Filip Denkins ISTORIJA SJEDINJENIH DRZAVA Prevela LILIANA NIKOLIC Filip Visnjie Beograd 2002Naso nina Pap esas Host ofthe Unt ts” © John Pip Senki 1997 Ongially plished by PALGRAVE Houle Basan, Hangs RODLSXS snd 175 Fit Avene, New Yous N.Y 10010 | | | | \ | | | SADRZAI Lista tbela Lista mapa Predgovordragom idan Predgvr prom 1. Bezimene zemlje: naselfavanje Evropljana, 1492-1765 Domoradacko stinowmitvo i" Konkistador Naseljvanje Betanaca [Nova Engle Pravovege ees : Kriza 1673.92 Brits kolonijeu XVII via Vers dimenni 5 ‘Veliko budnje e ngesko-ancusi tow 2, Revolucjaizgradnja mace, 176-1825 Kamadvajania Rat nervisnost obs konfederscie Donotenje wie. Novanacia Republtasl federalist ~ Rat 181. posing Bispanzin.Relig tars Rastropav 3. Ehspanalja kr, 1825-1865. Indust komunikacije Gra nn Nove polite, 1638-1848 Period gradanih emia Ponowno pronadena relia Kalua Poni Senje na zapad Creo tela Ropstvo Avolicinssmn ‘rina tR48-1860 Grads rat, IB61AB6S Posledice 4. Gradovi industria, 1865-1917 ‘Obnova, ‘Supremacijabelaca Zapadnageanica 2 ‘Konfikts indienne Inpesiatian Industaizacis lato doba ‘Masownoaseljvanje Rad kapit "Napreda teak 877-1917 Propresives easka pave Kultura religie 5. Ratt globazam, 1917-1986 ‘Goins idea | Pv eves at sien radials Deadcsete: prospertt konpa Slow Nwudil Pilizwanj ate io ang 109 10 12 M6 120 17 129 130 133 135 137 40 13 a “1S 155 138 161 18 161 167 168 170 172 7 179 184 } | Druglsvetsi rat e Konfrotaciaskomunizmam Korea ‘Arkamunisieka isa, 1946-56 Nova dev : 2 ‘Amerseadiema : Kalra 6. Moderne doba, 1956-1996 ogi apd sabe Kole indi rt as i gradanska pra (Casa, 1966-971 Sociaina ken otras iki amerihe rave Pad armerice? Liberalzam osibadanje Ponistavage ezdeseth — Repanovo daba Novi moral Bkonomska dimenzija 1Nezaboralajel prods: Klintonove godine Septembarski mass “ Dodstake Deklaracija nezvisnst : Literature sta tabela LA. Stvaranje bitaske Amerike 12. Porast stnovaista, 1700-1770. 13, Vers pripadoost i britanshi Koloniams, 160-1780, 211, Stznovaitvew d2avams 1790, (liljadams) 22. Deaave, 1767-180, 23. Rezaltat presednicih bora, 1789-1830. 2.4, PredednelSjaijenl Dezav, 1789-1829, 255. Stmovnive Sjedinjenih Dears, 1790-1820 nina) 31. Stanovaistye Sjedinjenth Dr2ava, 1820-1860 (a milionima) 7 papeRRase 6 9 191 193 196 198 203 203 208 an as 217 mai 24 226 229 232 235, 237 239 242 245 249 256Stanovaiftvo Sjedinjeih Drzava, 1850 (4 milionima) Rema predeedniehin chara, 18281856, Dredged! Sjdinjenis Dea, 1817-1863 Najveznja kaizevna del Stapana upcto, 1848-1860 Deave priijeneu Uni, 1986-1868 roporcionalnuteerebova ukapnom stnovaiiu, 1880. Drtave pamijencu Unia 1867-1912. Stanowntvo Sjesinjesh Drasva, 187.1930 w mionia) ‘Vodesi grado Amerkeatog dba” Reautat predsednshih cbor, 1858-1916, Predsednii Sjeinjenih Dav, [861-1921 "Najvezialyjizeva dla ejajena 876-1967, Predsednii Sjedinjenib Dzava, 1913-1961 Rema prosedehsh bor, 1920-1952 Navaznie agence Nju dia, 1933-1938, 00 Stanownsiv Sedinjenih Drdava, 1920-1960, Najetznje ki | poaois komad, 1922-1940, ‘Vosedtgradovt Amrik, 1980-2000 Grads Lomples, 1990 . Stanovsstve Sjeaijenh Brava, 1960-200, Promeniiva enka suka (alain) reduc Sjednjeih Davao 1953, ‘Reza predsedaih bora, 1986-2000 Spisak mapa Sjodinjene Dzave ‘Severs Annrisa 1713 godine Severna Aterika 1763. pone ‘Britanske Kolonileu predvesere revolve Srene Sjediajenth Dav na pad Kompromis 1850, godine . Kenfederacja kraiem 1861 godine Istosske oblast Sjetinjeih Dezava 157 178 180 185 205 205 306 ats Predgovor drugom izdanju [ajc deo ove jie mapsan sam 199596, poine sli su dogs protein Sst godinszahtevall da je tmljn pera, pre svepa ora} deo aj se odnei na modero dobe. Tesko Je setts ilo Log drugogslicbos periods vist Shien Drava kof je eden men stican na fae stavove odosu ta ned proslot pa pak, svaki oka) dh = Sve modema itonja Amerike mor u esa bi temelno peomenien Tausuofanim dogadajima oi 11 soptembes 200 godine omen St Jo Sle. lot uvek je previte rano da bismo mogh mat sve okolnest terorsticog napa, ast njego ete neces spol mo2da Ja de ‘enjama, U ovpm tanjy astoje da reemotii neposredne posledice togadaja 9-11” onako Hako ga Amerkanctobieno pakaau, alt. spajem Smita, cco mo pike obeleden ateajem te traps ma nae ‘iene rata nasi. (Caos w Bran moada ne zea da9-11 ne sumo slragenica koja ozaava datum napada, vee | bro) hie polcske i tnedicinske pom 1 septembae, toi sibolisom sist, oc Ele pomoe,) Sve nim je asnije da se america stra ne moze sheatit na drug atin osim u Kotcessutcja zasopni tov Nek cak tron primey dase Sjdinjne Drdaveuvek nalaze ujedne) od dveisorise Suse, ano i meduatoo, da Amerikan a injeniou zanemara 8 Sopsven ak Istonearina ceo digo biti esko da vos