BOGOVI IZ RAJA William Bramley

SADRAJ:
Potraga poinje
Orijentacija
NLO Istina ili fikcija
Bogovi iz raja
Bratstvo zmije
Graditelji piramida
Jehova
Melchizekova kecelja
Bog i Arijanci
Maverik religije
Proroci propasti
Isusuv religiozni rad
Jovanova apokalipsa
Justinijanove kuge
Muhamed
Templari i tajna drutva
Mesije i sredstva
Letei Bogovi iznad Amerike
Crna smrt
Luter i rua
Nova aristokracija

Marirajui sveci
William i Mery vodili su rat
Masoni
Kraljevski pacovi
Grof od Sen ermena
Ovde vitez tamo vitez
Marksova apokalipsa
Smeni novac postaje internacionalan
Radniki raj
Robo sapiens
Povratak Sen ermena
Univerzum kamena
Interpol
Novi Rajski vrt
Bekstvo iz Raja
Priroda vrhovnog bia
Istraivau
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------POTRAGA POINJE
Kada sam zapoeo istraivanja zaetka ljudskog ratovanja, zasigurno najdalja stvar do
koje je moj um stizao su bili nedefinisani letei objekti, bolje poznati kao NLO. Mnogi
asopisi o leteim tanjirima koji su ili korak dalje, po mom miljenju nisu vrijedni
ozbiljnog razmatranja. Takoe nisam smatrao da je NLO fenomen isuvie vaan iako
postoje dokazi vanzemaljske rase. Rjeavajui ovozemaljske probleme rata i ljudske
patnje, izgledalo je mnogo vanijim za mene nego raspravljanje o malim zelenim biima s
Marsa koja moda povremeno posjeuju zemlju. Istraivanja na ovoj knjizi poeo sam
1989. godine. Kako bilo, moja elja da vidim kraj ratovima, uzdigla se u mom ivotu
mnogo ranije, jo kada sam imao samo osam godina. Tada su ratni filmovi bili na
televiziji
Nismo imali veeg heroja od glumca Vik Moroua koji je galantno vodio svoj vojni vod do
pobjede, svake sedmice u televizijskoj seriji, Bitka.! Jedne subote, poslijepodne,
gledao sam holivudski ratni film na TV-u i bio je poput bilo kog drugog ratnog filma,
jedino je sadrao mali detalj koji je predstavljao realnost. Prvi put u mom ivotu naao
sam se da gledam dokumentarni film i fotografije o jednom stvarnom nacistikom
koncentracionom logoru. Dugo nakon to su slike nestale sa Tv ekrana, bio sam
proganjan prizorima kostura i tijela koja su bacana u velike jame. Poput mnogih drugih
imao sam problem prevazilaenja shvatanja dua nacista koji su mogli da bacaju ljudska
bia u zgrade od cigle a nekoliko trenutaka kasnije, izvlaili njihove ostatke. Ti crno-bijeli
prizori su prikazivali pravu sliku rata. Pored odvanih pozdrava i jake retorike, rat je nita
drugo do degradirana psihoza. I dok ratni filmovi i igre mogu biti zabava, u stvarnosti je

zapravo grozota. Vijekovima naunici i mislioci pokuavaju da rijee zagonetku zato

ljudi odlaze u rat. Posmatrali su gotovo sva zemaljska bia kako se bore izmeu sebe,
obino zbog hrane, teritorije ili parenja. Agresija je izgleda jedno univerzalno ponaanje
korealisano sa preivljavanjem. I drugi faktori su doprinjeli stvaranju ratova. Analiza
mora uzeti u obzir takve promjene poput ljudske psihologije, sociologije, politikog
vodstva, ekonomskih uslova i prirodnog okruenja. Mnogi mislioci, kako bilo,
izjednaavaju te ljudske motive sa motivima koje pronalazimo u ivotinjskom carstvu.
Ovo je greka jer je inteligencija mnogo kompleksnija. Bia se uzdiu kroz inteligenciju
koju potom motivacija razvija. Lako je razumjeti mentalni faktor dvije uline make koje
se tuku oko hrane. Bila bi greka porediti to sa stanjem uma teroriste koji postavlja
bombu na aerodrom.
Poeo sam ovu studiju kao rezultat jedne ideje mog razmiljanja. Koncept zasigurno nije
nov, ideja je bez obzira na tu injenicu veoma vana, zato to razotkriva motivaciju koja
moe biti formulisana samo od bia vie inteligencije. Prosto postojanje nasilnog
konflikta izmeu grupa ljudi moe biti samo po sebi za nekoga vrijedno, bez obzira na
stvar oko koje se ti ljudi bore. Jedan prost primjer je proizvodnja i prodaja ratne opreme
zaraenim nacijama i davanje kredita tim vladama za vrijeme rata.
Kroz oboje se moe postii ekonomska korist, kroz samo postojanje rata, sve dok i njih
nasilje direktno ne ugrozi. Vrijednost rata se proiruje jo daleko iza monetarne koristi.
Rat moe biti efektivan alat za odravanje socijalne ili politike kontrole nad velikim
populacijama. U esnaestom vijeku Italija se sastojala od velikog broja nezavisnih
dravica koje su esto ratovale. Kada bi princ osvojio susjedni grad, on bi pravio interne
konflikte meu protjeranim graanima. Ovo je bio jedan efikasan nain odravanja
politike kontrole nad ljudima jer na taj nain ljudi su tjerani da ne uine nita protiv
princa osvajaa. Stanje rata takoe moe biti iskoriteno da okurai populaciju da
razmilja na naine na koje drugojako nebi razmiljali i da prihvate formacije institucija
koje bi normalno odbili. to se due nacija uvlai u rat sve e biti otvorenija prema
ovakvom nainu razmiljanja. Najistaknutije istorijske knjige imaju kratke reference
ovakvog vida manipulacije tree strane. Nije tajna, da je na primjer, prije amerike
revolucije Francuska slala obavjetajne agente u Ameriku da raspire kolonijalnu mrnju
protiv Britanske krune. Takoe nije tajna da je njemaka vojska pomagala Lenjinu i
boljevicima tokom ruske oktobarske revolucije 1917. godine. Kroz itavu istoriju, narod
i nacije imali su korist i doprinosili postojanju konflikta kod drugih. Zaintrigiran ovakvim
konceptima odluio sam da uradim istraivanje kako bih odredio koliko je vaan faktor
tree strane tokom ljudske istorije. elio sam otkriti koje stvari, ukoliko ih ima, mogu
postojati izmeu razliitih uticaja tree strane kroz istoriju. Moje nadanje je da e ovo
istraivanje ponuditi pogled u unutranjost kako i od koga je istorija napravljena. Ono to
je rezultiralo je jedna neobina odiseja koju sam poduzeo. Trag me vukao kroz
kompleksan lavirint nevjerovatnih injenica, zapanjujuih teorija i svega izmeu. I dok
sam iao dublje umalo nisam odustao. Shvatio sam neto vano: racionalan um tei ka
racionalnim uzrocima kako bi objasnio ljudske probleme.
Dok sam iao dublje, kako bilo, sreo sam se s mogunou da se neki ljudski problemi
mogu pronai u bizarnim i imaginarnim stvarnostima. To je zato to su takve realnosti
rijetke i teko ih je shvatiti jer se s njima ne susreemo. Kao rezultat, problemi koje te
realnosti generiu su veoma rijetko rijeeni tako da svijet ide iz jedne tete u drugu.
Priznau da, kada sam poeo sa mojim istraivanjem, ni sam nisam bio siguran, ta bih
sve mogao pronai. Ljudski profit kao motiv koji uvlai uticaj tree strane u ljudsku
nasilnu istoriju. Ono to sam naao umjesto toga bio je NLO. Nita nije moglo biti manje
dobrodolo.
ORIJENTACIJA
Mu eni: Pogledaj ovo duo, tu kae da zemlja putuje 595 miliona milja oko sunca svake
godine, brzinom od 66 hiljada milja po satu. U isto vrijeme Zemlja se rotira oko centra

galaksije. Galaksija beskonano putuje kroz svemir i vue zemlju sa sobom. Kako sada
moe rei da nikad nigdje ne odlazimo? Zdravo i dobro doli
Ovo je naa planeta zemlja. Prije nego to ponemo nae putovanje kroz istoriju
pogledajmo nakratko u nau malu svemirsku orbitu. Svemirski brod Zemlja, kako neki
ljudi vole da to nazovu, je relativno malo zvjezdano tijelo. Ameriki svemirski atl moe
izorbitirati oko zemlje za samo devedeset minuta. U modernim avionima, prelazak preko
okeana je postao, nita drugo do rutinska stvar. Jednostavnim podizanjem telefona
mogue je razgovarati s nekim na drugoj strani globusa. Svi smo svjedoci nevjerovatnih
stvari brzog putovanja i telekomunikacija izmeu udaljenih taaka na zemlji. Zemlja nije
samo mala nego i pokretna. Ukoliko bi Vi i ja uzeli poziciju van mlijene galaksije, vidjeli
bi da je zemlja na galaksijinoj vanjskoj granici. Mlijeni put je vuen od mnogo veih
galaksija. Ova izolirana lokacija moe pomoi u objanjenju zato Zemlja ima samo par
kontakata sa vanzemaljskim civilizacijama, ukoliko one postoje? Zemlja se nalazi na
udaljenom kraju male galaksije. Uprkos njenoj izolaciji, Zemlja je lijepa i naseljena.
U vrijeme dok ovo piem, broji preko pet milijardi stanovnika. Dodamo li toj cifri sve
druge velike sisare spoznaemo da su zemlja i vode na planeti Zemlji naseljene
bezbrojnom populacijom inteligentnih bia. Kakav tip ivotinja su ljudska bia? Student
biologije bi vam brzo odgovorio da su ljudi ivotinjska vrsta poznata kao homo
sapiens. Rije homo dolazi od latinske rijei ovjek a sapiens dolazi od rijei biti mudar
ili osjeajan. Dakle, sloenica homo-sapiens ukazuje na bie koje posjeduje mudrost i
senzibiltet. Veina homo-sapiensa ive u skladu sa ovim objanjenjem dok mali broj
oigledno je, to ne ini. Kada razmatramo ljudsko bie da li se susreemo sa jednom od
ivotinja? Zakljuujemo da to nije tako. Ukazuje se da smo suoeni sa neim mnogo
bitnijim, spiritualnim ili duhovnim biem. Neke religije smatraju kroz milenijum, da su
ljudska tijela iste lutke stvorene od duhovnih bia, esto pratei ove doktrine
reinkarnacijom i drugim ivotom.
U hrianskoj religiji rije dua je dugo koritena da opie spiritualni entitet koji
preivljava smrt fizikog tijela. Neki ljudi tvrde da je drevna mudrost o duhu nekada
postojala. Ukoliko je to istina, ona je zapostavljena mnogim lanim idejama, neobinim,
mistinim ubjeenjima i praksama, simbolima i grenim naunim uenjima. Kao rezultat,
predmet duha je danas gotovo nepoznanica. Povrh svega mnogi stipendisti trenirani po
zapadnim naunikim metodama odbijaju ideju due u potpunosti jer duh ne mogu
staviti pod mikroskop i pratiti ta se dogaa, niti mu postaviti elektrode i dati elektro-ok.
Kao dobra srea neki proboji na ovu temu su uinjeni u posljednjim dekadama. Dokaz da
je svaka osoba jedinstveno bie je zbilja jak. Skupljeni su mnogi zapisi o ljudima koji su
dostigli tzv. kliniku smrt tokom ovih dogaaja, a i mnogi ljudi su osjetili naputanje
svojih tijela, pogotovo kada bi se tijela pribliila smrti. Neki psihijatri raspravljaju o ovom
fenomenu kao nitavnom, kao samozatitnoj iluziji uma. Nije toliko jednostavno ogroman
broj rtava klinike smrti ubjediti da su vidjeli svoja tijela iz druge perspektive. Oni
odravaju potpunu samosvjesnost i lini identitet iako su njihova tijela nesvjesna.
U svjetlu takvih zadubina, nije iznenaujue da pojedine religije, poput budizma, vjeruju
da su ljudi besmrtna spiritualna bia koja su zatoena u tijelima tokom ivota. Budisti
zakljuuju da je ovo uzrokovano, barem djelomino, duhovnom spregom sa fizikim
univerzumom. U snanom kontrastu ka psihijatriskoj teoriji, budisti ue da je u odvajanju
duhovnog djela od fizikog najzdravije stanje ljudskog bia, pa time budisti pokuavaju
da uspostave takav vid odvajanja bez doivljavanja paenja kroz fizike traume ili smrt.
Ukratko o interesantnom lanku pod naslovom Tipologija iskustava u klinikoj smrti
kod Dr. Brusa Grejsona.
Ovaj lanak je napisan u avgustu 1985g. i izdat u Amerikom urnalu za psihijatriju. Dr,
Grejson predstavlja statistiki proboj razliitih tipova - fenomena klinike smrti i
zakljuuje; Individue govore o ova tri tipa iskustava i injenica je da se oni ne razlikuju u

bitnom na demografskom podruju. Dr. Grejson nije pekulisao ta uzrokuje ova

iskustva, ali je naglasio ubjeenje da spiritualno bie moe funkcionisati poput tijela, ili
bolje, van tijela, nego dok je u njemu.
Definicija spiritualnog bia koju dijeli nekoliko religija je i najpriihvatljivija; Spiritualno
bie je entitet koji posjeduje svjesnost, kreativnost i identitet. Nije sadrano od materije
ili neke druge supstance iz fizikog univerzuma; Izgleda da je zapravo jedna besmrtna
jedinica svjesnosti koja nemoe nestati, ali moe biti zarobljena u fiziku tvar.
Spiritualno bie je u potpunosti sposobno samospoznaji. Moderni trend ja naravno
posmatranje mozga kao centra svjesnosti i identiteta. Naunici su uspjeli da uz pomo
elektronike stimuliu specifine djelove mozga, a kao proizvod postignut je psihiki
uticaj na mnoge ljudske emocije. Ovo, naravno, pokazuje da mozak nije nita vie do
sofisticirana tastatura koja je sposobna da bude aktivirana od raznih vanjskih sila, kao
to je ovaj eksperiment sa elektrodama pokazao, a ak i od strane spiritusalnog bia i
energije kojom ono zrai.
Sprega izmeu spiritualnog entiteta i tjelesnog centralnog nervog sistema je toliko jaka,
da promjena u jednom od njih esto moe uticati na ponaanje druge. Iz svega stvaramo
sliku koja ukazuje da su ljudska bia spiritualni entiteti koja uivaju odreen stepen
spiritualne besmrtnosti, ali koja esto toga nisu svjesna dok se neoekivano odvajanje
ne desi. Tokom ivota, spiritualno bie tei da se prilagodi uticajima fizikog tjela. Smrt,
po ovoj analizi, je nita drugo do spiritualno naputanje tijela tokom intezivne fizike, a
ponekad i mentalne povrede. Kakve veze sve ovo ima sa ratovanjem ? Gotovo u svemu,
kao to emo vidjeti.
To nas dovodi do treeg i kljunog djela naeg istraivanja NLO-a. Postoji nekoliko tema
danas koje su pune lanih informacija i prevara, poput leteih tanjira. Mnogi ljudi koji
pokuavaju da istrauju ovu temu se vrte u krug, i zasuti su nepotovanjem od malog
broja ljudi koji, zarad leteih momenata, uitaka, ili sa namjerom da opstruiu,
ispunjavaju svojim lanim izvjetajima, objanjenjima i dokazima, gotovo sve. Dovoljno
je rei da se iza svega kriju dokazi o vanzemaljskim posjetama zemlji, tako da se NLO
pojavljuje kao jedna od najveih realnosti koja se ikada suprostavila ljudskoj rasi. I dalje
razmiljajui o ovom stavu krenimo malo dublje u temu.
NLO; ISTINA ILI FIKCIJA?
NLO-i: Ko su oni i odakle dolaze?
Konkretno govorei, termin neidentifikovanih letei objekat-NLO, odgovara bilo kom
vazdunom objektu koji nemoe biti identifikovan kao napravljen od strane ovjeka, ili
kao bilo koji prirodni fenomen. Sam termin namee zagonetku. U svakodnevici, NLO se
esto koristi kao rije za bilo koji objekat, koji bi mogao biti svemirska letilica iz
vanzemaljske civilizacije.
Frazu NLO stvorio je kapetan Amerike avijacije Edvard J. Rupelt. Kapetan Rupelt je za
avijaciju vodio istragu o fenomenu iz 1951 g. Prije Rupelta, NLO-e su obino nazivali
leteim tanjirima, jer su mnogi svjedoci opisivali ove objekte kao diskolike. Letei tanjiri
su brzo postali imaginaran termin zbog skepticizma izraenog od mnogih dnevnih novina
i magazina. NLO je koriten od strane kapetana Rupelta kako bi se prenepregao gubitak
potovanja prema ovoj studiji Amerike avijacije. NLO je takoe prikladniji termin, jer
nisu svi NLO-i tanjirastog oblika.
O hiljadama NLO-a je izvjetavano svake godine, uglavnom policiji, novinarima ili
istraivakim grupama. Ipak je ovo samo dio od totalnog broja vienja NLO-a, jer jedan
dio svjedoka to nikada nikome nije rekao. Ugrubo za od 90-95% svih prijavljenih vienja
NLO-a, dokazano je da su napravljeni od strane ovjeka ili su do tada neprepoznat
prirodni fenomen. Oko 1,5 2% su lane prijave, esto praene falsifikovanim

fotografijama. I ako je ovo mali procenat od ukupnog broja izvjetaja o NLO-u, time se
stvaraju prilino veliki problemi, jer u sutini odgovaraju za omalovaavanje za veinu
ozbiljnih studija o NLO-u. to je prevara ubjedljivija, to e biti vie tete. Ostatak od 38,5% su oni za koje se smatra da su letilice ne-ljudskog porjekla. Veina istraivaa ovu
grupu svrstavaju u poslednju.
NLO je tokom dvadesetog vjeka rjetko pominjan u mas-medijima prije 1947 g. pa time
neki ljudi pretpostavljaju da NLO mora biti relativno moderan fenomen. Stanje je sasvim
suprotno. O NLO-u je izvjetavano tokom hiljada godina u svim djelovima svjeta. Npr,
pisac Julije Obsekvens govori sledee u svojoj knjizi iz 216 godine prije Hrista.
(Prodigorium liber...) Stvari poput brodova su viene nad Italijanskim nebom.... ( At
Arpi...) U Italiji okrugli tit je vien na nebu... ( at Capua...) Nebo je bilo svo u vatri, i na
njemu se vidjela figura poput broda. U prvom vjeku nove ere, poznati rimljanin Ciceron je
zabiljeio; Nou je sunce praeno glasnim zvukovima i vieno je na nonom nebu. Nebo
se otvorilo i otkrilo neobine sfere.
NLO je postao nevolja osmog i devetog vjeka, tako da je vladar Francuske izdao Zakon
kojim se zabranjuje izazivanje oluja. U jednoj od epizoda prikazano je da su ovi nebeski
brodovi doli na zemlju kako bi posijali smrt na bjesnu masu, a takoe su optuivali
navedene brodove za unitavanje sjetve. NLO ne samo da je vian, nego je i oboavan
kroz istoriju. Religiozni ljudi drevne Mezopotamije, Egipta i Amerike su oboavali
ljudolike bogove sa nebesa. Za Mnoge od tih bogova se govorilo da lete u brodovima
i globusima. Drevne tvrdnje ovog vida su dananja osnova za teoriju drevnih astronauta,
koja govori da je svemirska rasa nekad davno posjetila zemlju i bila umjeana u stvari na
njoj. Neki NLO istraivai su ak otili dalje, istiui da je ta svemirska rasa ili stvorila ili
osvojila ljudsko drutvo prije mnogo hiljada godina i da od tada prati sva dogaanja na
zemlji.
Za mnoge je ovakva teorija samo stvar naune fantastike, ali kako bilo, ideja je proizvela
mnoge akademske debate meu istoriarima kroz gotovo itav vjek; Ko su drevne
civilizacije starog i novog svjeta, locirane na suprotnim stranama zemlje, i kako su
funcionisale na tako slian nain? Zato su ljudi iz ovih dalekih civilizacija razvili tako
slina vjerska ubjeenja? Jedan od pogleda je, da je zemlja bila ledeni most koji je
nekada spajao prostor izmeu Sibira i Aljaske, kojima su ljudi iz starog svjeta migrirali u
novi. Neke nove tvrdnje na bazi arheolokih dokaza govore da su drevni Feniani plovili
preko Atlanskog okeana. Veliki broj drevnih NLO vienja i neobinih prirodnih fenomena
iz kasnog vremena prije Hrista i rane nove ere se mogu pronai u knjizi Herolda Wilkinsa;
Letei tanjiri u napadu.
Bez obzira na avangardan naslov, knjiga gos. Wilkinsa je jedna od vrijednijih tiva i jedna
od najranijih knjiga u modernoj NLO eri. Takoe se izvrsana kolekcija prastarih NLO
izvjetaja moe pronai i u ak Waliovoj ; Paso za Magoniju ( Passport to Magonia).
Neki naunici zakljuuju da su feniani posudili mnoge stvari od Egipatske civilizacije i
prenijeli ih u novi svijet. Jo jedna hipoteza je da su drevni Egipani plovili preko okeana.
I bez obzira na dokaze koji bi odrali sve navedene mogunosti, ni jedna od navedenih
teorija se ne slae u potpunosti sa poznatim injenicama. To nas vodi ka etvrtoj teoriji,
razvijenoj 1910g, od strane Oksfordskog profesora i lauerata za nobelovu nagradu,
Fredrika Srodija; Neka od uvjerenja i legendi koje su nam prenesene iz prolodti su toliko
vrsto usaena, da se osjeamo slobodnim da ih smatramo starim gotovo kao samo
ovjeanstvo. Kako bilo, na iskuenju smo da istraujemo kako je dolo do injenice da
ova poznata uvjerenja i legende imaju toliko slinosti, i dali ta slinost ukazuje na
postojanje drevne, potpuno nepoznate civilizacije iz koje je sve nastalo.
Kada se ovakav stav razmatra, mnogi pomiljaju na nestanak tla, poput legendarno
izgubljenih kontinenata Atlantide i Lemurije. Prof. Sody kako bilo, prilazi i kroz jedan
drugi pristup i pekulie da su vanzemaljska drutva umjeana u zemaljsku istoriju. Dr.

Sody se naslanja na arlsa Hoj Forta ( 1867-1923). arls Fort je jedan od najranijih pisaca
dvadesetog vjeka koji je ozbiljno naglasio da su vanzemaljci umjeani u stvari na zemlji.
Fort je se izdravao od malog nasljedstva i proveo je mnoge godine svog ivota
skupljajui izvjetaje o neobinim fenomenima iz naunih urnala, novina i magazina.
Prie koje je skupio sastoje se od neobinih kretnjih od svjetlosti na nebu i drugih pojava
koje nisu imale konvencionalno nauno objanjenje. Njegove prve dvije knjige, Knjiga
prokletih iz 1919 i Nova zemlja iz 1923, sadre veliki broj NLO vienja i slinih
fenomena u 19 i ranom 20-tom vjeku. Fort zakljuuje da je zemaljsko nebo bilo domain
velikog broja vanzemaljskih letilica, koje on naziva Super konstrukcije.
Fort je razvio teorije iz svog istraivanja od kojih su mnoge opstale i provokativne su ak
i danas. U knjizi prokletih, napisao je; Mislim da smo imovina.
Zapravo elim rei da pripadamo nekome; Da je jednom u vremenu, ova planeta bila
niija zemlja
Da su je drugi svjetovi istraili i kolonizovali, i borili se meusobno za posjedstvo nad
njom, ali da je i sad posjedovana od neega; Da neto posjeduje ovu planetu-to je sve
druge uplailo. Fort je zakljuio da ljudska rasa nema prevelik status u odnosu sa
planetinim vanzemaljskim vlasnicima. On upuuje zagonetku zato oni ( vlasnici
planete) nikad ne dolaze i donio filozofski stav; Dali bi mi, ukoliko bi edukovali i
sofisticirali svinje i drugu stoku? Dali bi bilo mudro uspostaviti diplomatski odnos sa
trenutno funkcionalnim stanjem, koje je zadovoljeno sitnim dostignuima? Fort je
vjerovao u direktan uticaj vlasnika planete na ljudska bia;
Mislim da smo, nakon svega, korisni da se u postojeim uslovima ipak prilagoavamo
neemu to ima legalno pravo na nas, ostvareno silom ili na drugi nain, za koje smo
primitivni, za koje je sve ovo bilo poznato vjekovima, odreenim nad ovom planetom,
kultu ili redu, koji nas usmjerava prema instrukcijama primljenim, od nekud, zbog naeg
misterioznog neznanja. U svetlijem smislu Fort je mislio da je zemlja imala ivopisniju i
raznobojniju praistoriju: Ali prihvatam da su u prolosti, pre nego to je uspostavljeno
vlasnitvo, naseljenici velikog broja svetova, pali ovde, skoili, dolebdeli, doplovili,
doleteli, dovezli se dohodali ovde, to se mene tie, bili su dovueni ovde, gurnuti, doli
su pojedinano ili u ogromnom broju; poseivali povremeno, poseivali periodino zbog
lova, trgovine, obnavljanja harema, rudarenja; nisu mogli ostati ovde, ustanovili su
kolonije ovde, izgubili su se ovde; veoma napredni ljudi, ili bia i primitivni ljudi ili ta
god da su bili: beli, crni, uti
Da bi neko shvatio kako se sve ovo odnosi na ljudske uslove danas, Fort nije ponudio
odgovor, samo formulu: Svinje, guske i telad. Prvo otkri da ih poseduju. Zatim otkri
znaaj toga.
Fort je sigurno izrazio neke izazovne ideje. One su objavljene u vreme kada su dvokrilni
avioni i diriabli vladali nebom. Istoriski let preko Atlantika Charles Lindberg je uinio
osam godina kasnije.
Fort je okupio malu i odanu grupu sledbenika u svoje vreme. Tek treinu veka kasnije ta
grupa je uestvovala u iznenadnoj ekspanziji radova za koje se sumnjalo da su bili pod
uticajem vanzemaljskog drutva. Ovo iznenadno interesovanje je izazvalo esto vianje
NLO-a krajem 1940-tih i 50-tih. Jedna od prvih knjiga tog perioda koja obrauje stara
vianja NLO je Letei tanjiri koji se napadaju od Harold T. Wilkins-a. Knjiga je izdata je
1954. Citadel tamparija iz Njujorka. Citadel je tampala jo mnogo knjiga, ukljuujui
NLO i Biblija (1956) od Morris K. Jessup-a. Njegova knjiga je predlagala da su mnogi
bibliski dogaaji delo svemirski stare rase a ne Boga.
Mnogi pasusi iz biblije su citirani da bi podrali ovu teoriju. Sline knjige sa slinim
naslovima su usledile, kao to su Letei tanjiri u Bibliji (1967) od Virginia F. Brasington

i Biblija i letei tanjiri (1967) od Barry H. Downing-a. Sa druge strane Atlantika mnogi
evropski pisci su davali bitan doprinos ovom anru. Francuski tim, Louis Pauwels i
Jacques Bergier, je napisao intrigantan bestseler, Jutro Magova, koji je izdat u Americi
ranih 1960-tih. Erich von Daniken iz vajcarske je takoe pisao o prastarim astronautima
tokom 1950-tih i 60-tih, a veliku slavu je stekao ranih 70-tih izdavanjem meunarodnog
bestselera na temu: Koije Bogova? Veliki uspeh njegove knjige je izazvao poplavu
slinih knjiga i filmova 70-tih i poetkom 80-tih donosei ideju o davnim astronautima u
centar panje miliona.
Saznanje o vanzemaljskim intervencijama u ljudskim dogaajima se tolerie kada se
izrazi kao delo naune fantastike ali vrlo slabo kada se predstavlja kao injenica. To je
razumljivo. I sama ideja o tome uini da se ovek zacrveni zbog svega to su nas uili.
Vekovma je postojala navika da mislimo o naoj planeti i ljudskoj rasi kao izoliranim. Pre
mnogo vekova ljudi su ak mislili da su sredite svemira i da se sunce i zvezde okreu
oko nas. Bila je to laskava misao ali naalost netana. U danima inkvizicije ovek je
mogao nastradati ako izazove ovu ideju. Jedini vanzemaljci u koje su ljudi smeli da
veruju su bili krilati aneli u belim odorama koje je Jehova poslao sa neba. Iako se nauka
dosta udaljila od takvih pogleda, koncepti postojanja u kojima je ovek u centru su i dalje
iznenaujue jaki.
Neki vrlo ubedljivi argumenti su unapreeni da poreknu dokaze da je jedno ili vie
vanzemaljskih drutava poseivalo zemlju. Na neke od tih argumenata se vredi osvrnuti:
Nije dokazano da postoji drugi intaligentni oblik ivota osim ljudskog drugde u svemiru.
Na prvi pogled ovo se dojmi tanim. Meutim, potreban je samo pogled na samu zemlju
da se otkriju drugi intaligentni oblici ivota. Studije o delfinima i drugim velikim vodenim
sisarima su otkrile visoku intaligenciju kod mnogih od njih. Analize ostalih sisara su
pokazale mnogo vii stepen intaligencije nego to se verovalo. Ovo otkriva da postoje
mnoga intaligentna i polu-intaligentna bia u svemiru oko nas; mi delimo planetu sa
njima. injenica da ona uspevaju zajedno na ovoj jednoj maloj planeti je odlian
pokazatelj da druga intaligentna stvorenja mogu postojati drugde uz odgovarajue
uslove.
Nije bilo ni jednog NLO vianja koje ne bi moglo da se objasni kao prirodan ili ljudski
fenomen. Stoga, svaki NLO mora biti takav fenomen.
Ovaj argument koristi lou logiku. Mogue je objasniti skoro sve kao neto.
Predpostavljam da bi neko mogao da objasni sunce kao bilione svitaca u gigantskoj
staklenoj kugli. Ovo objanjenje meutim ne odgovara dokazima tako dobro kao teorija
da je sunce ogromna masa kompresovanog hidrogena koji prolazi kroz proces atomske
fuzije.
Mnogim vienjima NLO daje se prozaino objanjenje zbog ignorisanja dokaza koji jasno
otkrivaju da oni nisu zemaljski fenomen. Ako je neko dovoljno selektivan u biranju kojim
dokazima i svedoenjima e verovati, onda on moe izmisliti dosta objanjenja da
odgovaraju vianju NLO. Trik je nai najbolje objanjenje koje e odgovarati istini i
injenicama. U mnogim primerima, istina i injenice ukazuju da je NLO zaista najbolje
objanjen kao prirodni fenomen. U drugim sluajevima, najbolje objanjenje je da je NLO
najverovatnije intaligentno navoena letelica neljudskog porekla. Mnoga vianja NLO
odgovaraju ovoj drugoj kategoriji. Nije bilo vrstih dokaza o NLO ili starim
astonautima.
Fiziki objekti predstavljaju vrst dokaz. U NLO-logiji vrst dokaz bi bio pali letei
tanjir ili telo vanzemaljskog pilota. Raspravljalo se o tome da ako svemirke letelice lete
zemaljskim nebom ve hiljadama godina dosad bi trebali da imamo neki vrst dokaz.
Ostavljajui sa strane optube i dokaza da neke vlade imaju jednu ili dve skrivene
svemirske letelice, logino je da ne moemo oekivati da naemo mnogo vanzemaljskih

artifakata. Da bih to objasnio napraviu poreenje izmeu NLO-a i modernih

komercijalnih aviona.
Milioni komercijalnih aviona poleti sa amerikih aerodroma svake godine. Uprkos ovako
velikom broju jako malo ljudi e naii na ostatke aviona ili telo pilota jer vrlo mali
procenat letova zavri katastrofom. Isto tako mali broj ljudi e naii na instrumente ili
otpatke koji su baeni iz aviona, zato to su letelice kompaktne i retko navigatori bacaju
delove kroz prozor kokpita. Da nije injenice da veina nas moe videti ili leteti avionom,
bilo bi jako malo vrstih dokaza njihovog postojanja pogotovu ako bi se proizvodili u
udaljenim oblastima i leteli samo od i do istih. Hajde ovo da prevedemo u matematiku
formulu.
Zasnovano na statistici Federalne Avijacijske Administracije (FAA) jedan od milion
aviona doivi teku nesreu kao to je pad, prinudno sletanje van aerodroma ili gubitak
vanog dela aviona. *Za bolji pregled NLO sluajeva preporuujem N.L.O. Enciklopediju
od Margaret Sachs. Ovaj zadivljujui rekord sugurnosti ini letenje jednim od
najsigurnijh naina prevoza danas. Pretpostavimo da prijavljene svemirse letelice imaju
potpuno istu statistiku sigurnosti kao FAA ni bolju ni loiju. I recimo da 2000 leteih
tanjira preleti zemlju svake godine. To znai pet i po letova dnevno. Pretpostaviemo da
je svaki hipotetiki let na maloj visini, tako da ako se desi nesrea, deo moe da stigne
do Zemlje a ne izgori u atmosferi. Kada uzmemo u obzir sve navedeno dolazimo do
raunice da bi se letei tanjir sruio ili izgubio deo jednom u pet vekova! To bi znailo
svega 12 padova od svanua oveanstva! Ako prepolovimo faktor sigurnosti i
udvostuimo broj letova, ili ostavimo isti faktor sigurnosti a broj letova poveamo na
8000 (22 na dan) to bi i dalje bio jedan pad na svakih 125 godina!
Moemo sa sigurnou zakljuiti da iako su svemirske letelice letele naim nebom
milenijumima ne moemo oekivati da naemo mnogo olupina ili delova. Najbolji dokaz o
poseti vanzemaljaca koji moemo pribaviti je svedoenje oevidaca a to je ba ono to
mi imamo. Uprkos ovim pesimistinim statistikama, nekoliko retkih padova NLO je
prijavljeno. Fragmenti od navodno eksplodiranih NLO letelica su naeni i ozvanieni.
Jedan takav deo je prijavljen od strane brazilskog kolumniste koji je rekao da je predmet
naao ribar blizu obale Brazila 1957. Fragment je Omni magazi poslao na Masausetski
Institut Tehnologije (MIT) na analizu. Ispostavilo se da je deo od istog magnezijuma.
Analitiari su nagaali da je komad mogao biti deo ekspodirane letelice ili satelita koji je
pao. Zato to je komad mogao biti proizveden na zemlji, test se smatrao nepotpunim.
Ako su NLO vanzemaljske letelice trebalo bi da dosada postoji jedna neraspravljiva
fotografija. Bilo ta moe biti raspravljivo. Dovoljno je da neko otvori usta i izgovori par
rei da rasprava pone. Postojanje rasprave stoga ne moe porei realnost stvari.
Rasprava jednostavno znai da je neko reio da zapone svau, iz dobrih ili loih
razloga.
Istina je da se istraivai susreu sa nedostatkom pristojnih NLO fotografija. Dostupni
snimci NLO su uglavno dvojaki: ili mutni i nepotpuni (mogli bi biti snimci bilo ega) ili
prevarantski. Kada se ista, jasna fotografija leteeg tanjira pojavi uglavnom se ispostavi
da je nametaljka. Ovo se deava toliko esto da istraiva moe raunati da e se
dobra slika leteeg tanjira na kraju ispostaviti loom. Danas je to naroito tano zbog
napredne tehnologije koja moe neke trikove na fotografijama uiniti neuoljivim.Ovo i
dalje ostavlja pitanje: zato je tako malo dokaznih fotografija dostupno?
Kao to je zabeleeno ranije, samo mali procenat vienih NLO je originalan u odnosu na
broj prijavljenih. Veina ovih letelica je viena nou. Veina bliskih susreta se desi u
ruralnim nekomercijalnim oblastima gde malo ljudi nosi fotoaparat. Ve slaba ansa da
se napravi dobar snimak je oslabljena injenicom da veliki broj imalaca kamere, ak i
posveenika fotografiji, ne nosi uvek aparat sa sobom. U svakom momentu sigurno
manje od jedne osobe od 10000 nosi aparat. NLO to ne nadoknauje redovnim

pojavljivanjem iznad mesta za odmor gde fotoaparati kljocaju. Ukljuujui ove faktore
moemo oekivati da e dobra, originalna fotografija vanzemaljskog broda biti veoma
retka. Prisetite se takoe da je rasprostranjeno posedovanje kamere poelo tek pre par
decenija. Sve ovo ne govori da nema istih, originalnh fotografija vanzemaljskih letelica.
Nekoliko postoji, i one mogu biti naene u raznim knjigama koje su napisali ugledni NLO
israivai.
Svedoenje oevidaca u NLO sluajevima je uglavnom nepouzdano.
Takvo svedoenje je stoga nedovoljan dokaz o vanzemaljskim posetama. Moda
najuticajniji NLO kritiar, Philip Klass, koji je nazvan erlok Holms NLO-logije zbog
svog neiscrpnog istraivanja, je dobio nagradu Pisci Avijacija/Svemir, za najbolju
knjigu o svemiru NLO Objanjen 1974. U toj nagraenoj knjizi, gdin. Klass je razvio
nekoliko principa. Prvi je bio:
NLO-logijski princip #1: Iskrene i intaligentne osobe koje su iznenada izloene jarkom,
neoekivanom dogaaju, naroito ako on ukljuuje nepoznati objekat, mogu biti veoma
netani u pokuaju da precizno opiu ta su videli. Ovaj princip je ponekad taan. To je
demonstrirala NLO studija sprovedena izmeu 1966 i 1968, koju je sponzorisala vlada
U.S., pod vostvom Edward U. Condon-a. Njeni objavljeni nalazi, esto nazivani Condon
izvetaj, su osnova u NLO literaturi.
U jednom poglavlju Condon Izvetaja odbor je raspravljao ta se desilo kada je ruska
svemirska letelica, Zond IV, pokvarena poela da ulazi u atmosferu 3. marta 1968. Kako je
letelica pala kroz atmosferu i izgorela stvorila je spektakularan prizor za ljude na zemlji.
Oevidci su doiveli zapaljene odpatke kao velianstvenu povorku uarenih objekata koji
iza sebe ostavljaju narandasto-zlatan rep. Zbog velike visine bilo je nemogue sa zemlje
odrediti ta su ti objekti. Bilo je jedino mogue videti ih kao blistave i odvojene take. (Za
savet o autentinosti odreenih NLO slika preporuujem kontaktiranje MUFON-a, 103
Oldtowne Road, Seguin, Texas, 78155-4099, USA) Odpatci Zond IV su stvorili utisak
meteorske kie. Posle sakupljanja svedoenja oevidaca otkriveno je da su neki ljudi
videli vie nego to se zaista desilo. Da su neka pogrena svedoenja uzata u obzir, a
neki ljudi bi mogli da zakljue da je Zond IV otpad bila zaista intaligentno kontrolisana
vanzemaljska letelica. Na primer, 5 oevidaca je reklo da su svetla bila deo letelice oblika
rakete ili cigarete: uobiajeno opisivanje NLO. Tri oevidca su videla objekat sa
prozorima. Jedan je tvrdio da je objekat izveo vertikalno sputanje. Zbog ovih
oiglednih greaka, Gdin. Klass i drugi su razumljivo obeleili svaki NLO oblika cigare
sa prozorima kao meteor. Odbor Condon je naveo svedoenje pada Zond IV kao
primer zato su svedoenja oevidaca neadekvatna da se utvrdi da je NLO vanzemaljska
letelica. Sluaj zatvoren? Ne ba.
U svom NLO-logijskom principu #1 citiranom iznad, Gdin. Klass izjavljuje da oevidci
mogu biti veoma netani u pokuaju da precizno opiu ta su videli. Veoma bitno, on nije
rekao da su oevidci uglavnom netani. Ova razlika postaje vana u daljem itanju
Condon izvetaja. Condon odbor je otkrio da je najmanje pola Zond IV oevidaca dalo
tane i neiskrivljene izjave o dogaaju. Vienja letelice oblika cigare sa prozorima su
bila u manjini. Iz tanih izjava paljiv NLO istraiva bi mogao da eliminie netane opise
i tano identifikuje pad Zond IV kao otpad ili meteorski fenomen. Odbor je takoe
analizirao talas NLO prijava koji su izazvali studenti, putajui 4 balona sa toplim
vazduhom u no. Baloni su napravljeni od crnih plastinih kesa; topli vazduh su stvarale
roendanske sveice privrene ispod. Odbor je analizirao svedoenje 14 oevidaca
koji nisu znali kakvi su to letei objekti. Sa vrlo malom razlikom meu njima, svih 14
posmatraa su dali taan opis onoga to su mogli da vide. Odbor je zakljuio:
U zakljuku, imamo broj izjava koje su vrlo sline jedna drugoj a razlike koje se pojavljuju
nisu vee od oekivanih s obzirom na situaciju i vienje posmatraa.

Ovo demonstrira neto veoma vano to moemo da izrazimo kao na NLO-logijski

princip: Iskrene i intaligentne osobe koje su iznenada izloene kratkom, neoekivanom
dogaaju koji ukljuuje nepoznati objekat, e u veini sluajeva, biti tane u pokuaju da
tano opiu ta su videle. Zato svedoenja oevidaca mogu biti prihvatljiva na sudovima
da osude ili oslobode ak i u sluaju nedostatka vrstog fizikog dokaza. Svedoenje
oevidca je savreno vaea i korisna forma dokaza. Sateliti vrhunske tehnologije su
upereni ka nebu da bi uhvatili vanzemaljsku komunikaciju. Do sada takve komunikacije
nisu uhvaene. Ovo je jo jedan dokaz da nema intaligentnog ivota u blizini.
Uprkos skepticizmu u mnogim akademskim krugovima o posetama vanzemaljaca,
nekoliko dobro finansiranih pokuaja je uinjeno da se detektuju signali svemirskih
civilizacija kroz upotrebu osetljivih radio antena uperenih ka nebu. injenica da ovim
naporima nisu uspeli da se detektuju intaligentni signali, sagledana je kao dodatni dokaz
da nema vanzemaljskih civilizacija u blizini. Problem sa takvim zakljuivanjem je da radio
antene imaju mnoga ogranienja. One jedino mogu da hvataju radio talase. Postoje
mnoge druge stanice na elektromagnetnom spektru koje mogu da nose komunikacione
signale, kao na primer mikrotalasi. Ko moe da kae da bi vanzemaljsko drutvo, ako
postoji, koristilo ba radio talase za komunikaciju? Mi ak i ne znamo ta se nalazi iza
poznatih krajeva elektromagnetnog spektra. Kako moemo biti sigurni da nepostoje
talasne duine, u jednoj od dve neobeleene regije, koje su mnogo naprednije za
komunikaciju od onoga to smo mi pronali do sada? Neuspeh radio antena da uhvate
intaligentne signale samo nam govori da niko u dometu ne koristi elektromagnetne
talasne duine koje one otkrivaju. Ako tako mnogo leteih tanjira poseuje zemlju
zato nisu ee otkriveni na radaru?
Mnoga vianja NLO su potvrena radarom. Ova radarska evidencija se obino odbacuje
od strane kritiara kao operaterske greke, kvar radara ili pogrena oitavanja izazvana
prirodnim fenomenima. Bilo bi jo vie radarskih evidencija da operateri nisu trenirani da
zanemare veinu anomalija zato to veliki broj stvari moe da izazove loe oitavanje.
Lani radarski signali mogu biti proizvedeni irokim brojem razliitih fenomena od jata
ptica do loih vremenskih uslova. Operateri su ueni da se fokusiraju na oitavanja koja
ukazuju na objekte koje oni prate, uglavnom ljudske letelice. Ako neto neobino iskoi
na ekranu i nestane uglavnom e biti zanemareno. Zbog toga mnogi radarski NLO-i
prou neprijavljeni.
Elektromagnetni spektar je raspon talasnih duina po kojima razliite forme svetla
mogu putovati. Na jednom kraju poznatog spektra su radio talasi koji imaju duge talasne
duine. ( Da, radio talasi su ustvari svetlosni talasi. Oni postaju zvuk kada ih prijemnik
prevede.) Na drugom kraju spektra su gama zraci koji imaju kratke talasne duine.
Raspon svetla koji moemo videti golim okom je ogranien na veoma mali deo spektra.
Izumljeni su instrumenti da hvataju i prenose druge talasne duine kao to su infracrveni,
x-zraci i mikro talasi. Radarska detekcija NLO-a je dalje smanjena napretkom u
tehnologiji. Mnogi moderni radari automatski odbacuju pogrena oitavanja tako da se i
ne pojave na ekranu. Ovo ini operaterov posao lakim po cenu eliminisanja NLO
detekcije.
Gdin. Klass komentarie:
Ironija je da e jedan od nekoliko kriterijuma koji se koristi da otkrije razliku izmeu
prave i lane mete odstraniti potencijalni NLO iako je on prava vanzemaljska
letelica...Mnogo ljudi je pod hipnozom tvrdilo da su bili oteti od strane NLO. Takvo
svedoenje je uglavnom sumnjivo jer ljudi koji nikada nisu bili oteti mogu biti usmereni u
stvaranje realistinih memorija otmice dok su pod hipnozom.
Da se NLO fenomen sastoji samo od povremenih udnih prizora na nebu, moglo bi biti
lako odbaciti. Meutim, mnogo ljudi je prijavilo otmicu od strane NLO. Iskustva su
uglavnom veoma slina: rtva vidi NLO (uglavnom nou i u ruralnoj oblasti); ona je

paralisana i ukrcana na brod; doivela je fiziki pregled koji traje sat ili dva od strane
vanzemaljaca; zatim je putena. Mnoge rtve se neseaju doivljaja posle. Tipina rtva
bi samo videla NLO a onda iznenada otkrila da su prola dva sata i da se nesea ta se
dogodilo tokom tog vremena.
Istaivai uglavnom probijaju amneziju hipnozom. Izgleda da je amnezija, koju je doivelo
mnogo otetih, namerno izazvana od strane NLO kao metod ouvanja anonimnosti
vanzemaljaca. Takvo mentalno stanje moe zaista biti izvedeno. Tokom svojih
nepopularnih i veoma publicizovanih eksperimenata kontrole uma CIA je razvila
uspenu tehniku da potisne memoriju i izazove amneziju. Paljivim radom potisnuta
memorija moe da se povrati. Kao to emo videti kasnije, mentalno poigravanje sa
ljudsim rtvama je bila esta aktivnost povezivana sa NLO kroz istoriju. Do danas
neverovatan broj svedoenja otetih je sakupljen. Delo je doivelo dosta napada i uvreda
zbog raznih eksperimenata, kao to su oni izvedeni 1977 u bolnici Anhajm (Anaheim
Memorial Hospital) u Kaliforniji. U Anhajmu je otkriveno da osobe koje su navodno imale
malo znanja o NLO mogu biti istrenirane da stvore naizgled realistina seanja na
otmicu pod hipnozom. Ovo otkrie je iskoriteno da se baci sumnja na valjanost svih
svedodbi otetih kada su pod hipnozom.
Anhajm eksperimenti su ustvari promaili temu i ne otkrivaju nita o NLO fenomenu. Oni
samo potvruju ono to znamo o hipnozi. Istina je da se memorija moe iskriviti dok je
osoba pod hipnozom, kao to moe i kad je osoba potpuno svesna. Sa druge strane, vie
puta je demonstrirano da hipnoza moe biti uinkovita u povratku memorije: zavisi od
vetine hipnotizera i mentalnog stanja pacijenta. Hipnotizer moe uveriti osobu koja
nikad nije bila u vozu da se sea vonje, ali da li to znai da je svaka osoba koja je bila
hipnotisana i sea se da je bila u vozu kriva za izmiljanje? Naravno da ne. Moramo
priznati da postoje originalni problemi sa hipnozom. Poto je hipnotizirani u
polusvesnom stanju moe biti pod veim utiskom nego normalno. Iz ovog razloga
ameriki sudovi ne priznaju svedoenja dobijena pod hipnozom kao dokaz. Druga
opasnost od hipnoze je da ako se osoba konstantno tera da se seti vie, ona moe otkriti
da se njen vremenski sled izmeao. Kada se to dogodi osoba e poeti da se sea
dodatnih epizoda koje se nisu ustvari desile tada i kako su zapamene. I pored toga
originalno seanje ostaje validno. Naalost, neki od otetih su hipnotisani vie puta, izvan
svih granica normale. Oni na kraju zavre sa izmeanim seanjima povrh vrlo ispoljenih
seanja na svoju otmicu. Iz ovih i drugih razloga ja se strogo protivim upotrebi hipnoze.
Teko oteeno seanje moe i treba da se povrati dok je pacijent u potpuno svesnom
stanju. Neki doivljaji NLO otmice su povraeni ba na taj nain.
Matematike anse da vanzemaljska rasa otkrije zemlju su daleko od moguih. Nekoliko
matematikih formula je razvijeno kako bi se pokazalo koliko je neverovatno da su zemlju
posetila vanzemaljska drutva. Takve formule su uglavnom zasnovane na teorijama o
evoluciji, broju planeta koje mogu da podre ivot i udaljenosti izmeu planeta i
galaksija. Takve formule su sigurno zanimljive ali ih nikada ne treba smatrati dokazanim.
Ako neto postoji, ono postoji. Pokuavati da ono nestane uz pomo matematike
formule nee ga uiniti nita manje stvarnim. Zapamtite da mi ne moemo da vidimo
nikakve vrste planete izvan naeg solarnog sistema a kamoli da utvrdimo da na njima
ima ivota. Ljudska situacija u ovom poloaju moe se uporediti sa kolonijom mrava ija
mo opaanja obuhvata svega nekoliko kilometara kvadratnih. Ako se ta kolonija nalazi u
pustinji, mravi bi mogli da zakljue da je cela zemlja naputena pusto, nesanjajui o
velikom broju metropola samo sto milja dalje. Samo zato to je na solarni sistem ili deo
galaksije pust, to ne znai da je takav sluaj svuda. Drugi deo galaksije bi mogao da vri
od intaligentnog ivota i ne bi bilo anse da mi u ovom udaljenom delu Mlenog puta to
znamo osim da nagaamo teorijama koje su promenljive. Iz ovog razloga nije pametno
zanemariti dokaz o vanzemaljskoj poseti ako se desi. Samo ljudi sa mentalnim
oboljenjima veruju u NLO.

Jedan nesrean metod koji neki NLO kritiari koriste da napadnu dokaze o poseti
vanzemaljaca je sa psiholokom teorijom. Poto je takav kritiar apsolutno siguran da
nije bilo vanzemaljskih brodova na naem nebu on moe pribei korienju lane
psiholoke etikete u naporu da objasni zato e dosta ljudi da prihvati mogunost koju
kritiar odbija. Takve etikete imaju vrlo irok domet, od proste potrebe za religijskom
ispunjenou do ambulatorne izofrenije. Ova neiskrena psihijatrija je naalost postala
veoma moderna poslednjih godina. Ona sakriva stvarnost, da je istraivanje NLO ozbiljno
koliko kliniki toliko i nauno koliko se neko samo moe nadati. Veina NLO istraivaa
su isto normalni i racionalni kao i kritiari koji su brzi u davanju nelaskajuih psiholokih
etiketa. Istinita NLO debata se koncentrie oko originalno naunih, intelektualnih i
istorijskih pitanja a ne emocionalnih. Drugi problem u korienju psiholoke analize za
objanjavanje popularnog i naunog interesovanja za NLO je to se prednosti mogu
promeniti. Uenjak koji brani mogunost posete vanzemaljaca moe lako i netano tvrditi
da oni ljudi koji se dosledno dre samo prozainog objanjenja za vienja NLO su u
svetlu suprotnih dokaza veoma uplaeni neega to ne mogu razumeti.
Kao to moemo videti, psiholoko omalovaavanje je vrlo slaba forma u naunoj debati
ove vrste. Nikom ne ini dobro, etikete su uglavnom netane i zamagljuje prave
probleme. Intaligentni i racionalni ljudi se lako nalaze sa obe strane NLO kontraverse.
NLO teorije su prie koje prave novac a mamac su naivni. Poznata je istina da postoje
dva zloina u naem drutvu: imati novac i nemati novac. Oba se kanjavaju istom
snagom. Jedan od najlakih naina da se diskredituje ideja je da se ukae da je neko
dobio novac jer ju je izrazio. Neki NLO kritiari su napravili aluzije na arlatane iz
prolosti koji su ljudima dali udne ideje i obogatili se na raun naivnih. Te aluzije su
stvorene kao pokuaj da predloe, kako ljudi koji zarauju na NLO knjigama i filmovima
su ukljueni u sline legalne prevare. Molim vas upamtite da novac nema nita sa
validnou ideje. Novac je nepredvieni komoditet koji odlazi zaslunima i nezaslunima
podjednako. aica ljudi je zaista zaradila dobre prihode od knjiga i filmova koji se bave
NLO fenomenom. Broj ljudi koji je to uradio je vrlo mali u odnosu na hiljade uitelja,
predavaa i pisaca koji su plaeni, ponekad pristojno, da objavljuju konvencionalnije
poglede na svet.
ak i kada je jasno da je nekolicina pojedinaca lano prijavila i neiskreno diskreditovala
NLO da bi profitirala, NLO fenomen nije automatski diskreditovan. Stvaranje profita je bio
motiv u skoro svim arenama ljudskog napora da neto postigne od najranijih dana
oveanstva. Ako bi smo odbacili sve emu je neko prikaio motiv zarade malo bi
preostalo od nae kulture. Na sreu, velika veina NLO svedoka i istraivaa, bogatih i
siromanih, je iskrena u onome to govori i radi. Ponaanje NLO se ne poklapa sa naim
miljenjem kakvo bi trebalo da bude ponaanje intaligentnih vanzemaljaca.
NLO je teko prouavati zbog njihovog esto bizarnog i nepredvidljivog ponaanja. NLO
ponaanje izgleda, sa jedne strane, postavlja neka od najveih pitanja o ivotu i
postojanju, dok sa druge strane izgleda kao materijal iz filma Buck Rogers-a. Ovu
dualnost je teko pomiriti a ipak je neizbean deo fenomena. NLO je istodobno pronicljiv
i stran, to emo videti. Ovaj faktor je esto koriten da diskredituje prijave NLO-a. Neki
kritiari primeuju da ako su NLO vanzemaljski brodovi, oni bi sebe prikazali na
prihvatljiviji nain. Zato su, na primer, NLO-i primetno otimali domaice i usaivali im
religiozne poruke ali nikad nisu sleteli na travnjak Bele kue i razgovarali sa
predsednikom U.S.?
U jednoj od svojih knjiga, Philip Klass je ponudio $10,000 nagrade za vrst dokaz
vanzemaljske posete. Da bi se kfalifikovao za nagradu, samo olupina ili drugi dokaz koji
Nacionalna Akademija Nauke Amerike priznaje kao potvrdu vanzemaljske intaligencije
dolazi u obzir; ili da se vanzemaljski posetilac pojavi ispred Glavnog Odbora Ujedinjenih
Nacija ili na nacionalnoj televiziji. injenica da niko nije primio nagradu neki su videli kao
jo jedan dokaz da zemlju ne poseuje vanzemaljsko drutvo. Problemi sa nagrdom od
$10,000 su brzo uoljivi. Ve smo diskutovali kako su male anse pronalaenja

sruenog broda ili velikog komada otpada. ta ako vanzemaljski piloti imaju potrebu
da se pojave na televiziji ili u Ujedinjenim Nacijama koliko koliko i ljudski pilot da se
obrati Savetu impanzi? Mi se moemo nadati da e NLO biti za bolju saradnju ali do tada
NLO fenomen mora biti prouavan po njegovim uslovima a ne po nainu ponaanja koji
bi mi voleli da pokau.
U prolosti nekoliko NLO vienja hvaljenih kao dokaz o vanzemaljskim posetama, od
strane NLO istraivaa, se ispostavilo da su zemaljski fenomeni ili prevare.Takve greke
bi trebale da bace sumnju na sve izjave NLO istraivaa. Poto je NLO fenomen tako
teak za izuavanje, ak i najbolji naunici e neizbeno napraviti pogreku, ponekad
mnogi od njih. Lako je nekome da sakupi te greke i iskoristi ih da diskredituje
celokupan projekat. Ova taktika je esto koriena od strane advokata na sudovima,
dravnika tokom politikih debata i ak naunika ukljuenih u akademske kontraverse.
Drugi problem sa ponudom od $10,000 bio je taj da osoba mora da plati Gdin-u Klass
$100,00 godinje da bi uestvovala. Ovo je spustilo NLO debatu na nivo situacije u kojoj
se nezna ta e biti gde ona ne pripada. Nekoliko ozbiljnih NLO istraivaa je prihvatilo.
Problem sa ovom taktikom je to ne vodi ka istini i moe ak udaljiti od iste. Dobar
primer bi bio Teorija Okrugle Zemlje koju je zastupao Cristopher Columbus u 15. veku.
U doba kada je veina verovala da je svet ravan, Columbus je pripadao pokretu koji je
zastupao stav da je zemlja okrugla ili krukasta. Koliko god je Columbus bio upravu u
vezi ovoga pitanja, bio je u krivu za mnoga druga. Columbus je mislio da e naii na Aziju
kada je preao Atlantik, i pogreno prijavio da je to uinio kada se vratio u paniju.
Danas znamo, naravno, da Columbus nije naao Aziju uopte- on je nabasao na Severno
Ameriki kontinent koji nije ni blizu Azije! Zbog ovoga mi bi smo mogli odbaciti njegov
lani dokaz i proglasiti njegovu Teoriju Okrugle Zemlje prevarom.
Napokon, neke Columbus-ove ideje o zemlji su bile apsurdo netane.
Ovakav tip situacije se javlja esto pogotovo kada je nauka mlada, kao NLO-logija danas.
Lane tvrdnje i pogreni dokazi su esto koriteni da podre fundamentalno zvune
ideje. Ovo ne govori da je svaka nova teorija koja se pojavi validna ili da je lo dokaz
znak dobre teorije. Mnoge se nove teorije ispostave loim. Trik je izvagati sve dokaze i
na tome zasnovati odluku. Radei tako nemojte se iznenaditi neslaganju drugih. Smena
je stvar da dva oveka mogu gledati istu informaciju i doi do razliitog zakljuka.
Izraavanje teorija o posetama vanzemaljaca i starim astronautimaje opasno po
drutvo. Ovaj argument nije vredan dostojanstva u drutvima sa tradicijom otvorene
rasprave i debate. Sloboda izraavanja je jedan od osnova zdrave kulture. Dozvoljava
drutvu i njegovom narodu da se razvija. iroka raznolikost ideja daje ljudima vie
perspektiva iz kojih mogu da biraju. To je bolje nego da su intelektualne opcije
zabranjene. U otvorenom drutvu mnoge nekonvencionalne ideje dou i prou, ali to je
niska cena za ogromnu dobrobit ostavljanja komunikacionih linija otvorenim i
slobodnim.
Ako ima tako puno NLO-a zato nikad nisam video jedan?
Ni ja nisam video NLO takoe. Takoe nikada nisam video Indiju ali dokazi da ona postoji
teraju me da mislim da ona verovatno postoji. Kao dodatak gore navedenim argumentima
i druga sredstva su koritena da se diskredituju vienja NLO. Jedan metod je korienje
semantike. Neki NLO kritiari tvrde da oni trae racionalnaobjanjenja za vienje NLO.
Pod racionalno oni podrazumevaju objanjenja koja doaravaju vienja kao prirodna ili
ljudskom rukom napravljen objekat. Ovo je nesrena upotreba rei racionalno. Re
racionalno znai normalno, dobro promiljeno ili logino. Poto razum i logika
moraju biti zasnovane na istini, racionalno objanjenje fenomena bilo bi da objanjenje
koje najvie slii istini, ta god da je istina. Ako je prijavljen NLO loe protumaena
prirodna pojava, objasniti je tako bilo bi zaista racionalno. Sa druge strane ako NLO nije
prirodan ili ljudskom rukom napravljen fenomen onda bi bilo iracionalno rei da jeste

uprkos dokazima. Poto je sve ovo reeno, ja razumem odbijanje mnotva ljudi da
prihvati NLO fenomen ozbiljno. To je zamrena zamka. Neki pojedinci koji su nekada bili
slobodoumni za NLO Imali su nesreu da dobiju jaje u lice kada su raspravljali o NLO i
bili opovrgnuti. Dobar primer bi bio javni skandal povodom Marsovog meseca, Phobos.
Otprilike pre deceniju, broj lidera naunog miljenja je razmatralo da je Phobos vetaki
satelit vanzemaljaca stavljen u orbitu Marsa. Kada je svemirska sonda kasnije doletela
dovoljno blizu da fotografie Phobos, marsov mesec je ispao neto malo vie nalik na
veliki nepravilni komad kamena (iako su neke njegove orbitne karakteristike ostale
zbunjujue). Nunici i astronomi, ivei od svoje dobre reputcije, ne mogu da podnesu
mnogo takvih pogreaka u rasuivanju. Mnogo ljudi koji doive takav pad teko se
vraaju u sedlo; umesto toga psuju i napadaju ivotinju koja ih je zbacila. Pouzdani
istrazivai su danas svesni tih opasnosti i trude se da ne spekuliu predaleko od
poznatih injenica.
Zato ozbiljno prilazim mogunosti posete vanzemaljaca...
BOGOVI IZ RAJA
Zato mogunost vanzemaljskih poseta uzimam ozbiljno, iako se slaem sa prirodnim
tumaenjem nekih NLO vienja o kojima se jo polemie? To inim iz mnogo razloga.
Prvo, fenomen NLO-a je posmatran i prijavljivan vekovima. Zbog toga odbacujem
verovanje kritiara da su NLO samo deo modernog folklora. Drugi razlog je, fenomen
NLO je iznenaujue dosledan od lokacije do lokacije i od jednog perioda vremena do
drugog. Na primer, neka moderna vienja NLO-a u obliku cigare ili rakete slie prijavi
NLO-a iz 15. veka u Arabiji. Pod tri, iako je istinito da su neki objavljeni dokazi o starim
astronautima netani, bilo je i izvanrednih dokaza. Izazov kritiara da neobine tvrdnje
zahtevaju neobilne dokaze je samim tim ispunjen nekim od objavljenih dokaza. etvrto,
teorija o starim astronautima teko da je pseudonauna glupost kako je ponekad
nazivaju. Teorija o starim astronautima je iznenaujue logina hipoteza koja baca vie
svetla na preanje neobjanjive istorijske podatke. Oekujem da e jednog dana biti
priznata kao istinito otkrie iako danas ima veliku opoziciju. injenica da je teorija
nastala malim istraivanjem a ne u salama uglednog univerziteta malo znai. Svako sa
aktivnim i znatieljnim umom moe uiniti znaajna otkria.
U ovoj fazi moje rasprave moda u razoarati neke itaoce izjavljujui da moj cilj nije da
napiem jo jednu knjigu koja analizira moderna vienja NLO-a ili paradira dokazima o
starim astronautima samo da bi dokazala posete NLO-a. To je adekvatno uraeno
drugde. Ako ostajete NLO skeptik preporuujem da prouite drugu literaturu o NLO-u pre
nego nastavite dalje sa ovom knjigom. Bogovi Raja (The Gods of Eden) je napisana za
one koji ve ozbiljno uzimaju mogunost vanzemaljskih poseta zemlji.
Ova knjiga poinje tamo gde je Charles Fort stao. Gdin. Fort je pekulisao da je zemlja
moda vlasnitvo vanzemaljskog drutva. On je dalje verovao da su ljudi malo vie od
robova ili ive robe. Kao rezultat mog istorijskog istraivanja pokrenutog iz potpuno
razliite polazne take, ja sam takoe doao do sline, neuvene teorije: Ljudsa rasa je
izgleda roblje koje stagnira na izolovanoj planeti u maloj galaksiji. Kao takva, ljudska
rasa je nekad bili izvor radnika za vanzemaljsku civilizaciju i ostaje imovina i danas. Da bi
zadrala kontrolu nad imovinom i odravala zemlju kao neto slino zatvoru, ta druga
civilizacija je stvorila neprestane konflikte izmeu ljudskih bia, promovisala duhovnu
propast ljudi i ostvarila na zemlji uslove neprestano tekog ivljenja. Ovakvo stanje stvari
je postojalo hiljadama godina i danas se nastavlja. Poto sam izloio sebe podsmehu
zbog iznoenja ovakve hipoteze, nastaviu da bih podelio sa vama potpuno drugaiji
pregled istorije od onog koji ste susreli pre.
Poto puno rizikujem izdavanjem ove knjige, molim itaoce za dve usluge pre nego to
daju sud o onome to sam napisao:

Molim vas, paljivo proitajte celu knjigu a poglavlja redom kojim se pojavljuju.
Nijedna ideja, injenica ili istorijska epizoda koju predstavljam ne stoji sasvim sama.
Svaka postaje bitna samo kada se posmatra u kontekstu celokupne istorije. Vanost
onoga to ste ranije proitali u knjizi nee biti oita sve dok ne odmaknete daleko u knjizi
i obratno, vanost kasnijeg materijala nee biti jasna ako niste proitali poetak. Tek
kada sam skoro bio pri kraju pisanja ove knjige proitao sam neka dela Charles Fort-a,
to moe zvuati neprofesionalno. Samo ako nastavite da itate dalje e izuzetna
istorijska dokumentacija uz podrku datih ideja dobiti istinski oblik.
Drite se, sada emo poeti zastraujuu vonju kroz utrobu istorije.
Ideja da su ljudi rasa robova koju poseduje vanzemaljsko drutvo nije nova. Izraena je
pre mnogo hiljada godina u najranijim zabeleenim civilizacijama. Prva od tih civilizacija
bila je Sumerija: neverovatno napredno drutvo koje se uzdiglo u dolinama reka Tigar i
Eufrat izmeu 5000 i 4000 godina pre nae ere, i procvetala u glavnu civilizaciju do 3500
god. pne.*
Kao i druge drevne civilizacije nastale u Mesopotamiji, Sumeri su ostavili zapise o
ovekolikim stvorenjima vanzemaljskog porekla koja su vladala ranim ljudskim drutvom
kao prvi zemaljski monarsi. Ta vanzemaljska stvorenja su esto smatrana bogovima.
Za neke Sumerske bogove se govorilo da putuju i proleu kroz nebesa u leteim
loptama i vozilima u obliku rakete. Drevne rezbarije prikazuju nekoliko bogova sa
neim nalik naoarima preko oiju. Ljudski svetenicu su delovali kao posrednici izmeu
vanzemaljskih bogova i ljudske populacije.
Nisu svi Mesopotamski bogovi bili ovekoliki vanzemaljci. Neki su oite izmiljotine a
esto su im pripisivani i nestvarni atributi. Kada se ukloni fikcija otkrivamo jednu
izraenu klasu bia, unutar Mesopotamijskog pantenona, koja zaista odgovara kalupu
stari astronauti.
Da bih mogao bolje da razmatram ove bogove napredne tehnologije bie potrebno da
izmislim novi naziv. Re bog sadri previe nezasluenog strahopotovanja. Istoriska i
moderna svedoenja ukazuju da su ovi bogovi u svom ponaanju ljudski koliko i vi i
ja. Izraz stari astronauti ih svrstava u daleku prolost a injenica je da su oni odravali
stalnu prisutnost sve do danas.
Etiketa vanzemaljci je previe iroka.
Ne mogu bogovima dati ime po nekoj planeti ili zvezdi sa koje moda potiu jer ne
elim da spekuliem o njihovom mestu porekla. Dalje, zamislivo je da je navodno
vlasnitvo nad zemljom moda promenilo ruke tokom milenijuma na isti nain kao to
vlasnitvo nad korporacijom moe prelaziti iz ruke u ruku razliitih vlasnika bez znanja
javnosti.
Za detaljnu analizu oigledne visoko tehnologijske prirode mnogih drevnih sumerskih
bogova preporuujem 5 knjiga Zecharia Sitchin-a: Dvanaesta planeta (The twelfth
Planet), Stepenite do neba (The stairway to Heaven), Ratovi bogova i ljudi (The Wars of
Gods and Men), Izgubljeni svetovi (The Lost Realms) i Poetak poseen (Genesis
Visited). Izdate od strane Avon Books iz Njujorka. Ostaje mi da izmislim novo ime koje se
zasniva na oiglednoj vezi izmeu bogova i ljudske rase. Zbog nedostatka neeg
boljeg u budue u ih nazivati Skrbniko (Custodial) drutvo, to znai da je
odreeno vanzemaljsko drutvo imalo vlasnitvo i starateljstvo nad zemljom od
praistorije. Radi skraenja esto u ih nazivati samo Skrbnici.

