Rada Drezgi,

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju

Beograd
Dubravka arkov
Institute of Social Sciences
The Hague

Izvorni nauni lanak

UDK: 396(497)
Primljeno: 11. 06. 2006.

FEMINISTIKE NEVOLJE S BALKANOM1

Feminist troubles with the Balkans

ABSTRACT The paper analyses writings of Slavenka Drakuli and certain number of other
feminist writers from ex-Yugoslavia aiming to answer to the following questions: first, how
much and in what way the discourses on ex-Yugoslavia, Balkans, (post)socialism,
nationalism and war have been produced by local feminists and/or imported from the West;
second, have these discourses been overlapping with local feminist discourses about
masculinity and femininity and how.
KEY WORDS feminism, postsocialism, Balkans, balkanism, war, masculinity, femininity
APSTRAKT U tekstu se analizira pisanje Slavenke Drakuli i manji broj drugih
feministikih radova nastalih na prostorima bive Jugoslavije s ciljem da se odgovori na dva
pitanja: kao prvo, koliko su i na koji nain diskursi o bivoj Jugoslaviji, Balkanu,
(post)socijalizmu, nacionalizmu i ratu proizvedeni od strane lokalnih feministkinja, a koliko
preuzeti sa Zapada; kao drugo, na koje se naine ti diskursi prepliu sa lokalnim
feministikim diskursima o mukosti i enskosti.
KLJUNE REI feminizam, postsocijalizam, Balkan, balkanizam, rat, mukost, enskost

Pitanje koje postavljamo u ovom tekstu vezano je za stanje feministike

analize na prostorima bive Jugoslavije. Zanima nas, naime, da li i u kojoj meri
feministiki diskursi sa prostora bive Jugoslavije proizvode i reprodukuju predstave
o Balkanu koje dominiraju feministikim i irim akademskim diskursom na Zapadu.
Prostori bive Jugoslavije se vekovima bore sa svojom pripadnou Balkanu.
Ovde nije re ni samo ni pre svega o geografiji. Mnogo vanije od same geografije
su asocijacije koje ona budi. Drugim reima, ovde je re o onome to su BakiHayden & Hayden (1992) nazvali simbolikim kontinentom Balkana.
Taj simboliki Balkan u kojem su, pored Albanije, Grke i Turske najee
figurirale Bosna i Srbija, ali i ostale zemlje bive Jugoslavije pojavio se prvo u

290

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

klasinoj zapadnoevropskoj putopisnoj literaturi2 a onda postao miljene razliitih

etnografskih studija, kao to su, na primer, studije o porodinoj zadruzi.3 U tim
ranim radovima, predstave o patrijarhalnom, tradicionalnom, ruralnom, civilizacijski
zaostalom, podjednako mistinom i zastraujuem Balkanu se strukturalno, a
delimino i sadrajno, umnogome poklapaju sa orijentalistikim predstavama o
Istoku (Said, 1978). U svojoj kritici tih predstava, Todorova (1997) meutim,
pronalazi nekoliko znaajnih sadrinskih razlika izmeu klasinog orijentalizma, s
jedne strane, i kao to ga ona naziva balkanizma, s druge strane. Jedna od razlika
je u tome to je Orijent najee predstavljen kao neevropska drugost, dok se Balkan
najee prikazuje kao drugost iznutra, kao nedovrena Evropa. Druga, za ovaj rad
posebno znaajna razlika je u tome to se, kako Todorova tvrdi, Orijent najee
predstavlja kroz ensku seksualnost i s njom povezano nasilje nad enama, dok se
Balkan preteno predstavlja kroz tradicionalne principe mukosti uz gotovo potpuno
odsustvo ena. Predstave o balkanskom mukarcu kreu se u rasponu od plemenitog
divljaka do primitivnog divljaka. Na primer, u navedenom radu Rebecce West (vidi
napomenu 1) opisi tradicionalnih i patrijarhalnih, ali plemenitih slovenskih
mukaraca su, kao to primeuju Bjeli i Cole (2003), zasnovani na nizu
nedostataka-neprisustava (industrije, tehnologije, vlade), dok se u mnogim drugim
radovima slovenski mukarci opisuju kao krvoedni te se porede sa divljacima
Afrike (Allcock, 1991).
Iako su tradicionalizam i patrijarhalnost dugo bili odrednice socijalistike
Jugoslavije u evropskim etnografskim radovima, tokom hladnog rata biva
Jugoslavija je postala interesantna kao trei put u socijalizam, simbolizovan
samoupravljanjem i pokretom nesvrstanih. Ovakva slika se nije lako uklapala u
zapadnoevropske predstave o primitivnom Balkanu, a jo manje u predstave o
totalitarno-koministikim dravama sovjetskog bloka. Socijalistika Jugoslavija je
dakle tokom hladnog rata prouavana kao specifian sluaj koji vie nije pripadao
niti klasinim studijama Balkana, niti klasinim studijama komunizma.
Poetkom 1990-ih, sa ratom koji je doveo do njenog raspada, socijalistika
Jugoslavija, ili bolje rei njeni pojedini delovi,4 odjednom ponovo ulaze u
balkanistike diskurse razliitih akademskih i politikih krugova, a naroito medija.
Istovremeno, ona postaje novopridodati deo bivih hladnoratovskih diskursa o
Istonoj Evropi, i to ba u momentu kad hladni rat nestaje a Istona Evropa se
transformira. Nasilje, rat i fragmentacija su simboliki povezali prostore bive
Jugoslavije sa Balkanom, a nacionalizam kao vrsta kolektivizma povezuje je sa
istonoevropskim totalitarizmom, sa svetom iza gvozdene zavese u kome je
individua podreena oinskoj figuri voe.
Nasilje, rat i fragmentacija Jugoslavije, s jedne strane, i izlazak
istonoevropskih zemalja iz komunizma s druge strane, dovode do toga da se Balkan
odjednom poistoveuje gotovo iskljuivo sa prostorima bive Jugoslavije, a druge

