe}i. Povod razgovoru bila je promocija kwige Ni ovde ni tamo mladog pesnika Ivana Gavrilovi}a, {estog pobednika konkursa Fonda Dejan Man~i}. Promocija je odràna u Vojnoj akademiji.
Porodice Nikitovi} i Man~i} osnovale su fondove kako bi
o~uvale uspomene na svoje sinove. Ministar Stankovi} je tom
prilikom istakao da MO podràva rad tih fondova, jer su jedino gubici qudi nenadoknadivi.
Fond Potporu~nik Borko Nikitovi} osnovan je 1993. kako bi pomogao u stipendirawu najboqih u~enika i studenata, pruàwu pomo}i porodicama palih boraca i u finansirawu nau~nih radova iz oblasti nacionalne istorije. Ciq Fonda Dejan
Man~i}, osnovanog 2000. godine, je otkrivawe i pomagawe mladih umetnika u oblasti poezije, slikarstva, umetni~ke fotografije i drugih vidova stvarala{tva.
Para}in
SANIRAWE POSLEDICA
EKSPLOZIJE
Ekipe Vojske i Ministarstva odbrane nastavqaju rad na
sanirawu posledica eksplozije skladi{ta Para}inske
utrine.
Protekle nedeqe pretraìvali su i ~istili u rejonu poqoprivrednog zemqi{ta Hektari, isto~no od skladi{ta, zatim u nasequ 7. juli, na obradivom zemqi{tu sa isto~ne
strane autoputa i rejonu vikend-naseqa jugozapadno od skladi{ta. Ekipe su tako|e radile u samom skladi{tu na stvarawu
uslova za bezbedno va|ewe ubojnih sredstava iz magacina i
postavqawu ograde, te na uni{tavawu neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Do kraja pro{le nedeqe prona|eno je 2.746 komada
neeksplodiranih ubojnih sredstava, od kojih je na licu mesta
uni{teno 1.606, a obeleèno i pripremqeno za uni{tewe
1.130.
DOGA\AJI
Zbriwavawe vi{ka
vojnog kadra
NATO POMA@E
PRISMU
U naredne dve godine Nato }e uloìti {est miliona evra
u Srbiju, kako bi pomogao zbriwavawe i integraciju u civilni
ìvot 1.850 vojnih lica koji }e ostati bez posla. Re~ je o sredstvima poverila~kog fonda Natoa, koji je oformqen u saradwi
sa Ministarstvom odbrane kao podr{ka aktivnostima u okviru
programa zbriwavawa vi{ka kadra u Vojsci Prisma.
Kao izvr{ni ~inilac tog fonda, Me|unarodna organizacija
za migracije (IOM) pruì}e finansijsku pomo} u vidu kredita i
bespovratne pomo}i za pokretawe ili pridruìvawe mikro, malim ili sredwim preduze}ima, a tako|e }e obezbediti podr{ku
pri zaposlewu i poha|awu specijalisti~kih kurseva.
Prema re~ima na~elnika Uprave za kadrove general-majora Slobodana Tadi}a, taj projekat }e znatno doprineti brèm
zapo{qavawu lica koja u procesu reforme odlaze iz MO i Vojske Srbije, ~ime }e se ubrzati wihova integracija u civilne
strukture.
To je naro~ito bitno kada se ima u vidu stopa nezaposlenosti u Srbiji kaè general Tadi}.
Potpukovnik Terje Hoverstad, vojni ata{e Kraqevine Norve{ke, vode}eg finansijera poverila~kog fonda Natoa, isti~e
da su od zavr{etka hladnog rata sve ~lanice Natoa pro{le
kroz teàk proces reforme. Uz poverila~ki fond bi}e mnogo
lak{e zapo~eti novu karijeru.
Menaxer projekta poverila~kog fonda Natoa IOM kancelarije u Beogradu dr Ilse [uster rekla je da ta organizacija posmatra vojna lica kao obu~enu i veoma disciplinovanu radnu snagu, ~ije ve{tine i znawa treba da budu kanalisani i na pravi na~in podràni, kako bi se pripadnici oruànih snaga povratili u
glavne tokove dru{tva i postali wegovi produktivni ~lanovi.
Iskustvo {irom sveta IOM je stekao u pruàwu pomo}i tokom procesa smawewa vojnog kadra, a sli~ne projekte uspe{no
sprovodi i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Gruziji.
Klub generala i admirala
DRUGA SKUP[TINA
UDRU@EWA
Godi{wa skup{tina Kluba generala i admirala odràna
je 23. novembra u Centralnom domu Vojske.
Predsednik Skup{tine Kluba, general u penziji Spasoje
Smiqani} u izve{taju o jednogodi{wem radu istakao je da su
osnovni zadaci iz Programa rada za 2006. godinu realizovani
80 odsto, a projekat Stru~no-profesionalne reference generala i admirala Vojske od 1990. do 2005. godine okon~a}e se
2008. godine.
Na svom veb sajtu Klub je objavio sve sadràje rada i normativna dokumenta. Zapo~eo je rad podru`nice Kluba u Ni{u. U toku
je formirawe biblioteke udruèwa i podru`nice u Novom Sadu.
Izve{taj Nadzornog odbora podneo je general u penziji
Petar Trkuqa, a Predlog izmene Statuta i izbora novih ~lanova Saveta, penzionisani general Qubi{a Stojimirovi}.
U~esnici sastanka usvojili su i Program rada Kluba za
2007. godinu. Podr{ka dràvnim organima Republike Srbije u
za{titi nacionalnih interesa zemqe, saradwa sa institucijama koje su odgovorne za odbranu i bezbednost zemqe i sli~nim
asocijacijama u armijama ostalih zemaqa, te profesionalnosocijalna za{tita vojnih penzionera i ratnih vojnih invalida
bi}e u budu}nosti teì{ne aktivnosti Kluba generala i admirala.
V. P.
53
DRU[TVO
I N V E N T I V N A
D E L A T N O S T
V O J S C I
KAKO POMERITI
GRANICE STVARALA[TVA
Uprkos finansijskim nevoqama
koje prate Vojsku Srbije, na{i
inovatori i pronalaza~i nastoje
da odrè korak sa svetom.
Oìvqava pri~a o posebnim
fondovima namewenim
materijalnoj potpori qudi
stvarala~kog duha, od ~ije
upornosti, znawa i ume}a
umnogome zavisi razvoj
inventivne delatnosti. Da li }e
se primenom novog pravilnika o
inovacijama, koji bi trebalo da
bude usvojen do kraja godine,
skratiti put od ideje do
pronalaska?
54
Na Svetskoj izlo`bi pronalaza{tva, odrànoj nedavno u Budimpe{ti, srpski pronalaza~i osvojili su ukupno 24 nagrade, me|u kojima
je i jedna vrlo presti`na, Genijus, dodeqena za izum primenqiv u
rudarstvu, a moè se, kaù, koristiti i u vojne svrhe (inìweriji).
Iz glavnog grada Ma|arske osam na{ih izumiteqa vratilo se tada sa
srebrnim medaqama. Sasvim dovoqno za jednu neveliku zemqu sa ogromnim nevoqama, posebno u posledwoj deceniji minulog veka, koje su, sem
ostalog, znatno uticale i na inventivnu delatnost za koju se moè re}i
da je veoma vaàn ~inilac razvoja proizvodnih snaga i svekolikog napretka dru{tva.
Primenom inovacija, produktivnost rada u svetu unapre|uje se za
oko 70 odsto zakqu~ak je Me|unarodne asocijacije pronalaza~a (IFIA
International Federation of Inventors Associations), koja okupqa 82 zemqe.
Otuda nastojawe mnogih zemaqa, pa i na{e, da sa svetom stalno hvata
korak i da granice stvarala{tva pomi~e ka dosti`nim visinama.
Gde su u toj pri~i pronalaza~i i racionalizatori iz Vojske, mogu li i
oni da se pohvale uspesima u pronalaza{tvu? Da li se i sa kakvim problemima sre}u u nastojawu da svoj pronalazak ili racionalizatorsko ostvarewe privedu kraju i {to pre ga primene u praksi? Da li im sredine u kojima rade omogu}avaju da brzo i lako ispoqe svoje inventivno ume}e, koli-
1. decembar 2006.
ko ih u tome podsti~emo i, na
kraju, nagra|ujemo li ih onoliko
koliko su zasluìli?
To su samo neka pitawa koja smo postavili potpukovniku
magistru tehni~kih nauka Obradu âbarkapi, diplomiranom
inèweru, koji rukovodi Odsekom za inventivnu delatnost
Uprave za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane. On
se, ina~e, dugo bavi poslovima
koji su u vezi sa radom na{ih
inovatora i racionalizatora.
PROFITABILNI
PROGRAMI
na profitabilnim programima?
Te{ko je na to odgovoriti. Ali,
mnogi inovatori i racionalizatori, s tim u vezi, kaù da bi vaqalo bar poku{ati, utoliko pre
{to bi od onoga {to bi se na tim
poslovima zaradilo deo ostajao
u vojnoj kasi, dok bi se deo novca
slivao u fondove za pronalaza{tvo. To bi se, na primer, gotovo
odmah moglo ostvariti u Vojnotehni~kom institutu (VTI), koji je
oduvek bio jedan od rasadnika
inovatorstva. Taj institut danas
raspolaè slobodnim kapacitetima, koji bi mogli da se iskoriste za obavqawe dobro pla}enih
poslova i usluga, ~iji bi naru~ioci bili ne samo iz zemqe, nego
i inostranstva, jer se o ume}u i
mogu}nostima na{eg inèwerskog i nau~nog kadra dobro zna i
izvan granica Srbije.
Pomenuli smo VTI, tu najistureniju ta~ku stvarala{tva,
ali ne zaboravqamo ni Vojnomedicinsku akademiju u kojoj je ove
godine inovatorima ispla}eno
blizu milion dinara. Tu su i remontni zavodi, neka preduze}a
vojne industrije i drugi kolektivi ~iji bi se inovatori veoma
obradovali stvarawu posebnih
fondova namewenih brèm i
lak{em ostvarivawu wihovih
predloga i re{ewa.
Kod nas je kaè potpukovnik âbarkapa u razdobqu od

15 godina, da ne idemo daqe,
Potpukovnik mr Obrad âbarkapa
ukupno registrovano 418 prijava
inovacija. Trenutno je u radu i u
ISKORAK KA BOQEM
raznim fazama ispitivawa 29
prijava od toga je 18 pronalaPrva izlo`ba na kojoj su u~estvovali i inovatori iz nazaka, sedam tehni~kih unapre|e{e vojske bila je Pronalaza{tvo u Beogradu, odràna pre
wa, a ~etiri su konkretni predjedne decenije, a na kojoj su nekoliko prvih i drugih nagrada
lozi na osnovu kojih je mogu}e
osvojili inèweri iz Vojnotehni~kog instituta. Tada se pokaostvariti zna~ajnu korist za Vojzalo da mnoga wihova ostvarewa nisi slu~ajna, ve} da su resku. Zavod za intelektualnu svozultat upornog rada i svakodnevnog promi{qawa. Kod nas
ima dosta qudi koji svoje radne zadatke obavqaju vaqano,
jinu prosledio nam je u tom razali i onih koji ne ~ine takore}i ni{ta kako bi koraknuli dadobqu 102 prijave radi ocene
qe od drugih. A upravo taj iskorak je veoma vaàn, jer iza
poverqivosti. Do sada je 10 prosvakog ve}eg uspeha, kako nekada, tako i sada, naj~e{}e stoji
nalazaka za{ti}eno patentom, a
ne{to novo: racionalizacija, tehni~ko unapre|ewe ili proprihva}eno je 35 tehni~kih unanalazak ~ijom primenom se poboq{ava funkcionisawe sredpre|ewa, {to zna~i da se broj
stava, ili se, pak, pojeftiwuju wihov remont i odràvawe, pa
priznatih inovacija u Vojsci
se, neretko, postiù mawe ili ve}e u{tede u novcu.
uklapa u prosek onih koje usvaja
JEDINSTVENA
Zavod za intelektualnu svojinu.
PATENTNA PRIJAVA
To bi, dodaje na{ sagovorOBRAZOVAWEM DO CIQA
nik, mogla biti pribli`na slika
U razgovoru sa pronalazaPutevi od zamisli do prakti~nog ostvarewa neke inovaciinventivne delatnosti u na{oj
~ima, inovatorima i racionaje bili bi mawe zamr{eni kada bi se o inovatorstvu i raciovojsci, ~ije pronalaza~e i qude
lizatorima neretko se name}e
nalizatorstvu razmi{qalo kao o zajedni~kom zadatku ili, bostvarala~kog duha prate gotovo
jo{ jedno pitawe: Da li je put od
qe re~eno, obavezi qudi na svim nivoima komandovawa, rukoisti problemi sa kojima se suzamisli do priznavawa (pa i
vo|ewa i upravqawa. Stoga bi vaqalo, vi{e nego dosad, u~inisre}u i inovatori izvan we.
primene) neke inovacija isuviti ne{to u pogledu izu~avawa osnova industrijske svojine u vojIako nije karakteristi~{e dug? Odgovor zavisi od mnonim {kolama (dovoqno je nekoliko tema u pojedinim predmetino, ne moè se, naime, prenego ~ega, po~ev od toga da li je
ma nastavnog programa), {to bi znatno doprinelo razvoju inobre}i saznawe da neke sredisam autor u~inio sve da prijava
vacione kulture. O tome se, me|utim, zasad samo razmi{qa.
ne u kojima na{i inovatori
o inovaciji bude sasvim jasna,
rade, odnosno qudi sa kojima
pa do mogu}nosti ~lanova komisara|uju, ~esto ne mogu da shvate za{to oni dane i no}i provo- sija, koji, uz svoje redovne poslove, treba da procene koliko je
de zami{qeni nad ne~im {to im se ~ini novim, neotkrivenim i neko ostvarewe doista novo i da li je, uop{te, zna~ajno za odveoma korisnim ne samo za radni kolektiv kome pripadaju, ve} branu i bezbednost zemqe.
i mnogo {ire. Sre}om, takvo nerazumevawe ne obeshrabruje
Sa tim problemom se, nagla{ava na{ sagovornik, ne susrequde kojima ne mawka stvarala~ke energije. Wih, me|utim, ne- }u samo inovatori iz na{e zemqe, ve} i iz drugih. Zato Evropska
{to drugo moè da omete u tragawu za novim a to je pomawka- unija nastoji da se {to pre usvoji jedinstvena patentna prijava,
we finansijskih sredstava, ta~nije, nepostojawe posebnih fon- koja }e vaìti za sve zemqe Evrope. Budu}i da kod nas 90 odsto
dova koji bi im omogu}ili da lak{e ostvaruju svoje zamisli, od prijava koje pristiù Zavodu za intelektualnu svojinu podnose
izrade tehni~kih crteà i prora~una do modela, a da i ne po- pojedinci, sedam do osam procenata otpada na proizvodne i
miwemo prototipove novih ure|aja ili tehni~kih sredstava.
ostale kolektive, a ostatak se ti~e raznih nau~noistraìva~kih
U besparici u kakvoj je zemqa, takvim fondovima, naàlost, institucija, univerziteta i pojedinih fakulteta.
ne raspolaù ni velika privredna preduze}a, a o mawim da i ne
Odsek za inventivnu delatnost preduzima razne mere da pogovorimo. Nije lako danas na}i nekakvu vol{ebnu slavinu u is- jednostavi prijavqivawe inovacija. To zna~i da su se qudi u
tawenom buxetu kroz koju bi potekao novac kojim bi se olak{ao Upravi za strategijsko planirawe organizovali tako da sve prirad sada{wih i budu}ih inovatora.
jave prikupqaju u tom odseku (kome i Zavod za intelektualnu svoGde je izlaz? Da li je, kad je re~ o materijalnoj potpori ino- jinu {aqe prijave za koje smatra da su od zna~aja za odbranu i
vatora, re{ewe mogu}e na}i u wihovom okupqawu i angaòvawu bezbednost), posle ~ega se razvrstavaju i, bez velikog zadràva-
55
INOVACIJE
PUT DO USVAJAWA INOVACIJE

wa, prosle|uju komisijama koje
treba da ocene da li je pronalazak validan i u kojoj meri moè da se koristi u vojne svrhe.
Me|utim, de{ava se ponekad da ni sam autor ne nazna~i
sve {to je va`no za prijavqivawe inovacije, tako da se dosta
vremena izgubi u naknadnom
prikupqawu podataka. Da li se
autor boji da otkrije sve karte ili je posredi nedovoqna
upu}enost u na~in prijavqivawa ne zna se. Tek, to naj~e{}e
produàva put od ideje do priznavawa inovacije.
Prepreka na putu priznavawa (i usvajawa) pronalaska
ima jo{, pa nije zgoreg znati da
patent koji se ne ostvari za pet{est godina predstavqa ~ist gubitak, jer se u nauci, tehnici i
tehnologiji mnogo toga relativno brzo mewa. Gubi se vreme i
zato {to poneki izmi{qaju
ono {to ve} postoji, tako da }e
im digitalizacija dokumenata u
Zavodu za intelektualnu svojinu
znatno pomo}i da putem Interneta pretraè da li se na spisku patenata mo`da ve} nalazi
ne{to o ~emu oni trenutno razmi{qaju i nameravaju da naprave. Formirawe informativno-edukativnog centra bi}e,
tako|e, od velike pomo}i u pogledu pruàwa informacija
sada{wim i budu}im inovatorima.
Prva stepenica na putu do kona~nog usvajawa inovacije

je Odsek za inventivnu delatnost Uprave za strategijsko planirawe MO, gde prijave inovatora treba najpre da stignu
(prijave koje nisu vaqano ispuwene vra}aju se autorima). Posle preliminarnog ispitivawa u instituciji koja je nosilac
planirawa za sredstva na koje se inovacija odnosi i ocene
poverqivosti, sledi su{tinsko ispitivawe, naj~e{}e u institutima, nau~noistraìva~kim ustanovama, remontnim zavodima ili u nekim pogonima vojne industrije. Na osnovu tog
ispitivawa donosi se zakqu~ak da li postoje uslovi da se neki pronalazak prizna kao patent. Tehni~ko unapre|ewe se
prihvata re{ewem.
NOVI PRAVILNIK
NEPOTREBNA
NESTRPQIVOST
Ipak, neki inovatori postaju prili~no nestrpqivi kada
vide da vreme neumitno proti~e, a rezultati ispitivawa kasne. A ne bi trebalo. Vaqa, naime, razumeti i drugu stranu na
koju se ne moè uvek uticati, jer
ima dosta objektivnih ~inilaca
koji usloàvaju postupak ispitivawa, te samim tim i usporavaju priznavawe inovacija. Ta
druga strana su komisije koje
su ranije formirali takti~ki
nosioci zadataka, a sada to ~ine pojedine uprave i instituti.
One su, naj~e{}e iz objektivnih
razloga, kasnile, mada je sve
vi{e suprotnih pokazateqa: na
primer, za jednu prijavu, poslatu februara 2003. godine, doneto je re{ewe u decembru
2004, a inovator je nov~anu na-
56
knadu dobio pet meseci kasnije.