Do skoro je drevna Sumerija smatrana mestom najranijeg ljudskog grada. Iskopavanja su otkrila grad u
Jerihonu koji je sagraen oko 7000 godina pne. Skoro nita nije poznato o ovom gradu.

Kakva vrsta stvorenja su ti novo imenovani Skrbnici?

Istorijske zabeleke i moderna svedoenja opisuju ih kao fiziki ovekolike, rasnih
razlika i to je najbitnije veoma sline ljudima po ponaanju. Na primer, neki moderni
NLO-i su ispoljili adolescentsku aljivost zaletanjem u avione kao da e se sudariti a
onda iznenada skretali ba kada je sudar izgledao neizbean: oigledna igra kukavice u
vazduhu. Barem jedan od savremenih svedoka je navodno otet od strane NLO-a samo iz
zloe. Drevni pisci opisuju svoje bogove kao sposobne za ljubav, mrnju, zabavu, bes,
iskrenost i nemoral. Drevni zapisi, kao i moderna svedoenja bi ukazala da karakteri
skrbnika idu od svetaca do grenika, od surovih despota do najiskrenijih
humanitaraca. Naalost, ispostavilo se da je brutalni i despotski element njihovog
drutva imao najveeg uticaja na deavanja na zemlji, to emo i dokumentovati.
Stare mesopotamske civilizacije su veliki deo svoje istorije zabeleile na glinenim
tablicama. Samo mali broj tih tablica je sauvan ali one ipak uspevaju da ispriaju
neverovatnu priu o Skrbnikim bogovima i njihovom odnosu prema Homo sapiensu.
Prema istoriji koja je zapisana na mesopotamskim tablicama bilo je vreme kada ljudska
bia nisu postojala. Umesto njih zemlju su naseljaval lanovi Skrbnike civilizacije. ivot
Skrbnika na zemlji nije bio prijatan. Napori Skrbnika da eksploatiu bogatstvo mineralnih
i prirodnih izvora zemlje pokazali su se izrazito tekim. Jedna od tablica nam kae:
Kada su bogovi slini ljudima
Radili i veliki umor trpeli
Umor bogova je bio ogroman,
Posao teak, a nesrea bee nevana
Tabele opisuju ivote beskrajno napornog rada dok su bogovi gradili, iskopavali i bavili
se rudarstvom na zemlji. Bogovi nisu bili nimalo zadovoljni. To ih je podstaklo na
aljenje, izdajstvo i pobunu protiv svojih voa. Reenje je bilo potrebno i pronaeno je:
stvoriti novo stvorenje koje je sposobno za isti rad na zemlji kao Skrbnik. Sa tom
namerom u umu Skrbniki bogovi su stvorili Homo sapiensa (oveka).
Mesopotamske tablice priaju priu o stvaranju, u kojoj je bog ubijen od strane drugih
bogova a telo i krv se meaju sa glinom. Od ove meavine stvoreno je ljudsko bie.
Novo zemaljsko bie je veoma slino svojim Skrbnikim stvarateljima.
U svojoj knjizi Dvanaesta planeta, autor Zecharia Sitchin iscrpmo analizira Sumerske
prie stvaranja. On zakljuuje da bi pria o meanju tela boga sa glinom mogla da
predstavlja bioloki inenjering.
Gdin. Satchin podupire ovaj zanimljiv zakljuak ukazujui na tablice koje kau da su prvi
ljudi uzgajani u matericama enskih Skrbnikih bogova. Prema Sumerskim tablicama,
Skrbnici su imali muka i enska tela a razmnoavali su se polnim odnosom. U stvari,
drevni Mesopotamci su tvrdili da su Skrbniki bogovi sa ljudskim prostitutkama
stvarali vladajuu klasu Skrbnika. Gdin. Satchin veruje da je glina bila posebna
supstanca koja je mogla da se ubaci u matericu Skrbnika. Ta supstanca je sadrala
genetiki izmenjene elije novog robskog bia, Homo sapiensa. Ljudi su oigledno mogli
biti uzgajani na ovaj nain jer su fiziki vrlo slini Skrbnicima. Interesantno je da su
moderni naunici na slian nain uzgajali ivotinje, zebru u utrobi konja.
Drevne mesopotamske tablice izdvajaju jednog boga posebno, kao nadglednika
genetske proizvodnje Homo sapiensa. Ime toga boga bilo je Ea. Za Ea se kae da je bio
sin Skrbnikog kralja koji je vladao planetom u dalekom Skrbnikom carstvu. Princ Ea je
bio poznat po tituli EN.KI, to znai lord (ili princ) zemlje. Drevne sumerske tablice

otkrivaju da Ea-nova titula nije ba tana zato to je izgubio vlast nad velikim delom
zemlje tokom jedne od mnogih rivalskih intriga sa svojim polubratom Enlil-om.
Pored ininjeringa Homo sapiensa, princ Ea ima zasluge za mnoga dostignua. Da je
prava osoba, najbolje bi smo ga opisali kao naunika i civilnog ininjera velikog talenta.
Kau da je on isuio movare kod Persijskog zaliva i zamenio ih plodnom zemljom.
Nadgledao je izgradnju brana i kanala za navodnjavanje. Voleo je more i sagradio je
brodove kojima je plovio. Kada je dolo vreme za stvaranje Homo sapiensa Ea je
demonstrirao dobro poznavanje genetskog ininjeringa ali, prema tablicama, bilo je
pokuaja i greaka tokom rada. Najvanije je da je opisan kao dobroduan, barem prema
svojoj kreaciji, Homo sapiensu. Mesopotamski tekstovi predstavljaju Ea kao advokata
koji se zalagao za novu zemaljsku rasu pred Skrbnikim odborom.Protivio se mnogim
grubostima koja su drugi Skrbniki vladari i njegov brat Enlil nanosili ljudskim biima.
Izgleda da Ea nije nameravao da se prema Homo sapiensu postupa grubo ali njegove
elje su bile nadvladane eljama drugih Skrbnikih voa.
Kao to smo upravo videli nai drevni i veoma civilizovani preci su priali potpuno
drugaiju priu o pojavi oveanstvo od one koju mi priamo danas. Mesopotamci
sigurno nisu bili upoznati sa Darvinovom teorijom evolucije! Meutim, postoje
iznenaujui antropoloki dokazi da potvrde Sumersku verziju praistorije.
Prema modernim analizama fosilnih ostataka, Homo sapiens se pojavio kao posebna
ivotinjska vrsta negde izmeu 300,000 i 700,000 pne. Kako je vreme prolazilo odreen
broj podvrsta Homo sapiensa se pojavljuje, ukljuujui i podvrstu od koje potiu
dananja ljudska bia: Homo sapiens sapiens. Homo sapiens sapiens se pojavio pre
samo 30,000 godinaneki kau pre samo 10,000 do 20,000 godina. Ovo podie vano
pitanje: Da li su Sumeri mislili na Homo sapiensa ili Homo sapiens sapiensa u svojim
priama o stvaranju? Izgleda da nema tanog odgovora. Odlini argumenti su dati u
korist da su mislili na originalnog Homo sapiensa. Ja favorizujem miljenje da su mislili
na Homo sapiens sapiensa, iz sledeih razloga:
Najstarije prie o stvaranju su napisane oko otprilike 4000-5000 god. pne. Verovatnije je
da bi pravi zapisi o stvaranju oveanstva preiveli 5 do 25 hiljada godina nego 295,000
ili vie.
Ako su Sumeri opisali stvaranje Homo sapiensa sapiensa, kasniji dogaaji opisani u
mesopotamskim tablicama padaju u verovatniji vremenski okvir. Sami Mesopotamci su
spadali u podvrstu Homo sapiens sapiensa. Oni su na prvom mestu bili zabrinuti kako su
oni postali. U svojim raznim radovima, drevni Sumeri su opisali dlakave ivotinje nalik
ljudima koje su bile primitivnije podvrste Homo sapiensa. Sumeri su na njih gledali kao
na potpuno drugaiju rasu stvorenja.
Ako su mesopotamske prie o stvaranju zasnovane na stvarnim dogaajima, i ako se
odnose na stvaranje Homo sapiens sapiensa, oekivali bi da se Homo sapiens sapiens
pojavio u istoriji iznenada. Izuzetno je da se ba tako desilo. Antropologija otkriva da se
Homo sapiens sapiens pojavio na zemlji odjednom a ne postepeno. F. Clark Howell i T.D.
White sa Berklija (Univerzitet Kalifornije) su imali ovo da kau: Ovi ljudi (Homo sapiens
sapiens) i njihova materijalna kultura pojavljuju se iznenada pre malo vie od 30,000
godina, verovatno ranije u istonij nego zapadnoj evropi.
Misterija ovog iznenadnog pojavljivanja je produbljena drugom zagonetkom: Zato je
primitivniji neandertalac (Homo sapiens neanderthalensis) iznenada nestao u trenu kada
se moderni Homo sapiens sapiens pojavio? Evolucija nije tako brza. Howell i White su
razmotrili ovo pitanje i zakljuili:
...skoro iznenadan nestanak neandertalaca ostaje jedna enigma i kritian problem u
izuavanju ljudske evolucije.

Enciklopedija Britanika se slae:

Faktori zasluni za nestanak neandertalaca su vaan problem za koji naalost ne postoji
jasno reenje.
Sumerske prie o stvaranju nude jasno reenje zagonetke ali mnogi bi imali potekoa
da ga prihvate: iznenadni nestanak neandertalaca i pojava Homo sapiensa sapiensa je
izazvana intervencijom inteligencije. Moe se zakljuiti da su neandertalci ili istrebljeni ili
prebaeni sa zemlje da bi se napravilo mesta za novu rasu i spreilo meanje ove dve
rase. ta god da je istina dve injenice znamo zasigurno: moderna antropologija je
otkrila iznenadnu zamenu neandertalaca sa modernim ovekom i da mesopotamske
beleke tvrde da iza tog dramatinog dogaaja stoji vanzemaljska rasa.
U 2. poglavlju smo razmatrali injenicu da su ljudi duhovna bia koja oivljavaju fizika
tela. Duh je pravi izvor svesti, karaktera i intaligencije. Bez duhovnog entiteta da ga oivi,
ljudsko telo bi bilo malo vie od aktivne ivotinje ili mrtvo. Narod drevne mesopotamije je
potpuno razumeo injenicu kada su spomenuli duhovno bie koje je u vezi sa stvaranjem
Homo sapiensa:
Ti si ubio boga zajedno sa njegovim karakterom (duhovnim biem)
Ja sam uklonio teak rad, ja sam prebacio tvoj teret na oveka.
Skrbniki vladaoci su znali da moraju ograniiti duhovno bie na stalnu vezu sa ljudskim
telom da bi ta tela ostala iva i uinila ih inteligentnim dovoljno da obavljaju njihove
poslove:
U glini bog (duhovni entitet) i ovek (fiziko telo Homo sapiensa) vezani e biti, u
jedinstvo dovedeni;
Tako da do kraja dana, Telo i Dua koja je u bogu sazrela-ta Dua u krvnom srodstvu e
biti vezana;
Tablice ne govore kakvi karakteri su izabrani da oive nova robovska tela. Zasnovano
na miljenju kako se stvari rade u ljudskom drutvu, moemo smatrati da je Skrbniko
drutvo koristilo kriminalce, ratne zarobljenike, omrznute socialne i rasne grupe,
nekomformiste i druge nepoeljne, da dobiju duhovna bia koja e oiveti novu robovsku
rasu na zemlji. Ljudi su sigurno tretirani kao zarobljenici na tekom prinudnom radu:
Sa pijucima i aovima oni (ljudska bia) su gradili svetilita,
Gradili su obale velikih kanala.
Za hranu potrebnu ljudima, za izdravanje (bogova).
Kao zveri, ljudi su brutalno tretirani od strane svojih vanzemaljskih gospodara. Glinene
tablice govore o mnogim i katastrofalnim brutalnostima nanetim ljudskim slugama
Skrbnika. Hladnokrvne mere kontrole populacije su izvravane povremeno:
Dvanaest stotina godina jo nije prolo
Kada se zemlja proirila a ljudi umnoili.
Zemlja je nabrekla poput bika,
Bog postade uznemiren njihovim povicima.
Enlil (polubrat i rival Ea) uvi njihove povike obrati se velikim bogovima: Buka
oveanstva postade naporna za mene,

Njihovi povici liavaju me sna. Uskratite namirnice za ljude, neka bude samo dovoljno za
ivot. Adad (drugi Skrbnik) neka zadri kiu, a potop (redovno plavljenje zemlje koje je
donosilo plodnost) neka ne doe iz ambisa. Neka vetrovi duvaju i zemlju sasue, neka se
oblaci zgusnu ali kiu ne puste, neka polja umanje rod,
Ne sme biti radosti meu njima..
Ovi stihovi navode da je Enlil iveo vie od 1200 godina. Slina dugovenost se pripisuje
i Ea-u i drugim Skrbnikim vladarima. Mnogi ljudi ne mogu da poveruju da neko
stvorenje, ukljuujui vanzemaljce, moe iveti tako dugo. Iznenaujua dugovenost
pripisana Skrbnicima moe se moda objasniti Sumerskim duhovnim uverenjima.Sumeri
su verovali da karakter (duhovno bie) preivi smrt fizikog tela i da je mogue
identifikovati karakter poto je napustio jedno telo i uzeo novo (na isti nain na koji
prepoznamo vozaa koji promeni automobil). Tako karakter moe da zadri istu
politiku i drutvenu poziciju iz tela u telo, sve dok moe da bude prepoznat. Kada su
Sumeri dali Skrbnicima dugovenost nisu obavezno naglasili da jedno Skrbniko telo
moe preiveti vekove; u mnogim sluajevima kau da su Skrbniki karakteri
zadravali politiku poziciju veoma dugo iako su to mogli raditi kroz vie tela.
Asirska tablica dodaje:
Zapovedi da bude kuga, neka
Namtar umanji njihovu buku. Pusti bolesti,
zaraze, kugu i viruse da dunu na njih kao tornado.
Oni zapovedie, i bi kuga kojom Namtar umanji njihovu buku.
Bolesti, zaraze, kuga i virusi dunue na njih kao tornado.
Tablice opisuju odvratne uslove kada su zalihe hrane oduzete, bolesti putene da stisnu
materice i spree raanje i kada je glad postala tolika da su ljudi prili kanibalizmu. I
manje bolesti, kao naprimer prehlada, su putene na ljude, to predlae da su Skrbniki
bogovi poznavali i koristili bioloko oruje.
Kada ovaj genocid nije pokazao rezultate u opadanju populacije Skrbnici su nastavili. Na
posletku, doneta je odluka da se potpuno uniti ljudska rasa velikim potopom.
Mnogi arheolozi danas smatraju da se desio kataklizmiki potop pre hiljade godina na
Bliskom Istoku. Jedan opis Velikog potopa je naen u vavilonskom Epu o
Gilgameu, koji je stariji od Biblije.
Prema Epu, vaviloncu Utnapishtim je priao princ Ea, koji je bio protiv unitenja svoje
kreacije, Homo sapiensa. Ea je rekao Utnapishtim-u da drugi bogovi planiraju potop da
bi zbrisali ljudsku rasu. Ea, koji je u drugim zapisima opisan kao glavni brodograditelj i
mornar, dao je Utnapishtim-u instrukcije kako da sagradi brod koji e izdrati potop.
Utnapishtim je sledio upute, i uz pomo prijatelja, zavrio brod pre potopa. Zatim je
napunio brod svojim zlatom, porodicom, stokom, zanatlijama i divljim ivotinjama, i
otisnuo se na puinu.
Vavilonske i sirijske tablice kau da su Skrbnici ba pred potop sprili zemlju plamenom.
Zatim su poplavili oblast dugim pljuskom i ruenjem brana i kanala za navodnjavanje koji
su sagraeni u Mesopotamiji za kontrolisanje plavljenja reka Tigar i Eufrat.
Ep o Gilgameu dalje kae da su se Utnapishtim i njegova posada preiveli neprijatno
iskustvo. Kada se zavrilo potraili su kopno putajui tri ptice; ako se ptica ne bi vratila
na brod, Utnapishtim bi znao da je ptica nala kopno u blizini na koje je mogla sleteti.

Kada je bio na tlu Utnapishtim-u su se pridruili Skrbnici koji su doli iz pravca neba.
Umesto da unite preivele, stepen popustljivosti je prevagnuo, i oni su preivele
prebacili u drugu oblast da ive.
Pria o Utnapishtim-u bi trebala da bude poznata svima koji su upoznati sa biblijskom
priom o Noi i Arci. To je zato to je pria o Noi, kao i mnoge prie iz Starog Zaveta, uzeta
iz starijih Mesopotamiskih zapisa. Autori Biblije su promenili imena i zamenili mnotvo
bogova sa jednim Bogom ili Gospodom iz jevrejske religije. Zbog ove druge
zamene za sva zlodela optuen je Gospod a ne Skrbnici, kojima su to pripisivali raniji
pisci. Rani mesopotamski zapisi daju nam jo jednu priu Starog Zaveta: priu o Adamu i
Evi. Naracija o Adamu i Evi potie iz mesopotamskih izvora koji su opisivali ivot pod
Skrbnikim bogovima. Dakle gospod Bog iz biblijske prie o Adamu i Evi moe biti
preveden kao Skrbniki vladaoci zemljom. Pria o Adamu i Evi je jedinstvena u svom
simbolizmu i kroz te simbole omoguava intrigantan uvid u ranu ljudsku istoriju.
Prema Bibliji, Adama, koji simbolizira prvog oveka, stvorio je Bog od praha
zemaljskog. Ova ideja reflektuje starije mesopotamsko verovanje da je Homo sapiens
stvoren delimino od gline. Adamova ena, Eva, je takoe stvorena vetaki. Oboje su
iveli u izobilju Rajskog vrta. Moderne verzije Biblije Rajski vrt smetaju u regiju Tigra i
Eufrata u Mesopotamiji. Stari Zavet nam govori da je Adam stvoren da bude sluga.
Njegov zadatak je bio da obrauje zemlju i odrava useve i vrtove koje je posedovao
njegov Bog. Sve dok bi Adam i Eva prihvatali podreen poloaj i sluali svog uvek
prisutnog gospodara sve njihove fizike potrebe bi bile zbrinute i bilo bi im dozvoljeno da
ostanu u svom raju neogranieno. Ipak, postojao je jedan greh koji nije smeo da se
poini. Nikada ne smeju traiti odreene vrste znanja. Te dve forme znanja u prii su
prikazane kao drvo poznanja dobra i zla i drvo ivota. Prvo drvo simbolie
razumevanje etike i pravde. Drugo drvo simbolie znanje kako zadobiti i zadrati
duhovni identitet i besmrtnost.
Adam i Eva su potovali zapovesti svoga gospodara i iveli u blaenstvu sve dok se nije
pojavila trea strana. Strana koja se umeala je predstavljena kao zmija. Zmija je ubedila
Evu da kua voe1 sa drveta saznanja o dobru i zlu. Eva je uinila to joj je zmija
predloila kao to je i Adam.
Bog (tj. Skrbnici) se istog trena alarmirao: I Gospod Bog ree. Gledajte, ovek je
postao jedan od nas, poznajui dobro i zlo: i sada, ta ako prui ruku, i uzme sa drveta
ivota i jede, i ivi veno?
Gornji pasus otkriva vanu istinu koja ima eho u mnogim religijama. Istinito razumevanje
etike, integriteta i pravde je uvod u postizanje duhovne slobode i besmrtnosti. Bez
osnova u etici potpuni duhovni oporavak postaje nita vie do pusta elja.
Skrbici nisu eleli da oveanstvo krene putem duhovnog oporavka. Razlog je oigledan.
Skrbniko drutvo je htelo robove. Teko je potpuno kontrolisati ljude koji odravaju svoj
integritet i oseaj etike. Postaje nemogue kada te iste individue nisu uplaene fizike
pretnje zbog probuenog razumevanja njihove duhovne besmrtnosti. Najvanije je, ako
duhovna bia ne budu vie zarobljena u ljudskom telu nego mogu da koriste i naputaju
tela po elji, ne bi bilo slobodnih duhovnih bia da oive robovska tela. Kako se seamo,
Sumerske tablice otkrivaju Skrbniku nameru da za stalno spoje duhovno bie i robska
tela. Rani ljudski pokuaj da prekine ovo duhovno vezivanje jedui sa biblijskog
drvea morao je da bude zaustavljen... i to brzo! Zato je Gospod Bog poslao Adama iz
Rajskog vrta, da obrauje zemlju od koje je nastao.
Zato istera oveka; i postavi na ulaz Rajskog vrta heruvima, i plameni ma koji
1

Ovo voe se obino prikazuje kao jabuka ali to je delo kasnijih pisaca. Sama Biblija ne spominje
odreeno voe zato to je voe samo simbol koji predstavlja znanje.

Se okretae u svakom pravcu, da titi put ka drvetu ivota.

Vatreni ma simbolie mere koje su Skrbnici preduzeli da obezbede da originalno
duhovno znanje nikad ne postane dostupno ljudskoj rasi. Da se bolje obezbedi takvo
znanje, Homo sapiens je osuen na dodatni usud:
I Adamu, on (Bog) ree, poto si sluao porive svoje ene, i jeo si sa drveta sa kojeg
sam ti zabranio, govorei ti, Nee jesti sa njega: prokleta nek ti je zemlja, uz teak rad
e jesti njene plodove sve dane svog ivota: Trnje e ti roditi, dok jede biljke iz polja: U
znoju svog lica jee hleb, dok se ne vrati u zemlju; jer iz nje si uzet: jer si prah i prahu
e se vratiti.
Ovo je bio vrlo efektivan nain da se rei Adamov i Evin prvobitni greh. Pasus iznad
ukazuje da su Skrbniki vladari nameravali da nateraju ljude da itave ivote ive i umru
bez prevazilaenja nivoa tekog materijalnog postojanja. To bi ostavilo malo vremena za
traenje znanja koje im je potrebno da postanu duhovno slobodni.
esto pogreno tumaenje prie o Adamu i Evi je da prvobitni greh ima veze sa
golotinjom i seksom. Ova zabuna potie od onog dela kada oni jedu sa drveta poznanja
dobra i zla i istovremeno postaju postieni svoje golotinje. Meutim, nije ih golotinja
postidela. Adam i Eva su bili prestravljeni onim to je njihova golotinja predstavljala.
Drevni mesopotamski zapisi prikazuju ljude potpuno golim dok izvravaju zadatke za
svoje Skrbnike gospodare. Skrbnici su, sa druge strane opisani, potpuno obueni.
Implikacija je da su Adam i Eva osetili ponienje zbog golotinje jer je bila znak njihovog
robstva ne zato to je golotinja loa sama po sebi.
Kao to smo videli, rani ljudi su bili stalna glavobolja svojim Skrbnikim gospodarima.
Robovska stvorenja ne samo to nisu sluala svoje vladare ve su se esto udruivali i
bunili. Ovo je uinilo ljudsko jedinstvo nepoeljnim za Skrbnike bolje bi bilo da su
neujedinjeni. Jedan od naina kako je ljudsko jedinstvo spreeno opisan je u biblijskoj
prii o vavilonskoj kuli pria koja takoe vue korene iz mesopotamskih zapisa. Prema
Bibliji evo ta se desilo posle Potopa:
I cela zemlja govorae jedan jezik, i koristie iste rei. Kretajui se sa istoka, naioe na
ravnicu u zemlji Sh-nar (Vavilon: oblast u Mesopotamiji) i naselie je. I rekoe, Hajde da
sazidamo sebi grad i kulu, iji e vrh dosegnuti nebo; Stvorimo sebi ime/reputaciju inae
emo biti ratrkani po celoj zemlji. I Gospod sie da vidi grad i kulu, koji ljudi gradie.
I Gospod ree, Gle, ljudi su ujedinjeni, i svi imaju jedan jezik; i ovo poee; i sada ih nita
nee spreiti da uine sve to zamisle.
Hajde da siemo, i pomeamo im jezike da ne razumeju jedan drugog.
I Gospod ih ratrka odatle po celoj zemlji: i prestadoe graditi grad.
Zato se zove Babel (buan amor): jer je Gospod tamo pomeao jezike:
I odatle ih je Gospod ratrkao po celoj zemlji.
U Dvanestoj planeti, Gdin. Satchin nudi intrigantnu analizu prie o Vavilonskoj kuli.
Prema njegovom istraivanju re ime, u gornjem pasusu (da stvorimo sebi
ime/reputaciju) bio je prevod drevne rei Shem. Biblijski prevod rei shem moda je
pogrean, kae Gdin. Satchin, jer shem potie od rei shamah, to znai to to je
visoko. Drevni shem-ovi su obelisci/spomenici koji su bili esti u mnogim drevnim
drutvima. Ti obelisci, ili shem-ovi, su kopirani po ugledu na vozila raketnog oblika u
kojima su leteli Skrbnici. Gdin. Satchin stoga veruje da re shem u mesopotamskim
tekstovima treba prevesti kao nebeska vozila, to znai raketa. Kada se ova re ubaci u
biblijski prevod iznad vidmo da Vavilonci nisu hteli da stvore ime(reputaciju) za sebe,

pokuavali su da sagrade nebesko vozilo ili raketu! Implicira se da su hteli da dostignu

tehnoloku mo svojih omrznutih Skrbnikih gospodara i tako spree svoje ropstvo.
Sama kula je moda predstavljala lansirnu rampu za ljudski shem.
Ako je provokativna analiza Gdina. Satchin-a tana bolje bi smo razumeli zato su
Skrbniki entiteti postali alarmirani vavilonskom kulom i osetili potrebu da razjedine
ljudsku rasu.
Drevne prie i legende iz drugih krajeva sveta indirektno podravaju priu o Vavilonskoj
kuli. Japanci, eskimi sa Aljaske, Juno Amerikanci i Egipani svi imaju tradicije koje
tvrde da su njihovi najstariji predaci ili bili prebaeni od strane ovekolikih bogova
tamo gde moderni potomci danas ive, ili da su ti bogovi izvor lokalnih jezika i pisama.
Moe biti teko prihvatiti mesopotamske i biblijske izjave da je drevno ljudsko drutvo
podeljeno od strane vanzemaljaca hiljadama godina ranije putem zavadi pa vladaj
strategije, iako se zavadi pa vladaj tehnika esto koristi u vojnim i politikim
strategijama na zemlji tokom ratova. Interesantno je da je pre nekoliko godina uvaeni
profesor sa Jejla (Yale) predloio tu tehniku ako zemlja ikad kolonizuje druge planete.
Dobri profesor je predloio da bi zemlja mogla da kontrolie drugu naseljenu planetu
hukanjem jedne nacije protiv druge.
Ako uporedimo drevne i moderne ideje kako je nastalo oveanstvo, nailazimo na dve
razliite verzije. Drevna verzija kae da su vanzemaljci doli da bi posedovali zemlju i
eksploatisali prirodna dobra. Da bi eksploatacija bila laka stvorena je rasa robova:
Homo sapiens. Ljudi su tretirani kao roba i esto unitavani, kada postanu prekobrojni i
buntovni. Da bi zadrali Homo sapiensa kao rasu robova i spreili dalje pobune, duhovno
znanje je potisnuto, ljudi su podeljeni u razliite geografske i jezike grupe i uslovi su
stvoreni da fiziko preivljavanje na zemlji bude jedino o emu se misli od roenja do
smrti. Ovo je trebalo da traje veno, sve dok Skrbniko drutvo poseduje zemlju.
Suprotna, moderna teorija je da su ljudi evoluirali sluajno od zvezdane tvari u slinu,
ribe, majmune i konano u ljude. Moderna verzija oigledno zvui lepe od drevne.
U prii o Adamu i Evi primetili smo pojavu zmije. Za nju je reeno da je Boiji
neprijatelj, Satana, koji se bukvalno transformisao u reptila. Biblija predlae strah od
zmija meu ljudima danas zbog nekadanje Satanine transformacije u Rajskom vrtu.
Meutim, treba se setiti da je cela pria o Adamu i Evi simbolina. Zmija je simbol, ne
pravi reptil.
Da bi odredili ta biblijska zmija predstavlja moramo se vratiti na starije prabiblijske
izvore. Kada to uinimo, otkrivamo da je simbol zmije ima dva vana znaenja u drevnom
svetu: povezivana je sa Skrbnikim bogom Ea, stvaraocem i dobroiniteljem
oveanstva, i takoe predstavlja uticajnu organizaciju sa kojom je Ea povezan.
BRATSTVO ZMIJE (Brotherhood of the Snake)
Od svih spomenutih ivotinja u drevnim ljudskim drutvima, nijedna nije tako esta i
vana kao zmija. Zmija je bila logo grupa koja je postala vrlo uticajna u ranim ljudskim
drutvima obe hemisfere. Ta grupa je bila disciplinovano Bratstvo posveeno irokoj
dostupnosti duhovnog znanja i postizanja duhovne slobode. Ovo Bratstvo Zmije
(poznato i kao Brotherhood of the Serpent, koje u ja nazivati samo Bratstvo) nadalje
se protivilo porobljavanju duhovnih bia, i prema egipatskim zapisima, pokuavalo da
oslobodi ljudsku rasu od Skrbnikog vezivanja.2
Bratstvo je takoe irilo nauna saznanja i ohrabrivalo visoku estetiku koja je postojala u
mnogim drevnim drutvima. Iz ovih i drugih razloga, zmija je postala simbol potovanja
2

Poto je uenje Bratstva ukljuivalo fiziko leenje kroz duhovna sredstva, zmija je takoe poela da
predstavlja fiziko leenje. Danas je zmija predstavljena na logou amerike medicinske asocijacije.

meu ljudima a prema egipatskim i biblijskim tekstovima predmet mrnje Skrbnika. Kada
poelimo da otkrijemo ko je osnovao Bratstvo, mesopotamski tekstovi upuuju na
buntovnog boga princa Ea. Stare mesopotamske tablice kau da su Ea i njegov otac,
Anu, imali duboka etika i duhovna znanja. Ovo su ista znanja koja su kasnije
simbolizovana kao drvee u prii o Adamu i Evi. U stvari, simbol biblijskog drveta potie
iz prebiblijskih mesopotamskih radova, kao jedan koji prikazuje zmiju umotanu oko debla
drveta, kao u kasnijim slikama zmije u Raju. U mesopotamskim prikazima dve voke vise
na drvetu. Sa desna je polumesec simbol Ea; sa leva je planeta simbol Anu-a. Crte
ukazuje da su Ea i Anu povezani sa zmijom i njenim uenjem. Ova konekcija je potvrena
drugim mesopotamskim tekstovima koji opisuju Anu-ovu palatu na nebesima koju
uvaju bog drveta istine i bog drveta ivota. U jednom delu Ea je poslao oveka da se
obrazuje u tim naukama:
Adapa (ime ranog oveka) ide pred Anu-a, Kralja;
Putem neba e poi.
Kada na nebo se uzdigne, i prie kapiji Anu-a,
Nosilac ivota i Uzdiznik Istine na kapiji e stajati.
Tako moemo da vidimo Ea kao odgovornog za pokuaj uenja ranog oveka (Adama)
putu ka duhovnoj slobodi. Ovo govori da je Ea hteo da njegova kreacija bude sposobna
za zemaljski rad ali se u jednom trenutku predomislio u korienju duhovnog
porobljavanja kao sredstva. Da je Ea bio istinita istoriska linost kao to Sumeri tvrde,
onda je on bio osniva i voa Bratstva na zemlji. Bratstvo je moda prihvatilo zmiju kao
logo jer je Ea-ov prvi dom na zemlji bila movara naseljena zmijama koji je on zvao
Zmijska Movara (Snake Marsh).
Drugo mogue reenje loga je ponudio G-din. Satchin koji kae da biblijska re za
zmiju jeste nahash, koja dolazi od korena rei NHSH, to znai deifrovati, otkriti.
Uprkos svim dobrim namerama da oslobode ljudsku rasu Ea i rano Bratstvo nisu uspeli.
Stari mesopotamski, egipatski i biblijski tekstovi kau da je zmija ubrzo pobeena od
strane drugih Skrbnikih frakcija. Biblija nam kae da je zmija savladana pre nego to je
ispunila misiju i dala Adamu i Evi voe sa drugog drveta. Ea (koji je zakoe
predstavljan kao zmija) je proteran na zemlju i zlostavljan od strane protivnika da ne bi
mogao da dobije sledbenike meu ljudima. Ea-ova titula je promenjena iz Princ zemlje
u Princ tame. Obeleen je i drugim stranim imenima: Satana, avo, Monarh pakla,
Princ laova, itd. Prikazan je kao smrtni neprijatelj Vrhovnog Bia i uvar pakla. Ljudi su
ueni da je njegova jedina namera bila da duhovno porobi sve i da je svo zlo na zemlji
izazvao on. Ljudi su ohrabreni da opaze njega i sve njegove inkarnacije i unite ih kad ih
otkriju. Sva verovanja i prakse nazvane po njemu (Satanizam, Oboavanje avola,
itd.) su uinjene stranim i poniene da niko zdravog razuma ne bi hteo da ima nita sa
njima. On i njegovi pratioci su gledani sa najveim groenjem.
Nije da su ga drevni Sumeri prikazivali kao sveca. Opisan je sa izraenim karakternim
manama. Ako je Ea bio stvarna osoba onda je on bio genije koji je mogao da odradi
posao, ali nije brinuo koga e povrediti da bi ga zavrio. Stvaranjem radnike rase dao je
neprijateljima mono oruje duhovne represije. Stvaranjem i snaenjem ranog Bratstva
Zmije koje je ostalo, iako poraeno kasnije, mona sila u ljudskim aferama ali pod
dominacijom onih frakcija protivi kojih se Ea borio. Istorija ukazuje da je Bratstvo pod
novim vostvom pretvoreno u oruje duhovne represije i izdaje, uprkos mnogim iskrenim
pokuajima humanitaraca da izvre duhovnu reformu kroz kanale Bratstva sve do danas.
Stvaranjem radne rase i Bratstva Zmije bog Ea je pomogao izgradnju zamke za bilione
duhovnih bia na zemlji.

Sada emo poeti paljivo dokumentovanje. Bratstvo Zmije je bilo najmonije orue u
ouvanju statusa oveanstva kao potpunog duhovnog neznalice za rad kroz celokupnu
istoriju. Kroz svo to vreme koje se nastavlja danas, Bratstvo i njegova mrea organizacija
su ostali u tesnoj vezi sa NLO fenomenom. Iskvarenost Bratstva i zbunjujueg efekta
koje e imati na ljudsko drutvo je bilo oigledno ve 2000 pne. U drevnom Egiptu
naoj sledeoj stanici.
Graditelji piramida
Moda najimpresivnije i najkontraverznije relikvije koje su se izdigle iz drevnih vremena
su egipatske piramide. Ostaci najmanje 70 do 80 ovih graevina je razbacano regijom
gornjeg toka Nila kao tihi podsetnici jednom mone civilizacije.
Najvea i najpoznatija egipatska piramida je Keopsova piramida. Danas stoji kraj jo
nekoliko na uzvienju u Gizi,(Egipat). Dimenzije ove piramide su impresivne. Uzdie se
500 stopa u visinu a pokriva 52000 kvadratnih metara bazom. Sagraena od kamenja koje
pojedinano tei otprilike dve ipo tone, procenjuje se da cela graevina tei 5,273,834
tone.
Izuzetna karakteristika koja ovu piramidu ini jednim od sedam svetskih uda starog
sveta je preciznost izgradnje. Blokovi su tako perfektno iseeni da na nekim mestima list
papira nije mogue zavui izmeu. Ova preciznost i masivnost graevine objanjavaju
njenu dugotrajnost i izdrljivost. Piramida je napravljena da traje.
Najvea misterija koja okruuje Keopsovu piramidu je njena svrha. Za veinu se smatra
da su bile grobnice. Istorija nam govori da je Keopsova piramida sluila i u druge svrhe
takoe. Na primer, neke njene unutranje odaje su koritene za mistine i religiozne
rituale. Ipak, mnoge praktine upotrebe mogu biti pronaene:
Keopsova piramida je odlian marker za vazdunu navigaciju.
etiri strane piramide precizno pokazuju etiri take kompasa: sever, jug, istok i zapad.
Strane su tako tano uperene da je najvea greka samo 1/12 stepena na istonoj strani.
I jo, piramida je smetena manje od pet milja juno od 30. severne paralele. Tako
Keopsova piramida moe da se koristi kao taka odredita za trodimenzionalnu podelu
cele planete na tabelu od 30-o, 60-o i 90-o stepenim uglovima sa severnim i junim
polom, ekvatorom i centrom zemlje kao odredinim takama. Ovo je veoma korisno jer je
piramida locirana u centru zemljinih kopnenih masa. Znajui samo dimenzije zemlje i
metod izraunavanja koliko je preao neko bi vrlo efikasno mogao putovati, pogotovu
vazduhom, od piramide do bilo koje take na zemlji koristei tabelu od 30-60-90 stepeni i
strane piramide kao kompas. Jedinu devijaciju izaziva injenica da zemlja nije pravilna
sfera ve je blago spljotena na polovima i proirena na ekvatoru. Meutim, ta devijacija
je toliko blaga i dostie svega 26.7 milja to se lako nadoknauje. Interesantno je da je
piramida, kada je bila izgraena, bila korisnija kao marker za vazdunu navigaciju nego
danas jer je bila pokrivena finim belim krenjakom.3
Blokovi krenjaka su bili tako isklesani da je piramida iz daleka izgledala kao da je jedan
veliki beli kamen, Krenjak je reflektovao sunce inei piramidu vidljivom iz velike
daljine. Jedinstvene karakteristike piramida u Gizi postavljaju interesantno pitanje o tim
spomenicima. Poto tako dobro slue za vazdunu navigaciju, da li su bar delimino
zbog toga sazidane? Ako jesu, ko je imao koristi od njih 2000 godina pne.? Mogue
reenje na zagonetku lei na mesecu.
Washington Post je 22. novembra 1966 god. objavio naslovnicu: Senke est
misterioznih statua na mesecu fotografisao Orbiter. Ova pria, koju je kasnije preuzeo
3

Veina krenjaka danas nepostoji. Naeno je par blokova blizu baze keopsove piramide a ostali su
uklonjeni u prvom milenijmu nove ere.

Los Angeles Times, opisuje fotografiju meseca koju je dva dana ranije slikala amerika
sonda Orbiter 2 dok je prolazila 25 milja od povrine. Fotografija prikazuje est kupola
postavljenih u namenskom geometriskom obrazcu unutar malog dela Mora
Nepokretnosti (The Sea of Tranquility). iljatost senki lunarnih objekata ukazuje da su u
obliku kupe ili piramide. Iako NASA u svojoj javnoj izjavi nije spomenula nita neobino
povodom fotografije, drugi su je smatrali izuzetnom. Dr. Wiliam Blair sa Boeing instituta
za biotehnologiju je izjavio:
Ako su kupaste kupole bili rezultat nekog geofizikog dogaaja bilo bi prirodno oekivati
da su rasporeene nasumino. Kao rezultat, triangulacija bi bila skalinska (tri nejednake
strane) ili nepravilna, dok je ona to se tie objekata na mesecu baznog sistema sa,
koordinatama x, y, z ka desnom uglu, est trouglova sa po dve stranice iste duine i dve
ose koje se sastoje od tri take svaka.
U Argosy magazinu, sovjetski svemirski ininjer Alexander Abromov je otiao jo dalje
izjavom:
Raspored ovih objekata na mesecu je slian planu egipatskih piramida koje su
kostruisali faraoni Keops, Kepren i Menkaura u Gizi, blizu Kaira. Centri kupola
meseevog abaka (raspored piramida) su rasporeeni na tano isti nain kao vrhovi tri
velike piramide.4 Predpostavljajui da doktori Blair i Abromov nisu loe proraunali,
izgleda da neke piramide na zemlji mogu biti deo stalnog obeleavajueg sistema koji se
protee na vie od jedne planete naeg solarnog sistema. Sistem se moe proiriti i na
Mars. Objekti slini piramidama su fotografisani na povrini Marsa. Slike koje je uradila
amerika misija Viking 1976 god. prikazuju Marsovsku regiju Cydonia koja sadri objekte
sline piramidama i neto ogromno to izgleda kao lice koje gleda nagore. Lake je
tvrditi da su piramide i lice na Marsu prirodne formacije, ne kao one naene na zemlji;
ipak, jedno ili ak dva druga lica su otkrivena drugde na Marsu sa iznenaujue slinim
odlikama, kao to su kaciga, urezi na obrazima i znak iznad desnog oka.5 Naravno,
mogue je da su objekti na mesecu i Marsu samo formacije kamena. Dostupne fotografije
nisu dovoljne da se ustanovi da li je formacija vetaka. Ako su vetake onda je jasno
sa slika da su prole kroz dug period erozije. Samo blii pogled tokom buduih misija na
mesec i Mars moe reiti kontraverzu. Objekti su zasigurno vredni blie istrage jer je
mesec ugoavao NLO fenomen vekovima, ukljuujui unutranjost Mora Nepokretnosti.
ak iako se dokae prirodna formacija objekata na mesecu i Marsu, to ne bi promenilo
vetaku prirodu zemljinih piramida. Za koga su drevni Egipani rekli da grade
velianstvene graevine?
Kao i Mesopotamci drevni Egipani su tvrdili da ive pod vladavinom ovekolikih
vanzemaljskih bogova. Egipani su pisali da njihovi bogovi putuju nebesima u
leteim brodovima. (Ovi brodovi su kasnije mitologizovani da objasne kretanje
sunca.) Bogovi ranog egipatskog perioda su bili stvorenja od krvi i mesa sa istim
potrebama za hranom i sklonitem kao ljudi. Pravi domovi su graeni za njih. Ti domovi
su imali ljudske sluge koje su kasnije postale prvi egipatski svetenici. Prema priznatom
istoriaru James Henry Breasted-u prve sluge bogova su bili laici koji su izvravali
svoje dunosti bez ceremonija i rituala. Njihovi poslovi su se sastojali od obezbeivanja
bogova sa ... onim stvarima koja ine osnovne i luksuzne potrebtine Egipanina koji
ima poloaj i bogatstvo u to vreme: izobilje hrane i pia, lepu odeu, muziku i plesae.

Moda je jednako interesantna injenica da jedna piramida u Cydonia ima stranu koja pokazuje sever ka
Marsovoj osi okretanja. Da li je ovo sluajnost ili postoji veza sa Keopsovom piramidom koja je
usklaena sa stranama sveta kao na kompasu.
5
Za interesantnu naunu procenu objekata na Marsu preporuujem Unusual Martian Features od Vincent
DiPietro, Greg Molenaar i John Brandenburg. Izdata od Mars Research. Za adresu molim vas pogledajte
bibliografiju.

Mnogi ljudi poistoveuju drevnu egipatsku religiju sa oboavanjem ivotinja.6 Ova vrste
potovanja je bila nepoznata tokom ranog perioda egipatske civilizacije. Prema profesoru
Breasted-u:
Interesantna kompilacija neobinih meseevih fenomena je naena u NASA tehnikom
izvetaju R-277 naslovljena Hronoloki katalog prijavljenih lunarnih dogaaja od
Barbare M. Middlehurst. Ukratko nabraja 579 neobinih lunarnih vienja koji se smatraju
pouzdanim od 1540 god. do 1967 god.
Zapisi iz starog Egipta su nam otkrili ko je mogao imati koristi od stalnog obeleavajueg
sistema da putuje raznim planetama naeg sunevog sistema: Skrbniko drutvo. Prvu
piramidu Egipta je dizajnirao Imhotep, premijer egipatskog kralja Zoser Neterkhet-a.
Reeno je da je Imhotep, za ivota, bio sin egipatskog najvanijeg Skrbnikog boga:
Ptah.
Egipatsko predanje zapisano posle Imhotep-ovog vremena dodaje da je Imhotep primio
dizajn piramide koji mu se spustio sa nebesa severno od Memfisa (grad u drevnom
Egiptu). Keopsova piramida u Gizi, koja je sagraena nekoliko generacija kasnije tokom
Doba piramida , je konstruisana po metodama koje je uspostavio Imhotep. Tokom doba
piramida, koje je poelo oko 2760 pne., oboavanje ovekolikih bogova je doseglo svoj
vrhunac; vie od 2000 bogova je postojalo tada. Za svoje bogove Egipani su sagradili
svoje najbitnije piramide. Mnoge piramide sagraene posle onih u Gizi su definitivno
manje vrednosti i smatraju se imitacijama.
Neki teoretiari veruju da su stari astronauti koristili svoju svemirsku tehnologiju da
podignu kamenje i da drugaije asistiraju u konstrukciji piramida u Gizi. Ova hipoteza niti
je sigurna niti neophodna da podri teoriju starih astronauta. Egipatski zapisi
podravaju ideju da su ljudi bili primarna snaga u izgradnji piramida. Ovo bi se slagalo sa
miljenjem Mesopotamaca da je Homo sapiens stvoren za teak rad od strane Skrbnikih
bogova.
Nije neko iznenaenje da su faraoni i svetenici koji su radili u korist bogova bili
omraeni od strane egipatskog naroda. Staro Carstvo (The Old Kingdom/oko 2685-2180
pne.) je praeno periodom slabosti i nemira. ak je i u Keopsovu piramidu provaljeno od
strane nesrenih Egipana. Prema istoriaru Ahmed Fakhry-ju:
Egipani su puno mrzeli graditelje piramida da su pretili ulaskom u ove velike grobnice i
unitenjem mumija kraljeva.
Tako jako odbijanje rada sigurno nije iznenaenje. Da bi sagradilo piramide Egipatsko
drutvo je postalo represivnije kako bi postiglo da ljudski rad ima efikasnost maina.
Zanimanja su postala traena tako da je bilo teko promeniti posao. Laici su prestali da
slue bogove: umesto toga stvoren je zatvoren krug svetenstva. Lina srea i
dostignua su rtvovana u ime produktivnosti. Feudalizam je stigao u Egipat.
Dok su faraoni bili zauzeti pravljenjem robova od svojih sunarodnika, bogovi su pravili
faraone budalama. Imhotep, ugledni sin boga Ptah, stvorio je koncept faraona kao
Boga-Kralja. Ova elitistika titula je bila slabo potovana od veine Egipana. Kao
Bogovi-Kraljevi, faraoni su pomislili da su iznad veine radnog naroda. Faraoni su
ueni da ako sarauju sa Skrbnikim planovima mogu izbei ljudsku teku sudbinu
pridruujui se bogovima na nebesima.
Postojala je samo jedna zakoljica.
6

...soko, na primer, je bio sveta ivotinja boga sunca, i kao takva mogla je da ima svoje mesto u hramu,
gde je hranjen i tretiran sa potovanjem; ali nikad nije oboavan, niti je bio objekat utvrenog rituala kao
kasnije.

Faraonima bi bilo dozvoljeno da pobegnu sa zemlje tek kada umru! Ueni su toj smenoj
ideji da ako ouvaju svoja mrtva tela, ona e biti oivljena i oni e moi da se pridrue
Skrbnikim bogovima na nebesima. Neki faraoni, kao Keops, su zakopavali velike
drvene brodove blizu svojih grobnica. Prema nekim uenjacima, faraoni su verovali da e
njihovi pokopani brodovi (solarne barke) biti magino iskopani i opremljeni istom
snagom koja je uzrokovala brodove bogova da lete. Faraoni su verovali da e velikom
brzinom, posle svoje smrti, u svojim magino napajanim drvenim brodovima odleteti u
dom bogova na nebesima.
Iako su egipatske tehnologije mumificiranja bile veoma dobre jasno je da su umovi
faraona punjeni glupostima. Drvene solarne barke nisu nikad poletele. Ako je neko
mumificirano telo velikih Bogova-Kraljeva dostiglo nebesa onda je to samo nekolicina.
Umesto toga mnoge mumije su postale zastraujui muzejski eksponati za zabavu
irokih masa to su faraoni entuzijastiki hteli da izbegnu. Druge mumije su doivele
poniavajuu sudbinu: samlevene su i iskoritene kao sastojci u medicini. Smrvljene
mumije su takoe postale sastojak boja zbog aditiva u procesu mumifikacije. Zagonetka
je zato su faraoni poverovali u okrutnu alu koja im je servirana. Neki istoriari predlau
da je mumifikacija bila pokuaj imitiranja ivotnog ciklusa leptira. Drugi veruju da su
faraoni hteli da odre bogatstvo i poloaj u sledeem ivotu i zbog toga eleli da budu
oivljeni u istom telu. Jedan NLO pisac je predloio da su teili imitiranju tehnike
ouvanja tela koju su koristili egipatski tehnoloki napredniji bogovi. Drevni egipatski
zapisi, meutim, otkrivaju zanimljiviji razlog zato su se faraoni mumificirali: duhovno
znanje je izokrenuto.
Stari egipani su verovali u duu ili serf kao entitet potpuno odvojen od osobe
(znai tela). Egipani su obeleili jedan takav duhovni entitet sa ka. Verovali su da je
ka, ne telo, jedan od duhovnih entiteta koji konstituie pravu osobu i da samo telo
nema karakter i inteligenciju bez duhovnog entiteta. Ovom generalno prosveenom
pogledu je, meutim, dat lani zaokret. Egipani su bili ubeeni da duhovna dobrobit
ka posle smrti zavisi od toga da ka odri kontakt sa fizikim telom. Prema istoriaru
Fakhry-ju: Egipanin je hteo da njegov Ka moe da prepozna svoje telo i ujedini se sa
njim; zbog ovoga je smatrao bitnim da njegovo telo bude ouvano. Zbog ovoga su
Egipani mumificirali tela i napredovali u balzamovanju.
Faraoni su otili korak dalje. Gdin. Fakhry objanjava:
Egipani su takoe pravili statue i stavljali ih u grobnice i hramove kao zamene ako telo
ispari. Ove prakse su nanele straan udarac razumevanju duhovnosti. One su izazvale da
ljudi izjednae duhovnu potpunost sa duhovnom povezanou sa ljudskim telom (ili
zamenom tela). Takva uenja su ohrabrila ljude da prihvate Skrbnike namere da zauvek
spoje duhovna bia i tela Homo sapiensa. Mone ljudske elje za duhovnim integritetom i
besmrtnou su izokrenute u opsesivan pohod za ouvanje tela. Tako su filozofije
materijalizma ubrzane. Materijalizam, po jednoj definicije, jeste preokupacija stvarima na
materijalnom nivou i zapostavljanje vanih aspekata etikog i duhovnog postojanja. Ovo
esto vodi drugoj definiciji materijalizma: uverenje da sve, ukljuujui misao i emociju,
moe u potpunosti biti objanjeno pokretima i promenama u fizikoj materiji.
Iako Egipani nisu prihvatili kasniju definiciju kao filozofiju ivota, pomogli su svetu da
napravi korak u tom pravcu. Skretanje sa puta duhovnog uenja u Egiptu je izazvano
iskvarenou Bratstva Zmije, kojem su pripadali faraoni i svetenstvo. Kao to je
spomenuto ranije, poto je poraeno hiljadama godina ranije od strane Skrbnikih
neprijatelja, Bratstvo je ostalo dominantno u aferama ljudi, ali sa cenom da postane
orue Skrbnika. Da bi razumeli kako je iskvareno Bratstvo poelo da izvre duhovnu
istinu i nastavlja teoloku neracionalnost, moramo prvo zaviriti u rane radove Bratstva i
njegov metod uenja.

