VISOKA TEHNICKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

predmet:

MEHANIZACIJA PRETOVARA
Studijski program:
DRUMSKI SAOBRACAJ
Predmetni nastavnik:

mr Boban Cvetanovic

Predavanje broj 3.

PRETOVARNA MEHANIZACIJA

Sadraj predavanja br.3.

3. PRETOVARNA MEHANIZACIJA
3.1. ISTORIJAT RAZVOJA PRETOVARNE MEHANIZACIJE
3.2. PODELA PRETOVARNE MEHANIZACIJE
3.2.1. MAINE SA PREKIDNIM RADOM
3.2.2. MAINE SA NEPREKIDNIM RADOM

3. PRETOVARNA MEHANIZACIJA

Pretovarna mehanizacija (pretovarne maine i ureaji) je sastavni deo

svakog pretovarnog procesa (kao i utovara i istovara), ali je takoe i
neophodan deo svakog unutranjeg transporta. ine je svi tehnoloki
elementi kojima se realizuju bilo glavne, bilo pomone operacije,
a ije tehnike karakteristike obezbeuju ostvarenje zahtevanih
funkcija.
Za planiranje i projektovanje pretovarne mehanizacije potrebno je obratiti
paznju na sledece:
izbor prikladne mehanizacije prema konkretnim uslovima
utvrivanje kapaciteta maina i postrojenja za pretovar
analizu cene pretovarno-transportne usluge i ekonomske opravdanosti
primene mehanizacije
Pretovarna mehanizacija je postala kljucni problem za povecanje
produktivnosti.

3.1. ISTORIJAT RAZVOJA PRETOVARNE MEHANIZACIJE

Kultura i graditeljstvo starih civilizacija postavili su zahteve za

transportom i podizanjem tekih kamenih blokova velikih dimenzija pri
gradnji velikih graevina. Kao rezultat takvih potreba iroko su se
primenjivala uad, poluge i koturae, to je dovelo do prvih
konstrukcija dizalica.
Kao zaetnika pretovarne mehanizacije treba spomenuti Arhimeda koji
se bavio praktinim ispitivanjem i konstrukcijom maina.
Novi vek donosi novi napredak tehnike uopte, a posebno graditeljstva
u Aleksandriji, Vizantiji i zemljama Srednjeg Istoka.
U srednjem veku treba pomenuti ime Leonarda da Vinija koji je za
sobom ostavio veliki broj skica mehanikih naprava, maina i
mehanizama

Osnovna karakteristika celokupnog razdoblja do poetka industrijske

revolucije jeste da se za realizaciju pretovarnih operacija uglavnom
koristi ljudska snaga, a mehanizacija se primenjuje samo pri rukovanju
teretima za ije manipulisanje ta snaga nije bila dovoljna.

Industrijska revolucija s kraja XVIII i poetka XIX veka predstavljala je

poetak fabrike proizvodnje. To je bio i poetak moderne industrije,
onakve kakvu danas poznajemo.

Kada je rije o kontinualnim sredstvima, koja se danas masovno

koriste, treba naglasiti da se trakasti transporteri razvijaju poetkom
Industrijske revolucije i to prvo u mlinarstvu. Tehniki razvijen tip
pojavljuje se 1795. godine, a kasnije (oko 1840. god) koriste se za
transport gline, lomljenog kamena i sl.

Kako se fabrika proizvodnja razvijala, potreba za rukovanjem

materijalom i mehanizacijom pretovarnih operacija postajala je sve
izraenija, kako u samoj proizvodnji tako i u distribuciji robe.

U ovom periodu vlasnici fabrika, u cilju snienja trokova, poinju

postepeno da ulau u sredstva i opremu za rukovanje materijalom. Zato
se, po pravilu, razvoj savremenih sredstava za rukovanje materijalom
vezuje za period posle 1900. godine, tj. za poetak XX veka.

Tako, naprimer, prve konstrukcije sreu se valjkastog gravitacionog

transportera 1902. godine elektrokarete se koriste od 1906. godine,
industrijski traktor sa benzinskim motorom 1913. god.

Kolica sa manuelnim podizanjem platforme pominju se

ranije,(1887. god), a elektroviljukar je konstruisan 1919. godine

neto

3.2. PODELA PRETOVARNE MEHANIZACIJE - MAINA ZA

PRETOVAR I UNUTRANJI TRANSPORT TERETA)
Uobiajeno je da se kao osnovni kriterijum diferencijacije pretovarne
mehanizacije koristi "kinematika kretanja radnog organa". U odnosu
na ovaj kriterijum pretovarna sredstva se diferenciraju u dve velike
grupe:
Maine i ureaji sa prekidnim (ciklinim) radom
Maine i ureaje sa neprekidnim (kontinualnim) radom

3.2.1. MAINE SA PREKIDNIM RADOM

Kod maina sa prekidnim radom radni organ ima svoj radni-produktivni

hod (premetanje tereta) i povratni (prazni) hod (radni organ se vraa
po novi zahvat). Znai premetanje se vri u ciklusima (periodinom
smenom) koji se sastoje iz razliitih operacija (npr.veanje tereta,
pomeranje dizalice sa teretom, ostavljanje tereta i vraanje praznog
pretovarnog sredstva u poetni poloaj novog ciklusa. Uglavnom imaju
veliku nosivost u jednom zahvatu, ali im je uinak relativno mali uz
veliku potronju energije. U odnosu na maine neprekidnog dejstva
sloenije su konstrukcije i skuplje od njih. Sredstva sa ciklinim
dejstvom, iako sa aspekta ostvarenog kapaciteta inferiornija od
sredstava sa kontinualnim dejstvom, mogu imati ekstremno veliku
nosivost, a uz to po pravilu imaju tri stepena slobode.

10

Tipine kategorije sredstava sa ciklinim dejstvom su razliiti tipovi

transportno manipulativnih vozila sa jedne, i dizalice sa druge
strane

11

3.2.2. MAINE SA NEPREKIDNIM RADOM

Maina i ureaji sa neprekidnim radom transport materijala vre bez

zaustavljanja radi njegovog prihvatanja i odlaganja tj. premetanje
tereta je kontinualno bez praznog hoda. Sredstva neprekidnog
(kontinualnog) toka zauzimaju znaajno mesto u tehnolokim
procesima.
Materijal se transportuje neprekidnim tokom i horizontalno i vertikalno.
Osobine su im veliki kapacitet, jednostavna konstrukcija, relativno
mala cena. Ali kontinualna sredstva po pravilu imaju jedan stepen
slobode kretanja - linijsku trasu.
Kretanje materijala na transportnom putu (od mesta prijema do mesta
predaje) moe da se, zavisno od zahteva, izvede sa konstantnom ili
promenjivom brzinom, odnosno po taktu.

12

U poreenju sa sredstvima prekidnog transporta za lake terete imaju

sledee prednosti:
Znatno vei kapaciteti (10000m3 / h );
Odnos kapaciteta i mase transportnog sredstva je povoljniji;
Mogunost rednog vezivanja obezbeuje velike transportne duine.
Pri projektovanju unutranjeg transporta za komadne terete, neprekidni
transport mora da bude rezultat uporedne tehnoekonomske analize
sa sredstvima podnog transporta (viljukari ) odnosno dizalicama.

13

14

15

PRILOG
NOVE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA
Balon dizalica (omoguava da se celo postrojenje npr. gasna turbina
napravi u Evropi i tako montirana prenese u Ameriku

Duina novog balona CL 160 260m, prenika 65m, nosivost 160t,

dimenzija tereta 8x8x50m, brzina leta 90km/h, dolet je 10000km
(cen 10 miliona $).

16