Sve je okon~ano za ne{to vi{e
od dve godine.
Bilo bi dobro, smatra inèwer âbarkapa, kada bi takvih primera bilo jo{, jer sve
{to je u pogledu normativne regulative u~iweno dosad, i {to
se sada ~ini, usmereno je ne samo ka ublaàvawu te{ko}a sa
kojima se inovator susre}e, nego i ka stvarawu boqih uslova
za rad komisija zaduènih za
ispitivawe inovacija.
Prili~no dug put od nastanka do primene pronalaska:

remont vazduhoplova u Zavodu Moma
JAPANCI KAO PREDVODNICI

Te{ko je re}i dokle seù koreni srpskog inovatorstva,
ali se pouzdano zna da je jo{ 1925. godine u Beogradu osnovan Savez pronalaza~a i nau~nika. Savez je okupqao nadarene i u~ene qude (prete`no ~lanove Srpske akademije nauka), ~iji je zadatak bio i da stvaraju nau~ni podmladak i da
stalno ja~aju srpsku privredu.
[to se pronalazaka ti~e, danas u svetu predwa~e Japan, Kina i Ju`na Koreja, koje su iza sebe ostavile SAD i EU.
Japan je, na primer, vlasnik 42 procenta od ukupnog broja
patenata u svetu, SAD 20, EU sedam, a Rusija {est procenata.
U okviru EU predwa~i Nema~ka sa osam procenata. Slede je
Engleska, Francuska, Italija.
Zato je i promewen Pravilnik o za{titi pronalazaka

i prihvatawu tehni~kih unapre|ewa, koji je vaìo za negda{wu JNA, a imao je dosta nedostataka i, neretko, bio ko~nica u proceduri za{tite i prihvatawa inovacija. Stoga je u
toku izrada novog pravilnika
koji bi trebalo da bude gotov (i
usvojen) do kraja godine i koji
}e umnogome biti prilago|en
sada{wim prilikama i stimulativniji za rad komisija
(predvi|a se nov~ana naknada
za wihove ~lanove). Sve bi,
dakako, bilo jo{ boqe kada bi
do tada bio re{en i problem
pronalaèwa nov~anih sredstava koja bi se svake godine
(pau{alno) izdvajala za obe{te}ewa inovatora, a koja bi
se, ukoliko ne bi bila utro{ena, prenosila u narednu godinu. To bi, nema sumwe, dosta poboq{alo stvarala~ku klimu,
a inventivnu delatnost u~inilo
kvalitetnijom i isplativijom.
Dobro je {to se odnos prema stvaraocima i stvarala{tvu
uop{te posledwih godina znatno promenio, ne samo u dru{tvu,
nego i u Vojsci. Danas vojni inovatori gotovo redovno u~estvuju
na stru~nim skupovima i izlo`bama pronalaza{tva koje, u
su{tini, spadaju u doga|aje od
izuzetnog zna~aja ne samo za qude ~ije inovacije privla~e pa`wu posetilaca, nego i {ire.
Izlo`be su ujedno i izuzetna
prilika za potvr|ivawe saznawa o tome kako se granice stvarala{tva u nas, uprkos nevoqama koje prate i dràvu i wenu
vojsku, stalno pomi~u, jer bi se
gubqewe koraka sa svetom te{ko nadokna|ivalo.
Vlada RISTI]
1. decembar 2006.
okom
svoje
tridesetpetogodi{we profesionalne vojne karijere, kapetan prve
klase Mile Nikoli}
stekao je qubav prema tehnici, koja se
nije ogledala samo u
pravilnom rukovawu
tehni~kim sredstvima
ve} i u èqi da se neka re{ewa poboq{aju i unaprede. To je
bio jedan od razloga
da podnese zahtev za
prevremeno penzionisawe, jer je, kaè,
èleo da dobije vi{e
slobodnog vremena
za bavqewe inovativnim radom i pronalaza{tvom.
Trud na poqu
pronalaza{tva se isplatio vrlo brzo. Prvo je po~eo da radi na
novom konstrukcionom
re{ewu za laserski
obeleàva~ ciqa, koji se koristi za sve vrste oru`ja. Prednosti
u odnosu na ve} poznati laserski ni{an su
u eliminisawu svih
nedostataka, poput razde{avawa prilikom
okidawa, kidawa kablova, do mikroprekida~a i osetqivosti na vremenske uslove.
Taj patent je za{titio u Zavodu za intelektualnu svojinu, a o~ekuje i dobijawe sertifikata za me|unarodnu za{titu patenta.
Nadam se da }e odgovorni qudi u Vojsci i policiji kaè Mile Nikoli} sagledati prednosti novog konstrukcionog re{ewa i primeniti ga i u proizvodwi novih
oru`ja i u dogradwi ve} postoje}ih.
Nikoli} je, posle prvog uspeha, nastavio da u svojoj radionici strpqivo radi na
novim tehni~kim izumima. Skromno govori
da je verovao da to {to radi ima veliki
zna~aj, a ubrzo su usledila i priznawa od
korisnika izuma i tehni~kih stru~waka. On
se ne zadovoqava dostignutim uspesima, ve}
novim izumima sve vi{e privla~i pa`wu
doma}e i strane javnosti.
Ovih dana na putu je da sklopi posao
sa proizvo|a~ima bojlera, kojima je ponudio da u svaki bojler ugrade sigurnosni prekida~ koji prekida dovod struje u bojler pri
pu{tawu tople vode. Ne treba ni nagla{avati da se tako iskqu~uje mogu}nost strujnih
udara i nesre}nih slu~ajeva.
Inovatorska delatnost kapetana prve
klase u penziji Mileta Nikoli}a potvr|uje
da penzija ne mora da zna~i i prestanak bavqewa kreativnim poslom.
INOVACIJE ZA
[IROKU UPOTREBU
Na me|unarodnom festivalu
inovacija, znawa i stvarala{tva
Tesla fest 2006 kapetan prve
klase u penziji Mile Nikoli}
dobio je bronzanu plaketu za izum
elektronskog prekida~a za
automobilska svetla
ZA PRONALASKE PLAKETA
NIKOLA TESLA
Na me|unarodnom festivalu inovacija, znawa i stvarala{tva Tesla fest
2006, koji je od 12. do 15. oktobra odràn u Novom Sadu, Mile Nikoli} je izloìo dva eksponata za u {iroku upotrebu.
Re~ je o elektronskom prekida~u za automobilska svetla i elasti~noj spojnici za
poqoprivredne i ru~ne ma{ine. Spojnica {titi rukovaoce od velikih vibracija,
tako {to vibracije umawuje za 70 posto.
Me|unarodni ìri je pronalaske
visoko vrednovao, a za re{ewe elektronskog prekida~a Nikoli} je dobio
bronzanu plaketu Nikola Tesla. Elektronski prekida~ omogu}ava da se sva
svetla na automobilu ukqu~e 16 sekundi
posle startovawa motora i automatski
iskqu~e odmah posle ga{ewa motora.
UKRATKO
SE]AWE NA JUNAKE
U organizaciji komande Vaqevske motorizovane brigade i jedinice veze iz Gorweg Milanovca, 15. novembra, pored spomenobele`ja na brdu Gali~ u selu Ber{i}i, odràna je sve~anost povodom obeleàvawa 92. godi{wice od po~etka slavne
Kolubarske bitke iz Prvog svetskog rata.
Tim povodom je delegacija Vojske Srbije, koju je predvodio komandant Vaqevske
motorizovane brigade pukovnik Milan Ne-
Snimio M. [IQKOVI]
VREDNO PRIZNAWE ZA VOJNOG PENZIONERA

MILETA NIKOLI]A
deqkovi}, poloìla venac na spomen-obele`je, podignuto 1996. godine.

Kustos Muzeja rudni~ko-takovskog kraja, istori~ar Aleksandar Maru{i} iz Gorweg Milanovca, tim povodom odrào je istorijski ~as o slavnoj Kolubarskoj bici.
D. S.
OBELE@ENA GODI[WICA
BATINSKE BITKE
Borci 51. vojvo|anske brigade i wihovi potomci, zajedno sa gra|anima Sombora i predstavnicima Vojske, obeleìli
su kod Bezdana na Dunavu godi{wicu Batinske bitke, koja je vo|ena u novembru
1944. godine.
O zna~aju te bitke i borbama za oslobo|ewe Barawe govorili su u~esnik bitke
Mita Bugarski i Rade Kevi}, predsednik
Pokrajinskog odbora SUBNOR-a.
Mihail Veselinovi},
u~esnik bitke
ISPRAVKE
U pro{lom broju magazina ODBRANA, u
tekstu U korak sa svetom, na strani 19, u predposledwem pasusu izjave pukovnika Spasoja
\oga, re~enica Imamo desetak generacija
pilota koji posle zavr{ene Vojne akademije
nisu leteli ni minut, to jest, ima kapetana i
majora koje tek treba osposobqavati, treba
da glasi: Imamo desetak generacija pilota
koji posle zavr{ene Vojne akademije nemaju ni
minut no}nog letewa, to jest, ima kapetana i
majora koje tek treba osposobqavati.
U tekstu Modernizovan sistem Neva, na
strani 29, drugi pasus, posledwi red, deo re~enice kaè iskusni reketa{ pukovnik Vasiqevi} treba da glasi: kaè iskusni raketa{ pukovnik Vasiqevi}.
Izviwavamo se pukovnicima \ogu i Vasiqevi}u i ~itaocima.
Z. MILADINOVI]
57
M E R K A V E
L I B A N U
OMEK[ANA
GVOZDENA PESNICA
Zbog propusta u obave{tajnom
radu i pogre{nog takti~kog
kori{}ewa tenkova, upad
izraelskih snaga u Liban, kako
ocewuju vojni analiti~ari, bio je
nepromi{qen. Takva operacija
zahteva sloène i obimne
planove i pripreme. Vojno
rukovodstvo Izraela potcenilo
je protivnika. Gerilci Hezbolaha
su se za ratna dejstva protiv
Izraelskih odbrambenih snaga
(IDF) pripremali skoro {est
godina. Uz brojne gubitke,
izvojevali su strate{ku pobedu.
To je pove}alo wihov ugled
u arapskom svetu.
58
erkava je naziv tenka izraelske proizvodwe, koji ima ~etiri

generacije. Proizveden je posle tre}eg arapsko-izraelskog
rata 1967. godine, po{to je Francuska uvela embargo Izraelu na naoruàwe i vojnu opremu. Zbog pritiska arapskih zemaqa, britanska vlada prekinula je 1969. godine saradwu sa
Izraelom na razvoju tenka Chieftain Poglavica. Bio je to povod
da Izraelci uvedu u naoruàwe sopstveni tenk.
TEHNOLO[KI RAZVOJ
Izraelski general Tal formirao je 1970. godine projektni
tim za ispitivawe osnovnih osobina novog tenka topa, oklopa i
pokretqivosti. Kako Izrael ima mali broj stanovnika, ne moè da
dozvoli velike gubitke visoko osposobqenih tenkovskih posada.
Stru~waci su zato odlu~ili da posebnu pa`wu posvete oklopnoj
za{titi. Tenk je dobio naziv merkava, {to na hebrejskom zna~i borna kola. Borbeno sredstvo osmi{qeno je tako da posadi obezbe|uje pouzdanu za{titu pogonska grupa sme{tena je u predwi deo ~ime je uve}ana frontalna masa, a vrata se nalaze na zadwoj strani
tenka. Na taj na~in omogu}ena je brza evakuacija posade iz onesposobqenog vozila i prevoz vojnika pe{adije.
Prvi tip merkave uveden je u naoruàwe aprila 1979. godine.
Imao je dizel motor od 900 kowskih snaga i teìnu od 63 tone. Kako
je odnos snage motora i teìne tenka iznosio 14 kowskih snaga po toni, merkava nije bio dovoqno pokretqiv. Naoruàn je topom L7 kalibra 105 milimetara i bojnim kompletom od 50 granata. Sa topom je
spregnut mitraqez 7,62 milimetara. Jo{ dva mitraqeza su postavqena na vrh kupole, {to karakteri{e ve}inu izraelskih tenkova.
Taj model tenka upotrebqen je prilikom invazije Libana 1982.
godine. Tom prilikom uo~eni su problemi u ko~ionom mehanizmu
merkave. Zato je 1983. usvojen drugi tip tenka. Tehni~kim poboq{awima olak{ano je kori{}ewe borbenog sredstva u urbanim sredi1. decembar 2006.
nama, a dodatno je naoruàn i

juna, komandanta 82. bataqona 7.
PODVARIJANTE
minobaca~em kalibra 60 milioklopne brigade, u poteri za otmetara, koji je postavqen u tenk.
mi~arima kapetan Elad, komanPodvarijanta tenka je merkava 3 LIC Low Intensity ConTeìna tenka nije umawila wegovu
dir ~ete A, pre{ao je sa merkaflict, opremqena za urbani rat. Tenk je dodatno za{ti}en od
efikasnost na kamenitom terenu u
vom 2 granicu Libana. To je bio
RPG projektila, a metalna mreà {titi opti~ke ure|aje i
severnom Izraelu, ju`nom Libanu
prvi ulazak izraelskih vozila na
ventilatore. Vertikalne {ipke, na uglovima tenka, i video
i na Golanskoj visoravni.
teritoriju Libana posle povla-kamera, na zadwem delu, olak{avaju manevar na gradskim
Slede}i tip tenka usvojen je
~ewa 2000. godine. Tenk je, me|uulicama. Sanitetska verzija ima nosila i medicinsku opreu naoruàwe izraelske vojske
tim, sa svim ~lanovima posade,
mu. Proizvedeno je i vozilo za izvla~ewe tenkova namer
1990. godine. Imao je motor od
ve} posle pedesetak metara stratigar, ali i te{ki oklopni transporter nemera tigrica.
1.200 kowskih snaga, novi trandao u eksploziji ukopane mine od
smisioni mehanizam i top sa
300 kilograma. Taj doga|aj, ali i
glatkom cevi kalibra 120 milisvi naredni tokom 34 dana rata,
metara.
koji je okon~an tek pod okriqem UN, {oModel merkava 3B razvijen je 1995.
kirali su i izraelsku vojsku i tamo{wu
godine. U odnosu na prethodnu generaciju,
javnost. U toku sukoba pogo|eno je 50
tenk je imao efikasniji sistem za upramerkava, poginulo je 30 ~lanova tenkovvqawe vatrom SUV i boqu ABH za{tiskih posada, a raweno je oko sto vojnika
tu. Na wega je, tako|e, ugra|en i klima
i dva komandanta bataqona. Iako se
-ure|aj. Najzna~ajniju novinu predstao~ekivalo da, zbog velikog borbenog isvqao je modularni oklop, nazvan Kasag,
kustva, Izraelci u ratu sa gerilcima Hekoji se sastojao od plo~a uklopqenih na
zbolaha odnesu pobedu, to se nije dogore{etke. Prilikom o{te}ewa ili probodilo.
ja plo~e su se mogle zameniti novim.
Najnovija, ~etvrta generacija merPRIPREME HEZBOLAHA
kava usvojena je u naoruàwe 2004. godiZnaju}i da je naredni sukob sa
ne. Godi{we se proizvede od 50 do 70
Izraelom
samo pitawe vremena, borci
tenkova. Teìna tenka iznosi 65 tona.
Hezbolaha
iskoristili su {estogodi{wi
Wegov motor, od 1.500 kowskih snaga,
period posle povla~ewa IDF iz Libana i
obezbe|uje ve}u pokretqivost, jer je odizgradili sloèn fortifikacijski sinos snage motora i teìne tenka 23 kowstem rovova, tunela i bunkera u ju`nom
ske snage po toni. Merkava 4 prilago|edelu zemqe. Pojedini bunkeri nalazili
na je za borbu u urbanoj sredini i spada
su se samo nekoliko stotina metara od
u najboqe tenkove na svetu. Poboq{ani
izraelske granice.
modularni oklop {titi i ~elo vozila i
Protivtenkovski lanser kornet
Koriste}i savremene tehni~ke kabokove, ali i gorwe povr{ine tenka.
pacitete, koje su najverovatnije dobili od Irana, timovi radista
Sve komponente tenka su tako projektovane da u slu~aju proHezbolaha, sa dobrim znawem hebrejskog, svakodnevno su pratili
boja oklopa posadi merkave pruàju dodatnu za{titu. Usavr{eni
i prislu{kivali radio-veze IDF. Jo{ pre po~etka sukoba, desetiSUV omogu}ava ga|awe protivtenkovskih helikoptera. Sa topom je
ne prevodilaca iz ju`nog dela Bejruta presretale su informacije
spregnut te{ki mitraqez kalibra 12,7 milimetara. Sistem videoi radio-poruke, ali i razgovore mobilnim telefonima, sadràje
kamera obezbe|uje voza~u vidqivost u krugu od 360 stepeni oko
emisija izraelskih medija i prosle|ivale ih vi{oj komandi. Na
tenka. Sistem za upravqawe borbenim dejstvima, koji koristi ditaj na~in Hezbolah je prikupio zna~ajne podatke o pravcima nagitalne podatke dobijene od drugih tenkova, bespilotnih letelica
predovawa izraelske vojske, linijama snabdevawa i pretrpqenim
ili pretpostavqene komande, olak{ava planirawe, navigaciji i
gubicima. Kao i ostale moderne armije sveta, IDF je obezbe|ivao
memorisawe podataka, te ih prenosi ostalim jedinicama.
radio-veze ~estim promenama frekvencija, koriste}i uz to i ameOtmica dva izraelska vojnika Edada Regeva i Jehuda
ri~ke aparate za {ifrovawe.
Goldvasera koju je 12. jula 2006. izveo Hezbolah na teritoriji
Iako komandanti Hezbolaha nisu mogli da prate i de{ifruju
Izraela, bila je povod za drugi libanski rat. Posle otmice na
sve
poruke,
ipak su ostvarili vrlo zna~ajan prodor na obave{tajsnagu je stupila direktiva Hanibal kojom je preciziran postupak u
slu~aju otmice nekog pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga
(Israeli defence forces - IDF). Po nare|ewu potpukovnika Moti Basa-
ISKUSTVA
nom poqu, {to prevazilazi procene izraelskih obave{tajnih

slu`bi. U jednom od zauzetih bunkera u ju`nom Libanu, Izraelci
su zaplenili opremu za radioprislu{kivawe i ometawe, detaqne mape severnog Izraela,
pravce kretawa grani~nih patrola i brojeve mobilnih telefona
izraelskih komandanata. Kako
ocewuju vojni analiti~ari, podatke nije prikupio samo Hezbolah
ve} i Arapi koji ìve u Izraelu,
a koje je regrutovala posebna jedinica Hezbolaha. Oni su pratili izraelske patrole, fotografisali vojne objekte i obezbedili
potrebne mape. Tako je bilo olak{ano dejstvo raketama po ciqevima u Izraelu.
Uz pomo} Sirije i Irana
snage Hezbolaha obogatile su borbeni arsenal savremenim vo|enim
PT raketama ruskim metis i kornet, francuskim milan i ameri~kim tow. Uz RPG-29 vampir, sa tandem bojnom glavom, koja probija
reaktivni oklop, dobro uve`bani
timovi Hezbolaha, u kojima je delovalo ~etiri do {est boraca,
zbuwivali su izraelske vojnike
brzim preme{tawem na unapred
predvi|ene poloàje, na kojima su
imali ve} pripremqene PT rakete. Zauzimali su visove, a vatru
otvarali sa bliskog odstojawa.
GUBICI
Arapski izvori navode da je u sukobima uni{teno stotinak merkava, dok Izrael tvrdi da je u borbama, od 400 tenkova, o{te}eno 52, a uni{teno pet. Protivtenkovskim raketama o{te}eno je 50 merkava, od ~ega je 18 ~etvrte generacije, a dva tenka stradala su od mina. Uni{tena su dva tenka
drugog tipa, jedna merkava tre}e i dve ~etvrte generacije. Tokom posledwa dva dana rata pogo|eno je 14 tenkova. Kod 44
odsto tenkova u borbama je probijen oklop, {to je mawe za
tri odsto u odnosu na prvi libanski rat. Svesni opasnosti
od mina, Izraelci su 23. jula u imrpovizovanoj radionici
severno od Avimima, na dowe starne merkave montirali dodatne oklopne plo~e.
RATNA ISKUSTVA
Borci Hezbolaha su dobro
znali slabe ta~ke izraelskih tenkova. U nedostatku artiqerije, koristili su PT rakete za vatrenu
podr{ku jedinicama. [estog avgusta pogodili su ku}u u selu Bint
Xebail i ubili ~etiri pripadnika elitne izraelske izvi|a~ke jedinice Egoz. Na drugom mestu su 9.
avgusta sru{ili celo krilo jedne
zgrade, u kojoj je tada poginulo devet izraelskih vojnika.
Analize izraelskih stru~waka govore da su{tina problema,
odnosno borbenih poraza vojske, ne leì u tenkovima i wihovim
mogu}nostima. Oni pre svega pomiwu finansijska i buxetska ograni~ewa, zbog kojih su jedinice imale mawak granata za minobaca~e
60 milimetara. Mnogi tenkovi nisu bili opremqeni ni generatorima dimne zavese, neophodnim za skrivawe merkava od pogleda
ni{anxija PT raketa. Tokom bitke za Saluki, na primer, 24 merkave iz 401. brigade na{le su se u udolini pod èstokim udarima PT
raketa, a da pri tome nijednom nisu razvile dimne zavese.
Posade merkave 4 nisu bile dobro osposobqene. U ranijim
borbenim sukobima sa Hezbolahom tenkisti su se ~esto angaòvali
u pe{adijskim jedinicama, na straàrskim du`nostima u pojasu Gaze
60
i zapadnoj obali reke Jordan. Zato nisu imali dovoqno vremena da