rasprav os Imoverne Amerie ada ne porenu tzase slike soublathihnapade ne Niue Vaingon| | | Predgovor prvom izdanju (vs istorii bins Lajign lak bi se mozlo poi da eo ela ove duzine moze taziti du ponudl samo coin skiew polite, ‘kono, kulture, demolratke i verske isto Sjeinjenih Drees ato oka da ses ov element obese v edna) nit maze deiovat ‘Eo ambiclran peas prevse sco pda, pritom sm ja verano ‘ostvioteme hoje nek aoc sau tin Tako mera pant da jabor anogs Se autor smatra najvaajim neizbe2no magne sujet, ‘nisin da ova hjga aovellava sve} ops sida let Katk tC Srepled ajvaznijin ema obrzacaamerbke stoi take svot kv 2a ‘Setlnijapoveavanja sraavana "Mogao bi da chasm maze prevelko isin grpa koje ise Iako mogle rsa suajdere v snark) ito pre sepa rane ‘masa pli vers efpadnic ako natin pisanja je -odoxdo ‘sige uglnenom vie nije roto amon, sepnesprmens a mente Dols je pak opravdanainajucl y vida speci pevadu tadicha ove ‘ace, Uiratko, db nko be open ka marginals poesmmeva 4 ‘asl nora i preovladjucitendwaveikem dela atric tre reo nda s jasno vi ko si ts te mode nazvati maticom a ko is marge lim Narosiou vers elighom mage tgs u mina poatanj to bu drugim naciama delovalo prin bzaro, a Americ jbl savrseno ‘sromalno” 1 treba gu posal uprave tako. pak motim titaoea 24 Totem u mes v koje ova kign oda preme smarginama” ge pod se one zasta aleUved Istoricast cesta rapes 0 -amerthn iauetnost id da Se- dijene Drzave w odtedenom sma pias praia 1 sembenjina, frugaiji od oni Kojipreovladyja drug razijenim zemjama. U ‘najgorem obi, ova tendeneja moze doves naucmice do razicaste eae ‘okonsenmsu, koja dokazyje da su Amerkanei pa nek natn imunt od ‘tas ih problems Koji pogsdajy dra sea dru, pase eko simptomi ‘abn polite i dives tena gnontu. S duge sant, ez ‘eicina mci | teskoce 5 Komunikacjama untar zemlje zasta su stv ‘skolnort porpunerzlicte od anh u Evopi | emogu da se america Ista oa raza na bio drugs main. 2 ovh stake reclika [roseko je enogo mauve ko a oblikovali ameristar od pris ‘odina maseljavaja sve do danas dan “Zemijiste Kaj dans in katinenali do Sjdinjenth Dav pro- ste sea oko tr miiona Krad mij, koro sam mina kvadrat- rib ilometara, Ne atanajati Hava Ajesku,ajvece rastjanje sa severa ‘ju isos oko 1 60a (2573 km) 12 860 mij (4517 hm) stk fm zapod. Alaska i Hava ine dodanik 600 000 kvadratih mila (1548 000 kvadatnih kilometre). Tustcie adi, danataja Fancast ima ‘oven od oko 220 000 kvadrat lj; Velika Brita isk ajo 720000 kvadratab mij; wedinjena Nemacka skoro 140 O00. Deugin {etina, samo kontisetan! dee Sjtinjonh Dros, bez Kazade, vl jo ‘koro ka cla Evropa sumo jedoa mac pova podruteveiine cere ‘taj urisdikljeaapodrutj ire Evope. Reve clap amet tn ‘zurcna veltina Novogsvea star ei probleme | mogucnost na koje Eveopljanupavom mul ai sperm Same raamere Amite predtayjale su sasvim speifigne probleme 2a ajene vide, «pi tom | unuraijost zemije oli prio Lara Fiske koje su se lako mogle presvoes uplicke gran, pre vega veel ‘Apalackih 1 Stenovitih plana Ovakva sitacja pala e jdistvene ‘moguénest oni koji ste pal ante Kone U str zemje wel ‘Sposa oedene grupe koje spas od politeke stsej, hada bi ona 2 nj postala eizdziva,pronlazile v unatratno} misc, iene na ‘bode naslenh eto. To sna primer, ei i paansh padi a1630 guding,samoprolamovan tari kona ie Seveme Keone 1720.8 orm 1840sh Bia jet oh Kojo onal ope kone ‘uv de vlad ie ima vin bien wa da do mh dope. ‘vent fone nije neobieno to Mo rbna pool zemlje poweneno mila seesj, veto oJ osteo jena of koje gla da = sxcepe "Xs psn spats rankolatebalo je agovoitpoliickom ‘eksibinot tehnolosom inovacama. Mogo bis ef das sb ina sed oiikoval tor Amerke baer ito flko Roto nf poiticke pune | ds suse svt! jerejak,tertih Koln kone arobre vor {automobile Noi amejival jedan rupees Fatwa so tol ko sors pe Kose to oe so poem odredicama,Kso Spe sreinom deveaesiog va piso Toro, ‘Boston, Njujrk, Flaca, Caston, Niu Orees | exalt ia su samo Jimena risansta stuteih mote okuzeah adejaa pastrami tg ‘aca, esta pogona zu pean skreavane eet Crest godin [ssn net Grp pounatt bi gradove loge doba mogao savin rita ‘psa Kao ulataom Zelezicke dep. Sasha) j kode obkova0 ‘erg potiku. Krjem devetnacstog veka, polticka Konto, pak Teaulisane lees proga,predsaljaloe edo od kui pana koe |e sho male od konzrstvcs U nti sre ems, 0 Esto okvetahprodgada azeljenn prttao bei sanovnfven prov Slaom maayiskog ematkog sanowivasodskog cena: seogtiko Fes ke sou spe pasta Ben, = Hae "Fendenc semonitoa da de ped kr vl vii delom jatar ceatopibegnanje as wimanje akona v svoj rok Hu peomin aencan, uke ea tae « Arc act oe tent oy wae grace. Kao So Geto Wei Scvtnacsom veh Je inviolate pera frxdvina a sek tartan