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

291

zemlje se, posebno bive socijalistike, koje geografski pripadaju ovom prostoru, iz
njega iskljuuju (Todorova, 1997).
Istovremeno i slino gore opisanom procesu, rat u socijalistikoj Jugoslaviji
uvodi balkanizam u zapadnoevropsku i ameriku feministiku literaturu.
Najcitiraniji feministiki radovi o jugoslovenskom ratu, kao to su, na primer,
mnogobrojni tekstovi MacKinnon5 i knjiga Stiglmayerove (1993) Masovna
silovanja: rat protiv ena u Bosni i Hercegovini, prihvatili su u ogromnoj meri
predstave o Balkanu koje su u to vreme dominirale politikom i medijima. Tu je
Balkan simbol ne samo patrijarhalnosti, zaostalosti i tradicionalizma ve i nevienog
primitivizma i nasilja. Orijentalistike predstave su takoe ponovo prisutne, posebno
u tekstovima o muslimankama, rtvama silovanja, koje se prikazuju ne samo kao
duboko tradicionale i patrijarhalne nego i kao dodatno viktimizirane od strane svoje
lokalne zajednice koja im navodno uskrauje pomoi i/ili ih odbacuje.6
Prihvatanje ovih dominantnih diskursa o Balkanu dovodi do promena u
zapadnom feministikom analitikom pristupu jugoslovenskoj stvarnosti. Te
promene odvijale su se na tri razliite, mada meusobno povezane ravni.
Kao prvo, za razliku od klasine zapadne feministike literature o Prvom i
Drugom svetskom ratu, koja se bavila ekonomskim, socijalnim i politikim
angamanom ena (a posebno njihovim ulaskom u sfere drutvenog ivota koje su
im do tada bile nedostupne, kao, na primer, zapoljavanje u odreenim industrijskim
granama), u fokusu zapadne feministike literature o jugoslovenskom raspadu je
prevashodno ena kao rtva rata. Partizanka iz Drugog svetskog rata, kao
emancipovana i politiki i socijalno angaovana (mlada) ena, ili ena koja kroz
uee u ratu osvaja nove prostore socijalne moi zaboravljena je. Novi simbol rata
je starica izbeglica ili silovana mlada ena, gotovo devojica. Angaovana ena ili
vie uopte ne postoji u analizama rata, ili postoji jedino i iskljuivo ukoliko je (ve
bila, ili upravo postala) antiratna feministkinja.7
Druga promena se ogleda u feministikom pristupu jugoslovenskom
socijalizmu i postsocijalizmu. Klasina zapadna feministika literatura je prouavala
jugoslovenski socijalistiki projekat enske emancipacije analizirajui kako njegova
dostignua tako i njegova ogranienja.8 Nakon 1989-te godine, feministika
prouavanja postsocijalizma usredsreena su na prebrojavanje ekonomskih i
politikih gubitaka do kojih je dolo kapitalistikom repatrijarhalizacijom9 bivih
socijalistikih drutava10. Na taj nain, ovde je u velikoj meri kreirana slika o eni
kao rtvi i gubitnici u tranziciji. Zemlje bive Jugoslavije se, meutim, izuzetno
retko pojavljuju u studijama postsocijalizma. injenica da je na bive jugoslovenske
prostore postsocijalizam tj. kapitalizam doao kroz rat dovodi do toga da se
tranzicija umnogome gubi kao predmet feministike analize bive Jugoslavije na
Zapadu11. Samim tim su i kompleksne veze koje postoje izmeu postsocijalistike

292

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

tranzicije i ratnih i posleratnih procesa u prostorima bive Jugoslavije otsutne iz

feministikog izuavanja.
Najzad, kroz fokus na nacionalizam i njegovu vezu za ratno nasilje, pojam
etniciteta postaje jedan od najznaajnijih pojmova u teorijskim raspravama o
raspadu socijalistike Jugoslavije. Pojam graanina inae prisutan u studijama
dravno-politikih sistema, ideologija i nacionalnih drava na Zapadu, koji je ranije
dominirao feministikim prouavanjima nacionalizma i nacionalne drave, i koji
polako ulazi u prouavanje istonoevropske tranzicije umnogome je otsutan i
zamenjen etnicitetom kad su u pitanju studije drava nastalih kroz raspad bive
Jugoslavije.12 Nadalje, etnicitet kao kategorija brie sve ostale analitike kategorije
drutva (posebno: klasu) inae prisutne u analizama. Konano, etnicitet kao pojam je
u ogromnom broju feministikih studija ukorenjen u rat i nasilje, to ga iskljuivo
odreuje kao kategoriju ovinistiko-kolektivnog identiteta, briui sva ostala
mogua znaenja.
Uzimajui u obzir ove promene u zapadnom feministikom pristupu
Jugoslaviji, nas interesuju dve stvari: kao prvo, koliko su i na koji nain ti diskursi o
bivoj Jugoslaviji, Balkanu, (post)socijalizmu, nacionalizmu i ratu proizvedeni od
strane lokalnih feministkinja, a koliko preuzeti sa Zapada; kao drugo, na koji se
nain ti diskursi prepliu sa lokalnim feministikim diskursima o mukosti i
enskosti. Fokus nae analize je prvenstveno na jednoj autorki Slavenki Drakuli.
Uz to smo ukljuile mali broj ostalih radova naih autorki objavljenih na engleskom
jeziku u priznatim meunarodnim feministikim asopisima. Naa selekcija nije niti
sistematska niti iscrpna, ali se nadamo da e ova analiza biti relevantna i za
razumevanje irih akademskih i politikih diskursa na prostorima bive Jugoslavije
tokom 1990-ih. Ovde imamo na umu pre svega dve vrste akademskih diskursa: 1.
one koji su u svojoj inae opravdanoj kritici militantnih nacionalizama i s njima
tesno povezanih projekata nastanka (jedno)nacionalnih drava (tzv. nation state),
esto nekritiki preuzimali od svojih zapadnih kolega ne samo njihova
(neadekvatna) tumaenja aktualnih socijalno-politikih dogaanja u bivoj
Jugoslaviji nego i reenja neprimerena kako lokalnom kontekstu i istorijskom
trenutku tako i unutranjoj logici procesa koji su bili u toku; 2. one koji su
proizvodili oportuna, balkanistika tumaenja predratne, ratne i posleratne realnosti
na ovim prostorima koja su zatim preuzimana na Zapadu.
Cilj nam je ne samo da utvrdimo odreenu sliku drutvene stvarnosti
proizvedenu u ovim radovima ve i da ukaemo na mehanizme i postupke pomou
kojih je ta slika kreirana.

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

293

Orijentalizam, totalitarizam, balkanizam

Ako je ikad postojalo feministiko lice socijalistike Jugoslavije, to je bilo
lice Slavenke Drakuli. Nazivana Simone de Beauvior Istone Evrope i Gloria
Steinem socijalizma, Slavenka Drakuli je od ranih 1990-ih ne samo prepoznatljivo
ime ve i neosporeni autoritet ijoj se rei na Zapadu verovalo najpre u vezi sa
pitanjima socijalizma, a kasnije rata, na prostorima bive Jugoslavije. Njene knjige
su redovno prevoene na engleski jezik, a knjiare po Evropi, po pravilu, imaju po
nekoliko njenih naslova na policama. Upravo zato to je jedna od na Zapadu
najee objavljivanih, citiranih i slavljenih feministkinja sa bivih jugoslovenskih
prostora, njeni radovi su posebno znaajni za nau analizu. Ono to tom analizom
elimo da uinimo nije da osporimo znaaj Drakulike za jugoslovenski feminizam
1980-ih, nego da ukaemo na silinu kojom su zapadnoevropski hladnoratovski i
balkanistiki diskursi postali sastavni deo njenih radova o Jugoslaviji posle 1990-te.
Preobraaj u njenim radovima i pristupu bio je postepen, i ne bez trzavica. Zavrni
rezultat, meutim, postao je za feminizam na bivim jugoslovenskim prostorima
bolan i porazan.
U knjizi How We Survived Communism and Even Laughed (Kako smo
preiveli socijalizam pa se ak i smejali; 1992), S. Drakuli govori o Istonoj Evropi
i izmeu ostalog kae:
Politiki sistem moe se promeniti preko noi, a odmah za njim i drutveni
ivot. Meutim, karakter ljudi koji je oblikovan komunistikim reimima mnogo je
tee promeniti. Odreeni sistem vrednosti, nain razmiljanja i poimanje sveta su
tako duboko utelovljeni u ljudske karaktere da je teko i zamisliti koliko e vremena
biti potrebno za isterivanje (u engleskom originalu: egzorcizing) ovakvog naina
ivljenja (str. xxv, podvukle RD & D).
[U] totalitarnom drutvu pojedinac mora da bude u direktnom odnosu sa
strukturama moi; to se ne moe izbei. Zbog toga politika nikad ne moe da
postane apstrakcija. Ona opstaje kao opipljiva, surova sila koja upravlja svakim
aspektom naih ivota od toga ta jedemo do toga kako ivimo i gde radimo. Poput
bolesti, poput kuge i epidemije, ona ne tedi nikoga (str. 17).
Ove uvodne metafore, kojima se komunizam demonizuje i predstavlja kao
bolest, proteu se celom knjigom. S. Drakuli kasnije poredi prelazak iz socijalizma
u postsocijalizam sa uklanjanjem tumora (str. 40) iz bolesnog organizma i opisuje
komunizam kao smrtonosnu bolest (str. 74). Gvozdena zavesa je za nju
neosporna injenica, prisutna ne samo u politici ve i u oseanjima ljudi (str. 122).
Stara, dobro poznata metafora o Istonoj Evropi kao zatvoru je takoe prisutna.
Opisujui svoje putovanje u Njujork, S. Drakuli kae:

294

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

Dobro je doi ovde i videti [svojim oima]; za zatvorenika putovanje [u

Njujork] ima vrednost samo po sebi (str. 122; podvukle RD & D).
Svi gore navedeni citati opisuju istonoevropski socijalizam uopte i ne
odnose se na Balkan. Time se S. Drakuli, u ovom radu, uklapa u akademski trend
Zapada, u kojem su diskursi o Istonoj Evropi i diskursi o Balkanu razdvojeni, mada
su neke od socijalistikih zemalja geografski pripadale Balkanu.
Odrediti mesto socijalistike Jugoslavije u ovom radu, meutim, mnogo je
komplikovanije. S. Drakuli oigledno ne uspeva da razrei napetost izmeu
vlastitog iskustva jugoslovenskog socijalizma, s jedne strane, i dominantnih,
hladnoratovskih, zapadnih predstava o istonoevropskom socijalizmu/komunizmu
kao totalitarnom sistemu koji proizvodi pasivne pojedince ispranih mozova. Kao
rezultat, deava se da S. Drakuli iznosi, jedan pored drugog, kontradiktorne
stavove, kao na primer u svom doprinosu knjizi Nanette Funk i Madge Mueller o
postsocijalizmu objavljenoj 1993-e:
[N]ova generacija ena roenih i odraslih u komunistikoj Jugoslaviji nije se
ustruavala da ospori zvanian stav o statusu ena i da ukae na nesklad izmeu
marksistike teorije [o enskoj emancipaciji] i drutvene stvarnosti (Drakuli, 1993:
127).
Ve na sledeoj strani, meutim, S. Drakuli osporava jugoslovenskim
enama umee politikog organizovanja i socijalnog angamana:
[]ene treba da naue da budu [socijalno] angaovane, a ne da ekaju, kao
to su ih uili u sistemu u kojem sve dolazi odozgo, da vlast radi za njih (ibid, str.
128).
Ovo paternalistiko negiranje politike delatnosti i angamana, sada direktno
primenjeno na ene i na Jugoslaviju, ve je prisutno u prethodno citiranom radu
vezanom za Istonu Evropu, gde S. Drakuli izgleda zaboravlja da je upravo
politiki angaman civilnog drustva doveo do politikih promena, i pouava
graane:
Demokratije nije nekakav neoekivani poklon koji se dobija bez truda. Za nju
se mora boriti (Drakuli, 1992: xxv).
U knjizi Balkan Express Fragments From The Other Side Of War Balkan
ekspres fragmenti sa druge strane rata (1993a) S. Drakuli se bori sa slinim
kontrastima. Knjiga je opet puna kratkih eseja, ali ovoga puta o ratu. I u njoj se
mukarci i ene, graani i rtve, socijalizam i Balkan, prepliu u protivrejima. S.
Drakuli u jednom momentu navodi da je ansa [graana] da postanu zrela,
politika bia unitena samo zato to su roeni pod komunizmom (Drakuli 1993a:
13). Ona kae da Jugosloveni nisu nita znali o mrnji, rivalitetu i krvolonosti koje
su delile narode na Balkanu kroz istoriju (str. 49), da su im mozgovi bili isprani (str.
129) tako da nisu verovali da je etnicitet vaan. U isto vreme ona govori o

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

295

neracionalnosti koja preti da eksplodira (str. 7) o demonima u nama (str. 9). U tim
slikama meaju se zapadni stereotipi o komunizmu sa stereotipima divljeg Balkana.
Ali, sasvim suprotan balkanizmu jeste nain na koji Drakuli pie o vojnicima tog
podneblja karakterisanog istorijom etnike mrnje.
Mladii i mukarci o kojima S. Drakuli pie ili su ve ratovali, ili kreu u rat.
Oni zavide enama: Blago tebi govori sedamnaestogodinjak, ti si ena, ti e
samo morati da brine o ranjenima. Ja u morati da se borim. Hoe li doi na moj
pogreb?. Ti mukarci i mladii govore de je u ratu najtee ubiti oveka (str. 65) i
gledati kako se drugovi iz detinjstva prebijaju na smrt (str 100/101). Prie o njima su
pune tuge, rezignacije i potovanja, kao da je autorka ve na njihovom pogrebu, kao
da su svi umrli romantinom smru, svi nevini, i kao da je svima oproteno. Jedini
kome Drakuli ne oprata u Balkan Express-u je hrvatski predsednik Tuman, o
kojem pie sa gorinom i sarkazmom.
Deset godina kasnije, slika bive, socijalistike Jugoslavije i njenih graana,
ena i mukaraca, civila i vojnika, mnogo je kompaktnija, bez protivrenosti. Dok u
radovima objavljenim poetkom devedesetih S. Drakuli jo uvek (mada, oigledno,
ne i dosledno) pravi razliku izmeu jugoslovenske verzije socijalizma i ostalih
socijalistikih sistema u Istonoj Evropi, u kasnijim radovima ta se razlika sasvim
gubi (kao to se u potpunosti gube i razlike izmeu zemalja Istone Evrope), a rat i
vojnici dobijaju drugaija obeleja. To je posebno naglaeno u knjizi o ratnim
zloincima: They Would Never Hurt a Fly (Oni ne bi ni mrava zgazili) (2004).13 Kao
to se vidi iz sledeih citata, tu S. Drakuli jugoslovenski socijalizam poistoveuje
sa totaliatarizmom, da bi ga onda dovela u direktnu vezu sa nacionalizmom, i
konano s ratom:
Politiari mogu vrlo lako da iskoriste predstavei emocijama nabijena
seanja ljudi i da na njima grade mrnju. Zato to u totalitarnim drutvimanema
prave istorijeIstorija kojoj su nas uili [u koli] koja zapravo uopte i nije bila
istorija omoguila nam je da se odreknemo razuma i zamenimo ga istim
emocijama (Drakulic, 2004: 13).
Najzad, gde smo mi mogli da se nauimo [individualnoj odgovornosti].
Komunistiko drutvo je kolektivno drutvo, isto kao i nacionalistiko, koje ga je
zamenilo; [u takvom drutvu] ne postoji ideja individualne odgovornosti zato to u
njemu ima vrlo malo individualizma (ibid, str. 86).
Naciji koja je postala siroe bio je potreban drugi otac. Kada je deset godina
nakon [Titove smrti] sruen komunizam, ljudi su postali jo dezorijentisaniji,
nesigurniji i uplaeniji, gotovo poput dece koja su [prerano] primorana da ponu da
ive sama (str. 112).
Kroz ovu kvazi-analizu uzroka ratova na bivim jugoslovenskim prostorima
S. Drakuli vri blatantnu reinterpretaciju istorije socijalistike Jugoslavije
uklapajui je u velikoj meri u zapadne hladnoratovske predstave o Istonoj Evropi