detaqno izu~e mogu}nosti svojih
tenkova. Prema re~ima pojedinih
oficira IDF, merkave su kori{}ene neodgovorno i nemarno. Uo~ene su i mawkavosti prilikom rukovo|ewa i komandovawa borbenim sastavima Izraela. êsto su
nare|ewa pretpostavqene komande bila nejasna ili su se vi{e puta mewala. Umesto da maksimalno
iskoriste pokretqivost, tenkovi
su mahom dejstvovali kao stati~ne
vatrene ta~ke.
PROMENA TAKTIKE
Kako ocewuju vojni analiti~ari, u eventualnim budu}im sukobima Izraela sa borcima Hezbolaha, neophodno je promeniti takti~ku upotrebu tenkova i opremiti
ih sistemima aktivne za{tite od
PT raketa, kao {to su Iron Fist gvozdena pesnica i Trophy trofej.
Sistem oko tenka formira za{titnu zonu u obliku polulopte, prati
mogu}e pretwe i prema potrebi
lansira projektil koji presre}e
PT rakete. Opremawe oko 200
merkava takvim sistemom ko{talo
bi najmawe sto miliona dolara.
Uz propuste u obave{tajnom radu i takti~koj upotrebi tenkova, stru~waci ocewuju da je upad izraelskih snaga u Liban bio ishitren. Takva operacija zahteva sloène i obimne planove i pripreme. Izraelsko vojno rukovodstvo je o~ito potcenilo protivnika, ne shvataju}i da Hezbolah jeste gerilska organizacija, ali da
ima sposobnosti regularne vojske. Tako je IDF u{ao u zamku koju je
Hezbolah pripremao {est godina. Mada je Hezbolah pretrpeo daleko ve}e gubitke od IDF (prema izraelskim analizama ubijeno je
od 500 do 700 boraca), on je izvojevao strate{ku pobedu i iz sukoba sa izraelskom vojskom iza{ao neporaèn.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
1. decembar 2006.
Priprema Blagoje NIÎ]
BORBENA GRUPA
EVROPSKE UNIJE
Na sastanku odrànom 13. novembra u Briselu, ministri
odbrane Bugarske, Kipra, Gr~ke i Rumunije zakqu~ili su tehni~ki sporazum kojim se uspostavqa multinacionalna borbena grupa. Borbena grupa od 1.200 vojnika posta}e potpuno
operativna od 1. jula slede}e godine, a od we se o~ekuje da sprovodi humanitarne i spasila~ke zadatke, kao i one vezane za evakuaciju.
MERIDIJANI
>>> VE@BE JEDINICA HRVATSKE VOJSKE - Ve`ba ga|awa ciqeva u vazduhu jedinica PVO Hrvatske vojske, koja se
odràva jednom
godi{we, izvedena je na vojnom poligonu Rt Kamewak u Premanturi pored Pule, pod nazivom [tit
2006. S obzirom na broj u~esnika i tehnike, to je najve}a, a
prema sadràju i najkompleksnija ve`ba koju sprovode jedinice
PVO i predstavqa krunu obuke jedinica tog roda. Ciq ve`be je
obuka i uve`bavawe jedinica za artiqerijsko i raketno ga|awe
ciqeva u vazdu{nom prostoru. Ve`ba je intervidovska i interrodovska, a komanda ve`be je, tako|e, organizovana po tom modelu. U toku odràvawa [tita 2006, jedinice PVO KoV-a i RV i
PVO provele su trena`na, ispitno-{kolska i bojna ga|awa lakim raketnim i artiqerijskim sistemima protivvazdu{ne odbrane.
>>> BALKANSKI LAV NA KRIVOLAKU - Na poligonu Krivolak u Makedoniji izvedena je zajedni~ka ve`ba makedonskih i
bugarskih specijalnih snaga pod nazivom Balkanski lav. Na
ve`bi je izvr{ena provera sadejstva i izvo|ewa zajedni~kih akcija pripadnika ovih snaga u planinskim i nepristupa~nim predelima i ga|awa iz pe{adijskog naoruàwa. Specijalci iz obe
zemqe pokazali su sposobnost iskakawa iz helikoptera u te{kim meteorolo{kim uslovima, preìvqavawe u prirodi i snalaèwe na nepoznatom terenu.
BORBA PROTIV
TERORIZMA
Gr~koj je,
u trouglu
KritPeloponezLarisa, izvedena
ve`ba zemaqa
~lanica Natoa, na kojoj su
preovladavali sadràji iz
borbe protiv
me|unarodnog
terorizma.
Na ve`bi je
u~estvovalo
vi{e od hiqadu vojnika iz Velike Britanije, Nema~ke, Gr~ke, Italije, Kanade, Norve{ke, Poqske, Rumunije, Slovenije, SAD,
Francuske i ê{ke. Istovremeno je bilo angaòvano 26 aviona
i devet borbenih brodova.
>>> SLOVENCI U MISIJI NA KOSMETU - Vi{e od 1.100

vojnika iz razli~itih jedinica slovena~ke vojske na poligonu
Varpalota u Ma|arskoj priprema se za upu}ivawe u misiju na
Kosovu i Metohiji. Pripreme se odvijaju u okviru ve`be simboli~nog naziva Sokolov udar, koja je ujedno posledwa faza u
procesu postizawa potrebnih operativnih mogu}nosti bataqona pred februarsko upu}ivawe na Kosovo i Metohiju, u regionu
Pe}i. U sastavu ovog bataqona su pripadnici vojne policije, helikopterskog bataqona, ABHO, inìwerije, sanitetske slu`be i
izvi|a~ko-obave{tajnog bataqona. Proveru osposobqenosti,
pored slovena~kih, vr{e instruktori iz kopnene komponente ju`nog krila Natoa iz Madrida.
61
TERORIZAM
NOVI
OBLICI
TERORISTI^KE
BORBE
VELIKE METE
Teroristi~ke grupe sve vi{e
sara|uju me|u sobom, ali i sa
organizovanim kriminalom.
Dok se broj teroristi~kih
akata smawuje, u porastu su
ve}i napadi koje izvode
religiozni teroristi.
Postoje i nagove{taji
da }e se pojaviti vi{e
pojedina~no uzrokovanih
teroristi~kih napada,
koje su izvr{ili aktivisti
zabrinuti za ekologiju i
za{titu prava ìvotiwa.
proteklih nekoliko godina religijski terorizam, posebno islamski, u

znatnom je porastu, a wegov ciq je, prema mi{qewu eksperta Xejmsa
Dinglija, odbijawe zapadnog nametawa ekonomskih, moralnih ili drugih standarda islamskim dràvama i wihovim dru{tvima i traèwe
odmazde za navodno po~iwene gre{ke prema islamistima. Prema tome,
ciq teroristi~kih napada (11. septembra 2001. u Wujorku i Va{ingtonu, oktobara 2002. godine na ostrvu Baliju i marta 2004. godine u Madridu) bio
je da obeshrabre zapadne uticaje na islamsko dru{tvo.
Takvi napadi su nastavqeni bomba{kim akcijama na zapadna postrojewa u Saudijskoj Arabiji i rastu}im napadima na koalicione snage u Iraku,
koji mnogi islamisti smatraju svetom zemqom. Bomba{ki napadi na kenijske
hotele novembra 2002. godine bili su usmereni protiv Izraela, zbog izraelskog delovawa protiv Palestinaca. U isto vreme Avganistan postaje sve
nestabilniji, uz obiqe droge kojom se moè finansirati novo nasiqe. Nasiqe finansirano prodajom droge moè tako|e porasti i u Ju`noj Americi,
gde mafija{ki bosovi nastavqaju da finansiraju teroristi~ku grupu Revolucionarne oruàne snage (FARC).
EKSKLUZIVNOST RAZVIJENOG SVETA

Ipak, jedna oblast terorizma pokazuje znake pove}awa, a to su slu~ajevi eko-terorizma i za{tite prava ìvotiwa, koji su nakon relativnog zati{ja devedesetih godina ponovo oìveli. Takva pitawa su gotovo
ekskluzivitet zapadnih dràva i odraàvaju se na zabrinutost visokoobrazovanih pojedinaca zbog razli~itih dru{tveno-ekonomskih problema.
Sami aktivisti ~esto dobijaju laàn imix moralne ~estitosti, posebno me|u nezadovoqnicima dru{tva koji nau~ni i ekonomski napredak vide kao pretwu tradicionalnim qudskim vrednostima. Oni tako|e
mogu i saose}ati sa religioznim teroristima, koji ~esto brane alternativne vrednosti, i s wima se povezati na nekim nivoima delovawa.
U svetu koji je danas bezbedniji nego ikada ranije, i u kome qudi
mogu da o~ekuju boqi kvalitet ìvota, terorizam je realna pretwa, ~ije prepoznavawe predstavqa prvi korak u antiteroristi~koj borbi.
62
1. decembar 2006.
Da bismo razumeli ove tokove i na{li delotvorne odgovore

treba razumeti prirodu terorizma i wegove uzroke. Terorizam se
previ{e ~esto vidi kao jo{ jedan bezbednosni problem koji se moè re{iti pro{irewem postoje}ih bezbednosnih mera: ve}e ì~ane i druge ograde, vi{e policije i stroà kaznena politika. Uz to,
vo|ewe rata protiv terorizma ~esto izaziva porast problema,
pogotovo kada se reaguje samo na simptome, ne i na uzroke, {to potvr|uje i eskalacija problema u Iraku i Avganistanu.
DRUGAÎJI OD PRAVIH KRIMINALACA

Tradicionalno, bezbednost se prete`no prilago|ava hvatawu ili spre~avawu kriminalaca ~ija su kriminalna dela predvidiva, koji su motivisani pohlepom i gramzivo{}u i ìve u okruèwu devijantne supkulture i ~esto pokazuju psihopatsko i asocijalno
pona{awe. Me|utim, teroristi nemaju tipi~ni kriminalni na~in
pona{awa, ~ak i ako su u strategijskom savezni{tvu sa kriminalcima ili kriminogenim grupama. Pravi kriminalci ~esto oprezno poku{avaju da sakriju svoj identitet, dok teroristi ~esto otvoreno reaguju na socijalne, ekonomske i politi~ke probleme, ne pokazuju}i, pri tom, nijedan znak prikrivawa. Imaju}i u vidu da je terorizam vi{e borba u konvencionalnom smislu vo|ewa rata, problem je {to je takvom vojnom, dodato i ekonomsko nasiqe. Uspeh
protivteroristi~ke borbe polazi vi{e od na~ina delovawa nego
od borbe protiv terorista, zato {to oni prkose svim ustaqenim
pravilima borbe i rata. êsto je ciq terorista da pokaù kako su
konvencionalne metode bespomo}ne u borbi protiv metoda pravovernih. Kako su islamske sredine ~esto bile izolovane hiqadama godina i na strance i osvaja~e gledale kao na prolaznike koji dolaze i odlaze, kod wih je ~esto shvatawe da sebi ne mogu dopustiti povezivawe sa drugim zemqama, demokratsku vladu i trì{nu ekonomiju.
Dok zapadne kulture zahtevaju trenutne rezultate, i ne mogu
~ekati godinama i organizovati duge kampawe, teroristi ne zahtevaju uspeh i pobedu, ve} prosto traè da budu tu i predstavqaju potencijalnu pretwu da ostvare svoj uticaj.
Globalizacija pove}ava broj potencijalnih meta teroristi~kih napada. Zapadni interesi su se pro{irili svuda po svetu. Qudi iz zapadnih dràva putuju svetom i mogu biti mete bilo gde, od
hotela u isto~noj Africi do Balija, ~ime se bezbednosni resursi
~ine jo{ rawivijim. Mediji imaju problem da objasne svetskim putnicima da je, recimo, Wujork isto tako potencijalna meta kao Bali ili Rijad. Bilo koje mesto na planeti, gde postoji zapadno prisustvo, moè biti meta terorista sa porukom pravovernim i nevernicima, da je duga ruka bo`ja. Me|utim, ako se uzmu u obzir
pove}ane bezbednosne mere, malo je verovatan uspe{an teroristi~ki napad.
Zbog svega toga, duè, temeqitije planirawe teroristi~kih
akcija, rezultira mawim, ali boqe organizovanim, pripremqenim
i smrtonosnijim akcijama. Zbog smawivawa broja izvedenih napada, oni moraju biti mnogo uspe{niji.
DOSTUPNIJE ORU@JE
Ciq mnogih teroristi~kih napada jesu mediji, koji su preplavqeni dramati~nim novostima. Javnost je ve} donekle oguglala na
teroristi~ke napade, tako da teroristi moraju neprekidno poja~avati faktor terora i predstaviti sebe kao stalnu pretwu. Oni postaju sve okrutniji, i kada su teroristi pravoverni i deluju u ime
Alaha, sva ose}awa su odgurnuli u ime vi{ih ciqeva.
Pored toga, dostupnija su sve opasnija oru`ja, tehnologije izrade i transporta, a rastu}a mreà ekonomskih i drugih emigranata {irom sveta formira infrastrukturu simpatizera i podr{ke. Uz to, sve ve}a mogu}nost dolaèwa do jeftine, visokorazvijene tehnologije, koja moè biti napravqena, prilago|ena ili kupqena, olak{ava teroristi~ke akcije.
Istovremeno, treba biti svestan opasnosti od konvencionalnih teroristi~kih napada na va`ne elektronske i komunikacione centre. Takvi napadi mogu biti katastrofalni i rezultirati
PRIKAZI
TEORIJSKO
MODELOVAWE
TERORIZMA
Mr Mile [ikman: Terorizam,
aktuelni i mogu}i oblici
vojevremeno je ~uveni slikar
Pablo Pikaso shvatio bombardovawe Gernike kao fa{isti~ku probu kraja sveta! Uàsi
prikazani na slici Gernika (uqe
na platnu iz 1937. godine) predstavqaju izraz umetnikovog emotivnog
doìvqaja prizora i odjeka, u kojima se vide strah i patwa, a ~uju krici svega {to je ìvo i neìvo!
Da li je svet od Gernike do danas postao boqe mesto za ìvot?
Naàlost, imaju}i u vidu terorizam, a posebno wegove aktuelne i
mogu}e oblike, moèmo zakqu~iti da ona nije uspomena, ve}
predstavqa samo jednu u nizu opomena! O tome svedo~i i Mile
[ikman, autor monografije Terorizam, aktuelni i mogu}i oblici, koga je u svojstvu izdava~a podràlo Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske.
Autor se hvata u ko{tac sa izazovom teorijskog modelovawa terorizma, izlaze}i iz wega sa zavr{nim saop{tewem u vidu monografije. Prva glava je posve}ena globalnim dru{tvenim
promenama sa aspekta uticaja na aktuelni i mogu}i terorizam,
u okviru koga autor razmatra pitawa globalizacije i otpora
koji se u odnosu na wu javqaju, novog svetskog poretka itd. Druga
glava govori o osnovnim obele`jima terorizma sa istorijsko
-strukturnog aspekta, a slede}a o samoubila~kom terorizmu kao
bezbednosnoj pretwi savremenom svetu. êtvrta glava posve}ena je teroristi~koj pretwi oru`jem za masovno uni{tavawe, a
peta prikazu rezultata empirijskih istraìvawa.
Recenziju kwige radili su prof. dr Milan Mijalkovski i
dr Du{ko Vejnovi}.
Dr Dane SUBO[I]
ozbiqnim paralizama svetskih trgova~kih i berzanskih aktivnosti. Me|utim, organizovawe i izvo|ewe takvih teroristi~kih napada zahteva mnogo qudi ukqu~enih tokom duèg perioda, ~ime se
stvara mogu}nost za najva`nije protivteroristi~ke mere: nadgledawe i obave{tajnu delatnost.
U savremenom svetu postoji istovremeni rast globalizacionih tokova, sa jedne, i sukoba sa tradicionalno religioznim dru{tvima, sa druge strane. Opasna spirala nasiqa moè se pogor{ati uticajem zapadnih sila ukqu~enih u sukob sa teroristima,
koji smatraju da ih upravo Alah predvodi.
Druge forme terorizma, kao etni~ki terorizam i konflikti,
ovih godina su u opadawu. Evropske vlade pokazuju da je takav proces dugoro~an i uspe{an. Me|utim, postoje izuzeci, kao {to su
Severna Irska, [ri Lanka, Palestina, Kolumbija.
Op{ti pristup je smawivawe nasiqa, ali eksperti uo~avaju
periode (oprezne) neutralnosti i ponovnog neprijateqstva.
Dr Milan MILO[EVI]
63
TEHNIKA
S E D A M D E S E T
G O D I N A
K A L A
PU[KA ZA CEO
Kala{wikov
se do danas,
zajedno
sa mnogim
kopijama, zadrào
u vi{e od
50 zemaqa sveta
kao osnovno
oru`je vojske
i ura|en je
Kala{wikov je delio svoja mi{qewa sa mnogim poznatim
i nepoznatim konstruktorima u Sovjetskom Savezu
u vi{e od
100 miliona
primeraka.
Tajna popularnosti
toga modela oru`ja
je u jednostavnosti
i pouzdanosti.
Dugove~niji je
od borca koji ga nosi,
a jednako dobro
podnosi sibirsku
hladno}u i sneg,
saharski pesak
i vru}inu,
vlagu i blato
tropskih pra{uma.
64
ema dela sveta, ni jezika na ovoj planeti gde se na pomen prezimena Kala{wikov ne pomisli na jednu vrstu oru`ja. Tokom istorije to je uspelo
samo malom broju konstruktora nekog vatrenog oru`ja, pre svega Semjuelu Koltu, Xonu Brauningu i Oliveru Vin~esteru, ali ih je, kako se ~ini,
sovjetski genije Mihail Timofejevi~ Kala{wikov nadma{io.
Wegova automatska pu{ka AK-47 dominira svetskom scenom malo vi{e
od pola veka i postala je simbol revolucionarnih i drugih lokalnih ratova u
savremenoj istoriji. Kala{wikov se, od nastanka pa sve do danas, zajedno sa
brojnim, mawe ili vi{e uspe{nijim kopijama, zadrào u vi{e od 50 zemaqa
sveta kao osnovno oru`je vojske. Procewuje se da je do sada u Sovjetskom Savezu i ostalim zemqama koji su je licencno proizvodile, ura|eno vi{e od
100 miliona primeraka. A kako je pu{ka nastala?
@IVOTNI SAN
Mihail Timofejevi~ Kala{wikov ro|en je 1919. godine u Kurji, na Altaju, u seqa~koj porodici. Imao je {estoro bra}e i dve sestre. U ranoj mladosti pisao je pesme pa su mnogi mislili da }e postati pesnik jer je imao za
to dara, ali, kako sam konstruktor priznaje, poezija je bila u drugom planu.
On je jo{ kao |ak odlu~io da ìvot posveti tehnici i postane tehni~ki dizajner. Presudan momenat dogodio se u devetom razredu, kada mu je jedan drug
doneo i dao u ruke da malo drì pi{toq marke brauning. Mihail je bio fasciniran wime i naprosto je zaboravio da takvim stvarima nije mesto u
{koli niti se u to vreme smelo posedovati oru`je. On i wegov drug morali
1. decembar 2006.
[ W
Iako je automat bio samo jo{ jedan eksponat u muzeju, Mihail Timofejevi~ Kala{wikov
dostigao je svoj de~a~ki san i postao dizajner
oru`ja. Mladom i neafirmisanom bi}e mu veoma te{ko da se probije i dokaè. Kako je radio
sam smatrali su ga obi~nim seqakom, a bilo je
to vreme kada su ~uveni konstruktori Vasilij
Degtjarev i Georgij Simonov imali svoje konstruktorske biroe u kojima su radili {tabovi
inèwera i tehni~ara. Me|utim, voqa ga nije
napu{tala jer je odmah posle automata konstruisao i automatsko oru`je za pu{~anu municiju.
I taj model zavr{io je kao eksponat u lewinI K O V A
A K - 4 7
gradskom vojnom muzeju. Ubrzo ga preme{taju u
jedinicu za testirawe prototipova oru`ja, gde
upoznaje konstruktora Simonova i prati wegov
rad na poluautomatskom karabinu simonov. U
to vreme Mihail je konstruisao jo{ nekoliko
modela, ali nije moga da do|e do izraàja pored takvih konstruktora kao {to su Simonov i
Degtjarev.
Pred sam kraj rata raspisan
su da napuste {kolu kako ne bi bili ka`weni, a Mihail je poslat na
SR@ANT JE POBEDIO je konkurs za automatsku pu{ku, koja bi koristila metak modela 43.
rad u turketransko-sibirsku èleTestirawa kala{wikova obavqana su na razliNa konkurs se prijavilo nekoliko
znicu. Na sre}u, 1938. godine po~itim mestima, u zavisnosti od toga {ta je traèno.
konstruktora, a me|u wima i tada
zvan je u vojsku i raspore|en za tenKada se opitovalo dejstvo hladno}e i mraza - i{lo se
najpoznatiji Degtjarev. I Kalakovskog mehani~ara. Tu je po~eo da
u Sibir, kada se ispitivao uticaj pra{ine, peska i pu{wikov je prijavio svoju verziju
izu~ava tenkovsku tehniku i ubrzo
stiwe - odlazilo se u Uzbekistan, a kada je trebalo da
pu{ke. U woj je objedinio stara reje, za vreme obuke, iz znatièqe,
se testira delovawe slane vode na pu{ku - putovalo
{ewa primewivana na nekim od
konstruisao jedan merni aparat
se na Crno more. Jo{ ispitivawa nisu bila ni privesvojih modela koji su krasili lekoji je sluìo za merewe perfordena kraju, a ~uveni konstruktor Degtjarev je priznao
wingradski muzej. A onda su po~ela
mansi tenkovskog motora dok tenk
pobedu Kala{wikova, izjaviv{i komisiji: Stavite moj
veoma rigorozna i dugotrajna testoji.
model u muzej, srànt je pobedio! Mislio je na Kalastirawa prijavqenih primeraka
Bio je to veoma jednostavan i
{wikova, koji je tada bio narednik.
oru`ja. Me|u posledwim testoviprimitivan aparat, kakav je mogao
ma bilo je predvi|eno da se za
da napravi samo regrut bez dovoqno iskustva i tehni~kog znawa, ali kada je isproban na jednom oru`je veè kanap i vu~e po pesku, a zatim da se pu{ka uzme i iz
tenku komisija je potvrdila wegovu funkcionalnost i istakla we odmah otvori vatra, ne otresaju}i pesak i pra{inu. Pu{ku
prakti~nu upotrebqivost. Mihail je potom predstavqen genera- su, potom, vukli i po bari, muqu. U svim tim opitima AK-47 polu Georgiju Konstantinovi~u @ukovu, tada komandantu kijevske kazala se sjajnom. Jo{ testirawa nisu bila ni privedena kraju,
vojne oblasti. Ubrzo potom zapo~ela je serijska proizvodwa tog a ~uveni konstruktor Degtjarev je priznao pobedu Kala{wikoaparata u lewingradskoj fabrici Voro{ilovo, a Kala{wi- va.
kov su prekomandovali u fabriku, na zahtev rukovodioca proRIGOROZNA TESTIRAWA
izvodwe, kako bi nadgledao proizvodni proces. Taj rad nije bio
dugog veka jer su u to vreme Nemci napali Sovjetski Savez pa je
Ubrzo posle te izjave zavr{ena su testirawa i komisija
Mihail morao da se vrati u svoju jedinicu gde je bio komandir je proglasila da je AK-47 pobedila na konkursu. Posle pobede
tenka T-34.
Mihail je osnovao mali konstrukcioni biro u I{evsku gde je
Tokom jedne akcije Mihail je bio rawen u ruku i u grudi pa narednih 20 godina nadgledao proizvodwu i radio na standarzavr{ava u bolnici. Kako je tamo imao sasvim dovoqno vreme- dizaciji pe{adijskog naoruàwa. Godine 1971. za svoj rad dona za razmi{qawe, u wegovoj glavi rodila se ideja o konstru- bio je titulu doktora tehni~kih nauka, a od vojske ubrzo i ~in
isawu automata. Na to su ga naveli razgovori rawenika o ne- generala.
dovoqnom naoruàwu koje se uglavnom sastojalo od pu{aka CrKala{wikov je delio svoja mi{qewa sa mnogim poznatim i
vene armije. A to je bila i wegova stara èqa. îm je smogao nepoznatim konstruktorima u Sovjetskom Savezu. Uspe{no je samalo snage po~eo je da skicira svoju ideju, ali tada jo{ nije ra|ivao i sa velikim Dragunovim, koji je prihvatio neke wegove
znao kako treba da izgleda prava tehni~ka skica. Prilikom ot- savete prilikom konstruisawa svojih snajperskih pu{aka. U bipu{tawa iz bolnice na ku}no le~ewe nije oti{ao ku}i, ve} u rou se ubrzo zaposlio i Mihailov sin koji je ovih godina preusvoju staru radionicu na èleznici. I tamo je, iako mu je jedna zeo od oca vo|ewe biroa.
ruka bila u zavoju, uspeo da za {est meseci napravi svoj prvi
Pro{lo je dosta vremena od kada su napravqeni prvi priautomat.
merci poznate automatske juri{ne pu{ke AK-47 i ona slovi za
Sre}i nije bilo kraja, ali slavqe se nije zavr{ilo onako najstariju od svih streqa~kih oru`ja koje se nalaze u naoruàkako je on hteo, pa je odlu~io da sam predstavi svoj izum vojnom wu savremenih armija. Robusnog je izgleda, osredweg dizajna i
partijskom komitetu. Me|utim, kada je ispri~ao da je automat nije ba{ za parade i po~asne straè, ali kada je re~ o pouzdauradio za vreme bolni~kog odsustva, nastao je pravi pakao. A|u- nosti u raznim vremenskim uslovima, jo{ je bez premca u svojoj
tant mu je skinuo opasa~ i strpao ga u zatvor jer se postavilo pi- klasi.
tawe odakle jednom {tapskom naredniku sredstava i materijaKonstruisana je za takozvani sredwi pu{~ani metak kalila da napravi automatsko oru`je. Tek kasnije su shvatili da je to bra 7,62 mm M 43. Prvi prototip tog oru`ja Mihail je napraradio sam na èlezni~kom depou i bez mnoge stru~ne pomo}i.
vio davne 1946. godine i posle opse`nih i rigoroznih poligon-
O SVET
65
NAORU@AWE
skih i trupnih ispitivawa, uz male