Jog Kao ¥w soars graown dari aasetina na datckom zapad Cini dau Sjedmjene Dsavepotael ost naj aod nasda over 0 reponalimytsepinima ko ste jediice esto ble vee Sf rajnataih aca digi deloviasveta Danas, samo dye Katia ma pred kaj Je, ako br dal polska neraisos Evils atom sil svete Se, nel, mtn ‘arlkoweo od onoeu Evop, akon aoe tes dg, onda Bar zo 0 ‘odin dete bc uglavnen vets od eno mah onjeving ah stale Nematk i Hala Postale jet prepstavka da saver daa ve ‘Bora peda ners vesu br da cos prema acon) vias ‘he promenjon poste Gradansog rata Velika emutRost neu egona ‘Emer ih wwek Je redsuvils Joie 0€ namatajiih karate Emerg Hons 4 Medusobno povezan pitanja vein jreghnslizms esto so imala politike inplitacje.Barem od sredineosammaestog ve, nek nionar Ameri su shvatal denjihovabuducnostusueajupreko cele ze ako jemalo nih kada mogl zai kako ebro iy bt otvaren, jon, trinom ée se teate demograkog cenranacijepokvenati prem Mis sip. Zao je, dscenijama pose tgs bilo nephode dase eikom izade poltiki planova vedi atuna ic to chspana)~aspeht ko} yer brinuo vropske Idee. Poctkom devetmesng veka tok jute aspavec rps [Ko Je u pornos zasnovan na mogucer Siem ta 2xpad¥ jepovim olka plicit na ovnetezu robovlasnikh stood 2a. ie zea bvala vets, terasa je apasnost da ce ral eon sagledavati svoju sadbim na popuno drugact natin. U posledaspobae politike, Nova Engleska 4 severistok mie Ceto su imal evropska ‘Sjenacj, so je zapadnacima gledaloCudno pa ck ojo, jr ‘idl ima asog dase mesa wetropske pone zapee, doko ‘Velika Bani vgel pre soparna neg nezho retaja Ova pase, ‘hn rme nadie, odrzia na sawove Amerie prema at i 1812. godine ‘te kaosrema Prvom {Drugom svtskom rat 1990-4 gina cna ‘ale forme amerika mifjenja okomecjln i naustyjsko} buducst tcl, pei emu snamna privlacnost pacitikog coda odava avnotezs “etopek entaci ieoeneobale “jedan dugogoja regional pode ila je ona zmed severa juga —‘neabeona rusia zaenovana na Tadhalno drgatj) Kini 1 pi “ream ove dva dels zemlje. U stan, jot od KoonjelnisYretmenn a [uta ns lathe rz, pa monde ak nepomioa, da woe ne trbalo danas Gu of 18600 gina dot sore da slomme maionsinog {ainstvaZato mada ne i ebal de iano za je 1861 godine pokes Gras ra vee kako je jodinavo wpste ostareno sak je mola di se ‘ed nenkajeno dcenjama pele toes? Rast repent ston su s¥oje poscne kulture, koje st poste predmet brojai rsprava Pitaje ,jznjatis” bil je popula tema rojaihradova, ako ve sama ova fo odaje aves pretasud da jo jug ‘ano Ho jeatipiéo ueviosu na merck, pa cai syetsku perm. U sar ‘moglo bi se pravom el da Je upravo sever potelkom devernaestog veka Stvoro niz kuti | itelektalihpretpostavk koje so bile Cudne po Sadardina zapadnog svt tox dobe, doje arate, pooped ‘jude jug bo mnogo -nermalnija” celina od svoj egltarih, bach, suse evan delist Je svakome koje upoznat sa zap juin Soin ‘some usevernim padovin pre Gradanskog a eles nea se {vor o aktusivo jeznathsklonoss kama ‘Medutim, ieano je da sus lure sever i juga od kj soda saesiog veka sulle u vezi spitanjer afc rao pe tom se (a poset) nije radio Iegaiost, Yet e tepenuw kojem cea istic bi 18‘osoova amerithog ekonomskog poretka. OM 1700. do 1980-h godin, jue sakterit jesgostavan rata pedejenos Koo bel mays neiememe i ‘atusckonomske povlasiceu odnost nacre nko su povremeno ihe Teale postal na sevens, vedo 1920 gona ton del zeme je bilo nastanjenedovotio erace d ise america dems" ed erat og problema, pojavis w akuinom obs. Regonaliam je, prema tone erative vezan 5 asim Sukabur kaj je redstwljao nendvaiv doo lmeickogZivota¥uteao ma Tormiane tame t dated so Kolko 1 pulse stone ‘Cinjni da econ Amerkancima cesta oetavjna log nite rad ike Kase aati da se amesck ison Geto railazla od Evropse 1 pogled formianja lai Kash stavova. ako Amerika aia ia up trai organic soldarost rani Liss, aj su ees pole rasnenetpeivostprimena sate zavadi pa Veda, koje su uspeno ‘iris erce belce jee prot dug. Postojaje macane rasa ma ‘yin, prema ome, nt si ferela kau ase Ase Shinn Dreavarn bit pont na natin Lot je posmatatima ir Evrops bio otpuno sian bar dok se, podesetingodina dvadesetog vk, st otal dasoocavaju sa ist problemom se vec eamovranoct sopswene nike populace Tek 197, pine iden Beane, Fancast, Nemacke vp eis pollu, ako Sa Zaljenjen, dasha da ckusvo koje su Sjainjne Detave imaie ss svoj ranma srt dagocene puke kaye bt ‘ogl privat vs sopevenin deta. Rasoa pitanja sae Ectoph odin rasprave otemams kao Sto su socjlno strane kv pada ip na natin hot je Sjedinjnim Drdavama bo poaast jot a Yemen rebovlasnit, Paaleln srasnom plarizacijom a jug, rasa je eck lodenost nt severua Kasei u dri region zeme Dak seus dace og ‘sknjati na unosau plantas poljoprred, ilo je