296

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

iza gvozdene zavese gde je individualizam mislena imenica. Istovremeno, njen

tekst nastavlja da reprodukuje klasine balkanistike diskurse u kojima je Balkan
predstavljen kao antiteza svemu onome sto oznaava savremenu Evropu (ili
ispravnije reeno ime savremena Evropa oznaava sebe): voen ne razumom,
nego emocijama kao to je mrnja, zarobljen u prolost ali bez istorije, odreen
familijarnim umesto politikim sistemom.
Nadalje, ova knjiga u potpunosti prihvata balkanistike predstave u kojima su
ene viktimizirane, a mukarci agresivni i primitivni:
U tom delu sveta mukarci esto svoje ene ne tretiraju nita bolje od stoke.
Mukarac je gazda, ena treba da mu se utei pokorava, a nije neuobiajeno ni da
mukarac tue svoju enu da bi je na to podsetio. Silovanje? ta je uopte silovanje?
Obljubiti enu kad ti se hoe i kad god poeli? Njih trojica su samo htela malo da
se zabave s tim devojkama (str. 53).
Odrednica u tom delu sveta znai da definisano svojstvo ne postoji drugde
a poto je knjiga originalno pisana na engleskom i za zapadno italatvo, oigledna
je Drakulikina pretpostavka koji su to svetovi u pitanju. Opet se, dakle, pojavljuje
isti obrazac distinkcije izmeu Evrope i Balkana, ovog puta kroz rodnost svet
muke brutalnosti i nasilja koji sa pomenom stoke asociara ne samo na ruralnu
tehnoloku zaostalost ve i na ruralnost kao simbol najprimitivnijeg (balkanskog)
patrijarhata, koji je Evropa kroz modernizaciju i ensku emancipaciju ostavila za
sobom. Taj sukob izmeu urbanog i ruralnog je ovde sastavni deo balkanizovane
mukosti. Opisujui neke od glavnih aktera ratnih zloina u Bosni, S. Drakuli
naglaava njihovo ruralno poreklo, kao da je ono samo po sebi uzrok, ili dovoljno da
objasni zloinaku sklonost:
[Zbog] svog seoskog porekla on je vie voleo selo gde se oseao
bezbednijim (str. 83).
[On] je [poreklom] iz malog sela u Crnoj Gori i nije najbolje razumeo ivot u
gradu (str. 84).
Ono to se mora dodati jeste da gorenavedeni citat o tom delu sveta i
silovanju daje jos uu odrednicu od Balkana i balkanskog mukarca - Srbiju, i
mukarca definisanog kao Srbin, jer su u pitanju konkretna poglavlja o suenju
trojici Srba za silovanje Muslimanki u Bosni, i o Radovanu Karadziu, koji je bio
voa bosanskih Srba. Cinina injenica je da je demonizacija Srba kroz
reprezentaciju ratnog silovatelja bila jedna od karakteristika sveopteg zapadnog, pa
i feministikog pisanja o jugoslovenskom raspadu, kojem su se prve oduprle
feministkinje iz Hrvatske a najpoznatija feministkinja Hrvatske koristi se upravo
demonizacijom.
Poto je prostore bive Jugoslavije definisala kroz istonoevropski
totalitarizam i balkanizam, i time ih suprotstavila demokratskoj, modernoj i

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

297

emancipovanoj Evropi, S. Drakuli dodaje toj distinkciji jo jednu sasvim

neoekivanu sliku:
U Bosni, Srbiji i Hrvatskoj ovek ne mora nuno da se stidi laganja. Seam
se kako su bez razlike svi zapadni ambasadori, politiari i izaslanici bili zapanjeni
nakon susreta sa Mladiem, Karadiem ili Miloeviem: Svi oni bi lagali gledajui
Lorda Ovena, Karla Bilta ili Riarda Holbruka direktno u oi, ili davali asnu re i
potpisivali sporauzume nemajui pri tom ni jednog trenutka nameru da ih se
pridravaju. Strancima sa Zapada je trebalo vremena da ovo shvate. ivot u
postkomunistikim drutvima, kao i u komunistikim, utopljen je u kulturu lai.
Nema moralnog kodeksa koji bi izrekao upozorenje Ne lai! Sasvim suprotno
tome, svako moe svojim oima videti da se uz pomo laganja ne samo preivljava
ve i profitira, a da je potovanje istine obina glupost (str. 90).
U gornjem citatu su mukarci (jedini) simbolini nosioci atributa drutvenopolitikih sistema Komunizma/Istoka/Lai i Zapada/Kapitalizma/Istine, a religija
eksplicitno, kroz jednu od deset boijih zapovesti pojavljuje se kao direktna
odrednica morala i istine, i najznaajnija odrednica razlike dva muka sveta. Ovakve
distinkcije su ne samo okantni referentni okvir za nekoga ko je do jue
funkcionisao u sekularnom, socijalistikom, feministikom referentnom okviru. One
su poraavajui poltronistike i oportunistike prema Zapadu, ijem italatvu je
knjiga namenjena.
Sasvim je jasno da se u proizvodnji gore opisanih slika (diskursa)
jugoslovenskog (post)socijalizma S. Drakuli slui klasinim zapadnoevropskim
metaforama. Kao prvo, ona socijalistiku Jugoslaviju poistoveuje sa komunistikim
totalitarizmom koji je ini sutinski drugaijom od Zapada. Ova sutinska razlika se
dodatno naglaava uz pomo metafora mraka, bolesti, demonizma, ime se ovom
delu sveta osporava prisustvo u zajednikoj istoriji istoriji koja je definisana
iskljuivo kao istorija zapadne civilizacije.
Stanovnici Balkana/Istoka su ili zombiji ispranih mozgova, bez vlastite volje,
koji ne poseduju kvalitete socijalnog aktera (agency) ili se njihovo socijalno delanje
(action)14 manifestuje jedino kroz destrukciju i nasilje. Dok je u njenim ranijim
radovima jo i bilo prostora za individualizam i politiki aktivizam koji su se
ogledali, pre svega, u enskom i/ili feministikom suprotstavljanju postojeem
poretku stvari, u njenim kasnijim radovima muki podjednako kao i enski socijalni
subjekti postaju potpuno utopljeni u (komunistiko i nacionalistiko)
deterministiko poimanje socijalnih aktera. Mukarce, tako, karakterie, pored
brutalnosti, odsustvo politike odgovornosti i individualnosti, dok se ene u tim
kasnijim radovima pojavljuju ili kao apsolutne rtve mukog (seksualnog) nasilja, ili
kao izmanipulisane i politiki iskoriene od strane politiara mukaraca (kao, na
primer, Biljana Plavi, u Drakuli 2004) ili kao ekstremno manipulativne i
patoloki edne vlasti (kao, na primer, Mira Markovi, u istoj knjizi).