Originalno neiskvareno Bratstvo je bilo ukljueno u pragmatian program duhovnog

obrazovanja. Pristup organizacije je bio nauni ne mistian ili ceremonijalan. Predmet
duha je smatran saznajnim kao bilo koja druga nauka. Izgleda da je Bratstvo posedovalo
pozamano telo tanih duhovnih podataka ali nije uspelo u razvijanju potpunog puta ka
duhovnoj slobodi pre poraza.
Uenja Bratstva su bila organizovana po sistemu korak-po-korak. Student je morao da
uspeno zavri jedan stepen instrukcija pre nego to pree na sledei. Svi uenici su
polagali zakletvu tajnosti u kojoj su se kleli da nikada nee otkriti uenja nivoa osobi koja
jo nije dostigla taj stupanj. Ovaj stil instrukcija je dizajniran da student ne bi
preuranjeno pokuao izvesti teke duhovne zadatke ili postao zbunjen informacijama
vieg nivoa pre nego to je spreman, na isti nain kao to neete vozaa poetnika
odvesti na prevrtljive planinske puteve pre nego to je savladao lake, i malo blae,
puteve prvo. Davanje duhovnog znanja na ovaj nain e biti uspeno samo ako su nivoi
otvoreni za sve. Kada se uvedu restrikcije na to ko moe imati pristup uenjima, kroz
strogo regulisanje, elitizam ili postavljanje visokih standarda za primanje, sistem
poverljivih korak-po-korak nivoa prelazi iz obrazovnog orua u instrument duhovne
represije. Bratstvo je doivelo ba takvu promenu.
Uenja Bratstva u drevnom Egiptu su bila organizovana u institucije poznate kao
Misteriozne kole(Mystery Schools). kole su davale faraonima i svetenicima veliki
deo njihovog naunog, moralnog i duhovnog obrazovanja. Prema dr. H. Spencer Lewis-u,
osnivau Crveno-krstakog Reda smetenog u San Hozeu, Kalifornija7, prvi hram koji su
koristile Misteriozne kole sagradio je faraon Keops. Unutar zidina tog hrama duhovno
znanje je doivelo propast koji je izazvao faraone da mumificiraju svoja tela i sahranjuju
drvene brodove. Prema starom egipatskom predanju, iskvarena uenja Misterioznih
kola je stvorio veliki uitelj, Ra, vaan Skrbniki bog. Misteriozne kole ne samo da
su izvrnule duhovno uenje, one su zabranile pristup javnosti teolokim istinama koje su
preivele. Samo faraoni, svetenici i nekolicina smatranih vrednima su primani u kole.
Poetnici su morali da se sveano obaveu da nee nikada otkriti strancu tajno znanje
kojem su ueni; studentima je preeno stravinim posledicama ako prekre zakletvu.
Ove restrikcije su ustanovljene da se sprei zloupotreba znanja visokog nivoa onih koji
bi ga iskvarili ili koristili da naude. Dok je ovo legitiman razlog za stvaranje straara,
restrikcije koje su zavele Misteriozne kole su otile daleko izvan granica obinog
obezbeenja. Celokupnim socijalnim grupama i onima odreenog zanimanja je odbijeno
lanstvo. Ogromna veina ljudske populacije nije imala anse da pristupi kolama;
njihov pristup bilo kojem preostalom duhovnom znanju je bilo vrlo ogranieno. Biblijski
vatreni ma koji brani pristup drvetu poznanja je postavljen od strane onih koji su
vodili Misteriozne kole.
Misteriozne kole su izazvale da duhovno znanje ispari na jo jedan nain. kole su
zabranile lanovima fiziko beleenje kolinih najnaprednijih uenja. Upoznati su morali
da prenose informacije oralno. Nema breg naina da se zaboravi znanje ako se zabrani
njegovo zapisivanje. Bez obzira koliko su ljudi utrenirani rei e promeniti ideje koje se
prenose. Zamenjena re ovde, izostavljena reenica tamo, semantika preciznost
potrebna za prenoenje tanih naunih principa e biti izgubljena. Ovo je jedan nain na
koji funkcionalna nauka moe biti sputena na nivo sujeverja.
Kako je vreme prolazilo Bratstvo je postalo tako zatvoreno da je iskljuilo veinu
egipatskih svetenika iz reda. Ovo se naroito deavalo tokom vladavine kralja Thutmose
III, koji je vladao 1200. godina posle Keopsa. Thutmose III je poznat po svojim ratnim
7

Red Crvenokrstaa je jedan od mistinih sistema koji se uzdigao iz uenja Bratstva. Red Crvenokrstaa
dr. Lewis-a se zove Drevni i Mistini Red Crvenog Krsta (AMORC skraeno). AMORC je osnovan
rane 1900-te. Danas je poznat po popularnom egipatskom muzeju ,koji poseduje, u San Hozeu,
Kalifornija.

avanturama koje su proirile egipatsko carstvo do njegove najvee veliine. Prema dr.
Lewis-u, Thutmose III je preduzeo poslednji korak u pretvaranju Bratstva u potpuno
zatvoren red. On je uspostavio pravila i propise koji se i danas koriste u nekim
organizacijama Bratstva. Promene u Bratstvu su se nastavile. Manje od sto godina posle
vladavine Thutmose III, njegov naslednik, kralj Akhnaton (Amenhotep IV) proveo je
zadnje godine svog 28 godina dugog ivota transformiui uenja Bratstva u mistine
simbole. Akhnaton-ovi simboli su namerno uinjeni nerazumljivim svima, osim onim
lanovima Bratstva koji su bili naueni tajnim znaenjima simbola. Bratstvo je navodno
kreiralo ovaj novi sistem vizuelnih slika da bude univerzalni jezik duhovnog
prosvetljenja koji prevazilazi ljudske jezike i da bi spreilo zloupotrebu znanja. U stvari,
namera je bila da se napravi tajni kod, koji e uiniti duhovno znanje nedostinim
svakome ko nije u sve elitnijem Bratstvu, i na kraju unititi duhovno znanje u potpunosti.
Prevod duhovnih podataka u bizarne i nerazumljive simbole je dovelo do toga da poteni
ljudi pokuavaju da dekodiraju simbole u potrazi za duhovnim istinama koje mogu i
trebale bi biti razumljive svakome u svakodnevnom razgovoru. Transformacija duhovnog
znanja u sistem siromanih simbola je imao poraavajui udarac na ljudsko drutvo.
Kako je ovaj nain prenoenja duhovnog znanja bio rasprostranjen svetom od strane
lanova Bratstva svo znanje duhovne prirode je pogreno poistoveeno sa bizarnim
simbolima i misterijama. Ovo pogreno poistoveivanje je tako snano danas da skoro
sve studije o duhu i duhovnom fenomenu baene u istu poniavajuu klasifikaciju kao
okultizam, spiritualizam i vetiarenje. Pokuaj od pre vie hiljada godina da se
duhovno znanje zadri van ruku profanih je zamalo unitilo kredibilitet i korisnost tog
znanja. Simbolizam Bratstva je bio jo jedan biblijski vatreni ma koji je blokirao
pristup duhovnom znanju. Ostavio je samo zbunjenost, neznanje i sujeverje koja
karakteriu veliki deo ovog naunog polja danas.
Akhnaton je predsedavao jo jednom vanom razvoju Bratstva. Iako mladi vladar
pokazao slabim politikim voom, postigao je venu slavu svojim pokuajima za
postizanje monoteizma, tj. oboavanje jednog jedinog boga. Monoteizam je bio uenje
Bratstva i mnogi istoriari navode Akhnaton-a kao prvu vanu istorisku linost koja je
iroko rasprostranila koncept.
Da bi pomogao uspostavljanje novog monoteizma Bratstva Akhnaton je preselio glavni
grad Egipta u grad Al Amarna. Takoe je tamo prebacio i glavni hram Bratstva. Kada je
glavni grad vraen na prvobitno mesto, Bratstvo je ostalo u Al Amarna. Ovo je
signaliziralo vaan raskid izmeu ustanovljenog egipatskog svetenstva, koje se opiralo
monoteizmu, i visoko ekskluzivnog Bratstva koje vie nije primalo veinu svetenika u
lanstvo.
Drevno egipatsko carstvo je polako propadalo i nestalo. Bratstvo Zmije je prolo mnogo
bolje. Opstalo je i proirilo se slanjem misionara i osvajaa koji su osnovali filijale u
celom civilizovanom svetu. Ovi emisari Bratstva su rasprostranili religiju jednoga boga
i naposletku je uinili dominantnom teologijom sveta.
Pored osnivanja teologije jedan bog, Bratstvo zmije stvorilo je mnoge simbole i odede
koje jo koriste neke vane monoteistike religije danas. Na primer, hram Bratstva u Al
Amarnu je konstruisan u obliku krsta-simbol koji je kasnije prihvatila najpoznatija filijala
Bratstva: Hrianstvo. Neki lanovi Bratstva u Egiptu su nosili odore sa trakom preko
slabina i kapuljaom za glavu kakve su kasnije koristili hrianski monasi. Vrhovni
svetenik egipatskog hrama nosio je isti tip odore sa irokim rukavima kakve danas nosi
svetenstvo i horski pevai. Vrhovni svetenik je takoe brijao glavu na vrhu u mali krugto su kasnije usvojili hrianski fratri.
Mnogi teolozi hvale monoteizam kao vano religiozno otkrie. Oboavanje duhovnog
jednog jedinog boga je zaista napredak od idoliziranja kamenih statua i ivotinja.

Naalost, monoteizam Bratstva i dalje ne predstavlja povratak potpunoj tanosti; prosto

je samo dodao iskrivljenja onom duhovnom uenju koje je preostalo.
Na osnovu onoga to emo saznati o prirodi duhovnog bia, nalazimo da dva pogrena
zaokreta lee u definiciji Vrhovnog Bia:
Prvo, monoteizmi Bratstva, koji ukljuuju judaizam, hrianstvo i islam ue da je
Vrhovno Bie bilo tvorac fizikog univerzuma i fizikih ivotnih formi unutar univerzuma.
U sledeem poglavlju emo raspravljati o mogunosti da su duhovna bia roena od
strane neke vrste Vrhovnog Bia ali fizika stvorenja i objekti verovatno ne. Kao to su
neke druge religije zabeleile, ako je na univerzum proizvod duhovne aktivnosti onda
proizilazi da sva individualna duhovna bia unutar univerzuma su odgovorna za njegovo
stvaranje i /ili kontinuitet. Delatnost Vrhovnog Bia bi se ustvari protezala mnogo dalje
od stvaranja samo jednog univerzuma.
Pod dva, Vrhovno Bie se obino predstavlja kao duhovno bie sposobno za
neogranienu misao, kreativnost i mogunost. Za Vrhovno Bie se kae da je entitet koji
moe stvoriti i razoriti univerzume. Ovo je veliko pitanje: Zato moramo biti ogranieni na
samo jedno takvo bie?
Postoji li razlog da ne pretpostavimo postojanje deset takvih bia? Ili stotinu? Ili
bezbroj? Izgleda da definicija Bratstva jednog boga u stvari opisuje uroeni potencijal
svakog duhovnog bia, ukljuujui ona duhovna bia koja oivljavaju ljudska tela na
zemlji. Prava priroda i sposobnosti svakog duhovnog bia bi bila skrivena doktrinama
koje kau da samo Vrhovno Bie moe uivati isto duhovno postojanje i neogranien
duhovni potencijal. Monoteizam Bratstva bi ustvari zaustavio napredak ljudskog
duhovnog oporavka i spreio ljude od shvatanja istinite, i verovatno mnogo ire,
delatnosti Vrhovnog Bia.8
Monoteizam Bratstva je bio jo jedan deo biblijskog vatrenog maa da sprei pristup
duhovnom znanju. Takoe je dozvolio Skrbnicima da visoko uzdignu svoj status. Kao
deo novog monoteizma, Bratstvo je poelo da ui fikciju da su lanovi Skrbnike rase
fizike manifestacije Vrhovnog Bia. Drugim reima, Skrbnici su poeli da se pretvaraju
da su oni i njihov brod jedan-jedini bog. Istorija belei da su koristili neobino nasilje
da bi Homo sapiensi poverovali u prevaru. Nekoliko lai je imalo poraavajui udarac na
ljudsko drutvo, ipak glavna misija iskvarenog Bratstva, od vremena Akhnatona do
danas, bila je da ubedi ljude da su Skrbnici i njihove letelice bog. Svrha ove lai bila je
da ojaa ljudsku poslunost i da odri kontrolu Skrbnika nad ljudskom populacijom.
Nema sluaja u kojem je ovo jasnije ili rezultata koji su vidljivije tragini nego u biblijskoj
prii o starim jevrejima i njihovom jednom bogu zvanom Jehova.
JEHOVA
Veliki deo Starog zaveta je posveen opisivanju porekla i rane istorije jevrejskog naroda.
Prema Bibliji jevreji potiu od klana koji je iveo u sumerskom gradu Ur od oko 2000. do
1500. pne. Klanom je prijateljski vladala linost zvana Jehova. Biblija tvrdi da je Jehova
bio Bog.
Prema biblijskim priama, Jehova je ohrabrio klan da napusti Ur i naseli se u Haranukaravanskom centru u severo-istonoj Mesopotamiji. Tamo, Jehova je kasnije rekao
novom patrijarhu klana, Abrahamu, da povede svoje pleme ka Egiptu. Pleme se sloilo i
posle nekoliko generacija stiglo do reke Nil kroz Kanan(Canaan).Glad je na kraju nateralo
pleme da ue na egipatsku teritoriju Goshen gde su jevreji u poetku iveli dobro pod
faraonom ali posle dolaska novog faraona na presto, jevreji su oterani u ropstvo. Biblija
8

Potpunija diskusija mogue prirode Vrhovnog Bia i njegovog odnosa prema pojedinanom duhovnom
postojanju je predstavljeno u 40. poglavlju.

navodi da su posle 400 godina ropstva u Egiptu jevreji povedeni u izbeglitvo od strane
Mojsija pod budnim okom Jehovinim. Do tada jevreja je bilo na stotine hiljada. Posle
dugog puta i mnogih krvavih bitki, jevrejska plemena su se vratila i osvojila Kanan, koji je
bio Obeana zemlja, zavetovana njima vekovima ranije od Jehove.
I tako je prema Bibliji roena jevrejska religija.
Jehova je oito bio bitan lik u ovoj biblijskoj prii. Ko je bio on? Da li je Jehova bio Bog
kao to Biblija navodi? Da li je bio mit, kao to bi skeptici ne religijske orijentacije eleli
da verujemo? Jehova izgleda nije bio nijedno. Ime Jehova potie od jevrejske rei
Yahweh to znai onaj koji jeste ili samo-evidentan. Ovo ime indirektno ukazuje na
ideju da je biblijski Jehova bio isto duhovno bie; ako hoete, pravo Vrhovno Bie. Ali
da li je?
Jehovin opis u Starom zavetu je obezbedio takmiarski dan za NLO pisce, i to sa dobrim
razlogom. Jehova je putovao nebom u onome to je izgleda bila buna, zadimljena
letelica. Biblijski opis Jehovinog sputanja na planinski vrh izgleda ovako:
...bejahu gromovi i munje, i gust oblak iznad planine, i zvuk trube bejae glasan;9 i sav
narod koji bejae u kampu drhtae.
I Mojsije izvede ljude iz kampa da sretnu Boga; i ono stajae u podnoju planine.
I planina Sinaj bejae sva pokrivena dimom, jer Gospod sie na nju u plamenu: i dim
kuljae nagore kao dim iz pei, i cela planina se tresla.
Kada bi stari jevreji posmatrali buku, dim i plamen moderne rakete opis ne bi bio mnogo
drugaiji od ovog biblijskog. Kasnije Jehovine posete sadrale su iste fenomene:
I sav narod u i vide grmljavinu i munje, i buku trube, i planinu koja se dimi: i kada ljudi
videe, oni se sklonie i stajae podalje.
Pretpostavimo da je ovaj opis moda vulkan, dalja vienja otkrivaju da je Jehova bio
pokretni objekat:
I Gospod putovae pred njima, danju u stubu oblaka, da im ukae put; nou u stubu
vatre, da im prui svatlo; da idu i danju i nou: I nije sklonio stub oblaka danju ili stub
vatre nou ispred njih.
IZLAZAK 13.21-22
Izlazak 14:24, 40:34-38, i Brojevi 19:1-23 sadre identine opise Jehove dok je vodio
jevrejska plemena u obeanu zemlju.
Stari jevrejski oevidci odgovorni za ove opise nisu mogli izbliza da pogledaju Jehovu.
Biblija istie da nikome nije bilo dozvoljeno da prie mestu Jehovinog sletanja na
planinu osim Mojsiju i nekolicini odabranih voa. Jehova je pretio da e ubiti svakoga ko
proba. Zbog toga rana Biblija sadri Jehovine opise samo onako kako su ga oevidci
videli iz daleka. Tek je mnogo kasnije jedan od biblijskih najpoznatijih proroka, Jezekilj
bio u mogunosti da ga bolje vidi i opie sa vie detalja. Njegov opis je verovatno jedan
od najvie citiranih biblijskih pasusa u NLO literaturi. Jezekijin detaljan opis stranih
leteih objekata je stvorio pekulaciju takve jaine da je ak jedan izdava Biblije,
Tyndale House, naslovio uvod u Jezekijinu knjigu naslovom Suve Kosti i Letei Tanjiri
(Dry Bones and Flying Saucers)? Sa rizikom da u dosaditi nekim itaocima sa jo
jednim ponavljanje Jezekijinih poznatih rei, ovde ih navodim za dobrobit onih koji nisu
upoznati sa njima:
9

Zvuk slian trubi pratio je mnoga Jehovina pojavljivanja.

Godine tridesete, meseca etvrtog kad bih meu robljem na reci Hevaru, otvorie se
nebesa i videh utvare Boije.
I videh, i gle silan vetar dolaae od severa, i veliki oblak i oganj koji se razgorijevae, i
oko njega svetlost, a ispred ognja jaka svetlost.
Ispred njega jo kao etiri ivotinje, koje na oi bejahu nalik na oveka.
I u svake bejahu etiri lica, i etiri krila u svake.
I noge im bejahu prave, a u stopalu bejahu im noge kao u teleta, i sevahu kao uglaena
mjed.
I ruke im bejahu oveije pod krilima na etiri strane, i lica im i krila bejahu na etiri
strane.
Sastavljena im bejahu krila jedno sa drugim, i ne okretahu se idui, nego svaka iae na
prema se.
A lice bejae u sve etiri lice oveije i lice lavovo i lice volovsko i lice orlovo.
I lica im i krila bejahu razdeljena odozgo, u svake se dva krila sastavljahu, a dva
pokrivahu im telo.
I na oi bejahu te ivotinje kao ivo ugljevlje, gorahu na oi kao svee, taj oganj
prolaae izmeu ivotinja i svetljee se, a iz ognja izlazie munje.
I ivotinje trahu i vraahu se kao munja.
I kad gledah ivotinje, gle, toak jedan bejae na zemlji uza svaku ivotinju prema etiri
lica njihova.
Oblijem i napravom bejahu tokovi kao boje hrisolitove, i sva etiri bejahu jednaka, kao
da je jedan toak u drugom.
Kad iahu, iahu sva etiri svaki na svoju stranu, i idui ne skretahu.
I naplaci im bejahu visoki strahota, i bejahu naplaci puni oiju u naokolo u sva etiri.
I kad iahu ivotinje iahu i tokovi uz njih, i kad se ivotinje podizahu od zemlje
podizahu se i tokovi.
A nad glavama ivotinjama bejae kao nebo, po vienju kao kristal, stano, razastrto
odozgo nad glavama njihovim.
A pod tim nebom bejahu im krila pruena.
I uh huku krila njihovih kad iahu, kao da bee huka velike vode, kao glas svemoguega
i kao graja u okolo, i kad stajahu sputahu krila.
I kad stavi sputahu krila, ujae se glas odozgo iz neba, koji bejae nad glavama
njihovim.
JEZEKILJ 1:1-25
Glas je rekao Jezekilju da je to Gospod Bog (Jezekilj 2:4). Prvi deo Jezekijinih vizija
slii ranijim biblijskim opisima Jehove: pokretni plamtei objekat na nebu koji isputa
dim. Kako se objekat pribliavao Jezekilj je mogao da primeti da je stvar od metala. Iz
metalnog objekta virilo je nekoliko ovekolikih stvorenja, sa metalnim izmama i

ukraenim kacigama. Njihova krila su izgleda bili pokretni motori koji su isputali
brujajai zvuk i pomagali stvorenjima da lete. Glave su im bile pokrivene staklom ili
neim providnim na emu se odraavalo nebo. Bili su u nekoj vrsti vozila u obliku kruga
ili sa tokovima. Moemo sigurno zakljuiti iz gornjeg pasusa da Jehova nije bio
Vrhovno Bie. On je ini se bio nastavak Skrbnikih upravljakih timova koji su delali
dug vremenski period pratei mnoge ljudske generacije. Da obezbede ljudsku
poslunost, ti timovi su koristili svoje letelice da podupru la da su oni Bog.
Skrbniki timovi poznati kao Jehova su pomogli Bratstvo zmije da pokrenu program
irenja nove religije jedan Bog. Mojsije, ovek izabran da komanduje jevrejskim
plemenima u njihovom izlasku iz Egipta i putu ka Obeanoj zemlji, je bio visoko kotirani
lan Bratstva.10 Nagovetaj o ovoj injenici dolazi iz same Biblije u kojoj nam je reeno
kako je Mojsije podignut kao dete:
... i faraonova ker ga uze, i podie ga kao svog sina. I Mojsije posta uen u svim
znanjima egipana, i bejae jak na reima i delima.
Egipatski istoriar i vrhovni svetenik, Manetho (oko 300 pne.), kae da je Mojsije veliki
deo svog obrazovanja dobio u Bratstvu od Akhnaton-a, faraona zaetnika monoteizma:
Mojsije, sin plemena Levi (jedno od jevrejskih plemena), obrazovan u Egiptu i inicijaciran
u Heliopolisu (egipatski grad), postade visoki svetenik Bratstva za vladavine faraona
Amenhotep-a (Akhnaton). Odabran je od jevreja za njihovog vou i prilagodio je idejama
svog naroda nauku i filozofiju koju je spoznao iz egipatskih misterija; dokazi o ovome
mugu se nai u simbolima, inicijacijama, i u njegovim zakonima i zapovestima ... Dogma
o jedinom Bogu, za koju je mislio da je interpretcija i uenje egipatskog Bratstva,
faraona koji je ustanovio prvu monoteistiku religiju poznatu oveku.
Jaki dokazi koji podupiru Manetho-vu izjavu mogu se nai u ranim uenjima judaizma,
koja su bila duboko mistina i koristila mnoge simbole Bratstva. Mnoga od tih mistinih
uenja se i danas ue u jevrejskoj Kabali: tajna verska filozofija jevrejskih rabina. Kabala
nastavlja da koristi sloen sistem mistinih simbola. Moderni nacionalni logo Izraela,
estokraka Davidova zvezda, je bila simbol Bratstva hiljadama godina.
Rani ljudski pisci prikazuju Skrbnike bogove oveanstva kao krvoedna stvorenja
koja tee preteranom nasilju. Naalost, te tune kvalitete se nisu poboljale kod Jehove.
Tokom puta od Egipta do Obeane zemlje Jehova je zahtevao potpunu poslunost
Jevreja. Mnogi ljudi su se bunili i Jehova je reagovao ekstremno okrutno. Jehova je
navodno ubijao i do 14,000 jevreja povremeno zbog neposlunosti. Koristio je razliite
metode ubijanja, kao to je irenje zaraza, kao to su drugi Skrbniki bogovi radili
ranije u Sumeriji. Kada su jevrejske armije stigle do Kanana, Jehova je prikazao
originalnu psihopatsku devijantnost. Da bi Jevreji uspostavili vlast u svojoj novoj
domovini, Jehova je naredio jevrejskoj armiji da zapone kampanju genocida nad svim
gradovima i naseljima u oblasti. Pod novim vostvom Isusa Navina prvi grad koji je pao u
Jehovinom sedmo-godinjem holokaustu je bio Jerihon. Prema Bibliji, jevrejska armija
koja je brojala desetine hiljada, je pobila sve u Jerihonu osim, ironino, prostitutke koja
je ranije izdala svoj narod jevrejskim pijunima:
I oni su potpuno unitili sve to je bilo u gradu,

10

Ovaj pasus postavlja pitanje kada se dogodio jevrejski izlazak iz Egipta. Ako je Mojsije bio vrhovni
svetenik Bratstva pod Akhnaton-om, kako Manetho tvrdi, ali ih nije poveo sve do vladavine Ramzesa II,
kako mnogi istoriari veruju, onda Mojsije mora da je bio ekstremno star u vreme izlaska. (Ramzes II je
vladao skoro 100 godina posle Akhnaton-a) Biblija kae da je Mojsije bio 120 godina star kada je umro.
Tvrdnje o takvoj dugovenosti mogu biti teke za prihvatanje u naim modernim vremenima, ali ako je to
istina, onda su i Monetho i moderni uenjaci u pravu to se tie datuma.

I muko i ensko, mlado i staro, i volove, i ovce,

I magarce, otricom maa.
ISUS NAVIN 6:21
Kada je to postignuto:
... a grad spalie ognjemi to god bee u njemu; samo srebro i zlato i posue od mjedi i
od gvoa metnue u riznicu doma Gospodnjega.
ISUS NAVIN 6:24
Sledea meta je bio Ai, grad sa populacijom od 12,000 stanovnika. Svi graani Ai-a su
poklani a grad je spaljen do temelja. Ovo divljatvo je usledilo od grada do grada:
Tako pobi Isus svu zemlju, gore i junu stranu i ravnice i doline, i sve careve njihove; ne
ostavi ni jednoga iva, nego sve due ive zgubi, kao to bee zapovedio Gospod Bog
Izrailjev.
ISUS NAVIN 10:40
Genocid je opravdan reima da su sve rtve bile nastrane. Ovo nije mogao biti pravi
razlog jer su i deca i ivotinje takoe pobijene. Teko da je fer masakrirati ceo grad zbog
zloina nekolicine; takoe nije u redu ubiti dete zbog zloina roditelja. Pravi zloin,
prema Bibliji, bio je taj to su starosedeoci oblasti postali neposluni. Tako su posluniji
Jevreji izabrani od strane Jehove da zbriu starosedeoce i zamene ih. Danas se vode
debate da li je jevrejska asimilacija Kanana bila genocidna kao to je prikazana u Bibliji.
Moderna arheoloka iskopavanja poprita bitki (kao to su Hazor, Debir, itd) navedenih u
Bibliji su otkrila dokaze o nasilnom unitavanju u vreme Isusa Navina. Druga iskopavanja
nisu dala dovoljno dokaza o tome. Mnogo ljudi naravno preferira da umanji biblijsko
krvoprolie to je vie mogue. Koliko god da je pria o osvajanju Kanana istinita, ipak
nam govori neto veoma bitno o genocidu:
Genocid je esto orue za brze politike ili drutvene promene brzom zamenom jedne
grupe ljudi sa drugom. Iz ovog razloga, genocid je isplivao kao vaan istoriski fenomen u
vezi sa mnogim naporima Bratstva da dovede do brzih politikih i socialnih promena.
Ljudi koji su upoznati sa jevrejskim moralnim uenjima mogu biti iznenaeni brutalni
ponaanjem pripisanim Jehovi i jevrejima. Najpoznatija jevrejska moralna uenja su
naravno, Deset Zapovesti, koja su navodno data Mojsiju od Jehove za vreme puta u
Obeanu zemlju. Posle Mojsijeve smrti, Jehova i armije Izraela su jasno prekrili
zapovesti. Nemoj ubiti je prekrena tokom jevrejskog masakriranja stanovnika Kanana.
Jevreji su ignorisali zapovest Nemoj ukrasti, kada su orobili gradove. Nisu se nita bolje
drali zapovesti Nemoj poeleti kue susedove...niti neega to je susedovo, kada su
poinili genocid da bi uzeli zemlju svojih suseda.
Ovakvo ponaanje je zbunjujue jer mnoge biblijske zapovesti uspostavljaju pristojan
nain ponaanja. Na primer, jevreji su upozoreni nikada da ne sarauju sa prestupnikom
dajui lano svedoenje. Druga zapovest naglaava vanost individualne odgovornosti.
Tolerancija prema strancima je bila zakonom obavezna, Nee smetati strancu, niti ga
tlaiti... Od lopova se esto zahtevalo da plate odtetu rtvama. Kako objasniti takvo
varvarsko ponaanje uz postojanje tako humanih zapovesti?11 Deo odgovora moda lei
u reima Monetho-a:
11
Po dananjim standardima, nisu sve Staro zavetne zapovesti bile humane. Sloboda oboavanja nije bila tolerisana. Robstvo
je bila prihvaena institucija i jevrejski mukarci su smeli da prodaju keri u robstvo. Oblik kanjavanja oko za oko i zub za
zub nije uvek rezultirao pravdom.

uda koja Mojsije opisuje da su se desila na planini Sinaj, su u stvari, pripisane tajnoj
egipatskoj inicijaciji koju je Mojsije prebacio na svoj narod kada je osnovao odsek
egipatskog Bratstva u svojoj zemlji...
Ako su Manetho-ve rei istinite onda vei broj zapovesti dolazi pre iz ljudskih izvora nego
iz Skrbnikih unutar Bratstva. Ovo bi ukazalo na kontinuinirano prisustvo istinitih
humanitaraca unutar Bratstva uprkos dominaciji Skrbnika. Sam Mojsije je izgleda bio, do
nekle, takav humanitarac. Biblija opisuje Mojsija kao umerenog oveka koji je esto
intervenisao u korist Jevreja kada je Jehova bio spreman da sprovede nasilnu kaznu.
Kao to emo videti nekoliko puta u ovoj knjizi, dugotrajni humanitarni uticaji unutar
Bratstva su esto uspevali da isplivaju na povrinu ali naalost ne dovoljno da bi
ponitili iskvarene uticaje.
Jo jedan zbunjujui aspekt prie o biblijskom genocidu je ponaanje ljudi koji su
pobijeni. Prema Bibliji samo jedan grad se predao. Ostali su izabrali da se biju i da budu
iskasapljeni. Zar nije verovatnije da bi se, pred mnogobrojnijom jevrejskom armijom i
moda gromoglasnim bogom na nebu, vei broj opsednutih gradova predao ili barem
ponudio da napusti mirno Kanan? Biblija predstavlja interesantno objanjenje zato se
to nije dogodilo:
Ne bi ni jednoga grada koji uini mir sa sinovima izraelskim, osim Jeveja koji ivljahu u
Gavaonu, sve ih uzee ratom.
Jer od Gospoda bi, te otvrdnu srce njihovo da izau u boj na Izrael, da bi ih potro i da im
ne bi bilo milosti, nego da bi ih istrebio, kao to bee zapovedio Gospod Mojsiju.
ISUS NAVIN 11:19-20
Prethodni pasus tvrdi da je Jehova manipulisao rtvama da se sukobe sa jevrejima kako
bi svi bili pobijeni. Ovo je zapanjujue i vano priznanje, jer navodi na misao da su
Jehova ili drugi Skrbnici dominirali gradovima u regiji i koristili svoj uticaj da
izmanipuliu ljude da krenu u boj protiv jevreja. Ovo ne bi bilo prvi put da se takvo neto
dogodi. Biblija prijavljuje slinu manipulaciju u ranijim dogaajima. Kada su jevreji jo
bili robovi u Egiptu, Jehova je naredio Mojsiju da ide i pita faraona da oslobodi jevrejska
plemena. Jehova je, meutim, ima mo nad faraonom i Mojsije je unapred upozoren da
e Jehova uticati na faraona da kae ne. Prema Bibliji Jehova je ima jasan razlog da na
taj nain manipulie faraonom:
A Gospod ree Mojsiju: idi k faraonu, jer sam ja uinio da otvrdne srce njegovo i srce
sluga njegovih, da uinim ove znake svoje meu njima
I da pripoveda sinovima i unucima svojim ta uinih u Egiptu i kakve znake svoje
pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
IZLAZAK 10:1-2
Kada je uo te rei Mojsije je vie puta otiao kod faraona da ponovi molbu za
oslobaanje jevreja. Svaka molba je odbijena i svako odbijanje je pratila poast koju je
Jehova pustio na egipane. Poasti su ukljuivale najezdu skakavaca , kugu, kone
plikove zbog fine praine i na kraju smrt prvoroenog deteta tokom noi poznate kao
Pasha (Passover). Tek posle Pashe Jehova je prestao da otvrdnjuje srce faraona
kako bi jevreji mogli da napuste Egipat.
Mnogi ueni ljudi izraavaju miljenje da Jehovino otvrdnuto srce neprijatelja Izraela
jeste samo religijska ideja da sve ljudske misli i emocije potiu od boga i zato to ne
treba prihvatati bukvalno. U ovom sluaju treba Bibliju shvatiti ozbiljno jer opisuje veoma
realan politiki fenomen: dve ili vie stranki koje su dovedene u sukob sa drugom od
strane tree. Jedan od najpoznatijih filozofa koji je raspravljao o koritenju manipulacije

tree stranke za drutvenu i politiku kontrolu je Nikolo Makijaveli (Niccolo Machiavelli),

filozof 16. veka. Iako Makijaveli nije prvi koji je pisao o ovoj temi, njegovo ime je postalo
sinonim za bezobzirnu politiku lukavost.
Makijaveli je napisao nekoliko bezobzirnih kako da uputstava za prosperiranje lokalnog
princa. Ta dela su postala literarni klasici. U njima Makijaveli opisuje nekoliko tehnika
koje su koristili italijanski vladari da odre kontrolu nad populacijom. Jedan metod je bio
podsticanje sukoba. U svom traktatu, Princ, Makijaveli je napisao:
Neki prinevi, da bi odrali dravu sigurnom, su razoruali svoje podanike, drugi su
svojim podanikim gradovima odvlaili panju svaama... Makijaveli je citirao specifian
primer:
Nai preci, i oni koji su smatrani mudrima, su navikli da kau da je neophodno drati
Pistoia (italijanski grad) svaama a Pisa tvravama; i sa ovom idejom oni su gajili
razmirice u nekim svojim podanikim gradovima kako bi njihovo posedovanje bilo lake.
Ljudska neujedinjenost je vredan komoditet princu jer ljudi tee pruanju otpora.
Makijaveli je opisao tane korake ako neko eli da iskoristi ovo orue:
Nain da se ovo uradi je da se zadobije poverenje grada koji je razjedinjen; I sve dok ne
doe do sukoba biti arbitar izmeu strana, a kada se sukobe dati sporu podrku slabijoj
strani, kako bi ostale u sukobu i izmorile se meusobno; i zato to bi jae mere uklonile
svaku sumnju da hoete da ih pokorite i postanete njihovim vladarom. Kada se ova ema
izvri, desie se kao i uvek, da cilj koji ste imali u vidu bude postignut. Grad Pistoia, koji
sam spomenuo ranije u drugoj temi, je osvojila republika Florence ba takvim umeem;
poto je bio podeljen Florentina je podravala jednu pa drugu stranu, i poto nije uvredila
nijednu stranu, zavlaila ih sve dok im nije dojadio turbulentan nain ivota kada su se
sami bacili Florenci u ruke.
Uprkos uinkovitosti ove tehnike, Makijaveli savetuje protiv koritenja iste jer moe da se
okrene na tetu onoga koji je sprovodi. Uspeh tehnike zavisi od toga da barem jedna
strana nije svesna pravog izvora problema. Ako obe strane otkriju da su izmanipulisane
u meusobno neprijateljstvo od strane tree, ne samo to e neprijateljstva prestati,
nego e se te dve strane, ee nego ne, ujediniti u mrnji prema treoj strani koja je to
zapoela. Ovaj fenomen se moe posmatrati na linom nivou kada dva prijatelja otkriju
da trei prijatelj govori uvredljive stvari koje su oni rekli jedan o drugom ali obojici iza
lea. Da bi tehnika bila uspena poinitelj mora ostati skriven kao izvor konflikta.
Da sumiramo, otkrivamo da gajenje sukoba izmeu ljudi moe biti uspeno orue za
odravanje drutvene i politike kontrole nad populacijom. Da bi tehnika bila uspena,
poinitelj mora uraditi sledee:
Da stvori sukobe i pitanja koja e izazvati ljude da se sukobe meusobno radije nego
sa hukaem.
Da ostane skriven od pogleda kao pravi zaetnik sukoba.
Da da podrku svim zaraenim stranama.
Da bude vien kao izvor velikodunosti koji moe reiti sukobe.
Kao to je ranije reeno u prii o vavilonskoj kuli, Skrbniki bogovi su hteli da
oveanstvo bude razjedinjeno i pod njihovom kontrolom. Da bi ovo postigli, biblijska
pria o Jehovi ukazuje da su Skrbnici usadili Makijavelsku tehniku meu ljudska bia.
Biblija kae da su Skrbnici ohrabrivali strane koje su kontrolisali da se meusobno bore.
Za to vreme Skrbnici su proglasili sebe bogom i anelima kojima ljudi treba da se
obrate kako bi nali reenje sukoba. Da bi takvi Makijavelanski napori ostali uspeni dui
vremenski period, frakcionalizam mora konstantno da bude podstican a Skrbnici bi

morali stalno da budu skriveni kao hukai sukoba. Obe ove potrebe se sreu u
organizacionoj strukturi iskvarenog Bratstva. Bratstvo je pretvoreno u dalekosenu
mreu politiki monih tajnih drutava i religija koja bi uspeno organizovala ljude u
takmiarske frakcije; u isto vreme, tradicije tajnosti Bratstva efektivno skrivaju njegovu
organizacionu hijerarhiju. Ova tajnovitost postala je paravan iza kojeg su Skrbnici mogli
da se kriju na vrhu hijerarhije Bratstva iza vela o mitu i tako sakriju svoju ulogu hukaa
nasilnih sukoba meu ljudskim biima. Na ovaj nain, mrea organizacija Bratstva je
postala primarni kanal kroz koji su ratovi meu ljudskim biima mogli tajno i trajno da se
proizvode od strane Skrbnikog drutva. Bratstvo je takoe postalo kanal kroz koji su
Skrbnike institucije mogle biti nametnute ljudskoj rasi.
Ratovi slue drugoj Skrbnikoj svrsi otkrivenoj u Bibliji. Pria o Adamu i Evi spominje
namere Bogova da uine fiziko preivljavanje ono ime je zaokupljen ovek od
roenja do smrti. Ratovi potpomau ovome jer troe velike koliine dobara a za uzvrat
nude malo poboljanja ivota. Ratovi rue i razaraju ono to je ve stvoreno ovo ini
nephodnim velike koliine ekstra napora samo za odravanje kulture. to se vie drutvo
uputa u graenje ratne mainerije i ratovanje to e vie ljudi tog drutva videti da
njihove ivote gube u napornom radu zbog parazitske i destruktivne prirode rata. Ovo je
istinito danas koliko je bilo i 1000 god. pne.
Lako se da videti da e se ljudi tui i svaati i bez spoljnih uticaja. Teko da postoji
stvorenje na zemlji koje nije u jednom trenutku svog ivota napalo drugo. Uopte nije
potrebna uloga treeg da bi izbila razmirica izmeu grupa ljudi. Tree strane jednostavno
stvaraju razmirice i sukobe eima, eima i duima. Spontani sukobi, na koje se ne
utie, tee da budu brzi, udni i koncentrisani oko jednog vidljivog problema. Nain za
odravanje vetakog sukoba ivim je da se stvori nereiv problem koji se moe reiti
samo potpunim unitenjem jednog od protivnika i zatim pomagati jedan tim da odri
sukob izjednaavanjem snaga. Da bi se cela rasa drala u stalnom stanju sukobljenosti,
problemi oko kojih e se lanovi rase tui meusobno moraju biti stvarani u kontinuitetu
i ratnici entuzijasti moraju biti uzgajani da bi se borili za taj cilj. Ovo su precizni tipovi
sukoba koji su stvoreni od strane Bratstva sve do danas. Ovi vetaki izazvani sukobi su
upleli ljudsku rasu u konfuznost ratova koji su otetili ljudsku istoriju. Uoavanje
umeanosti Bratstva u ljudskim deavanjima je ponekad teko. Posao olakava praenje
upotrebe nekoliko najvanijih mistinih simbola Bratstva. Ti simboli se ponaaju kao
obojene trake koje ulaze i izlaze iz vidokruga po kojima moemo otkriti ulogu Bratstva u
kreiranju istorije. Interesantno je da je jedan od najvanijih simbola kecelja.
Melchizedek-ova kecelja
Od svih biblijskih kraljeva malo je onih koji su legendarniji od Solomona. Bogat izvan
zamislivog i neizrecivo mudar, Solomonovo najpoznatije dostignue je bila konstrukcija
velelepnog kompleksa zgrada, koji je ukljuivao najlepi hram navodno napravljen od
najboljeg kamena i velikoduno ukraen zlatom. Na politikom polju, Solomon je stvarao
istoriju ponovnim uspostavljanjem dugo pokidanih veza izmeu jevreja i Egipta. Ne samo
da je Solomon postao savetnik egipatskog faraona, Shishak-a I, takoe je oenio
faraonovu erku.
Tokom vremena koje je proveo u Egiptu, Solomon se upoznao sa Bratstvom. Po povratku
u Palestinu, on je podigao svoj uveni hram da ugosti Bratstvo u svom gradu. Naravno,
Jehova je bio glavni bog novog hrama, iako je Solomon dozvolio oboavanje drugih
lokalnih boanstava kao to je Baal, vrhovni bog Kananaca. Solomonov hram je
napravljen po uzoru na hram Bratstva iz El Amarna, samo to je Solomon izostavi
strukture sa strane koje su hramu u El Amarnu davale oblik krsta.
Graenje Solomonovog hrama nije bio mali zadatak. Da bi se izveo ovaj arhitektonsi
podvig, Solomon je doveo posebne esnafe zidara da dizajniraju njegovu zgradu i da

nadgledaju izgradnju. Ti posebni esnafi su ve bili vane institucije u Egiptu, i vredi

zaviriti u njihovo poreklo.
Arhitektura je vana umetnost koja oblikuje fiziki pejza drutva. Moe se dosta rei o
stanju civilizacije gledajui zgrade koje gradi. Na primer, arhitektura renesanse je
imitirala klasinu rimsku arhitekturu sa velikim i ukraavajuim dizajnom, ukazujui na
kulturu koja prolazi kroz intelektualne i umetnike promene. Moderna arhitektura tei
efikasnosti ali je sterilna i nehumana, otkrivajui kulturu koja je vrlo poslovna ali
umetniki nenapreduje. Arhitektura nam govori koja klasa ljudi najvie utie na kulturu.
Renasansu su vodili mislioci i umetnici; naa era je obeleena efikasno orijentisanim
poslovnim ljudima.
U drevnom Egiptu su, inenjeri, poslodavci i zidari koji su radili na velikim arhitektonskim
projektima, dobijali specijalni status. Oni su organizovani u elitne esnafe koje je
sponzorisalo Bratstvo u Egiptu. Esnafi su imali ulogu vrlo blisku dananjoj trgovakoj
uniji. Poto su esnafi bili organizacije Bratstva koristili su mnoge inove i titule Bratstva.
Takoe su praktikovali mistine tradicije.
Dokazi o postojanju ovih specijalnih esnafa je otkrio arheolog Petrie tokom ekspedicije u
libiskoj pustinji u 1888-oj i 1889-oj. U ruevinama grada sagraenog oko 300 pne. Dr.
Petrie-jeva ekspedicija je otkrila odreen broj papirusa. Jedan set opisuje esnaf koji je
odrao tajne sastanke oko 2000 pne. Esnaf se sastao da raspravlja o radnim satima,
platama i pravilima dnevnog rada. Sastajao se u kapeli i pruao olakice udovicama,
siroiima i radnicima u nevolji. Organizacija obaveza opisana u papirusima je veoma
slina onima u Upravniku i Majstoru (Warden i Master) u modernom odseku
Bratstva koje je nastalo iz ovih esnafa: Masonstvo.
Jo jedna zabeleka o esnafima je naena u egipatskoj Knjizi Mrtvih, mistian rad koji
potie iz oko 1590 pne. Knjiga Mrtvih sadri neke filozofije koje su uene u egipatskim
kolama Misterije. Citira boga Tota koji govori drugom bogu, Ozirisu:
Ja sam veliki Bog u boanskom brodu;...Ja sam obini svetenik u podzemlju koji izvodi
svete rituale u Abydos-u (egipatski grad), uzdiui se na vie nivoe inicijacije;...Ja sam
Veliki Majstor radnika koji su podigli sveti luk za potporu.12
Zanimljivo je primetiti da Knjiga Mrtvih takoe sadri beleku o borbi izmeu vladajuih
Skrbnikih bogova i zmije(originalnog neiskvarenog Bratstva). U hvalama pevanim
egipatskim bogovima itamo:
Tvoj neprijatelj, Zmija, je predat vatri. udovite-Zmija Sebua je palo niice, njegove etiri
noge su okovane u lance, a njegove zadnje noge je Ra odneo od njega. Sinovi Pobune
(The Sons of Revolt) nikada se vie nee podii.
Egipani su esto prikazivali svoje bogove sa ivotinjskim glavama i osobinama kao
nain simbolisanja odreene kvalitete i karaktera. U gornjem citatu, Zmiji su date etiri
noge. Zmija je kasnije postala simbol tame, koju je bog sunca Ra pobeivao svakog
jutra donosei novi dan. Pre te mitologije, Zmija je bila, doslovno, neprijatelj vladajuih
bogova. Neki sledbenici Zmije su bili poznati kao Sinovi Pobune, koji su bili
posveeni unitenju glavnog Skrbnikog boga i postavljanju na njegovo mesto Zmije
(ranog neiskvarenog Bratstva). Posle poraza i iskvarenja Zmije, izgleda da su se
Sinovi Pobune okrenuli i pobunili protiv iskvarenog Bratstva kada je ono poelo da
alje osvajae iz Egipta. Meutim, nije prolo mnogo od kako su revolicionarne grupe
12

Veliki Majstor je najea titula koju koriste organizacije Bratstva da obelee svoje vrhovne voe.
Gore navedeni citat je bitan jer navodi da je jedan od egipatskih Skrbnikih bogova, onaj koji je
putovao u boanskom brodu, bio glavni voa u jednom od ovih drevnih esnafa. Takoe ukazuje da je
ovaj bog odgovoran za inicijaciju ljudi u vie stupnjeve mistikog uenja Bratstva.

ponovo absorbovane u iskvareno Bratstvo i poele doprinositi vetakim sukobima

Bratstva, kao to emo videti kasnije. Zidarski esnafi Bratstva su preiveli kroz vekove.
lanovi esnafa su uglavnom bili slobodni mukarci, ak i u feudalnim drutvima, i zato
su esto nazivani slobodni zidari. Esnafi slobodnih zidara su otpoeli praktikovanje
misticizma danas poznatog kao Masonerija. Mistini Masoni su postali najvei odsek
Bratstva koji e imati velikog politikog znaaja kasnije u istoriji.
Kako je duhovno znanje unutar Bratstva bivalo zamenjeno, u drevnom Egiptu,
nerazumljivim alegorijama i simbolima, obiaji su postajali vaniji zbog svoje simboline
vanosti. Vaan i najvidljiviji deo ceremonijalne opreme u mnogim organizacijama
Bratstva, ukljuujui Masoneriju, dugo je bila kecelja.
Simbolina kecelja, koja se nosi oko struka kao kuhinjska kecelja, proizvodi zapanjujuu
vizuelnu vezu izmeu drevnih Skrbnikih bogova i mree Bratstva.
Mnogi egipatski hijeroglifi opisuju vanzemaljske bogove kako nose kecelje. Svetenici
starog Egipta su nosili sline kecelje kao znak svoga autoriteta. Izloena u Egipatskom
muzeju u San Hozeu, Kalifornija, je drevna egipatska statua otkrivena u grobnici u
Abydos-u. Statua prikazuje egipatskog princa koji dri ruke u ritualnom stavu koji dr.
Lewis iz Reda Crvenog krsta opisuje kao poznat svim loama i lanovima Crvenog
krsta. Osobina koja se istie na statui je trouglasta kecelja koju nosi princ. Egipatski
muzej veruje da je statua isklesana oko 3400. pne. tokom egipatske prve dinastije. Ako je
datum taan, onda simbol kecelje i jedan od sa njom povezanih mistinih rituala dolaze iz
perioda egipatske istorije kada su kako je reeno bogovi bili tako pismeni da su im
opremljeni domovi graeni i odravani.
Najranije ceremonijalne kecelje su izgleda bile vrlo proste. Kako je vreme prolazilo,
mistini simboli i druge dekoracije su dodavane. Najbitnija promena na kecelji se
dogodila tokom vladavine monog Kananskog svetenika-kralja Melchizedek-a, koji je
dostigao visok status u Bibliji. Melchizedek je predsedavao elitnim odredom Bratstva
nazvanim po njemu: Melchizedek-ovo Svetenstvo. Poetkom 2200 pne. Melshizedek-ovo
svetenstvo je poelo da pravi ceremonijalne kecelje od bele jagnjee koe. Bela
jagnjea koa je prihvaena i od strane Masona koji je koriste za svoje kecelje od tada.
Da su Skrbniki bogovi i Bratstvo poverili svoje aktivnosti drevnom Srednjem Istoku i
Egiptu ostatak ljudske istorije bi bio veoma drugaiji i ova knjiga nikad ne bi bila
napisana. Umesto toga, mrea Bratstva je proirena kroz celu istonu hemisferu
agresivnim misionarima i osvajaima. Jedna od njihovih meta je postala Indija.
Hinduizam je trebao da se rodi.
Bogovi i Arijanci
INDIJA: Zemlja misterija. To je mesto gde duhovna umetnost cveta a materijalna
umetnost vene. To je zemlja u kojoj se skoro sav ivot smatra svetim a milioni gladuju.
Nacija Indije i Hinduistika religija izgledaju skoro nerazdvojne, kao da su stvorene
zajedno i zajedno e umreti jednog dana. Hindu religija se povezuje sa skoro 85% od 800
miliona stanovnika, ipak Indija koju znamo i religija koja se upranjava danas nisu uopte
stvorene u Indiji. Sistem kasti, veina Hindu bogova, Bramini rituali i sanskritski jezik su
indiskom narodu usadili strani osvajai mnogo vekova ranije.
Negde izmeu 1500 pne. (vreme Thutmose u Egiptu) i 1200 pne. (vreme Mojsija) indiski
polukontinent su preplavili narodi sa severozapada poznati kao Arijevci. Arijanci su
inili novu indisku vladajuu klasu i stvarali od indiskih starosedeoca robove. Ko su
tano bili i odakle su doli Arijevci i danas ostaje tajna o kojoj se vode rasprave.
Istoriari su uopteno koristili re Arijan da obelee ljude koji su govorili IndoEvropske jezike, koji su ukljuivali engleski, nemaki, latinski, grki, ruski, persijski i
sanskrit. Arijan ima i ue rasno znaenje. esto je koriteno da obelei oveansku ne

semitsku rasu bele koe. Postoje mnoge teorije odakle su Arijevci doli. esta hipoteza
je da su potekli iz ruskih stepa. Odatle su mogli migrirati u Evropu i nie u Mesopotamiju.
Drugi veruju da su Arijevci nastali Evropi i migrirali ka istoku. Neki teoretiari, iz
rasistikih razloga, tvrde da su Arijevci bili osnivai drevne mesopotamske civilizacije i
da su zbog toga bili prvi svetski civilizovani ljudi. Ove teorije su promovisane tokom
brutalnog nacistikog reima Nemake da bi pojaale ideju o Arijevskoj nadmoi.
Nacisti su ak tvrdili da su Arijevci stvoreni od strane bogolikih super ljudi iz drugog
sveta. Slino uverenje je izraeno ranije u istoriji. Kada je panski osvaja, Pizarro 1532
osvojio Junu Ameriku, starosedeoci su nazivali pance Viracochas, to je znailo beli
gospodari. Legende starosedeoca June Amerike govore o gospodarskoj rasi velikih
belih ljudi koji su doli sa nebesa vekovima ranije. Prema legendama, ti gospodari su
vladali gradovima June Amerike pre nego to su ponovo nestali uz obeanje da e se
vratiti. Juno A. starosedeoci su mislili da su panci ustvari Viracochas koji se vraaju i
tako su dozvolili pancima da uzmu zlato i blago bez otpora. Kakvo god da je poreklo
Arijanske rase, mnoga religijska i mistina uverenja su izraena irom sveta o
predpostavljenoj superiornosti Arijevaca nad drugim rasama. Takva uverenja su ponekad
obeleavana kao Arijanizam. Arijanizam je izdizanje Arijanaca bele puti iznad drugih
rasa zasnovano na miljenju da su Arijevci izabrani ili stvoreni od Boga (ili
Skrbnikih bogova) i zato su Arijevci duhovno, drutveno i genetski superiorniji od
svih drugih rasa. Uzimajui u obzir nesrenu svrhu za koju je oveanstvo navodno
stvoreno, arijanizam bi samo znaio da su Arijevci, u najboljem sluaju, superiorniji
robovi. Malo je slave u tome. Druge rase, kao to su Japanci, takoe imaju sline legende
o roenju od vanzemaljskih bogova.
Arijanizam bi trebalo razlikovati od obinog ponosa na rasno poreklo. Prirodno je da se
ljudi grupiu na osnovu zajednikog porekla, interesa, itd. Svaka takva grupa tei da
poseduje odreenu koliinu ponosa u onome to ih dri na okupu. Ovo bi bila istina za
kolekcionare markica koji se udruuju u filatelske klubove. Ljudi e se okupiti zbog bilo
ega samo ako u tome svi vide neki znaaj ili zadovoljstvo. Nema nieg tetnog u tome
da ljudi oseaju ponos zbog svog rasnog porekla. teta je izazvana kada taj ponos pree
u predrasude protiv onih koji ne dele ista ubeenja. Na kraju, boja koe je samo
povrinska. Kada prepoznamo individue kao duhovna bia tela koja oivljavaju postaju
bitna koliko i kola koja voze. Uprkos ovome, rasne razlike su jedan od najlakih naina
da se ljudi podele u frakcije. Rasizam je jedno od najuspenijih orua, koritenih na
zemlji, da ljudi ostanu neujedinjeni. Tip Arijanizma opisan iznad je mnogo doprineo ovoj
podeli i uinio dosta da se promovie stalni rasni konflikti koji su osakatili oveanstvo
kroz istoriju.
Nisu sve organizacije Bratstva imale Arijevsku tradiciju. U mnogima koje jesu, biti
Arijevac smatralo se vitalnim za duhovni oporavak. Ovo uverenje ubrzalo je materijalizam
izokreui potrebu za duhovnim opstankom u jo jednu opsesiju telom, ovoga puta to
se tie boje koe. injenica je da boja koe nema nikakvog uticaja na nasledne duhovne
kvalitete ili na mogunost da se postigne duhovno spasenje.
Arijevci su izvrili invaziju Indije malo pre nego je monoteizam stvoren u Bratstvu, ali u
vreme kada je Bratstvo ve poelo da alje misionare-i osvajae. U Indiji, Arijevci su
uspostavili sloen religiozni i feudalni sistem danas poznat kao Hinduizam. Hinduizam
se ispostavio jo jednim odeljkom mree Bratstva. Neke organizacije Bratstva u Egiptu i
na Bliskom istoku odravaju bliske veze sa Arijevskim voama u Indiji i esto alju
uenike da ih obrazuju. Zbog Arijevske invazije Indija je postala vaan svetski centar
aktivnosti mree Bratstva i ostaje i danas.
Arijevske voe u Indiji bili su poslunici istom tipu Skrbnikih bogova naenih u
Mesopotamiji i Egiptu. Mnogi ovekoliki bogovi koje su Arijevci potovali zvali su se
Asura. Himne i posvete Asurama naene su u velikoj kolekciji Hindu zapisa poznatoj
kao Vede. Mnogi opisi Asura u Vedama su intrigantni. Na primer, himna Vata-u, bogu

vetra, opisuje koiju u kojoj bog putuje. Ova koija ima neverovatnu slinost sa
Starozavetnim opisom Jehove. Prva etiri stiha himne objavljuju:
A sada veliina Vatainih koija!
Lomei idu,
Grmljavinu stvaraju.
Nebesa dodiruju,
Tvore svetlost uareno crvenu, i prainu u vrtlogu sa zemlje diu.
Ostatak himne opisuje vetar na veoma umetniki i prepoznatljiv nain. etiri stiha
navedena gore, meutim, izgleda da opisuju vozilo koje se brzo kree ka nebu, proizvodi
buku kao grmljavina, emituje bljetavu svetlost i stvara vrtloge praine na zemlji kao
raketa ili mlazni avion.
Drugi izvanredan prevod Veda je izdalo Meunarodno Drutvo Svesnosti Krine
(International Society for Krishna Consciousness ili ISKC), svetska Hindu sekta
osnovana 1965 od strane penzionisanog Indiskog biznismena i posveeno Hindu
boanstvu, Krini. ISKC prevodi opisuju drevne Hindu bogove i njihove kraljeve
ljudskih sluga kako putuju u svemirskim brodovima, uputaju se u meuplanetarne
ratove i ispaljuju oruja koja emituju mone svetlosne zrake. Na primer, u Srimad
Bhagavatam-u, 6. pevanju, deo 3, itamo:
Jedanput dok je Kralj Citraketu putovao svemirom u brilijantski sijajuem avionu koji
mu je dao bog Vinu (vrhovni Hindu bog), video je boga ivu (drugi Hindu bog), ...
Srimad Bhagavatam nam gocori o demonskoj rasi koja je izvrila invaziju tri planetarna
sistema. Demonima se suprotstavljao Hindu bog iva, koji je posedovao mono oruje
kojim je pucao na neprijateljske brodove iz svog broda:
Strele koje je putao Bog iva izgledale su kao bljetei zraci sa sunca i pokrie tri
broda, koja se posle vie ne mogoe videti.
Ako su tani, ovi i drugi prevodi Veda daju nam ovekolike bogove koji su se zabavljali
u brzim svemirskim brodovima, uputali u vazdune borbe i posedovali fatalna oruja.
Kao u Mesopotamiji i Egiptu, mnogi Hindu bogovi su bili oite izmiljotine a pravi
bogovi su ispleli ogromnu mitologiju o njima. Iza oitih fikcija, meutim, mi nalazimo
vane tragove koji se tiu karaktera Skrbnikih vladara. Hindu zapisi ukazuju da su ljudi
razliitih rasa i karaktera izmislili Skrbniko drutvo. Na primer, neki bogovi su
prikazani sa plavom koom. Jedni su pokazali prijatniji i velikoduniji stav prema
ljudskim biima od drugih. Do vremena Arijevske invazije, meutim, oni koji su bili
tlaitelji bili su dominantniji. Ovo je bilo evidentno u drutvenom sistemu koji je stvoren
u Indiji od strane Arijevaca. Taj sistem je bez greke dizajniran da stvori ljudsko duhovno
vezivanje. Kao i drugde, ovo vezivanje je delimino postignuto davanjem duhovnim
istinama lani zaokret. Rezultat u Indiji je bio feudalna institucija poznata kao sistem
kasti. Arijevski sistem kasti diktira da se svaka osoba raa u drutvenu klasu (kastu)
svoga oca. Individua nikada nee napustiti tu kastu bez obzira na njen talenat ili karakter.
Svaki sloj ima svoje zanate, obiaje i rituale. Pripadnici najnie kaste, koji su poznati i
kao izgnanici ili nedodirljivi, uglavnom obavljaju dosadne i teke poslove i ive u
potpunom siromatvu.
Vie klase izbegavaju nedodirljive. Najvie kaste su vladari i Bramini svetenici. Tokom
Arijevske invazije i dugo vremena posle najvie kaste su bile sastavljene od, prirodno,
samih Arijevaca. Sistem kasti se i danas praktikuje u Indiji, iako vie nije tako strog i

teki poloaj nedodirljivih je donekle olakan. U severnim i nekim delovima zapadne

Indije, indijci svetlije koe koji potiu od pravih Arijevskih osvajaa nastavljaju da
dominiraju gornjim kastama.
Sila i ekonomski pritisak su bili poetna orua koja su Arijevci koristili da ouvaju sistem
kasti. Do 6. veka pne. iskvarena religijska ubeenja su se pojavila kao tree bitno orue.
Hindu religija sadri istinu da duhovna bia ne nestaju sa telom. Hinduizam ui da nakon
smrti tela, duhovno bie e obino traiti i oiveti novo-roeno telo. Ovaj proces se esto
naziva reinkarnacija i rezultira takozvanim fenomenom proli ivoti. Mnogi ljudi su
sposobni da se sete prolih ivota, ponekad do neverovatnih detalja. Dokazi skupljeni
iz modernih istraivanja fenomena prolih ivota ukazuju da vrlo razliiti faktori obino
odreuju koje novo telo e zauzeti duhovno bie. Takvi faktori mogu ukljuiti mesto
osobe u vreme smrti i blizinu novih tela (trudnica). Da li e osoba izabrati muko ili
ensko telo moe zavisiti od toga koliko je on ili ona bio sretan u ivotu koji se upravo
zavrio. Zbog ovih varijabli, uzimanje novog tela od strane duhovnog bia je uglavnom
nasumina i nepredvidiva aktivnost u kojoj ista sluajnost uglavnom igra ulogu.
Arijevska religija iskvarila je razumevanje ovog prostog procesa uei pogrenoj ideji da
je ponovno roenje (reinkarnacija) voena nepromenljivim univerzalnim zakonom koji
diktira da je svaka reinkarnacija evolutivni korak ka ili od duhovnog savrenstva i
osloboenja. Za svaku Hindu kastu je reeno da je stepenik na kosmikom stepenitu.
Ako su se ljudi ponaali u skladu sa zakonima i obavezama svoje kaste, reeno im je da
e napredovati u viu kastu u sledeoj reinkarnaciji. Ako bi omanuli u svojim dunostima
rodili bi se u niim slojevima. Duhovno savrenstvo i sloboda su dostizani samo ako bi
osoba dostigla najviu kastu: Brame. Sa druge strane, kasta u kojoj bi se ovek rodio je
smatrana pokazateljem duhovnim razvojem te osobe i samo od toga je zavisilo kakav
tretman e osoba imati.
Svrha takvih uenja je jasna. Sistem kasti je dizajniran kako bi stvorio strog feudalno
drutveni poredak slian onom stvorenom u Egiptu pod faraonima, ali ekstremniji u
Indiji.
Hindu reinkarnaciska verovanja su postigla jo dva cilja Skrbnika. Hinduzam je
naglaavao da je poslunost glavna stavka napredovanja u sledeu kastu. U isto vreme,
Arijevska verovanja su obeshrabrila ljude da ine pragmatine pokuaje duhovnog
oporavka. Mit o duhovnoj evoluciji kroz sistem kasti sakrio je stvarnost da duhovni
oporavak dolazi na isti nain kao i sva osobna poboljanja: kroz line svesne napore, ne
kroz mahinacije izmiljenih kosmikih merdevina.
Simbolizam je imao granienu a ipak vanu ulogu u Hinduizmu. Jedan od Hinduistikih
najvanijih mistinih simbola je svastika-slomljeni krst , simbol koji veina povezuje
sa nacizmom. Svastika je veoma star amblem. Pojavljivao se mnogo puta u istoriji,
uglavnom u vezi sa misticizmom Bratstva i u drutvima koja potuju Skrbnike
bogove. Dok je tano poreklo nepoznato, svastika se javlja ve u drevnoj
Mesopotamiji. Neki istoriari veruju da je svastika postojala u Indiji pre invazije Arijevaca.
Ovo je mogue zato to je nekoliko pre-arijevskih gradova Indije trgovalo sa drugim
delovima sveta, ukljuujui Mesopotamiju. Koje god da je njegovo poreklo, posle
arijevske invazije Indije, svastika je postala poznat simbol hinduizma i arijanizma.
to se tie znaenja svastike, otkrivamo da je svastika bila simbol dobre sree i sudbine.
Zato je ironino da je skoro svako drutvo koje je koristilo doivelo uasnu nesreu.
Intrigantna studija o svastici je izdata 1901. u Arheolokim i etnolokim novinama Pibodi
muzeja (Archaeological and Ethnological Papers of the Peabody Museum). Prema autoru,
Zelia Nuttall-i, svastika je verovatno povezana sa posmatranjem zvezda. Z. Nuttall-i istie
da se svastika pojavila u civilizacijama sa razvijenom astronomijom i bila je povezana sa
stvaranjem kalendara u nekim drevnim amerikim civilizacijama. Na 18. strani svog
lanka ona kae:

Spojene ponone pozicije Urse Major ili Minor (dva sazvea vidljiva sa zemlje, esto
nazivana Veliki Plug i Mali Plug), u zadnjoj etvrtini godine, stvorile su simetrine
svastike...
Zbog estog povezivanja svastike sa Skrbnikim bogovima, moda je potekla kao
simbol koji predstavlja postojbinu zemljinih Skrbnikih gospodara negde unutar
sazvea Ursa Major ili Minor.
Hinduizam je zanimljiva religija na mnogo naina. Ona tei upijanju i ugradnji skoro
svake nove religiozne ideje koja joj se nametne ali neodbacujui stare ideje. Iz ovih
razloga, Hinduizam je danas zapravo meavina nekoliko velikih religija koje su prole
kroz Indiju u prolosti, kao to su arijanska religija koja i danas preovlauje, budizam i
muhamedizam koji su doli kasnije.
Arijevski nasilni bogovi, udne mistine prakse i tlaiteljski feudalizam nisu proli
neizazvani. U biblijskoj prii o Adamu i Evi, primetili smo pokuaj ranih Homo-sapiensa
da dokui znanje koje im je potrebno da pobegnu od ropstva. U 7. veku pne. pokuaj je
ponovljen. Popularan nenasilan pokret pojavio se u Indiji da izazove arijevski sistem.
Ovaj pokret bio je jedan od veih pokuaja ljudskih bia da zamene Skrbnike religije sa
praktinim metodama dizajniranim da dovedu do duhovne slobode. Voe novog pokreta
htele su da zamene misticizam i slepu veru realistinim prilazom duhovnom oporavku
koji se korenio na oprobanim principima, dosta slinom prilazu koji je koristilo
neiskvareno Bratstvo. Zbog nedostatka boljeg izraza, ovaj pragmatini tip religije
nazivau maverik13 religijom. Maverik religije su one koje su se odcepile od Skrbnikih
dogmi i pokuale praktian i nauni pristup duhovnom spasenju. Iako nijedna maverik
religija nije dovela do veeg duhovnog oporavka, one su odrale nadu ivom i moda
ukazale na nekoliko koraka koji su potrebni da se tamo stigne.
Maverik religije
MAVERIK religiozni pokret Indije bio je veliki istoriski dogaaj. Privukao je milione
sledbenika i ima snaan civilizacijski efekat na aziju. Pokret je doveo do stvaranja
takozvanog est sistema spasenja (Six Systems of Salvation). Ovo je bilo est
razliitih metoda, razvijenih u razliita vremena, za postizanje duhovnog spasenja.
Moda najbitniji od est sistema, zbog svojiv slinosti sa Budizmom, bio je sistem
poznat kao Samkhya. Re Samkhya znai razlog. Precizno poreklo Samkhya
uenja je nepoznato. Samkhya doktrine se obino povezuju sa ovekom znanim kao
Kapila. Ko je Kapila bio, odakle je doao i kada je tano iveo su jo uvek nagaanja.
Neki ljudi smetaju Kapila u vreme ivota Bude, oko 550 pne. Drugi veruju da je Kapila
iveo ranije. Neki veruju da on nije nikad ni postojao zbog neverovatne mitologije koja ga
okruuje. Ko god da je Kapila bio ili nije bio, neka uenja koja se povezuju sa njim
postavila su vane temelje za kasnije maverik filozofiju. Na primer, Samkhya sistem je
pravilno uio da postoje dva osnovna suprotna entiteta u svemiru: dua (duh) i tvar.
Dalje je sistem uio:
Dua ima neogranien broj i sastoje se od iste intaligencije. Svaka dua je nezavisna,
nedeljiva, bezuslovna, nepromenljiva i besmrtna. Izgleda da je ipak vezana za materiju.
Samkhya ui da je svaka osoba takva dua i da je svaka dua uestvovala u stvaranju i/ili
trajanju primarnih elemenata od kojih se sastoji materijalni svemir. Due su zatim stvorile
13

Izraz maverik dolazi sa amerikog starog zapada. Oznaavao je svaku preivarsku ivotinju, kao to
su krava ili konj, koja nije imala ig vlasnika. Sama re dolazi od teksakog stoara Samuel Maverick-a
(1803-1870) koji je odbijao da igoe svoju telad.Te neobeleene ivotinje su nazvane maverici i kada
ih vide da slobodno skitaju smatrali su ih niijim.Od ovoga potie definicija koja nam je danas poznata:
maverik je osoba ili organizacija koju niko ne poseduje ili oznaava ali koja se ponaa na nezavisan
nain, uglavnom u suprotnosti od ustanovljenih konvencija.

ula kojima e osetiti te elemente. Tako ljudi mogu samo sebe da pohvale ili okrive, ne
Boga ili Vrhovno Bie, za postojanje ovog univerzuma i svega dobrog i loeg u njemu.
Oslobaanje due iz tvari, prema Samkhya, dolazi kroz znanje. Autor sir Charles Eliot
opisuje Samkhya verovanje na ovaj nain:
Zbog patnje due su vezane za materiju, ali ovo vezivanje ne utie na prirodu due i na
jedan nain nije stvarno, jer kada due spoznaju diskriminirajue znanje i vide da nisu
tvar, veza prestaje i one dostiu veni mir.
Nekoliko pitanja se uzdie iz ovih Samkhya uenja. Prvo, kako su sva duhovna bia
mogla pomoi u stvaranju univerzuma? Jedan pogled u knjigu fizike nam govori da je
univerzum veoma sloeno zbivanje. ak ni veliki naunik Albert Ajntajn nije uspeo sve
da shvati. Kako je onda mogue da smo svi mi obini smrtnici, ukljuujui i pijanice
koje spavaju na klupama u parku, jednom imali neto sa stvaranjem ovog sveta?
Odgovor moda lei u injenici da je materija izgraena na prostoj aritmetici i mnogo je
manje vrsta nego to izgleda.
Osnovna jedinica fizike materije je atom. Atom je sastavljen od tri glavne komponente:
protona, neutrona i elektrona. Protoni i neutroni su spojeni da bi tvorili nukleus
(jezgro) atoma. Elektroni krue velikom brzinom oko jezgra i tako obrazuju omot atoma.
Elektromagnetna sila sve to dri zajedno.
ta jedan tip atoma razlikuje od drugog? Nita vie od broja elektrona i protona. Na
primer, hidrogen ima smo jedan elektron i jedan proton. Dodaj jo jedan elektron i proton
atomu hidrogena i, voala!, sada ima helijum. Dodaj 77 elektrona i protona, uz
velikodunu pomo neutrona, i iznenada poseduje zlato. Oduzmi neke da dobije kobalt
i zatim dodaj nekoliko da formira cink. Ima 105 osnovnih elemenata i svaki postoji
prosto zato to ima razliit broj elektrona i protona! Kao to moemo videti, fizika
materija je sagraena na idiotski prostoj aritmetici to svako moe. Razlog to ova
postavka funkcionie je da dodavanje i oduzimanje elektrona i protona izaziva promenu
energije stvorene u atomu. Poto je materija samo zgusnuta energija, promena u
atomskoj energiji putem ove proste aritmetike e izazvati promene u fizikoj substanci
koju atom proizvodi. Univerzum postaje komplikovan samo poto substance ponu da
interakciju.
Druga stvar je da je fizika materija mnogo manje solidna i mnogo vie kratkotrajna nego
to izgleda. Atomi se skoro u potpunosti sastoje od praznog prostora. Ako bi nukleus
hidrogenovog atoma bio uvean na veliinu klikera, njegov jedini elektron bi bio udaljen
etvrtinu milje! Najtei atom sa najvie neutrona, protona i elektrona je uranijum sa 92
elektrona. Kada bi atom uranijuma imao pola milje u preniku, jezgro ne bi bilo vee od
lopte za bejzbol! Ovo otkriva da su atomi sastavljeni skoro potpuno od praznog prostora
i da je materija, ak i najtei granit, iznenaujue kratkotrajna. Nae fizike percepcije ne
detektuju skoro iluzornu prirodu materije jer su fizika ula konstruktovana da prihvate
iluziju vrstine koju izaziva velika brzina kretanja estica atoma. ( Pomerajte neto
napred-nazad ili u krug dovoljno brzo i ono e izgledati solidno.)
Kako je vreme prolazilo mnogi pogreni principi su dodavani osnovnom Samkhya uenju
dovodei do njegovog propadanja. Drugi maverik sistemi su doiveli istu sudbinu. U
sistemu Joga, na primer, ljudi su se vratili bog idolatriji kao delu puta ka duhovnoj
slobodi. U drugom od est sistema, Mimamsa, uinjen je pokuaj da se odre arijevska
verska ubeenja i da se ugrade u nove maverik principe. Ovo nije uspelo jer ne mogu da
se meaju doktrine koje su usmerene ka uterivanju stroge poslunosti sa uenjima
stvorenim za duhovno osloboenje i oekivati da postignete ovo drugo. Da bi bilo
uspeno, pravo duhovno znanje treba istu preciznost koju zahteva bilo koja druga nauka.
Razblaivanje uspenog duhovnog znanja pogrenim uenjima e unititi tu preciznost.

Indiski maverik pokret je naposletku doao do potpune propasti poto je sve vie
arijevskih ideja koje je hteo da zameni ugradio nazad u pokret. U isto vreme mnoga
maverik uenja su izvaena iz konteksta i apsorbovana u Hindu religiju. Rezultat je bila
beznadena duhovna zbrka u Indiji od tada.
Pre potpune propasti, indiski maverik pokret je doveo na svet jednu od najveih religija u
istoriji: Budizam. Osnovan oko 525 god. pne. od strane indiskog princa Gautama
Siddharta ( koji je kasnije bio poznat kao Buda ili Prosvetljeni), Budizam se brzo irio
Dalekim Istokom. Kao i Samkhya, Budizam u svom prvobitnom obliku nije oboavao
bogove Veda. Protivio se sistemu kasti i nije podravao bramanske doktrine. Za razliku
od modernih budista, rani budisti nisu oboavali Budu kao boga; umesto toga, potovali
su ga kao mislioca koji je stvorio metod uz pomo kojeg pojedinac, svojim sopstvenim
naporima, moe dostii duhovnu slobodu putem znanja i duhovnih vebi. Teko je
odrediti koliko su rani budisti bili uspeni u postizanju svojih ciljeva, iako je Siddharta
tvrdio da lino postigao stanje duhovnog oslobaanja.
Budizam je, kao i drugi maverik sistemi, proao kroz velike promene, podele i propadanje
kako su vekovi prolazili. Ovo je dovelo do gubitka veine pravih Sidartinih uenja. Kao
dodatak, mnoga uenja i prakse koja nije stvorio Buda, su kasnije dodata njegovoj
religija i lano predstavljena kao Budizam. Dobar primer ovog propadanja se nalazi u
definiciji nirvane. Re nirvana se originalno odnosila na stanje postojanja u kojem je
duh postigao potpunu svesnost samog sebe kao duhovnog bia i vie ne osea patnju
zbog pogrenog poistoveivanja sa materijalnim univerzumom. Nirvana je stanje
kojem tei svaki budista. Nirvana je takoe prevedena kao Nitavilo ili Praznina:
koncepti koji uasno zvue su naveli ljude danas da misle kako je nirvana stanje
nepostojanja ili da ukljuuje gubitak kontakta sa fizikim svemirom. Originalni maverikov
cilj je bio da postigne potpuno suprotno stanje. Budino pravo stanje nirvane
ukljuivalo je jae oseanje postojanja, povien samo-identitet i mogunost da se tanije
uoava fiziki svemir.
Ako uporedimo maverik religiju sa Skrbnikom religijom, otkrivamo broj izrazitih razlika
po kojima osoba moe da ih razlikuje. Tabela koja poredi kljune filozofije bi mogla da
izgleda ovako:
Skrbnika religija - Maverik religija
Reeno je da je izvor ili inspiracija uenja bog, aneo ili prepoznatljiva ljudska supernaturalna sila; ne ljudsko bie.
Fizika besmrtnost je vaan ili poeljan cilj u mnogim Skrbnikim religijama. Nastavak
potovanja doktrine, na osnovu vere ili same poslunosti, je naglaen. Teke ili fatalne
fizike kazne se ponekad koriste tokom religijske istorije da bi se reio problem
nevernika i kontraa. Verovanje da bie roeno u ljudskom telu, jedanput ili vie puta
kroz reinkarnaciju, je deo irokog duhovnog plana koji e na kraju imati koristi za svako
ljudsko bie. Verovanje da postoje vie sile, bogovi ili nadprirodni entiteti koji
kontroliu pojedinanu ili kolektivnu ljudsku sudbinu. Ljudska bia nemaju kontrolu nad
ovim silama i mogu samo da im se povinuju. Verovanje da je samo jedno Vrhovno Bie
samo stvorilo fiziki univerzum.
Maverik religija
Trae se duhovna sloboda i besmrtnost. Beskonano postojanje u istom fizikom telu se
smatra nevanim i nepoeljnim.
Opaanje i razlog se smatraju za dobre osnove praenja doktrine. Fizike kazne su
veoma blage ili nepostojee. Najtea kazna je najee formalno iskljuenje pojedinca iz
religiske organizacije. Verovanje da nema skrivene duhovne svrhe ljudskom postojanju i
da je proces smrt-amnezija-ponovno raanje izaziva duhovno propadanje.Verovanje da

su svi ljudi odgovorni za stvaranje svojih uslova u ivotu, dobrih ili loih, svojim
akcijama i da svi ljudi mogu kontrolisati svoju sudbinu.
Verovanje da svako ima neto sa stvaranjem i/ili trajanjem fizikog svemira.
Skrbnika religija
Ljudska patnja, teak rad i robstvo su deo ireg duhovnog plana koji e na kraju dovesti
do spasenja i slobode onima koji ih izdre posluno. Duhovni oporavak i spasenje zavise
potpuno od naklonosti Boga ili drugog nadprirodnog entiteta.
Maverik religija
Ljudska patnja, teak rad i robstvo su drutvena zla koja nemaju konstruktivnu svrhu i
stoje na putu duhovnog spasenja i slobode. Duhovni oporavak i spasenje potpuno zavise
od individue da ih postigne kroz njegove ili njene samo-motivirane napore.
Neki itaoci e primetiti da su mnogi Skrbniki i maverik elementi navedeni gore
izmeani zajedno u nekim religijama. Dobar primer ovoga je Hinduizam. Takve meavine
se obino dobijaju kada se maverik ideje ugrade u Skrbniku religiju ili kada se
Skrbnike doktrine dodaju maverik uenjima. Kada se ijedno od ta dva desi, potpune
beneficije maverik religije su izgubljene. Ovo je posebno jasno u modernom Budizmu
gde su rituali, idolatrija i molitve Budi potpuno zamenile praktian sistem koji je Buda
probao da razvije. Iako budizam nije oslobodio ljudsku rasu ostavio je nadu da e
sloboda jednoga dana doi. Prema budistikoj legendi, Gautama je znao da nije postigao
cilj stvaranja religije koja e dovesti do potpunog oslobaanja celog oveanstva. Zato je
obeao da e doi drugi Buda ili Prosveeni koji e zavriti zadatak kasnije u istoriji.
Ovo obeanje konstituie uveno Mettaya (Prijatelj) proroanstvo koje je postalo vrlo
vaan element moderne budistike vere. Poto budizam nije izrazio uverenje u Vrhovno
Bie, Mettaya legenda nije predloila glasnika ili uitelja od Boga. Mettaya bi prosto
bila osoba sa znanjem i mogunostima da obavi posao.
U nekim krugovima je ustro raspravljano kada je Mettaya tano trebao da se pojavi u
istoriji. Mnogi budistiki izvori kau da bi Mettaya doao 5000 godina posle Budine smrti;
drugi su rekli pola tog vremena. Mnoge budistike voe kroz istoriju su tvrdile da su
Mettaya. Nijedan od njih nije uspeo da realizuje svet koji je Buda obeao tako da veina
budista jo eka. Kako je vreme prolazilo Mettaya proroanstvo je propadalo zajedno sa
ostatkom budizma. Legenda je lagano apsorbovana u veoma destruktivnu doktrinu koju
su irili izvori Bratstva na Bliskom istoku i drugde: doktrina o Kraju Sveta, takoe
poznatu i po dramatinim imenima kao Sudnji Dan, Konana Bitka, Armagedon i
druga. Kraj Sveta uenja su imala katastrofalan uinak na ljudsko drutvo. Zato je od
ogromnog znaaja razumeti vie o gde i zato su ta uenja poela.
Proroci propasti
Pitajte bilo koga, Da li veruje u Sudnji dan neke vrste?, anse su da e on ili ona
odgovoriti sa da. Pored verovanja u Boga, verovanje u Sudnji dan je
najrasprostranjeniji religijski koncept u modernom svetu. ak mnogi ljudi koji su
otvoreno ateistini esto doive uroeno oseanje da neka vrsta velikog suda lei pred
njima.
Veina uenja o Sudnjem danu su naena u zapisima religioznih proroka koji tvrde da su
primili mistina otkrovenja od Boga koja se tiu budunosti sveta. Ova vrsta prorokog
pisanja se obino naziva apokalipsa. Re apokalipsa dolazi od grkih rei apo-
(skinuti) i kalyptein (prekriti). Apokalipsa je znai skidanje pokrivaa, tj. otkrovenje.
Veina apokalipsi prati slian obrazac: oveanstvo e pretrpeti nasilnu promenu tokom
budue globalne kataklizme. Kataklizmu e pratiti Sudnji dan u kojem e Bog ili boiji

predstavnik odluiti o sudbini svake osobe na zemlji. Samo onim ljudima koji su
potovali religiju koja propoveda apokalipsu e biti data milost na Sudnji dan. Svi drugi
e biti prokleti na smrt ili veno duhovno prokletstvo. Sudnji dan e pratiti Utopia na
zemlji za uivanje onima koji su verovali i potovali. Uprkos obeanjima o univerzalnoj
Shangri-La, ova uenja su esto uasavala ljude i danas izazivaju oseaj nelagodnosti.
Ukratko emo diskutovati, zastraujue apokalipse daju duhovnim istinama jo jedan
lani zaokret i jo oiglednije podinjuju ljude potovanju odreene religije ili voe. Kraj
Sveta doktrine takoe plae ljude da istrauju ostale religiozne sisteme kao to su one
od religijskih maverika. Sudnji dan uenja naposletku dovode do iznude: potuj ili umri.
Pitanje je: ko je stvorio apokaliptina verovanja na zemlji? Obino se navodi Vrhovno
Bie, ali da li je Vrhovno Bie zaista izvor? Paljiv pogled na istoriju otkriva da su
apokaliptika uenja prvo nastala iz Skrbnikih aktivnosti i iz izvora unutar iskvarene
mree Bratstva. Kraj Sveta doktrine su irene ruku pod ruku sa monoteizmom od strane
ranih misionara i osvajaa Bratstva. Zato ne iznenauje saznanje da doktrine o Konanoj
Bitci imaju korene u poznatom simbolu Bratstva koji je otkriven na relikvijama drevnog
Egipta. Taj simbol je bila mitska ptica poznata kao Feniks.
Feniks je izmiljena ptica za koju je reeno da ivi 500 do 600 godina pre nego to sagori
samu sebe u gnezdu od bilja. Iz pepela izlazi mali crv koji izraste ponovo u feniksa,
Feniks ponavlja ovaj ivot-smrt-ponovno raanje ciklus stalno iznova u nedogled.
Feniks legenda je alegorija (pria sa skrivenim znaenjem), ili simbol stvoren da otkrije
dublju istinu. ta je tano ta istina je izgubljeno i tako ljudi legendu o feniksu tumae na
razne naine. Na primer, mnogi ljudi vide feniksa kao simbol rezerekcije ili duhovnog
opstanka posle smrti: dua se raa u telu, telo se razvija, prolazi kroz muke ivota i smrti
a dua ostaje netaknuta da se izdigne ponovo. Drugi vide feniksa kao simbol raanjarasta-propadanja, kruga na osnovu kojeg fiziki elementi svemira izgleda funkcioniu, iza
kojih lei neunitiva duhvna stvarnost.
Naalost, legenda o feniksu je, kao i mnoge druge mistine alegorije egipatskog Bratstva,
iskvarila vane istine. Legenda je dala lane ideje da postoji neka vrsta neizmenjivog
zakona ili plana koji odreuje da se duhovno postojanje mora sastojati od vrlo
napornog slinog feniksu procesa rasta, umiranja od vatre, raanja iz pepela,
ponovnog rasta, opet umiranja i tako zauvek. Dok ovaj proces izgleda kao da regulie
ivot na zemlji, on nije ni prirodan, ni neizbean niti zdrav. Mnoga Kraj Sveta uenja
uzimaju filozofiju izraenu u mitu o feniksu i primenjuju je na celu ljudsku rasu. Kada to
urade, oni esto izraze miljenje da ljudska drutva moraju da izdre stalna iskuenja
vatrom kao deo boijeg velikog plana. Veina apokalipsi tada odstupi od standardne
feniks alegorije proglaavajui da e ovaj proces kulminirati u velikoj Konanoj Bitci
koju prati Utopia. Ova verovanja ohrabruju ljude da toleriu, i ak prihvate, svet
beskrajnog fizikog napora, sukoba i smrti: svet u kakvom su Skrbici eleli da njihova
radna rasa ivi. Sudnji dan proroanstva ak ohrabruju neke ljude da rade na dovoenju
konane bitke jer takvi vernici misle da to znai osvit Utopije.
Kraj Sveta uenja su iroko rasprostranjena u Persiji negde izmeu 750. i 550. pne. od
strane poznatog persijskog proroka Zoroaster-a.14 Zoroaster je navoen od istoriara kao
jedan od najranijih proroka koji je propovedao tip monoteizma koji je stvorio Akhnaton.
Zoroaster je bio arijevski mistik i svetenik koji je takoe propovedao oblik Arijanizma.
Persija je u to vreme bila arijevska nacija kojom je dominirala arijevska svetenika
kasta. Neke filijale Bratstva danas izjavljuju da je Zoroaster bio emisar drevnog Bratstva.
Zoroasterova kosmologija (teorija o svemiru) je bila zasnovana na konceptu borbe
14

Zoroaster je verovatno iveo blie 550. pne. nego 750. pne.iako se raspravlja o ovom pitanju. Tradicionalno, smeten je 258
godina pre Aleksandra, to neki ueni ljudi tumae kao 258 godina pre nego to je Aleksandar Veliki unitio prvo persijsko
carstvo 330. pne.
Zoroaster je takoe poznat kao Zaratustra ime koji je inspirisalo Riarda trausa da komponuje poznatu simfoniju nazvanu
Tako je govorio Zaratustra. trausova kompozicija je postale pesma tema za ameriki film, 2001: Odiseja u svemiru.

izmeu dobra i zla. Zoroaster je tvrdio da e se ova borba deavati tokom perioda od
12,000 godina podeljena u etiri faze. Prva faza se sastojala samo od duhovnog
postojanja tokom kojeg je vrhovni bog stvorio fiziki svemir. Tokom druge faze,
materijalni svemir je stvoren, praen dolaskom neprijatelja vrhovnog boga koji e
stvarati probleme. Trea faza se sastoji od borbe izmeu vrhovnog boga i njegovih rivala
za sudbinu mnogih dua koje su naselile svemir. U etvrtoj i poslednjoj fazi, vrhovni bog
e poslati spasioce koji e konano pobediti protivnike i doneti spasenje svim duhovnim
biima u svemiru. Prema Zoroasterovom modelu, svet je u etvrtoj fazi. Izgleda da je
Zoroaster bio dobroduan i poten reformator. Uio je neke dobre lekcije o prirodi etike i
njenoj vanosti za duhovno spasenje. Naglaavao je da ljudi imaju slobodnu volju. Sa
druge strane, meutim, Zoroasterovoj religiji su manjkali ideali.
Da bismo razumeli ovo potrebno je samo da pogledamo njegovog Boga. Njegov Bog
se zvao Ahura Mazda to znai, gospodar ili duh (ahura) znanja ili umnosti
(mazda). Zoroaster tvrdi da kada je bio tridesetogodinji svetenik, Ahura Mazda se
pokazao pred njim govorei da je On jedini istiniti Bog. Ahura Mazda je zatim nastavio da
prenosi mnoga znanja Zoroaster-u koja konstituiu Zoroasterijanizam. Kada pogledamo
da vidimo kakvo je bie Ahura Mazda bio otkrivamo dobre dokaze da je on bio nita
drugo nego jo jedan Skrbnik koji se pretvarao da je Bog. Ahura Mazda je opisan na
nekim mestima kao bradata ljudska figura koja stoji u stilizovanom krunom objektu. Iz
krunog objekta vire dva krila kako bi ukazala da leti. Letei okrugli objekat ima dva
stuba ispod koja slie nogama za sletanje. Drugim reima, Ahura Mazda je bio ovekoliki
Bog koji je leteo u okruglom objektu sa opremom za sletanje: Skrbnik. Implicira se da
je Zoroasterov monoteizam, sa apokalipsnom porukom, iren Persijom uz pomo
Skrbnika na slian nain kao Judaizam od strane Mojsija.
Kao to je ranije primeeno, Zoroaster je bio Arijevac koji ivi u oblasti kojom vladaju
drugi Arijevci. Arijevska dominacija je bila toliko snana da se ime Persije promenilo u
Iran, to je derivat rei Aryan. Zoroastriska dela govore o bogu koji se bori arijevske
nacije i pomae im u obradi zemlje. Kroz zapise (prvenstveno Zend Avestu) i tajna
mistina uenja Zoroastrianizam je uinio mnogo za irenje arijevskih filozofija na druge
organizacije unutar mree Bratstva. Kasnije emo pogledati primere.
Apokalipsne doktrine su nastavile da se ire posle smrti Zoroaster-a, pogotovu od strane
jevrejskih proroka. Upozorenja tih jevrejskih proroka mogu se nai u kasnijim knjigama
Starog zaveta. Jedan od tih proroka bio je Jezekilj, ije opise bizarnih leteih objekata
smo videli u 7. poglavlju. Prema Jezekijinoj naraciji on je odveden na jednu od tih udnih
letelica da bi dobio apokalipsnu poruku koju e propovedati, to ukazuje opet da su
Skrbnici glavni tvorci uenja o Sudnjem danu.
Kako se prva godina nove ere pribliavala, jevrejska religija se fino odomaila na
Bliskom istoku. Doivljavala je, meutim, mnoge promene, a neke su izazvane irenjem
rimskog carstva u Palestinu. Rimljani, koje su gonile neke udne mistine religije da
osvajaju, esto su zagoravali ivot Jevrejima. Broj jevrejskih sekti je porastao i one su
uglavnom bile u meusobnom sukobu osim oko jedne stvari: rimljani nisu bili dobrodoli
u Palestini. Neke jevrejske sekte, kao to su Sadukeji, su spominjale dolazak Mesije od
Boga Mesiji koji bi prevagnuo u veitoj borbi dobra i zla i doneo slobodu potlaenim
Jevrejima. Ova ideja je postala poprilino popularna meu jevrejima Palestine, iako je
njeno naginjanje ka politici inilo opasnom.
Mesijanska proroanstva Starog zaveta su poela oko750 godine pne., sa prorokom
Isaijom. Jevrejske apokalipse su se pojavljivale sporadino posle toga, ipak dovoljno
esto da odre strah o svetskoj kataklizmi ivim. Primeri ukljuuju proroka Joel-a, oko
400. godine pne., i Daniel-a, oko 165. godine pne. Ironija je da su proroanstva bila vrlo
stroga i izraavala su ogromno neprijateljstvo prema samom jevrejskom narodu iako su
Jevreji trebali da na kraju profitiraju od proroanstava. Starozavetni proroci opisali su
narod Izraela kao pokvaren i grean. Citirali su Jehovine pretnje svakojakim mukama

za narod i tlaitelje Izraela. Niko ne bi bio poteen. Da bi smo vam opisali ova
predviana evo navoda iz poslednje knjige Starog zaveta, napisane malo pre 445. godine
pne.:
Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti strnjika, i
upalie ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i nee im ostaviti ni korena ni grane.
A vama, koji se bojite imena mojega, granue sunce pravde, i zdravlje e biti na zracima
njegovim, i izlaziete i skakati kao telad od jasli.
I izgaziete bezbonike, jer e oni biti pepeo pod vaim nogama u dan kad ja uinim, veli
Gospod nad vojskama.
Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovedih na Horivu za svega Izrailja
uredbe i zakone.
Evo, ja u vam poslati Iliju proroka pre nego doe veliki i strani dan Gospodnji;
I on e obratiti srce otaca ka sinovima, i srce sinova ka ocima njihovim, da ne doem i
zatrem zemlju.
MALAHIJA 4:1-6
Gornji pasus propoveda dolazak specijalnog boijeg izaslanika Ilije, koji je jevrejski
takmiar protiv Mettaya iz budistike religije. Budisti, moda zato to su osetili da e
postati plen uticaja iskvarenog Bratstva, su preoblikovali Mettaya legendu da lii
monoteistikim apokalipsama. Ovo je stvorilo iluziju da su Jevreji i Budisti ekali istu
osobu a ustvari nisu. Monoteisti Bratstva su (i jo ekaju) ekali izaslanika od Boga
zajedno sa Sudnjim danom. Budisti su prosto ekali prijatelja koji je dovoljno pametan i
brian da zavri Budin posao bez potrebe da svet prestane da postoji. Moderni Jevreji jo
uvek ekaju da se pojavi Ilija, dok Hriani veruju da je Ilija bio Jovan Krstitelj, ovek koji
je krstio Isusa Hristosa.
Starozavetni proroci izrazili su jo jednu vanu ideju. Jehova bi nastavio da
manipulacijama dovodi ljude u rat:
Jer u skupiti sve narode na Jerusalim u boj ... Jer e Gospod izai, i vojevae na
narode...
ZAHARIJE 14:1-2 (napisano oko 520. pne.)
Ovo je zastrauji citat jer navodi Boiju nameru da dovede mnoge nacije u sukob
podravajui prvo jedne a zatim druge. Ovo su akcije iz Makijavelijevog prirunika.
Boija namera da okrene brata protiv brata je izraena iste godine od strane proroka
Ageja:
I prevaliu presto carstvima, i satru silu carstvima narodnim, prevaliu kola i one koji
sede na njima, i popadae konji i konjici, svaki od maa brata svojega.
AGEJA 2:22
Potovaoci Biblije jo veruju da je Vrhovno Bie iza oholih makijavelistikih namera
opisanih u Bibliji. Teorija Stari astronauti izgleda da prua istinito otkrie ukazujui na
brutalno tehnoloko drutvo, ne na Vrhovno Bie, kao verovatniji izvor takvih mahinacija.
Kada se ljudi dre apokaliptikih proroanstava oni to obino rade zato to veruju u
predodreenost. Predodreenost je ideja da je budunost ve kreirana i neizmenjiva; i da
neki ljudi imaju posebnu sposobnost da vide tu budunost.

Da li predodreenost zaista postoji?

Radi diskusije predpostavimo da postoji: u bilo kojem trenutku u sadanjosti, postoji
budunost ve stvorena koja je solidna i stvarna kao svaki trenutak u prolosti ili
sadanjosti. Moda vreme nije linearno kao to mi verujemo. Ako takva budunost ve
postoji, da li to znai da je neizbena i mora se dogoditi? Ne. Evo proste dvodelne vebe
da to ilustruje:
Deo 1.: Uzmite sat i zabeleite vreme. Izraunajte koje vreme e biti za tano 30 sekundi.
Sada odluite gde e te tano stajati kad proe tih 30 sekundi. Gledajte sat i budite
sigurni da stojite na mestu koje ste izabrali.
Upravo ste stvorili proroanstvo i ispunili ga.
Deo 2.: Ponovo pogledajte na sat i odredite novu lokaciju. Deset sekundi pre isteka 30
sekundi razmislite da li hoete da ispunite proroanstvo. Ako hoete, budite na mestu za
koje ste se odluili; ako neete, izaberite novu lokaciju nasumino i budite tamo kada 30
sekundi istekne.
Ponovite vebu nekoliko puta.
Koji od dva dela je stvorio jau i solidniju budunost? Odgovor je, naravno, prvi deo.
Koju budunost e prorok verovatnije predvideti? Odgovor je opet prvi deo. Poenta je da
se budunost formira namerom koju podupire akcija: to je jaa namera i to je bolja
akcija koja je podupire, to e solidnija biti budunost. Stoga, budunost se lako oblikuje.
Budua stvarnost, bez obzira koliko je solidna ili koliko se mnogo proroka sloilo o
njenom postojanju, moe biti promenjena. Ona e biti nepovratna samo ako ljudi nastave
da obavljaju, ili ne obave, one akcije koje bi dovele do te budunosti, i ako niko ne uradi
neto dovoljno efektivno da promeni te aktivnosti ili neaktivnosti.
Neki ljudi bi tvrdili da bi pravi vidovnjak predvideo predomiljaj u drugom delu gore
navedene vebe. Ako je ovo istina, onda je prorok razvio nadprirodnu sposobnost da
utie na budunost, jer moe da konaktira subjekta svoje vizije i ubedi tu osobu da se
predomisli ili moe da preduzme akcije da osigura ili sprei posledice odluke.
Proroanstvo zapravo ima samo jednu vrednost: kao orue da ili promeni ili osigura
budunost. Problem sa vidovnjakom koji predvidi tragian dogaaj koji se kasnije desi je
taj da je on pogodio nedovoljno informacija da ita preduzme povodom toga. Na primer,
poznati ameriki prorok, Edgar Cayce, predvideo je svetski holokaust 1990-ih. Zbog
njegove poznate sposobnosti da uvidi takve stvari, mnogi ljudi su ubeeni da takav
dogaaj sledi u budunosti. Moda sledi. Naalost, g-din. Cayce nije mogao da proiri
dovoljno svoja predvianja da bi ponudio detaljnije informacije koje bi mogle biti
iskoritene da se promene dogaaji koje je predvideo. Stoga je njegovo proroanstvo
nepotpuno.
Kao to emo videti u ovoj knjizi, bilo je mnogo Kraj Sveta epizoda u svetskoj istoriji.
One su sve ispunile religiozna proroanstva osim u jednoj vrlo bitnoj stavci: nijedna od
njih nije dovela do nove ere mira I spasenja kao to je obeano. Uprkos tom nesretnom
podatku, mnogi ljudi danas propovedaju da e jo jedan Kraj sveta ili Konana bitka
uiniti ivot boljim.
Malo pre prve godine nove ere, kontraverzni religijski voa je roen koji je pokuao da
sprei da ga proglase apokalisnim Mesijom. Bio je neuspean i kao rezultat zakucan na
drveni krst. Danas ga znamo kao Isusa Hristosa a pria o njemu je bitna.
Isusov religiozni rad
Pria koju veina ljudi zna o Isusu je ispriana u Novom zavetu. Novi zavet, kao i dosta
Starog zaveta, je u mnogome izmenjena verzija originala na kojem se zasniva. Dodatno,

verovatno manje od 5% onoga to su Isus I njegovi sledbenici uili se nalazi u Bibliji.

Mnoge promene Novog zaveta su uinjene od strane specijalnih crkvenih sabora. Ti
procesi su poeli 325. god. nove ere, tokom prvog sabora u Nikeji, i nastavili se do 12-og
veka. Na primer, drugi Sinod (crkveni sabor) u Konstantinopolju 553 god. izbrisao je iz
Biblije Isusove reference o reinkarnaciji vaan koncept o Isusu i njegovim ranim
sledbenicima.
Kasnije, sabori 12-og veka su dodali verovanje Bibliji koje Isus nikad nije propovedao:
koncept Svetog Trojstva. Hrianska crkva se nije ograniila samo na menjanje
nekoliko ideja, takoe je odbijala cele knjige. Crkva je unitila mnoga dokumenta i
podatke koji su protivureili radikalnim promenama koje su ovi sabori naneli hrianskoj
doktrini. Na svu sreu, originalni zapisi koji su preiveli procese promena jo nude
vredne tragove i uvide u Isusov ivot.
Mnogi zapisi koje su crkveni sabori odbili nali su se u knjizi poznatoj kao Apokrifi(
skriveni zapisi).15 Apokrifi se sastoje od spisa koji su zvanino ocenjeni od crkve da su
sumnjivog porekla i kvaliteta. Jedan deo materijala je sa pravom odbaen. Druga
apokrifna dela su, meutim, odstranjena prosto jer su protivreila zvaninoj crkvenoj
verziji Isusovog ivota u nekim krucijalnim detaljima. Ovi detalji bi, ako se pomno proue,
ponudili drugaiji pregled Isusovog ivota od onog predstavljenog u zvaninoj Bibliji.
Prema Apokrifima, pria o Isusu poinje sa njegovim majinim roditeljima, Joakimom i
Anom. Za Joakima je reeno da je bio svetenik u jevrejskom hramu. Joakim i Ana su bili
sretni u braku osim jednog problema: nisu mogli da imaju dece. Ovo je bio izvor
znaajnog ponienja za njih. Raanje dece, pogotovu sinova, je bilo vrlo vano u tom
periodu.
Jednog dana Joakim je stajao sam u polju kada mu se ukazao aneo. Aneo je opisan
kako odaje jarku svetlost i uteruje strah u Joakima svojom pojavom. Aneo je rekao
Joakimu da se vie ne srami jer e on uiniti da Ana zatrudni. Jedini uslov je bio da
moraju predati dete na staranje svetenicima i anelima u hram u Jerusalimu.
Sve je teklo po planu. Sa tri godine, Joakimova i Anina, erka Marija je odvedena u hram i
ostavljena tamo. Marija je bila krasno dete koje je ostalo posveeno svetenicima i
anelima, otprilike, sledeih 11 godina. Kada su Marija i njeni vrnjaci u hramu napunili
12 ili 14 godina (dva razliita izvora daju dve razliite dobi) bilo je vreme da se vrate u
svet i udaju. Ipak, Marija nije mogla sama da izabere svog supruga. Njeni mentori su
izabrali za nju. Mukarac izabran za Mariju je bio stariji ovek po imenu Josif. Josif se u
poetku nije slagao sa brakom jer je bio prilino star a ve je imao svoje dece. Poto su
uinjeni napori da se predomisli, Josif je pristao i otiao u svoj dom u Vitlajemu da
pripremi kuu za svoju novu enu. Marija je otila u dom svojih roditelja u Galileju da se
pripremi.
Dok je Marija bila u Galileji aneo zvani Gavrilo se pojavio pred njom govorei joj da e
roditi novog Mesiju. Marija je bila zbunjena:
Ona ree, kako to moe biti? Jer, prema mom zavetu (nevinosti) ja nikad nisam imala
seksualni kontakt sa mukarcem, kako mogu roditi dete bez dodatka mukog semena?
Na ovo aneo odgovori. Misliti nemoj, Marija, da e zaeti na obian nain.
Bez spavanja sa ovekom, dok si devica, ti e zaeti I dok si devica imati mleko u
svojim grudima.
Jer Sveti Duh e te pohoditi, I mo Najuzvienijeg e te prekriti, bez ikakve poude.

15

Netreba pomeati sa apokalipsa to znai otkrovenje.

Tako e onaj kojeg rodi biti jedini sveti, jer samo on je zaet bez greha, ikad se rodi bie
zvan Sinom Boijim.
Zatim Marija, pruajui ruke I diui pogled ka nebu ree, Zapazite rukotvorinu
Gospodnju! Neka mi bude uraeno to si rekao.
MARIJA VII: 16-21
Nekoliko istraivaa veruje da su prie o devianskom raanju moda zasnovane na
verovanjima o vetakoj oplodnji. Deviansko raanje samo znai da enu nije oplodio
mukarac, ve je zatrudnela akcijom anela. Ako smatramo da su mnogi novozavetni
aneli Skrbnici, vetaka oplodnja postaje jasna mogunost.
Iznad navedeni razgovor izmeu Marije i njenog anela izraava jaka moralna i
duhovna uverenja vezana za in zaea. Zaeti od strane anela se smatralo svetim i
poeljnim ali zaeti ljudskim sredstvima se smatralo grenim. Za nekoga ko se uputa u
vetaku oplodnju postojao bi praktini razlog za stvaranje takve razlike. Vetaka
oplodnja garantuje kontrolu nad fizikim karakteristikama budue bebe, to se ne moe
obezbediti nasuminim ljudskim razmnoavanjem.
Vetakim oploavanjem dve ili vie generacija za redom istota krajnjeg proizvoda je
dosta uveana. Ovo danas praktikuju uzgajivai ivotinja koji paljivo kontroliu
oplodnju i uzgoj iz generacije u generaciju da bi dobili vee, bolje i istije ivotinje. Na
ovaj nain, bitno je da su ljudski potomci navodnih devianskih raanja esto opisani
fiziki bezgreni i neobine lepote. Dok je deo ovog laskanja bez sumnje elja sledbenika
da svoje religijske voe vide u najboljem moguem svetlu, prie o anelom izazvanim
trudnoama tokom naslednih generacija, kao to je pria koja okruuje Isusa, bi
ukazivale na pokuaj uzgajanja. Ova rasprava nije namenjena kako bi umanjila
potovanje linosti Isusa nagovetavanjem da je njegovo telo uzgajano kao krava ali to je
slika koja se dobija.
Nepotovanje izraeno prema svetenicima od strane biblijskih anela za ljudski
metod zaea je sigurno zasnovan na isti praktinim brigama da se obezbedi dobro
uzgajanje, ali su rani svetenici to primili k srcu i pretvorili ga u bitan element mnogih
monoteistikih religija. U bilijskim danima ljudska bia su zatrpavana propagandom kako
su grena da bi se opravdao varvarski tretman od strane njihovog Skrbnikog Boga i
anela. Proiravanjem ovog koncepta grenosti na ljudski metod razmnoavanja,
svaka osoba zaeta ljudskim seksualnim odnosom smatralo se da je roena u grehu i
stoga duhovno osuena. Kakvu zastraujuu dilemu je ovo stvorilo! Svaki put kada bi
mukarac i ena zaeli i rodili dete, oni bi osudili duhovno bie; a ljudski nagoni za
razmnoavanjem su jaki. Religiozna uenja o automatskom duhovnom osuivanju zbog
ljudskog razmnoavanja su razvila snaan sukob izmeu nagona za duhovnom
slobodom i fizikim nagonom za razmnoavanjem. Rezultat je bio anksioznost po pitanju
seksa i poveanje seksualnih aktivnosti kao to su homoseksualnost, autoerotizam,
oblici odnosa koji ne vode ka zaeu, pornografija, voajerizam i abortus. Ironija u ovome
je jasna. One religije koje su najstroe osudile nasledni greh u svim ljudskim biima su
bile iste koje su se najglasnije protivile seksu koji ne vodi ka zaeu.
Ova uenja su imala jo jedan bitan uinak. Pomogla su da se smanji ljudski otpor ka
stupanju u ratovanje. Lake je za religioznu osobu da ubije nekoga ako veruje da je rtva
nasledno grena.
Na sreu, veina ljudi danas ne veruje da je ljudsko zaee uroeno greno, ukljuujui i
veliki deo svetenstva. Ako nita, raanje deteta je vieno kao radostan dogaaj a tako bi
i trebalo da bude. Uprkos tome jo uvek nalazimo da se neke stare ideje zadravaju. Mali
broj filozofa, psihijatara, verskih voa i sociologa nastavlja da tvrdi da su ljudska bia

uroeno loa ili zla, na verskim ili naunim osnovama. Ovo malo doprinosi naoj
kulturi osim to odrava seksualnu anksioznost i sukobljavanje ivim.
Posle Marijinog iskustva sa anelom, Josif je krenuo po nju u Galileju. Na svoje
rezoarenje, Josif je otkrio da je njegova mlada ve nekoliko meseci trudna. Mislei da je
Marija postala kurva on je sve pripremio da je ostavi. Aneo se umeao i ubedio Josifa
da je Marija jo uvek devica. Josif je ostao kraj Marije do njenog devetog meseca
trudnoe. Kada je bila u devetom mesecu Marija i Josif su krenuli ka njegovom domu u
Vitlejemu da se ona tamo porodi. Prema apokrifima par nije stigao do Josifovog doma na
vreme. Marijini trudovi su poeli u okolini Vitlejema i sklonite je moralo da bude naeno
smesta. Nali su peinu. U toj peini Isus je roen:
I kada bejahu blizu peine, Marija ispovedi Josifu da je vreme da se porodi i da ne moe
da nastavi ka gradu, i ree, Hajde da uemo u ovu peinu. U to vreme sunce samo to
nije zalo. A Josif pohita ne bi li joj naao babicu; i kada je video stariju enu koja bee iz
Jerusalima, ree joj, Molim te prii, dobra eno, i ui u tu peinu, videe enu spremnu
da se porodi. Bee posle zalaska sunca kada starica i Josif stigoe do peine, i oboje
uoe u nju.
I gle, bee ispunjena svetlou, svetlou jaom od svetla lampi i svea,
ak jaom od svetla sunca.
Novoroene bi zatim povijeno i sisae dojku svoje majke Svete Marije.
DETINJSTVO 1: 6-11
Neobina svetla u peini ukazuju nekim ljudima na postojanje neke vrste visoke
tehnologije osvetljenja. Ovo moda ne iznenauje kada otkrijemo da su drugi oiti visoko
tehnoloki fenomeni okruivali Isusovo roenje, kao to je takozvana Zvezda Vitlejema.
Skoro svi u hrianskom svetu zna priu o tri mudraca koja su pratila sjajnu zvezdu do
bebe Isusa u Vitlejemu. Veina hriana veruje da je ova neobina zvezda, poznata kao
Zvezda Vitlejema, bila nadprirodnog porekla Boija kreacija. Neki naunici, ako nisu
odbacili priu kao religijski mit, veruju da je Zvezda bila Helijeva kometa koja je proletela
blizu zemlje, ili retko poravnanje Venere i sjajne zvezde. Nekolicina NLO pisaca, sa druge
strane, tvrdi da je Zvezda Vitlejema bila letelica koja je vodila tri mudraca od njhovih
domova u Persiji do Vitlejema na isti nain na koji su Mojsije i jevreji bili voeni od strane
Jehove ranije u storiji.
Posle dovoenja tri mudraca do mesta Isusovog roenja ova neverovatno inteligentna
zvezda otpratila ih je ponovo do kue:
Ako je istina da je Isus roen u peini zato bi pisac jevanelja po Luki i drugi rani
crkveni oci tvrdili da su Isusov prvi krevet bile jasle?
Namera onih koji su podravali Isusa bila je da ga proglase za jevrejskog Mesiju. Da bi tu
tvrdnju uinili istinom morali su da dokau da je Isus direktan potomak jevrejskog kralja
Davida. Taka rodoslov su zahtevala jevrejska proroanstva. Jedan broj istoriara religije
je, meutim, zakljuio da je Isus pripadao jevrejskoj sekti poznatoj kao Eseni. Joakim,
Ana i Marija mogli su svi biti lanovi esenskog hrama. Roenje u peini navodi na taj
zakljuak jer su Eseni bili dobro poznati po koritenju peina za skrovita i bolnice. Ako
je Isus bio Esen onda nije mogao biti potomak kralja Davida. Evo zato:
Eseni su bili poput Jevreja ali su takoe izuavali i Zend Avestu zoroastrijanske religije i
navodno praktikovali Arijanizam. Ovo bi pomoglo objasniti dolazak tri persijska mudraca
bebi Isusu u Vitlejem. Da bi se postalo Esen bilo je potrebno da se bude Arijevac. Isus je
bio bele puti i crvenokos. Zbog rasnih predispozicija da postane Esen, nijedan pravi

Esen nije mogao biti direktan potomak kralja Davida jer su jevrejska plemena imala
drugaije rodoslove.
Veinu onoga to danas znamo o Esenima dolazi iz poznatog arheolkog otkria koje se
dogodilo sredinom 20-og veka: svici sa obale Mrtvog mora. Svici su biblioteka vrlo starih
dokumenata koji potiu iz prvog veka nove ere. Napisali su ih lanovi esenske zajednice i
sakrili ih u peinama blizu Mrtvog mora. Svici su otkriveni 1947. (ili verovatnije 1945.) od
strane mladog Beduina.
Prema istoriaru John Allegro-u, koji analizira svitke u svojoj knjizi Narodi iz svitaka sa
Mrtvog mora, Eseni su imali mnoge karakteristike tajnog drutva. Na primer, osoba je
mogla da ue u red Esena tek posle nekoliko godina testiranja. Eseni su upranjavali
inicijacijske rituale u kojima su se zaklinjali da nikad ne otkriju svoja tajna uenja.
Takoe su tajili imena anela za koje se govorilo da ive u esenskim zajednicama.
Esenski svetenici su esto sebe nazivali Sinovi Zodaka, po vrhovnom sveteniku
Zodaku koji je sluio u Solomonovom hramu.
U svetlu ovih otkria, nije udno to je nekoliko odseka Bratstva tvrdilo mnogo pre
otkria svitaka sa Mrtvog mora da je esenska organizacija bila odsek Bratstva u Palestini,
moda najvanija filijala Bratstva u toj oblasti. Istorija masonstva od Albert MacKey-a,
izdata 1898, potvruje ovo navodei da su Eseni imali sistem stepenovanja i da su
koristili simbolinu kecelju.
Postoje mnogi dokazi da je Isus ostao Esen itavog svog ivota. Istoriar Will Durant,
piui u svom delu, Cezar i Hristos (Pria o civilizaciji, III deo) istie da su Eseni bili
jedina sekta sa jevrejskom tradicijom koji se nisu protivili Isusovim ranim pokuajima u
verskoj inovaciji. Od tri najvee jevrejske sekte koje su postojale u to vreme u Palestini,
Isus je osudio samo Fariseje i Sadukeje zbog njihovih poroka i dvolinosti.
Eseni i hriani su imali puno toga zajednikog: imali su slina ubeenja o ivotu u
Poslednjim danima, slina jela, posedovali zajedniku imovinu, obavljali ritualna
kupanja i krtenja i imali zajednike organizacione take. Neverovatna slinost izmeu
nekoliko doktrina iz svitaka sa Mrtvog mora i zapisa iz Novog zaveta je takoe
primeena. Istoriari ukazuju na Isusovo blisko prijateljstvo sa Jovanom Krstiteljem.
Jovan je praktikovao esenski nain krtavanja i asketizma (samo-odricanje). Dok se
Jovan razlikovao u nekim standardnim esenskim praksama, slinosti su dovoljno velike
da predloe da je i sam Jovan bio Esen. Naposletku, imamo aktivnu prisutnost anela
koji navodno vode esenski i Isusov verski rad.
Uprkos snanim dokazima, neki teolozi jo uvek opovrgavaju da je Isus bio Esen. Njihove
zamerke se zasnivaju primarno na injenici da su mnoga Isusova uenja suprotna
esenskim. Postojao je dobar razlog za tu suprotnost. Isus, iako Esen, je stupio u kontakt
sa indiskim maverik pokretom, i kao rezultat toga, i sam postao buntovni maverik.
Veina novozavetnih informacija o Isusovom ivotu pokriva samo tri godine neposredno
pred njegovo raspee. To su bile godine Isusovog javnog verskog rada. Tokom tog
vremena, Isus nije iveo u esenskim zajednicama iz prostog razloga to je bio uputen u
putujue propovedanje i to ga je zaokupiralo sve dok nije bio razapet. Svakom Esenu je
dat, ili ga je sam sebi zadao, poziv ili ivotni cilj koji treba da trai. Isus je svoj traio
kao putujui uitelj.
I u Novom zavetu i u apokrifima Isusov ivot je opisan prilino dobro sve do 5 ili 6
godine. Zatim, iznenada, nastaje potpuna praznina u informacijama o tome gde je Isus
iao i ta je radio. U Novom zavetu nai emo jednu epizodu gde se Isus pojavljuje pred
jevrejski uenim ljudima sa 12 godina praenu 18-ogodinjom tiinom u kojoj se ne zna
nita o Isusovim aktivnostima. Iznenada, u svojoj 30-oj godini ivota, Isus se pojavljuje i

zapoinje svoju uzbudljivu versku karijeru. Gde je Isus iao i ta je radio tokom ovih
nepoznatih godina?
Veina hriana veruje da je Isus svoje tinejderske i mladalake godine proveo radei za
oca kao stolar. Isus je bez sumnje povremeno poseivao svog oca i uio za stolara
tokom tih poseta. Mnogi istoriari, meutim, veruju da se mnogo vie toga deavalo u
Isusovom ivotu i probali su da otkriju ta je jo mogao raditi tokom tih kritinih godina
kada su se njegove misli, karakter i motivi razvijali. Kako se ispostavlja, Isus je
intenzivno pripreman za svoju buduu versku ulogu.
Bilo je uobiajeno da esenski deaci pristupe esenskom hramu sa 5 godina radi njihovog
obrazovanja. Ovo bi objasnilo Isusov iznenadni nestanak sa istoriske scene u tim
godinama. Neki istraivai veruju da je Isus podignut i obrazovan u esenskoj zajednici
iznad Haifa pored Mediteranskog mora. Sa 12 godina otputovao je za Jerusalim zbog
priprema za svoj barmicvah sledee godine. Tokom tog putovanja je Isus vodio debatu
sa jevrejskim uenjacima. Zatim je opet nestao iz istorije. Gde je sada otiao?
Pre par godina video sam intrigantan film dokumentarac od Richard Bock-a naslovljen,
Izgubljene godine. Ovaj film se redovno prikazuje na lokalnim amerikim tv stanicama
oko Boia i Uskrsa. Film je vredan gledanja. Film nagovetava da je Isus otputovao u
Aziju gde je proveo svoje tinejderske godine izuavajui tamonje religijske obiaje.
Jedan izvor iz kojeg je snimatelj izvukao ovaj neverovatan zakljuak je Legenda o Isi,
veoma star budistiki dokument otkriven u Himi manastiru u Indiji od strane ruskog
putnika Nicolas Notovitch-a 1887. godine. Notovitch je objavio svoje prevode budistike
legende 1890. godine u svojoj knjizi, Nepoznati ivot Isusov.
Prema budistikoj legendi koju je otkrio Notovitch, mladi ovek zvani Isa je otputovao
za Aziju sa 13 godina. Isa je uen od strane nekoliko verskih uitelja Istoka, malo je sam
propovedao i vratio se u Palestinu 16 godina kasnije sa 29 godina starosti. Vane
paralele izmeu ivota Ise i Isusa su vodile do zakljuka da je Isa, ustvari, bio Isus. Ako
je to istina, takvo putovanje bi sigurno bilo odstranjeno iz Biblije jer protivrei ideji da je
Isus dostigao duhovno prosvetljenje sam boanskom inspiracijom.
Ako je Isus bio Esen i putovao u Aziju sponzorisan od Esena, i ako su Eseni zaista pratili
arijevsku tradiciju, oekivali bi smo da je Isus poslat da ui pod arijevskim bramanima
indiskog poluostrva. Prema legendi o Isi to je ba ono to se desilo:
U svojoj etrnaestoj godini, mladi Isa, Blagoslovljeni,
Doe na ovu stranu Sindh-a (provincija u zapadnom Pakistanu) i namesti se meu
arijevcima...
Po Isusovom dolasku, beli svetenici Brame poelee mu dobrodolicu i uie ga,
meu ostalim stvarima, da ita i razume Vede i da pouava i objanjava svete Hindu
spise. Radostan doek ubrzo postade alostan, jer je Isus insistirao na druenju sa niim
kastama. To je dovelo do sukoba izmeu mladog, tvrdoglavog Isusa i njegovih domaina.
Legenda dalje kae:
Ali Bramani i Kshatriyas (lanovi vojne kaste) rekoe mu da je njima zabranio veliki ParaBrama (Hindu bog) da priu blizu onima koji su stvoreni od njegovog stomaka i stopala
(mitsko poreklo niih kasti);
Da Vaisyas (lanovi trgovake i poljoprivredne kaste) smeju samo da uju recitovanje
Veda, i to samo na dane festivala, i da Sudras (jedna od niih kasti) ne samo da ne smeju
da prisustvuju itanju Veda, ve ne smeju ni da ih gledaju; jer su osueni na stalno
sluenje, kao robovi Bramana, Kshatriyas i ak Vaisyas. Ali Isa, zanemarujui njihove
rei, ostade sa Sudrama propovedajui protiv Bramana i Kshatriyas.