netabetno da sever rene u praveu avo inde 1 verovatho sat vera ubsnizate Zbog raspolozivih radu meta slobadne semis, Sedinjene Drave Postale iuzeino peimamljivo odredte ra dosljvanj; hi posta grup E-severnoevropslah maj, cif vezes amercki Roninentom data {eS iz Kolonia vremens, «Kase | ugh grpa, Kad Je razvo} pre Kookesnskog stobracsjaomagucioibovo ploranc & Amerika Dok je stnska podejenst na ugu ila dosovno cno-ela rental do Sed njenih Detava postaan Je sve vie pligloks ramet eickom Yerskom smsit Tako su druge zambe doaivele ogronne poktete six owt, edna nica aj imal ako prodizeno,skore nee lvame Fao Sjedinjene Dave, uz sve oo No i Cnjene prc sista chonomsog rasta, socine bine doe a Epa "Vlisin i reznoikost Sedijeih Dears mate da je amecho ac ‘ao jeinstve moro dase 2uva polsisim sredtimapogne dug 6 ed oni u Exp strane nacional ideologi dovolno Aeksibiih (i bse mogle pinged bram promenama sancwnivs, Simbolim Engleske mene monarijbiajedooljan vetem dau Klonatne stone ‘nie ga tebalopreite ansormisa dase priagodiopotsbaa nae tact, koe ye hrojapredninta unin ste do ideo neta Sheno je Bou posed elie, de je dav ckeu pratio| jedan bo} Deviant sak lant protestants enemas}. Dolan So tiki verskh gaps ow pane je posta jot slogen Pst ‘ca toa je sklonoat Soden Drtava da reterano tagatavaj Koncept ‘aujceg,patitzna 1 nacioalne sudbine, 1 fo pre sepa ofan ‘stv kao nye istcanom tacionaloom sino, ke se Evoplanina Sink preterm, Sve ctthe pedotce u,u odeedeno) mer. private Sonstuisaos stcionlnu mitlog, ce Kakteritie jus shod snicke oc” nih pru proiava Data svalnost, erjae aot ao to sa Déord Vakngon 1 Abrakam Linkoly mish Hla © ‘Gradanston rats strom spd Zs tv, doevljeno im je— past ak dation ~ daw tozrad urate i sv) sopsves kamen a je Dan Ko Fim posao pra raljanskosameriiog poss, ok je melita pronatlo sje tultume bere medo multnsionlne.prtelima Saveticima Dzorda VaSingtons.Poslednih going, armen st ‘ionalnom pantconu dal tno te ssh ova: Maris Catera Kings junior jing hero i pron nat naa Kao ole wa YValingtonn Lincoln ‘Mods neobigno za ze koja je nasa militant atari. ‘skim tsa, amevek pita eso ez na vo, paca 4 miltarsos natin, Nemanje seam pedseika bor tat Rake bsavnom duguje svoj vostioy Kaen ak 1 ondh kaa je mibov ngadman oom sist, kona primer sea Hen Hasna Teodor Rizveta, bo daleko od impestnog: dos roa Gri Fania sveaom avon inn nvou tava, oto Kors svoju aia poston (Gedam ogi eters Vatingon, Dzekson, arse, Teilor Grae ‘Teodor RurvelAjeeausy, ako sc ovo) tt mona og dada ened Bu), U domaso poli, zrape voih veteran festa st male jn plop, bn iw hone op ‘Naconalno jedistvo i paotizam pe sng iz voi ing, dase pi tom avuje deg! kali? Kiko suse Gdgnbene Funke ‘ade sredinom évadeseog veka povecavale, iliac ameritkog dr Sia oivoi je kre pitanja moguénost pomienerepcblianskih de moka eas dzavom nacionate besbednost | inper}anim pede ‘editvom, Sia, na primer, pretaje od redost kao os ovorenost ‘ade pre sveg bla kava je spots pols? Taptanjsu sna ‘ sroistsameicke poise date jos pre Drogo Sveti rt, dabpostal ana u vem kriza kao Soe bi at u Vietnam i ere Voter oti an-Kontra,Nacienaina bezbednst je ake ala utcaja na veee Uplitane vade sve do nivoa za hot se nd kraj moze tapos Jo espa s demokratsinformama nazpaceni w americkom st ‘Amenkc esto preter kata gover jeinstvenast sje eth slogonos, So prestavja odras asnovneg tucoaalog mia 0 kot 23 pretapanjc™ U Rear tmajvest bro} ebropaih macau odedend) mee Je inlen od vise etiih grap, pi Seat je najotglednt prime aust o- tarsi dara. Cak je | tans imperiachuhvatafuspostaia s¥0ju ‘last nad ekoliko aca sa Betasseh esta, a ped ajh Je smala | hhgenote, Jere rage Sdruge sane seobau Amerie od 1820. godine natn je od ove zemlje mmo sagen etka polos nog w bio kaj “rug razyiene zm, koe postjl aia v demokratskom olin Svan el 1850, godine Amerika eset adhalne masone deme. 22 ‘alta od haber mpene Romanov, komplkny ners skins foje sa satnjvale Amen mort su da budu Fefent oor poly Interest grape 1 stvaranje Koalcia.O pesiedcama lakvog pstupa bice dst rei ma narod sama, a se neke tere mg oma en ‘ova ‘edna Je amerigka tale 2igosanj sopasnih aus)”, ca zaverenika je pokveno dolovanjepedstja prem bezbedost ep ‘lke amerikom nacinu vas. denial aki era stu za we sjavanematice sl normsine”nasonalnezjedsice, psc se uta Boke druge grupe,obiho verskog ih enikog karatera ako taka plan ‘aSeice ose notaovoren, Demokasla prada amenke politike 1 oo ‘eno Suanpe dine avn sks podlznim speliavanu histerene ose ej fe ard HoiRter naz sparanotinin slo aserke ple “Ames istorja mode se apis | Kz pregled wzasepm spe a ‘Sayles, koje su navodno ugrozaale nactonaln por, unis | ‘masons do lstolika | Sevres, Romani