298

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

Ispredajui svoje prie o Istonoj Evropi i bivoj Jugoslaviji u kojima su

proizvedene gore opisane predstave, S. Drakuli se koristi odreenim literarnim i
lingvistikim postupcima. Tako se, na primer, u njenoj prii prvo lice jednine ja
i mnoine mi redovno prepliu i smenjuju. Ja i mi komunizma, Balkana,
Istone Evrope, ratova . Ja ima funkciju da proizvede utisak autentinosti, da
ukae kako je tekst utemeljen na neposrednom, linom iskustvu. Ovim postupkom
se tekstu koji je literarna fikcija daje privid dokumetarnosti. Mi, doarava
zajedniko, jedinstveno i uniformisano iskustvo, ime se istovremeno negiraju
socijalne, politike i ostale razlike, i na njima zasnovana razliita iskustva. Ovaj
postupak tekstu daje privid reprezentativnosti. Ta dva postupka omoguavaju
autorki da istovremeno govori u ime drugih i da svom govoru d autoritet istine.
Zanimljivo je, meutim, da se S. Drakuli i u prvom licu jednine i u prvom licu
mnoine najee poistoveuje sa rtvom, tako da su iskustva koja ona predstavlja
zasnovana na poziciji rtve. Problematinost ovog prisvajanja pozicije i iskustva
rtve pa samim time i negiranje razlika koje postoje u drutvenoj poziciji i moi
izbeglice ili silovane ene i autorke koja ima kako slobodu kretanja tako i potpuno
drugaije iskustvo rata i ratnih gubitaka ve je kritikovana u naoj feministikoj
etnografskoj literaturi, pa mi u to neemo dalje ulaziti.15 Poistoveivanje sa enom
rtvom je, meutim, relevantno iz jo jednog razloga ena rtva muke agresije i
ratnog nasilja ini osnovu preko koje se balkanizam dodiruje sa feminizmom. A kao
to selekcija radova u sledeem poglavlju pokazuje, tu Drakulika nije bila
usamljena meu naim feministkinjama.

ena rtva, feminizam, balkanizam

Simbolika funkcija ene rtve rata u feministikoj literaturi bive Jugoslavije
nije jednostavna kao to se to ini na prvi pogled. Ona je, s jedne strane,
komplementarna predstavama o eni-mirotvorki, aktivistkinji, i u isto vreme njena
suprotnost, u svojoj simbolikoj nemoi i pasivnosti. U isto vreme, ona je i
simbolika suprotnost slike militantne, ratnobukake mukosti. Konano, ena se
javlja i kao polusvesna rtva podlona ratno-nacionalistiko-patrijarhalnoj
manipulaciji. U svim tim sluajevima, enska socijalna delatnost i enska rtva se
prepliu i uzajamno proizvode, obe zamiljene kao sutinski drugaije od socijalne
delatnosti i viktimizacije mukaraca, posebno ako je u pitanju rat.
Antiratno delanje postaje neto esencijalno ensko, neto u ta muskarci mogu
samo vrlo izuzetno da se ukljue, u vrlo specifinim situacijama, koje se upravo
zbog te specifinosti diskredituju. Tekst Sonje Liht i Slobodana Drakulia (1997) je
dobar primer takvog pristupa, pun kontradiktornosti i (neuspele) borbe da se izbegne
kako definisanje rata kao mukog principa tako i definisanje antiratnog angaovanja

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

299

kao prevashodno osveenog enskog socijalnog delanja. Oni poinju odbacivanjem

okotalih stereotipa:
Iako u svim ratovima mnogi mukarci izbegavaju regrutovanje ili dezertiraju,
ratovanje je i dalje muki poduhvat. Prema tome, rat je preteno, ali ni u kom sluaju
iskljuivo i sigurno ne bioloki muki posao (Liht & Drakuli Sl. 1997:5).
Meutim, nastavak je problematian:
ene u Jugoslaviji su oigledno bile svesnije moguih posledica etnikih
sukoba od mukaraca, poto ene uglavnom prihvataju ideju da je odravanje
porodice njihova odgovornost. Unitavanje porodice enu stavlja u daleko tei
drutveni poloaj nego mukarca. U tom smislu, moglo bi se rei da je porodica i
dalje njen prevashodni izvor identifikacije, dok nacionalizam mukarcima prua
dodatni, iri izvor identifikacije (ibid. str. 10).
Mada tekst nagovetava kritiku, on enu definie iskljuivo kroz okvire
patrijarhalnog obrasca drutvenog ivota i njena drutvena svest se vezuje
ekskluzivno za prihvatanje tih obrazaca. Dok su mnogi feministiki tekstovi sa tla
bive Jugoslavije odbijali da prepoznaju i priznaju porodicu kao primarni okvir
enskog socijalnog delanja, ovaj tekst svodi ensko delanje iskljuivo na okvire
porodice. Konano, sledei citat ukazuje da autori vide enskost kao sutinski
srodnu antiratnom sentimentu:
U svim [mirovnim akcijama u Srbiji] ene su bile daleko najbrojniji uesnici.
Naravno, izuzetak je pokret dezertera i onih koji su izbegavali mobilizaciju. Mora
se rei da je i taj pokret bio veoma brojan poto je 1991. i 1992. stotine hiljada
mukaraca odbilo da ide u rat. Na primer, u Aleksincu je nekoliko hiljada vojnih
obveznika kolektivno odbilo da poe izjavivi da to nije njihov rat (Liht &
Drakuli Sl. 1997: 23).
Izuzetnost mukog antiratnog angaovanja ovde je dodatno podvuena
upotrebom znakova navoda. Nebrojeni drugi feministiki radovi nude iste tvrdnje o
komparativno brojnijem enskom antiratnom ueu bez ikakvih empirijskih
podataka (koji bi, na primer, mogli da pokau da li su ene zaista bile mnogobrojnije
u masovnim demonstracijama protiv rata u Beogradu).16 U pozadini takvih trvdnji
esto stoje feministike pretpostavke o enskosti kao mirotvornom i nenasilnom
principu i mukosti kao militantnom i agresivnom principu. Tako, na primer,
opisujui susret majki regruta sa vojnim stareinama u Domu garde u Beogradu
1991. godine, Hughes, Mlaenovi i Mrevi (1995), kau sledee:
Nikada ranije nije bilo takve scene u tom mukom prostoru. U proelju
auditorijuma, na podijumu, bili su oevi armijski oficiri. ene su sedele po celoj
sali, razgovarale i jele. U jednom trenutku ene iz jednog sela u Hrvatskoj su
prestale da sluaju mukarce na podijumu i poele da pevaju nenu, tananu, staru