promene, 1949. godine zvani~no je
usvojena u arsenal sovjetske armije kao 7,62 mm automat kala{wikova M 1947 (AK-47). Oru`je je
pravqeno u dve osnovne varijante
AK sa drvenim kundakom i AKS sa
sklapaju}im metalnim kundakom.
Pu{ka radi na principu pozajmice barutnih gasova koje
vog ~estog lomqewa, a ujedno, kao
pozajmquje iz same cevi kroz kosi
dopunski otpor, smawuje brzinu
otvor koji vodi u gasnu komoru. Zakretawa trzaju}ih delova autotvara~ je robustan, isto kao i nomatike koji su ne{to olak{ani;
sa~ zatvara~a sa klipom. Zabrapove}ana je stabilnost oru`ja u
vqivawe cevi zatvara~ izvodi sa
horizontalnoj ravni tako {to je
obrtnim okretawem u desnu stranu
ta~ka oslawawa nosa~a zatvarasve dok se veliki ispust ne zabra~a u predwem poloàju pomerena
vi u leì{tu. Zbog svoje glomaznosa desne na levu stranu sanduka;
sti i teìne jako retko dolazi do
sa navojne veze izme|u cevi i
zastoja usled ne~isto}e i prqavsanduka pre{lo se na vezu preko
{tine koji ne bi dozvolili zabrapresovanog sklopa, a poklopac
vqivawe cevi. Mehanizam za okisanduka ura|en je od taweg lima
dawe omogu}uje jedina~nu i rafalsa rebrastim oja~awem.
nu paqbu, a preko regulatora paqOtvori za prolaz barutnih
be moè se podesiti da oru`je buMihail T. Kala{wikov gasova na gasnom cilindru prede uko~eno.
ba~eni su na komoru gasnog poAutomat AK-47 puni se okvivratnika tako da je smawena morom od 30 metaka koji su imali jedgu}nost wihovog prodirawa u
BEZ
PREMCA
U
SVOJOJ
KLASI
nostavne ravne strane od ~eli~nih
sanduk oru`ja. Predwa pre|ica
Pro{lo je dosta vremena od kada su napravqeni
plo~a. Kasnije su okviri po~eli da
remnika koji je bio sme{ten na
prvi primerci poznate automatske juri{ne pu{ke AKse presuju od metalnog lima, sa recev, kod komore povratnika ba47 i ona slovi za najstariju od svih streqa~kih oru`ja
brastim poja~awima. Prilikom
rutnih gasova, preme{tena je na
koje se nalaze u naoruàwu savremenih armija. Robupredstavqawa AKM modela zapoutvr|iva~ obloge cevi, ni{anska
snog je izgleda, osredweg dizajna i nije ba{ za parade
~elo je kori{}ewe okvira od vrlo
linija sa 800 pove}ana je na
i po~asne straè, ali kada je re~ o pouzdanosti u ralakih aluminijumskih legura. Po1.000 metara, a umesto prirodznim vremenskim uslovima, jo{ je bez premca u svojoj
kazali su se veoma slabim i ubrzo
nog drveta pre{lo se na slojeviklasi.
su povu~eni iz upotrebe. Zameweto drvo dobijeno lepqewem furni su dobro poznatim okvirima sa
nira ve{ta~kim smolama, koje je
telom od polietilenske plastike
jeftinije, lak{e i sa lo{ijim meoja~ane staklenim vlaknima. Telo okvira, liveno iz dva dela, hani~kim osobinama. Jedna varijanta okvira ura|ena je od
sklopqeno je uz pomo} viskoznog epoksi-lepila. Zatim su kori- plastike, konstruisan je novi no`, koji kada se spoji sa no{}eni takozvani ABS okviri od tamno braon plastike (taj mate- `nicom moè da se koristi za se~ewe ìce, ~ak i pod naporijal se na zapadu koristio za proizvodwu ku}nih aparata). Na nom.
pu{ku se moè montirati no` po potrebi.
Posle ovoga {minkawa AKM je postala znatno lak{a.
MODERNIZACIJA
Tvorac takvog ~uda dobio je veliki broj priznawa, ali
se wima nije zadovoqio. Kala{wikov je nastavio da usavr{ava svoje oru`je i tako je 1959. godine u arsenal sovjetske
armije prihva}ena i modernizovana varijanta pod nazivom:
Automat Kala{wikov modernizovan AKM. Kod tog modela je
Kala{wikov li~no o svemu vodio ra~una. Potrudio se da uvede neka poboq{awa pospe{i borbene i eksploatacione karakteristike oru`ja, te da pojednostavi i pojeftini wenu
proizvodwu.
Osnovne razlike u odnosu na pu{ku AK bile su slede}e:
sanduk je delimi~no izra|en od lima {to je olak{alo pu{ku i
pojeftinio proizvodwu; ugra|en je mehanizam uspora~a udara~a koji ublaàva udar udara~a tako da ne dolazi do wego-
66
Daqim usavr{avawem dobila je kompenzator na ustima cevi

koji pove}ava efikasnost vatre pri ga|awu rafalnom paqbom. Usvajawe kona~ne verzije omogu}ilo je unifikaciju streqa~kog oru`ja.
Metak kalibra 7,62 mm M 43 koji je koristila ta pu{ka
je posle biv{eg SSSR usvojen u naoruàwu i svih socijalisti~kih zemaqa, pa i nekih koje nisu bile politi~ke istomi{qenice sa tom velikom dràvom. Samo je u êhoslova~koj i
Finskoj razvijeno streqa~ko oru`je u istom kalibru ali razli~ito od onog sovjetskog. Zemqe koje nisu bile u mogu}nosti
da proizvode po licenci to oru`je kupovale su ga od SSSR-a,
dok su druge, po licenci, pokrenule vlastitu proizvodwu, uz
mawe ili ve}e dorade.
I{tvan POQANAC
(Nastavak u slede}em broju)
1. decembar 2006.
Pripremio Goran KALAUZOVI]
EVROPSKA STANDARDIZACIJA
U OBLASTI ODBRANE
Evropsko trì{te odbrambene tehnologije i opreme uvelo je od 1. jula 2006. nove kodne oznake standarda. Novo trì{te
delova}e prema usvojenoj kodnoj praksi i obuhvati}e najve}i broj ~lanica EU. Od 25 zemaqa EU, samo tri nisu potpisnice tog kodnog standarda. Ministri odbrana 25 zemaqa ~lanica EU odobrili su sporazum u novembru 2005. godine, a van protokola ostale su [panija, Ma|arska (koje su dale mogu}nost naknadnog potpisivawa sporazuma) i
Danska.
Evropska agencija za odbranu (European Defence Agency, EDA), prema usvojenoj
standardizaciji, nosi kodnu oznaku Stand M11. Ciq uspostavqawa standarda na poqu odbrane u EU je harmonizacija odbrambenih zakona i regulativa u sferi proizvodwe i trgovine vojnom opremom, te uspostavqawe boqe transparentnosti. U narednom
periodu, svaki proizvod koji bude proizveden za potrebe vojske ili u sistemu odbrane
zemaqa EU ima}e svoju kodnu oznaku standarda.
ARSENAL
PRENOS SLIKE
U@IVO
Ameri~ka vojska sklopila je ugovor sa
kompanijom Technest Holdings o razvoju prototipa Indikatora pra}ewa i pomerawa
ciqeva (Video-Moving Target Indicator, MTI),
ugra|enim na bespilotnim letelicama.
Ovaj izvi|a~ki sistem ima sposobnost otkrivawa, identifikacije, utvr|ivawa lokacija i mar{rute kretawa neograni~enog
broja ciqeva, istovremeno u realnom vremenu. Funkcionisawe se zasniva na izvi|a~kom algoritmu za pra}ewe pokreta ciqeva, poznatog pod nazivom Smart MTI. Novo tehnolo{ko re{ewe odlikuje se velikom brzinom izvi|awa, precizno{}u i
efikasno{}u.
POQSKI SISTEMI
ZA ELEKTRONSKO RATOVAWE
Poqska kompanija Przemyslowy Instytut Telekomunikacji, PIT, iz Var{ave objavila je zavr{etak novih projekata za elektronsko ratovawe
(electronic warfare, EW). Re~ je o sistemima Wolczenica C2 i Gunica, koji su u fazi finalnog testirawa i eksperimentalnog rada.
Sistem Wolczenica C2 ujedno ima i C2
funkciju (command-and-control) u sistemu poqskog ratnog vazduhoplovstva. Testirawe novog
automatizovanog sistema za izvi|awe frekventnog opsega zapo~eto je 8. novembra, a prve isporuke planirane su za kraj 2007.
godine.
Sistem PRP-25 Gunica je mobilni pasivni izvi|a~ki sistem, koji se sastoji iz centralne master izvi|a~ke stanice sa odre|enim, zasad nepoznatim brojem slave stanica.
Stavqawe u operativnu upotrebu je planirano za po~etak 2008. godine, a trebalo bi
da se za prvih pet godina kompletira izrada ~etiri sistema.
NOVA KINESKA FREGATA

Sa vojnog brodogradili{ta Huangpu, 30. septembra, potisnuta je nova fregata kineske ratne mornarice,
koja je dizajnirana po uzoru na rusku
fregatu Type 054A klase. Ovo je tre}a potisnuta fregata Jiangkai klase.
Nova fregata poseduje bogatiju
opremu u odnosu na rusku varijantu.
Opremqena je sa aktivnim radarom
Mineral-ME (NATO Band Stand) i
pasivnim M2EM (NATO Top Plate), te sa dva ni{anska radara MR90 Orekh (NATO
Front Dome). Svi radari su ruske proizvodwe. Integrisani su sa protivbrodskim
sistemom projektila YJ-83 Saccade.
Mineral-ME1 radar radi u I-band i ima mogu}nost istovremenog pra}ewa kretawa 30 ciqeva na udaqenosti od 250 km, dok ME2 moè da prati kretawe do 50 ciqeva, u I, G, E, F i D-bandu, na daqini ve}oj od 450 km. Integrisani sistem upravqawa
vatrom omogu}ava istovremeno dejstvo na 10 razli~itih ciqeva.
TESTIRAWE
BOINGOVOG
HIPERSONI^NOG
PROJEKTILA
Odeqewe HyFly, ameri~ke kompanije
Boing, za izradu supersoni~nih i hipersoni~nih avionskih projektila, nedavno je
obelodanilo plan o testirawu nove hipersoni~ne serije projektila dometa 640 km.
U planu je ispitivawe lansirawem serije
od tri projektila, sa Boingovog borbenog
aviona F-15E, tokom leta iznad Point Mugu,
Kalifornija. Planirana brzina projektila je {est maha.
67
KULTURA
TESLA I PRAVOSLAVQE
ORTO SINTEZA
Mo`da za nekog neo~ekivano, ali sasvim
prirodno i logi~no likovno re{ewe
Ivanke Jevtovi} za plakat posve}en godi{wici
ro|ewa Nikole Tesle Orto sinteza Tesla 150,
Savez pronalaza~a i autora tehni~kih
unapre|ewa Srbije prepoznao je kao najboqe,
dodeliv{i joj zlatnu plaketu na nedavno
odrànoj Me|unarodnoj izlo`bi
Pronalaza{tvo Beograd 2006
ta je to {to bi se moglo, bez iskustva, proglasiti neo~ekivanim u Orto

sintezi Tesla 150? Na plakatima akademskog slikara Ivanke Jevtovi}
u~iweno je neobi~no jedinstvo slike nastalo preklapawem poznate
Tesline fotografije sa crteìma ornamenata iz manastira Visoki
De~ani 1348, Pe}ke Patrijar{ije 1330. godina i @i~e
1316. godina. [ta je to {to povezuje Teslu ro|enog pre 150 godina i
~uvene srpske manastire Ra{ke i Moravske {kole iz 14. veka? Kako je
mogu}e da se crte` krsta sa jedne od fresaka iz manastira Visoki De~ani
neverovatno uklapa u Teslin motor za naizmeni~nu struju, ~ine}i wegovu
osnovu?
Ve} dugo se bavim pravoslavnom ornamentikom. Povodom 800 godina
Hilandara kreirala sam modnu kolekciju Metos, u kojoj su kori{}eni ti
mali, skriveni ornamenti sa fresaka iz Hilandara. Tih ornamenata
naj~e{}e nismo svesni, qudsko oko ih te{ko izdvaja pred celinom slike.
Te{ko }emo pred mo}nom i sugestivnom freskom zapaziti {ta je sve
skriveno u wenim lukovima i visokim uglovima. Ti ornamenti su u boji, a ja
koristim wihov potpuno pro~i{}en oblik crte`. Zato on i jeste zanimqiv,
zato je i asocijacija tako velika u primeru ornamenta dvostrukog krsta sa
freske iz De~ana prenetih na Teslin crte` kalema.
* Kada se ta dva crteà uporede sli~nost je fascinantna. Kako ste je