suas, purnoidn som ‘povezana je tema simiboliene poke cdnosnotaktka mapadasuparsilh [rapa ne dekto, vee preko pekihnjihovih rakes hoje bi ve mogle ‘suai ps Cazabat strja amen kampanje moalnos porns Faabrane upotebe pakotka je v velo} men pra o eick samo- ‘mac prot ausajer, deoifikovanihnnosnowa reso vere Tako Se veto lak opis ka obiena mori pak" odncsn Jew ma ves”, iitzajuca odsupanj od conein pitanja parse raspeave it Klaspog Konfikta - ovakw morta sukabi svar ine simo soit ameritke cittvene evo "nik raznelikstdoprinosi amovanu eligioznsti, koje wek bila macsina amerika smenikg vet U Solon remo, Koogastncha bjt eli ela unuardetavpog esablsmeata bil je apanjujues-novna, a danas, dobs stvremenetehnologie + drut 6 organiza, pane hotnnvana saa aaj evandelisihe rb fie. Osim toga, move idje scr tendov w Sjeinenim Draven Pokaraj endeactj da se spoljvas relgsko}, ae w politic) frm Sraranj nowihehava ne poliicih pat, Tose delimiono mae oe ‘pit ulogom cava v obechedivanu prenosiog cnkog idee sl = Dwi 18. kine 196 Dam Adams) "2h Tapas Dntron OH) 6 enc im. fant 1800, Toms Dicteson(DR) 73. Aron Ber (DR) 3 Nancie 1. Bosca Two Toms DactonontDR) 162 Caf Pa) i Merten! ws dps 180K DaemsMediom DR) "122 CAP) a ei aan te. Fsunbin (2 Deca Aedon A) 8 DevKws Nieteopie te ent 1816 Daeneewo (DR) 183 Rae King) x Vai end {820__Dasns Maw DR) —_231_Dasg Ke Ame) Nir re te! Taig ee pe Fs a tn Round ihe Peis Sd pane ae ra reer Jeno od matanihdostgnuca nvog sista ostvaren ew sudskom = hes a wan vas aa) Vibovos sud Sein Dasa Je veama tn 7 8 a {co prevarise va podidaneusanoroc Pr ova ula be oe ia sae Daan yk} jena oe plata west da Koma honors. tae we Muti od 101 do 1835 godin, ou fukeuje osioe Dan Maa sin ‘One od sua natin er aves vine | eo efi nares isi isi Kontole dag pana vast, Njgova oki 803. gine ys lini ssi Maer ry Medias posi pap da aud in eo | aet Atta ss {hn obul vate hoje dons ngs sks ti zkenm Kt us Nin 10. Nagin ease plik ek tog ween, Maal se Mowers 2alsgno 2 ston Vids hoa pa brat soa pra od ev alg radians To jeu edb tt dcene dovelo do za oka “ 8ejima su defini ovlaeenj svezne republic vind da ju il o8- _aimaju piles, manopale | prava na sven. Njegoeprstup nabole ihusae oak uslucja Fleer pros Pek, 1 110. godine, uKjem se ‘vas, rail © zml koja je daeloparament Deora i okonostina koje su ukazivale na asveny pals podmicvana: Maral je oti ‘dea, bez aia na lav sto, ne moze jednestavno da ukine pra koja si dobia status ugovor,sugerisuc time da zakoodavio tlm bs ‘eel da ina opainaovascena koja nog da irons pen svoyi ‘atl e, 1519. godin, pesado lnm say, hot ‘¢ odhosie ni pokuis) drzave Merlend da opeezuje savezni Bank Sjedinlenin Draava. Kao sto je nae cst cin, Masa je osuo mnogo dj 0d Konkretog pitanja ma Loje se lus) ods da loa dle. Sein dokrinu implicit adeaost, ako usa jemand aznacs bs ‘ako Konicetno pravo koje vlad Sedinjenih Drzava tral da je zat ima implica ovlakenj koja sv) omngucavala do oetare econ cieveragradjemacije pe uslacausukoba,savezna junio Dndjcavalajurieduciju dave Ouda-ncka ci bude leptinan tucks bude Wokwintustva, gon sredsva Koj Su za Yo powebna.. by sklady 8 Ustavom” To je bla povei nacional razvoje Siena vas «mpi {Hama koje csv pepunost spol ek magge godin kanye, Maral taluka Je doprinels i tome due poiitke debate uw Amen cesto have Panjim ustavog peava dase, prema tome, zaisaveju suds are [REPUBLIKANCI I FEDERALISTT Ka predsdnik, Dror? Vasiigton se tao upajve nad fs pti veme kaa je tna ret para" mala ngpistu pa Ga } ane nicks kootacij:Uprkas tome, [00+ ou ble pone den mere Pafistog sists a tukeb izmody vey stans Sesto so bine pave ‘ssi, ako sw tome preovadvalaspolmopoititks pan, on subline slurs kao sredtvo 2 pokrtajersprave 0 domatim problemim. For ‘anes, u gran cara, de pape eda, Koes predvodit D208 ‘Aas {Aleksandar Hamillon, repabliancl, ko su vei Temass Dae- ‘ersona upresimenrepbliane tog doa smatrause diem presi rmodeme Demokraske pare a D2elesonove prsalice su poznate kao demokrate-epublkane) Na doman sen, federalist sv zastpali sane stale vlad i pokacivali spa za kote inaskeinterese oj subi jaw Novo) Englesko. Republiane su stv maghasak na gram interese | prava drava, pr emu su alll upodste 8 azn - ‘ine devetacsog vel, stn Je pia da eon one nauguraca fredaednka Endgjua Dscaona 129. godine dala ragovorcn 30+ Trvaiabelaa dain ria. Dasison sepa: Rojo ove vie olea zemlja preksivens sums po koje fa nekolko ij dak od ‘ke veike republie naciekane tase, radovima t nape fata tra?” Dab situa po lance bila jos gra 1829. godine promdeno jo ‘ato na nano} zm y Deon, Plemena su mater da priate Premesa ns ove nda tet zapano oa Missi br eke ‘ode cau im soe, Dtckom Je 1830 godine pepsae