On je protestvovao protiv ljudi koji su sebi dali autoritet da lie svoje sunarodnike
njihovih ljudskih i duhovnih prava. Zaista, ree, Bog nije stvorio razlike meu svojom
decom, koja su mu sva podjednako draga.
Isa je porekao boansku inspiraciju Veda i Purana (klasa svetih spisa)...
Beli svetenici i ratnici su bili toliko besni da su poslali sluge da ubiju Isusa. Upozoren
na opasnost, Isus je po noi pobegao iz svetog grada Djagguernat-a u zemlju
budista.Tamo je nauio Pali jezik i izuavao budistike svete spise (Sutras). Posle est
godina Isus je mogao savreno da tumai svete svitke.
Legenda o Isi ima neke neverovatne implikacije. Ona portretira Isusa kao iskrenog
verskog reformatora koji se okrenuo protiv Skrbnikih/arijevskih tradicija u kojima je
odgojen. Njegove simpatije okrenule su se ka maverik budistima. Budistiki uticaji na
Isusova uenja su vidljivi u Bibliji, Isusova propoved na gori sadri neke filozofije
ogromne slinosti sa budizmom njegovog doba.
Posle 15 godina provedenih po Aziji, Isus se uputio u Palestinu preko Persije, Grke i
Egipta. Prema jednoj tradiciji, Isus je iniciran u vie inove Bratstva u egipatskom gradu
Heliopolisu. Posle zavretka te inicijacije Isus se vratio u Palestinu kao ovek od 29 ili 30
godina.
Odmah nako svog povratka Isus je zapoeo svoj javni verski rad. Jaz izmedju Isusa i
njegovih arijevskih domacina u Indiji nije imao uticaja na Isusov odnos sa esenskim
redom. Meutim nije trebalo puno vremena da iskrsnu problemi. Isus nije delio isto
miljenje o asketizmu svoje esenske brae i umanjivao je vanost rituala za postizanje
duhovnog spasenja. Isus je bio okruen esenskim sponzorima koji su bili ubeeni u
dolazak Mesije i bili su reeni da svoju nvestciju, Isusa, proglase novim Mesijom.
Isus im je to zabranijo. Prema istoriaru Wiil Durant-u Isus je Opovrgao sve tvrdnje o
svom davidskom poreklu i dugo vremena Zabranjivao uenicima da ga zovu Mesija....
Veina istoriara pripisuje ove akcije politikoj klini tog vremena. Palestina je bila pod
rimskom okupacijom i Rimljani su imali nejasan uvid u jevrejska proroanstva zbog
njihovih skrivenih politickih namera. Isus nije eleo da uvredi Rimljane, ili se tako misli.
Ipak, postoji bolji razlog zato Isus nije hteo da bude proglaen za jevrejskog Mesiju.
Znao je da je proglaenje neistinito i bio je iskren u vezi toga. Isus je eleo da u Palestinu
donese originalnu duhovnu nauku slinu onoj koju su maverici upranjavali u Indiji. Tako
je Isus postao buntovnik unutar same organizacije Bratstva koje ga je podravalo.
Isusova najvea greka je bila verovanje da moe da iskoristi kanale iskvarenog
Bradstva da rairi maverik religiju, i ako je imao mnogo bliskih i odanih prijatelja u redu
Esena.
Isus nikad nije uspeo da uspostavi Maverik religiski sistem zato to su ga neki njegovi
esenski tutori i ak neki Skrbiki Andjeli, prema Bibliji, brzo uvalili u probleme
proglaavajui ga Mesijom. Rimljanima i nekim Jevrejskim voma nije trebalo mnogo da
ga uhapse i izvedu na sud. Jevreji su zamerali njegovim neortodoksnim religiskim
idejama a Rimljani njegovim navodnim politikim idejama. Posle svega tri godine od
poetka njegovog propovedanja Isus je razapet na krst. I ako postoje propovedanja da
Isus nije umro na krstu nego je preiveo i nastavijo ivot u skrivanju raspee je okonalo
njegov javni verski rad i poploalo put da se njegovo ime koristi kako bi se usadile
filozofije Sudnjeg dana kojima se on protivio.16
16

Set dokumenata koji potie 400. godine nove ere Nag Hammadi su otkriveni u Egiptu 1945. Svici
su rukom pisane kopije ranijih originala. Svi to originali su napisani ne kasnije od 150 godine nove ere, tj.
pre nego to je standardni novi zavet sastavljen. Neki ueni ljudi veruju da je veina Nag Hammadi
svitaka autentina i manje izmenjena nego prihvaena jevandjelja Novog zaveta. Prma Nag Hammadi nije

Meutim, za Isusove probleme nemogu se okriviti samo njegovi tutori. Zasigurno su i

same njegove greke doprinele njegovom padu. Uprkos svojim maverik tenjama Isus
nije mogao da u potpunosti zaboravi indoktrinacije. Postoji dobar Bibliski apokrifni
dokaz da je Isus pokuao da izmea Skrbniku dogmu sa maverik principima. Ovo bi
dovelo do toga da svaki dobronamerni pokuaj duhovne reforme propadne. Biblija
takoe ukazuje da je Isus propovedao neke od svojih ideja kroz sistem misterija. Isusova
jedina elja je bila da raskrsti sa Esenskim redom i njegovim metodama ali lako je shvatiti
zato to nije uradio. Njegov ivot, porodica i prijatelji su bili veliki deo te organizacije.
Iako ja Isus imao veliki broj sledbenika da privue panju, on nije propovedao dovoljno
dugo da bi uao u istoriske knjige svoga vremena. Njegova slava je rasla posle raspea
kada su njegovi uenici putovali irom sveta da bi uspostavili njihovu novu apokaliptiku
sektu. Uz pomo svojih skrbnikih Andjela hrianski misionari su odomaili Isusovo
ime i stvorili monu novu frakciju koja e dublje podeliti ljudska bia u ratoborne grupe.
Uspean pokuaj da se Isusa predstavi kao voa nove religije Sudnjeg dana dovela je do
najpoznatijeg apokaliptikog zapisa u zapadnom svetu: Otkrovenja Sv. Jovana. Ovo delo,
takoe poznato kao Knjiga Otkrovenja ili Apokalipsa, je poslednja knjiga Novog zaveta.
Ona ostavlja hriane sa istim tipom okrutnog proroanstva kakvo je Jevrejima
ostavljeno na kraju Starog zaveta: Dolazak velike globalne katastrofe koju e pratiti
Sudnji dan. Knjiga otkrovenja je vredna blieg pogleda.
Jovanova Apokalipsa
Navodni autor Otkrovenja je bio Isusov lini prijatelj i uenik Jovan (netreba ga meati sa
Jovanom Krstiteljem). Izgleda da je Jovan bio naj uticajniji od Isusovih uenika. I raniji
biblijski tekst koji mu se pripisuje Knjiga Jovanova izgleda da najblie prilazi spajanju
snanih mistinih tenji Isusovih tutora i rane Hrianske crkve. Iz ovih i drugih razloga
Jovanovo ime je bilo vano hrianima i odreenom broju mistinih organizacija. Zato ne
iznenauje to je Jovanovo ime izabrano da obelei poslednju i najivopisniju apokalipsu
u Biblije.
Otkrovenje Sv. Jovana je peto i finalno delo pripisano Jovanu koje se pojavljuje u Novom
Zavetu. Neki ueni ljudi veruju da je Otkrovenje Jovan napisao za vreme egzila na
grkom ostrvu Patmos mnogo godina nakon hristovog raspea. Drugi su ubeeni da
uenik Jovan nije bio autor otkrovenja jer je ono otkriveno oko 200 godina posle
Jovanovog ivota. Prema Jozeph Free-u, koji pie u svojoj knjizi Arheologija i bibliska
istorija, ligvistiki kvaliteti Otkrovenja su manji u odnosu na Knjigu Jovanovu. Rasprava
se vodi oko toga da ako je otkrovenje napisano 5 godina posle Knjige Jovanove od
strane istoga autora Otkrovenje bi trebalo lingvistiki da bude jednako ili superiornije u
odnosu na raniji rad. Druga stvar je da otkrovenje sadri izraze iz Jevrejskog jezika koji
nisu koriteni u ranijim Jovanovim zapisima. Sa druge strane, vane slinosti izmeu
Otkrovenja i drugih knjiga Jovanovih su primeene pogotovo u ponavljanju odreenih
rei i fraza. Ko god da je pravi autor Otkrovenja uticaj ovog dela je bio veoma snaan.
Otkrovenje je tumaenje autorovog bizarnog susreta sa udnom osobom za koju je on
verovao da je Isus. Tokom perioda od jednog do dva dana autor je sreo brojna neobina
stvorenja koja su mu prikazala niz zastraujuih buduih dogaaja. Ta stvorenja rekoe
autoru da e Satana (anti-Hrist) zavladati svetom. Ovo e biti propraeno Konanom
bitkom Armagedona tokom koje e se sukobiti Boiji Aneli i sile Satanine. Konana
bitka e rezultirati Sataninim progonstvom iz ljudskog drutva i pobednikog povratka
(Drugog Dolaska) Isusa da vlada zemljom 1000. godina.

Isus razapet na krst ve je jedan drugi ovek Simon, veto zamenjen da doivi Isusovu sudbinu. Bez
obzira ta je od ovoga istina ono to je vano za nas je da je raspee signaliziralo kraj Isusovog javnog
propovedanja.

Knjiga Otrovenja je napisana prelepim opisnim stilom. Ispunjena je sloenim i matovitim

simbolizmom, jer su slike otkrivene Jovanu bile simboli. Otkrovenje se moe koristiti da
predvidi neizbeni Kraj Sveta u skoro bilo kojoj istoriskoj epohi. Proroanstvo je
sastavljeno tako da dogaaji koje opisuje mogu da se poistovete sa dogaaima u
vremenu itaoca. Ovo je tano ono to se radilo sa Otkrovenjem od kada se pojavilo i
radi se i dan danas.
Pitanje je, ta je izazvalo autorove Vizije? Ludilo? Sklonost ka prianju izmiljenih
pria? Ili neto drugo? Autor se dojmi dovoljno iskrenim da se iskljui prevara. Njegov
otvoren stil naravno eliminie ludilo kao odgovor te ostavlja neto drugo. Pitanje je
ta? Nakon analiziranja teksta Otkrovenja otkrivamo neto krajnje neverovatno.
Izgleda da je autor bio drogiran i, za vreme tog stanja, su mu prikazane slike od strane
pojedinaca koji su obueni u kostime i izvodili predstavu za autora. Hajde da se
pozabavimo pasusima iz Otkrovenja koji ovo sugeriu.
Jovan poinje svoju priu govorei nam da se molio. Iz daljeg opisa zakljuujemo da je
izvodio svoj ritual napolju tokom dana. Iznenada je uo glas iza sebe. Glas mu je
zapovedio da zapie sve to e videti i uti i da to poalje u sedam hrianskih crkava u
Aziji ( Turska). Jovan se okrenuo da vidi ko mu se obraa i video je ono za ta je verovao
da je sedam zlatnih svenjaka. Meu svenjacima ja stajala osoba koju je autor opisao
kao...
... I usred sedam svenjaka kao sina oveijeg, obuena u dugaku haljinu, i opasana po
prsima pojasom zlatnim.
A glava njegova i kosa bee bela kao bela vuna, kao sneg; i oi njegove kao plamen
ognjeni;
I noge njegove kao med kad se rastopi u pei; i glas njegov kao huka voda mnogih;
I drae u svojoj desnoj ruci17 sedam gnezda, i iz usta njegovih izlaae ma otar sa obe
strane, i lice njegovo bee kao to sunce sija u sili svojoj.
I kad ga videh, padoh k nogam njegovi kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govorei
mi: neboj se ja sam prvi i poslednji...
OTKROVENJE JEDAN : 13-17
Postoje neverovatne slinosti izmeu ovog novog Isusa i svemirskih Andjela iz
ranijih Biblijskih pria. Prorok Jezekelj, na primer, je takoe sreo posetioce sa nogama
od meda. Gornji izvod iz Otkrovenja navodi da je Jovanov Isus mogao biti obuen u
jednodelno odelo koje je ilo od vrata da metalnih izama. Glava stvorenja je opisana kao
bela kao vuna, bela kao sneg, ukazujui na kacigu. Jovanova tvrdnja da je ovo
stvorenje imalo glas kao huka vode podsea na Jezekijine Anele i mogla je biti
izazvana brujanjem oblinjih motora ili elektrinim pojaivanjem glasa stvorenja.
Dvosekli ma koji izvire iz usta stvorenja navodi na mikrofon ili cev za disanje.
Kada se Jovan sabrao, Isus mu je naredio da napie pisma koja je hteo da budu
poslata razlitiim hrianskim crkvama. Ta pisma ine prva tri poglavlja Otkrovenja.
Najzanimljivija faza Jovanovog iskustva poinje u etvrtom poglavlju:
Po tom vide: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji uh kao trubu gde govori sa
mnom, ree: Popni se amo i pokazau ti ta e biti sa ovim.

17

injenisa da je autor zamenijo ovo stvorenje za Isus moe iti dokaz da autor nije bijo uenik Jovan.
Radi jednostavnosti ja nastavljam da autora Otkrovenja zovem Jovan.

I odmah bih u Duhu; i gle presto stajae na nebu, i na prestolu seae neko.
I onaj to seae bee po vienju kao kajen jaspis i sard; i oko prestola bee duga po
vienju kao smaragd.
I oko prestola bejahu dvadesetietiri prestola; I na prestolima videh dvadesetietiri
stareine gde sede, obuene u bele haljine i imahu krune zlatne na glavama svojima.
I od prestola izlaahu munje i gromovi i glasovi; I sedam iaka ognjenih gorahu pred
prestolom, koje su sedan duhova Boijih. I pred prestolom bee stakleno more kao
kristal; I na sred prestola i oko prestola etiri ivotinje, pune oiju s preda i sastrag.
OTKROVENJE 4:1-6
Gore navedeni pasus moe biti sagledan kao da je autor odveden na letelicu kroz neku
vrstu vrata i naao se licem u lice sa njenim putnicima, tako bi to opisala osoba koja nije
sposobna da razume doivljeno. Citat sadri dva naroito interesantna elementa:
Prvi, Jovan je rekao da je glas zvuao kao truba. Ovo navodi na pomisao da je glas
dolazio iz zvunika. Drugi, Munje i gromovi i glasovi koji su dopirali iz prestola navode
na ideju da je presto imao neku vrstu televizije ili radio ureaje. Osoba modernog doba bi
mogla opisati isti doivljaj na ovaj nain: Pa da, bijo sam teleportovan na svemirski
brod. Tamo sam se suoio sa posadom u belim kombinezonima i kacigama. Oni su
primali neke radio ili TV signale.
Prisustvo sedam svenjaka ili sedam lampi ukazuje na to da je obred bio pripremljen za
autora. Obred je bio ispunjen kostimima, teatralnou i vunim efektima da bi poruka
na autora ostavila dubok utisak. Eto ta se desilo kada je Jovanu pokazan prvi svitak:
I videh u desnici onoga to seae na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja,
zapeaenu sa sedam peata.
I videh Anela jaka gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da
razlomi peate njezine?
I niko nemogae ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u
nju.
I ja plakah mnogo to se niko ne nae dostojan da otvori i da proita knjigu, niti da
zagleda u nju.
I jedan od stareina ree mi: Ne plai, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judina,
koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam peata njezinih.
I videh, i gle, na sred prestola i etiri ivotinje, i posred stareina jagnje stajae kao
zaklano, i imae sedam rogova, i sedam oiju, koje su sedam duhova Boijih poslanih po
svemu svetu.
I doe i uze knjigu iz desnice onoga to seae na prestolu.
I kad uze knjigu, etiri ivotine i dvadesetietiri stareine padoe pred jagnjetom, imajui
svaki usle, i zlatne ae pune tamjana, koje su molitve svetih.
I pevahu pesmu novu govorei: Dostojan si da uzme knjigu, i da otvori peate njezine;
Jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga kolena i jezika i naroda i
plemena,
I uinio si nas bogu naemu careve i svetenike, i carovaemo na zemlji.

I videh, i uh glas anela mnogih oko prestola i ivotinja i stareina, i bee broj njihov
hiljada hiljada,
Govorei glasom velikim: Dostojno je jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i
premudrost i jainu i ast i slavu i blagoslov.
I svako stvorenje, to je ne nebu, i na zelji, i pod zemljom, i to je na moru, i to je u
njima, sve uh gde govore: Onome to sedi na prestolu, i jagnjetu blagoslov i ast i slava
i drava na vek vjeka.
I etiri ivotinje govorahu: Amin. I dvadesetietiri stareine padoe i poklonie se onome
to ivi na vek vjeka.
OTKROVENJE 5:1-14
Oni su nastavili da padaju u trans dramatinih trenutaka tokom ceremonije. Svaki put
kada bi to uradili ostavili bi utisak na Jovana. U sred svih njihovih uzvika Amin!
Aleluja! autoru je dat zadatak da zapie sve to mu je pokazano i sve emu je nauen.
Naglaeno je da iskustvo koje je Jovan opisao indentino mistikom ritualu, naruito
iniciacije u uenja tajnog drutva. Iz ovog razloga neki ljudi veruju da je Otkrovenje
zapravo kopija tipine ceremonije inicijacije mnogih organizacija Bratstva tipian ak i
danas. Ova zapaanja su izrazito bitna kada se poveu sa dokazom da je Jovanovo
iskustvo imalo element svemirske opere. Otkriva stalnu Skrbniku umeanost i
misticizam Bratstva nakon Hristovog vremena i pokazuje da su Skrbnici bili glavni izvor
apokaliptikih doktrina.
U gore navedenom pasusu iz Otkrovenja primeujemo da je Jovan reagovao vrlo
emotivno na ono to se deavalo oko njega. On je posebno bio podloan plakanju na
relativno male provokacije. Kao da je bio nesposoban da napravi razliku izmeu rituala i
oigledne stvarnosti. Ovo dovodi do pitanja o njegovom mentalnom stanju. Paljivo
itanje Otkrovenja upuuje na to da je na Jovanov um uticano drogama koje su mu dala
stvorenja. Moderna psihijatrija je otkrila da odreene droge mogu biti koritene za
duboko usaivanje poruka u um osobe. Ova tehnika danas slui kao inteligentno orue u
Americi, Rusiji i drugde.
Najverovatnije drogiranje Jovana se otkriva u desetom poglavlju Otkrovenja. Autor je
ponovo bio napolju pripremajui se da sauva poslednja otkrovenja kada je Aneo
doleteo sa neba drei neto u ruci:
I glas koji uh sa neba opet, progovori sa mnom i ree: Idi i uzmi knjiicu otvorenu iz
ruke onoga Anela to stoji na moru i na zemlji.
I otidoh k Anelu, i rekoh mu:
Daj mi knjiicu. I ree mi: Uzmi i izjedi je;
I grka e biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima bie ti slatka kao med.
I uzeh knjiicu iz ruke andjela, i izjedoh je;
I bee u ustima mojima kao med slaka, a kada je izjedoh bejae grka u trbuhu mojem.
I ree mi: valja ti opet prorokovat narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogim.
OTKROVENJE 10:8-11
Veina hricana veruje da je mali svitak ponuen Jovanu bio stvaran dokument iji je
sadraj autor magino saznao tako to ga je pojeo. Na zakljuak da je to bio verovatno

papir ili neto drugo natopljeno drogom, to lei u Jovanovom svedoenju da je svitak
bio sladkog ukusa ali je izazivao gorinu u stomaku. Zanimljivo je da je skoro isto
iskustvo zabeleio Jezekilj:
I pogledah, a to ruka pruena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.
I razvije predamnom, i bee ispisana iznutra i s polja, i bee u njoj napisan pla i
naricanje i jauk.
I ree mi: Sine oveiji pojedi to je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu
Izrailjevu.
I otvorih usta, i zaloi me onom knjigom.
I ree mi: Sine oveiji, nahrani trbuh svoj, i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti
dajem. I pojedoh je, i bee u ustima slatka kao med.
Za tim ree mi: Sine oveiji, idi k domu Izraeljevom, i govori im moje rei.
JEZEKILJ2:9-10, 3:1-4
Mnogo ljudi pogreno veruje da je Jovan zaista video budue istorijske dogaaje koje je
proricao u otkrovenju. Mnogi hrianski kao i ne hrianski obrazovani ljudi su naglasili
da su Jovanove vizije budunosti bile samo ilustracije nacrtane na svitcima. Ovo je
posebno uoljivo u Jovanovoj viziji stvorenja sa sedam glava i deset rogova:
I stadoh na pesku morskome; i videh zver gde izlazi iz mora, koja imae sedam glava, i
rogova deset, i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim imena hulna.
OTKROVENJE13:1
injenica da su rei (hulna imena) bile napisane na glavama ovog stvorenja otkriva da je
jovan gledao ilustraciju sa natpisima, slino kao zastareli politiki strip. I ako autor to
izriito ne govori verovatno je da su mnoge druge vizije na svitcima bile etiketirane na
isti nain. Kao tivo, bez sumlje, Knjiga Otkrovenja je ivopisno i dramatino delo. Kao
osnova za religisku filozofiju meutim ima sve mane Apokalipsi koje su napisane pre.
Videemo dalje da je Proroanstvo opisano u Otkrovenju bilo ispunjeno barem est puta
u istoriji sveta, sve zajedno sa globalnom katastrofom praeno Drugim Dolaskom. Ovo
ni jedanput nije dovelo do hiljadugodinjeg mira i duhovnog spasenja. Sve to se uradilo
jeste da je pripremilo pozornicu za sledeu katastrofu.
Danas je, dok sedimo na masivnom nuklearnom buretu baruta, verovatno vreme da se
ponovo proceni korisnost apokaliptikih verovanja pre nego to svet uroni u jo jednu
konanu bitku. Da, duhovno spasenje i hiljadu godina mira su ciljevi koji se vrede
postii, i dugo se oekuju, ali nema potrebe platiti cenu Armagedona da bi ih postigli.
Justinijanove Kuge
Naputajui vreme Isusa i ulazei u godine nove ere istorija postaje stroa i linosti su u
boljem fokusu. Dokumentacija je bolja. Uprkos tome, isti istoriski obrasci koje smo
prouavali se nastavljaju bez slabljenja. Sa onima koji nalaze ono to smo videli do sada
potpuno neverovatnim mogu da podelim oseanje uz potpuno razumevanje. Pregled
istorije koji ja predstavljam zahteva razumevanje da faktori koji lee u osnovi ludske
nekontrolisane aktivnosti mogu biti izrazito bizarni i verovatno zato nikada nisu bili
razreeni. Posle Isusa hrianska crkva se irila velikom brzinom. U svoji ranim
godinama hrianstvo je privuklo veliki broj iskrenih humanitaraca koji su bili
oduevljeni porukom koju je Isus hteo da probije. Rane hrianske voe, uprkos
esenskom uticaju su bile u mogunosti da promoviu prilino dobroudnu religiju uz

dosta povlastica. Isus nije u potpunosti pogreio. Rani hriani su pruali narodu nadu
da mogu dosegnuti duhovno spasenje saznanjem, ukljuivanjem u etiko ponaanje,
olakavajui sami sebi putem ispovesti i unapreujui zakone koji su kod ljudi izazivali
oseaj krivice.
S obzirom na dobroudan karakter rane hrianske crkve nije bilo potrebe za strogim
etikim kodom. Najtea kazna koju je osoba mogla da dobije u veini hrisanskih sekti u
to vreme je bila eks-komunikacija, to jest da bude izbaen. To je smatrano vrlo tekom
kaznom, meutim (Ekvivalent naoj modernoj smrtnoj kazni), jer je individua smatrana
prokletom i odreena na veno duhovno propadanje ako bi bila eks-komunicirana.
Svetenik je bio obavezan da uini sve to moe da bi apelovo na razumevanje osobe pre
no to ga udalji iz crkvenog ivota. Primarni uzrok za eks-komunikaciju je bilo kriminalno
ili izrazito nemoralno ponaanje.
U prvih 300. godina svoga postojanja hrianstvo je ostalo nepriznata vera i esto je bila
proganjana. Jedan broj politikih lidera je prihvatio hrianstvo i pod njima je ono poelo
da se menja. Humanitarne osnove koje je stvorio Isus su propadale kako je hrianstvo
postajalo sve vie politino.
Politika transformacija hrianstva je svoj prvi veliki korak napravila u zapadnom
rimskom carstvu sa preobraanjem vladara Konstantina I Velikog u hrianstvo.18 Veliki
broj istoriara veruje da je Konstantin ve tada stremio da postane hrianin poto je
njegov otac bio monoteista. Savremenici konstantina su meutim zabeleili da je
konstantinovo pravo preobraenje dolo kao rezultat vizije koju je imao 312 godine.
Nekoliko razliitih verzija te vizije je zabeleeno. Prema Sokratu, koji je pisao o tome u
petom veku nove ere, ona glasi:
... Dok je marirao na elu svojih trupa, vizija koja nemoe biti opisana ukaza se pred
njim. Ustvari u to doba dana kada je sunce prelo podne i poelo da se sputa prema
zapadu on je video stub svetla u obliku krsta na kojem je pisalo U ovom pohodu.
Pojava znaka u njemu izazva zbunjenost i neverujui svojim oima upita one oko sebe
dali su oni videli to i on i oni bez oklevanja potvrdie da jesu a carev um bi osnaen
ovim boanskim i udesnim ukazanjem. Te noi dok je spavao on vide Hristosa koji ga
uputi da napravi barjak onako kako mu je pokazano i da ga koristi protiv neprijatelja kao
garanciju za pobedu. Posluavi boansku zapovest on napravi barjak u obliku krsta koji
se uva u palati do dana dananjeg...
Istina o Konstantinovoj viziji je tema rasprave onih koji bi je opisali kao puko stvaranje
legende. Drugi bi mogli videti vazduni krst kao neobini odsjaj zalazeeg sunca koji je
zatim propratio san. Ostali teoretiari mogu tvrditi da je to bila jo jedna manifestacija u
NLO fenomena povezanih sa apokaliptikom religijom. Kakva god da je istina u ovoj prii
konstantinova vizija jarkog svetla na nebu praena je pojavom Isusa sledee noi je
dogaaj koji je pogurao Konstantina u zagrljaj apokaliptinog hrianstva. On je izdao
poznati Milanski edikt godinu dana kasnije. Edikt je zvanino proglasio toleranciju za
hrianske vernike unutar Rimskog Carstva okonavajui skoro tri veka rimskog
proganjanja.
Konstantin je bio odgovoran i za druge bitne izmene u hrianstvu. On je sazvao, i esto
poseivao Vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. U to vreme mnogi hriani, kao to su
gnostici su se snano protivili Konstantinovim pokuaima da Isusa proglasi boanstvom.
Gnostici su na Isusa gledali kao na potenog duhovnog uitelja. Nikejski sabor se ustvari
18

Krajem treeg veka nove ere rimski car Dioklecijan imenovao je 3 dodatna Cezara (Cara) da mu
pomognu u vladanju rimskim carstvom. Carstvo je bilo podeljeno na istonu i zapadnu diviziju zbog
administrativnih pogodnnosti, svaka divizija je imala zasenog vladara. Od 324-337. Konstantin je vladao
sam i istonim i zapadnim rimskim carstvom.

i sastao uglavnom zbog toga da zaustavi taj otpor i da stvori boansku sliku o Isusu.
Sabor je sastavio poznati Nikejski dekret koji je uinio verovanje u isusa kao u Boijeg
sina kamenom temeljcem hrianske vere. Da bi sproveo ove esto nepopularne ideje
Konstantin je mo drave stavio na raspolaganje novoj Romaniziranoj hrianskoj
crkvi.
Konstantinova vladavina je upamena po jo jednom dostignuu. Obeleila je poetak
evropskog srednjeg veka. Konstantinu se pripisuje polaganje temelja za srednjovekovni
feudalizam i kmetstva. Dok je u hindu sistemu kasti Konstantin uinio veinu zanimanja
naslednim. On je izdao dekret da Coloni mogu za stalno ostati na zemlji na kojoj ive.
Konstantinovo Romanizirano hianstvo (koje je kasnije postalo poznato kao romski
katolicizam) i njegov feudalizam izazvali su da hrianstvo naglo odstupi od preivelih
isusovih-maverik uenja i krenulo ka skoro potpunom Skrbnikom sistemu.
Kako je vreme prolazilo i kako su zvanine promene hianske doktrine nastavljene dva
nova zloina su iskrsla: jeres ( suprodstavljanje ustanovljenim dogmama) i
paganstvo ( bez ikakve veze sa hrianstvom). U najranijim danima crkve hrianski
lideri su verovali da ljudi mogu postati hriani samo apelovanjem na njihov razum i da
niko nemoe i netreba na to da bude prisiljen. Posle Konstantina lideri novih rimskih
ortodoksija su zauzeli potpuno drugaiji stav. Oni su zahtevali poslunost kao stvar
zakona i verovanje na osnovu same vere a ne razumevanja. Sa tim promenama pojavile
su se i nove kazne. Eks-komunikacija vie nije bila najstroa kazna crkve, i ako je i dalje
upranjavana. Fizike i ekonomske sankcije su takoe koriene. Mnogi posveeni
hriani su postali rtve novih zakona kada se nebi sloili sa novim rimskim
ortodoksijama. Te rtve su tano videle da se crkva udaljava od istinitog Isusovog
uenja.
Novim hrianskim uenjima je dat ogroman polet krajem etvrtog veka nove ere od
strane cara istonog rimskog carstva Teodosija I.
Teodosije je izdao najmanje 18 zakona da bi kaznio one ljude koji odbacuju doktrine
ustanovljene na Nikejskom saboru. On je hrianstvo uinio zvaninom dravnom
religijom i zatvorio veliki broj paganskih hramova silom. Naredio je hrianskoj vojsci da
spali uvenu Aleksandrijsku biblioteku koja je bila puna svetskih knjiga i centar
obrazovanja. Biblioteka u Aleksandriji je posedovala neprocenjive istorijske, naune i
literarne radove iz celog sveta koji su skupljani tokom 700 godina. I ako je biblioteka
stradala i u ranijim ratovima teodosijeva armija je sravnila sa zemljom ono to je
preostalo. Poto je veina dokumenata bila unikatna ogromno znanje i istorijski podaci
su izgubljeni.
Stanje je nastavilo da se pogorava. Do sredine estog veka nove ere smrtna kazna je
stupila na snagu protiv jeretika i pagana. Kampanja genocida je nareena od strane cara
Justinijana da bi se bre uspostavile hrianske ortodoksije. Samo u vizantiji je ubijeno
oko 100,000 ljudi. Pod justinijanom lov na jeretike je postao esta aktivnost i poelo je
praktikovanje spaljivanja jeretika na lomai. Justinijan je takoe uveo promene u
hrianske doktrine. On je sazvao drugi Vaseljenski sabor u Konstantinopolju 553
godine. Sabor nije posetio rimski papa ali ga nije ni sankcioniso. U to vreme, ustvari
mnoge promene hrianske doktrine u istonom rimskom carstvu jo uvek nisu stigle do
Papstva i ako na kraju hoe. Drugi Vaseljenski sabor je izdao zabranu uenja o prolim
ivotima ili reinkarnaciji, i ako je ta doktrina bila vana Isusu. Sinod je zapisao
sledee: Ako iko potvruje pre-egzistenciju dua i podini se monstruoznoj doktrini koja
sledi iz nje neka bude anatemisan (eks-komuniciran).
Verovanje u pre-egzistenciju je proglaeno za jeres.
Hrianstvo je oblikovano u monu instituciju pod isonorimskim carevima.
Romanizirano hrianstvo je bila jo jedna frakcija Bratstva na koju se moglo raunati

da e ratovati sa drugim frakcijama Bratstva, tako pomaui da se razvija neprestan

sukob izmeu ljudskih bia. Novo ortodoksno/pravoslavno hrianstvo je bilo opozicija
svim drugim religijama, ukljuujui i istono-rimske kole Misterije, koje je Justinijan
zabranio.
Upravo smo videli mete istorijskih dogaaja koje je pokrenula konstantinova vizija. Ovaj
period je obeleio jednu epizodu kraja sveta ispunjen religijoznim vizijama,
kataklizmikim genocidima i stvaranjem novog svetskog drutvenog poredka koji
obeava ali ne dostavlja utopiju. Jo jedan vaan kraj sveta element je bio
predstavljen. Masovno irenje kuge praeno javljanjima o neobinim vazdunim
fenomenima.
Izmedju 540 i 592., kada je Justinijan sprovodio svoje hrianske reforme, bubonska
kuga je preplavila istono rimsko carstvo i proirila se u evropu. Epidemija je poela
unutar justinijanove oblasti i zato je nazvana Justinijanova kuga. Justinijanova kuga je
bila jedna od najsmrtonosnijih u istoriji i mnogi su u to vreme verovali da je to boija
kazna. Ustvari, re Kuga (Plague) potie od latinske rei za udarac ili rana. Kuga je
dobila nadimak boija zaraza to jest udarac ili rana od boga. Jedan od razloga, tako su
ljudi mislili, da kuga od Boga je bilo esto pojavljivanje neobinih vazdunih fenomena
povezanih sa izbijanjima kuge. Jedan hroniar justinijanove kuge je bio uveni istoriar,
Gregory of Tours, koji je dokumentovao nekoliko udnih dogaaja iz godina kuge.
Gregor belei da je pred sam poetak justinijanove kuge, u Auvergne oblasti u francuskoj
567 godine da su se 3 ili 4 zaslepljujua svetla pojavila oko sunca a nebo je izgledalo kao
da gori. Ovo je mogao biti prirodni sun-dog efekat; meutim drugi udni nebeski
fenomeni sutakoe su vieni u toj oblasti. Drugi istoriar belei sline dogaaje 23
godine kasnije u drugom delu Francuske: Avignon. udna vienja su bila prijavljena
na nebu a zemlja je ponekad bila osvetljena nou kao u sred bela dana. Malo po tom je
katastrofalna epidemija kuge izbila tamo. Gregory je zabeleio vienje u Rimu koje se
sastojalo od ogromnog zmaja koji je kao da pluta proao gradom do mora praen
zastraujuim izbijanjem kuge ubrzo za tim.
Takvi izvetaji hladno nagovetavaju nezamislivo: Da je justinijanova kuga izazvana
biolokim oruijem, agesima koje su irili Skrbnikim svemirskim brodovima. To bi bilo
ponavljane slinih kuga zabeleenih u bibliji i drevnim mesopotanskim tekstovima. Sve
do vremena justinijanove kuge, Skrbnici su bili nevidljivi Oni behu skriveni iza
tajnovitnosti Bratstva i vela religijskog mita, a ipak nisu bili ni manje zabrinuti
odravanjem svoje ropske rase potlaene. Videemo jo nebrojanih dokaza o NLO
aktivnostima koje su povezane sa kugom u nadolazeem poglavlju o Crnoj Smrti.
Po apokaliptikom proroanstvu dogaaj kao justinijanova kuga je navodno glasnik
dolaska novog Mesije ili glasnika boijeg. Sasvim sigurno, takva osoba je dola.
Njegovo ime bilo je Muhamed (Mohammed). Roen je tokom justinijanove vladavine u
vreme kada je kuga jo uvek besnela. U odraslom dobu proglaen za novog Spasioca,
Muhamed je postao voa nove monoteistino apokaliptike religije: Islama. Kao Mojsije i
Isus pre njega Muhamed se dojmio kao iskren ovek ali je njegova nova religija bez
obzira na to postala frakcija koja je stvorila nova verska pitanja da bi se ljudi oko njih
beskrajno svaali. Kao Mojsija i Isua, Muhameda je podravalo iskvareno Bratstvo.
Muhamed
Muhamed je roen oko 570 godine nove ere. Kao i sa Isusom, postoje rupe u njegovom
ivotu, pogotovo u njegovom detinjstvu i mladosti. Da bi ispunili praznine neki istoriari
objanjavaju da je Muhamed bio siroe koje je seljeno unaokolo izmeu rodbine tokom
svoje mladosti. Poznato je da se u 25. godini oenio bogatom udovicom, i neki biografi
tvrde da je radio za nju kao trgovac 15 godina, i ako to nije u potpunosti sigurno. Sa 40

godina Muhamed se iznenada pojavljuje kao religiozni prorok i voa novog monog
verskog pokreta.
Prema Muhamedovim izjavama njegova raligiozna misija je pokrenuta ukazanjem. Vizija
se desila ispred skrivene peine u koju bi se Muhamed esto povukao radi molitve i
razmiljanja. Ukazanje je bio aneo koji je doneo poruku Muhamedu da je prenese. Ovo
nije bio bilo koji aneo. Nazivao je sebe Gavrilo jedan od najvanijih hrianskih
anela. Muhamed je opisao sastanak ovim reima:
Kuran (islamska sveta knjiga) nije nita drugo do otkrovenje otkriveno njemu. Jedan
uasan monik naui ga, ispunjen umnou.
U ravnotei stajae On visoko na horizontu.
Zatim On doe blie i prie, i bi udaljen dve bove,
ili blie, i on otkri Svom slugi to On otkri.
Kuran ponavlja priu:
Da ovo je re pravog glasnika, ispunjenog snagom, koji ima uticaja Gospodara Trona,
tamo ga aneli sluaju, veran njegovom poverenju i tvoj sunarodnik nije onaj opsednut
duhovima; jer on ga vide u istom horizontu.
Muhamed je bio polu svestan ili u transu kada mu je Aneo Gavrilo naredio da
Recituje! i zabelei poruku koju je aneo bio spreman da mu da. Aneoska zapovest bila
je dosta slina zapovestima datim ranije u istoriji Jezekilju iz Starog zaveta i Jovanu iz
knjige otkrovenja od strane nekog Skrbnika.
Kada se Muhamed probudio inilo mu se kao da su rei anela bile Zapisane na
njegovom ( Muhamedovom ) srcu. Ovo je bitno jer predpostavlja se da je Muhamed kao
Jezekilj i Jovan a moda ak i Konstantin bio drogiran i da su se sa njim mentalno
poigrali kako bi poruka bila duboko usaena u njegov um. Poruka data Muhamedu je bila
nova religija zvana Islam, to znai predaja. Sledbenici se moraju predati Bogu.
Sledbenici Muhamedove vere su zato nazvani Muslimani to potie od rei
muslim(onaj koji se odinjava). Islam je bio jo jedna Skrbnika religija dizajnirana
da usadi poslunost u ljude. Muhamed koristi tree lice jednine On kada misli na sebe.
Vrhovno bie islamske vere se zove Allah za kojeg je Muhamed rekao da je isti bog kao
jevrejski i hrianski Jehova. Dve kljune teme Kurana su proroanstvo sudnjeg dana i
njegov vatra i sumpor opis pakla. Muhamed je potovao Mojsija i Isusa kao dva
alahova ranija glasnika i proglasio je islam za tree i konano otkrovenje od Boga. S toga
je dunost svih jevreja i hriana bila da se preobrate u islam. Jevreji i hriani su
pokazali malo razumevanja za muhamedov zahtev. Na kraju krajeva, oni su bili upozoreni
u svojim Apokaliptikim spisima o opasnosti od lanih proroka. Rezultat su bile neke
od najkrvavijih borbi u svetskoj istoriji.
Kao mnoge Skrbnike religije pre nje Islam nije dozvoljavao ljudima luksuz da biraju dali
da se ili ne pridrue. Muhamed je pokrenuo program osvajanja da bi razjasnio kojim
putem izbor treba da krene. Koristei taktiku sveobuhvatnog boanski inspirisan
Muhamed je podigao vojsku i krenuo da preobrati neverne u njegovu veru.
Muhamedova apokaliptika armija je ostavljala krvav trag prolazei kroz veliki deo
bliskog istoka, ukljuujui vane hrianske centre. Militantno muslimansko carstvo se
prostiralo u jednom trenutku do Indije gde su se elementi Islama ugradili u hindu religiju.
Nebrojeni ivoti su izgubljeni tokom islamskog pohoda zato to su islamske trupe bile
poznate po vrenju uasavajuih genocida koji su bili deo njihove misije da bi
oveanstvu donele Utopiju. Najnevernijim hrianima muslimani su bili nita vie do
divljaci. Ovo je postavilo neizbean konflikt u koji e milioni ljudi biti uvueno. 500

godina posle muhamedove smrti hrianski svet je lansirao koordinisani vojni udar da
protera muslimane iz Svete zemlje. Taj pokuaj je poznat kao Krstaki ratovi.
Hrianski krstaki ratovi za osloboenje Palestine od muslimana su se desili izmeu
1099 i 1270. arke i manje bitke izmeu hriana i muslimana su izbijale i ranije ali poziv
na oruje pape Urbana drugog 1095 je napokon pretvorio te arke u organizovan ratni
pohod koji je ukljuivao skoro svakog hrianskog vladara evrope. Stotine hiljada
hriana se prijavilo za Krstake Ratove poto su im obeani blagoslovi, oprosti i ratni
plen. Volonteri su dolazili iz skoro svih drutvenih slojeva. Za moge kmetove i seljake
papin poziv na oruje predstavljao je bekstvo od feudalnih gospodara i mogunost
povratka kao bogati heroj.
Krstaki ratovi su otpoeli dobro ali krvavo. Hriani su osvojili Jerusalim u leto 1099.
Pored toga to su vitezovi i seljaci koji su marirali pod hrianskim barjakom bili ueni
da pokau vrlinu i kavaljerstvo oni su se povremeno degenerisali u kasapine i druge zle
inove. Kada su krstai osvojili Jerusalim 1099 ubili su veinu nehriana koji su
preiveli u pokolju koji je odneo vie od 10 000 rtava.
Ne samo da su krstai ubijali muslimane ve su ubijali i jevreje koje su smatrali
nevernicima isto kao i muslimane. Pokolj jevreja poeo je i pre prvog krstakog pohoda
na Svetu zemlju. Godine 1095. hrianske frakcije su poele sa ubijanjem jevreja u
evropi. Genocidni talas u nemakom Rajnlandu je bila prva velika epizoda; Bila je
zapaljena neverodostojnim glasinama da rajnlandski jevreji koriste hriansku decu u
njihovim religiskim rtvovanjima. Istrebljenje jevreja je postalo bitan element krstakih
ratova i masakri su se nastavili i nakon to su pohodi u Jerusalim prestali. Krstaki ratovi
su imali jo jedan bitan uticaj na Evropu. Nekoliko dekada pre pokretanja prvog
krstakog pohoda papa Grgur VII je pokuao da centralizuje kontrolu nad rimskom
katolikom crkvom. Pre grgurovog pokuaja katolika crkva u evropi je bila slabo
povezana organizacija kojom su upravljali uglavnom svetovnjaci; Tip organizacije
kakvom su je videli rani hrianski osnivai.
Nakon to je papa Urban II uzdigao do papstva i okupio sve dobre hriane da se bore
protiv nesvetih muslimana, hrianski prinevi i sledbenici su poeli da se zaklinju na
vernost direktno papi ubrzavajui tako raniji pokuaj centralizacije pape Grgura VII. Mo
rimskog papstva se poveavala kako su se sveti ratovi nastavljali i stalno rastui broj
ljudi koji je proglaavao svoju vernost papi.
Iza krstakih ratova krilo se Bratstvo. Hrianski krstaki ratovi su vodile prvenstveno
dve mone viteke organizacije koje su imale bliske veze sa Bratstvom: Vitezovi
Hospitalci i vitezovi Hrama (vitezovi Templari). Vitezovi hospitalci su tako nazvani jer
su upravljali bolnicom u jerusalimu pomaui hodoasnicima u nevolji. Hospitalci su
poeli da operiu 1048. godine kao dobrotvorni red. Njihova svrha je bila pomo i
konfort. Kada su prvi krstai uspeno osvojili sveti grad Hospitalci su poeli da primaju
velikodunu finansisku podrku od bogatijih krstaa 1048 godine. Godine 1118.,
sedamdeset godina po njihovom osnivanju vitezovi Hospitalci su doiveli promenu
vostva i svrhe. Pretvoreni su u vojni red posveen borbi sa muslimanima koji su
konstantno pokuavali da preotmu Jerusalim. Sa ovom promenom svrhe dola je i
promena imena; Hospitalci u esto zvani red vitezova Hospitalaca Sv. Jovana,
Vitezovi Sv. Jovana Jerusalimskog, ili prosto Vitezovi Sv. Jovana. Hospitalci su sebe
nazvali po Jovanu, sinu kralja Kipra. Jovan je otiao u Jerusalim da pomae hrianske
hodoasnike i vitezove.
Postoje neke sumnje, dali su Hospitalci osnovani kao organizacija Bratstva. Meutim,
ubrzo su postali povezani sa mreom Bratstva usvajajui njegove tradicije i titule. Njima
je poeo da vlada Veliki majstor i razvili su tajne rituale.

Do 1119. godine, jednu godinu poto su Hospitalci postali militantni red, Vitezovi
templari su tada ve postojali. Templari su sebe nazivali Red siromanih vitezova
Hristovih jer su se zakleli na siromatvo. Njihovo ime je kasnije promenjeno u Vitezovi
Hrama poto su bili stacionirani blizu mesta gde je nekada bio Solomonov hram. Uprkos
tome to su Templari i Hospitalci imali zajednikog neprijatelja, muslimane, dve
hrianske organizacije su postale ogoreni rivali.
Vitezovi Templari su zapoeli postojanje kao odsek Bradstva. Oni su praktikovali duboke
mistine tradicije i koristili mnoge titule Bratstva prvenstveno Veliki Majstor. Kao i
Hospitalci Templari su primali od dobrostojeih hrianskih krstaa velike sume novca.
Templari su tako postali neverovatno bogati i bili su u mogunosti da se transformiu u
internacionalnu banku tokom dvanaestog i trinaestog veka. Templari su pozajmljivali
ogromne sume novca evropskim kraljevima, prinevima, trgovcima i barem jednom
muslimanskom vladaru. Veina templarskih bogatstava se nalazila u elijama u njihovim
parikim i londonskim hramovima, stvarajui tako da ti gradovi postanu vodei finansiski
centri.
Posle pada jerusalima i konane pobede muslimana 1291. godine sudbine oba viteka
reda su se promenile. Vitezovi Sv. Jovana / Hospitalci su bili primorani da bee iz svete
zemlje. Tokom sledeih vekova oni su se naselili na ostrvima. Sa promenama lokacije
menjala su se imena. Oni su postali Vitezovi Rodosa poto su se preselili na ostrvo
Rodos. Bili su Vitezovi Malte kada su preli na to ostrvo i njime vladali. Dok su bili na
Malti vitezovi su postali glavna vojna i pomorska sila u mediteranu sve dok nisu poraeni
od Napoleona 1789 godine. Posle uivanja privremene protekcije ruskog cara Pavla I
vitezovi Malte su svoj glavni tab premestili u Rim 1834. godine pod budnim okom pape
Leona XIII. Danas su poznati kao Suvereni i militantni odred Malte(SMOM) i imaju
neobinu distingciju da su svetska najmanja nacija. Locirani u enklavi u centru Rima
SMOM i dalje zadrava status suverene drave, i ako novog Majstor reda mora da odobri
papa. SMOM upravlja bolnicama, klinikama i kolonijama gubavaca irom sveta. Takoe
aktivno podrava antikomunistike ciljeve i iznenaujue su uticajni u politikim,
poslovnim i inteligentnim krugovima danas uprkos svojoj maloj veliini.19
Templari i tajna drutva
Vitezovi templari nisu proli dobro kao hospitalci posle krstakih ratova. Morali su da
pobegnu zajedno sa hospitalcima na ostrvo Kipar, gde su se podelili i ratrkali po
mnogim templarskim kuama u Evropi. Templare su estoko kritikovali jer nisu uspeli da
spasu Svetu zemlju a poele su i da krue glasine da se uputaju u jeres i nemoral.
Optube su glasile da templari za vreme inicijacije pljuju na krst i teraju svoje lanove da
se upuste u homoseksualni in. Do 1307. godine, prie o templarima su dostigle svoj
vrhunac negativnosti tako da je francuski kralj Philip IV naredio hapenje svih templara u
svom carstvu i koristei muenje izvlaio njihova priznanja.
Pet godina kasnije Papa je raspustio Red Templara papskim dekretom. Mnogi templari su
pogubljeni, ukljuujui i velikog majstora Jacques de Molay-a koji je javno spaljen na
lomai 11. marta 1314. godine ispred katedrale Notr Dam u Parizu. Skoro svo vlasnitvo
templara je konfiskovano i predato vitezovima hospitalcima. Dugi i napeti sukobi izmeu
hospitalaca i templara su napokon prekinuti. Hospitalci su izali kao pobednici. Pobeda
hospitalaca se nije mogla desiti u pogodnijem trenutku jer su se vodile ozbiljne rasprave
unutar papskih krugova o spajanju dva reda plan koji bi bio neprihvatljiv obema
stranama.
Uprkos propasti vitezova templara organizacija je uspela da preivi. Prema istoriaru,
slobodnom masonu Albert MacKey-u, vitezovima templarima je dato zemljite u
Portugalu od kralja Denisa posle njihovog proterivanja iz ostatka katolike Evrope. U
19

Skori ameriki lanovi SMOM-a su ukljuivali Willijam Casey-a (ameritk C.I.J. direktor), Lee Iacocca (prdsedavajui
krajsler korporacije) , Alexander Haig ( bivi U.S. Sekretar drave) i Willijam A Schreyer (prdsednik merrill LYNCH-a).

Portugalu su im data njihova uobiajena prava i privilegije, nosili su iste odore i upravljali
se po pravilima koja su imali ranije. Dekret koji ponovo uspostavlja templare u Portugalu
je govorio da su oni u toj zemlji da bi bili rehabilitovani. Papa Klement V odobrio je
rehabilitacioni plan i izdao bulu koja nareuje da temlari promene ime u Vitezovi Hrista.
Templari ili Vitezovi Hrista su takoe promenili krst na uniformi, iz maltekog krsta u
zvanini latinski krst.
Templari su postali veoma moni u svom novom domu. Kralj John I je 1420. godine dao
kontrolu nad portugalskim posedima u Indiji vitezovima Hrista. Budui portugalski
monarsi su proirili kontrolu vitezova na sve nove zemlje koje su vitezovi mogli da
otkriju. Vitezovi Hrista su postali toliko moni, izjavljuje Albert MacKey, da je nekoliko
portugalskih kraljeva osetilo potrebu da ukroti uticaj vitezova preuzimajui mesto
Velikog Majstora. Vitezovi Hrista su pod portugalskim sponzorstvom iveli do sredine 18.
veka, kada se ponovo pojavilo ime templar i zauzelo obnovljenu vanost u promenljivim
politikim deavanjima u Evropi, to emo videti kasnije.
Tokom krstakih ratova postojala je trea hrianska viteka organizacija koju vredi
pomenuti: Vitezovi Teutonci. Vitezovi teutonci su se originalno zvali Red vitezova
bolnice Sv. Marije Teutonaca u Jerusalimu. Teutonski vitezovi su poeli kao i hospitalci.
Upravljali su bolnicom u Jerusalimu kako bi pomagali hrianskim hodoasnicima u
Svetoj zemlji. Marta 1198. godine, teutonski vitezovi su dobili in reda vitezova, to ih je
uinilo borbenim redom. Kao i templari, teutonski vitezovi su iveli polumonakim
ivotom, praktikovali inicijacije i bili upravljani Velikim Majstorom. Teutonski vitezovi su
dozvoljavali samo Teutoncima (Nemcima) da postanu lanovi. Takoe su imali dosta
nesporazuma sa hospitalcima i templarima. Tokom krstakih ratova kada su militantne
organizacije Bratstva vodile hrianske armije da se bore protiv muslimana, druge grupe
u mrei ratstva su okupljale muslimane za borbu protiv hriana! Od nekoliko filijala
Bratstva koje su promovisale Islam, jedna od posebnog znaaja za nas je: sekta Ubica
(Assassins).
Muhamed je umro 632. godine. Odmah je usledila borba ko e biti njegov naslednik. Ovo
je dovelo do podele islamske religije na sekte, od kojih je svaka imala ideje o tome ko e
naslediti Muhameda. Jedna takva frakcija bila je Shia sekta, koja se drala snane Kraj
Sveta tradicije. iti su verovali u Milenijum: Sudnji dan praen hiljadugodinjim mirom
i duhovnim spasenjem. Na kraju se i Shia sekta podelila. Jedna frakcija koja je nastala
podelom je Ismaili sekta koja je izrodila Ubice.
Ismaili su se odcepili od drugih ita u 8. veku. Ismaili sekta je bila tajno drutvo Bratstva
sa sistemom loa slinoj slobodnim zidarima i drugim organizacijama Bratstva. Ismaili
Velika Loa je bila u Kairu gde je praktikovala inicijacije tipa korak-po-korak sa svim
simbolima i misterijama. Voeni Velikim majstorom, Ismaili su irili snanu apokaliptiku
poruku sa obeanjem dolaska Mesije.
Jedan lan Ismaili loe bio je ovek zvani Hasa-i Sabbah. G-din. Sabah-ova mistino
preobraenje se desilo kao rezultat opake i opasne bolesti tokom koje ga je, po
njegovom verovanju, Bog proistio i dao mu duhovni preporod. Godine 1078, u Velikoj
Loi Kaira, g-din. Sabbah je pitao Ismaili kalifa20 za dozvolu da propoveda Ismaili
jevanelje u Persiji. Kalif je odobrio njegov zahtev pod uslovom da Sabbah podri
njegovog najstarijeg sina, Nizara, za sledeeg (9.) kalifa.
Sabbah je pristao na dogovor i nazvao novu Ismaili grupu Nizaris po kalifovom sinu.
Meutim, nije prolo mnogo pre nego to je njegova grupa postala poznata po svom
uvenijem imenu: Ubice.

20

Kalif je naslednik Muhameda. Titula kalif je davana onim muslimanskim poglavarima drave koji
su tvrdili da su naslednici Muhameda.

Za Ubice se esto misli da su religijska sekta ali ustvari, tanije je da su oni tajno
drutvo. Prema Albert MacKey-u, Ubice su prihvatile organizacionu strukturu Ismaila.
Ubice su praktikovale inicijaciju korak-po-korak i posedovale tajnu mistinu doktrinu. Gdin. MacKey dodaje da su imali tri ista stepena napredovanja kao i slobodni zidari danas:
egrt, Kalfa i Majstor. Ubice su imale slian religijski kod kao hospitalci i teutonci. Ubice
su bile bitan deo mree Bratstva.
Karakteristika koja je izdvajala organizaciju Ubica je bila upotreba droga, prvenstveno
haia, za mistine i druge svrhe. U stvari re assassin dolazi od rei hashshishin
koja znai korisnik haia.
Ubice i neke druge grupe Bratstva su hvalili vrlinu lekova koji izmene stanje svesti kao
nain da se dostigne mistino prosveenje.
Ubice su takoe bile borbena organizacija koja je posedovala vojsku. Veliki majstor
Sabbah je izabrao tvravu koja se nalazila visoko u severnim planinama Irana za tab
njegove nove grupe. Tvrava je bila poznata kao Alamut, to znai Orlovo uenje ili
Orlovo gnezdo. Ubice su postale ugledna vojna i politika sila u regiji i kontrolisala je i
druge tvrave u Persiji i Siriji. Ubice su se sukobljavale sa drugim muslimanskim
organizacijama i ratovale protiv templara i drugih hrianskih vojski tokom krstakih
ratova. Da bi pobedili u sukobima i ratovima, Ubice su razvili smrtonosno oruje zbog
kojeg su postali poznati i zbog kojeg su ih se plaili: oruje usamljeni ubica.
Mnogi ljudi danas su bolno svesni fenomena zvanog usamljeni ubica. Ovo je obino
mlad ovek u svojim dvadesetim ili tridesetim kojeg vode lude zablude i koji pokazuje
malo ili nita brige za svoju sigurnost dok ubija vanog lidera usred dana, javno i pred
svedocima. Ubistvo ima veliku vrednost kao ok i moe dosta uticati na politiki pravac
nacije.
Ljudi veruju da su takozvane usamljene ubice produkt modernog doba. Posebno je
zanimljivo itati obimne psihijatriske tomove o tome. U stvari, usamljeni ubica je bila
politika institucija preko 700 godina ako ne i due. Pre 700 godina nije se mislilo da
usamljene ubice deluju same, kao to se misli danas. Tada je usamljeni ubica bio
poznat kao efektivno i zastraujue oruje politike i socialne kontrole. To je bila tehnika
koju je koristila organizacija Ubica da pobedi u svojim ratovima, povea politiki uticaj,
uniti svoje neprijatelje i povea prihode iznudom.
ta je sekta Ubica inila kako bi naterala mladie da izvre ubistva? Nije lako naterati
ljude da ubijaju, pogotovu kada e ubica verovatno biti uhvaen i pogubljen. Organizacija
je imala uspean metod za prevazilaenje ovog prirodnog otpora i programiranje mladia
da ubiju. Prvi ovek koji je opisao tehniku programiranja bio je Marco Polo, uveni
evropski putnik 13. veka koji je napisao bestseler o svojim putovanjima. Iako su neki ljudi
optuivali M. Polo-a u njegovo vreme o izmiljanju pria, kasnija ispitivanja su potvrdila
skoro sve to je on napisao u svojoj poznatoj knjizi.
Prema M. Polo-u, jedan deo tvrave Ubica u Alamat-u je pretvoren u prelepi tajni vrt
sreen po ugledu na opis Muhamedove vizije Raja. U vrtu je rasla skoro svaka vrsta
drveta i navodnjavan je potocima vina, mleka i meda. Palate su bile divno ukraene i
imale su pevae, igrae i muziare. Ako bi se neki mladii i regiji pokazali kao
potencijalne ubice, bili bi drogirani, obino opijumom ili haiem, i odvedeni u tajni vrt.
Tamo bi im bilo ugaano nekoliko dana i nita im ne bi bilo uskraeno, ak ni ene. Zatim
bi ih opet drogirali i vratili kui. Mladii bi mislili da su ih lideri Ubica transportovali u Raj
i nazad. eljni da se vrate, mladii bi rado pratili uputstva svojih lidera. Povratak je
naravno leao iza hrabrog ubistva neprijateljskog voe. Mladi ubica bi dobio instrukcije
da eka u javnosti i da ubije metu noem kada proe. Poto bi mlade ubice bile ubijene
na licu mesta ili pogubljene kasnije, navedeni su da veruju da njihova smrt na mestu
zloina ili kasnijim pogubljenjem vodi ka povratku u Raj kojeg se seaju.