prepoznali?
68
1. decembar 2006.
Sve te ornamente skoro da znam napamet. Sve je to negde

u mojoj svesti. Wima se bavim koriste}i razli~ite tehnike.
Samo odre|ewe Orto, posle kolekcije Metos, gde su ornamenti
ra|eni u vezu, poneli su i Sve~ana trpeza, posrebrewe i
pozlata u emajlu, do plakata posve}enog Tesli, gde je po prvi put
kori{}ena kompjuterska obrada ornamenata.
Jo{ u gimnaziji uzela sam Moravsku {kolu za temu
maturskog rada. Upravo slikaju}i svoje impresije iz manastira
koje sam tada obilazila, ja sam i po~ela da se bavim
slikarstvom. Tokom studija na Likovnoj akademiji, slikarstvom,
modom, dizajnom ja sam u stvari slikala tu prvu sliku.
Kada sam od Saveza pronalaza~a Beograda dobila poziv za
izlo`bu posve}enu Tesli, po~ela
sam da razmi{qam. Ubrzo je
dvostruki krst isplivao na
povr{inu svesti. Kako ga ugraditi
u kompoziciju sa Teslom, bilo je
slede}e pitawe koje je trebalo
razre{iti. Poku{avala sam da
slike preklopim ru~no.
Simbolika mi je odmah bila
jasna. Dvostruki krst je bio tu da
pokrene Teslin generator. Mogu}a
~itawa ideje su razli~ita. Mnogi
nau~nici su tokom trajawa
izlo`be plakat tuma~ili
poznatim Teslinim vizijama,
nekim svojim iznenadnim
slikama... Moja ideja je da
svetlost otkri}a putuje vasionom
od 1348. godine. Mo`da oko nas
to svetle Visoki De~ani.
preno{ewe energije beì~nim putem) u Otkrovewu. Vi{e od

jednog veka ~ove~anstvo je fascinirano Teslinim ~udesnim
izumima, putovawima uma i genijalnim stvarala{tvom.
Fenomen dubokih kreativnih uvida poznat je mnogim stvaraocima
u oblasti nauke i umetnosti. Po re~ima profesora dr Dejana
Rakovi}a, Tesla je u budnom stawu imao neobi~nu sposobnost
vizuelizacije. Video je tako ìve slike aparata koje je kasnije
izumeo, da je mislio da moè da ih dodirne. âk je mogao da vidi
motor kako se okre}e. Otkuda te slike? Otkuda energija koja ih
donosi? Da li je to neko, pre svih nas, iscrtao Tesline
kalemove? Sve je to misterija. Ali je i snaga duha ... Neko je jo{
po~etkom 14. veka povukao prvi potez, zatvorio neobi~an krug u
kome je dvostruki krst. Tu prvu
liniju i ja sledim. Iz te linije
kasnije sam u sredi{te Teslinog
generatora ugradila ornamente
iz Pe}ke patrijar{ije, a onda iz
@i~e. Ovi srpski manastiri su
uglavnom pod za{titom Uneska i
deo su Svetske kulturne ba{tine,
kao i godi{wica obeleàvawa
Teslinog ro|ewa. U svemu tome ja
sam èlela da jo{ jednom ukaèm
na korene, na ishodi{ta. Koreni
su u pravoslavqu, a opet su
stvorene univerzalne vrednosti.
U potpisu plakata stoji jo{ i
Made in Serbia. Jer je sve
pomenuto, u krajwoj liniji iz
Srbije.
* Postoji onaj ~udesan trenutak

gde vrhunska nauka ulazi u domen
umetnosti.
Ja izum traìm radi
izuma, kao umetnik umetnost
radi umetnosti zapisao je sam
Tesla. [ta je to na {ta misli dok
~ita kwigu i sedi ispred
generatora, na poznatoj
fotografiji koja je u osnovi
plakata? Na to pitawe jedan od
mogu}ih, imaginarnih odgovora
nosi i moja Pravoslavna sinteza.
* Teslin doìvqaj
pravoslavqa je zabeleèn u
nekoliko publikacija. On
sam se savim jasno
izja{wavao o svom poreklu.
Tesla kaè: Nadahnuti smo
i hri{}anstvom i naukom da
u~inimo {to moèmo ka pove}awu
qudske energije i stvarala{tvu
~ove~anstva. Neko vreme sam
pa`qivo prou~avao Bibliju i
na{ao kqu~ (za uspe{no
Dragana MARKOVI]
K U L T U R O S K O P
P R O G R A M
C E N T R A L N O G
K W I @ E V N I P R O G R A M
5. decembar Velika sala u 13 sati
Promocija kwige
ANTITERORIZAM
autor Radoslav Ga}inovi}
7. decembar Velika sala u 19 sati
Promocija edicije
DU[A NA DLANU
grupa autora
Kwièvni klub KUD \oka Pavlovi} Beograd
14. decembar Univerzalna sala u 18 sati
Promocija kwige RACKI teatrolog: Rh netagivno
Andavil, Raci i Usekovanije
autor Milan Paro{ki
D O M A
V O J S K E
A K T I V N O S T I S E K C I J A
9. decembar Hol ispred Velike sale od 9 do 18 sati
TRADICIONALNI NOVOGODI[WI TURNIR U MAÊVAWU
I Z L O @ B E
VELIKA GALERIJA
Do 14. decembra samostalna izlo`ba slika i crteà

SVETLANA BABI]
akademski slikar iz Ni{a
M A L A G A L E R I J A
Do 14. decembra samostalna izlo`ba slika
QUBIVOJE JOVANOVI]
akademski slikar iz Ariqa
69
FEQTON
Predrag MI]I]
SAMOUBILA^KI TERORIZAM (4)
N A K R I L I MA
RA J S K I H P T I C A
Osoba koja izvr{i
samoubistvo jeste
osoba koja beì od
ìvota, a to islam
zabrawuje.
Samo`rtvovawem se,
me|utim, ne beì od
ìvota, time se stvara
budu}nost za na{u decu
govorio je Musa Ebu
Merzuli, jedan od vo|a
Hamasa.
70
otivi bomba{a za izvo|ewe samoubila~kih napada leè u razli~itim ideolo{kim aspiracijama. One mogu biti politi~ke, religiozne, nacionalne prirode ili je naj~e{}e re~ o wihovoj kombinaciji. Iako religija i patriotizam
predstavqaju najboqi na~in da se pojedinac podstakne na samo`rtvovawe, postoje i drugi podjednako zna~ajni motivi, kao {to su: osveta, dru{tvena afirmacija i presti`, a u nekim slu~ajevima i materijalno obezbe|ewe porodice.
U svetu i daqe postoje odre|ene predrasude kada je re~ o samoubila~kom terorizmu. Preovla|uje mi{qewe da su bomba{i samoubice poreme}eni verski fanatici, povezani iskqu~ivo sa religioznim grupama i da je samo`rtvovawe osobenost isto~nih naroda i posledica wihove kulture koja ne uvaàva qudski ìvot.
Ipak, stvarnost je ne{to druga~ija.
MOTIVI S AMOUBILA^KIH N APADA

Mnogi psiholozi su prou~avali taj fenomen i do{li do saznawa da je ve}ina
terorista koja izvodi takve napade psiholo{ki normalna i da su napadi uvek sa
predumi{qajem. Za{to bi bilo ko izabrao da bude angaòvan u takvom napadu?
Odgovor na to pitawe zahteva uvid u psiholo{ke i kulturne aspekte terorizma.
Marta Kren{ou (Martha Crenshaw), vode}i stru~wak za terorizam na Univerzitetu Veslijan, smatra da se motivi za samoubila~ke napade ne pojavquju kao
znatno druga~iji od uop{tenih motiva za terorizam, koji obuhvataju osvetu, odmazdu
i provokaciju vladine prekomerne reakcije. Ti motivi mogu biti takti~ki ciqevi u
prekidawu mirovnih procesa ili u sticawu politi~kih priznawa i statusa. [tavi{e, mnoge teroristi~ke organizacije su ~esto prisiqene da se osvete za nanesenu
nepravdu kako bi sa~uvale unutra{wu lojalnost i jedinstvo, ali i javnu podr{ku.
Ipak, najizraènija osobina samoubila~kog terorizma jesu motivi individualnog samo`rtvovawa i mu~eni{tva. Upravo ta spremnost da se umre za op{tu
stvar ~ini ga nerazumnim mnogim posmatra~ima. Pojedina~no verovawe da mu~enik
proslavqa i sebe samoga i stvar za koju se bori zasnovano je na sna`noj amortiza-
1. decembar 2006.
ciji mita. Spasewe je postignuto `rtvovawem. On o~ekuje da impresionira javno mwewe i da bude upam}en. Za nekoga ~iji ìvot
ina~e ima mali zna~aj, nenadma{na slava moè biti snaàn motiv. Sam ~in, tako|e, laska svima koji slede, od kada se identifikuju sa heroizmom i slave ~in samo`rtvovawa. Pojedinac ~iji bi
identitet ina~e mogao biti bled u mraku, ima novo uspostavqawe,
legendu za sva vremena. Stoga je anonimnost mu~enika u takvim napadima odba~ena, a vrednost kao propaganda velika.
@udwa za religioznom ~isto}om i sna`na obaveza da se doprinese blagostawu grupe moè odvesti pojedinca da se angaùje u
samoubila~kom napadu. Uloga vode}ih verskih, politi~kih ili etni~kih kultura ili ideologija je veoma va`na. Samoubila~ki napadi me|u palestinskim grupama, na primer, izgleda da inspiri{u samoovekove~avawe potkulture mu~eni{tva. Deca koja odrastaju u takvim okolnostima mogu biti ve{to podu~avana u kulturi koja veli~a
krajwe `rtvovawe u slu`bi palestinske stvari i protiv izraelskog
naroda. Postoje socijalni, kulturni, religiozni i materijalni podstreci koji su u takvom kontekstu da ponekad ura~unavaju duhovne nagrade u ìvotu posle smrti, ogromnu slavu, nov~ane premije ili garanciju za mesto uz Boga za familije bomba{a samoubica.
Prema re~ima jednog bomba{a samoubice, sam ~in mu~eni{tva predstavqa visok, neprelazan zid koji ih deli od raja ili pakla. Alah je obe}ao jednom ili drugom da budu wegovi izabranici.
I tako, pritiskaju}i na detonator, vi smesta otvarate vrata raja
to je najkra}i put do neba. Postoje i drugi na~ini da se obavi xihad, ali ovaj je najlep{i i Alah je taj koji odabira mu~enike.
Me|utim, mu~eni{tvo nije samo religiozni koncept. Tradicija herojskog mu~eni{tva, gde
se heroj `rtvuje da spase ìvote
svoje zajednice, nacije ili qudi, snaàn je element i u mnogim
sekularnim tradicijama. Zaista, najve}i broj samoubila~kih
napada, posledwih dvadesetak
godina, izvele su sekularne teroristi~ke organizacije, kao
{to su Tamilski tigrovi i Kurdska radni~ka partija.
PROIZVODWA
@EQE Z A S MR]U
Posle napada od 11. septembra 2001, jedno od najzna~ajnijih istraìvawa me|u onima koji prate terorizam, bilo
je preispitivawe koncepta profila ili svojstava napada~a samoubica. Dotada{we analize predstavqale su napada~e kao samce, starosti od 18 do 27 godina, neoèwene, relativno neobrazovane i veoma povodqive prirode. Me|utim, studije danas pokazuju
da je, po pravilu, re~ o psihi~ki zdravim qudima, me|u kojima je sve
vi{e studenata, visokoobrazovanih qudi, sredwove~nih mu{karaca i èna, ali i osoba dobrog materijalnog stawa. Sociolo{koekonomski profil terorista koji su oteli ameri~ke putni~ke avione 11. 9. 2001. potkrepquje tu tezu ve}ina otmi~ara bila je vrlo
dobrog imovinskog stawa i relativno visokog stepena obrazovawa.
Psiholog sa univerziteta u Tel Avivu Arijel Merari (Ariel
Merari) tvrdi da ne postoji jedinstveni psiholo{ki ili demografski profil terorista samoubica. Wegovi nalazi navode na zakqu~ak da intenzivni sukobi proizvode nekoliko tipova qudi sa
potencijalnom èqom da se `rtvuju za op{tu stvar. On smatra da
nijedna organizacija ne moè u qudima da proizvede èqu za smr}u. Posao qudi koji vrbuju nije da proizvedu tu èqu, nego da identifikuje sklonost me|u regrutima i poja~aju je. Oni ~esto koriste
versku motivaciju u indoktrinisawu budu}ih bomba{a, koriste}i
wihova uverewa da u~vrste `rtvene motive koji su postojali i ra-
nije. Ali i drugi sna`ni motivi u~vr{}uju sklonost ka `rtvovawu,

kao {to su patriotizam, mr`wa prema neprijatequ i duboki ose}aj `rtvovawa.
Iako istraìvawa pokazuju da bomba{ samoubica moè da
napravi izbor i da oni nisu formalno ludi, oni su ~esto, prema
mi{qewima eksperata, izmanipulisani pritiscima i verovawima
teroristi~kih grupa.
Prema izve{taju ameri~kog kongresa iz 2003. godine, organizacija je va`na kod samoubila~kih napada u planirawu, nabavqawu oru`ja, odabirawu operativaca, odabiru ciqeva i izvr{avawu napada. Najve}i broj eksperata za terorizam smatra da je
uloga organizacije sna`niji faktor od prirode samog pojedinca,
budu}i da pojedinac ~esto pokorava svoj identitet grupi. Posmatraju}i iz organizacione perspektive, postoje brojne prednosti
prilikom kori{}ewa upotrebe takvih napada: svaka operacija je
jednostavna i jeftina, podrazumeva masovne `rtve i veliku materijalnu {tetu; bomba{ samoubica moè izabrati ta~no vreme, mesto i okolnosti napada, nema straha da }e uhap{eni teroristi na
ispitivawu odati informacije (jer je wihova pogibija sigurna) i,
kona~no ostavqa snaàn efekat na javnost i medije.
NANO[EWE M ASOVNIH G UBITAKA

Samoubila~ki napadi prouzrokuju mnogo ve}i broj povre|enih
i mrtvih nego prilikom drugih tipova teroristi~kih napada. Od
1980. do 2001. godine samoubila~ki napadi su, prema izve{tajima,
predstavqali samo tri odsto od ukupnih teroristi~kih napada {irom sveta, ali su prouzrokovali polovinu qudskih `rtava,
dok je od 2000. do 2003. godine
u oko 300 napada usmr}eno vi{e od 5.300 qudi u 17 zemaqa.
Ve}i broj povre|enih u takvim napadima uzrok je i ve}e
fizi~ke i psiholo{ke {tete koju trpi ciqana dràva, {to pove}ava verovatno}u da }e takva
vlada biti prisiqena da odgovori delotvornim sredstvima.
Bez obzira na to da li }e odgovor da poprimi oblik ustupaka
ili odmazde, on moè potencijalno da posluì interesima teroristi~ke kampawe. Odre|eni
ustupci mogu da dovedu do napredovawa u ciqevima teroristi~ke organizacije i pove}aju wenu
psiholo{ku spremnost. Odmazde mogu da doprinesu me|unarodnoj osudi prekomerne upotrebe sile i pove}aju broj dobrovoqaca u teroristi~kim organizacijama.
Samoubila~ki napadi, koji podrazumevaju masovne `rtve i
veliku materijalnu {tetu, obi~no privla~e vi{e publiciteta od
ostalih vrsta napada. Jedan od ciqeva teroristi~kih organizacije
jeste da privuku pa`wu na sebe i na stvar za koju se bore. U doba
svevide}ih i svuda prisutnih medija samoubila~ki napadi }e lako
biti zapaèni. Medijski izve{taj napada, tako|e, moè posluìti
organizaciji da prenese sliku ekstremne discipline, posve}enosti
i ve{tine terorista, ali i da zapla{i javnost.
Jedan aspekt u vezi sa tim jeste da se same grupe angaùju u
medijskim kampawama i slave napada~e koji su opevani u pesmama,
na posterima, natpisima itd. Neposredno pred napade prave se
video-zapisi bomba{a samoubica na kojima se obja{wavaju razlozi napada i glorifikuje kult mu~eni{tva. Slika tog poginulog
mu~enika postaje sna`no oru|e u rukama organizacija kako bi se
pridobili novi sledbenici.
U palestinskom okruèwu svaki samoubica se, posle izvr{enog zadatka, prikazuje na mnogobrojnim posterima kao mu~enik
koji je u raju okruèn mednim potocima, miri{qavim cve}em i prelepim devicama. Na slikama se veli~aju mrtvi bomba{i u raju, ka-
71
FEQTON
ko trijumfuju pod jatom zelenih ptica. Taj simbol se zasniva na pri~i proroka Muhameda da du{a mu~enika odlazi Alahu na krilima
zelenih rajskih ptica. Deca koja ne umeju da ~itaju, pesmom uzvikuju
imena heroja i pokazuju islamski znak pobede desnu pesnicu sa
ispruènim kaìprstom.
POLITIKA I F INANSIJE
Bomba{e samoubice ponekad koriste i organizacije koje ih
sponzori{u kao sredstvo na kome se moè profitirati. Ti profiti mogu biti politi~ke ili finansijske prirode. [to se ti~e politi~kih dobiti, u situacijama kada se organizacije takmi~e za dolazak na vlast, o~igledno je da su napadi vi|eni kao sredstvo za dobijawe relativne prednosti nad rivalskom grupom.
Tako|e, posmatrano iz finansijskog ugla, samoubila~ki napadi nisu skupi. Prema mi{qewima stru~waka, cena materijala koji
se koristi u jednom takvom napadu je
oko 150 dolara.
Sa druge strane, pojedine organizacije materijalno pomaù porodice bomba{a samoubica. Nov~ana sredstva se dobijaju i od raznih donatora, koji su daleko od lokacije napada i koji su spremni da
omogu}e drugima da umru u slu`bi za
wihovu stvar. Prema nekim informacijama, Sadam Husein je ispla}ivao po 25. 000 dolara porodicama
palestinskih samoubica tokom druge intifade.
Ipak, bomba{e samoubice ne
kontroli{u samo sponzori pojedinci ili teroristi~ke organizacije koje ih finansiraju. U ulozi mentora mogu biti i dràve koje podràvaju, ohrabruju ili daju legitimnost upotrebe nasilnih akcija,
ukqu~uju}i samoubila~ke operacije.
Zato bi bilo nekorektno da posmatramo teroristi~ke organizacije
kao nezavisne ili odmetni~ke. One
se stalno konsultuju sa svojim dobrotvorima, koji su u potpunosti
svesni {ta se planira, ali zbog politi~kih razloga odlu~uju da ne interveni{u. Te zemqe, odnosno dràve sponzori, posmatraju teroristi~ke organizacije kao oru|e koje
je voqno da izvede prqave poslove
kako bi se izvr{io pritisak na ciqane vlade, bez ikakvog straha
da one budu izloène mogu}im odmazdama. Dràve koje sponzori{u terorizam igraju, dakle, veoma va`nu ulogu u pona{awu teroristi~kih organizacija. Bilo koja budu}a procena razvoja samoubila~kog terorizma mora veoma pa`qivo da razmotri i ulogu dràva sponzora. Razumevawe toga kako te dràve shvataju zakonitost i celishodnost samoubila~kih operacija, verovatno bi pokazalo na~in kako da se one primoraju da odustanu od podr{ke.
Naravno, nema pravila bez izuzetaka, a izuzetak je Al kaida. U razli~itim vremenima i na razli~itim nivoima, Al kaidu su
sponzorisale i podràvale SAD, Saudijska Arabija, Pakistan i
Avganistan za vreme talibanskog reìma. Svi od tih glavnih igra~a, izuzev Talibana, zaàlili su zbog svoje ume{anosti sa organizacijom ~ija ideologija razvija wihovo vlastito uni{tavawe. Aktuelna situacija je, dakle, bez presedana upravo zato {to danas ne
postoji dràva koja moè efikasno da uti~e na pona{awe Al kaide.
72
Kori{}ewe bomba{a samoubica omogu}ava potpunu kontrolu