Zakon 0 re ‘meta fndjanace Tat pote! at verona bl teaon Reiko i ri, # Deke je rt 2anemar os Vsownog so Sein bik Driva toke nave dacenje, evilsavaneplemena su skorenerm, ne eho bajonetma anertke amie rina sex Cokie oes prot pants eka Sas sura ots svets na jade jane, (Gs cident je zap jos jedan eels rat ma jugotntok, Kad so Szmniole wFlorii lui de odupr umeso da nein, zmed 1820 14S godine, bo) Tajaaca Lata 2 neno od Misi je od ‘vezoatno, 120000 pao sped 30 G00. EKONOMSKI RAST Pore ckspannje ns hopau, nove Sjdinjene Dreave rn su poste prvoruzredns pomorska sila a v0) dogadaa u tom praveu 2420 Je ‘ebilna vabrinatoa tae, dk jo komen pomljan na negent ”ix Amerika ikadh osvari industri premoe. U pve) polvini deve ‘icsog veka medunaodna sci ae pig americim pomershtn prevoznicima jer su se evropake nieuwe englesko-francskihrtovs Sanjale na ameicke evere mesa, ia | parka. Paboljfanjs kojt su ‘Amerikan veiw oblast ehnologte| orgatiacjepostovanja ogedala st set novim brim jedrenjacima, Kiperima i pottanskim brodovima kao | ‘vim tenia nvgnoyje. Like t Now) Enplesy kao Sto sa Nantket ‘ju Bedford | Provinstun domintale su, u medunarodnim okviim, [Eotovstv, koje ye dostgio tuna oko T840, godin bod 2 Ko- nekata Kaji esu2io 241 ma tjane abo Je 1920. godine ponisko putovane poste kojeg sy Sjednjene Drtave iiakle sje pravo a. A fark Pored og, bri amen trodov astavl su da se bave evan twozom robova digo poste 1808. godine, kada Je ugovina robljem bila ‘anna ukiut Do 1861 podine, amen rpvatka morris Je ve imala brodovje ukupne nosivest od 2,5 mullons tons, st je deleko vite ‘nego u il Lon kasijem period wt ve. ‘Americ brodovasnc! hapetn! toa su da budu vio inven u ‘eaenju novi pteva pita so Bran od smog poets spre mw Sjedinjemh Deda s poznaimodredstina bao Sas, na peter. Zapano- india oseva. Ameranc st pel da tgs Balm aod 178. go. ine aiivao sv se uj toving sa Kinom, ito je Sjedinjenm ‘Diavaina dalo mogusnost da rokrvee prod eRe od britanae Is- ‘oindske Komen, nara tet decene, brodovt Nowe Englests ‘Slbodno su plovl po Indjskom okean i Kineskom mora Uprave je ume "ik ati trod 1883. pine tvorie zapadu vrata Japan amici po- testa su poteli da glu na preobacaje Kine tstcae Aj u Me ‘Scanstve kao adatk koje bog povei no nj, lako Amerika nije ‘bat u pravom smiste vada mora, tudia se svoj pre svezs 2 Paci “Trgovatki pital koji spakupio iz ovih pomorskih podubata posto J osnown nvr americkog industskograzvoja Kai je exon zapocco ‘ko 810. godine. Industry fe take, wane ni ala konto em tars i ratova, Koj su porosace prmoravall da seoslone na promode domace lndastije. 2g pomorskih ern, pv predzec iss toca ‘Novo Englesoy, ei Kjucih la je e2vy w tom pede po pomogla | raspeloziost hiroenenje. Model mses tog. doka bio je teksti grad Lovel « Masatusesu, te je aristotrataFransisKabot Lovel 1812, godine osnovao pr fark zajedn su partnerom koji je novac Zaradio'w tpoviel sIsoenom Indijom. Grad Love je posta amet “Manet: oj je ianvao vise divin shag ekstemnog paso proms rad) siz, nego zhog svoje produldnest. Poste industsk Prolearja eb rtd 2 mers republik, od devojk, O75 ‘adnica a Lovela,ofkivalo se da rade samo dole dk ne vara dovong so ovens zapotny nov 2ivot kad se bud vail svoj prvoj lon seo domacia. Lveljetgraden na roci Merinal koja je etovremeno oberbe- ‘val eng 7a teksti Komplekse Mangester Nau w NjuUlempsia {ovens u Masataces, ‘Deas rere Rod Alen Tu je Mozes Braun js samdesetihgo- dina osanmiesog veka pokrenvo peonicu pamuka Korses! pliant ‘vera najnowje brtanske tehnologie, a do 1815. godine pojail suse ‘ehanihrzboji U dave ves posta sto prdionca pau wk Je ade 7000 radia Industrjs proctataastavje je pele rua 1812 fodine. Do 1832. godine, investi utekstlna indus bile su pts ‘oie od on u pomorso)tgovni, kos je relativno poss da opad, Sve ‘een upotsbaanage pare | elemica omg je ok vee hsp eke Sn peotmvednye poste 1430. godine, dok suse druge Be upustie Iiveaje meal protvodasju path motors. Godiae 1860, polovinasanow~ nik deZave bila je angabovanaw industj. Sligno tome, u Meriendy je 160. godine wads} paso tekst, hae je potas dS a2 jos OR, promo ott vedo va min dolar. Amerika nds veda se irsjom osumnacstog veka toe az¥ala bai tempo Kot- Stet drvo iz oblast Ka to je Pensivania fo su tpionce koje su Kor Se Gumur prema eagles standard ile asta, seca Suma da bse ‘bezbedilo gorvo za peti imala je js jednu sw ~ kréene zemlje zx pooped Pasar je 1815. godine vee trast upeliéne vel ind trish pra ‘Upvejpoovin veka, vida je mala lust ako Kontroverzma log amerhom ekonomakom rats a Her Kj bo liane mci: Flo usmeenihmishlaeKoj su sata da bude zo} zis od ol ‘tke ake, of wladinog angazovara na igradj karla ttopetev,2le- dauca