Lo ugled Ubica se irio. Govorkalo se da su neki evropski kraljevi plaali danak

Ubicama kako ne bi postali mete. Iako aktivnost Ubica u Evropi i danas dovodi do
polemika (neki istoriari uveravaju da su se Ubice uglavnom fokusirale na konflikte koji
su se odigravali na Bliskom istoku), Ubice su postale poznate irom sveta. Kao rezultat,
svi ljudi koji pokuaju ubistvo politikog lidera su postali poznati kao asasini ili
korisnici haia. Iako moderni asasini nisu korisnici haia, mnogi su pokazali dokaze
o pozamanom mentalnom tempiranju, o kojem emo diskutovati pri kraju knjige. Kraem
13. veka Mongoli su preplavili Bliski istok i unitili glavna uporita Ubica. Interesantno je
da su i Mongoli bili inspirisami mistinim uverenjima. Asasini su uspeli da preive pokolj
i postoje i danas. Moderne Asasin sekte su miroljubive i nastanjene su u Indiji, Iranu i
Siriji. Njihov titularni poglavar je Aga Khan, koji je duhovni voa svih Ismailija irom
sveta.
Procenjuje se da danas ima oko 20 miliona Ismailija. Od 1840. godine Aga Khanovi su
operisali van Indije zbog neuspele pobune 1838 Aga Khana I protiv persiskog aha. Kada
je pobuna propala, Britanija je ponudila utoite Aga Khanu u Indiji, koja je tada bila pod
britanskom upravom. Od tada Aga Khanovi se kreu u elitnim krugovima zapadnog
drutva. Skoranji Aga Kanovi svoje obrazovanje stiu na Oksfordu, Harvardu i u
vajcarskoj. Aga Kanovi su takoe stekli mesto u meunarodnom bankarskom drutvu
kroz njihovo uspostavljanje centralne banke u Damasku u Lebanonu.
Mogla bi biti koincidencija to su usamljene ubice isplivale kao vaan fenomen u
Sjedinjenim Dravama u isto vreme kada je Aga Kan I uspostavljao odnose sa britancima
u ranom 19. veku. Prvi poznati usamljeni ubica koji je napao amerikog predsednika je
to uradio 1835. godine. Nameravana rtva je bio Andrew Jackson koji je, zanimljivo, bio
lan vitezova templara u Americi. Od tada su ameriki predsednici bili mete usamljenih
ubica svakih deset do dvadeset godina. Mnogi drugi zapadni lideri i javne linosti su
takoe bile rtve. Iako ja nisam video dokaze da Asasini sekta stoji iza modernih epizoda
usamljenih ubica, jasno je da je njihova tehnika uzeta i koritena od strane uticajnih
politikih izvora sa vezama u Bratstvu zapadnog sveta, kao to u u potpunosti
diskutovati u kasnijem poglavlju.
Kao to smo videli, era krstakih ratova je svedoila roenju institucija koje i danas utiu
na nas. Spisku moemo dodati jo dva poznata hrianska reda: Franjevce i
Dominikance. Franjevci su usvojili odoru sa vrpcom oko slabina i elavu taku koje su
koristili drevni egipatski svetenici Bratstva u El Amarni. Franjevci su se dojmili prilino
humanima. Dominikanci, sa druge strane, su dobili upravu nad najomraenijim nusproizvodom krstakih ratova: katolikom Inkvizicijom.
Srednjevekovna inkvizicija je univerzalno osuena kao jedna od najuasnijih ljudskih
institucija ikada razvijena. Bila je poznata po svojim muenjima i ekscesima velikog
entuzijazma. Inkvizicija je nastala iz pokuaja pape Inoentija II da uniti veliku jeretiku
sektu sa juga Francuske poznatu kao Albigensians. Inoentije II je 1208. godine pozvao
krstae da uu u Francusku i unite sektu. Petogodinji rat koji je usledio je razorio
oblast. Deset godina kasnije, novi papa, Grugur IX, je nastavio akciju. On je Dominikance
imenovao glavnima u ispitivanju Albigensian-a. Grugur je dominikanskom redu dao punu
pravnu mo da imenuje i osudi sve preivele jeretike. Iz ove kampanje je izrasla
mainerija katolike inkvizicije koja je traila da iskoreni svaku vrstu jeresi. Inkvizicija je
razvila zastraujuu klimu intelektualne i duhovne potlaenosti u Evropi sledeih 600
godina. Lane optube, rekla-kazala i iskrene politike nesuglasice su odvele mnoge
potene ljude na muenje i u smrt spaljivanjem. Drutveni oiljci su i danas vidljivi u
instinktivnom strahu mnogih ljudi da izraze nekonformistike ideje. Inkvizicija je pomogla
uzgajanju drutvene reakcije nasiljem na nekonformistike ideje kojima svet jo nije u
potpunosti pobegao.
Jasno je da je hrianska crkva doivela mnoge promene do kraja krstakih ratova.
Crkva vie nije bila humanitarna decentralizovana religija kakvom je Isus zamislio. Nova

Katolika (Nepodeljena) crkva sa tabom u Rimu je podlegla reformama careva

istonog rimskog carstva. Bila je to vera koje bi se Isus odrekao. Na sreu, posle
propasti Inkvizicije, katolika crkva poela je da se poboljava i danas ima mnoge dobre
kvalitete.
Moda najbitniji dogaaj krstakih ratova ne ukljuuje vojevanje, programiranje asasina
ili stvaranje Inkvizicije ve sklapanje mira.
Godine 1228, Nemaki car Frederik II je poveo krstae u Jerusalim. Frederik nije bio u
dobrim odnosima sa papom u to vreme. Frederik je opisan kao antireligijski orijentisan,
vrlo obrazovan princ, zakleti neprijatelj papstva u politikim pogledima, koji je brakom
nasledio ono to je ostalo od jerusalimskog kraljevsta.
Frederikova borba sa papom Grugurom IX je poela samo jednu godinu pre njegovog
puta u Jerusalim. Konflikt izmeu Frederika i pape Grugura se koncetrisao oko pitanja
centralizacije papske moi. Frederik se protivio a Grugur je teio da je ubrza. Ova
razmirica je dovela do toga da Frederik bude osuen na eks-komunikaciju presuda je
sprovedena 1245. godine.
Pod kaznom ali jo u crkvi, Frederik je otputovao u svoje kraljevstvo u Jerusalimu na
elu svog sopstvenog krstakog pohoda. Uprkos dubokim vezama sa teutoncima,
Frederik je na tom putu dokazao da moe biti ovek mira. Umesto produavanja rata sa
muslimanima Frederik je pregovarao o miru. On je verovatno osetio da je svima u
najboljem interesu da se zavri verski sukob, i to je tano ono to je uradio. Frederik je to
postigao pregovorima sa vladajim muslimanskim liderom, sultanom Kamilom. Za manje
od godinu dana od poetka pregovora sa sultanom, i bez papskog odobrenja, Frederik je
zakljuio primirje potpisano 1229 koje je vratilo Jerusalim hrianima na sledeih deset
godina pod uslovom da ne nose oruje.
Dogovor je funkcionisao. Koristei pregovore i apelovanje na razum, Frederik je postigao
u jednom kratkom putu ono to su pape tvrdile da pokuavaju skoro 130 godina
ratovanjem i krvlju. Pod Frederikovim primirjem hriani su slobodno naseljavali
Jerusalim i ili na hodoaa a muslimani su se oslobodili pretnje koju je predstavljala
hrianska vojska. Mnogi hrianski i muslimanski lideri uopte nisu bili sretni ovim
dogovorom. Kada je primirje isteklo 1239, sveti rat je nastavljen...
Moemo sa pravom da pitamo, zato Frederikovo primirje nije produeno ili napravljeno
novo? Koja je svrha ispunjena uranjanjem u dodatnih 70 godina krvavog ratovanja?
Hriani su na kraju izgubili celu Svetu zemlju. Tako esto ujemo da su ratovi produkt
osnovne ljudske prirode, ipak u jednom mirovnom pokuaju videli smo 130 godina
besneeg rata kako zavrava kroz apelovanje jednog oveka na zdrav razum i saradnjom
drugog, rezultirajui mirom tokom trajanja primirja. Moemo videti da je elja ljudi za
mirom isto velika, ako ne i vea, od elje za ratom. ta je to onda nateralo muslimane i
hriane da se meusobno kolju oko trivijalnog delia suve zemlje?
Jedan odgovor na ovo pitanje moe biti naeno u onome zata su muslimani i hriani
mislili da se bore: slobodu i duhovno spasenje. Oni su verovali da borbom, i ak
umiranjem, za svoju veru dobijaju veno spasenje. Istorija je jasno demonstrirala da je
nagon za duhovnom slobodom toliko jak da moe prevazii svaki ljudski nagon,
ukljuujui i nagon za fizikim samo-ouvanjem. U jednom trenutku, ljudi e rtvovati
sebe i ak svoje voljene ako veruju da e rtva obezbediti duhovni integritet ili da e
dovesti do duhovnog spasenja. Kada je originalno duhovno uenje iskvareno, a elja za
duhovnim spasenjem nastavlja da se stimulie, ogroman broj ljudi moe biti zavaran da
uradi ogroman broj gluposti. Jedan vaan korak ka reavanju problema rata je da se
postigne razumevanje duha i put ka njegovoj rehabilitaciji.

Kada pogledamo duhovne prakse hrianskih vitezova i muslimanskih ismaila otkrivamo

da je uestvovanje u ratu esto izdignto na vii nivo kao duhovni pohod. Ratnici na obe
strane su bili inspirisani iskvarenim misticizmom Bratstva koje je uilo da duhovne
nagrade mogu da se steknu uputanjem u vojne okraje protiv drugih ljudskih bia. Ovo
je bila mitologija o duhovno plemenitom ratu u kojem je galantnim vojnicima bilo
obeano veno spasenje i mesto u Raju ako se bore za plemenit cilj. Ova mitologija
ostaje vitalna i danas za regrutovanje ljudi da uestvuju u neprestanom ratovanju. Ona
iskree potrebu za duhovnom slobodom u odavanje poasti ratu.
ta je onda rat ako ne plemeniti pohod?
Analiziran do osnovnih komponenti, rat nije nita drugo do izazivanje vrstih objekata da
se destruktivno sudaraju sa drugim vrstim objektima. To nekad moe biti zabavno, ali
nema mnogo duhovnog dobitka iz stalnog uputanja u ratovanje. Iako je istina da rat ima
dosta elemenata igre, destruktivna priroda rata ini ga samo malo vie od serije
kriminalnih dela: prvenstveno paljevina, napad i ubistvo. Ovo otkriva neto od velikog
znaaja:
Rat je institucionalizacija kriminala. Rat nikada ne moe dovesti do duhovnog
poboljanja jer je kriminal jedan od glavnih razloga mentalnog i duhovnog propadanja.
Drutva koja izdiu kriminalne radnje kao plemenite pohode e doiveti brzo propadanje
mentalnog i duhovnog stanja svojih sunarodnika. Duhovne doktrine koje podstiu
borbenost su doktrine koje degradiraju ljudsku rasu. Nije li ratovanje samo potraga za
dobrom stvari?
Najvei problem sa upotrebom nasilne sile da bi se borili za cilj je da pravila sile rade na
potpuno drugaijim principima nego principi dobrog i loeg. ovek koji moe najbre da
potegne svoj revolver nemora da bude i ovek sa najboljim idealima. Mi volimo kada nai
heroji bre potegnu ili fiziki savladaju loe momke, i nema nieg loeg u tome to oni to
mogu, ali ne mogu to svi nai heroji. Oni koji imaju pravedan cilj trebali bi biti obazrivi
zbog iskuenja da ubace pravednost svojih uverenja u arenu nasilne sile jer njihov cilj
moe nezaslueno izgubiti. Postoje mnoge uspene metode da se promovie dobar cilj i
da se uini da on pobedi ali te metode se retko koriste u svetu koji je obrazovan da
koristi nasilje.
Krstaki ratovi i drugi verski sukobi su esto potpaljivani pitanjem ko je pravi mesija a
ko ne. Oseanja mogu biti jaka povodom ove teme. Zato moramo razmotriti ta mesija
moe ili ne moe biti.
Mesije i sredstva
U globalnoj civilizaciji kao to je naa u kojoj se poigravalo sa duhovnim znanjem i
slobodom zasigurno ima mesta za nekoga da razvije korisno i razumljivo znanje o duhu i
njegovom odnosu sa svemirom. Poto verifikovan duhovni fenomen izgleda dosledan od
osobe do osobe i od vremena do vremena, verovatno je da su sve duhovne stvarnosti
ukorenjene u doslednim zakonima i aksiomima, ba kao astronomija ili fizika. Ako bi
neko otkrio i metodino izvukao te zakone i aksiome, on ili ona bi uinili veliku uslugu.
Takva otkria bi mogla da stvore potpuno novu nauku. Da li bi osoba koja bi to uradila
bila mesija?
Obeanja o mesiji dale su mnoge religije, i Maverik i Skrbnike. Re mesija je imala
nekoliko znaenja, od prosto uitelja do oslobodioca. Mesija moe biti bilo ko od
osobe koja razvije uspenu nauku o duhu do nekoga ko je zaista sposoban da oslobodi
ljudsku rasu. Kroz istoriju bilo je hiljade ljudi koji su tvrdili da su mesija ili im je ta
etiketa pripisana iako oni sami to nisu tvrdili. Takve mesijanske tvrdnje su uglavnom
zasnovane na proroanstvima zabeleenim ranije u istoriji, kao to je budistika Mettaya
legenda, proroanstvo Drugog Dolaska iz Otkrovenja, apokaliptika uenja Zoroaster-a

ili Jevrejska proroanstva. Mnogo ljudi gleda na mesijanske tvrdnje sa skepticizmom;

drugi postaju sledbenici lidera za koje veruju da su ispunjenje verskog proroanstva.
Ovo dovodi do pitanja: da li je ikad bio ili da li e ikad biti originalnog mesije? Kako bi
neko prepoznao tu osobu?
Bilo ko ko uspeno razvije funkcionalnu nauku o duhu bi oigledno imao legitimno pravo
na titulu mesije u smislu uitelja. Nema nieg mistinog ili apokaliptinog u ovome:
osoba otkrije neke stvari i podeli ih sa drugima. Ako ovo uenje postane poznato i
rezultira masovnim duhovnim spasenjem, onda ulazimo u oblast oslobodioca ili
proricanog mesije. Kako identificirati takvog oslobodioca kada postoje mnoga razliita
proroanstva koja se mogu tumaiti na dosta naina?
Odgovor je prost: Takozvani oslobodilac mora uspeti. Ta osoba mora da zaradi svoju
titulu; ona nije bogom dana.
Ovo je uasno hladan pogled na to. On uklanja magiju i misticizam koje su normalno
povezane sa mesijanskim proroanstvom. Obavezuje svaku osobu koja bi prihvatila
titulu mesije da zaista donese mir i duhovno spasenje jer takvo proroanstvo nee biti
ispunjeno osim ako neko ne uini da se desi. Ovo takoe obavezuje oslobodioca da u
potpunosti prevazie zbunjujue prepreke koje se deluju protiv ovih univerzalnih ciljeva.
Ovo je jedan od najnezavidnijih zadataka koji bi osoba ikad mogla da poduzme. Mi samo
treba da pogledamo prole oslobodioce da bi smo cenili dugaki naporni put koji ta
osoba mora da proe. Do danas, niko nije uspeo ali je sigurno izazov vredan najboljeg
talenta.
Letei Bogovi iznad Amerike
Do vremena krstakih ratova velike drame su se desile na suprotnoj strani planete. Velike
civilizacije su nastale i nestale na amerikim kontinentima. Teko je izuavati istoriju
drevnih amerikih civilizacija jer su skoro svi originalni podaci iz tih civilizacija uniteni
vekovima ranije. Kao rezultat, istoriari se svaaju oko najosnovnijih injenica kao to su
datumi. Na primer, civilizacija Maja (Mayan) je smetena u vremena od pre 30,000 godina,
12,000 godina pa ak i samo 700 godina. Za ovu knjigu ja u koristiti datume koje su
prihvatili moderni istoriari i arheolozi.
Veina arheologa veruje da je prva bitna severnoamerika civilizacija bila Olmec iz
Meksika. Procenjuje se da je procvetala negde izmeu 800 i 400 god. pne. Strano malo
je poznato o njima osim da su ostavili impresivne ruine koje ukljuuju velike piramide.
Postojanje piramide je jak dokaz da je bilo interakcije izmeu starog i novog sveta u
godinama p.n.e. Veruje se da je Olmec civilizacija izrodila poznatu civilizaciju Maja koja je
usledila. Kultura Maja se prostirala od Meksika do centralne Amerike i trajala je od 300.
god. pne. do 900. god. nove ere. Kao i Olmec-i i Maje su volele da podiu piramide.
Iznenaujue je da su neke piramide Maja imale krenjak kao i ranije piramide u Egiptu.
Maje su takoe kopirale egipane u mumificiranju tela i verovanju u fiziki ivot nakon
smrti. Prema istoriaru Raymond Cartier-u:
Druge analogije sa Egiptom su zanemarive kada se vidi umetnost Maja. Njihovi murali,
freske i ukrasne vaze ukazuju na rasu ljudi sa izraenim semitskim (Mesopotamskim)
obelejima, ukljueni u sve vrste aktivnosti: agrokultura, zidarstvo, pecanje, politika i
religija. Egipat je ove stvari prikazivao okrutno verodostojno; ali grnarija Maja podsea
na onu Etrursku (drevna civilizacija Italije); njihovi bar-reljefi podseaju na Indiju a
njihove ogromne strme stepenice piramidalnih hramova su kao one u Angkor-u ( u
Kambodi, posveeno Hindu boanstvu). Ukoliko svoje modele nisu videli napolju mora
da su imali um konstruisan tako da su usvojili iste forme i umetnike izraze kao i sve
druge velike drevne civilizacije Evrope i Azije. Da li je onda civilizacija ponikla na jednom
odreenom geografskom podruju i onda se proirila postepeno u svim pravcima kao
umski poar? Ili se pojavila spontano i pojedinano na raznim mestima sveta? Jesu li

neke rase bili uitelji a druge uenici, ili su sve bile samouke? Izolovano seme ili
roditeljski koren koji puta ogranke u svim pravcima?
Sluajnosti su zaista ogromne da bi amerike civilizacije ponikle nezavisno od drutava
Starog sveta. Jungovske teorije o kolektivnoj nesvesnosti teko da mogu da zadovolje.
Neverovatne slinosti ukazuju da su amerike civilizacije bile deo globalnog drutva, ak
iako drevni stanovnici Amerike nisu bili toga svesni. Identina situacija postoji i danas. U
gradovima irom sveta nalazimo moderne oblakodere koji su potpuno isti bez obzira gde
na planeti stoje: od Singapura preko Afrike do Amerike. Moe biti prilino iznenaenje
videti u udaljenoj afrikoj naciji visoki stakleni oblakoder koji je izgledom identian onom
u ikagu. Okolna kultura, meutim, moe biti radikalno drugaija u svakoj zemlji,
pokazujui da neboder u Africi nije proizvod afrike kulture ve nezavisnog globalnog
uticaja. Slian globalni uticaj je jasno postojao pre vie od milenijuma kao to dokazuju
slinosti izmeu drevnih Maja i Egipana. Taj globalni uticaj je ustvari bilo Skrbniko
drutvo, jer im pregledamo drevne zapise amerike sreemo jo jednom nae prijatelje
Skrbnike.
Skrbnike su drevni amerikanci oboavali kao ovekolike bogove koji su doli sa drugih
svetova. Kao i na istonoj hemisferi, Skrbnici su se u Americi krili iza mitolokog plata.
Kao i u Egiptu i Mesopotamiji, sluge Skrbnika u Americi su bili svetenici koji su
posedovali pozamanu politiku mo zbog njihovog posebnog odnosa sa navodnim
vanzemaljskim gospodarima oveanstva. Stoga nije iznenaujue da je Bratstvo
postojalo u drevnoj Americi. Na primer, zmija je bila bitan verski simbol u zapadnoj
hemisferi. Nekolicina istoriara navode dokaze o ranim masonskim verskim obredima u
drutvima pre Kolumba. Simbol Bratstva, svastika, je takoe bio est, kako to profesor
W. Norman Brown sa univerziteta u Pensilvaniji istie na 27. strani svoje knjige,
Svastika: Studija o tvrdnjama Nacista o njenom arijevskom poreklu:
Zanimljiv problem lei u prisustvu svastike u Americi pre Kolumbovog vremena. esta je
u severnoj, centralnoj i junoj Americi i ima dosta razliitih formi.
Amerike civilizacije imale su slinu istoriju kao one u Starom svetu. Bila je ispunjena
ratovima, genocidima i potekoama. Gradovi i verski centri u Americi su nastajali i
nestajali. Jedina stvar koja je ostala dosledna je graenje piramida. Toltec, civilizacija
koja je nastala iz drutva Maja, nastavila je tradiciju graenja piramida i sagradila prelepu
Piramidu Sunca u Meksiku. Ova piramida je vea od Velike piramide Egipta po zapremini
a preciznost seenja kamena je ista.
Kada su panci osvojili Ameriku u 16. veku oni su namerno unitili skoro sve to su
mogli od drevnih amerikih kultura osim zlata i dragocenih metala koji su prebaeni u
paniju. U to doba, Inkvizicija je bila na svom vrhuncu a panija je bila njen zastupnik sa
najvie entuzijazma. Drevni Amerikanci su smatrani paganima i tako su hrianski
misionari zapoeli energinu kampanju da unite sve zapise i artifakte u vezi sa
amerikim religijama.
Naalost, ti zapisi su ukljuivali i neprocenljive istoriske i naune tekstove. Efekat ovog
razaranja je bio kao unitenje Aleksandrijske biblioteke ranije od strane hriana:
stvorilo je potpuno pomraenje to se tie jednog dela drevne istorije oveanstva.
Ovo je ostavilo mnoga neodgovorena pitanja o Majama. Na primer, Maje su sazidale
mnoge predivne verske centre i zatim ih napustili. Neki istoriari veruju da je naputanje
izvedeno iznenada i da njen uzrok ostaje misterija. Drugi zakljuuju da je bilo postupno
kako je drutvo Maja propadalo. Maje su takoe poznate po tome to su upranjavale
rtvovanje ljudi. Neki istoriari veruju da su rtvovanja bila vanredni ritual; drugi misle da
je broj rtvovanih dostizao vrhunac genocida uzimajui 50,000 ivota godinje. Gde lei
istina? Jedna knjiga se pojavila koja se dojmi kao beleka verovanja drevnih Maja.
Poznata je kao Popol Vuh (Council Book/Knjiga Saveta). Popol Vuh nije originalno
drevno delo.

Napisao ju je nepoznati predstavnik Maja prvi put u 16. veku. Kasnije je prevedena na
panski od strane oca Francisco Ximenez-a iz reda dominikanaca. Njegov prevod je prvi
put izdat u Beu 1857. godine i to je najranija ouvana verzija Popul Vuh-a.
Za Popol Vuh se kae da je bila kolekcija verovanja i legendi Maja kako su ona prenoena
usmeno sa kolena na koleno vekovima. Jasno je, meutim, da su mnoge hrianske ideje
ubaene u delo ili od strane nepoznatog Maja autora ili oca Ximenez-a, ili od obojice.
Takoe je oigledno da Popol Vuh sadri mnoge prie iste fikcije izmeane sa onim za
ta je reeno da je istinita pria o stvaranju oveka. Bez obzira na to, nekoliko segmenata
Popol Vuh-a su vredni razmatranja jer ponavljaju vane verske i istoriske teme koje smo
videli na drugim mestima ali sa daleko veom sofisticiranou nego to se nalazi u
hrianskim zapisima.
Popol Vuh tvrdi da je oveanstvo stvoreno da bude sluga bogovima. Bogovi su
citirani:
Napravimo onog koji e nas paziti i izdravati! ta emo uraditi kako bi bili potovani,
da bi smo ostali zapameni na zemlji? Ve smo probali sa naim prvim kreacijama, naim
prvim stvorenjima; ali nismo mogli da ih nateramo da nas potuju i oboavaju. Stoga,
pokuajmo napraviti poslune, cenjena bia koja e nas paziti i izdravati.
Prema Popol Vuh, bogovi su napravili stvorenja poznata kao figure od drveta pre no
to su stvorili Homo sapiensa. Da izgleda i govori kao ovek, ova udna stvorenja od
drveta su postojala i razmnoavala se; imali su keri, imali su sinove...
Oni su bili, meutim, neadekvatne sluge za bogove. Da objasni zato, Popol Vuh
izraava sofisticiranu duhovnu istinu koje nema u hrianstvu ali koja se moe nai u
ranijim mesopotamskim zapisima. Figure od drveta nisu imale duu i lutale su na sve
etiri bezciljno. Drugim reima, bez dua da oive tela, bogovi su uvideli da su
stvorili iva stvorenja koja mogu bioloki da se reprodukuju ali kojima je nedostajala
inteligencija kako bi imala ciljeve ili smer.
Bogovi su unitili svoje figure od drveta i odrali duge sastanke kako bi odredili oblik
i sastav njihovog novog pokuaja. Bogovi su konano proizveli stvorenja za koja mogu
da se veu duhovna bia. To novo i unapreeno stvorenje je bio Homo sapiens.21
Stvaranje Homo sapiensa nije zaustavilo glavobolje Skrbnika. Po Popol Vuh-u, prvi Homo
sapiensi su bili suvie inteligentni i imali su previe sposobnosti!
Njihov prvi Homo sapiens bi obdaren inteligencijom; progledae i videe daleko, oni
uspee da gledaju, oni uspee u saznanju svega to bi na svetu. Kada su gledali odmah
bi videli sve oko njih, i oni razmiljae o svodu nebeskom i o okruglom licu zemlje.
Ali Kreator i Tvorac sa nezadovoljstom nau ovo. Nije dobro da naa stvorenja, naa
dela kau; oni znaju sve, veliko i malo, rekoe oni.
Neto je moralo da se uini. Ljudima je morao da bude smanjen nivo inteligencije.
oveanstvo je moralo da bude nainjeno glupljim:
ta da inimo sa njima sada? Neka njihov vid dopire samo do onoga to je blizu; neka
vide samo mali deo lica zemlje! Nije dobro to to kau.
Moda, nisu li oni po prirodi prosta stvorenja naeg truda? Moraju li oni isto biti
bogovi?
21

Prema sumerskim tekstovima Homo sapiens je podseao na tela Skrbnika. Ovo moe objasniti zato su
bogovi Popol Vuh-a bili uspeni sa Homo sapiensom, ali ne sa drugim tipovima tela: duhovna bia su
bila voljnija da nasele tela koja su liila onima koja su ve oivljavala.

Popol Vuh zatim simbolima govori ta su Skrbnici uradili ranom Homo sapiensu kako bi
mu umanjili inteligenciju i intelektualne poglede:
Zatim Srce Neba dunu maglu u njihove oi, to zamagli njihov vid kao kada se dune u
ogledalo. Njihove oi behu pokrivene i oni mogae da vide samo ono to bi blizu, samo
im je to bilo bistro.
Na ovaj nain umnost i svo znanje etvorice ljudi (prvi Homo sapiensi) ... bee uniteno.
Gornji pasus ima eho biblijske prie o Adamu i Evi u kojoj su vatreni maevi stavljeni
da uvaju od ljudi vana znanja. Takoe nagovetava Skrbniku nameru da ljudska bia
nikad ne treba da saznaju o svetu izvan oiglednog i povrnog.
Popol Vuh sadri jo jedan element vredan pomena jer se osvre na temu meanja
jezika kao u biblijskoj prii o vavilonskoj kuli. Popol Vuh naglaava da su razni bogovi
govorili Razliite jezike koje su plemena Maja bila obavezna da usvoje kadgod bi pali pod
vlast novog boga. ak i u Novom svetu ljudi su bili podeljeni na razliite lingvistike
grupe od strane Skrbnikih bogova.
Do vremena kada su se panci prvi put iskrcali na tle Amerike, u kasnom 15. veku,
Skrbniki bogovi nisu vie bili ve vekovima direktno uoljivi u ljudskim aferama. Iako
je nastavljeno vianje NLO-a irom sveta ljudi ih vie nisu gledali kao vozila bogova.
Skrbnika rasa se pritajila to je uinilo da izgleda kao da su napustili zemlju i vratili se
kui. Naalost, oni su ostali kao to emo i videti u sledeem poglavlju.
Crna Smrt
Centralizacija Papske moi je kulminirala za vreme pape Inoentija IV (1243-1254).
Inoentije IV je pokuao da papstvo pretvori u svetski najvii politiki autoritet
proglaavanjem pape za vikara (zemaljskog predstavnika) Tvorca kojem je svako
ljudsko stvorenje podreeno. Za vreme Inoentija IV Inkvizicija je proglaena zvaninom
institucijom rimske katolike crkve.
Uprkos Inkviziciji, Evropa se u 13. veku poela oporavljati od ekonomskog i socijalnog
prekida izazvanog krstakim ratovima. Znaci evropske renesanse su bili vidljivi u
proiravanju intelektualnih i umetnikih horizonata. Trgovina sa drugim delovima sveta
je obogatila ivot Evrope. Evropa je ulazila u period u kojem su kavaljerstvo, muzika,
umetnost i duhovne vrednosti igrale ogromnu ulogu. Ovaj napredak jedva da je sto
godina trajao kada ga je iznenada privremeno zaustavio katastrofalni dogaaj. Taj
dogaaj je bila bubonska kuga, takoe poznata i kao Crna Smrt. Crna Smrt je nastala u
Aziji i uskoro se proirila na Evropu gde je ubila preko 25 miliona ljudi (otprilike jednu
treinu populacije Evrope) za manje od etiri godine. Neki istoriari navode i 35 do 40
miliona rtava ili oko pola svih Evropljana.
Epidemija se prvo proirila kroz Evropu izmeu 1347 i 1350. Bubonska kuga se javljala
svakih deset do dvadeset godina odnosei svaki put vie ivota sve do 1700-tih godina.
Iako je teko izraunati konaan broj rtava tokom tih 400 godina, veruje se da je preko
100 miliona ljudi umrlo od kuge.
Veruje se da su dva tipa kuge izazvale Crnu Smrt. Prvi i ei tip je bubonski. Bubonski
oblik kuge je okarakterisan oticanjem limfnih vorova; otekline se zovu buboe. Buboe
prati povraanje, temperatura i smrt u roku od nekoliko dana ako se bolest ne lei. Ovaj
oblik kuge nije prenosiv izmeu ljudi: zahteva aktivnog nosioca kao to je buva. Iz ovog
razloga mnogi istoriari veruju da su glodari zaraeni buvama izazvali bubonsku kugu.
Zna se da glodari i danas nose zarazu. Nekoliko zapisa izmeu 1347 i kasnih 1600-tih
govore o najezdi glodara pred izbijanje Crne Smrti, to daje validnost teoriji o glodarima.

Drugi oblik kuge koji je doprineo Crnoj Smrti je visoko zarazan tip poznat kao pluna
kuga. Karakteristike su joj drhtavica, ubrzano disanje i iskaljavanje krvi. Temperatura
tela je poviena i smrt usledi nakon tri do etiri dana poto se uhvati. Ovaj drugi tip kuge
je skoro uvek fatalan i najbolje se prenosi po hladnom vremenu i u slaboj provetrenosti.
Neki doktori danas veruju da je ovaj drugi oblik, pluna kuga, bila uzronik veine
rtava Crne Smrti, zbog prenaseljenosti i loih higijenskih uslova koji su vladali u Evropi.
Mi bi smo normalno zavrteli glavom na ovaj tragini period ljudske istorije i bili zahvalni
to je moderna medicina razvila lekove za ove vrste opakih zaraza. Meutim,
zabrinjavajue enigme o Crnoj Smrti jo postoje. Mnoga izbijanja su se desila tokom
toplog vremena u slabo naseljenim oblastima. Nisu sva izbijanja bubonske kuge bila
prethodno ispraena najezdom glodara; u stvari, samo retki sluajevi su bili povezani sa
poveanom najezdom tetoina. Najvea zagonetka o Crnoj Smrti je kako je izbijala u
izolovanim ljudskim naseobinama koje nisu imale kontakta sa preanje zaraenim
oblastima. Epidemije su takoe imale tendenciju da iznenada prestanu. Da bi reio ove
zagonetke istoriar bi normalno pogledao ta su ljudi zabeleili u godinama kuge. Kada
to uini on se susree sa priama toliko neverovatnim da e ih sigurno odbaciti kao da
su fantazije i sujeverja uplaenog uma. Ogroman broj ljudi irom Evrope i drugim
oblastima pogoenim kugom u svetu su prijavljivali da su izbijanja kuge izazvana
smrdljivom maglom. Te magle su se esto pojavljivale nakon neobinih svetala na
nebu. Istoriar ubrzo otkriva da su magle i svetla prijavljivana ee i na mnogo vie
lokacija nego najezde glodara. Godine kuge su ustvari bile period velike NLO aktivnosti.
ta su onda bile te misteriozne magle?
Postoji jo jedan veoma vaan nain kako se bakcili kuge mogu preneti: putem hemiskog
oruja. Amerika i Sovjetski savez danas imaju zalihe biolokog oruja koja sadre
bubonsku kugu i druge epidemske zaraze. Bakcili se odravaju ivim u kanisterima koji
izbacuju zaraze u vazduh u gustim, esto vidljivim, oblacima. Svako ko udie maglu e
udahnuti zarazu. Danas ima dovoljno tih biolokih oruja da se zbrie dobar deo
oveanstva. Navodi o slinim maglama koje izazivaju zarazu iz godina kuge snano
ukazuju da je Crna Smrt izazvana hemiskim ratom. Hajde da pogledamo te neverovatne
beleke koje su dovele do tog zakljuka.
Prvo izbijanje kuge u Evropi se desilo neobine serije dogaaja. Izmeu 1298 i 1314,
sedam velikih kometa je vieno iznad Evrope; jedna je bila od crnila
strahopotovanja. Jednu godinu pre prvog izbijanja epidemije u Evropi, kolona vatre
je prijavljena iznad papine22 palate u Avinjonu u Francuskoj. Ranije te godine, vatrena
lopta je primeena iznad Pariza; navodno je ostala vidljiva posmatraima neko vreme.
Narodima Evrope ova vienja su predstavljala predskazanja kuge koja je potom usledila.
Istina je da su neke prijavljene komete bile verovatno samo to: komete. Neke su mogle
biti mali meteori ili vatrena lopte ( veliki zapaljeni meteori). Vekovima ranije ljudi su bili
uopteno mnogo vie sujeverni nego to su danas i tako su prirodni meteori i slini
prozaini fenomeni esto prijavljivani kao vesnici kasnijih katastrofa iako nije bilo
nikakve povezanosti izmeu njih u stvarnom ivotu. Sa druge strane bitno je naglasiti da
je svaki neobian objekat na nebu zvan kometa. Dobar primer je naen u bestseleru
izdatom 1557. godine: Hronika dobroinitelja i upozorenja... od Conrad Lycosthenes-a.
Na 494. strani njegove knjige itamo o kometi vienoj 1479. godine:
Kometa je viena u Arabiji u obliku zailjenog drvenog kolca... Pratea ilustracija, koja
je zasnovana na opisu oevidaca, pokazuje ono to jasno izgleda kao prednji deo rakete
meu oblacima. Objekat izleda da je ima mnogo prozora. Danas bi taj objekat zvali NLO,
ne kometa. Ovo nas navodi da se zapitamo koliko je drugih drevnih kometa bilo slino
raketama. Kada se susretnemo sa starom prijavom komete mi ne znamo sa sigurnou
sa ime imamo posla ukoliko ne postoji podrobniji opis. Prijava iznenadnog poveanja
22

Ovo je bio drugi, nepriznati papa koji je titulu dobio zbog izme unutar katolike crkve.

kometa ili slinih nebeskih fenomena moe zapravo da oznaava poveanje NLO
aktivnosti.
Veza izmeu neobinih vazdunih fenomena i Crne Smrti je uspostavljena trenutno
tokom prvog izbijanja kuge u Aziji. Kako nam jedan istoriar govori:
Prve prijave su dole sa istoka. Bile su zbrkane, preuveliane, zastraujue kao to
prijave iz tog dela sveta esto jesu: opisi oluja i zemljotresa: o meteorima i kometama
koje prate otrovni gasovi koji ubijaju drvee i plodnost zemljita...
Gornji pasus ukazuje da su strani letei objekti radili vie od samog irenja zaraze: oni
su takoe prskali hemiskim i biolokim biljnim otrovima. Pasus podsea na drevne
mesopotamske tablice koje opisuju unitavanje prirode od strane Skrbnikih bogova.
Veza izmeu nebeskih fenomena i kuge je poela vekovima pre Crne Smrti. Videli smo
primere u naim ranijim diskusijama o Justinijanovoj kugi. Iz drugog izvora itamo o
velikoj kugi koja je navodno izbila 1117 godine skoro 250 godina pre Crne Smrti. Njoj
su takoe predhodili neobini nebeski fenomeni: U januaru 1117. godine kometa je
proletela kao vatrena armija od severa prema Orijentu, mesec je bio krvavo crven tokom
pomraenja, godinu dana kasnije svetlo se pojavilo sjajnije od sunca. Za ovim je dola
velika hladnoa, glad i kuga od koje je treina oveanstva nestala.23
Kada je srednjevekovna Crna Smrt poela, pomena vredni nebeski fenomeni su nastavili
da prate epidemiju. Prijave mnogih ovih fenomena je skupio Johannes Nohl i izdao u
svojoj knjizi, Crna Smrt, Hronika kuge (1926). Prema g-dinu Nohl-u najmanje 26 kometa
je prijavljeno izmeu 1500 i 1543. Petnest ili esnest je vieno izmeu 1556 i 1597.
Godine 1618, osam ili devet. Nohl naglaava konekciju, koju su ljudi uvideli, izmeu
kometa i prateih epidemija:
Godine 1606 viena je kometa posle koje je kuga prola svetom. 1582. godine kometa je
donela tako nasilnu kugu u Majo, Prague, Thuringia, Netherland i druga mesta, da je u
Thuringia odnela 37,000 a u Netherland 46,415 rtava.
Iz Bea dobijamo sledei opis dogaaja koji se desio 1568. Ovde vidimo vezu izmeu
izbijanja kuge i objekta opisanog na nain neverovatno slian modernoj cigari ili NLO
oblika zraka:
Kada su po danu i na meseini vieni, prelepa duga i vatreni zrak kako lebde iznad
crkve Sv. Stefanije, pratile su ih strane epidemije u Austriji, vabiji, Augsburgu,
Wuertembergu, Nirmbergu i drugim mestima, odnosei ljudska bia i stoku.
Vienja neobinih vazdunih fenomena se uglavnom deavalo nekoliko minuta do
godinu dana pre izbijanja kuge. Tamo gde je postojala praznina izmeu takvog vienja i
dolaska kuge, drugi fenomen je ponekad prijavljivan: pojavljivanje zastraujuih
ovekolikih figura obuenih u crno. Te figure su esto viane na obodima grada ili sela i
njihovo prisustvo je signaliziralo trenutno izbijanje epidemije. Zapis iz 1682. godine
govori o jednoj takvoj poseti vek ranije:
U Brandenburgu su se 1559 pojavili strani ljudi, od kojih je prvo 15 a zatim 12 vieno.
Imali su male glave, zastraujueg lica, i duge kose kojima su kosili jeam, tako da se
zvuk uo nadaleko, ali jeam nije padao. Kada je dosta ljudi trei dolo da ih vidi, oni bi
produili dalje.
Poseta udnih ljudi u poljima jema je propraena trenutnim izbijanjem kuge u
Brandenburgu.
23

Ja nisam naao da se ova kuga pominje u bilo kojoj drugoj istoriskoj knjizi Moda je bila lokalna kuga
koja nije ubila treinu oveanstva, ve treinu pogoene populacije.

Ovaj incident otvara intrigantna pitanja: ko su bile misteriozne figure? ta su bili dugi
nalik kosi instrumenti koje su drali i koji su proizvodili glasan itei zvuk? Izgleda da
su kose mogle biti dugaki instrumenti dizajnirani da pricaju otrov ili gas pun bakcila.
Ovo bi znailo da su ljudi pogreno protumaili kretanje kose kao pokuaj koenja ve
je taj pokret bio in prskanja aerosola po gradu. Slini ljudi u crnom su prijavljeni u
Maarskoj:
... leta Gospodnjeg 1571. u planinskim gradovima Maarske kod Schuelersberg-a
pojavilo se tako puno crnih jahaa da su ljudi pomislili kako Turci kreu u pljaku, ali
iznenada opet nestadoe i potom besnea kuga izbi u susedstvu. Strani ljudi obueni u
crno, demoni i druge zastraujue figure su viane u drugim evropskim zajednicama.
Stvorenja su esto viana kako nose duge metle, kose ili maeve kojima su
istili ili kucali na vrata domova. Stanovnici tih kua bi kasnije oboleli od kuge. Iz
ovih prijava su ljudi stvorili popularnu sliku Smrti kao kostura ili demona sa kosom u
ruci. Kosa je postala simbol kojom Smrt pokosi ljude kao klasje. Gledajui u ovu sliku
smrti mi u stvari zurimo u lice NLO-a.
Od svih fenomena povezanih sa Crnom Smru, najuestaliji od svih su udne, otrovne
magle. Isparenja su esto primeivana i kada drugi fenomeni nisu. G-din Nohl ukazuje
da su vlane otrovne magle bile deavanja koja su predhodila epidemiji kroz celo njeno
kretanje. Veliki broj doktora toga doba je uzimalo zdravo za gotovo da su udne magle
izazivale kugu. Ova veza je, kako nam govori Nohl, uspostavljena na samom poetku
Crne Smrti:
Poreklo kuge lei u Kini, tamo je kako kau poela da besni 1333. godine, posle
odvratne magle koja je imala straan smrad i inficirala vazduh.
Drugi dogaaj naglaava da se kuga nije prenosila sa osobe na osobu nego se dobijala
udisanjem smrdljivog vazduha:
Tokom cele 1382. godine nije bilo vetra, zbog ega je vazduh postao ustajao, i izbila je
epidemija ali se kuga nije prenosila sa jednog oveka na drugog ve su je svi koji su
umrli dobili direktno iz vazduha.
Prijave o smrtonosnim otrovnim maglama su dolazile iz svih kugom pogoenih delova
sveta:
Praka hronika opisuje epidemije u Kini, Indiji i Persiji; a fiorentinski istoriar Matteo
Villani, koji je nastavio rad svoga brata Giovanni-ja, poto je umro od kuge u Florenci,
prenosi podatke o zemljotresima i zagaenim maglama od putnika iz Azije;...
Isti istoriar nastavlja:
Slian incident zemljotresa i otrovne magle je prijavljen sa Kipra i verovalo se da je
vetar bio toliko otrovan da je ubijao ljude.
On dodaje:
Nemaki izvori govore o tekoj, kao bu smrdljivoj izmaglici koja napreduje sa istoka i
iri se Italijom.
Autor izjavljuje da u drugim dravama:
... ljudi su bili ubeeni da se mogu zaraziti od smrada ili su mogli, kako je ponekad
opisivano, videti kugu kako dolazi ulicom kao bleda magla.
On zakljuuje, prilino dramatino:

Sama zemlja je izgledala kao da je u stanju grenja, tresla se i pljuvala, izbacujui

napred jake otrovne vetrove koji su unitavali ivotinje i bilje i donosili rojeve insekata da
dovre unitenje. Slina deavanja su opisali i drugi pisci. urnal iz 1680. godine
prijavljuje ovaj udan incident:
Izmeu Eisenberg-a i Dornberg-a vieno je tridest odara (postolje za mrtvaki sanduk),
svi prekriveni crnom tkaninom, u sred bela dana i meu njima na odru crni ovek sa
belim krstom stajae. Kada su oni nestali, velika vruina je poela da su je ljudi u tom
mestu jedva podnosili. Ali kada je sunce zalo osetili su sladak miris kao da su u
ruinjaku. Zatim je epidemija naila u mnogim mestima Thuringia.
Junije, u Beu:
... okrivljene su zlog mirisa magle, kao indikatori Kuge, a ovih je, zaista, nekoliko
primeeno prole jeseni.
Direktno iz kugom poharanog grada, Eisleben-a, dolazi nam ovaj zabavan i moda
preuvelian novinski lanak izdat 1. septembra 1682. godine:
Na groblju u Eisleben-u tokom noi zabeleen je sledei incident: Kada su tokom noi
grobari vredno kopali rake, jer je nekim danima umiralo izmeu 80 i 90, iznenada su
primetili da je crkva, a naroito propovedaonica, obasjana jarkom svetlou. Ali na
njihovom putu do tamo crna, gusta magla spustila se na groblje da su jedva videli jedan
drugog i to su smatrali loim znakom. Zbog toga danju i nou grozni zli duhovi su viani
kako plae ljude, goblini koji im se cere ali i dosta belih duhova ...
Isti novinski lanak kasnije dodaje:
Kada je magistar Hardte izdahnuo u agoniji vien je plavi dim kako izlazi iz njegovog
grla, i to u prisustvu dekana; isto je primeeno i u drugim smrtnim sluajevima. Na isti
nain, plavi dim je primeen kako se die iz potkrovlja kua u kojima su svi stanari
preminuli. U crkvi svetog Petra plavi dim je uoen visoko blizi plafona; zbog toga je crkva
izbegavana, pogotovu kako je sve vie parohana umiralo.
Magle ili otrovi kuge su bili dovoljno gusti da se pomeaju sa normalnom vlagom
vazduha i postanu deo jutarnje rose. Ljudi su upozoravani da preduzmu sledee mere
opreza: Ako novo ispeen hleb prenoi i ujutru bude buav, uto-zelene boje i nejestiv, i
kada se da ivini i psima da ga jedu a oni crknu ili ako ivina pije jutarnju rosu i zbog
toga ugine, onda je otrov kuge blizu.
Kao to je primeeno ranije, smrtonosne izmaglice su bile direktno povezane sa jarkim
pokretnim svetlima na nebu. Prijavljeni su i drugi izvori smrada. Na primer, Forestus
Alcmarianos je pisao o monstruoznom kitu koji je bio:
28 ella (105 stopa) dugaak i 14 ella (33 stope) irok, dolazei iz zapadnih mora bio
izbaen na obalu Egemont-a visokim talasima i nije mogao da se vrati u dubine; izazvao
je tako straan smrad vazduha da je ubrzo zatim izbila epidemija u Egemont-u i okolini,
teta je to g-din Alcmarianos nije ostavio detaljniji opis smrtonosnog kita jer je mogao
biti letelica slina modernom NLO-u koje su viene kako ulaze i izlaze iz vodenih masa.
Sa druge strane Alcmarianos-ov kit je mogao biti ba to: mrtvi trulei kit koji je izbaen
na obalu ba pred izbijanje kuge.
Vrlo je bitno da su smrdljive izmaglice i lo vazduh bili okrivljavani za mnoge druge
epidemije u istoriji. Tokom kuge u drevnom Rimu, poznati lekar Hipokrat (oko 460-337
pne.) izjavio je da je bolest izazvana poremeajima u telu zbog promena u atmosferi. Da
bi ovo leio Hipokrat je naredio ljudima da prave velike javne lomae. On je verovao da
e velike vatre popraviti vazduh. Hipokratov savet je upranjavan vekovima kasnije od

lekara tokom srednjevekovne kuge. Moderni doktori se ne osvru mnogo na Hipokrata

povodom ove stvari zbog uverenja da je Hipokrat bio neznalica to se tie pravih
izazivaa kuge. U stvarnosti, velike lomae na otvorenom su bile jedina zamisliva
odbrana od kuge ako je ona zaista izazvana bakcilima u spreju. Vakcine protiv kuge jo
nisu bile izmiljene tako da je ljudima jedina nada bila da spale smrtonosne magle
vatrom. Hipokrat i oni koji su pratili njegov savet moda su zaista i spasili neke ivote.
Vano je da bubonska i pluna kuga nisu bile jedine infektivne bolesti u istoriji koje su se
irile udnim smrtonosnim maglama. Smrtna zaraza, kolera, je bila druga:
Kada je kolera izbila na brodu Britannia, Njenog Velianstva, u Crnom moru 1854.
godine, nekoliko oficira i ljudi je potvrdilo da je trenutno pre izbijanja, zanimljiva crna
magla naila sa mora i prekrila brod. Brod nije ni u potpnosti napustio maglu kada je prvi
sluaj bolesti objavljen.
Plave magle su takoe prijavljene u vezi sa izbijanjima kolere 1832. i 1848-1849 u
Engleskoj.
Kao to je pomenuto ranije, kuge su imale veliku versku vanost. U Bibliji, za kuge je
reeno da su bile Jehovin metod za kanjavanje ljudskog zla. Predskazanja koja su bila
bre izbijanja Crne Smrti slie mnogim predskazanjima prijavljenim u Bibliji: smetnje u
atmosferi, oluje, neobine najezde insekata, nebeski fenomeni.
Dodatno, bubonski oblik kuge je bio veoma slian, ako ne identian, nekim kaznama
nanetim od Boga iz Starog zaveta:
Tada otea ruka Gospodnja Azoanima, i
morae ih i udarae ih uljevima u Azotu i
meama njegovim.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:6
..., bi ruka Gospodnja na gradu s mukom
vrlo velikom, i stade biti graane od maloga
do velikoga, i dooe na njih tajni uljevi.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:9
... Jer bejae smrtan strah po celome gradu,
i vrlo teka bee ruka Gospodnja onde. Jer
ljudi koji ostajahu ivi bolovahu od uljeva
tako da se vika u gradu podizae do neba.
I KNJIGA SAMUILOVA 5:11-12
Religiozni aspekt srednjevekovne Crne Smrti bio je uvean prijavama o gromoglasnim
zvukovima koji su povezani izbijanjima kuge. Zvukovi su bili slini onima opisanim u
Bibliji, pratili su pojavljivanja Jehove. Interesantno je da su oni zajedniki nekim NLO
vienjima:

Tokom kuge u Italiji 1565, grmljavina se ula dan i no, kao u ratu, zajedno sa agorom i
bukom koja dolazi od mnogobrojne vojske. U mnogim mestima u Nemakoj uo se zvuk
kao da mrtvaka kola prolaze ulicama...
Slini zvukovi su pratili udne vazdune fenomene povezane sa kugom u Engleskoj.
Objekat opisan u sledeem citatu ostao je vidljiv preko nedelju dana i ostalja utisak da je
prava kometa ili planeta (kao to je Venera); meutim, neki drugi objekti mogu biti
obeleeni samo kao neidentifikovani. Istoriar Walter George Bell zabeleio je sledee:
U mranim decembarskim noima 1664. godine graani Londona su se okupili da
gledaju novu sjajnu zvezdu. Kralj arls II i njegova kraljica gledali su sa prozora
Whitehall-a. Na istoku je izala, ne postiui veliku visinu, i zala za jugozapadnim
horizontom izmeu 2 i 3 ujutru. Za nedelju ili dve je nestala, onda je stiglo pismo iz Bea
potvruji vienje brilijantne komete i u vazduhu pojavu Kovega , koji je uznemirio
misli ljudima. Erfurt je uz to video i drugo grozno ukazanje, sluaoci su uli buke u
vazduhu, zvukove topova i musketa. Prijava je glasila, jedne noi u februaru, stotine
osoba je gledalo plamenove oko sat vremena, koji kao da su bacani od Whitehall-a do Sv.
James-a i opet nazad do Whitehall-a gde su zatim nestali.
U martu pojavila se na nebesima svetlija kometa vidljiva od dva sata posle ponoi pa sve
do jutra. Sa takvim predskazanjima budunosti Velika Kuga Londona je poela.
Ostala manje esta predskazanja su takoe prijavljena u vezi sa Crnom Smru. Neki od
tih fenomena su oito bile izmiljotine. Bitno je da te izmiljotine nisu bile proirene i
retko su bile prijavljivane van zajednica iz kojih su potekle.
Svi ovi citati pruaju dokaze da je NLO (tj. Skrbniko drutvo) bomardovalo ljudsku rasu
smrtonosnim bolestima. Ovaj dokaz je naroito intrigantan kada razmotrimo tvrdnje koje
su dali savremeni od NLO-a kontaktirani ljudi, koji kau da oni prenose poruku
oveanstvu od NLO drutva. Neki od njih tvrde da je NLO tu da pomogne oveanstvu i
da e NLO ukloniti bolesti na zemlji. NLO civilizacija navodno nema bolesti. Ako je
Skrbnika civilizacija zaista tako zdrava moda je to zato to sebe ne bombarduje
bakcilskim orujem. Ako su NLO iskreno nameravali da donesu zdravlje ljudskoj rasi,
moda su samo trebali da prestanu sa prskanjem infekcionih biolokih agenata u
vazduh.
Crna Smrt ne samo to je odnela velike rtve ve je izazvala duboke psiholoke i
socijalne rane. Ljudi u prolosti su bili ubeeni da su epidemije bile Boije kazne za greh
i to je izazvalo duboko samoposmatranje. Bilo je prirodno da ljudi optuuju same sebe i
svoje susede za nastranost i da se pitaju ta su uinili da zaslue svoju kaznu. rtvama
je retko padalo na pamet da kuge, ak iako su bile namerne, nemaju nita sa pokuajima
da se ljudska bia uine virtuoznija. Na kraju, socijalni i psiholoki efekti kuge stvorili su
suprotan rezultat. Oaj proizveden masovnim umiranjem doprineo je rasprostranjenom
etikom propadanju. U okruenju koje umire ljudi vie nee mariti jesu li njihove akcije
ispravne ili pogrene; ionako e umreti. U stranoj klimi srednjevekovne kuge, duhovne
vrednosti su primetno opale a mentalna neuraunljivost izrazito porasla. Isti rezultati se
mogu posmatrati tokom rata. Iako Biblija i druga religijska dela propovedaju da su kuge i
ratovi stvoreni od Boga da bi uinili ljude virtuoznijima i duhovno naprednijima, efekat
je uvek suprotan.
Kataklizmika priroda Crne Smrti je bacila u senku drugo katastrofalno deavanje za
vreme godina kuge: obnovljeni pokuaj hriana da istrebe Jevreje. Kruile su lane
optube da Jevreji izazivaju kugu trovanjem izvora. Ove glasine zakuvale su ogromnu
mrnju prema Jevrejima unutar onih hrianskih zajednica koje su bile pogoene
epidemijom. Mnogi hriani su uestvovali u genocidima koji su odneli isto mnogo
ivota, ako ne i vie, kao pokolj Jevreja od nacista u 20. veku. Prema Collier-ovoj
Enciklopediji:

Ta zemlja (Nemaka) ... je bila poprite brutalnih masakara koji su periodino ili sa
kraja na kraj zemlje. Ovi su kulminirali u vreme grozne kuge 1348-49, poznate kao Crna
Smrt. Moda su zbog njihovog medicinskog znanja i higijenskog naina ivota bili neto
manje pogoeni od drugih, Jevreji su bili bezrazumno optueni da namerno ire kugu, i
stotine jevrejskih zajednica, malih i velikih, su zbrisane ili svedene na beznaajnu cifru.
Posle ovoga samo su ratrkani delovi ostali u zemlji, uglavnom u nevanim lordovijama
koje su ih titile i ak ohrabrivale zbog finansijskih prednosti koje su donosili. Samo
nekolicina jevrejskih zajednica u Nemakoj, kao to su u Frankfurtu na Majni i u Wormu,
uspele da odrene nenarueno postojanje od srednjevekovnog doba nadalje.
Genocidi su esto bili vreni od strane nemakih trgovinski esnafa koji su iskljuivali
Jevreje iz lanstva. Mnogi od tih esnafa su bili odseci drevnih esnafa Bratstva. U stvari,
voe organizacija Bratstva i evropskih esnafa u 14. veku su uglavnom bili lanovi drugih
organizacija Bratstva. Ovde je opet bio primer u kojem je iskvarena mrea Bratstva bila
bitan doprinosilac, ako ne i glavni izvor, velikog istoriskog genocida.
Nemaka nije bila jedina nacija koja istrebljivala Jevreje. Isto se desilo u paniji. Godine
1391. masakar nad jevrejima je sproveden velikim delom panskog poluostrva.
Iako su uplaeni hriani obezbeivali ljudstvo za ove uasne genocide, njihovi inovi
nisu uvek bili podravani od papstva. Klement VI, koji je bio papa od 1342. do 1352., je
odmah pokuao da Jevreje spasi masakra. On je izdao dve papske bule koje objavljuju
da su Jevreji nevini od optubi protiv njih. Bule su pozivale hriane da prestanu sa
proganjanjima. Klement VI nije uspeo u potpunosti, jer su se do tada mnogi tajni
trgovinski esnafi ujedinili u frakciju koja je bila protiv papskih aktivnosti. On takoe nije
raspustio inkviziciju a, ona je uinila mnogo da se stvori uoptena tlaiteljska drutvena
klima u kojoj su takvi masakri mogli da se dese.
Kombinacija kuge, inkvizicije i genocida stvorila je sve elemente potrebne da se ispuni
apokaliptiko proroanstvo. Katolika crkva je bila na rubu kolapsa zahvaljujui smrti
mnogih svetenika od kuge i zbog gubitka vere u crkvu koje je izazvano njenom
nemogunou da okona Boiju bolest. Veliki broj ljudi je proglaavao da je Kraj
dana blizu. Tano prema proroanstvu, iz ovog komeanja pojavio se novi vesnik od
Boga sa obeanjem o neizbenoj Utopiji. Uenja ovih novih mesija su imala efekat
naelektrisanja na besne Evropljane i dovela su do dogaaja od velike vanosti:
Protestantske reforme.
Luter i Rua
U 14. veku, religija Evrope koju danas znamo kao Nemaku sastojala se od brojnih
nezavisnih prinevina i gradova-drava. Do tada je nekoliko tih prinevina izronilo kao
primarni centri aktivnosti Bratstva u Evropi, sa veinom tih aktivnosti koncentrisanih u
centralnoj nemakoj dravi Hesse. U Nemakoj i drugde, Bratstvo i neki njegovi
najnapredniji uenici su postali poznati po latinskom imenu Iluminati, to znai
iluminirani (prosvetljeni).24
Jedna od najvanijih filijala Iluminata u Nemakoj je bila organizacija Rosikrucijanaca.
Rosikrucijanizam je prvi put predstavljen u Nemakoj od cara Charlemagne-a u ranom
devetom veku nove ere. Nemaka prva zvanina Rosikrucijanska Loa je uspostavljena u
gradu Worms-u u nemakoj pokrajni Hesse 1100. godine. Rosikrucijanci su stekli slavu
svojom posveenou alhemiji, sloenim mistikim simbolima i tajnim stepenima
inicijacije. Veze izmeu Iluminata i ranih Rosikrucijanaca bile su izrazito intimne i
napredovanje kroz Rosikrucijanske stepene je esto rezultiraloprimanjem u Iluminate.
24

Ove Iluminate ne treba pomeati sa drugim Iluminatima, osnovanim u Bavariji u 18. veku od Adam
Weishaupt-a. Pravi Iluminati i Weishaupt-ovi Iluminati su dve razliite organizacije. O Weishaupt-ovim
bavarskim Iluminatima e se ukratko diskutovati u nadolaeem poglavlju.

Jedan broj Rosikrucijanskih istorija grekom tvrdi da Rosikrucijanci nisu poeli sa

svojim postojanjem sve do 1614 godina u kojoj su nemaki Rosikrucijanci izdali
dramatian pamflet u Hesse-u objavljujui svoju prisutnost i pozivajui ljude da im se
pridrue. Razlog zbog kojeg se ova greka esto pravi, i zato je bilo teko pratiti
njegovo trajno postojanje je polisa, koju je Red usvojio, o uputanju u cikluse od 108
godina aktivnosti i pasivnosti. Po tom pravilu, svaka glavna filijala Rosikrucijanskog
reda je bila obavezna da utvrdi zvanian datum osnivanja. Od tog datuma, prvi period bio
bi vreme otvorene aktivnosti tokom kojeg bi postojanje filijale bilo obznanjeno javnosti
i filijala bi otvoreno regrutovala nove lanove. Sledei period bi se sastojao od skrivene,
tihe aktivnosti u kojem ne bi bilo publiciteta i niko izvan kruga najblie porodice lana ne
bi bio primljen u lanstvo.
Svaka Rosikrucijanska filijala bi zatim svakih 108 godina bila u jednoj od te dve faze.
Zbog tih njihovih otvorenih i skrivenih faza posmatraima je izgledalo kao da se
Rosikrucijanski red pojavljuje i nestaje u istoriji. Prema dr. Lewis-u iz AMORC-a, zato
je ovo novo pravilo stavljeno na snagu nije poznato.
Iluminati i Rosikrucijanci su bile velike sile iza novog talasa verskih pokreta tokom
godina kuge. Jedan od najranijih od tih pokreta bila je mistika religija poznata kao
Prijatelji Boga.
Prijatelji Boga su se pojavili u Nemakoj iste godine kada je Crna Smrt prvi put pogodila
Evropu. Organizaciju Prijatelji je osnovao bankar Rulman Merswin koji je svoju karijeru
zapoeo veoma mlad i zaradio pozamano bogatstvo. Prema Merswin-u, godine 1347.
priao mu je stranac koji je tvrdio da je prijatelj Boga. Identitet misterioznog stranca
Merswin nikada nije odao, to vodi ka sumnji da ga je Merswin izmislio. Meutim, izgleda
da je Merswin-ov prijatelj bio stvaran i vrlo uticajan sudei po iznenadnoj promeni u
Merswin-u i po znaajnoj podrci koju je pokret Prijatelji bio u mogunosti da tako brzo
sakupi.
Tokom jednog od njihovih najranijih sastanaka, Merswin-ov misteriozni prijatelj izjavio je
da je imao dosta mistikih otkrovenja direktno od Boga i da je Merswin izabran da
propoveda ta otkrovenja ostatku sveta. Merswin je bio impresioniran. Posle tog sastanka,
Merswin je odustao od svog bankarskog biznisa, napustio svet i posvetio sebe i svoje
bogatstvo irenju nove religije koju mu je misteriozni stranac donosio.
Kako ispada, ono to je stranac izazvao Merswin-a da stvori bio je jo jedan ogranak
mree Bratstva. Uenja Prijatelja su bila izrazito mistina i prenoena su kroz sistem
tajnih stepenovanja i inicijacija.
Uenja Prijatelja Boga nisu bila samo mistina ve i vrlo apokaliptika. Prijatelji su
propovedali monu Kraj Sveta poruku da bi zadobili preobraenike. Merswin je tvrdio da
je primio mnoga nadprirodna otkrovenja u kojima mu je reeno da su se Bogu ogadili i
papa i katolika crkva. Bog je sada polagao Svoju veru u ljude kao to je Merswin da
izvre Njegove svete planove.
Prema Merswin-u, Bog je planirao da okrutno kazni oveanstvo u skoroj budunosti
zbog poveane ljudske iskvarenosti i greha. Merswin je ima svetu dunost da propoveda
potrebu da svi postanu potpuno posluni Bogu. On nije bio sam u irenju ove poruke.
Slini proroci su takoe nali put do pokreta Prijatelja nosei ista upozorenja. Oni su svi
naglaavali potrebu da se bezuslovno pokorava Bogu. Merswin i njegovi prijatelji su
definitivno bili u pravu to se tie jedne stvari: svet samo to nije doiveo kataklizmu.
Crna Smrt je upravo poinjala.
Prijatelji Boga su privukli veliki broj sledbenika u Evropi. Oni su ueni deveto-stepenom
programu da postanu potpuno i bezpogovorno pokorni Bogu. Bili su uveravani da e ih
ovaj reim spasiti od kuge i drutvenog razaranja koje se deavalo oko njih.