300

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

hrvatsku pesmu. Naspram oeva u uniformi i njihovoj striktnoj vojnoj kulturi,

glasovi ovih ena su zvuali kao da dolaze iz nekog drugog sveta (str. 515).
Ovde se kontrast izmeu ena i mukaraca (u ratu) pojaava metaforama
(enske) mekote naspram (muke) rigidnosti, pesme naspram uniformi, odajui
radikalnu feministiku dihotomiju: ena/rtva/mirotvorka mukarac/agresor/ratnik.
Ta je dihotomija prepoznatljiva, najee prihvaena i retko problematizovana od
strane feminizma, i umnogome doprinosi poistoveivanju kategorije ene sa
kategorijom feminiskinje. tavie, postoji pretpostavka o preobraaju ene u
feministiko ja/mi/nas, kao u tekstu Zorice Mrevi (2000), War Makes us
Feminists (Rat nas pretvara u feministkinje).
Reference o drugom svetu iz gornjeg teksta dodatno podvlai pretpostavku o
dva sveta: enskog (rtvenog, mirovnog) i mukog (agresivnog, ratnog). Ta dva
sveta su ne samo prikazana kao nepomirljiva, nego je enski svet, svet feminizma na
alost definisan i izgraen preko sveta balkanizma. Slino se moe videti i u
sledeem citatu:
Jasno nam je da kao mala grupa ena koja stoji na ulicama protivei se ratu
postajemo meta uvreda [prolaznika]. Meutim, mi i dalje stojimo i oseamo se
hrabrima. Znamo da ako elimo da se suprotstavimo konceptu nacionalnog identiteta
nee nam dati nita drugo u zamenu; znamo da belce mukarce ue da treba da
hrabro umiru u ime svoje nacije. Silovane, ubijene ene niko osim nas nee smatrati
hrabrima; znamo da ukoliko elimo da glasno kaemo ko smo i ta elimo neemo
imati na raspolaganju priznate politike modele u okviru kojih moemo da izrazimo
vlastito iskustvo, vlastitim reima. A ipak smo tu (Mlaenovi & Litriin, 1993:
119).
Pominjanje belaca mukaraca u gornjem citatu je ekstremni primer
automatizma s kojim se u pojedinim domaim radovima preuzimaju feministiki
modeli i diskursi nastali u zapadnom kontekstu, odreeni vrlo specifinom istorijom
rasizma, i sasvim neprimereni lokalnim prilikama. Ne zato to u lokalnim prilikama
nema rasizma (rasizam protiv Roma je oigledan primer), ili zato to rasizam nije u
vezi sa rodnou, nego zato to rasizam u jugoslovenskom ratnom i antiratnom
kontekstu gde su grupe koje se definiu kao glavni akteri rata (Srbi, Hrvati,
muslimani) svi belci nema boju koe kao svoju osnovnu odrednicu.
Taj je oigledni uvoz, meutim, uronjen u neto to je feministiki domai
diskurs: ekskluzivnost koja odvaja enu/feministkinju od ovinistiki i mukoorijentisane opozicionarne uline rulje (Mlaenovi & Litriin, 1993, str. 118 i 119)
i time definie sve mukarce kroz balkanistiki diskurs primitivizma i agresije
dakle ne samo one koji uestvuju u ratu nego i one koji protiv njega demonstriraju.
Ovakvim stavovima se generalno previa da je ogromna veina mukaraca, aktivnih
uesnika u ratu, bila ili mobilisana ili se ukljuila u nacionalne vojske tek kad im je
rat bukvalno doao do kunog praga nemajui mnogo izbora; da su mukarci bili

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

301

mnogobrojniji ne samo meu muiteljima nego i meu zarobljenicima po ratnim

zatvorima i logorima; i da su bili izloeni najrazliitijem ratnom nasilju ukljuujui i
seksualno.17
Takoe se previa injenica da su odreene grupe ena sticale, i jo uvek stiu
privilegije upravo kroz drutvene lomove, tranziciju i rat, i da je veliki broj ena, pa
i nacionalistiki orijentisanih feministkinja, podravao rat. Radikalne feministkinje
smatraju da su nasilje i nacionalizam u suprotnosti sa enskim socijalnim delanjem i
primere enskog uestvovanja u nacionalistikim pokretima i politici nasilja vide ne
kao izvornu politiku angaovanost nego kao rezultat izmanipulisane enskosti
one koja dela u okviru mukog politikog projekta. Tako je u nacionalistikom
feminizmu u Hrvatskoj, kao i u enskom nacionalizmu u Srbiji i ostalim prostorima
bive Jugoslavije, dugo bio negiran karakter specifinog, enskog, politikog
angamana. Nacionalistike feministkinje su opisivane kao izmanipulisne i
uhvaene u zamku (Bori, 1997:41), kao one koje potpadaju pod uticaj
nacionalizma (Mili, 1993) ili su pak rei akter i delanje stavljane pod navodnike
kad se govori o aktivnostima ovih ena (kao u: Kora, 1993). Isti princip je
primenjivan i u govoru o enama koje su bile profesionalne politiarke (to se vidi iz
primera Drakulikinog pisanja o Biljani Plavi i Miri Markovi). Time se
dihotomija enske rtve i muke agresije ouvala, doprinosei ouvanju
balkanistikog diskursa u feministikom pismu o ratu.

Zakljuci
Naa analiza ukazuje da feminizam, ili bar oni njegovi oblici skloni
radikalizmu i esencijalizmu, olako prihvata i proizvodi balkanizam. Feministkinje u
bivoj Jugoslaviji su umnogome doprinele kritici patrijarhalnog karaktera rodnih
odnosa u socijalistikoj praksi (od dravnih institucija do porodice), koji su bili u
suprotnosti sa zvanino proklamovanom socijalistikom ideologijom o enskoj
emancipaciji. Meutim, mnogim dananjim feministikim studijama kako
socijalistike prolosti tako i postsocijalistike sadanjosti dominira
pojednostavljena dihotomna slika rodnosti i rodnih odnosa: naspram mukarca koji
poseduje svu socijalnu i politiku mo stoji preumorna ena pod duplim i troduplim
teretom obaveza u porodici i na radnom mestu, marginalizovana politiki i
viktimizirana ratom. Ovakva slika nosi poruku o ekonomskoj eksploatisanosti,
politikoj podreenosti i ratnoj viktimizaciji svih ena i omnipotentnosti i nasilju
kao karakteristici svih mukaraca.
Ta rodna dihotomija, koja je postojala kako u zapadnoj tako i u
jugoslovenskoj feministikoj kritici socijalizma, umnogome je postala podloga
feministikih analiza nacionalizma i ratnog nasilja. U mnogim feministikim