i vremena i mesta napada. Prakti~no, nijedan drugi metod ne osigurava ta~nost postavqawa eksplozivne naprave, kao {to to, prilago|avaju}i se situaciji, ~ini posve}ena osoba. Ako izabrani
ciq nema èqenu gustinu civila, za teroristu je mogu}e da se jednostavno pomeri prema boqoj meti. Masovni gubici u qudstvu i
velika materijalna {teta su u takvim napadima zagarantovani,
ukoliko je napada~ preduzeo odgovaraju}i nadzor ciqa. Ne postoji
potreba za daqinskom kontrolom detonatora koji su skloni gre{kama ili detekciji, za razliku od samoubice koji postaje ure|aj
za prora~un vremena i detonator (pametna bomba). Eksplozivna
puwewa su dobro sakrivena i terorista veoma retko pokazuje jasno vidqive znake uznemirenosti.
U takvim napadima, tako|e, ne postoji potreba da se obezbedi mar{ruta koja bi omogu}ila napada~u da pobegne, {to umnogome
umawuje sloènost celog plana. Samoubila~ki napad je mawe opasan i za odrìvost same organizacije, budu}i da ne postoji rizik
od zarobqavawa, a samim tim i otkrivawa podataka koji se ti~u
bezbednosti ~lanstva. Napada~ se ne pla{i da }e biti uhap{en,
ispitivan, zatvaran ili da }e doìveti neka druga ponièwa. To su
sve situacije koje, u nekim okruèwima i kulturama, mogu da izgledaju
~ak i mnogo gore od same smrti.
PSIHOLO[KI
EFEKAT
Drugi aspekt zastra{uju}e prirode samoubila~kih napada, posebno me|u palestinskim grupama, jeste
svesno nastojawe da `rtve {to vi{e pate, ne samo u neposrednoj eksploziji nego i u minutima, danima,
~ak i godinama koje }e uslediti posle toga. Planeri tih samoubila~kih napada u Izraelu su ~esto pakovali eksplozive sa stranim predmetima. Dugo posle napada `rtve su
imale u svojim telima komade {rapnela eksera, {rafova, kugli~nih
leàjeva i drugih metalnih predmeta koji su bili ugra|eni u eksplozivne naprave.
Druga nedavna inovacija jeste
dodavawe raznih hemikalija, kao
{to je otrov za pacove (antikoagulanata sredstvo koje ne dozvoqava zgru{avawe krvi), {to umnogome
oteàva zaustavqawe krvarewa kod
povre|enih. Tokom vremena, samoubila~ki napadi koji obuhvataju takve elemente mogu psiholo{ki vi{e
da uti~u ne samo na `rtve koje su to
doìvele nego na celo stanovni{tvo. Anvar Aziz, jedan od ~lanova Islamskog xihada koji je u decembru 1993. godine izveo samoubila~ki napad, ~esto je pri~ao
prijateqima kako se bitke za islam ne dobijaju oru`jem nego uno{ewem straha u du{u neprijateqa.
Na kraju, poku{aj da se zaustavi samoubila~ki napad moè da
dovede do prevremene detonacije eksploziva koji ubija i napada~a
i braniteqe oko wega. To moè uticati na pove}awe zabrinutosti
jednog dela policajaca i vojnika, koji mogu do}i u situaciju da pucaju bez kriterijuma i na civile za koje im se u~ini da nose eksploziv. Poseban problem je i ako bomba{i samoubice budu identifikovani kao ~lanovi razli~ite etni~ke grupe od ciqanog stanovni{tva. A posledica takvog pristupa moè biti duboka polarizacija
i ciklus nasiqa koji moè destabilizovati ciqano dru{tvo i dovesti do realizacije ciqeva teroristi~ke organizacije.
(Nastavak u slede}em broju)
1. decembar 2006.
DOGODILO SE...
2. decembar 1805.
Napoleon je u bici kod Austerlica,
poznatoj kao bitka triju careva, sa
75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile
70.000 od 95.000 qudi.
2. decembar 1823.
Predsednik SAD Xejms Monro objavio je u ameri~kom kongresu dokument kojim je proklamovana ameri~ka izolacionisti~ka politika, poznatija kao
Amerika Amerikancima (Monroova doktrina).
5. decembar 1946.
U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji donet Zakon o nacionalizaciji
imovine.
5. decembar 1917.
Delegacije Sovjetske Rusije i sila Osovine
potpisale su primirje u mestu Brest-Litovsk u Belorusiji. Mirovni ugovor, kojim je Rusija bila prisiqena da se povu~e iz Finske, Letonije, Estonije, Litve, Poqske i nekih podru~ja Turske i
da Nema~koj plati ratnu od{tetu od {est milijardi zlatnih maraka, potpisan je 3. marta 1918.
5. decembar 1995.
^lanice Natoa odobrile su upu}ivawe 60.000 vojnika u Bosnu
radi o~uvawa mira postignutog Dejtonskim sporazumom.
6. decembar
U Kraqevini Srbiji, po julijanskom kalendaru, proslavqan Sveti Nikola, slava dinastije Obrenovi} i dan Kraqeve garde.
6. decembar 1926.
Usvojen Zakon o ugovoru od 6. maja 1926. izme|u Kraqevine SHS i SAD kojim se reguli{e otplata ratnog duga na{e kraqevine
Amerikancima.
6. decembar 1877.
Ameri~ki pronalaza~ Tomas Edison demonstrirao je u Wu Xerziju prvi zvu~ni snimak.
6. decembar 1989.
Slobodan Milo{evi} progla{en je na sednici Skup{tine Srbije za predsednika
Predsedni{tva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio
86 odsto glasova.
7. decembar 1914.
Doneta Ni{ka deklaracija. Vlada Kraqevine Srbije istupila je tog dana pred Skup{tinu izjavom da }e, u vremenu koje dolazi, staviti sve svoje sile u slu`bu velike stvari Srpske
Dràve i Srpsko-Hrvatskog i Slovena~kog Plemena.
8. decembar 1941.
Dan posle japanskog napada na ameri~ku bazu u Perl Harburu na Havajima SAD su objavile rat Japanu.
8. decembar 2001.
Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton (84), jedna od pionira kompjuterskog programirawa. Ranih ~etrdesetih godina pro-
VREMEPLOV
{log veka programirala je revolucionarni

ENIAC digitalni kompjuter za ameri~ku vojsku.
9. decembar 1910.
Umro je srpski pisac Laza Kosti}, koji je u
poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio
srpski kwièvni jezik novim izrazima. Bio
je za~etnik srpske avangardne lirike.
9. decembar 1917.
Turske trupe predale su Britancima Jerusalim, koji je pod turskom dominacijom bio od
1517. godine.
9. decembar 1990.
Na prvim vi{estrana~kim izborima u Srbiji, posle 45 godina vladavine komunista,
pobedila je Socijalisti~ka partija Srbije,
a za predsednika Srbije izabran je lider te
partije Slobodan Milo{evi}.
9. decembar 1992.
Po{tuju}i sankcije UN protiv SRJ,
Svetska fudbalska federacija zabranila je na{oj reprezentaciji da
u~estvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994.
10. decembar 1948.
Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila Univerzalnu
deklaraciju o qudskim pravima.
10-11. decembar 1991.
Evropski savet u Mastrihtu postigao sporazum o Evropskoj uniji.
11-12. decembar 1992.
Na sastanku Evropskog saveta u Edinburgu ([kotska) za sedi{te
Evropskog parlamenta odre|en je Strazbur, a za sedi{te Evropske komisije Brisel.
11. decembar 1858.
Svetoandrejska skup{tina izvela je smenu
dinastije u Srbiji zbaciv{i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Na presto je vra}en
Milo{ Obrenovi}, a za naslednika progla{en je wegov sin Mihailo.
11. decembar 1888.
Skup{tina Srbije prihvatila je ustav koji
je predloìla Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski od 1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.
11. decembar 1997.
U Kjotu je potpisan Protokol o za{titi ìvotne sredine koji
predvi|a smawewe proizvodwe ugqen-dioksida i drugih {tetnih
gasova za koje se smatra da izazivaju efekte staklene ba{te i
globalno zagrevawe. Amerika nije potpisala Protokol uz obja{wewe da bi to nanelo {tetu wenoj privredi.
12. decembar 1940.
U Beogradu potpisan Ugovor o prijateqstvu izme|u Kraqevine
Jugoslavije i Ma|arske. Inicijator sklapawa Ugovora sa ma|arske strane bio je ministar Teleki. Kada je aprila 1941. Nema~ka napala Jugoslaviju, Teleki je izvr{io samoubistvo kao izraz neslagawa sa ma|arskom neprijateqskom politikom prema
na{oj zemqi.
Pripremio Miqan MILKI]
73
POVODI
SEDAMNAEST VEKOVA
SVETOG TEODORA
TIRONA
Velikim narodnim saborom
i svetom liturgijom
u manastiru Novo Hopovo
nedavno je obeleèna
1700. godi{wica
svetog velikomu~enika
Teodora Tirona,
jednog od najproslavqanijih
svetih ratnika,
koji je odbiv{i da prinese
`rtvu idolima, 306. godine
postradao za Hrista.
Od 1504. godine
wegove mo{ti ~uvaju se
u toj fru{kogorskoj svetiwi.
JEV AN\EQE
PRETOÊNO
U @IVOT
veti Teodor Tiron bio je vojnik {to se vidi i iz wegovog imena jer tiron zna~i regrut. Ratovao je na istoku u vreme vladavine rimskih careva Maksimijana i Maksimina, krajem tre}eg i po~etkom ~etvrtog veka. Kada je preme{ten u marmaritski
puk, nehri{}ani su po~eli Teodora da primoravaju da prinese `rtvu idolima jer
su carevi naredili da svi hri{}ani moraju da se poklone neznaboà~kim idolima
i da se odreknu svoje vere, {to je u vojsci rigorozno sprovo|eno.
U Rimskoj imperiji se smatralo da su za dràvno blagostawe veoma va`ni upravo bogovi pokroviteqi. Dràvni ~inovnici imali su pravo ali i jednu od najva`nijih obaveza da u ime dràve prinose `rtve bogovima, da organizuju prate}e praznike i obrede, ~ime je ispuwavan dug dràve prema bogovima pokroviteqima.
@re~evi su bili samo pomo}nici dràvnim slu`benicima, odgovorni za tehni~ko izvo|ewe obreda. Tako je dràva od religije napravila oru|e za ispuwavawe sopstvenih ciqeva.
STRADAWE Z A H RISTA
Svaki bog je upravqao nekom stranom zemaqskog ìvota qudi i dràve. Bogovima se molitveno obra}alo traè}i materijalna dobra prema wihovoj nadle`nosti. U moralnu stranu ~ovekovog ìvota i wegove aktivnosti rimski bogovi nisu dirali. To je primer stapawa crkve u isti organizam sa dràvom, uz pot~iwavawe
crkve dràvi. Kasnije }e se to odraziti na shvatawe i praktikovawe odnosa crkve i
dràve i nakon {to Vizantija prizna hri{}anstvo.
Odbiv{i da prinese `rtvu idolima, kako pi{e u wegovom ìtiju, Teodor Tiron je
pred celim pukom rekao: Ja sam hri{}anin i meni je nare|eno da ne prinosim `rtve
prequbo~inim bogovima, jer imam Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara na nebesima.
Zbog toga je ba~en u tamnicu, gde je te{ko moren gla|u. Javio mu se sam Gospod Isus Hristos hrabre}i ga re~ima: Ne boj se, Teodore, ja sam s tobom, ne uzimaj vi{e zemaqske
hrane i pi}a jer }e{ biti u drugom ìvotu ve~nom i neprolaznom sa mnom na nebesima.
Postradao je 306. godine u Amasiji tako {to je ba~en u ogaw.
Samo za vreme cara Dioklecijana, od 284. do 305. godine, bila su izdata ~etiri ukaza protiv hri{}ana, kojim se nare|ivalo ru{ewe crkava i spaqivawe svetih
74
1. decembar 2006.
kwiga, li{avawe hri{}ana gra|anskih prava, zatvarawe u tamnice

îwenica da vojna lica i ratnici mogu da budu obavijeni orepredstavnika crkve i drugih duhovnih lica, prino{ewe `rtava idoolom svetosti jeste potvrda da vojni~ka slu`ba ne samo da nije izlima i mu~ewe onih koji bi to odbili. êtvrtim ukazom, 304. godine
van crkve, ve} ima duboke korene u woj.
objavqeno je op{te gowewe svih hri{}ana svuda gde su se nalazili.
Ako su svetiteqi Jevan|eqe preto~eno u ìvot, ìvi svedoci
Pedeset godina posle stradawa Teodora Tirona, 362. godine, u
istinite re~i i ~udotvorne sile Gospoda na{ega Isusa Hrista, onCarigradu je vladao car Julijan, koji je tako|e progonio hri{}ane.
da su svete vojskovo|e i vojnici potvrda da Hristos ne samo da ne
Posle prve nedeqe âsnog posta, naredio je da se sva hrana koja se
zabrawuje i ne samo da dopu{ta, ve} i obavezuje na to da se zlo~inprodaje na pijaci poprska krcima koji ru{e Bo`je i qudske
vqu idolskih `rtava, u nameri
zakone suprotstavi u krajwem
NARODNI SABOR
da oskrnavi hri{}ane i onei fizi~kom silom, sa re{enoNa obeleàvawu 17 vekova svetog Teodora Tirona, jednog od prmogu}i im da se pri~este. Teo{}u da se u toj borbi, ne samo
vih velikomu~enika, koji je postradao za Hrista, u Hopovu se 30. sepdor Tiron se na ~udesan na~in
poloì ìvot za prijateqe
tembra ove godine na velikom narodnom saboru okupilo vi{e od hiu snu javio carigradskom arhisvoje, nego poloì i spasewe
qadu vernika da celivaju kivot sa mo{tima svetiteqa. Svetu liturgiju
episkopu Evdoksiju, otkriv{i
du{e u ve~nosti zbog ~iwenizajedno sa episkopom sremskim Vasilijem, sluìli su episkopi: osje~mu zlu nameru cara Julijana.
ce da }e u ratu ubijati. Od poko-poqski i barawski Lukijan, budimqanski i administrator temiPosavetovao ga je da hri{}alagawa du{e, a ne samo ìvo{varski Lukijan, sredwozapadni ameri~ki Longin i episkop Pajsije,
ni toga dana ne kupuju namirta, nema ve}e `rtve za hripredstavnik Rumunske pravoslavne crkve, uz sasluèwe sve{tenstva i
nice na pijaci, ve} da jedu ko{}ane.
mona{tva eparhije sremske.
qivo, kuvano ìto sa medom i
Svetost je vrednost koju
Tom prilikom episkop sremski Vasilije okupqenim vernicima je
suvim gro`|em i time da se
nemamo u kodeksu sekularne
poru~io: Doma}in ove svete obiteqi sveti Teodor Tiron ~eka na vas.
prehrane. Zato je za ovog ugodetike, nego samo religijske. To
On {iri ruke svima. Svako ko do|e je dobrodo{ao. Svi smo jedno u
nika Boìjeg vezan obi~aj da
je specifikum religijske etiHristu i jedno kroz Hrista, kome je i neke od nas priveo i mnoge }e
se prve subote u Velikom poke. Kad Pravoslavna crkva neprivesti, jedan od prvih stradalaca za veru.
stu, na Teodorovu subotu, sprekoga uvr{}uje u red svetih, ona
ma koqivo (ìto) kao uspometo ~ini nezavisno od kategorina na veliko ~udo kojim je sveti Teodor Tiron sa~uvao i spasao hrija ili vrednosti ovoga sveta: eti~kih, socijalnih, nau~nih i drugih.
{}ane od podmukle namere Julijana Odstupnika.
Zato je svrstavawe vojnika, ratnika, koji su i{li da se bore, bez obzira na to {to su branili svoju otaxbinu, svoje bli`we ali u ratu
Sveti Teodor Tiron je veoma po{tovan u pravoslavnom svetu.
ubijali, u red svetih paradoks za svetovnu pamet, odnosno za meriCrkva ga proslavqa 2. marta po Julijanskom, odnosno 17. februara
la qudi svetovne ili profane orijentacije.
po Gregorijanskom kalendaru. Po pravilu se izobraàva na freskama zajedno sa drugim svetim ratnicima iznad pevnice na isto~nom delu apside. Tako je i u hramovima Srpske pravoslavne crkve. U
DVE D IMENZIJE S VETOSTI
manastiru @i~a postoji crkvica, koja je posve}ena svetim ratniciPojam svetiteqstva, odnosno prototip svetosti vezan je za Goma, stratilatima Teodoru Stratilatu i Teodoru Tironu.
spoda na{eg Isusa Hrista. Upravo u Hristovoj li~nosti i ìvotu
Mo{ti svetog Teodora Tirona su jedne od najo~uvanijih u pravorazlikujemo dve dimenzije, koje se kasnije pojavquju kod svih svetislavnom svetu. U manastiru Novo Hopovo nalaze se od 1504. godine.
teqa. Jedna dimenzija je vezanost za Boga Oca, ispuwewe Wegove
Otkuda uop{te u hri{}anstvu svetih vojnika, ratnika, koji su sa
voqe i `rtvovawe za Wega, a druga je `rtvovawe za qude, za narod
oru`jem u ruci i qudskim ìvotima na du{i, u~estvovali u ratovima i
Boìji, za sve qude, za ceo svet. Kroz ~itav ìvot i stradawe Hripohodima. Nisu li oni paradoks hri{}anske vere i u~ewa? Otkuda u
stovo ispoqavaju se navedene dve dimenzije. Upravqaju}i sav ìvot
rimskoj vojsci krajem tre}eg i po~etkom ~etvrtog veka vojnika hri{}aBogu Ocu, Isus je govorio svojim u~enicima da je do{ao na svet da
na? Koji sve narodi imaju svetiteqe ratnike? Postoje li me|u srpskim
ispuni voqu O~evu. Na krst je i{ao upravo da ispuni voqu O~evu.
svetiteqima sveti ratnici? Koji je posledwi sveti ratnik me|u SrbiPred samu smrt Hristos se kao ~ovek molitveno obra}a Bogu Oca
ma i za{to nakon toga nema kanonizovanih srpskih svetiteqa ratnida ga mimoi|e ta ~a{a, dakle smrt, ali kaè ne voqa moja O~e neka, pitawa su koja se name}u kada se razmi{qa o toj temi.
go Tvoja neka bude. Dakle, pokazuje nam da je potpuno i do kraja vezan za Gospoda, za Boga Oca.
@IVI S VEDOCI I STINE
Druga dimenzija svetiteqstva u Hristu je `rtva za qude, za naPodsetimo se najpre vojnika vojnih stare{ina i wihove vere
rod Boìji, za sve qude i za ceo svet. Gospod je i do{ao na svet, poo kojima se govori jo{ u Novom zavetu: kapetana iz Kapernauma za
stao ~ovek, radi spasewa. To `rtvovawe za qude nije `rtva za idekoga Gospod na{ Isus Hristos kaè: Zaista vam kaèm: ni u Izraiale, ve} za spasewe ìvih qudi, onakvih kakvi su, sa svim svojim
qu tolike vjere ne na|oh (Mat 8, 10); kapetana Longina svedoka
manama i vrlinama, dakle spasewe naroda odnosno ~itave tvoreraspe}a i vaskrsewa Hristovog, koji proslavi Boga re~ima: Zaista
vine.
~ovjek ovaj Sin Boìji bje{e (Mk 15,39) i koji je kao veliki ispoOva dva vida, ova dva elementa svetiteqstva projavqiva}e se
vednik, mu~eni~ki postradao za Hrista i, na kraju, pobo`nog i bogou svim svetiteqima boìjim. I zbog toga i kaèmo da je divan Goboja`qivog kapetana Kornilija iz Kesarije. Apostol Petar, kad je
spod u svetima svojim.
do{ao da krsti Kornilija kapetana sa wegovom porodicom, rekao
Pojam svetiteqstva i veli~ina svetosti danas se po pravilu
je: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko, nego je u svakom narodu
povezuje iskqu~ivo sa moralnim principima. Me|utim, hri{}anmio wemu onaj koji ga se boji i tvori pravdu (Dap 10, 3435).
stvo po~ev{i od Hrista nema te dimenzije u svetiteqstvu. U~eniOsim Teodora Tirona i Teodora Stratilata, sveti ratnici su
ci Hristovi, koji su posle Wega stradali, projavquju, tako|e,
i Georgije Pobedonosac, Prokopije, Jevstatije, i mnogi dugi. Me|u
upravo te dve dimenzije: stradawe za Gospoda i stradawe za dosvetim ratnicima sre}emo pripadnike raznih naroda: Grke, Srbe,
bro qudi.
Ruse, Ukrajince, Gruzijce, Gote, Persijance, Litvance i druge. NajpoTako su i sveti ratnici svetiteqi upravo u tom kontekstu. Zna~ajznatiji kod Grka su sveti car Konstantin i sveti Dimitrije Solunno je naglasiti i to da nije svaka `rtva svetiteqska `rtva i da nije
ski, a kod Rusa sveti Aleksandar Nevski, sveti Dimitrije Donski,
svako vojevawe svetiteqsko, sveto vojevawe. Prema tome, kriterijum
sveti Danilo Moskovski, i mnogi drugi.
koji bi mogao da sluì kao mera svetiteqstva i svetost je upravo taj
Od 69 svetih Srba, wih 22 su vladari zna~i i ratnici poput
`rtva za drugoga ali vezanost za Boga, koji meri ono {to ~inimo, ono
svetog Simeona Miroto~ivog, svetog Stefana Prvoven~anog, svetog
{to delamo, makar to bilo i fizi~kim ratovawem.
kraqa Milutina, svetog kneza Lazara, svetog despota Stefana Lazarevi}a, svetog Stefana [tiqanovi}a, svetog cara Uro{a i drugih.
Dr Borislav D. GROZDI]
75
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
]UTQIVAC
sada prostudirajmo }utqivca. On tako|e govori, i wegova