Prvi korak programa je bio iskreno ispovedanje da se povrati zdravlje. Dobro obavljena
ispovest moe imati veoma dobar uinak na individuu dok loe uraena ili nepotrebna
ispovest moe biti tetna. Drugi korak je bio odluka sledbenika da odbace svoju volju i
da se podrede prosvetljenom Prijatelju Boga, koji e biti njihov vodi i savetnik. Do
sedmog koraka lan je potpuno odbacio svoju volju i spalio sve mostove da bi postao
sasvim usluan Gospodu. Do devetog koraka sve line elje bi bile unitene, individua je
trebala da bude razapeta prema svetu i svet prema njima, uivajui samo ono to Bog
radi i ne elei nita vie. Ova uenja su bila program da se ljudska bia uine pokornim
u potpunosti. lanovi su ueni da je pokornost najvii cilj duhovnog bia i neto emu
treba stremiti.
Merswin-ova konverzija u religiju njegovog misterioznog prijatelja je bila vrlo tetna po
Merswin-a, kao to je bila i za mnoge druge. Merswin je ubrzo poeo da pati od
maniano-depresivnih simptoma: smenjivanje stanja radosti i neobjanjive depresije.
U Merswin-u su ti simptomi postali naglaeni i bili su pogreno protumaeni od njegovih
sledbenika kao znak religiozne transformacije.
Mnogi ljudi danas bi prepoznali takve simptome kao indikaciju da je Merswin povezan sa
represivnim uticajem u ovom sluaju, iskvareno Bratstvo i verovatno njegov
misteriozni prijatelj.
Tokom svog ivota u pokretu Prijatelji, Merswin je nastavio da doivljava mistika
iskustva, ukljuujui spojena otkrovenja sa svojim prijateljem. U jednom od ovih
otkrovenja Merswin-u je reeno da iskoristi svoj novac za kupovinu ostrva u Strausbergu za upotrebe kao odmorite Prijatelja. Strausberg je bio Merswin-ov rodni grad i lociran
je kraj jugozapadne Francusko-Nemake granice. Pet godina kasnije, Merswin je imao
drugo spojeno otkrovenje u kojem mu je reeno da preda celu operaciju Prijatelji
organizaciji zvanoj Red Sv. Jovana, koji je dalje upravljao pokretom Prijatelji.
Religija Prijatelji Boga je bila jedna od mnogih mistikih pokreta koji su procvetali tokom
godina kuge. Ti pokreti su uglavnom bili hrianski po prirodi ali su se reklamirali kao
alternativa katolikoj crkvi i na taj nain privlaili mnoge katolike. Ovo je poelo da deli
hrianski svet. Naalost, podela nije znaila da se hriani vraaju Isusovim maverik
uenjima. Nove mistike religije su samo ojaale naglaavanje pokornosti i
apokaliptinosti. Ovo je mnoge ljude oteralo iz religije i pomoglo da se postave temelji za
radikalni materijalizam koji je poeo da se uzdie iz Nemake ubrzo zatim.
ta je tano bio Red Sv. Jovana i odakle potie je prava misterija. Bio je opisan u Albert
MacKey-jevoj Enciklopediji slobodnog zidarstva kao sistem slobodnog zidarstva iz 17.
veka sa tajnom misijom. Da li je Red Sv. Jovana koji je opisao MacKey isti koji je preuzeo
pokret Prijatelji Boga tri veka ranije? Ja ne znam. Prijatelji Boga i ostale mistike prakse
tog vremena su postale izuzetno uticajne to je donelo jedan od najveih izazova sa
kojim se susrela katolika crkva: Protestantska reforma Martina Lutera.
Luter je otpoeo svoju uvenu crkvenu pobunu u ranim 1500-tim. Do tog doba, katolika
crkva je pala u ruke pape Leona X, sina Lorenzo Di Medici-ja. Lorenzo Di Medici je bio
vlasnik bogate meunarodne bankarske kue u Florenci, Italija. Porodica Medici je
umeala svoje prste u papstvo jednu generaciju ranije kada su finansirali nadbiskupa,
koji je kasnije postao izmatik (anti-papa), papa Jovan XXIII. Pod Jovanom XXIII,
Medici-jevi su dobili zadatak da sakupljaju poreze i priloge. Medici-jevi su upravljali
irokom mreom kolekcionara da bi izvrili ovaj poduhvat. Prihodi skupljeni ovom putem
su pomogli da Medici porodica postane jedna od najbogatijih i najuticajnijih bankarskih
kua u Evropi.
Umeanost profitom motivisanih bankara u crkvene poslove transformisalo je mnoge
duhovne aktivnosti katolike crkve u poslovne organizacije. Na primer, katolici su
verovali u vanost plaanja indulgencija. Indulgencija je kompenzacija greha novcem.

Kada se izvri plaanje uz dobro obavljenu ispovest, novana kazna moe esto biti
efektivna u oslobaanju od krivice, naroito ako je novac iskoriten da se pomogne
ugroenima. Veina indulgencija je, meutim, odlazila u crkvene kofere. Medici
kolekcionari su ee bili zabrinuti koliko novca osoba moe dati nego da li je pokajnik
uspeo da dobije neku duhovnu dobrobit od plaanja. Razumljivo, mnogi katolici su se
mrtili i njihovo nezadovoljstvo je poploalo put Martinu Luteru.
Istorijske knjige nam govore da je Martin Luter bio nemaki katoliki svetenik i
prosvetitelj. Svoju karijeru je zapoeo kao monah u Avgustinskom redu i napredovao do
katedre biblijskih studija na univerzitetu u Wittenberg-u u nemakoj pokrajni Saksoniji.
Kao katoliki svetenik, Luter je bio pod strogim reimom koji je bio natuknut svom
svetenstvu crkve. To je ukljuivalo redovne ispovesti. U katolikoj ispovesti osoba
otkriva sveteniku u poverenju grehove koje je uinio. Ovo je dizajnirano kako bi
pomoglo da se osoba duhovno olaka. Kao to je ve spomenuto, dobro odraena
ispovest ima pozitivan uticaj i, interesantno, ini se da je neophodna u nekom trenutku
za skoro svaije duhovno napredovanje. Do Luterovog doba, meutim, ispovesti su
esto obavljane nepravilno ili nepotrebno tako da su ljudi esto oseali malo olakanja.
Luter je na kraju otkrio da je odlazak na ispovest teak. On je ve poeo da mrzi ljutog,
osuujueg Boga katolike vere i, kao rezultat, poeo da gubi veru u katoliki put ka
spasenju. Meutim, postojao je jo jedan jednako vaan razlog zato je Luter ima
problema sa ispovedanjem: poinio je dela koja nije mogao ili nije eleo da ispovedi.
Luter tvrdi da je probao da se proisti od svakog mogueg greha ali neka dela su
beala iz njegovog seanja kada bi dolo vreme da ih otkrije svom ispovedniku.
Delimino zbog ovoga Luter nije oseao da napreduje duhovno i oajavao je da li e
ikada postii spasenje. Oseao se obaveznim da trai novi put ka duhovnom oporavku
koji ga ne bi optereivao neudobnim ispovestima. Iako je Luter naveo mnoge legitimne
kritike katolike crkve i tvrdio da pokuava da ponovo uspostavi primitivnu hriansku
crkvu Isusovu, on je donekle bio ovek kojeg su gonili demoni neispoveenih greaka.
Kao rezultat, on je pomogao da se stvori novi oblik hrianstva koji se samo jo vie
udaljio od pravih Isusovih uenja. Uprkos istono rimskog kvarenja Isusovih uenja i
brutalnih metoda Inkvizicije, katolicizam je tokom Luterovog vremena zadrao nekoliko
bitnih elemenata Isusovih maverik lekcija.
Na primer, katolika crkva je nastavila da propoveda da spasenje ovisi o pojedincu. Dalje
je uila o vanosti injenja dobrih dela25, potrebi da se ispovedi greh kada je poinjen,
vanost ispravljanja pogreaka ili nadoknaivanje za njih. Katolika crkva je naglaavala
da ovek ima slobodnu volju da prihvati ili odbije spasenje, da spasenje ne moe biti
nametnuto nikome protiv njegove ili njene volje (ak i od monoteistikog Boga), i da svi
ljudi imaju pravo da tragaju za spasenjem. Dok su katolika uenja jo uvek imala mnogo
ozbiljnih mana i manjkala u pravoj nauci o duhu, ove ideje su reflektovale neto od istine
i pristojnosti koje su bile u centru Isusove poruke. Luterov klju za reformu bio bi da
ojaa dobre principe jo ive u katolicizmu a da eliminie beskrupuloznu komercijalnost i
istono rimske promene u hrianskoj doktrini. To nije bio put koji je Luter izabrao.
Umesto toga je propovedao lanu ideju da osoba nema linu kontrolu nad svojim
duhovnim spasenjem. Luter je ubedio ljude da spasenje ovisi potpuno o milosti
monoteistikog Boga. Postoji samo jedna akcija koju individua moe da preduzme da bi
25

Dobra dela su bitna jer poboljavaju okolinu osobe i podiu nivo etinosti, to za uzvrat stvara osnov za
individuin konani duhovni oporavak. Naalost, katolika crkva je koristila dobra dela kao tabelu sa
poenima.Katolici su verovali da se dobra dela osobe dodaju kao poeni od Boga i kada ih sakupi dovoljno
osobi je zagarantovano spasenje (ako su jo neki uslovi ispunjeni). Crkva je uila da sveci imaju viak
dobrih dela i da papa moe da ih prebaci ljudima kojima su nedostajala. Od sretnih primalaca se naravno
oekivalo da plate tu uslugu crkvi. Luter je odacio ova uenja i to je bio glavni razlog zbog kojeg je
kasnije ekskomuniciran. Naalost, Luter nije povratio razumevanje prave veze izmeu injenja dobrih
dela i spasenja, ve je eliminisao injenje dobrih dela u potpunosti, bez obzira to je to jedan sastojak koji
moe pomoi da se postavi temelj za duhovni oporavak osobe.

zadobila Boiju milost a to je da veruje u Isusa kao Spasioca i da prihvati Njegovu

agoniju i raspee kao pokajanje za svoje grehe.
Luterova zanimljiva ideja da Isusovo raspee moe biti okajanje za tue grehe je
delimino bazirana na konceptu karme. Karma je ideja da se sva dela u ovom
univerzumu naposletku vraaju osobi u budunosti. Ljudi esto prizivaju ideju o karmi
kada pitaju: ta sam uinio da zasluim ovo? U modernoj nauci, karma je izraena
ovako: Za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija. U monoeizmu, karma
obino dolazi u obliku Boijih neizbenih kazni za greh i nagrada za dobro. Na linom
nivou, princip karme izgleda da ima istine u smislu, da svet koji neko stvori, dobar ili lo,
kroz delovanje ili nedelovanje, je svet koji mu se vraa. Loa etika izgleda da vraa oblik
duhovne degradacije. Najvea dobrobit pravilno izvedene ispovesti je da zapravo slama
negativni bumerang efekat i stoga e pomoi da se osoba vrati na put ka duhovnom
oporavku.
Poto Luterove ispovesti nisu bile dovoljne, on se osetio obavezanim da osmisli drugi
put da bi izbegao karmiki krug koji je nametnut nagradama i kaznama monoteistikog
Boga. Luter je stoga razvio ideju da e Bog dozvoliti da Isusova bol i patnja na krstu
postanu bumerang za svakoga. Drugim reima, verovanjem u Isusa neete duhovno
patiti zbog loih stvari koje ste uinili u prolosti jer je Isus ve propatio za vas. Ovo je
divna magina ideja ali teko da je filozofija odgovornosti, niti je poteno prema Isusu,
od kojeg bi trebalo oekivati da preuzme najgore za nedela svih drugih. to je vanije,
Luterovo reenje ne funkcionie. Mnogi ljudi se oseaju i rade bolje poto priznaju
Hrista zato to su spoznali svoje duhovno postojanje na nain na koji nisu ranije i kao
rezultat esto ponu da se ponaaju etinije ali njihov in verovanja nije doprineo da
prevaziu mnoge druge prepreke koje stoje na putu kompletnog duhovnog oporavka.
Protestanti su nastavili da praktikuju ispovedanje, iako vie nije smatrano vitalnim za
postizanje spasenja. Praktino znanje o duhu je takoe ignorisano. Luterov metod se
sveo na brzinsko spasenje: jednostavan in verovanja. Luter je propovedao da je
spasenje zagarantovano od Boga sve dok je osoba nastavljala da se dri verovanja u
Isusa kao Spasioca.
Luterove ideje su oito bile mistike. Ovo nije iznenaujue kada uzmemo u obzir da su
na Lutera uveliko uticale neke od mistikih religija koje su bile vrlo popularne u njegovoj
zemlji. Luterov glavni mentor u avgustinskom redu bio je Johann von Staupitz, koji je
propovedao teologiju koja sadri mnoge elemente iz spisa poznatih nemakih mistika
Heinrich Suso-a i Johann Tauler-a. Tauler je bio jedan od najitanijih mistika 14. veka i
bio je povezan sa pokretom Prijatelji Boga. Luter je bio entuzijasta u redovnom itanju
Tauler-ovih dela. Dokaz o direktnijoj vezi Lutera sa mreom Bratstva se nalazi na
Luterovom linom peatu. Luterov peat se sastojao od njegovih inicijala na svakoj
strani dva simbola Bratstva: rue i krsta. Rua i krst su glavni simboli Rosikrucijanskog
reda. Sama re Rosicrucian potie od latinskih rei rose (rua) i crucis (krst).
I za njegovg ivota i posle smrti, Luter je meu sledbenicima imao mnogo individua i
porodica koje su bili aktivni lanovi Ilumiata i Rosikrucijanaca. Jedan od njih je bio Philip
Magnanimous, poglavar mone kraljevske kue iz oblasti Hesse, iji e potomci kasnije
imati vane liderske pozicije u organizacijama Bratstva, naroito u nemakim slobodnim
zidarima, to emo i videti kasnije. Kao jedan od glavnih lidera Reformacije, Philip
Magnanimous osnovao je Protestantski Univerzitet u Marburg-u i organizovao je
politiku alijansu protiv katolikog nemakog cara, Charles-a V. Posle Luterove smrti,
njegovu religiju podravao je ser Francis Bacon (1561-1626), koji je u jedno trenutku bio
premijer Engleske. Bacon je takoe bio njavii predstavnik rosikrucijanskog reda u
Velikoj Britaniji. Najvei njegov doprinos reformaciji uzdigao se iz pokuaja da kao
koordinator projekta stvori autorizovanu englesko protestantsku Bibliju, pod svojim
kraljem, James-om I. Ova Biblija, poznata i kao Verzija kralja James-a, izdata je 1611.

godine i postala je najkoritenija Biblija protestantskog sveta engleskog govornog

podruja.
Luter i oni koji su ga podravali stvorili su najveu izmu u hrianskoj istoriji. Ogromna
mo je oteta od Rimokatolike crkve. Protestantske sekte danas broje oko jednu treinu
hriana irom sveta i skoro pola svih hriana u severnoj Americi. Katolika crkva nije
dozvolila da ovo proe nekanjeno. Katolici su lansirali kontra reformaciju u
neuspelom pokuaju da smrve protestantske jeresi. Kontra-reformaciju vodila je nova
organizacija u stilu Bratstva stvorena u tu svrhu:
Isusovo Drutvo ili poznatije kao Jezuiti. Jezuitski red formirao je vojnik koji je postao
svetenik po imenu Ignatius Loyola 1540. godine. Jezuiti su bili katoliko tajno drutvo
sa stepenima inicijacije, periodima probe i mnogim tajnim ritualima. Takoe je bilo
militantno. Jezuiti su ohrabrivani da usvoje vojniki duh lojalnosti prema svom
kapetanu Isusu. Ignatius je izabran da bude prvi general reda u aprilu 1741. godine.
Slika Isusa kao kvazi-vojnog kapetana izgledae krajnje humoristiko svakome ko je
upoznat sa Isusovim uenjima ali ta slika je pomagala da se jezuitski red pretvori u
efektivan kadar za borbu protiv protestanata.
Iako je istina da je Reformacija udaljila ljude jo dalje od duhovnog razumevanja, imala je
i jedan pozitivan uticaj: pomogla je da se slomi katolika Inkvizicija. Inkvizicija je bila
jedna od najgorih institucija koja je optereivala ljudski duh. Inkvizitori su se meali u
skoro svaki ljudski posao od religije preko nauke do umetnosti. Inkvizicija je nametnula
ljudima neke od najbeznadenijih zastarelih naunih misli plaei ih muenjem i smru.
Sputavala je razvoj mnogih lepih umetnosti, pogotovu pozorita. Verovatno nije bilo od
velikog znaaja ta su Protestanti propovedali; oni su i dalje bili u mogunosti da donesu
ogromno olakanje Evropi sve dok su bili u stanju da umanje mo katolike Inkvizicije.
Cena koja je morala da se plati je bila cena sveprisutnijeg materijalizma. Filozofije
humanizma, racionalizma i sline ideologije sa materijalistikim osvrtom su dobile
obnovljen entuzijazam u vremenu Reformacije.
Najbitnije je da su mnogi pozitivni efekti Reformacije bili umanjeni injenicom da je
Protestantizam bio jo jedna ljudska frakcija umeana u nereiv konflikt sa drugim
frakcijama zbog pogrenih verskih pitanja. Sam Luter je ovome doprineo
nagovetavajui da je papa predstavljao sile anti-Hrista. To je rezultiralo sa jo ratova,
ovog puta izmeu katolika i protestanata danas primetno u Irskoj.
Uprkos nastavljenom obrascu mree Bratstva da razvija sukob tokom vekova o kojima
smo diskutovali u ovom poglavlju, vano je primetiti da se maverik uticaj manifestovao u
rosikrucijanskoj organizaciji do ranih 1600-tih godina. Rosikrucijanski cilj o
individualnom duhovnom oporavku i neka njegova uenja su bila neverovatno slina
nekim ranijim maverik ciljevima. Moderna rosikrucijanska literatura iz Sjedinjenih Drava
nastavlja da reflektuje neke od ovih pozitivnih uticaja tako to pokuava da propagira
vie nauno sagledavanje duhovnog fenomena i uenjem da ljudi mogu intaligentno da
kontroliu svoje ivote. Naalost, moderni rosikrucijanizam jo uvek sadri mnoge
Skrbnike elemente koji e spreiti sledbenike od postizanja pune duhovne rehabilitacije.
Iako su rosikrucijanci doprineli uspehu reformacije oni nisu stekli puno slave sve do
1614. godine kada je, kao to smo rekli ranije, loa nemakih rosikrucijanaca otpoela
fazu otvorene aktivnosti masovnom proizvodnjom letaka objavljujui prisutnost
rosikrucijanaca u Hesse-ovoj najveoj prinevini, Hesse-Kassel. Pamflet je stvorio
uzbunu pourujui sve ljude da napuste svoje lane uitelje, kao to su papa, Galen
(popularni lekar iz drevne Grke) i Aristotela. Pamflet je takoe sadrao priu o
izmiljenom liku, Christian Rosenkruaz-u, da bi simbolizovala osnivanje
Rosikrucijanskog reda. Pamflet je poznatiji po svom skraenom imenu, Fama Fraternitis
(uveno Bratstvo).

Uprkos atraktivnom staromodnom tonu, letak je otkrivao vrlo ozbiljnu nameru: da stvori
iroke univerzalne promene u ljudskom drutvu. Do nastanka Fama Fraternitis-a, mrea
Bratstva je ve lansirala svoj program da dovede do ove transformacije. Sledeih
nekoliko stotina godina, mrea Bratstva je obezbeivala svet voama koje su izazivale i
vodile nasilne revolucionarne pokrete u svim delovima sveta sa ciljem da dovedu do
masivne transmutacije ljudskog drutva. Uspeli su i mi danas ivimo u svetu koji su oni
stvorili.
Nova Aristokratija
Revolucija je stara koliko i sama istorija. Ljudi su se bunili protiv bogova, kraljeva i
roditelja milenijumima, i zato na to teko gledamo kao na neto neobino.
Luterov revolt nije bio prava revolucija u smislu da se prolivala krv. Luter i papa nisu
poveli vojsku jedan na drugog. Reformacija je, meutim, postavila temelje i stvorila
inspiraciju za brojne ratove i nasilne politike revolucije koje e harati planetom
vekovima koji slede.
Jedan od najranijih politikih sukoba koji se izrodio iz Reformacije bio je
Osamdesetogodinji rat, koji je poeo 1569. godine.
Osamdesetogodinji rat je gurnuo paniju protiv oblasti u Evropi koju danas znamo kao
Nederland, koja je tada bila pod panskom vlau. Nova protestantska sekta poznata kao
Kalvinizam (ije emo poreklo diskutovati u 22. poglavlju) se pojavila do tog vremena.
Radikalni kalvinisti iz Francuske su migrirali u Skandinaviju i kreirali protestantsku
komunu u Holandiji. Ovo je, naravno, dovelo do trenja izmeu katolikih vladara panije i
protestantske manjine Holandije. Holandska manjina nije samo traila versku slobodu
ve su uskoro zahtevali i politiku nezavisnost. Rezultat je bio skoro vek ratovanja.
Mnoge od ranih holandskih borbi protiv panije je vodio William I Tihi nemaki vladar
koji je vladao nemakom prinevinom Nassau (koja se graniila sa Hesse) i francuskom
oblasti Orange; zbog toga je William-ova dinastija bila poznata kao Kua Nassau-Orange,
ili prostije Kua Orange. William je vodio borbe u Holandiji delimino i zato to je
nasledio velike povrine zemlje tamo.
Krajnji uspeh holandskih pobunjenika doveo je do potpune nezavisnosti Nederlanda. Uz
nezavisnost dolo je i uspostavljanje politikog i ekonomskog sistema koji e stvoriti
model za revolucije u drugim zemljama. Skandinavija je usvojila parlamentarni oblik
vladavine koji je pratilo umanjivanje moi monarha. Iako je Kua Orange postala
holandska kraljevska porodica, i ostaje to do dana dananjeg, uloga monarha je u novoj
vladavini svedena na Stadtholder ili glavni magistrat. Nameravani efekat
parlamentarnog sistema je bio da sprei pojedinca od sticanja previe vlasti.
Moemo se zapitati zato je nemaka kraljevska porodica Nassau-Orange pomogla da se
uspostavi politiki sistem u kojem je njihova mo smanjena. Moe se pekulisati da su to
uradili kako bi podrali revolt protiv panije; na kraju, Kua Orange je dobila stalnu
poziciju u vladi. Ovo ne reava zagonetku u potpunosti jer, kao to emo videti, ostale
nemake kraljevske porodice su vodile pueve i revolucije u kojima su skoro identini
politiki sistemi uspostavljeni, a neke od tih dinastija su to inile iz iste
dobronamernosti. Trag koji reava zagonetku se nalazi u injenici da su te nemake
dinastije bile duboko umeane u organizacije Bratstva. Kao to emo videti u
nadolazeem poglavlju, dokazi ukazuju da su porodice promovisale plan Bratstva od
kojeg su pozamano profitirale na druge naine.
Gledajui ulogu mree Bratstva u promovisanju revolucije i smanjivanju monarhija, moe
se na prvi pogled uiniti da se Bratstvo vratilo svojoj neiskvarenoj svrsi za
suprotstavljanje institucijama Skrbnika. Na kraju krajeva, institucija monarhije se moe
pratiti unazad do Skrbnikih bogova drevne Sumerije. Prema mesopotamskim

tablicama, Skrbnikim drutvom se vladalo na poseban nain. Na vrhu je bio Sabor ili
sistem sabora. Ispod vrhovnog sabora bile su planetarne pod-divizije, kao to je zemlja.
Svakom pod-divizijom je vladao pojedinani Skrbnik naslednim putem ali podreen
zakonima Sabora. Prema drevnim Sumerima, lokalni nasledni Skrbniki vladari bili su
prvi kraljevi na zemlji. Ti vladari su ugradili monarhistiki sistem u ljudsko drutvo. Mi
vidimo intrigantne dokaze ovoga u drevnim mesopotamskim crteima koji prikazuju
Skrbnike bogove sa dva objekta koji su sada univerzalni simboli monarhije: skiptar i
tijara.
Sumeri tvrde da su prvi ljudski kraljevi na zemlji bili potomci Skrbnikih vladara koji su
se ukrtali sa ljudskim enama. Ta parenja su dala pravo polu-ljudskim potomcima da
postanu rani monarsi na zemlji. Tako se rodila ideja o kraljevskoj krvi i vanost
odravanja dobrog kraljevskog uzgoja da bi se obezbedila kontinuinirana istota
ljudske kraljevska krvne linije. Interesantno je, da su neki drevni Skrbniki bogovi
opisani kao ili plave koe ili plave krvi: ovo nam je dalo ideju o kraljevskoj plavoj krvi.
Aristokratske prakse uzgajanja su istrajale kroz istoriju i ostaju vane i danas za neke
kraljevske porodice.
U svetlu gore navedenog, bilo bi u skladu sa ciljevima originalnog neiskvarenog Bratstva
da eliminie monarhiju i da je zameni sa parlamentarnim oblikom vladavine u kojoj bi
ljudska bia mogla da biraju svoje lidere. Da li se Bratstvo reformisalo do vremena
William-a Tihog? Naalost, ne.
Kao to smo videli pre, Skrbniki uticaj je izazvao da validni ciljevi i uenja Bratstva
dobiju fatalni zaokret. Tano takav zaokret iskvario je inae altruistine drutvene i
politike ciljeve revolucionara Bratstva. Nove oslabljene monarhije i parlamentarne vlade
dozvolile su radi vee moi da ih preuzme nova institucija koju su instalirali
revolucionari: novi bankarski i monetarni sistem. Ovaj novi monetarni sistem bio je
glavni element revolucija 16., 17. i 18. veka a ova je injenica minimalno diskutovana u
veini istoriskih knjiga. Oni koji su vodili, i jo vode, novi monetarni sistem bili su
odgovarajue obeleeni kao papirna aristokratija od jednog autora, Howard Katz-a.
Revolucije koje su poele irom sveta nakon to je Reformacija najavila umanjivanje
monih politikih aristokratija u korist manje vidljive, ali na mnogo naina jednako
potentne, monetarnih aristokratija.
Ovo se desilo zato to je, tokom Reformacije, bankarstvo i pozajmljivanje novca, koji su
nekada smatrani loim zanimanjima, bili pretvoreni u obnovljenu mo zahvaljujui
pametnoj novoj nauci novca.26 Ovaj novi novac bio je tip papirne valute koji je mogao
svoju vrednost namerno i sistematski smanjiti kroz proces poznat kao inflacija. To je
tip novca koji je i danas u upotrebi. Ovaj novi novac, i institucije koje su se izdigle iz
njega, imale su ogroman uticaj na nau modernu civilizaciju. Mi ne moemo u celini
ceniti efekte Protestantizma i revolucija koje su iz nje nikle bez shvatanja kako sistem
novog novca funkcionie.
Nekolicina tema okupira tako puno umova ili stimulie isto toliko emocija kao novac. Ovo
je uglavnom zato to je novac zbunjujui problem veini ljudi. Stvar koja ini moderni
novac problemom je inflacija, bez obzira ako je ona 3% ili 300% godinje. Inflacija je
situacija u kojoj cena proizvoda i usluga stalno raste zahvaljujui stalnom opadanju
vrednosti novca. Ovo se deava kada zalihe novca postanu vee u odnosu na zalihe
vrednosnih dobara i usluga.
Sam novac nije vredan; samo proizvodi i usluge koje se mogu kupiti uz pomo njega
jesu. Bogatstvo bilo koje individue ili nacije, stoga, se utvruje na osnovu toga ta
26

Za jednostavno i zabavno upoznavanje sa istorijom novca i ekonomije ja preporuujem The Cartoon

Guide to Economics od Douglas Michael-a, izdato u Americi od Harper and Row Publishers, Inc., a u
Kanadi od Fitzhenry & Whiteside Ltd. iz Toronta.

proizvodi ne na osnovu toga koliko novca tampa, distribuira ili poseduje. Nacija bi u
stvari mogla da preivi bez ikakve valute sve dok je na drgi nain produktivna.
Svrha novca je da olaka razmenu dobara i usluga. Novac je stoga produetak sistema
razmene. Razmena je in menjanja neega to neko poseduje ili radi za neto nekoga
drugog. Produkcija i razmena su osnove cele ekonomije.
Kovanice i papirni novac su prvobitno stvoreni da pomau u razmeni. Oni su dozvoljavali
ljudima da trguju ne morajui da nose sa sobom proizvode ili da odmah odrade uslugu.
Ovo je dozvoljavalo pojedincima da trguju lake i da sauvaju zarade svojih trudova za
budunost.
Papirnati novac je zapoeo kao obeavajue kartice. Obeavajua kartica je napismeno
obeanje da e se isplatiti dug. Osoba bi napisala obeanje na paretu papira koje
garantuje nosiocu odreenu koliinu proizvoda ili usluge koje potpisnik moe da ispuni
na zahtev. Da bi ilustrovali pogledajmo sledei izmiljeni primer:
Pretvarajmo se da je farmer pilia bio u selu i hteo da trguje za korpu jabuka. On nije
nosio svoje pilie sa sobom pa je mogao da napie poruku prodavcu jabuka koja daje
pravo nosiocu poruke da se pojavi na farmi u bilo koje doba da preuzme dve zdrave
kokoke. Farmer bi mogao da ode sa koarom jabuka a na prodavcu jabuka ostalo bi da
doe do farme da ispuni poruku uzimajui dva pileta. Sve dok ljudi imaju vere u farmera
da ispotuje svoje menice on e moi da ih koristi za trgovinu.
Zamislimo sada kako se dan blii kraju, uzgajiva jabuka odlui da pogleda ta ima na
marketu. On nailazi na trgovca tkaninama. ena uzgajivaa jabuka dosaivala mu je
danima da kupi novu svilu koja je upravo stigla sa Dalekog istoka. Poto mu je ena
zagorala ivot ne ispunjavajui svoje brane obaveze on pregovara sa trgovcem
tkaninama za neto svile. Meutim, trgovcu ne trebaju jabuke a prodavac jabuka se seti
da ima menicu za dve kokoke, i pita ga da li mu treba ivina.
Trgovac kae da mu treba i prodavac jabuka mu daje papir sa obeane dve kokoke za
svilu. Sada je na trgovcu tkaninama da ode do farme i preuzme pilie. Sami pilii nikada
nisu napustili kokoinjac a promenili su vlasnika ve dvaput u danu. Ovaj tip razmene je
bio razlog zato je prvobitno papirni novac stvoren; ali vidite li iskuenje koje moe da
stvori?
Ako farmer zna da e proi odreeno vreme pre nego to mora da isplati svoja obeanja
pravim piliima ili da e neka njegova menica cirkulisati zauvek i nikad nee doi na
naplatu, on moe biti u iskuenju da izda vie menica nego to ima stvarno pilia,
razmiljajui da e moi da ih pokrije do vremena kada mu se vrate.
Iskuenje sada nadjaava farmera.
Farmeru se blii veliko porodino okupljanje i on eli da prvi put impresionira svoju
tazbinu pripremajui bogatu gozbu. Na pijaci on pie menice za pilie koji se jo uvek
nisu izlegli i uzima hrpu proizvoda od drugih trgovaca. Sada se moe dogoditi nekoliko
stvari. Farmer e uspeti da se izvue ako je uvek u mogunosti da ispuni potranju za
piliima kada njegove menice dou na naplatu. Druga stvar koja moe i esto se desi
jeste da je farmer preplavio trnicu svojim menicama da veina ljudi jednostavno ne eli
vie, tako da on mora da ponudi vie pilia za svaku trgovinu da bi ljudi osetili da se
isplati ekati.
On sada ispisuje menice na dve ili tri kokoke u zamenu za predmete za koje je ranije
izdavao menicu sa jednom kokokom. Kako te menice cirkuliu postaju sve manje
vredne jer ih je tako mnogo. Sledi: to vie menica farmer izdaje, one postaju manje
vredne, a on mora da ih izdaje vie kako bi dobio ono to eli. Ovo je poznato kao
inflacija. Sada sledi najgori deo.

Sa sve vie i vie nenaplaenih menica, veliki broj menica e poeti da dolazi na naplatu.
Uskoro e farmer uvideti da njegovo bogatstvo, koje je ustvari njegova zaliha pilia,
poinje naglo da se smanjuje iako se samo mali broj nenaplaenih menica vratio. Da bi
sauvao svoje pilie on mora da smanji vrednost svojih menica proglaavajui da
nenaplaena menica sada vredi samo pola od onoga na koliko glasi. Ovo se zove
devalvacija.
Poto farmer moe teko da prihvati da je izdao mnogo vie menica nego to je imao
plia, moe pokuati da spasi svoju reputaciju laganjem, tako to bi rekao da je pola
njegovog jata pobila strana pilea kuga. To verovatno nee spreiti da postane veoma
nepopularan. Vera javnosti u njegove menice e biti unitena. On e morati da se vrati
obinoj trgovini ili da nabavi neije tue menice kako bi nastavio da trguje na pijaci.
Kao to moemo videti, menice ili novac, su ukorenjene u stvarna dobra i namenjene su
da budu izraz da tvorac ovih menica ima neto od vrednosti za trgovinu.
U suprotnosti sa menicama su kovanice, koje su funkcionisale donekle drugaije. Metali
su oduvek smatrani vrednima, i tako su komadi metala bili zgodni za trgovinu. Metalni
komadi bi bili iskovani sa razliitim ukrasima, tako postajui kovanice, a njihova istota
sastava bila bi garantovana proizvoaem. Vrednost kovanica se u poetku odreivala
koliinom i istotom metala od kojeg se sastoji kovanica. Zlato je bilo redak i popularan
metal, tako da su kovanice od zlata bile skuplje i imale su viu trgovinsku vrednost nego,
na primer, bakarne kovanice.
Kovanice su postale popularne u trgovini jer su bile izdrljive i koliine su mogle da se
kontroliu. Ipak su stvarale neke probleme. Realno gledano, ljudi su samo menjali
komade metala za druge proizvode. Ovo je stvorilo neproporcionalan naglasak na
metale. Sticanje kovanica i metala za kovanice postala je obsesija velikog broja ljudi a
takva obsesija odvlai energiju koja se moe bolje utroiti na proizvodnju drugih vrednih
dobara i usluga. Sistem je takoe dao neproporcionalnu koliinu moi onima koji su
posedovali velike koliine metala za kovanice, iako su druga dobra, kao na primer hrana,
bila mnogo vrednija. Osoba sa metalom za kovanice mogla je direktno da pribavi
proizvod ili uslugu, ali farmer je morao da proe kroz razmenu svog proizvoda za
kovanicu ili metal pre nego to i stekao istu potroaku fleksibilnost.
Metali za kovanice su se spojili sa papirnim menicama da stvore temelj naeg modernog
monetarnog sistema u 1600-tim godinama. Oni koji su postavili ove temelje navodno su
bili zlatari. Zlatari su najee posedovali najjae sefove u gradu. Iz ovog razloga mnogi
ljudi su deponovali svoje metale za kovanice kod njih na uvanje. Zlatari su izdavali
priznanice ulagaima koje su obeavale da e isplatiti imaocima na zahtev one koliine
zlata ili srebra koje se nalaze na priznanicama. Svaka takva priznanica bila je ustvari
menica koja je mogla da cirkulie kao novac sve dok imalac menice ne bi otiao kod
zlatara da je zameni za odreenu koliinu metala.
Zlatari su otkrili vanu stvar. Pod normalnim uslovima, samo oko 10% do 20% njihovih
priznanica se vraalo za isplatu. Ostatak je kruio u drutvu kao novac i to iz dobrog
razloga. Papir je bilo lake nositi nego kabaste kovanice i ljudi su se oseali sigurnije
drei priznanice umesto pravog zlata i srebra. Zlatari su shvatili da mogu pozajmiti
neisplaene metale i naplatiti kamatu i tako zaraditi kao zajmodavci. U pravljenju takve
pozajmice zlatar bi pokuao da ubedi zajmitelja da prihvati pozajmicu u obliku priznanice
umesto pravog metala. Zajmitelj bi zatim mogao da koristi tu menicu kao novac.
Kao to moemo videti, zlatar je sada stvorio novac (njegove priznanice) duplo vei
od koliine metala koji poseduje u sefu. Zlatar nije ni posedovao metal u svom sefu ali
jednostavnim pisanjem po papiru, neko mu sada duguje novac u punom iznosu zlata
koje se nalazi u njegovom sefu. Zlatar moe da nastavi sa pisanjem menica sve dok

menice koje dolaze na naplatu ne prevazilaze njegove zalihe vrednih metala. Tipino,
zlatar bi izdao menica etiri do pet puta vie nego to su njegove stvarne zalihe zlata.
Koliko god je ova operacija mogla biti profitabilna, bilo je i neuspeha. Ako bi se previe
zlatarevih menica vratilo na naplatu prebrzo ili ako su zajmitelji spori sa otplatom, zlatar
bi nestao. Kredibilitet njegovih menica bio bi uniten. Ali ako je zlatar radio oprezno
mogao bi postati veoma bogat a da pritom nije nikada proizveo neto od vrednosti.
Nepravda ovog sistema je oigledna. Ako je zlataru za svaku vreu zlata koju je imao u
depozitu narod dugovao ekvivalent od etiri vree zlata, neko je morao da izgubi. Kako
se javni dug zlataru poveavao sve vie i vie pravog bogatstva mu se dugovalo. Poto
zlatar nije proizvodio pravo bogatstvo nego zahtevao deo, koji je uvek u porastu, od njih
zbog svojih papirnatih menica, on je lako postao parazit ekonomije.
Neizbean ishod je bogaenje opreznog zlatara-bankara sada po ceni siromaenja drugih
ljudi u drutvu. To siromaenje se manifestovalo, ili ljudskom potrebom da proda stvari
od vrednosti ili njihovom potrebom da rade due kako bi zaradili bogatstvo koje treba
vratiti bankaru. Ako zlatar ne bi bio oprezan i njegov monetarni balon pukne, ljudi oko
njega bi opet loe proli zahvaljujui prekidom koji je izazvan kolapsom njegove banke i
gubitka vrednosti njegovih menica koje su jo u cirkulaciji.
Takvo je bilo roenje modernog bankarstva. Mnogi ljudi oseaju da je to nepoten
sistem. Jeste. U isto vreme je drutveno i ekonomski destabilizirajui, a svi veliki svetski
monetarni i bankarski sistemi danas funkcioniu na bliskoj varijaciji sistema koji sam
upravo opisao.
Do 17. veka Medici bankarska kua iz Italije osmislila je ideju da koristi zlato kao
komoditet na kojem zasniva svu papirnu valutu. Zlato je cenjeno kao savrena osnova za
papirnate novanice zbog njegove retkosti i poeljnosti. Ovo je bio poetak zlatnog
standarda u kojem su se svi proizvodi i usluge vrednovali u odnosu na zlato (i ponekad
srebro). Zlatni standard je sigurno bio sjajna zamisao za one ljude koji su posedovali
izobilje zlata i srebra ali je stvorilo vetaku zavisnost od komoditeta koji nije ni priblino
korisan kao mnogi drugi proizvodi.
Zasnovati ceo monetarni sistem na jednom komoditetu je bolje nego zasnivati ga na
nikakvom ali i pod zlatnim standardom novanice e daleko prevazii metale koji slue
da podupru novanice. Jednom kada je zlatni standard stvoren za novanice se mislilo
da su dobre kao zlato zato to su ljudi mogli da ih zamene za pravo zlato. Ovo je
stvorilo laan oseaj sigurnosti. Kako je sve vie zlatnih menica izlazilo u promet one su
postepeno postajale manje vredne, dovodei do stalne inflacije. Vlasnici zlata/bankari
morali su da izdaju konstantno menice jer tako su zaraivali. Sve dok su bankari pomno
planirali i ljudi imali vere u menice, pisci menica su mogli da budu korak ispred
neizbene inflacije koju su stvorili i stvore ogroman profit.
Ako bi, sa druge strane, izdali previe i mnogo njih vrati se na isplatu, oni bi mogli da
smanje vrednost menica kako bi sauvali svoje zlato. Na ovaj nain, inflacioni papirni
novac, ak i pod zlatnim standardom, postao je izvor bogatstva i moi onima koji su
stvarali novac. Takoe je generisalo nedugovanje na ogromnoj skali jer je veina
stvorenih-ni-iz-ega zlatnih menica bilo puteno u zajednicu kao pozajmice koje e se
vratiti bankarima. Ako ljudi ne bi zajmili od bankara malo novog novca bi ulo u
cirkulaciju i ekonomija bi usporila.
Ovaj metod stvaranja novca jasno je unitio istinitu svrhu novca: da predstavlja
postojanje stvarnih komoditeta kojima se moe trgovati. Inflacijski papirni novac
omoguava aci ljudi da apsorbuju i manipuliu ogromnim bogatstvom, koje je ustvari
vredna dobra i usluge koje ljudi proizvode, jednostavnim inom tampanja novca i
laganim unitavanjem njegove vrednosti inflacijom. To izaziva da novac postane svoj
sopstveni komoditet koji moe biti manipulisan po svojim uslovima, uglavnom na utrb

sistema proizvodnja i trgovina. Novac je trebalo da asistira tom sistemu ne da njim

dominira i da ga kontrolie.
Sistem inflacijskog papirnog novca opisan iznad bio je nova nauka o novcu koji su
instalisali revolucionari Bratstva. Rana verzija sistema bila je uspostavljena u Holandiji
1609. godine. To je bila godina u kojoj su holandske i panske sile potpisale primirje
suspendirajui osamdesetogodinji rat. Primirje je obeleilo raanje nezavisne
Holandske republike i osnivanje Banke Amsterdama iste godine.
Privatna banka Amsterdama funkcionisala je po sistemu inflacijskog papirnatog novca
opisanog iznad. Njom je upravljala grupa finansijera koji su udruili svoje vredne metale
kako bi stvorili imovinsku bazu Banke. Uz raniji dogovor sa novom vladom, banka je
pomogla holandskim snagama da nastave rat protiv panije izdajui etiri puta vie
menica nego to je imovinska baza Banke. Holandski magistrati su zatim mogli da
povuku stvorenog-ni-iz-ega novca da finansiraju sukob. Ovo otkriva primarni
razlog zato je sistem inflacijskog novca stvoren: omoguava nacijama da ratuje i
produava svoje ratove. Uz to ini ljudske napore za fizikom egzistencijom u modernoj
ekonomiji teim zahvaljujui masivnom dugu i parazitskom apsorbcijom bogatstva koju
izaziva sistem. Dalje, stalna inflacija smanjuje vrednost narodnog novca tako da njihovo
akumulirano bogatstvo polako propada. Skrbniki ciljevi izraeni u priama Rajski Vrt i
Vavilonska Kula su uveliko unapreeni sistemom novog papirnatog novca.
Poetni uspeh Banke Amsterdama ohrabrio je slina bankarska ureenja u drugim
nacijama. Najzapaeniji potomak bila je Banka Engleske, osnovana 1694. godine. Banka
Engleske uspostavila je obrazac za nae moderne centralne banke poboljavanjem
holandskog sistema inflacijskog papirnog novca. Sistem banke Engleske se prenosio od
nacije do nacije, esto na pleima revolucija koje su vodili lanovi mree Bratstva.
Svetska reformacija najavljena u Fama Fraternitis-u bila je poodmakla do kraja 17. veka i
novi novac bio je veliki deo nje, kao to emo videti kasnije.
Marirajui Sveci
Jedan od najvanijih lidera Reformacije bio je John Calvin. Calvin je imao samo 10
godina kada se Luther odcepio od katolike crkve, ali kao odrastao, postao je jedan od
najvatrenijih zastupnika Protestantizma.
Calvin je izdao svoj prvi verski traktat u Bazelu, vajcarska 1536. godine. Calvin je
proveo svoj ivot piui i propovedajui svoje jedinstvene interpretacije protestantske
doktrine. Rezultat je bio stvaranje protestantske denominacije nazvane po njemu,
Kalvinizam, iji je tab bio u enevi.
Calvin je nastavio u mistikom stilu M. Luther-a. Seamo se da je Luther govorio kako je
duhovno spasenje neto to ovek ne moe da postigne sam svojim radom. Umesto
toga, spasenje je zahtevalo in verovanja. Istu ideju irio je Calvin ali sa stroim
zaokretom. Prema Calvin-ovoj doktrini, ak ni in vere ili verovanja ne bi obezbedio
duhovno preivljavanje osobe. Umesto toga on je proglasio da je duhovno spasenje
osobe, ili njeno manjkanje, ve predodreeno pre roenja od Boga. Ne samo da je Bog
odluio unapred ko e postii duhovno spasenje a ko ne, ve osoba nije mogla nita da
preduzme povodom te Boije odluke.
Ova nesrena doktrina je poznata kao predodreenost. Kalvinova uenja o
predestinaciji davala su ljudima malo utehe jer su naglaavala da je veina ljudskih bia
duhovno osuena. Ljudi koje je Bog favorizovao pre roenja bili su poznati kao
Izabrani. Izabranih je bilo malo i oni nisu mogli nita da urade kako bi podelili svoju
dobru sudbinu sa ostalima. Izabrani je imao samo jednu obavezu na zemlji a ona je bila
da spreava grehe drugih kao usluga Bogu. Kalvin je naravno bio jedan od Izabranih.

ovek bi mogao da se zapita: zato bi Bog osudio skoro svaku duu pre roenja i onda
nastavio da ih kanjava posle roenja? ini se prilino okrutno. Prema Kalvinu, ljudska
rasa je jo uvek bila kanjavana zbog prvog greha Adama i Eve. Seamo se, prvi
greh bio je rani ljudski pokuaj da stekne znanje o etici i duhovnu besmrtnost.
Kalvin nije pokuao da opravda predestinaciju uprkos njenoj oitoj nepravednosti.
Umesto toga je propovedao da je predestinacija misterija prema kojoj ljudi treba da budu
ponizni. Mnoge Boije stvari ljudi nikad nisu trebali da razumeju, govorio je on.
Kalvinizam je bio vie od nedeljne religije. Bio je to nain ivota. Zahtevao je od svojih
sledbenika pragmatian i prost nain ivota u kojem je najvia dunost osobe bila da
glorifikuje Boga u svojim svakodnevnim aktivnostima. Ljudi su ueni da su njihove
pozicije u ivotu, bez obzira koje one bile, bile njihovi pozivi od Boga. Kalvanizam je
oigledno bio filozofija feudalizma za moderno doba.
Na verskim osnovama Kalvin je zabranio opijanje, kockanje, plesanje i pevanje. To si bili
gresi koje Izabrani treba da iskoreni na zemlji. Na niije iznenaenje kalvinisti su brzo
stekli reputaciju za svoju ozbiljnost i bezbojnost. Postali su i nasilni. Kalvin nije bio
tolerantan ovek i usvojio je neke od okrutnih praksi istonorimskih imperatora. Na
primer, Kalvin je podravao smrtnu kaznu za jeresi protiv njegovih novih doktrina i
zahtevao je da vetice budu spaljene na lomai.
Kalvinizam se proirio iz svog utoita u vajcarsoj na druge zemlje. U Holandiji
kalvinisti su imali veliku ulogu u zagovaranju i zapoinjanju osamdesetogodinjeg rata,
koji nam je dao Banku Amsterdama. U Velikoj Britaniji kalvinizam je bio osnova
puritanske religije.
Kao njihova braa kalvinisti u Holandiji, Engleski puritanci su odluili da sprovedu svoja
mrana uverenja i materijalne interese kroz nasilne revolucije. Godine 1642. grupa
poznatih i uticajnih britanskih puritanaca povela je civilni rat protiv engleskog kralja,
Charles-a I.
U oima puritanaca arls je poinio zloine protiv Boga oenivi katolkinju i bivajui
tolerantan prema katolicizmu. Posle pobede i obezglavljivanja arlsa, pobednike
puritanske armije postavile su svog diktatora na elo Britanije: Oliver Cromwell-a.
Pod Kromvelom puritanci su mogli da ubace svoja religiozna uverenja u arenu vanjskih
poslova. Engleski puritanci su snano verovali u koncept Armagedona tj. Konanu Bitku.
Verovali su da je velika Konana Bitka poela i da e eskalirati krajem 17. veka i da je
puritanski graanski rat protiv arlsa I bio deo te Bitke.
Papa je proglaen antihristom a katolicizam je smatran Sataninim oruem. Kromvel je
pokuao da oblikuje Englesku spoljnu politiku oko ovih uverenja pokuavajui da uvrsti
meunarodnu protestantsku zajednicu i vodei ratove protiv katolika u raznim oblastima
Evrope. Kromvel je verovao da su engleski puritanci bili Boiji drugo-izabrani narod 27 i
da su sva njegova dela deo biblijskog proroanstva.
Kalvinistika kosmologija je puno doprinela oblikovanju puritanskih ideja o ratu.
Ratovanje je bilo glorifikovano.
Puritanci su verovali da su napetost i borba stalni elementi kosmike eme zbog vene
borbe izmeu Boga i Satane. Profesor Michael Walzer u svojoj knjizi, Revolucija svetaca:
Studija o poreklu radikalnih politika, objanjava njihovo verovanje na ovaj nain:
Kako postoji stalna opozicija i sukob u kosmosu tako postoji stalni rat na zemlji ... Ova
napetost je sama po sebi aspekt spasenja: oputen ovek je izgubljen ovek.
27

Jevreji su smatrani Boijim prvo-izabranim narodom ali su izgubili Boiju milost.

Od vitalnog je znaaja razumeti ovu puritansku ideju jer rat smatra neophodnim korakom
ka duhovnom spasenju. Ovo puritansko uverenje je jedna od najopasnijih ideja koju su
uile Skrbnike religije. Izazvala je puritance da na mir gledaju kao da je uvreda Bogu jer
mir je znaio da je borba sa Satanom prestala! Svetski mir je najgori rat protiv Boga,
napisao je Thomas Taylor 1630. godine. Najvii poziv za puritanca bio je da odmarira u
rat za slavu Boga. Kada nije bilo (nedao Bog) ratova, ljudi su ohrabrivani da pohaaju
vojne vebe radi rekreacije.
Puritansko velianje rata zajedno sa njihovim strogim pragmatizmom doprineo je
promenama u nainu ratovanja. Generacijama ranije, Dijalektski materijalizam je filozofija
koja tvrdi da su sukobi izmeu drutvenih klasa neizbeni i da su takvi sukobi prvi
stupanj u procesu koji e na kraju dovesti do bezklasne Utopije na zemlji.
Renesansa je imala veoma interesantan uticaj na ratovanje u Evropi. Rat je postao
dentlmentska aktivnost dekorisan i ispunjen govorom mrnje. Evropski vladari su
troili priline sume novca da stvore estetske i raznobojne armije. iste uniforme,
ukraeni barjaci i sjajni oklopi bili su dnevne naredbe. Zanimljivo je da je ceremonijalnost
zamenila bitku na bojnom polju. Impresivne renesanske armije su se ee uputale u
beskrajne manuvre jedna protiv druge nego to su se zaista borile. Posle dosta pompe,
dolo bi esto do nemogunosti da se napadne praeno elegantnim kavaljerskim
manevrom poznatim kao caracole. Obe strane su onda mogle sebe da proglase
pobednikom sa nekolicinom ili nikakvom rtvama, i odmariraju kui ponosno da bi im
se ljudi divili. Mladi vojnici bi preiveli kako bi uzbudili srca ljubavnica priama o asti i
hrabrosti na bojnom polju.
U dananjem neuzbudljivom, ultrapragmatinom svetu, gore navedene aktivnosti mogu
izgledati smeno, kao neto iz arobnjaka iz Oza. One su, meutim, izrazito vaan
fenomen jer je stil renesansnog ratovanja otkrio pravu prirodu ljudskog duha. Veina
ljudi e se udaljiti od rata kada im se prui prilika. Oni e arene sukoba pretvoriti u
teatralnu ceremoniju. Oni e izabrati ivot, uzbuenje i umetnost pre smrti, bledilo i
truljenje. Renesansa je bila kratak period istorije koji je otkrio da kada je manje represije,
kada netolerancija i filozofije koje potiu na rat imaju manju vanost i kada su ljudi u
mogunosti da misle i delaju slobodnije, ljudska bia e se kao celina prirodno i
automatski udaljiti od ratovanja.
Puritanska ozbiljnost i glorifikacija rata pomogla je da se evropski ratovi uine krvavijim.
Puritanske armije su funkcionisale na ideji da ratovi treba da budu efektivni. Imajui to na
umu puritanci su eliminisali vojni sjaj i razvili efikasne borbene jedinice rigoroznim
vojnim vebama. Ovaj pragmatini nain borbe se brzo proirio kada su druge nacije
otkrile da prelepo ukraen barjak nije mogao da pobedi protiv efektivno uperenog topa.
Dok se veina vojnih organizacija i danas uputa u ceremonijalnost, ona je oigledno
odsutna u stvarnom voenju rata. Umesto toga vidimo ozbiljne vojne uniforme i
strategije koje hladno izraunavaju nuklearnu mega-smrt uz pomo procenata i faktora
verovatnoe.
To su sve odrazi pragmatizma koji su u rat uneli puritanci i ostali protestanti. Gledajui
ratom unakaena tela naih sunarodnika koji su ubijeni efikasnije i pragmatinije, moda
shvatamo da renesansna ceremonijalnost i nije bila tako smena nakon svega.
Uprkos svojim ranim uspesima, nova puritanska vlada pod Kromvelom nije dugo trajala.
Dinastija Stuart je povratila britanski presto 1660. godine krunisanjem Charles-a II (sin
obezglavljenog Charles-a I). arls II umro je 1685. godine bez naslednika i tako je njegov
brat James II preuzeo presto.
James je vladao jedva tri godine posle ega je druga Engleska revolucija poela 1688.
godine, poznata kao Velianstvena Revolucija (Glorious Revolution). Iako je jo uvek
postojalo veliko pitanje protestantizma protiv katolicizma, puritanci nisu vodili

Velianstvenu revoluciju. U svari, ogroman broj puritanaca je izbegao iz Engleske im je

arls II preuzeo presto, kako bi osnovao kolonije u Severnoj Americi. Velianstvena
revolucija je voena, delimino, od strane nikog drugog do Kue Orange-Nassau. Do
vremena V. Revolucije Kua Orange je bila vrsto smetena na holandskom prestolu.
Kako je Orange takoe preuzeo vlast nad britanskim prestolom i vladao trima nacijama
istodobno je fascinirajua pria politike intrige.
William i Mary vodili su rat
Kralj Engleske arls II i njegov brat/naslednik, Dejms II, imali su sestru Mary, koja se
udala za holandskog princa od Orange. Ovaj brak stvorio je porodine veze izmeu
kraljevskih kua Britanije i Holandije. Ova veza je dalje uvrena brakom erke Dejmsa
II, Mary II, sa sinom princa od Orange, William III. Kraljevski brakovi u ta vremena nisu bili
samo pitanje uzgajanja ve su sklapani kako bi obezbedili politiku prednost i esto su
organizovani uz svu sofisticiranost i dovitljivost pijunae. Nekolicina nemakih
kraljevskih porodica bile su majstori ove igre. Bili su poznati po sklapanju braka sa
stranim kraljevskim porodicama kako bi preuzeli vlast nad tim nacijama.
Kua Orange-Nassau bila je lan te prevarantske Nemake klike. Porodica Stuart, posle
teko izborene bitke da povrati engleski presto, upala je u zamku. Njeni brakovi sa
Kuom Orange doveli su do toga da se monarhija Stuart potpuno ukine tokom V.
Revolucije. Da bi smo shvatili kako se ovo dogodilo i zato je sve ovo vano za nas hajde
da ukratko pogledamo Velianstvenu revoluciju.
Mona grupa engleza i kota formirala je protestantsku politiku frakciju u Engleskoj
poznatu kao Whigs (whig-perika). Njihov tab se zapravo nalazio u Holandiji, koja je
naravno bila pod vlau Kue Orange. Iz svoje holandske baze, Vigovci su pokrenuli Vig.
Revoluciju 1688. godine i brzo skinuli James-a II sa vlasti u puu bez krvi. Zatim su
Vigovci postavili njegovog zeta, William-a III Orange, na britanski presto. Kua Orange je
sada vladala Holandijom i Britanijom kao i svojom postojbinom Nemakom.
Iza ove intrige vidimo senku Bratstva. William III je navodno bio slobodni zidar. U stvari.
1688. godine, vojno tajno drutvo je bilo formirano da podrava Vilijama III. Nazvano je
po porodici Vilijama III, Red Orange i imalo je odlike slobodnog zidarstva. Orange red je
bio antikatoliki i njegova svrha bila je da obezbedi da protestantizam ostane
dominantna hrianska religija Engleske. Orange red je preiveo vekove i danas je
najjai u Irskoj gde ima preko 100,000 lanova.
Moda je najbolje poznat po svojoj godinjoj javnoj paradi koja obeleava uspehe
Vilijama III u Engleskoj.
Posle preuzimanja britanskog prestola Vilijam III je brzo preduzeo mere da uspostavi iste
institucije u engleskoj kao one koje je uspostavila njegova dinastija u Holandiji: jak
parlament sa oslabljenom monarhijom i centralnu banku koja koristi inflacionu papirnu
valutu. Vilijam i njegova kraljica, Mary II, su odmah gurnuli englesku u skupe ratove
protiv katolike Francuske.
ovek izabran da organizuje britansku centralnu banku za vreme vlasti Vilijama III bio je
misteriozni kotski avanturista po imenu William Paterson, o kome se jako malo zna.
Britanski parlament je u poetku odbijao da prihvati Patersonovu emu centralne banke
ali se predomislio kako je britanski nacionalni dug nastavio da raste zbog sukoba koje je
ratoborni Vilijam III zapoinjao. Sistem papirnatog novca sa svojom ugraenom
inflacijom je hvaljen kao nain da se finansiraju skupi ratovi. Takse su ve bile visoke
koliko je to bilo razumno i tako je parlament osetio da nema izbora nego da pokrene
emu. Banka Engleske je tako roena i ratovanje je moglo da se nastavi, kao to je rat
mogao da se nastavi u Holandiji kada je stvorena Banka Amsterdama.