indus proivoure. To fe kode aval att domace ad ‘rij wasaanj Tako e 1816 1826, pine Kongresodobiovsoke cr "ne shld a Kljevi yamerikim sisemom”, sushi goa ina Stra ragovi moral sug dase bore pro drug iran junackin Plntzera fame. Godine 1819, ule umerikog indus | wtanog FazvojaZausaila je Kaas faa pak, Razbortst idee eke omskog naciontizma | eelokupae indsrjske budvenos Koj je nije ‘oiavno oigledao seoponvo pehvatla~ bila je dovedena u pas. 1820. ‘odin, Kee aie Be nije prekino ckonomske vez sEngeskom: Ae ‘anetsujofwek bi, plit slab lu komefalsom Sash SLOBODA JE NAVIKA Prema stndardima tog vemena, drusvo koje eta ix revolucije bilo je radialno demetratto uolike Sto je davale polka pea glsaveto vin beac unekim slaajevima taki ercima, (Zene i nave deo emaca€e,narayno, mora dugo da Gekaje na odgovarjuce uteice u politike process) lako Je nokim mesa ovina eens aden, {nfl je velo) meri smanjil nego ute) na velit biaehog tela [Nekolko za je alo prvo gs sein svoj stanovaicima ko} Sub [ores coveznich ane vn ovine Pored loge u dale pravo gaat, hove deave st. zatno olakle njegovo kerifcenje Ceti izborima 1 ‘ovecanjem brojaglasackib meta. To etmaloKjuel zat) u dase 5a fake denn nasi. “Viade di2avaS od stedine 1770-th gona ene sacle prodoe pro- slasenjem nvidualnih pra i sprovodenjem zakoasta eon, tte da [x crttvene nepavde enleskonasade koje e ebalo kin zene #8 “lasea mona. Osam dava je do 1784. godine daclo svoj kone 9 ‘pravima kno porebnedokemene dk su et tkve dokument grade SSoje waver Plonisk dokument te vst. Zakon © pavina Vida, ‘svoj jna 1776. godine predsavljao je igzesivnsobjav tore priv nh pv wz porrdvanje vib cenovni prava koja ce Renato Bi ie {en Usa Syoinjenih Dvava ava nu att od pono ena a is loin samoopiuivanja od visa zpos jensta petra azn pravo ns poranicho sudan; pravo aa slabods samp. Posen za fala verska pian 9 vedashi dokument je scno da sv dh maja Jednako pravona sobodno spovedane vere skid sa on alae vest Radikain stv Pestvanje 1776 gone bo padednak bu tan, demobraths | sveuvan UU period od 1775 do 1820. godine, mnogiaspekt amrichos Bvota {zmenjeni su slomom tadcionsnih dog | onto | primenem demo ats dakrine dalcko ivan see vias | partske politike Ut demo ‘eats deta vona pitanja loose apoio rat 812, godine ada, ‘dg prrode marodne mij, stench pohod zaiSavancuspahor, Upowijive 2a edbjaneinvazje, dave snag ble su o&ajpoaepesne ‘x bio kaka tlozenja bora, 2bog ists ma boro oes ber ‘bai aa ajhovespossbnost, One su take veliko rasa 0 spr sim naredbuma soda rete one ke mse nis dopa. To je, rime, malo da se mili vtacal kus one wert kaa i pala tslove svop angazovanj, ber obsira na to Kolko je wks postop u tom ‘teu ne nepovelian za ate operate, wiles iarzito nevi di se pokrenu van ameritke triton. Sigumo je dt repebliekim viadama nije ‘rela kava apasnostod takin snag, al da Sjednjene Drove ms Iople nada da cos maps sats vojna a. “Rslad sa Engleskom omogucio e zakonodavnim telimaisodovima ogo St eto adeno rien, stor je ae mascva porns sisi parm + ‘bowuvala opromau povzvedai Koa peti asucs tzu baa {eli fabaka. Problem je, narano, bo u fome kako sai | rat otc pamuk kaa je provvodna bila takoitenzivna pope rada poeledu emia. Refene je nadenou vesem komereijanom korsceniy note rove, oj predomi ajoriogasen slik ee Eempramstovanog arangmana. Pore 3 novomn zemlja plant pote= ral Jenssen jg a nekoliko novih rtava ia je Mima savsene PopadovalaSrenju ove kate: Alabama, Missin, Lana elo Te ‘espa ak ise Teka. Sad espolionsca| akong ponudestaznje Jesu stalianiem tatke na vakons roving abovimn on poste posta Imnogo srednj. Zto robovlanict nau vide dolazil u iutenye dk sk ‘adajusbove, os onth Kot aim bl beskors, Tavor pamuka vroglave se povecao sa 3000 bala 1790, na 178000 1810. godine, odpasno 48 milion 1860. godine. Do 1820, godine, Sod rene Dreave su posal pave proizvodat pamuka na set, pr Cm je totda dese data tenor uveiko men avs od plantiog sistema. Boj abova se povecavaovajdno se przvodnjom pauls. Godin ISO, til th je milion 1880. dea milion: 1860. godine 45 milion aici Amerikanaeapredsalao je sedmina ukupaog stnovaisva Siedijeni Driava, prem ste ions Eni rob ‘Usovi epstva su se posortavalzhog stra od pobunerobova stale pouebe 2a budnotey + Eercom kontolomPobuneFobova hss bile ni ovo u Ameria Njjork e dative valiky pobuns jot 1712. godine. U tok I741 poe, preko tiese robova Je poguene hog sasaa 0 po bun! u Njork Stiga, lo et mnogo mane pomatn dopadai te ve, Sai su rdialno promnila nova ofekivanje iazvina etorkon slo bode Koj su motvsule amerckarevoluj 1 usta na Hai 1790-ia soda, fads je stvorenaprva cma republika na to Heisei, Higanske ‘ez s aneaskom teritargam Lajane moti i doprinele 2st