re~ je dostojna osobite pa`we, zato {to }utawe ume isceliti
re~.
Da, re~ ima svoje bolesti, a najopasnija se sastoji u tome
da re~, laka kao pero, slu~ajno ro|ena, ni{ta ne sadrì. Da
nije ni sa ~im povezana, da je sjaktava i raspusna, vrtqiva i nepouzdana, me|u qudima ru`na. Takve re~i su prazne i mrtve; wima je
nesvojstveno istinsko zna~ewe; nijedno srce ne}e naterati da se
stegne; nikakvo dejstvo one ne izazivaju; u celini one su duhovna
nakaza, mutno bezvazdu{no bi}e. Religija, umetnost, nauka, politika sve se izro|uje, kada zra~ni vrtlog duhovnog raspadawa u
ogromnim jatima uzvitla takve re~i. Tada se u ~oveku budi potreba
za spasewem i zahtev da govori samo onaj ko ume i da }uti. Zato
{to }utawe le~i re~...
]utqivac oslu{kuje i }uti. êsto se formira utisak da se re~i koje on ~uje odbijaju od wega ili u celosti u wemu i{~ezavaju.
Me|utim, one ne propadaju, nego se spu{taju na dno. U du{i }utqivog ~oveka postoje unutra{wi prostori ~ijeg zna~ewa on sam jedva
da je svestan; tiha su smiri{ta kuda on pohrawuje svoja blaga; pouzdani su izvori gde ni{ta ne propada bez traga; tajanstvene su
retorte, gde sporo luta, taloì se i zastaje u ti{ini vino misli.
Taj proces }utqivi ~ovek ne poku{ava ve{ta~ki ubrzavati; to bi
za wega bilo neprijatno, mo`da i bolesno. To mora da se dogodi
samo po sebi; tako se odista i doga|a. Iz srca izviru zraci sjaja;
oni moraju protkati svaku komoru i uàriti je. Misao mora da se
formira, da postane li~nost; to zahteva izlazak. Hiqade niti
ogla{avaju svoje postojawe iz drugih spremili{ta i izvora; trude
se oja~ati; poku{avaju sazdati stvarala~ku tkaninu. Ovde ne treba smetati, prekidati, ùriti; i ne daj Boè suzbijati!
Ako misao odista mora da se rodi, ona mora zriti u ti{ini,
dok ne izrazi potrebu za re~ju. Gr~ki filosofi su znali razliku
izme|u re~i izre~ene (to jest izgovorene) i postoje}e unutra.
Postoje}e unutra nema ni zvuka, ni oblika. To je pre unutra{we,
duhovno puwewe. Ono spava pod svodovima du{evnog carstva senki; ali ono se budi. To je ve} misao, ali jo{ ne re~; ono }e postati
re~ju, ostaju}i misao srca, ovaplo}ewe ose}awa, ideja voqe. Tada,
i samo tada, ono }e postati istinska re~, koja dolazi u svet kao
realnost unutra{weg: ne{to tek izre~eno, ali ve} pro{lo u delo;
sli~no ro|enome detetu, ali ve} sazrelo; jednostavno, ali zasi}eno smislom, toliko da moè ostati sudbinsko; ne{to {to ne postoji samo po sebi, ali ispoqava nevidqivu, mo`da, i boànstvenu
vlast.
I kada qudi susretqivo slu{aju }utqivca koji govori sli~ne
re~i, katkad se sti~e utisak da je u wegovoj du{i zakqu~an tigaw iz
kojeg se podiù uvis, a zatim u w padaju kao razorene kapqe, i pretapaju se u ìtki ogaw, svi poduhvati sveta, sve ideje i re~i ~ove~anstva. Zato se takve re~i pale, zato svetle; zato su one tako nosive; zato su svaki put, same po sebi, doga|aj; zato ih tako dugo, i
sa dubokim uvaèwem, ponavqaju.
Na svetu postoje stvarala~ko }utawe, sveta ti{ina, u kojima
se ra|a istinska re~; boànstvena upotpuwenost koja be{umno sebe izvodi na svetlo dana; sazrcawe preobraèno u sebe, u kojem
ni~u re~i, sli~ne ~iwewu, i ~iwewa bez re~i. Takvim }utawem omogu}ujemo na{im re~ima da se iscele.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
76
VERSKI PRAZNICI
115. decembar
Pravoslavni
4. decembar Vavedewe Presvete
Bogorodice
7. decembar Sveta velikomu~enica
Ekaterina
8. decembar Sveti sve{tenomu~enik
Kliment
9. decembar Prepodobni Alimpije
Stolpnik
11. decembar Sveti mu~enik Hristo
13. decembar Sveti apostol Andrej
Prvozvani
15. decembar Sveti car Uro{;
Prepodobni Joanikije
Deva~ki
Rimokatoli~ki
3. decembar Prva nedjeqa do{a{}a
Po~etak Crkvene godine
8. decembar Bezgre{no za~e}e Blaène
Djevice Marije
SVETI ALIMPIJE
STOLPNIK
Sveti Alimpije je ro|en u Andrijanopoqu i

od malena je bio posve}an Bogu. Kao |akon sluìo je u crkvi u rodnom mestu kod episkopa Teodora. @eleo je da se povu~e i ìvi u usamqenosti i
molitvi, pa je oti{ao na jedno jelinsko grobqe od
kojeg su svi beàli zbog demonskih privi|ewa. Tu
je postavio krst i sagradio crkvicu u ~ast svete
Efimije koja mu se javila u snu. Pokraj hrama podigao je stub, popeo se na wega i tu u postu i molitvi proveo 53 godine.
Posle mnogobrojnih podsmeha i ne~astivih
privi|ewa, od kojih se branio krsnim znamewem
i imenom Hristovim, qudi su po~eli da ga po{tuju
i od wega traè utehu i savet. Oko wegovog stuba
podignuta su dva manastira, mu{ki i ènski. Sa
svog stuba on je qudima pokazivao put ka spasewu
i ja~ao im veru.
Sveti Alimpije Stolpnik ìveo je oko sto godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. U Svetoj Gori ~uva se wegova glava u Kotlomu{kom manastiru.
1. decembar 2006.
RIZNICA
SABQA KNEZA
MIHAILA RA[KOVI]A
a{kovi}i su stara vlastelinska porodica u Ra{koj i Starom

Vlahu. Na kraqevskom i carskom dvoru Nemawi}a imali su svoje zastupnike, a u ùpama Ra{ke bili su predstavnici svetovne
i duhovne vlasti. U vreme srpskih despota upravqali su centralnim delom stare Ra{ke, od Zve~ana do Vi{egrada i od Moravice do Lima. Po nekim izvorima moglo bi se zakqu~iti da su starovla{ki knezovi Moravica, Sjenice i Brvenika, koji se krajem 16.
veka javqaju pod prezimenom Ra{kovi}, potomci srpskih knezova Vojinovi}a.
Posle pada srpskih zemaqa pod Turke, zaslugom Ra{kovi}a, teritorija Starog Vlaha sa~uvala je prili~no jaku autonomiju pod
osmanlijskom okupacijom. Ra{kovi}i su uspeli da sa~uvaju pravoslavnu veru, a da im uz pla}awe danka carskim beratom bude potvr|eno nasledno kneèvstvo. Potomci srpske vlastele postavqani su
za oborknezove, ali su koristili austro-turske ratove kako bi organizovali bune protiv
Turaka. Knezovi ove ugledne porodice traìli su saveznike u Austriji, a poneki i u Mlecima. Posle poraza Austrije u austro-turskom ratu 16831690. godine, jedan deo porodica Ra{kovi} povukao se sa srpskim patrijarhom Arsenijem Tre}im ârnojevi}em u
Srem. Carskim pismom od 1692. godine priznato im je plemstvo u Austriji. U novoj sredini su, po uzoru na pretke, obnovili grbove
i titule.
U Vojnom muzeju ~uva se sabqa, tipa karabela, koja je pripadala knezu Mihailu Ra{kovi}u. Ni simboli tau{irani zlatom sa
obe strane se~iva (krst i dvoglavi orao), kao
ni srebrni aplicirani orao na kaniji, ne daju nam za pravo da sa sigurno{}u tvrdimo kome je od dvojice knezova sa imenom Mihailo,
koji se pojavquju u porodi~noj lozi, sabqa pripadala. Da li je to onaj s po~etka 16. veka, ili
Mihailo, sin Arsenijev, organizator ustanka
iz 1688. godine protiv Turaka, koji se sa bra}om povukao u Srem? Sude}i po na~inu izrade
pre bi se moglo re}i da je vlasnik bio ovaj
drugi, ~ije su dvore u Trgovi{tu posle ustanka
Turci popalili. Ostaje zagonetna i tau{irana godina 1516. Postoji tuma~ewe da su Ra{kovi}ima te godine Turci potvrdili povlastice. Nemamo pouzdanih podataka da li je sabqa darovna ili je sam vlasnik naru~io od vrsnog majstora.
DVE ME\UNARODNE
NAGRADE NIKOLI OTA[U
Na dvanaestoj me|unarodnoj izlo`bi karikature Haifa

2006. u Izraelu, na kojoj je u~estvovalo 350 umetnika iz
50 zemaqa, na{ saradnik i karikaturista Nikola Ota{
dobio je nagradu za karikaturu na temu borbe protiv zavisnosti. Nagradu mu je dodelila Izraelska organizacija za
prevenciju narkomanije (IADA), kao priznawe za jedinstveni rad
univerzalnog zna~aja.
Tako|e ovih dana, na me|unarodnom festivalu karikature
The Best Cartoons of Nippon 2006 u gradu Saitama u Japanu,
Nikoli Ota{u dodeqena je otkupna nagrada za wegov rad na
slobodnu temu. Ovaj rad na{eg karikaturiste japanski organizator }e, zajedno sa ostalim najboqim radovima pristiglim na
konkurs, uvrstiti u kolekciju Centra za karikaturu i humor (The
Saitama City Humor Center) koju upravo priprema wihov komitet.
Podsetimo jo{ i to da je Nikola Ota{, samo pre mesec dana,
osvojio i tre}u presti`nu nagradu na Petom me|unarodnom bijenalu karikature Zlatni osmeh u konkurenciji 500 radova
vi{e od 300 autora iz 36 zemaqa sveta.
D. MARINOVI]
Karikatura
Nikole Ota{a
koja je
zadivila
Japance
An|elija RADOVI]
77
SPORT
VLADIMIR GRBI],
DR@AVNI REPREZENTATIVAC
U ODBOJCI
PRILIKA
ZA OPRO[TAJ
Kada govorimo o reprezentaciji
imam samo jedan interes, a to je
zastupawe svoga naroda i dràve
bez obzira na wenu oficijelnu himnu
ili obele`ja kaè Vladimir Grbi}
eposredno pred odlazak odbojka{a reprezentacije na Svetsko
prvenstvo u Japanu razgovarali smo sa Vladimirom Grbi}em,
jednim od na{ih najboqih odbojka{a, koji }e na ovogodi{wem
svetskom {ampionatu, posle dve godine odsustvovawa iz nacionalnog tima, ponovo obu}i plavi dres. Igraju}i za selekciju
Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, osvojio je skoro sve
{to se u odbojci moè osvojiti, osim titule prvaka sveta. Mo`da
}e mu Japan, u kome je Vawa igrao jedno vreme i za koji ga veù posebna se}awa, dati jo{ jedan razlog zbog koga }e se u tu zemqu i kasnije sa rado{}u vra}ati...
okrenuo sam se porodici, zavr{avawu fakulteta i klubu.

Iako sam u me|uvremenu imao kontakte sa qudima iz Odbojka{kog saveza koji su me zvali da se vratim u reprezentaciju, nisam se
ose}ao spremnim da pruìm onoliko koliko od sebe o~ekujem kada
igram u plavom dresu. Tako|e, nisam èleo da uzimam mesto nekom
drugom koji bi taj maksimum mogao da pruì.
S druge strane, ovu takmi~arsku sezonu sa klubom po~eo sam jako dobro po{to sam se odli~no spremio sa dva trenera sa kojima
sam radio. U{ao sam u takmi~arsku formu u kojoj sam bio pre {est
ili sedam godina, {to za nekoga ko ima moje godine zvu~i i pomalo
neverovatno, ali ja sam bio svestan onoga {to èlim i uspeo sam u
tome. Osim toga, dok sam igrao u Japanu, vezao sam se za tu zemqu i
stekao veliko po{tovawe prema Japancima, wihovom mentalitetu i
na~inu ìvota. Stoga sam osetio veliku moralnu obavezu da se pojavim na Svetskom prvenstvu. Na kraju, mo`da }e ba{ to takmi~ewe
biti i idealna prilika da se oprostim od reprezentacije.
Kakva atmosfera vlada u reprezentaciji, s obzirom na novine

me|u igra~ima ali i trenerima?
Od prvog dana se videlo i osetilo da svi igra~i imaju podjedKada ste se posle Olimpijade u Atini opra{tali od reprenak elan i èqu da se {to boqe pripreme, {to nas sve okupqa oko
zentacije, kao jedan od zna~ajnijih razloga naveli ste ro|ewe
jednog ciqa. To je i najva`nije kada govorimo o kolektivnom sportu i
deteta, odnosno porodicu. Da li je drugo dete koje ste nedavno
igri za reprezentaciju. Unutar ekipe svi moraju da di{u kao jedan i,
dobili u~inilo da ponovo
kona~no, nakon tri-~etiri godipromenite mi{qewe, ovone mi di{emo istim ritmom.
ga puta u suprotnom smeru?
Mladi momci koji su do{li u reprezentaciju odli~no su nam
îni se da je reprezentaciji, za
Svako dete nosi novu
se prikqu~ili tako da sada imamo dvanaest igra~a koji igraovo vreme koliko niste igrali u
promenu. Ja sam na porodicu ~eju na pribli`nom nivou. Znaju}i da nas o~ekuje jedanaest
woj, nedostajao igra~ sa harikao jako dugo i zbog toga èlim
utakmica u petnaest dana i da }e svaki dan biti ulazak na
zmom i energijom kakvu posedujeda joj se posvetim potpuno. Osno`, bi}e veoma naporno, tako da }e postojati potreba da
te. Koliko su ti kvaliteti znaim toga, nakon Olimpijade u
svi zaigraju i pokaù {ta znaju. Ovo je verovatno prvi put
~ajni u kolektivnom sportu?
Atini nai{ao je period kada
da u susret jednom ovako velikom takmi~ewu idemo sa
Koga nema bez wega se moè
sam osetio zasi}ewe i potrebu
{irokim dijapazonom igra~a.
i mora. Mo`da su mene qudi najda se udaqim od reprezentacivi{e prepoznavali ba{ po emoje. Bio sam razo~aran time {to
cijama
koje sam iskazivao dok
se nismo vratili sa zlatnom
Napoqu mi nikada ne}emo biti svoji na svome. Ovo je mosam igrao za nacionalni tim i
medaqom, {to je delom bila naja zemqa, takva kakva je, i ja mogu svojim znawem samo da
mo`da je to uticalo na moje sai{a krivica, a delom nesre}ni
u~inim da ona bude boqa. Najlak{e je pquvati i ni{ta ne
gra~e da daju ne{to vi{e iz sesplet okolnosti usled bolesti i
~initi. Najvi{e ima kriti~ara, a najmawe radnika.
povreda igra~a. U tom trenutku
78
1. decembar 2006.
be, ali to je bio jedan na~in igre. Nisam bio dve godine tu, tako da
sada treba da se upoznam sa momcima za kratko vreme, {to ba{ i
nije lako, jer bez obzira na to koliko ste sa nekim dugo igrali, posle pauze potrebno je malo vremena da se ponovo osetite delom tima. Mislim da sada nije najbitnije da se traì ta harizma, ve} da
na|emo isti pravac, a ja }u i daqe da igram onako kako jedino znam
sa puno emocija.
Posledwih godina izmenila se na{a reprezentacija, ali i reprezentacije sa kojima ste igrali. [ta moèmo da o~ekujemo
od Svetskog prvenstva?
Ranije je opasnost bila mawa zato {to je bilo mawe dobrih
ekipa. Sada su se na internacionalnoj sceni pojavili neki novi
klinci. Kada to kaèm, mislim na ekipe koje su u posledwih nekoliko godina napravile fenomenalan skok. Brazilci odràvaju izuzetan nivo, iako su osvojili sve {to se osvojiti moè. Pored wih, tu
su i Bugari, Francuzi i Amerikanci. To su ekipe koje su svojim kvalitetom i nivoom igre donele ne{to novo na me|unarodnu scenu. Re-
Uspeh na{ih odbojka{ica