302

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

razmatranjima o eni i ratu na prostorima bive Jugoslavije dominira slika ene

rtve.
Ono
to
je
ranije
posmatrano
kao
enska
podreenost
socijalistikom/institucionalnom patrijarhatu pretvorilo se u sliku o direktnom
mukom/nacionalistikom/militantnom nasilju nad enama.
Ratna silovanja u Bosni i Hrvatskoj otvaraju vrata balkanistikim diskursima.
Na taj nain tradicija, patrijarhat i agresija (naglaeni kao specifino balkanskog
tipa vidi Duhaek, 1993) predstavljaju kontekst kako za feministike analize
nacionalizma na ovim prostorima tako i za reinterpretaciju rodnih odnosa kroz
pojmove konflikta i nasilja. Naalost, feministiki radovi sa prostora bive
Jugoslavije se nisu bavili teorijskim promiljanjem kategorija nacionalizma, Balkana
i ratnog nasilja pre jugoslovenskog raspada. To znai da se te kategorije pojavljuju
ili kao vie-manje samorazumljive i transparentne, ili dobijaju teleoloko znaenje,
te se nacionalizam, rat i Balkan poistoveuju i meusobno proizvode.
Predstava o eni rtvi povezuje u jednu celinu feministike analize ratova i
nacionalizma, s jedne strane, i postsocijalistike transformacije, s druge strane, na
prostorima bive Jugoslavije. Njoj komplementarna je predstava o eni kao
mirotvorki koja takoe povezuje ova dva diskursa. Poto se mirotvorstvo
poistoveuje sa feminizmom, enskom principu se, na taj nain, istovremeno i
pripisuje i suprotstavlja feministiki princip tako to se feminizmu daje privilegovan
status kao jedinoj legitimnoj formi socijalnog delanja ena dok se istovremeno svim
drugim oblicima politikog angaovanja ena osporava legitimitet autentinog
enskog delanja.
Ekspolatacija, podreenost i viktimizacija su sigurno sastavni deo ivota
mnogih ena na prostorima bive Jugoslavije. Meutim, svoenje celokupnog
enskog ivota na samo te odrednice previa kako sposobnost, rezulatate i
raznovrsnost enskog delanja u drutvu, tako i injenicu da su kroz ekonomske i
politike lomove Jugoslavije u poslednjih 15 godina mnogi mukarci takoe bili
gubitnici, a odreene ene profitirale.
Knjige Slavenke Drakuli se posebno karakteriu balkanizmom. Njeni radovi
o socijalizmu, post-socijalizmu i ratu u bivoj Jugoslaviji nedvosmisleno ukazuju na
postepenu ali jasnu promenu u predstavljanju karaktera ljudi i drutva koje opisuje.
Naroito u delima pisanim za itaoce sa Zapada, ona koristi ne samo hladnoratovske
stereotipe o Istonoj Evropi, nego i balkanistiki diskurs kroz koji se Jugoslavija i
njena celokupna istorija zamiljaju kroz muki primitivizam i nasilje, i ensku
viktimizaciju. U njenim radovima se jasno vidi diskursna tranzicija od Jugoslavije
prema Balkanu, od specifinosti jugoslovenskog socijalizma ka uniformnosti
hladnoratovskih stereotipa o komunizmu. ene u njenim ranim radovima jo
ponekad imaju politiku svest, da bi u kasnijim radovima postale gotovo iskljuivo
rtve. Mukarci se transformiu od graana u politike zombije, od romantizovanih

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

303

ratnika u monstrume. To pisanje, mi bismo rekle, nije samo rezultat oportunog

prihvatanja zapadnih diskursa, ve jedan aktivan doprinos tim diskursima.
Drakulika nije jedina koja tako pie, ali su njeni radovi najpoznatiji u
inostranstvu i nose auru autentinosti i dokumentarnosti. Svoenjem jugoslovenskog
socijalizma na totalitarizam, Drakulika negira svoju sopstvenu ulogu u kritici tog
socijalizma. Svoenjem podneblja na mrnju i primitivizam, ona negira i svu lepotu
svog literarnog rada koji je proiziao iz tog podneblja. Poricanje politike svesti i
angamana ena bive Jugoslavije u njenim radovima je samoporicanje, jer
Drakulika je bila prominentna lanica pokreta kojem je angazman a ne ekanje na
poklonjeno bila karakteristika. Konano, prihvatanjem slike nasilja i brutalnosti
kao jedine istine o mukarcima bive Jugoslavije Drakulika negira sve one
mukarce iji su ivotni izbori tokom rata bili nenasilje, mir i ljudsko dostojanstvo.
Zbog svega toga njeno pisanje predstavlja teak emotivni i intelektualni udarac
feminizmu na prostorima bive Jugoslavije.

Literatura
Allcock, J. (1991) Constructing the Balkans. Allcock J. B. & A. Young (eds) Black Lambs
& Grey Falcons. Women Travellers in the Balkans, Bradford: Bradford University Press,
str. 170-191
Allcock J. B. & A. Young (eds) (1991) Black Lambs & Grey Falcons. Women Travellers in
the Balkans, Bradford: Bradford University Press
Anti, M. (1991) Democracy between tyranny and liberty: women in post-socialist
Slovenia. Feminist Review no 39: 149-154
Baki-Hayden, M. & Hayden, R. (1992) Orientalist Variations on the Theme "Balkans":
Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics. Slavic Review 52(1): 1-16
Bjeli, D. & Cole, L. (2003) Sexualizing the Serb. D. Bjelic & O. Savic (eds). Balkan as
Metaphor. Boston: IMT Press
Bori, R. (1997) Against the war: women organizing across the national divide in the
countries of the former Yugoslavia. Lentin, R. (ed). Gender and catastrophe, London:
Zed Books, str. 36-49
Denich, B. (1974), Sex and Power in the Balkans, in Rosaldo M.Z. & Lampherte L. (eds.)
Women, Culture and Society, Stanford: Stanford University Press, p. 243-263
Denich, B. (1977), Women, Work and Power in Modern Yugoslavia, in Schlegel (ed.)
Sexual Stratification - A Cross-Cultural View, Columbia University Press, p. 215-245
Dijkstra, G. A. (1997), Women in Central and Eastern Europe: A Labour Market in
Transition, in Dijkstra A. G. & Plantenga J, (eds) Gender and Economics, A European
Perspective, London and New York: Routledge, pp.118-135,
Drakuli, S. (1992) How we Survived Communism and Even Laughed, London: Vintage

304

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

Drakuli, S. (1993.) Women and the new democracy in the former Yugoslavia. Funk, N. &
Mueller, M. (eds) Gender Politics and post-communism, New York: Routledge str. 123130
Drakuli, S. (1993a) Balkan Express. Fragments from the other side of war, London:
Hutchinon
Drakuli, S. (2004) They would never hurt a fly. War Criminals on Trial in The Hague,
London: Abacus
Duhaek, D. (1993) Womens time in former Yugoslavia. Funk and Mueller (eds) Gender
Politics and post-communism, New York: Routledge, str. 131-137
Einhorn, B. 1993, Cinderella Goes to Market: Citizenship, Gender and Womens Movement
in East Central Europe, London: Verso
Funk, N. & Mueller, M. 1993, Gender Politics and post-communism Reflections from
Eastern Europe and the Former Soviet Union, London & New York: Routledge
Gal, Susan & Gail Kligman, 2000, The Politics of Gender After Socialism, A comparativehistorical essay, Princeton, NJ,: Princeton University Press
Gutman, R. 1993, Foreword, in Stiglmayer, A. ed. Mass rape - The War against Women in
Bosnia-Hercegovina pp.ix-xv
Helms, E. (1998), Representation of wartime rape in Bosnia-Herzegovina: Nationalism,
feminism and international law. University of Pittsburgh, MA Thesis
Hughes, M. D., Mlaenovi, L. & Mrevi, Z. (1995) Feminist resistance in Serbia.
European Journal of Women Studies, 2(4): 509-532
Jambrei-Kirin, R. (2000) Personal Narratives on War: A Challenge to Womens Essays
and Ethnography in Croatia. Slapak (ed) War Discourse, Womens Discourse. Essays
and Case-Studies from Yugoslavia and Russia, Ljubljana: Topos & ISH, str. 285-322
Kohn, E. (1994) Rape as a Weapon of War: Womens Human Rights during the Dissolution
of Yugoslavia. Golden Gate University Law Review, 24: 199-221
Kora, M. 1993, Serbian Nationalism: Nationalism of My own People, Feminist Review
45: 108-112
Krass, C. (1994) Bringing the Perpetrators of Rape in the Balkans to Justice: Time for an
International Criminal Court. Denver Journal of International Law and Policy 22(2/3):
317-374
Liht, S. & Drakuli, Slobodan (1997) Kad je ime za mirovnjake bilo ena: rat i rod u bivoj
Jugosalviji. enske studije, (7): 5-34
Mili, A. (1993) ene, politika porodica. Beograd: Institut za sociologiju Filozofskog
Fakulteta
Mlaenovi, L. & Litriin, V. (1993) Belgrade feminists 1992: separation, guilt and identity
crisis. Feminist Review, no 45, pp.113-119
Mlaenovi L. (2001) Caring at the same time: on feminist politics during the NATO
bombing of the FR of Yugolavia and the ethnic cleansing of Albanians in Kosovo, 1999.