tas ‘ovom region, gle je I. itlakrvava pobuna, Sada su pobune w Si ‘iajonin Devan tmale vss pblictet pn, are sei po elasinam, Pete ds pre attrac raemere regionals i paconalne zavere ojailo se vate mogusihvoda rors: Gabel Prosar u Remandy, inden 1800, Denmark Vit u Carlton, uz) Kali 1992 Net Tamer u Vedi. 131. godine. Viejo plan unitenje Carson, Sesogpo velo rau Sle See, asta koje time lavan opledao sew pogublenjw 36 navednin Zaverena. Taretovwanak doveo Jeo sm oko Seat beac: pot= ilo juanjacons da post neposenaopsenot od sbakanae staf ako Se dozvol da sist roptva malo ustukse. Oui seahovs su se poseino ‘odnosil na slobodne emee, kj ako mngli peta ivr nem, pst T6 goine abovlasnc il wlo ati uhastojanu da esabodeae ro Dove vate u Afi Sada juznagke dave donee zakene Koji Se ‘tranigava il zabranjje oslobadanye robe ‘Od oko 1815. godine, espanzyjastanovniks na zapad pokzala je da e Unij uskoro mort da primi nexolko nih drava pa je to WO 85pitanenhovog stava prema ropstu. ug je oie bo sklon prem ‘ava oe su upadnjavaleidorvaljavale dPanjerobova,nesame 20 0 {elo verovatn da one at zjedigkeinterese, vest eb pode ‘ikakay polls abolioje krox eens saveznog uta. Kako fu nove ‘ave primane, postalo Je podelino da se regional intrest urayotede ‘skebanjem epicg panics imedu ebovlseihsh lobed dav. Osa fave koje primijene od 1816, do 1837. godine prnljeno eu perovins, pi cemu je Jed bla roboviasicka a drugs ne, sto Je tio nezvana al ‘fikasn randman.O8 1816. do 1819. godine, obovasneke drzave Misi Sip Alama su pastpile Uni cnet ravnotezu slosodain dzavama Inn linosy, » 1819, godine 2 dave une ile su podeljene po Jedna bro} obovasntkihslobodnih Medi, os poten kam ‘atau ako evista ko sto cee Kase posta, wai pe sto su nove Elo drzave wale bono juzaatko ssanownsive. Iain Tino aa fm, pvukao ide jd abe Kaotne, Vrije 1 Tenet, Koj Sb Se dose aval pesojecim etm puteving pa jebilo malo verovatne da ese ‘sj region oduct va slobodan satus. Stvie, 2a je aa zazto odreden pres sts crea sve do ede! gina devermesiog veka, ‘okra part wvedena je 1820. godine, kad je Mist 2tratio srijem v Una kao robovlasigk dav, sto je eazvalo 2estoko abolci- risicko raspolozenje na seven zapad. Postignut je kompeomis dase ‘jin Misunje urvmoteti prijemom severnog dela Masatusctsa, oj Je Ends posto nova (lobodas) ez Male pak dale sien rope ‘spa hin ogrnigeno. Zemlje koje su stalt Amenkans eb je da ‘buds podeliene po ln severe parlele od 36° 30°. Oullueno je da sve Ipuduce drzave sever od ave line bud pane kao slabadee, dak ce {tno od nje Bt dorvetenn rope Tako je ovo refeje blo prikeative ao Keakerocan Kompromis. ano je istotremeno stvono probleme 2a ‘buducnort ore, prakttne, dele Sjdijene Deve na dear dst, a omova iastucy opsva Into fako, ono u sui aie eo probleme Sign jor slobogn apad bo deo vee od robowssnkos pois ps Jello verovato da ce aren ekolko dekada stort atau vee Slobodnih de2ava. Rezulta ovog Konflktademinace amerekom pol om naredne Cetin decenje 1 onatho doves do masownog hrvoprolca 186 godine, Dteferson je reo da Je mish Komproms 2.000 2 tahun w noc, 2 mozsa Je bo ak postrno 2vono Unie Ba jedan [Dusfersoa je govoro Kao prom, 3 EKSPANZIJA I KRIZA 1825-1865 Herman Melvil je w romanu Bela bluza i 1850. godine dao via ‘Ameritke sue oj nt, day perspektve, gles neposinostive ‘srogannathipenacionaiska.Jedino so moemo ree wnjegovu od rank Jest to dt misjenja koa op ios ois il malo neobna za Ame ‘ikancenjegovog memeng, de ovo estan neogracibenihmogucnoett ‘mote objet apanjfuckn npretkom koje ema oral prethodoe fo econ. Mel je ao ‘Nt Amore so pesca, aba narod eal nas em nina svt Koes sibds oops sta, Pe sedans od pel no rps pre nates prov po res ~ pra kje au 50 Jin enon’ "hog name eri msl Bk porta pi gana Gp ot it wad ang kovdep oom ne po fkvajene rok Bog nse reoareioSveetsvo ed ae se ‘bora sore ott in os Miso pon eta, wang posts ee ‘vin neoprobanin svar da peo na pay Nov sth aU ‘ibe mind aa soa aie sun sate mest aus {het umd je hada seo nama ah, pac ps pu art redo scien posal Baas srr be ose {tro Amer tne datos eva Da bismo ovo posi u dred’ komt, ecimo dase th godina sanowistvo Sjediajen Drsva prakiéwo vervrostulo, od oko osan mi tna 1815-na midst jedan tion 180, eine (Taba 3,1) To povear {liniéno pero posta dove epolfive lobe ee her ‘Sih mogicaost Kae su dzvojavae mln ds relative ako aso Jo- Imacneo ano cena poraics. Nao teal piv weenie ‘novi terra na zap Sienje na zaped advil se ecino oj (800. odin mal ko mogao da tamish, Meds Kuti tgovaekin cans ‘Amani 1860, godine bis novenaal provi na zaps Cag, Seat Ls Sinai. Vee 1830, ose, vas pt Areizaac fave w obs Koj ie Ils deo nacionalneteteje 1790 gona; 1850 godine to seedosto na a7