na Svetskom prvenstvu
BRONZA
ZLATNO G SJ AJ A
Shodno godinama koje imam normalno je da materijal polako po~iwe da otkazuje poslu{nost, {to je sastavni deo
ìvota jednog sportiste. Ranije je baviti se vrhunskim
sportom bilo zdravo dok je sada{wi profesionalni sport
gladijatorski i ima jako malo toga zajedni~kog sa zdravqem.
Kada radite na odre|enom nivou gotovo da je neminovno da
zavr{ite sa odre|enom vrstom invaliditeta. Ali, to je cena koju sam prihvatio.
prezentacija Rusije se vratila nakon perioda u kome su imali mali
pad, Italijani su pro{le godine osvojili Evropsko prvenstvo, prisetimo se i Poqaka i wihove borbe u polufinalu Svetske lige. I
ê{ka je neugodan protivnik. Bi}e tu velikih nepoznanica koje }emo
morati da razre{imo...
Pred dolazak u zemqu bili ste u Italiji na nekim zdravstvenim pregledima. Da li je sada sve u redu sa zdravqem?
Imao sam problema sa kolenom koje sam operisao pa sam
hteo da budem siguran zbog sebe i svih ostalih u reprezentaciji, jer
je moja osnovna ideja bila da èlim da se vratim i da pomognem na
na~in na koji }e to najvi{e odgovarati ekipi. Ako sam u stawu da
pomognem super, ako nisam, onda ne èlim ni da se takmi~im, jer
posledwa stvar na svetu koju èlim jeste da odmognem ekipi.
Na ovom takmi~ewu u~estvova}ete pod imenom zemqe koja vi{e
ne postoji. Kakav odnos imate prema tome?
Kada govorimo o reprezentaciji imam samo jedan ciq, a to je
zastupawe svoga naroda i dràve bez obzira na wenu oficijelnu
himnu ili obele`ja. To {to nastupamo kao Srbija i Crna Gora ne}e
promeniti na~in na koji igramo za svoju zemqu. Ne razumem ~ak ni
zbog ~ega sada postoji taj kompleks i potreba da se mewaju boje dresova pa da vi{e ne budemo plavi nego crveni. Pa mi smo uvek bili
plavi, plava ~eta!
Da li razmi{qate da se vratite u zemqu, da igrate ili ìvite?
[to se ti~e ìvota, sigurno. Namera mi je da se vratim u zemqu i mislim da svi mi treba da se vratimo nazad i da pomognemo
na{oj zemqi da ìvi boqe i da svojim kvalitetima i iskustvom koje
smo stekli pomognemo deci da lak{e na|u svoj put. To je osnova svega.
Dugo ste u odbojci. Da li ste, za sve te godine, nau~ili da se
nosite sa porazima?
Nikada lako ne mogu da pre|em preko poraza. îwenica je da
se od wih mnogo vi{e u~i nego od pobeda po{to te porazi teraju da
bude{ mnogo analiti~niji nego ina~e. Ali, oni su sastavni deo ìvota i va`no je nau~iti kako da posle poraza {to pre stanete na noge i nastavite daqe. U tome se vidi sva umetnost ìvqewa.
Sawa SAVI]
i{e hiqada Beogra|ana pozdravilo je ènsku odbojka{ku reprezentaciju na povratku iz Japana, gde je na Svetskom prvenstvu osvojila bronzanu medaqu. Odbojka{ice
su sa balkona Skup{tine grada pozdravile okupqene gra|ane i ne skrivaju}i radost obe}ale da }e se i slede}e godine ponovo videti, posle Evropskog prvenstva.
Selektor reprezentacije Zoran Terzi} priznao je da je
svima koji se bave sportom èqa da iza|u na ovu terasu i
poru~io: Budite sigurni da vam ovo nikada ne}emo zaboraviti..
Kapiten reprezentacije Vesna îtakovi}-\uri{i} obratila se okupqenim gra|anima: Dobar dan Srbijo! Dobar dan
Beograde! Kada smo krenule u Japan nismo ni slutile da }e se
dogoditi ovako ne{to. Osvojile smo bronzanu medaqu koja
sija zlatnim sjajem.
Zatim su se publici na podr{ci zahvalile i druge odbojka{ice, a poseban aplauz dobila je Suzana ]ebi}, koja je na
SP u Japanu progla{ena za najboqeg libera.
Sa balkona, odbojka{ice su publici otpevale de~iju pesmicu U svetu postoji jedno carstvo u kome caruje drugarstvo..., a orkestar Bobana Markovi}a odsvirao im je nekoliko pesama za kraj ovog dela proslave.
Na konferenciji za novinare, gradona~elnik Beograda
Nenad Bogdanovi} podsetio je da kada je odbojka{ka reprezentacija polazila na put u Japan niko nije o~ekivao dobar
rezultat. One su svojom pame}u, sposobno{}u, svojim kvalitetom donele bronzanu medaqu. Siguran sam da }e nastaviti
ovako. @elim vam jo{ ovakvih uspeha i slavqa na ovoj terasi, rekao je Bogdanovi}.
Ministar prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije
Slobodan Vuksanovi} istakao je da su trenirale u ti{ini,
oti{le bez velikih obe}awa, a donele najve}u radost svima
nama.
79
OGLASI
FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH I

SREDWIH PREDUZE]A
Izbor sportiste godine

Vojske Srbije u 2006.
Venezelosova 31, Beograd
Jo{ mesec dana ostalo je do zakqu~ewa akcije za izbor sportiste godine koju na{ list organizuje trinaesti put. Podseti}emo vas
da }e ìri razmatrati predloge koji u redakciju Odbrane stignu do
29. decembra, te da u tekstu predloga treba navesti kratku biografiju sportiste, odnosno ekipe, obrazloèwe sa ta~no navedenim rezultatima ostvarenim u 2006. godini i obavezno poslati fotografiju
predloènog kandidata odnosno ekipe. @iri }e razmotriti sve kandidature koje su potpune i u skladu s propozicijama, prema kojima se
prednost daje sportistima koji su ostvarili rezultate na vojnim takmi~ewima ili nadmetawima na kojima su predstavqali Vojsku Srbije,
izabrati najuspe{nijeg sportistu odnosno ekipu.
Za naziv sportiste godine Vojske Srbije mogu konkurisati oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci, studenti Vojne akademije, u~enici Vojne gimnazije, vojnici po ugovoru i na redovnom odsluèwu vojnog roka. Isti princip vaì i za ekipe ~iji ~lanovi treba da
pripadaju nekoj od navedenih kategorija. Predloge mogu slati komande,
jedinice, ustanove, vojne {kole i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.
Memorijalna atletska trka

u Vaqevu
Pod pokroviteqstvom Atletskog saveza i Olimpijskog komiteta
Srbije, a u organizaciji Skup{tine op{tine Vaqevo, Atletskog kluba
Metalac i vaqevske motorizovane brigade, nedavno je odràna peta Memorijalna atletska trka General Svetomir \uki}, popularno
nazvana pe{a~ka trka.
Tu korisnu sportsku manifestaciju ustanovio je, 28. oktobra
1906, vrsni sportista u vi{e disciplina Svetomir \uki}, tada poru~nik Drinske divizije. On je i pobedio u tom takmi~ewu, a dan wenog odràvawa kasnije je uzet kao dan po~etka rada Srpskog olimpijskog komiteta.
Ovogodi{wu memorijalnu trku otvorio je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Ivan ]urkovi}, a glavni promoter bio je na{
legendarni atleti~ar Frawo Mihali}. U~esnici su tr~ali po prelepom jesewem danu na tradicionalnoj stazi PlataniJovawaPlatani,
u duìni od 10,5 kilometara.
U kategoriji seniora pobedio je Goran Stojiqkovi} iz Atletskog
kluba ]uprija, dok je me|u seniorkama najuspe{nija bila Ana Suboti} iz Atletskog kluba Javor. Najboqe plasirani pripadnik Vojske
Srbije bio je vojnik Du{an Jovi~inac iz sastava vaqevske brigade.
Najuspe{nijim u~esnicima trke, pehare, medaqe i plakete uru~io je Du{an \uki}, sin generala \uki}a.
D. S.
MALI OGLASI
Jubilarnih 20 godina od zavr{etka {kolovawa 36. klase SV[
RV i PVO obeleì}emo u Zemunu, 16. decembra 2006. godine u
12 ~asova u sve~anoj sali Kluba Vazduhoplovstva. Prijave moète izvr{iti kod: Bratislava Koprivice (tel. 064/3028-328),
Zorana Vatre{a (tel. 064/1725-593 i lokal 27-070), Sa{e Milutinovi}a (tel. 063/7770-514 i lokal 37-040), Aleksandra Jeli}a (tel. 064/2743-361 i lok. 27-201) i Samira Haxi}a
(tel. 064/6386-859 i lok. 27-441).
Izdajem jednosoban stan u Ni{u, ulica Branka Radi~evi}a 3/2,

telefon, kablovska, TA. Telefoni: 063/7332-812, 011/2152-853.
80
raspisuje
VANREDNI KONKURS
Samo za pripadnike Vojske Srbije za upis u
{kolsku 2006/07. godinu
1) Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne
fakultetske diplome u oblasti menaxmenta:
- Oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom,
- Studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine vojne akademije, a èle da steknu civilnu diplomu,
- Lica sa zavr{enom vi{om stru~nom spremom (vojnom ili
civilnom).
2) Na poslediplomske (master) studije:
- Lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili
civilnim {kolama),
- Oficira sa zavr{enom komandno-{tabnom {kolom.
3) Na doktorske studije ili samo odbranu doktorske disertacije.
4) Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa, za
lica koja èle da steknu znawa i profesionalne sposobnosti
iz oblasti menaxmenta, potrebne za rad u Vojsci ili u civilnoj
karijeri.
Upis je ograni~en po roku i po broju upisanih.
Informacije na telefon 33-92-456 i 33-92-460.
[AH
desna ma{ina kaè da je ovo nov
potez, a to zna~i da }e crnom trebati malo vi{e vremena da na|e
pravi put i odgonetne u ~emu je
vic.
15Dc7 16.Td4 f6 17.Tad1
Sf7 18.De3 0-0 19.Th4 Tce8
20.Sd4 Se5 21.Sb5 Lb5 22.cb5
d5 23.Lb4 Te7 24.Thd4 Sc4
U zatvorenim pozicijama kao
{to je ova lova~ki par i nije neka
prednost. Neophodno je da se pozicija otvori, kako bi lovci po~eli da dejstvuju. Beli sada `rtvuje kvalitet upravo da bi otvorio
igru.
25.Tc4 dc4 26.Td4 Td8 27.Lc6
IZABRANA PARTIJA
POVRATAK
Miladinovi} - Ivani{evi}
Zlatibor, 2006.
1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4
4.Sf3 c5 5.g3 cd4
Posle boravka u Gr~koj, Igor
Miladinovi} se vratio u Srbiju.
Nekada{wi svetski omladinski
{ampion je do~ekan sa rado{}u,
ali nije mu ba{ sve krenulo prema
o~ekivawima. Ipak, ubrzo je pokazao da je, ako ne najboqi, a ono
me|u nekoliko na{ih najboqih velemajstora. A tu pripada i wegov
protivnik Ivan Ivani{evi}. Na
ekipnopm dràvnom prvernstvu
oni igraju Nimcoindijku; sve ovo i
mnogo slede}ih poteza znaju napamet. Crni su igrali i 5Sc6, ali
se nisu dobro proveli.
6.Sd4 Se4 7.Dd3 Lc3 8.bc3 Sc5
9.Df3 d6
Ravnoteà jo{ uvek nije naru{ena.
10.Lg2 Sbd7 11.0-0 Se5 12.Df4
Ld7 13.Sb3 Tc8 14.La3 b6 15.Tfd1
Stru~waci su ovu poziciju analizirali uz pomo} kompjutera. û-
Td6 28.Tc4 Dd8 29.Lc5 bc5 30.Dc5

Lovac i dva pe{aka malo vi{e
vrede od topa, pa beli moè biti zadovoqan. Ipak, odluka je jo{ daleko.
30Td1 31.Kg2 Dd6 32.Dh5 g6
33.Df3 Kg7 34.a4 Da3 35.De3 Da1
36.Dc5 Kf7 37.Td4 Tg1 38.Kf3 Tc1
39.Td3 h5 40.Ld7 e5
Posle ove gre{ke kompjuter je
NAJSTARIJI KLUBOVI
Prvi {ahovski klubovi osnovani su 1550. godine u Italiji.
NAGRADA ZA LEPOTU
objavio mat u osam poteza.
Prvi put je nagrada za najlep{u odigranu partiju dodeqena

Isidoru Gunsbergu 1889. godine
u Wujorku, za pobedu protiv Mezona. Prema drugim podacima,
to se desilo ne{to ranije- 1876.
godine, za partiju Berd - Mezon.
Beli: Kf3, Dc5, Td3, Ld7, a4, b5, c3,

e2, f2, g3, h2
Crni: Kf7, Da1, Tc1, Te7, a7, e5, f6,
g6, h5
41.Le6! Ke6 42.Dc4 Kf5 43.Dc8

Kg5 44.h4 Kh6 45.Dh8 Th7 46.Df8
Tg7 47.Td7 e4 48.Kf4 g5 49.Kf5
SMUÎLO MU SE
Herman Cukertort, [tajnicov protivnik u me~u za titulu
svetskog prvaka, bio je lekar.
Pozvan je 1866. u prusku vojsku
za rat protiv Austrije. U~estvovao je u bitkama kod Sadove i Gradec Hralove i istakao
se u spa{avawu rawenika sa
boji{ta, dobiv{i devet ordena i medaqa. Ali, ~im je rat
zavr{en, otpu{ten je iz vojske,
jer se zamerio svojim antimilitaristi~kim stavovima i izjavama u kojima je osu|ivao
rat. Na san su mu posle rata
dolazili stra{ni prizori, pa
je ostavio lekarski poziv i posvetio se {ahu i novinarstvu.
Govorio je ina~e sedam jezika.
Wegov otac bio je Nemac, pastor po zanimawu, a majka }erka poqskog grofa. Umro je u
46. godini.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: medijski rat, dud, haps, ogarati se, Boqi ìvot, ramenak, skor, emu, ale, slanik, stavak, stativ, Kirin,
prolijati, Pata, At, Â, serijali, Darin, Barac, atamanac, OR, ZS, oror,
vretenawe, gatar, limiti, nerade, ratice, eza, Edo, raca, me|utim, Santorini, mla|arija, tmor, arh, Austrijanac.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
17. Restoran sa kineskom hranom, 18. Patos, 19. Zelena{i, lihvari,

20. Stawe, poloàj, 21. @ensko ime, Darinka, 22. Stare{ina ènskog
katoli~kog manastira, 23. Sredstvo za {tirkawe rubqa, 24. Otaxbina
Kiprana, 25. @ensko ime, 26. Ime britanske modne kreatorke Makartni, 27. Divovi, gorostasi, 28. Mu{ko ime, Radomir odmila, 29. Povi{eno, zaravweno zemqi{te, 30. Svakojak, 31. Simbol kalcijuma, 32.
Raonici na plugu, 33. Predivan, 34. Auto-oznaka za Kaliforniju, 35.
Auto-oznaka za Novi Pazar, 36. Neprijatnost iz pakosti, {ikanirawe,
37. Ime soul dive Frenklin, 38. Uzvik pri skoku, 40. Siroma{ni qudi,
41. Papski godi{wi prihod, 42. Pronalazak, otkri}e, 44. Lice koje
traì ili je dobilo azil, 45. Pritoka Dunava, 46. Onaj koji sve aminuje, 47. Gospo|a (str.), 48. Potvrde, atestati, 49. Povratiti izgubqeno,
50. Supru`ni{tvo, 51. Oblast, podru~je, 52. Mla|e kameno doba, neolit, 53. Mast ovaca, koza i goveda, 54. Na{ glumac.
1. Ime glumca Bedija, 2. Vlasnik, 3. Na{a glumica, 4. Muzi~ki komad za

ve`bawe, 5. Vrsta {umske biqke, anemona, 6. Prevlaka na Malaki, 7.
Isti vokali, 8. Po{tovalac lepote, 9. Naliv pero, 10. Sastavnica Drine, 11. @ensko ime, Otilija, 12. Poznato delo Stevana Mokrawca, 13.
Vrhunski sportista, 14. Prst na nozi sviwe, 15. Istorijsko mesto u Srbiji, 16. Darivalac, donator, 17. Kamen (pesn.), 18. Slajd, 20. Staja,
21. Pletenice, 23. Posoqeni, osoqeni, 24. Primitivni plugovi, 26.
Previ{e stara, 27. Mu{ko ime, Sreten, 28. Umetni~ka grupa, 29. Vrsta
re~ne ribe, 30. Pravolinijski, 31. [panski konkvastador, Francisko,
32. Muslimanski sve{tenik, 33. Znalac anatomije, 34. Ispuwavati, 36.
Provala pla~a, 37. Mu{ko ime, Arsenije, 38. Iole, makar malo, 39.
Na{ pesnik, Du{an, 41. O~ev ili maj~in otac, 42. Jevrejsko mu{ko ime,
43. Moderno, u trendu, 45. Uteg, 46. ûveni liberijski fudbaler, @or`,
48. Oznaka za primer, 49. Upi{ite: n, }.
w
82
VODORAVNO:
1. decembar 2006.
Mini poster
Snimio Zvonko PERGE

029 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

029 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

Samit Natoa u Rigi

REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI

SAMIT NATOA U RIGI

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Darimir BANDA

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Samit Natoa u Rigi

SRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIR

Milorad Peri}, savetnik ministra odbrane

PRVA LINIJA ODBRANE

Zavr{ena istraga u Para}inu

DECA DOKTORA [UVARA

Prodaja i razmena vojnih nepokretnosti po Master planu

PO^ETAK KOJI OBE]AVA

Bojna ga|awa jedinica Kopnenih snaga

NOVE FORME OBUKE

Ve`ba "Zima 2006"

Ve`ba na administrativnoj liniji

Reforma sektora bezbednosti Srbije

BEZBEDNOST JE JAVNO DOBRO

Inventivna delatnost u Vojsci

KAKO POMERITI GRANICE

OMEK[ANA GVOZDENA PESNICA

Sedamdeset godina kala{wikova AK-47

PU[KA ZA CEO SVET

Samoubila~ki terorizam (4)

NA KRILIMA RAJSKIH PTICA

Sedamnaest vekova svetog Teodora Tirona

JEVAN\EQE PRETO^ENO U @IVOT 74

Vladimir Grbi}, dr`avni reprezentativac u odbojci

rbija vi{e nije siva ta~ka na mapi evroatlantske zajednice.

OSMA SMENA SANITETSKOG

Otvarawe dvodnevnog seminara u Domu Narodne skup{tine

SIMULACIONA VE@BA SEESIM 06

Ameri~ki general Kembi~ sa pripadnicima Kopnenih snaga VS

DELEGACIJA OHAJA U NI[U

ri}e se i teme o kojima }e se razgovarati i kasnije sara|ivati.

romene na globalnoj sceni, novi izazovi i pretwe, zahtevaju i da se

Kako se u tu sliku uklapa nedavno potpisani sporazum o

Vojna saradwa i diplomatija na regionalnom nivou dobro

mora da poseduje izaslanik odbrane i koje su po`eqne

Republika Srbija ima trenutno 19 vojnodiplomatskih

Na {ta kao sada{wi savetnik naro~ito ukazujete ministru

Koliko svoje dragoceno iskustvo mo`ete primeniti u sada{woj vojnoj diplomatiji?

Istra`ni sudija Radomir Mladenovi}

NETA^NI NAVODI MEDIJA

DECA DOKTORA [UVARA

[uvar je predvideo i neka elitna zanimawa,

Autor je komentator lista Politika

NOVE OZNAKE ZA VOJNE AVIONE

Primaju}i od predsednika Republike

^ELNI QUDI BAZE

zduhoplovnu zastavu i nove, ali i stare, vazduhoplovne oznake.

ni stroj vratili neophodni lova~ki avioni MiG-29, helikopteri i

NA VISINI SVOG ZADATKA

U prikazu osposobqenosti qudstva

~iwene 98. avijacijskoj

Demonstracija znawa i ume}a: orao u akciji

Nova avijacijska baza u Batajnici

Ministar odbrane u Naftnoj industriji Srbije

PRO[IREWE DOBRE SARADWE

povezuju mnogi zajedni~ki interesi posebno kada je re~ o odbrani zemqe.