Rada Drezgi, Dubravka arkov: Feministike nevolje sa Balkanom

305

Meintjes, S. A. Puillay & M. Turshen, (eds). The aftermath. Women in post-conflict

transformation. London: Zed Books, str. 172-188
Mrevi, Z. (2000) War makes us Feminists. S. Slapak (ed.) War Discourses, Womens
Discourses. Ljubljana: Institutum Studiorum Humanitatis, str. 330-342
Munk, E. (1994) Whats Wrong with this picture. The Womens Review of Books,
XI(6):5-6
Said, E. (1978) Orientalism, New York: Vintage Books
Sklewicky, L. (1987), (ed) ena i drustvo: Kultiviranje Dijaloga, Zagreb: Socioloko drutvo
Hrvatske
Sklevicky, L. (1989), Emancipated Integration or Integrated Emancipation: The Case of
Post-Revolutionary Yugoslavia, in Angerman et al. Current Issues in Womens History,
London: Routledge, pp. 93-108
Spasi, I. (2000) Woman-Victim and Woman-Citizen: Some thoughts on the Feminist
Discourse on War. Slapak (ed) War Discourse, Womens Discourse. Essays and CaseStudies fromYugoslavia and Russia, Ljubljana: Topos & ISH, pp. 343-358
Spasi, I. (2005) "Prevoditi i pisati sociologiju", Mostovi, god. XXXIII br. 131-132, juldecembar, str. 168-178.
Stiglmayer, A. (1993) Mass Rape - The war against Women in Bosnia-Hercegovina, Lincoln
and London: University of Nebraska Press
Todorova, M. (1997) Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press
Watson, P. (1993), The Rise of Masculinism in Eastern Europe, in New Left Review,
198:71-82
West, R. (1969) Black Lamb and Grey Falcon. Penguin Books
Zajicek, A. & Calasanti, T.M. (1998), Patriarchal Struggles and State Practices, A Feminist,
Political-Economic View, in Gender and Society, 12(5): 505-527
arkov, D. (2006), Towards a New Theorizing of Women, Gender, and War. Lorber, J., M.
Evans, & K. Davis (eds) Handbook of Womens and Gender Studies, London: Sage , pp.
214-233
arkov, D. (u pripremi), The Body of War: Media, Ethnicity and the Break-Up of
Yugoslavia, Durham: Duke University Press

Napomene
1

Zahvaljujemo urednici i komentatorima na konstruktivnim sugestijama koje su ovaj tekst uinile

boljim. Odgovornost za propuste, meutim ostaje naa.
2
Meu radovima ena koje su putovale balkanskim prostorima uven je rad Rebecce West (1969), prvi
put objavljen jo 1941 godine. Allcock & Young (1991) odaju priznanje tom radu u svojoj kolekciji
koja se bavi enama putnicama po Balkanu od sredine 19-og do sredine 20-og veka.

306

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 4

Vidi, na primer, radove Vere Erlich od domaih autora, i nebrojene radove Joela Halperna i Eugena
Hammela.
4
Kao to Baki-Hayden & Hayden (1992) i neki drugi autori naglaavaju, severozapad bive
Jugoslavije je (u zapadnoevropskoj literaturi) bio mnogo ree balkanizovan nego jugoistok. Radovi
koji su ukazivali na civilizacijske, religijske, istorijske i ostale nepremostive i sutinske razlike
izmeu severozapada i jugoistoka bive Jugoslavije su isuvie brojni da bi se ovde navodili. Za
potrebe ovog teksta, mi ne ulazimo u te diskusije, ve pratimo njihove odjeke i uticaje na
feministiku literaturu.
5
Tokom 1993. i 1994. MacKinnon objavljuje tri teksta u pet minimalno izmenjenih verzija (dva u
knjizi Stiglmayer 1993), gde analizira enska ljudska prava, pornografiju i ratna silovanja u Bosni.
U svim tim tekstovima prostori bive Jugoslavije su potpuno svedeni na balkanistike predstave
patrijarhalnosti, primitivizma i nasilja. Za kritiku vidi Munk (1994).
6
Vidi na primer Krass (1994) i Kohn (1994), i opet u knjizi A. Stiglmayer uvodni prilog Roya Gutmana
(1993).
7
Za pregled feministike literature o ratu vidi arkov (2006). arkov ak tvrdi da su ratovi u bivoj
Jugoslaviji i Ruandi doveli do drastine promene u zapadnim feministikim studijama rata uopte,
jer je ensko iskustvo rata svedeno na iskustvo rtve (i to posebno rtve silovanja), dok je
prouavanje rodno specifinog nasilja svedeno na prouavanje seksualnog nasilja. U junoazijskoj
feministikoj literaturi, na primer, to nije sluaj. Tamo se umnogome prouava enska podrka i
uee u (ratnom) nasilju i nacionalizmu/komunalizmu (ena vojnikinja i uesnica separatistikih,
militantnih, nacionalistikih i komunalnih pokreta), kao i ostali oblici rodnog nasilja (naroito
ekonomski).
8
Feministike analize jugoslovenskog socijalizma su isuvie mnogobrojne i raznovrsne, kako meu
stranim tako i meu naim autorkama, da bismo ih ovde navodile. Ipak, nekoliko istaknutih naih i
stranih radova: Denich, 1974 i 1977; Sklewicky 1987 i 1989; Duhaek, 1993.
9
Watson (1993) na primer govori o maskulinizaciji.
10
Vidi, na primer, radove u kolekcijame Einhorn (1993), Funk & Mueller (1993), Gal & Kligman
(2000) kao i radove Dijkstra (1997) i Zajicek & Calasanti (1998).
11
Ovde je Slovenija donekle izuzetak.
12
Za pregled domae i strane feministike literarure o (jugoslovenskom) nacionalizmu vidi arkov (u
pripremi).
13
Ovde smo se koristile engleskim izdanjem iz 2004, a ne Feral Tribunovim hrvatskim izdanjem Oni
ne bi ni mrava zgazili (2003).
14
U ovom radu preuzimamo termnologiju koju predlae Spasi (2005) za inae teko prevodive i u
naoj sociolokoj literaturi neujednaeno a esto i neadekvatno prevoene pojmove agency (akter) i
action (delanje).
15
Vidi izuzetnu analizu Jambrei-Kirin (2000).
16
Za kritiku takvih tvrdnji vidi Spasi (2000). Ona kao prvo stavlja pod upitnik takve tvrdnje a kao
drugo analizira mogue uzroke vee enske vidljivosti i mobilnosti u antiratnom pokretu.
17
O seksualnom nasilju tokom ratova u bivoj Jugosalviji i pregledu domae i meunarodne
feministike literature koja se time bavila vidi Helms (1998) i arkov (u pripremi).