Prirodne smole

Prirodne recentne smole su dobijene od gustih lepljivih izluevina zimzelenih

drvenastih biljaka (izluevine slinog izgleda listopadnih biljaka zovu se gume i za
razliku od smole topive su u vodi).
Nastaju pre svega, u smolnim kanalima ili kesicama biljke kao odbrambeno sredstvo
protiv spoljanih povreda kore i od parazitskih insekata. Sekundarno, smole nastaju
pod uticajem nadraaja, najvei deo svetske proizvodnje dobija se grebanjem povrine
drveta iz kojeg pone da curi smola koja se sakuplja i prerauje.
Smola koja curi iz drveta menja se na vazduhu fiziki i hemijski: fiziki se menja
zbog isparavanja eterinih ulja pa prelazi u gusto i na kraju tvrdo stanje a hemijski
oksidira pa to uslovljava vrstou, tvrdou i tamniju boju smole.
VRSTE PRIRODNIH SMOLA
Balzami su aromatine sirupaste tenosti, smolaste materije nalik medu, istog,
bistrog ili mutnog izgleda. Obojenost varira od utih do tamno-smeih nijansi. To je
prirodna meavima smola sa eterinim uljem ili terpentinskim uljem.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
Na vazduhu ovrsne zbog isparavanja lako isparljivih ulja. Meaju se sa uljima i
rastvaraima. U emulzijama daju najstabilnije premaze ne ute niti pucaju. Odlikuju
se veim elasticitetom nego uljno-smolni lakovi ali se ne koriste za lakiranje slike jer
dugo ostaju lepljivi i ute.
Najpopularniji balzami u slikarstvu su terpentin (venecijanski, grki, strazburki,
kanadski balzam); kopaiva balzam (panski, portugalski, iz Venecuela se zove
marakaibo, iz Brazila para-balzam); elemi balzam (Amerika, Afrika i Azija) itd.
Terpentin je balzam koji se dobija od zimzelene vrste drvea (kod nas bora, aria, jele
i smre).
Venecijanski terpentin se dobija od vrste aria koji uspeva u srednjoj i junoj Evropi,
relativno dobrog kvaliteta, pomalo mutnog izgleda ukasto-zelenkaste boje. U
ranijim vekovima venecijanski terpentin se koristio kao sastojak laka uz smole ili
suiva ulja. Kad je dodatak u malim koliinama poboljava plastinost materijala i
uopte ne pouti. Uljanim bojama daje svetao emaljni karakter.
Kanada balzam se dobija od nekih vrsta kanadske jele, bledo-ute je boje, prijatnog
mirisa.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kopaiva balzam je balzam od tropskog junoamerikog drveta, a kao nalazite se
spominje i panija, Portugalija i juna Afrika. Kopaiva balzam je prozirno-ute boje,
fluorescentnog izgleda, sporo se sui. Uljanim bojama daje plastinost izgleda i
spreava da se deblji slojevi smeuraju. Najee se koristi u konzervaciji slika kao
regenerator krtog bojenog sloja.
Elemi balzam je balzam od tropskog drveta poreklom iz Azije, Afrike i Amerike.
Svetlog je izgleda, pomalo mutnog, konzistencije meda, ali duim stajanjem postaje
tvrd i smee boje. Destilacijom elemi balzama dobija se jak rastvara elemi ulje.
Damar je prirodna smola koju izluuju neke vrste tropskog drvea iz
porodice Dipterocarpaceae iz jugoistone Azije. Grumen damara je po povrini osut
beliastim prahom. Na prelomu je ist, transparentan, ukaste obojenosti.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
Damar je topljiv u terpentinu, mineralnim razreivaima (white spirit), toluenu,
ksilenu. Solucija se priprema od jednog dela smole i tri dela terpentina. Zbog
moguih neistoa grumenje se rastvara tako da se prvo oprai i prosui, izmrvi, stavi
u tkaninu, zavee u obliku vreice, uroni u rastvara donjom polovinom zamotuljka i
privrsti. U normalnim uslovima proces nee potrajati due od dvadesetak sati. Bre
otapanje se postie blagim zagrevanjem na suncu. Sve damar daje istiju tenost jer
starenjem odreene neistoe koje grumenje sadri postaju topive. Rastvor ipak nije
sasvim bezbojan. Zamuenost prirodnog damar laka je sasvim beznaajna, dovoljno je
da otopina miruje nekoliko dana da bi se one nataloile na dno.
Najraniji podaci o upotrebi damara kao slikarskog materijala potiu iz 18. veka. Kao
lak smola prvi put je upotrebljena oko 1829. godine, a vea upotreba damar lakova
poinje petnaestak godina kasnije.
Damar je tvrda, krta smola, male fleksibilnosti. Krtost damar premaza smanjuje se
dodatkom suivih ulja. Damar se u slikarstvu koristi i kao sastojak medija.
Blagi rastvor damara u lako isparljivom rastvarau white spirit u koncentraciji najvie
do 2% koristi se kao fiksativ.
Mastiks je prirodna smola koja se dobija od zimzelenog grma Pistacia lentiscus koje
raste u mediteranskim zemljama. U slikarstvu se koristi iskljuivo mastiks s grkog
ostrva Kios. Bledo-ukaste je boje, manjeg okruglastog ili suzastog zrna. Mastiks je
miriljava, dosta krta smola. Brzo omekava na niimtemperaturama.Omekava u

ustima, zbog ega se koristila kao neka vrsta gume za vakanje pa je po tome i dobila
naziv (masticatio vakanje).
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
Topiv je u terpentinu, toluenu, ksilenu, alkoholima, zagrejanim uljima Solucija
mastiksa priprema se u istoj koncentraciji kao i damar.
Rastvor mastiksa je sasvim ista tenost bolje razmazivosti nego damar. Daje potpuno
glatke premaze. Starenjem dobija smee-ukastu ili zelenkastu obojenost. Ree se
koristi u uljanim medijumima. Najbolju primenu nalazi kao lak za zatitu slike.
Kolofonijum je prirodna smola koja se dobija pri destilaciji trpentinskog ulja iz
balzama terpentina, kao vrsti ostatak. Na trite dolazi u obliku grumenja razliite
ute i tamno-smee boje. Rastvara se u alkoholu, benzinu, terpentinu i jaim
organskim rastvaraima. Zbog tamnjenja i krtosti ima vrlo ogranienu primenu pa se
ne koristi za lakiranje. Najee se koristi za pripremu fiksativa.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
elak je prirodna smola ivotinjsko-biljnog porekla. To je smola koju izluuje vrsta
insekata Laccifer lacca da bi zatitili jaja, a ive na granicama nekih vrsta tropskog
drvea u Istonoj Indiji. Preradom se dobije elak u listiima providne limun do rubin
crvene boje. Izbeljen elak je manje elastian od prirodnog elaka i poznat je pod
nazivom beli lak.
Rastvara se u alkoholu i jaim organskim rastvaraima, kao to je aceton i na viim
temperaturama. Zbog obojenosti i krtosti elak se ne koristi za lakiranje slika.
Koristi se kao fiksativ i za izolaciju podloga (8-10 %-tni rastvor).