Neki ekonomisti su Banku Engleske obeleili kao Majku centralnih banaka. Postala je
uzor za sve centralne banke koje su usledile, ukljuujui centralne banke dananjice. Po
emi banke Engleske, centralna banka bi bila primarna nacionalna banka i pozajmljivala
bi iskljuivo nacionalnoj vladi. Cela uloga centralne banke bila je da vladu stavi u dug i
da bude njen glavni kreditor. Menice centralne banke bile bi pozajmljene vladi i te menice
bi zatim cirkulisale kao nacionalna valuta. Ovo bi dovelo do toga da se nacija i njen narod
osloni na te menice kao na novac. Uspostavljanje Engleske banke izazvalo je da Britanija
zapadne u ogroman dug prema monetarnoj eliti (papirna aristokratija) koja je zatim
mogla da utie na korienje resursa nacije. Ovo je modus operandi svake centralne
banke danas.
Kao i veina modernih centralnih banaka, Engleska banka bila je privatna ili privatno
voena banka sa kvazi vladinim statusom. U skladu sa Patersonovim planom, finansijeri
koji su sakupili svoje resurse da stvore Englesku banku dobili su odobrenje od vlade da
izdaju zlatne i srebrne menice u koliini koja mnogo puta prevazilazi sakupljena dobra
finansijera. Standardna praksa bankara tokom tog perioda bila je izdaju menica etiri do
pet puta vie od svojih vrednih metala. Engleska banka, meutim, izdala je neverovatnu
multiplikaciju od 16 2/3. Britanska vlada pristala je da pozajmi te menice i smatra ih
legalnim novcem za upotrebu u svojim kupovinama. Vlada je prihvatila ovaj plan zato to
nije morala da vraa poetni zajam ve samo kamatu na zajam. Nee li Engleska banka
izgubiti novac takvim ugovorom? Nipoto.
Finansijeri su sakupili ukupno 72,000 funti u zlatu i srebru. Izdavanjem menica koje su
vredele 16 2/3 puta vie od osnove, banka je mogla da pozajmi Engleskoj 1,200,000 funti
u papirnom novcu. Godinja kamata bila je 8 1/3 % to je bilo jednako sumi od 100,000
funti. Ovo je dostiglo profit od 28,000 funti ili 39% za samo godinu dana!
Dvadesetdve godine kasnije poto je uspostavljena Banka Engleske identina banka je
uspostavljena u Francuskoj 1716. fodine. Osniva francuske verzije bio je John Law, koji
je postao ministar finansija Francuske. Zbog svog truda, Law je nazvan Ocem inflacije.
Ova titula nije tana jer je praktikovanje inflacije poelo ranije. Meutim, spektakularna
inflacija, koja je zahvatila Francusku poto je Law-ova centralna banka bila
nacionalizovana, poastila ga je ovom titulom.
Kao sin zlatara koji je postao bankar, John Law bio je interesantan lik na mnogo naina.
Bio je veoma posveen kolama misticizma Bratstva koje su bile iza mnogih bitnih
drutvenih promena koje su se deavale u njegovo vreme. Biograf Hans Wantoch opisuje
Law-a kao jednog od poslednjih alhemiarskih mistika, astrologa koji su izumirali u
vreme Voltera ali u svojoj potrazi za kamenom mudrosti izmislio je inflaciju. Jo jedna
interesantna injenica je da je Law bio kot sa nepoznatom prolou, kao i William
Paterson. kotska veza izmeu Law-a i Paterson-a moe biti vana kada kasnije
pregledamo dokaze da je kotska bila bitan centar tajne ali dalekosene aktivosti
Bratstva u Evropi.
Law je igrao na francusku opravdanu paranoju od engleske kako bi ubedio francusku
vladu da uspostavi centralnu banku identinu onoj u Britaniji. Rat koji je ranije zapoeo
Vilijam III izazivao je ozbiljno crpljenje francuskog bogatstva. Law-ov predlog izgledao je
kao atraktivno reenje i tako je napokon usvojen.
U poetku je izgledalo da francuska valuta izdata po Law-ovom planu revitalizira
francusku ekonomiju. Ovo se desilo jer su banknote mogle biti zamenjene za kovanice u
koje su ljudi imali vere. Poto je banka Francuske postala nacionalizovana, nije paljivo i
postepeno poveala broj menica ve ih je izdala zastraujue previe. Ljudi su brzo
shvatili da ima mnogo vie papirnih novanica u cirkulaciji nego to ima kovanica da ih
podre. Rezultat je bio razbijanje popularnog poverenja u menice i konsekventne
promene francuske ekonomije.

Velianstvena revolucija iz 1688. godine ne samo to nam je dala Englesku banku, koja je
i danas Velika centralna banka Engleske, takoe nam je dala trenutnu kraljevsku
porodicu: Kuu Windsor-a. Kua Windsor-a direktno potie iz nemake kraljevska
porodice Hannover28, koja je imala intimne veze sa Kuom Orange i drugim nemakim
prinevinama uz pomo oeni-pa-zbaci taktike. Posle smrti Vilijama III njegova sestra
Anna je postavljena na britanski presto. Po ranijem dogovoru, posle Anine smrti,
britanski presto je porodica Orange trebala da preda vladarima iz nemake pokrajne
Hannover, koji su takoe ranije stupili u brak sa britanskom porodicom Stuart.
Prvi Hannoverski princ, Duke Ernest Augustus (1629-1698), se oenio unukom engleskog
kralja James-a I. Prvi Hanoverski kralj koji je zauzeo britanski presto bio je George Louis,
koji je postao George I od Engleske. George I nije znao engleski jezik i na Englesku je
gledao kao na privremenu imovinu. Nastavio je da posveuje najvie svoje panje svojo
nemakoj domovini. Kako su se generacije Hanoveraca uzdizale na britanski presto, tako
su se za stalno ukopali u britansko drutvo. Hanoverijanci su dali Engleskoj sve njene
monarhe kroz 1901, a Hanoverski potomci sa strane kraljice Viktorije su popunili ostala
mesta sve do danas. Tokom svog tog vremena, dinastija je nastavila da odrava vrste
veze sa drugim Nemakim visokouglednim porodicama. Tokom prvih 150 godina
Hanoverske vladavine u Engleskoj, na primer, britanski hanoverski kraljevi su enili
samo erke drugih Nemakih kraljevskih porodica.
Nije iznenaujue to se irila opozicija u Engleskoj prema hanovercima poto su
preuzeli vlast. Mnogi englezi su razumno oseali da nemaki monarsi nemaju razlog da
vladaju britanskim podanicima. Pojavila se anti-hanoverska frakcija koja je htela da vrati
Stuarte na britanski presto. Zbog ovoga hanoverci su odluili da ne dopuste veliku
armiju britanaca u zemlji, bojei se vojnog pua. Umesto toga, kada je engleskoj trebala
velika vojska, hanoverci su koristili novac iz britanskih zaliha da iznajme plaenike od
svojih nemakih prijatelja i iz svoje prinevine Hannover, po visokoj ceni.
Najvei broj plaenika je davala kraljevska porodica od Hesse-a, koja je imala bliske i
prijateljske odnose sa nemakom Kuom Hannover. Zanimljiv aspekt tog plaenikog
dogovora je da su neki vani lanovi tih nemakih porodica, pogotovu iz Hesse, kasnije
postali lideri novog tipa slobodnog zidarstva koje je stvoreno da obori hanoverce sa
engleskog prestola
Pre nego to prouimo ovu neverovatnu situaciju, trebali bi da napravimo osvrt na
deavanja u Masonstvu tog vremena. Odvijale su se ogromne promene koje e
Masonstvo pretvoriti u najveu filijalu mree Bratstva.
Masoni
Kako je ljudska istorija ula u 18. vek, promene su se deavale. Inkvizicija je skoro
izumrla a bubonska kuga zajedno sa njom. Studenti Masonske istorije znaju da je rani 18.
vek bio vaan period za slobodno zidarstvo. Masonske loe u Engleskoj su privukle
mnoge lanove koji nisu bili masoni ili zidari po zanatu. Ovo se desilo jer je masonstvo
evoluiralo u neto drugo od zanatskog esnafa. Postajalo je bratsko drutvo sa tajnom
mistikom tradicijom. Mnoge loe su tiho otvarale svoja vrata ne-masonima, pogotovu
lokalnim aristokratama i ljudima od uticaja. Do 1700. godine 70% svih masona bili su ljudi
iz drugih zanimanja. Oni su nazivani Prihvaeni Masoni jer su primljeni u lou iako nisu
bili masoni po zanatu.
24. juna 1717. godine predstavnici etiri britanske loe sreli su se u Goose & Gridiron
pivari u Londonu i stvorili novu Veliku Lou. Nova Velika Loa, koju su neki nazivali
28

U Nemakoj, Hanover je spelovano sa dva n. U Britaniji se spelovalo sa samo jednim. Ja u koristiti

britansko spelovanje Hanover kada mislim na porodicu u Britaniji, a Nemako spelovanje Hannover
kada mislim na nemaku dravu.

Matina Velika Loa Sveta, zvanino je odbacila esnafski aspekt Masonstva

(operativno masonstvo) i zamenila ga tipom Masonstva koji je bio strogo mistiki i
bratski (spekulativno Masonstvo). Titule, orua i proizvodi masonskog zanata su u
potpunosti pretvoreni u mistike i simbole bratstva. Ove promene nisu bile iznenadne, ali
su bile rezultat trenda koji je poeo mnogo pre 1717. godine.
Nekoliko istoriskih knjiga netano tvrdi da je Matina Velika Loa iz 1717. godine bila
sam poetak Masonstva. Kao to smo videli, koreni Masonstva su vrsto uspostavljeni
mnogo pre toga, ak i u Engleskoj. Na primer, jedna masonska legenda govori da je princ
Edwin iz Engleske pozvao esnafe slobodnih zidara u svoju zemlju oko 926 pne. da
pomognu izgradnju nekoliko katedrala i kamenih zgrada. Prijavljeni su masonski
manuskripti koji datiraju iz 1390 i 1410 godine. Rukom pisani zapisnici sa masonskog
sastanka iz 1599 godine su predstavljeni u Istoriji Masonstva od Albert Mackey-a.
Masonstvo je tako dobro uspostavljeno u Engleskoj do 16. veka da je poznata izma iz
1567 godine zabeleena. izma je podelila Engleske masone u dve glavne frakcije:
York i London masone.
Novi sistem Velike Loe uspostavljen u Goose & Gridiron pivari 1717. godine i sastojao
se u poetku od samo jednog stepena inicijacije. U roku od pet godina nakon osnivanja
Loe dva dodatna stepena su dodata tako da se sistem sastojao od tri korak: egrt, Kalfa
i Majstor mason. Ovi nivoi se uobiajeno nazivaju Plavi Stepeni poto je plava boja
simbolino bitna u njima. Tri Plava Stepena su ostala prva tri koraka skoro svih
masonskih sistema od tada.
Matina Velika Loa izdala je povelje ljudima u Engleskoj, Evropi i Britanskom carstvu
ovlaujui ih da uspostavljaju loe koje praktikuju Plave Stepene. Raznovrsne aktivnosti
bratstva omoguile su mukarcima da zanimljivo provode svoje vreme i Masonstvo je
uskoro postalo izrazito popularno. Mnogi sastanci loe odravani su u tavernama gde je
estoko opijanje bio deo atrakcije. Naravno, mnogi lanovi su privueni u loe
obeanjima o bratstvu i duhovnom prosveenju.
Nova Matina Velika Loa bila je navodno vrlo stroga u svom pravilu koje zabranjuje
politike kontraverse unutar loa. Ideja je bila da Masonstvo bude nezavisno od politikih
pitanja i problema. U praksi, meutim, Matina Velika Loa, koja je uspostavljena svega
tri godine nakon krunisanja prvog hanoverskog kralja, podravala je novu nemaku
monarhiju u vreme kada su joj se mnogi englezi protivili.

Jedan od najranijih i najuticajnijih Velikih Majstora sistema Matine Loe bio je veleasni
John T. Desaguliers, koji je izabran za Velikog Majstora 1719. godine. On je ranije
napisao traktat koji tvrdi da su hanoverci jedini legitimni vladaoci Engleske po
prirodnim zakonima. 5. novebra 1719. godine on je dao prva dva masonska stepena
Frederiku, princu od Velsa Hanovercu. Tokom sledeih generacija, lanovi hanoverske
kraljevske porodice su ak postajali i Veliki Majstori.29 Ako bi smo makijavelistiki
posmatrali aktivnosti Bratstva mi bi smo oekivali da mrea Bratstva bude izvor frakcije
koja podrava opoziciju. To je tano ono to se desilo. Ukratko posle osnivanja Matine
Velike Loe, drugi sistem masonstva je pokrenut koji se direktno protivio Hanovercima!
Kada je Dejms II svrgnut Velianstvenom revolucijom 1688, pobegao je iz Engleske.
Njegovi sledbenici su brzo formirali organizacije da mu pomognu u vraanju Britanskog
29

Augustus Frederick (1773-1843), deveti sin George-a III, bio je V.Majstor 30 godina pre svoje smrti.
Pre toga , njegov stariji brat, koji je postao kralj George IV, je imao poziciju V.Majstora. Kasniji
kraljevski V.Majstor bio je kralj Edward VII, sin kraljice Viktorije; Edward je bio V.Majstor 27 godina
dok je bio princ od Velsa. Najskoriji V.Majstor koji e postati kralj bio je Vojvoda od Jorka, koji je zatim
postao kralj George VI (1936-1952).

prestola. Najefektivnija i vojna grupa bila je organizacija Jakobinaca. Bazirana u kotskoj

i katolikoj Irskoj, Jakobinci su mogli da sakupe veliku podrku za Stuarte. Izveli su
mnoge pobune i vojne kampanje protiv Hanoveraca, iako na kraju nisu uspeli da ponovo
kruniu Stuarte. Kada je neuspeni Dejms II umro 1701. godine, njegov sin, samoprozvani Dejms III nastavio je porodinu bitku da osvoji britanski presto. Nova
podgrupa Masonstva je stvorena da mu asistira. Ta podgrupa je ureena po ugledu na
stare Vitezove Templare.
ovek koji ih je navodno osnovao bio je odani sledbenik Dejmsa III, Michael Ramsey.
Ramsey je bio kotski mistik kojeg je Dejms III unajmio kao tutora za svoja dva sina u
Francuskoj. Remzijev cilj bio je da ponovo uspostavi osramoene Templare u Evropi. Da
bi ovo postigao, Remzi je usvojio isti pristup koji je koristila Matina Velika Loa
Londona: ponovo oivljeni Templari bili bi tajno mistiko/bratsko drutvo otvoreno za
ljude raznih zanimanja. Stare viteke titule, uniforme i orua zanata bi bile iskoritene
za simbolike i ritualne svrhe. U skladu sa ovim ciljevima Remzi je sebe nazvao Chevalier
(Vitez) Ramsey.
Remzi nije radio sam. Pomagali su mu i drugi koji su podravali Stuarte. Meu njima bio
je i engleski aristokrata, Charles Radcliffe. Radcliffe je bio Jakobinac koji je uhapen
zajedno sa svojim bratom, Erlom od Derwentwater-a, zbog njihovih veza sa propalom
bunom iz 1715. godine koja je trebala da vrati Dejmsa III na britanski presto.
Oba brata su osuena na smrt. Erl je obezglavljen ali Radcliffe je uspeo da pobegne u
Francusku.
U Francuskoj, Radcliffe je preuzeo titulu Erla od Derwentwater-a. Bio je predsedavajui
na sastanku 1725. godine koji je organizovao novu masonsku lou koja se zasnivala po
ugledu na Templare kako je to predstavio Remzi. Derwentwater-a loa bila je istrument
kojim e novi Templarski sistem Masonerije ui u Evropu. Derwentwater je tvrdio da je
odobrenje da formira svoju Lou dobio od Kilwinning Loe iz kotske kotska
najstarija i najpoznatija loa.30 Templarsko Masonstvo je zbog toga esto nazivano
kotsko Masonstvo zbog navodnog kotskog porekla. Remzijevo kotsko masonstvo
privuklo je mnogo lanova tvrdei da su Templari zapravo tajno kreirali sistem Matine
Velike Loe.
Prema Remziju, Templari su otkrili izgubljena uenja vekovima ranije u Svetoj zemlji u
vreme krstakih ratova. Doneli su uenja natrag u Evropu i posle osramoenja i progona,
tajno odrali uenja ivim stotinama godina u Francuskoj, Engleskoj i kotskoj. Posle
vekova skrivanja u senkama Templari su oprezno ponovo izronili otkrivajui samo Plave
Stepene kroz Matinu Veliku Lou. Remzi je tvrdio da su tri Plava Stepena bila izdata
samo da bi se testirala vernost masona.
Kada bi mason dokazao svoju vernost dostiui trei stepen, bilo bi mu dozvoljeno da
napreduje ka pravim stepenima: etvrtom, petom i viim. Remzi je izjavio da ga je tajna
templarska baza u kotskoj ovlastila da objavi vie stepene. Prema njegovoj prii,
kotski Templari su tajno delali kroz lou u Kilwinning-u.

30

Postoji i debata da li je Lord derwentwater takoe dobio povelju i od Matine Velike Loe Engleske da
otvori svoju novu Francusku lou. Mnoge istorije tvrde da jeste ali neki ueni Masoni uveravaju da nema
zapisa da takva povelja postoji i da je njegova loa bila nezvanina. Naglaavano je da Matina Velika
Loa Engleske ne bi dala Derwentwater-u povelju poto su znali za njegova pro-Stuart politika
opredeljenja.
Lord Derwentwater je nastavio da bude politiki aktivan i pokuao je da se pridrui Charles Edward-u
tokom pobune Jakobinaca 1745. godine.Brod na kojem se nalazio je zarobio engleski kruzer. Odveden je
u London gde je pogubljen u decembru 1746. godine.

Kako bi uticali na svoje pro-Stuart politike ciljeve, kotske loe promenile su biblijski
simbolizam treeg Plavog Stepena u politiki simbolizam da predstavlja Kuu Stuart.
Remzijevi vii stepeni sadrali su dodatni simbolizam koji je otkrivao zato masoni
imaju obavezu da pomognu Stuarte da povrate presto Engleske.
Radi ovoga mnogi ljudi su na kotsko Masonstvo gledali kao na pametan pokuaj da se
masoni namame dalje od sistema Matine Velike Loe koji je podravao Hanoversku
monarhiju i preobrati nove pristalice u pro-Stuart masone.
Sami Stuarti su se pridruili Remzijevoj organizaciji. Dejms III je prihvatio templarsku
titulu Chevalier St. George. Njegov sin, Charles Edward, bio je primljen u Red Vitezova
Templara 24. septembra 1745, iste godine kada je poveo glavnu Jakobinsku invaziju na
kotsku.
Dve godine kasnije, 15. aprila 1747, Charles Edward uspostavio je masonsko kotsko
Jakobinsko Poglavlje u Francuskom gradu Arras. Charles Edward je kasnije poricao da
je ikad bio mason kako bi unitio tetne glasine da je kotsko Masonstvo ustvari paravan
za Stuart sluaj (to je u velikom sluaju i bio), iako je bio Veliki Majstor u kotskom
sistemu. Dokaz da je bio V. Majstor otkriven je 1853 kada je neko naao povelju koju je
on izdao da se ustanovi gore navedena loa u Arras-u. Ova povelja u jednom delu
navodi:
Ja, Charles Edward, kralj Engleske, Francuske, kotske i Irske, i kao takav Zamenski
Veliki Majstor Poglavlja H., poznat po tituli Vitez Orla i Pelikana...31
Upravo smo diskutovali o osnivanju dva sistema Masonerije. Svaki je podravao
suprotnu stranu vanog politikog sukoba u Engleskoj sukob koji je uticao i na druge
evropske nacije. Oba sistema Masonerije su nastala u razmaku manjem od pet godina
jedan od drugog. Remzijeva pria o tome kako su dva sistema nastala stoga sadri neke
zaista zapanjujue implikacije. Njegova pria sugerie da je mala skrivena grupa ljudi
koja pripada mrei Bratstva u kotskoj namerno stvorila dva opoziciona tipa Masonerije
da bi ohrabrila i podrala obe strane nasilne politike kontraverse. Ovo bi bio
zastraujue jasan primer makijavelizma.
Koliko je istinita Remzijeva pria? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje prvo moramo da
se upoznamo sa istorijom Masonerije u kotskoj.
kotska je dugo bila vaan centar masonske aktivnosti. Najraniji od starih zidarskih
esnafa u kotskoj bio je osnovan u Kilwinning-u 1120. godine pne. Do 1670 Kilwinning
Loa je ve upranjavala spekulativno Masonstvo.
kotske loe su bile jedinstvene po tome to su bile nezavisne od Engleske Velike Loe
ak i nakon to su poele da praktikuju Plave Stepene sistema Engleske Velike Loe.
Sama Kilwinning Loa je izdavala povelje jo od ranog 15-og veka. Prestala je to da radi
samo 1736 godine kada se pridruila ostalim kotskim loama u izdizanju Edinburske
Loe na poziciju Velike Loe kotske. Nova Velika Loa kotske u Edinburgu usvojila je
spekulativni sistem Engleske Velike Loe ali je ipak ostala nezavisna od nje i izdavala je
svoje povelje. Oko sedam godina kasnije, u 1743. godini, Kilwinning Loa se odcepila od
Velike Loe kotske zbog naizgled trivijalnog nesporazuma.
Kilwinning je postavila sebe kao nezavisno masonsko telo (Matina Loa Kilwinning-a)
i jo jednom je izdavala svoje povelje. Godine 1807, Kilwinning Loa se odrekla svih
prava na izdavanje povelja i pridruila se opet Velikoj Loi kotske. Mi vidimo velike
vremenske periode u kojima je Kilwinning Loa bila nezavisna od svih drugih Loa i kada
je mogla da izda povelje Templarskim masonima. Bila je nezavisna u vreme kada su
31

Za Poglavlje H. se veruje da je bilo kotska loa u Heredonu. Charles Edward je nazvan Zamenski
Veliki Majstor jer je njegov otac, kao kralj kotske bio smatran za naslednog Velikog Majstora.

Remzi i Derwentwater tvrdili da su dobili odobrenje od Kilwinning-a da uspostave

templarske stepene u Evropi.
Neki masonski istoriari argumentuju da Kilwinning Loa i druge kotske loe nisu imale
nita sa stvaranjem takozvanih kotskih stepene. Oni tvrde da su kotski stepeni svi
bili stvoreni u Francuskoj od strane Remzija i njegovih Jakobinskih kohorti. Neki
masonski pisci tvrde da templarstvo nije stiglo u kotsku do 1798 godine decenijama
poto se primilo u Evropi. Ti pisci dalje tvrde da Kilwinning Loa nikada nije praktikovala
nita osim Plavih Stepena engleskog sistema. Drugi veruju da je Remzi, koji je roen u
okrugu Kilwinning, pridavao kotsko poreklo svojim stepenima iz nacionalistikog
ponosa i da bi pomogao izgradnji politike podrke za Stuarte u kotskoj. Ovi argumenti
zvue ubedljivo ali istoriska dokumentacija dokazuje da su svi netani.
Prvo, ve smo videli da je kotska ovoj eri dala vane istoriske linosti koje su doprinele
nekim promenama koje su pisali revolucionari Bratstva. Michael Ramsey je trei
misteriozni kot nepoznatog porekla kojeg smo videli da doprinosi vanim promenama u
Evropi. O druga dva smo diskutovali ranije: William Paterson, koji je pomogao nemakim
vladarima da osnuju centralnu banku Engleske, i John Law, koji je bio arhitekta centralne
banke Francuske.
Drugo, kotske masonske loe bile su prirodno mesto za pro-Stuart templarske stepene
da se izdignu. kotska je snano podravala Stuarte a Jakobinci su tamo bili bazirani.
Decenijama pre nego to je kreirana Engleska Velika Loa mnogi masoni u kotskoj su
bili poznati po pomaganju Stuarta. Ovi kotski podanici koristili su svoje loe kao tajna
mesta za sastanke na kojima su se izlegale politike intrige. Pro-Stuart masonska
aktivnost ide unazad sve do 1660. godine godine kada su Stuarti restaurirani (oduzeli
presto od Puritanaca).
General Monk, koji je imao veliku ulogu u restauraciji, je navodno bio mason. Na kraju,
postoji neoboriv dokaz da su kotske loe, ukljuujui i onu u Kilwinning-u, bile umeane
u templarstvo decenijama pre 1798. godine. Masonski istoriar Albert Mackey navodi u
svojoj Istoriji Masonstva da je 1779. godine Kilwinning loa izdala povelju nekim Irskim
masonima koji su sebe nazivali Loa Visokih Vitezova Templara. Pre vie od decenije,
1762. godine, Loa Sv. Andrew-a iz Bostona obratila se Velikoj Loi kotske za dozvolu
(koju je kasnije dobila) po kojoj bi mogla da rasoravlja o Kraljevskom Luku i stepenima
Vitezova Templara na svom sastanku odranom 28. avgusta 1769. godine. Bitno je da se
Loa Sv. Andrew-a obratila Velikoj Loi kotske a ne nekoj francuskoj loi.
Tako smo potvrdili dva elementa Remzijeve prie: 1) da su kotske loe praktikovale
templarsko masonstvo, i 2) da je kotska Velika Loa davala Templarima povelje
najkasnije 1762. godine. Moemo sa sigurnou da predpostavimo da je kotska Velika
Loa bila umeana u templarstvo pre te godine jer je Loa morala da uspostavi
templarske stepene pre nego to druga loa moe da ih zatrai. Naalost, nema dokaza
koji ukazuju kada je templarstvo otpoelo u kotskim loama. Remzi i Derwentwater,
naravno, tvrde da su templarski stepeni ve postojali u ranim 1720-im. kotske loe su
mogle ve biti umeane u neki oblik templarstva u to vreme.
Razumljivo je da su kotske loe bile vrlo tajnovite o svojim templarskim aktivnostima.
Mi znamo o povelji Loi Sv. Andrew-a iz 1762. godine iz zapisa naenih u Bostonu. Treba
samo pogledati sudbinu dva Erla od Derwentwater-a kako bi razumeli opasnosti koje su
pretile tim ljudima, ukljuujui masone, koji su bili ukljueni u politike aktivnosti
podravanja Stuarta.
Nije svaki element Remzijeve templarske prie bio poduprt dokazima. Na primer, samo
Masonstvo nije zapoeto od strane Vitezova Templara kao to je Remzi implicirao.
Zidarski esnafi koji su izrodili Masoneriju postojali su mnogo pre no to su osnovani

Vitezovi Templari. Sa druge strane postoji posredni dokaz da su Vitezovi Templari bili
zaista ti koji su doneli Plave Stepene u Englesku.
Kao to je pomenuto u poglavlju 15, mislilo se da su tri Plava Stepena ve bila
upranjavana vekovima ranije od sekte Ubica/Asasina iz Persije. Templarski Vitezovi su
imali est kontakt sa Asasinima tokom Krstakih ratova. Tokom perioda kada se nisu
borii meusobno, Asasini i Templari su uspostavljali primirja i uputal se u druge
prijateljske odnose. Jedno primirje je ak dozvolilo Templarima da podignu nekoliko
utvrenja na teritoriji Asasina. Neki istoriari veruju da su tokom tih zatija Templari
nauili neka mistika uenja Asasina i uneli ih u svoj sistem. Stoga je vrlo mogue da su
Templari imali Plave Stepene mnogo ranije nego to su osnovani od strane Engleske
Matine Velike Loe.
Sledei posredni dokaz je da su tokom Krstakih pohoda Templari bili na vrhuncu svoje
moi u Evropi. Posedovali su imanja irom Kontinenta. Njihova imanja u kotskoj su bila
naroito brojna.
Kada su Templari napustili Svetu zemlju posle Krstakih ratova, vratili su se na svoja
imanja irom sveta, ukljuujui i kotsku. Nakon to je Red Templara bio progonjen u
Evropi, mnogi templari su odbili da napuste svoje templarske tradicije i obavljali su svoje
aktivnosti u tajnosti. Neki tajno aktivni templari pridruili su se masonskim loama,
ukljuujui i one u kotskoj i Engleskoj. Zato je zamislivo da su Templari bili provodnik
kroz koji su tri Plava Stepena putovala od Asasin sekte, kroz kotsku do Matine Velike
Loe iz 1717. godine.
Neki Masoni mogu videti svaki pokuaj da se Plavi Stepeni poveu sa sektom Asasina
kao nain da se diskredituje Masonstvo, iako je tu vezu predloio jedan od masonskih
najcenjenijih istoriara. U raspravi o takoj vezi, vano je imati na umu da tehnike ubijanja
koje su koristili Asasini nikada nisu bile uene u Plavim Stepenima. Asasini su
posedovali dugu mistiku tradiciju koja se pruala daleko izvan njihovih kontraverznih
politikih metoda. Dalje, Asasini su posudili mnoga od svojih mistikih uenja iz ranijih
sistema Bratstva. Tako da Plavi Stepeni svoj zaetak mogu imati i pre osnivanja
organizacije Asasina.
Koja je prava istina o poreklu Plavih Stepena i kotskih Stepena se ne zna ali su oba
sistema zadobila veliku popularnost. Na kraju su kotski Stepeni dominirali skoro svim
Masonstvom. U kontinentalnoj Evropi centar kotskog masonstva bila je Nemaka, gde
je ista mala grupa nemakih prineva koje smo posmatrali uskoro isplivala kao voe u
novoj templarskoj masoneriji.
Kraljevski Pacovi
Kroz celu istoriju, male grupe politikih i ekonoskih elita koje su pripadale mistikoj
mrei Bratstva su profitirale od sukoba koje je razvijala Mrea. Ako su drevni
Mesopotamski, Ameriki i biblijski zapisi tani, onda su te ljudske elite zapravo samo na
vrhu zatvorske hijerarhije. Mi moemo oznaiti te elite kao Kraljevski Pacovi zemlje.
Izraz Kraljevski Pacov potie iz novele James Clavell-a po kojoj je kasnije snimljen film
sa George Segal-om. Pria Kraljevski Pacov se tie grupe amerikanaca i britanaca koji su
zarobljenici rata u japanskom logoru za vreme Drugog Svetskog rata. Putem pametne
trgovine i organizacije, jedan od amerikih zatvorenika, vodnik King, uspeva da sakupi
bogatstvo od materijalnih dobara koja drugi zatvorenici oajniki ele. Kao rezultat toga
on sedi na vrhu zatvorske hijerarhije i esto je u mogunosti da kupilojalnost cigaretom
ili sveim jajetom.
Drugi zatvorenici ga zovu prosto King (Kralj), jer on je to unutar zatvora. Kada mu sine
ideja da uzgaja pacove kao hranu, dobija nadimak Kralj Pacov, koji mu na neki nain i
pristaje.

Kralj Pacov uiva svaki luksuz koji drugi zatvorenici ele, ali ipak ostaje injenica da je i
on sam zatvorenik. Kralj Pacov moe da ostane na vrhu samo dok su svi zatvorenici. Na
kraju filma, kada je rat okonan i logor osloboen on vie nema zatvorsko okruenje na
koje moe da se osloni kako bi ostao na vrhu. Na slobodi, on je izgubljen, pitajui se da li
stvarno pozdravlja osloboenje.
U poslednjoj sceni filma vidimo kako ga odvoze u kamionu kao jo jednog obinog
vodnika. Mi meutim oseamo, iako on ne, da mu je bolje osloboenom poto je krhko
carstvo koje je sagradio moglo lako svakog trena biti uniteno od strane japanskih
uvara. Kingov ivot kao osloboenog vodnika je daleko sigurniji nego njegovo
postojanje na vrhu potlaene zatvorske populacije.
Kralj Pacova iz bioskopa bio je simpatian lik. Oni koje mi oznaavamo kao Kraljevski
Pacovi zemlje nisu tako dragi jer mi emo koristiti izraz da opiemo samo one pojedince
koji pribavljaju svoje zarade i uticaj ne uzgajanjem pacova, ve pomaganjem u uzgajanju
ratova i patnji za ljude.
Hiljadama godina zemlja je imala bezbrojan sled Kraljevskih Pacova. U ovom poglavlju
pogledaemo posebno zanimljivu grupu njih: nebitni nemaki prinevi 18-og veka. Oni i
njihov odnos prema misticizmu Bratstva stvaraju fascinantan pogled na zanimljiv
element politike 18-og veka politika koja je uticala na oblikovanje drutvenog,
politikog i ekonomskog sveta u kojem danas ivimo.
Nemaka je postala centar Templarskog Masonstva u kontinentalnoj Evropi. Viteki
stepeni su uzeli jedinstven karakter u Nemakim dravama gde su stepeni pretvoreni u
sistem Masonerije nazvan Strogo Nadgledanje. Strogo Nadgledanje je tako nazvano
jer je svaki polaznik bio obavezan da da zakletvu o strogoj i nepogovornoj poslunosti
onima koji su imali vii in unutar Reda. Zakletva poslunosti se protezala i na
misteriozni lik poznat kao Nepoznati Nadreeni, za kojeg se govorilo da je bio tajni
lider Strogog Nadgledanja i koji je navodno predsedavao u kotskoj. lanovi Strogog
Nadgledanja su prvo prolazili kroz Plave Stepenepre nego to su uvoeni u vie stepene.
Nepoznati Nadreeni je imao titulu Vitez Crvenog Pera. Iako je tajnovitost u Strogom
Nadgledanju bila velika nekoliko propusta otkriva da je Strogo Nadgledanje bilo odano
kotskim stepenima radei protiv Kue Hanover u korist Stuarta.
Strogo Nadgledanje se brzo irilo nemakim zemljama i postalo je dominantni oblik
Masonstva sledeih decenija. Takoe je postalo uticajno u drugim zemljama kao to je
Francuska, koja je bila drugi po veliini centar Masonstva u Evropi (Nemaka je bila
najvei). U svim nacijama lanovi Strogog Nadgledanja zaklinjali su se na poslunost
Nepoznatom Nadreenom iz kotske. Prema J.M. Roberts-u koji u svojoj knjizi
Mitologija Tajnih Drutava kae:
Strogo Nadgledanje je izazvalo sumnju i neprijateljstvo u Francuskoj zbog svog
Nemakog porekla i zato to je Veliki Orient ( Francusko vrhovno Masonsko telo) priznao
autoritet nepoznatih nadreenih iz Strogog Nadgledanja nad francuskim masonima.
Jedan od najranijih Velikih Majstora Strogog Nadgledanja bio je G.C. Marschall. Nakon
njegove smrti 1750. godine mesto je zauzeo Nemac iz Saksonije: baron Von Hund.
Stepeni Strogog Nadgledanja su skoro svi stvoreni na poetku Von Hund-ovog
Majstorovanja, ali mu je i dato priznanje to je uinio najvie da ih stavi u prepoznatljiv
oblik. Von Hund je izjavio da je njegovu inicijaciju u Red Hrama ( tj. Viteza Templara)
obavio lord Kilmarnock, uveni plemi iz kotske. Von Hund je takoe tvrdio da je
upoznao i Nepoznatog Nadreenog i Charles Edward-a. Kao i Michael Ramsey, Von
Hund je imao misiju da ponovo uspostavi Vitezove Templare u Evropi. Von Hund je
sakupljao novac kako bi odkupio zemlju koja je vekovima ranije oduzeta templarima. Iako
je Von Hund imao uspeha, neprijatelji su ga proglasili prevarantom i na kraju je izgubio
ugled. Strogo Nadgledanje je steklo mnoge sledbenike meu nemakim kraljevskim

porodicama (iako su se neki protivili i ostali odani Engleskom masonskom sistemu). Ovo
je zagonetka. Neke kraljevske porodice umeane u Strogo Nadgledanje bile su politiki
saveznici Hanovera. Zato bi oni uestvovali u obliku Masonstva koje se tajno protivi
engleskoj kui Hanover?
U nekim sluajevima, izgleda da su se kraljevski lanovi pridruivali Strogom
Nadgledanju poto je prestalo da bude ekstremno nastrojeno u korist Stuarta. Do 1770-ih
Stuart pokret je oslabio kada su se neki od onih nemakih prineva pojavili kao lideri
Strogog Nadgledanja. Sa druge strane, postoji jo jedan bitan faktor koji treba uzeti u
obzir:
Neprijaelji Engleske koji su nastali Stuart pobunom i drugim konfliktima bili su izvor
ogromnog profita tim nemakim prinevinama, ukljuujui i Hannover! Ta ista mala klika
nemakih kraljevskih dinastija koja se enila stranim kraljevskim porodicama i zatim ih
svrgavala, zaradila je velike novce iz sukoba koje je pomogla da se stvore sukobe koji
je takoe zakuvala mrea Bratstva.
Da bi bolje razumeli ovu situaciju, moramo napraviti malu digresiju i pogledati istoriju
Teutonskih Vitezova nakon njihovog poraza u Krstakim ratovima.
Kada su se Krstaki ratovi zavrili, Teutonski vitezovi su, kao i Templari i Hospitalci,
nali posao drugde. 1211. godine, dok su bili pod vostvom Velikog Majstora Hermann
von Salza, Teutonski vitezovi su pozvani u Maarsku da pomognu borbu koja se tamo
odvijala. Za svoje usluge nagraeni su oblau Burzenland u Transilvaniji, koja je bila
pod Maarskom upravom. Meutim, Vitezovi su isterani jer su zahtevali previe zemlje.
Posle odlaska iz Transilvanije, Vitezove je pozvao Conrad, Poljski princ, da mu pomognu
u borbi protiv paganskih Slovena u Prusiji.Vitezovi su opet nagraeni zemljom. Ovaj put
su dobili veliki deo Prusije.
Vitezovi su stekli jo jednog dobroinitelja: Nemakog cara Frederika II oveka koji je
sklopio desetogodinje primirje o kojem smo diskutovali u 15. poglavlju. Iako je Frederik
radio kao ovek mira, bio je povezan i sa ovom organizacijom rata. Frederik je 1226
godine Vitezove uinio nadlordovima Prusije. Velikom Majstoru, von Salza-u, dao je
status princa. On je takoe bio odgovoran za reorganizaciju Reda.
Teutonski Vitezovi su se do 1229. godine temeljno proirili Prusijom. Gradili su solidne
tvrave i preobraali prusku populaciju u hrianstvo energinim vojnim kampanjama.
Do 1234. godine Vitezovi su bili politiki autonomni i sluili su samo Papi. Oni su bili
pravi vladari Prusije a ne Papa.

Uz Papsku podrku redovi Teutonskih vitezova su brzo postajali brojniji. Mnogi nemci su
odlazili u Prusiju kako bi uli u novi i potencijalno unosan teatar rata. Ova migracija je na
kraju dovela do potpune germanizacije Prusije. Trgovina i industrija su vremenom
zamenile oruani sukob i Prusija je postala veliki trgovinski centar. Do ranih 1300-tih
dominacija Teutonski vitezova se prostirala nad velikim delom june i jugoistone obale
Baltikog mora. Teutonski Vitezovi su imali dva veka da ostave svoj neizbrisiv znak na
centralnu i zapadnu Evropu. Pre nego to su izgubili mo, Vitezovi su uspostavili vojni
karakter Prusije koji e definisati tu oblast vekovima kasnije. Ranih 1500-tih sudbina
Teutonskih vitezova se pogorala. Poljska ih je isterala iz zapadne Prusije. Godine 1618
Prusija je cela bila pod vlau Hohenzollern dinastije. Ovo je efektivno oznailo kraj
autonomne Teutonske vladavine.
Uprkos kontinuiranim sukobima izmeu Vitezova i Hohenzoller-a radi kontrole ad
Prusijom, Hohenzoller-i su zadrali vane elemente Viteke organizacije. Baren jedan
Hohenzoller, Albert od Brandenburg-Anspach-a, bio je Veliki Majstor Reda oko 1511.
godine. Prusija pod Hohenzoller-ima usvojila je boje Teutonskih platova (crnu i belu)

kao zvanine boje zemlje. Dvoglava Teutonska ptica postala je pruski nacionalni simbol.
Kao i druge iteke organizacije iz Krstakih ratova i Teutonski vitezovi su vremenom
pretvoreni u tajno bratsko drutvo, ovaj put pod sponzorstvom kraljevske porodice
Hapsburg iz Austrije. Teutonski vitezovi i danas opstaju u tom obliku.
Pod vlau Hohenzollern-a mo i uticaj Prusije je rastao. Prusija je postala veliki igra u
zamrenoj politikoj situaciji u Evropi. Do 18. veka, Hohenzollern-i su se izmeali sa
svojim nemakim kraljevskim susedima putem brakova. Na primer, najpoznatiji
Hohenzollern,
Frederik II (poznatiji kao Frederick Veliki), je po elji svoga oca oenjen 1733 sa
Elizabeth Christina iz severozapadne nemake prinevine Bruswick. (1569 Brunswick
dinastija je osnovala Brinswick-Luneburg porodinu liniju koja je kasnije postala
porodica Hannover.)
Frederikova majka bila je Sophia Dorothea, sestra Hanoverskog kralja George-a II.
Generacijama ranije, ukundeda Frederika Velikog oenio je Henrietta-u, erku princa od
Orange-a.
Politiki brakovi, koji su bili bez ljubavi, su esto bili nezadovoljavajui onima koji su bili
u njemu. Ovo se pokazalo kao istina u braku Frederika Velikog i Elizabeth Christina-e od
Brunswick-a. Frederik je hteo da oeni neku od Hanovera ali je oeva vrsta volja
prevladala.
Uprkos ovom nesretnom dogovoru, Frederik je i dalje imao prijateljske odnose sa
drugima iz porodice Brunswick. U Brunswick-u je Frederik tajno iniciran u Masonstvo 14.
avgusta 1738. godine, protiv oeve elje. Inicijaciju je odobrila Loa Hamburga iz
Hannovera. Loa je praktikovala Plave Stepene engleskog Masonstva. Dve godine nakon
inicijacije Frederik je postao kralj Prisije. Zatim je javno obelodanio svoje masonsko
lanstvo i inicirao druge u Red.32 Na Frederikovu zapovest Velika Loa je osnovana u
Berlinu i nazvana Loa Tri Planete. Njen prvi sastanak je odran 13. septembra 1740.
godine. Ova Loa je poela kao loa engleskog sistema i imala je pravo da izdaje povelje.
Koliko je dugo Frederik ostao aktivan u Masonima je i danas tema debata. Neki istoriari
veruju da je 1744 prestao da se bavi masonskim aktivnostima jer su potrebe rata
zaokupile njegovu potpunu panju. Njegov cinizam se kasnije preneo i na masonstvo.
Ipak, njegovo ime je nastavilo da se pojavljuje na poveljama ak i kada je navodno bio
neaktivan. Nije sigurno da li je Frederik pozajmio ime izdavanju povelja ili je lino bio
umean u proces.
U otprilike deset godina od Frederikovog primanja u masone Strogo Nadgledanje i
njegovi kotski stepeni bili su u procesu skoro potpunog preuzimanja nemakog
masonstva. Frederikova Loa Tri Planete je nesumnjivo oigledno postala Strogo
Nadgledanje kada su njeni novi statuti usvojeni 20. novembra 1764. godine. Baron Von
Hund, Veliki Majstor Strogog Nadgledanja, je 1. januara 1766. godine konstituisao Tri
Planete kao kotsku ili Direktoralnu Lou opunomoenu da ovlasti druge Loe Strogog
Nadgledanja. Sve loe ve ovlaene od Tri Planete osim jedne (Kraljevska Jork Loa) su
prele u vlasnitvo (kotskog) sistema Strogog Nadgledanja.
Kakva god Frederikova masonska umeanost bila ili ne bila, on i njegovo Prusko
kraljevstvo su profitirali od Engleskih sukoba kojima je kotsko masonstvo doprinosilo.
Uprkos svom liberalizmu i anti-makijavelistikim ubeenjima Frederik je dokazao svojim
delima da je isto ratoboran i pronicljivo manipulativan u kompleksnim mreama evropske
politike kao i bilo koji ovek njegovog vremena. Njegov cilj je bio vojna ekspanzija
32

Frederik je 1740 inicirao nekolicinu vanih nemakih plemia u Masonstvo: svog brata, princa
William-a; princa arlsa od Brandenburga; i Frederick William-a, vojvodu od Holstein-a.

pruskog kraljevstva. Frederik je 1740-tih ima politiku alijansu sa Francuskom.

Francuska je sktivno pomagala Jakobince protiv Hanoveraca a Londonom su kruile
glasine da Frederik pomae Jakobince da se pripreme za svoju veliku invaziju Engleske
1745. godine.
Frederik je posle opet sklopio savez sa Engleskom i nastavio da profitira na engleskim
mukama. Ne samo da je stekao teritorije nego i novac takoe. Udeo u Frederikovom
monetarnom profitu imale su i druge nemake prinevine, ukljuujui i Hannover. One su
sve zaraivale iznajmljujui nemake vojnike engleskoj po visokim cenama. Hannover se
ve decenijama uputao u ovakve poduhvate.
Iznajmljivanje Nemakih plaenika Engleskoj je moda bila jedna od najveih prevara u
istoriji Evrope: mala grupa nemakih porodica bi zbacivanjem postavila jednog od svojih
na engleski presto. Zatim bi iskoristili svoj uticaj da je militarizuju i umeaju u ratove.
inei to, oni su mogli da muzu britansko bogatstvo iznajmljujui skupe vojnike
Engleskoj da se bore u ratovima koje su oni pomogli da nastanu! ak i ako bi Hanoverci
bili svrgnuti u Engleskoj oni bi otili u nemaki Hannover sa pozamanim profitom
zaraenim od ratova da svrgnu njih. Ovo moe biti jedno reenje zagonetke zato su neki
lanovi ove nemake klike podravali kotsko Templarsko Masonstvo i kasnije zauzeli
liderske pozicije u njemu
Engleska je iznajmljivala Nemake plaenike putem potpisivanja slabih primirja, koja
su zapravo bila poslovni ugovori. Engleska je zakoraila u slaba primirja odmah nakon
to je Nemaka preuzela njienu zemlju Kuom Orange 1688. godine. Kao to se seamo,
jedna od prvih stvari koje su Vilijam i Meri uinili posle preuzimanja prestola jeste bila
guranje Engleske u rat.
Nemaki plaenici su bili stalan teret Engleskoj. Jedan rani pomen njih naen je u
korespondenciji vojvode od Marlborough-a.33 Marlborough je bio engleski lider koji se
borio na evropskom kontinentu protiv Francuske tokom Rata za panskog Naslednika
(1701-1714).34 Hannover je iznajmljivao trupe engleskoj u to vreme godinama pre nego
to je Hannover preuzeo britanski presto. 15. maja 1702. godine, Marlborough je
diskutovao potrebu da se plate Hannoverske trupe kako bi se borile:
Ako imamo Hanoverske trupe, bojim se da e 100,000 kruna morati biti dato njima pre
nego to krenu, tako da bi bilo od velike koristi ako bi taj novac bio spreman kada
stignem u Holandiju.
etiri dana kasnije, 22,600 funti bilo je odobreno od Engleske vlade da se isplate
plaenici.
Prusija i Hesse su takoe obezbeivali plaenike za Englesku tokom tog rata. Piui iz
Haga 26. marta 1703, Marlborough je jadikovao:
Sada kada sam ovde (u Hagu) saznajem da Prusi, Hessijanci i Hanoverci nisu dobili
nita od njihovih taksi...
Engleski sledei veliki evropski rat bio je Rat za Austriskog Naslednika (1740-1748).
Frederik Veliki je ovaj put bio saveznik sa Francuskom protiv Engleske. Ovo nije spreilo
druge Nemake prinevine da nastave svoje poslovne odnose sa Engleskom, naroito
Hannover i Hesse. Iako je Hannover bio na britanskom prestolu nije hteo da prekine
svoje unosne poslove. Ona je ak ta vie iskoristila to da izvue vee cene za
Hannoverske plaenike. Pismo koje je 9. decembra 1742. godine napisao Horace
33

Pisma koja je napsao vojvoda od Marlbora su ovde prevedena na moderni engleski.

Ratovi za naslednika su bili ratovi zaeti raspravom ko bi trebao da nasledi kraljevski presto. Velike
evropske sile bi se esto umeale i pretvarale ih u sukobe velikih razmera koji bi trajali godinama.
34

Walpole, bivi britanski premijer, razmatralo je ogromnu taksu koju je Engleska trebala
da plati za iznajmljivanje 16,000 Hannoverskih vojnika:
... izaao je veoma hrabar pamflet ... koji potvruje da je svako primirje sklopljeno od
uzdizanja (na britanski presto) ove porodice (Hanover), Engleska rtvovana u interesu
Hanovera...
Pamflet koji spominje Warpole sadri ove zabavne rei:
Velika Britanija je dovoljno dugo nosila Hanovere na svojim pleima, i ako je istroena
stalnim zamaranjem, ona nastavlja dalje... U interesu ovog ostrva, ovaj put moramo
nadvladati ili postati nita drugo do novana-provincija Hannoveru.
Na kraju, opozicija slabim primirjima je propala. Engleska je zaista postala Hannoverska
novana-provincija.
Slaba primirja su stvarno bila unosna. Na primer, u ugovoru od 26. decembra 1743,
Britanija je odobrila 393,733 funti za 16,268 Hannoverskih vojnika. Ovo se ne ini puno
dok ne shvatimo da je vrednost funte bila mnogo vea nego danas. Da bi sakupio ovoliku
sumu parlament je iao tako daleko da je ak odobrio lutriju.
U isto vreme kada je Engleska ratovala u Ratu za Austriskog Naslednika, borila se i protiv
Jakobinaca. Jo Nemakih trupa je bilo potrebno za taj front.
Charles Edward iz porodice Stuart je 12. septembra 1745 zapoeo svoju uvenu invaziju
Engleske preko kotske. Bonnie Prince Charlie, kako su zvali Charles Edward-a, je 17.
septembra osvojio Edinburg i pribliavao se Engleskoj sa namerom da osvoji London. To
je znailo vie novca za Hesse. 20. decembra 1745. godine, Hanoverski kralj George II
objavio je da je poslao po 6,000 vojnika iz Hesse-a da se bore u kotskoj protiv C.
Edward-a. Kralj George je parlamentu pokazao raun za Hessijanske trupe. Odobren je.
Hessijanske trupe su se iskrcale 8. februara sledee godine. U meuvremenu, na
evropskom frontu, Engleska je unajmola vojnike iz Holandije, Austrije, Hannovera i
Hessea da bi ostvarila svoje interese tamo. Rauni su bili zapanjujui.
Rat na kontinentu se napokon zavrio. Naravno, nije prolo mnogo pre nego to su se
evropski vladari upustili u drugi. Ovaj put bio je to Sedmogodinji rat (1756-1763) jedan
od najveih oruanih sukoba u evropskoj istoriji do tog vremena.35 Frederik je opet
sklopio savez sa Engleskom, i dve nacije (Engleska i Prusija) su se sukobile sa
Francuskom, Austrijom, Rusijom, vedskom, Saksonijom, panijom i kraljevstvom dve
Sicilije. Frederik se ovaj put nije udruio sa engleskom zbog promenljive ljubavi prema
Britaniji. Engleska mu je plaala. Po Vestminsterskom primirju koje je stupilo na snagu
aprila 1758. godine, Frederik je dobio pozamanu novanu pomo od Engleske kako bi
odbranio svoje interese! Primirje je trajalo od aprila do aprila i obnavljalo se godinje.
Tokom Sedmogodinjeg rata, Engleska je takoe davala novac kako bi pomogla da
Hannover odbrani svoje Nemake interese. Francuska je napala Hannover, Hesse i
Brunswick. Neto od novca koji je isplaen Hannover-u i Hesse-u su ove prinevine
iskoristile da odbrane svoje granice. Primirje sa Hesse-om, sklopljeno 18. juna 1755
(malo pre poetka Sedmogodinjeg rata), je bilo posebno unosno. Pored novca za
okupljanje vojske i novca da se pribave odmorni konji, Hesse-u je odobrena godinja
pomo od 36,000 funti kada trupe primaju nemaku platu i duplo toliko kada ponu da
primaju britansku. Dodatnih 36,000 funti je direktno otilo u kofere Landgrave-a od
Hesse-a.

35

Sedmogodinji rat je zapravo bio proirenje rata izmeu Engleske i Fancuske u Severnoj Americi.
Proirenje rata na Evropu je pokrenuo sam Frederik Veliki kada je napao Saksoniju.

Mnogi engleski lordovi nisu smatrali da su nemake trupe vredne tolikog novca. Dok je
diskutovao moguu francusku invaziju engleske, Warpole se naalio: ako francuzi
dou, barem emo dobiti neto za sav novac koji smo dali Hanovercima i Hessijancima!
Nemaka prinevina koja je najvie profitirala od biznisa iznajmljivanja vojnika bila je
Hesse.
U kratkom osvrtu na istoriju Hesse-a vidimo da je, nakon smrti Philip Magnanimous 1576,
Hesse podeljen izmeu Filipova etiri sina na etiri glavne provincije: Hesse-Kassel
(esto spelovano i Hesse-Cassel), Hesse-Darmstadt, Hesse-Rheinfels i Hesse-Marburg.
Najvanija i najmonija od ove etiri postala je Hesse-Kassel, u koju su kasnije
prikljuene Hesse-Rheinfels i Hesse-Marburg.
Iznajmljivanje plaenika Engleskoj je posta najunosniji posao kraljevske porodice Hesse.
Iako je i sam Hesse bio uplaen tokom nekih evropskih sukoba, Hessijanska dinastija je
zaradila ogromno bogatstvo od posla sa vojnicima. U stvari, Landgrave Frederick II od
Hesse-Kassel-a ( ne treba ga meati sa Frederikom II od Prusije ili sa nemakim carem
Frederikom II iz perioda Krstakih ratova) uinio je Hesse-kassel najbogatijom
prinevinom u Evropi iznajmljujui plaenike engleskoj tokom rata za ameriku
nezavisnost poznatim i kao amerika revolucija. Kraljevska kua Brunswick je takoe
imala koristi od Amerike revolucije. Njen poglavar, Charles I, iznajmljivao je vojnike
Engleskoj po veoma pristojnoj ceni.
Kao to moemo videti, Hesse, Hannover i nekolicina drugih nemakih pokrajni je
solidno profitiralo od sukoba koji su muili Englesku. Britanski problemi dali su im
mogunost da pljakaju njenu riznicu na utrb engleskog naroda. Ovo je imalo propratni
efekat guranja Engleske u sve vei dug prema novim bankarima sa njihovim inflacijskim
papirnatim novcem.
I narod Nemake je patio. Veina plaenika iznajmljena Engleskoj bili su mladi ljudi koji
su prisiljeni da se bore tamo gde ih njihovi lideri poalju. Mnogi su osakaeni i ubijeni
kako bi njihovi vladari mogli da uivaju u veem luksuzu. Bogatstvo i uticaj male grupe
nemakih dinastija je bila izgraena na krvi mladih.
Vrebajui iza ovih aktivnosti mi nastavljamo da otkrivamo prisustvo mree Bratstva.
Kako su godine prolazile, lanovi kraljevskih porodica Hesse i Brunswick su isplivali kao
lideri Strogog Nadgledanja. Na primer, 1772. godine, na masonskom kongresu u Kohlo-u,
vojvoda Charles William Ferdinand od Brunswick-a je izabran da nasledi Von Hund-a kao
Veliki Majstor Strogog Nadgledanja.36 Nekoliko godina nakon njegovog izbora na mesto
Velikog Majstora, vojvoda Ferdinand nasledio je Charles-a I kao vladar Brunswick-a i
nasledio je novac od Brunswick-ovog iznajmljivanja plaenika.
Deljenje obaveza vostva u Strogom Nadgledanju sa vojvodom od Brunswick-a imao je
princ Karl od Hesse-a, sin Frederika II od Hesse-Kassel-a. Prema Jacob Katz-u i njegovoj
knjizi, Jevreji i Masoni u Evropi, 1723-1939, princ Karl je kasnije prihvaen kao poglavar
svih nemakih Masona. Karlov brat, William IX, koji je kasnije nasledio prinevinu i
ogromno bogatstvo Hesse-Kassel-a od njihovog oca, je takoe bio mason. William IX je
obezbedio plaenike Engleskoj kada je ranije vladao Hesse-Hanau-om.

36

Sa izborom vojvode Ferdinanda, Strogo Nadgledanje je doivelo nekoliko promena. Strogo

Nadgledanje je eformalno nazivano Ujedinjene Loe. Drugi kongres je odran deset godina kasnije u
Wilhelmsbad-u (grad blizu Hanau-a u Hesse-Kassel-u). Tamo je ime Strogo Nadgledanje u potpunosti
odbaeno i Red je od tada nazvan Korisni Vitezovi Svetog Grada. Kongres u Wilhelmsbad-u je
zvanino napustio priu da su Templari originalni kreatori Masonstva. Meutim, Viteki stepeni su
zadrani kao i ideja o vostvu od strane Nepoznatog Nadreenog.

Koliko vanu ulogu je zaista imalo samo Bratstvo u manipulaciji ovim aferama? Da bi
smo odredili da li je bilo prave umeanosti Bratstva makijavelistike prirode, pomoglo bi
ako bi otkrili bar jednog agenta Bratstva koji je uestvovao prvo u jednoj frakciji a zatim
u drugoj. Trebao bi nam agent Bratstva koji se kretao u svim krugovima: od Jakobinaca
do biraa Hesse-a, od kralja Francuske do Prusije. Zanimljivo je da je istorija zabeleila
ba takvog pojedinca. U normalnim okolnostima mi ne bismo saznali za takvog agenta
zbog tajnosti koja okruuje aktivnosti Bratstva.
Ova osoba, meutim, vrlinom svoje upadljive pojave, svojim izuzetnim umetnikim
talentima i svojom nadarenou za dramu, privukla je tako puno panje na sebe da su
njegove aktivnosti i putovanja zabeleena za budue narataje od strane ljudi koji su ga
okruivali. Proglaen bogom od jednih a arlatanom od drugih, ovaj upadljivi agent
Bratstva je bio najpoznatiji po svom lanom imenu: Grof od Sen ermena (the Count of
St. Germain).
Grof od Sen ermena
Kontraverzan lik u intrigama 18. veka Evrope bio je tajanstvena i interesantna individua
poznata kao grof od Sen ermena.37
ivot Sen ermena bio je tema mnogih lanaka i barem jedne knjige. Od njegove
navodne smrti 1784. godine, postojala je tendencija da ga poistovete sa boanstvom ili
da ga odbace kao nebitnog arlatana. Izgleda da ni jedna karakterizacija ne otkriva ta je
on zaista bio.
Aktivnosti Sen ermena su vane jer njegova kretanja ostvaruju fascinantnu vezu izmeu
ratova koji se odvijaju u Evropi, viih nivoa Bratstva i grupe nemakih prineva
posebno iz Kue Hesse. Prva od mnogih misterija koje okruuju Sen ermena jeste
injenica o njegovom roenju.
Mnogi istraivai veruju da je on potomak Francis-a II, vladara jednom mone prinevine
Transilvanije. Transilvanija, poznata kao dom mitskog oveka vampira, Drakule, imala je
veze sa dinastijom u Hesse-u. Francis II od Transilvanije je oenio esnaestogodinju
Charlotte Amalie od Hessen-Reinfels, 25. septembra 1694. godine u katedrali Cologne u
Nemakoj. Iz ovog braka nastalo je dvoje dece. Meutim, kada je 1737 objavljen
testament Francis-a II, trei neimenovani sin je naveden kao naslednik. Ispostavilo se da
je ovo tree dete Leopold-George, najstariji sin i naslednik Transilvanijskog prestola.
Leopold-George je roen 1691. ili 1696. godine, u zavisnosti iju teoriju neko prihvata.
Zbog nesigurnosti njegovog datuma roenja, ne zna se da li je bio sin Charlotte od
Hesse-a ili prve ene Francis-a II.
Ono to je izgleda tano jeste da je njegova rana smrt 1700. godine iscenirana kako bi
ga spasila od smrtonosnih intriga koje e unititi Transilvanijsku dinastiju i okonati
nezavisnost Transilvanije.
Veruje se da je Leopold-George bio grof od Sen ermena.
Sen ermen se prvi put pojavio u evropskom drutvu 1743. godine kada je bio ovek u
nekim etrdesetim. Malo se zna o njegovom ivotu pre toga. Dosije o misterioznom grofu
je napravljen po naredbi francuskog cara Napoleona III (1852-1870) ali, naalost, svi
dokumenti su izgoreli u poaru koji je zahvatio kuu u kojoj su bili. Ovo je dovelo do
gubljenja nezamenljivih informacija o Sen ermenu. Sen ermenova tajnovitost samo
produbljuje misteriju o njegovom ivotu. Preostale informacije ukazuju da je Sen ermen
bio odgojen da postane jedan od najaktivnijih, najinteresantnih i najuspenih tajnih
politikih agenata Bratstva u 18. veku.
37

Ne treba ga pomeati sa francuskim generalom istog imena ili sa Claude Louis de St. Germain,
mistikom 18. veka.

O Sen ermenovim ranim danima, lider Strogog Nadgledanja princ Karl od Hesse-a
napisao je da je Sen ermen bio kao dete odgajan od strane poslednjih iz mone
porodice Medici iz Italije. Vojvoda od Medici-ja, kao i neki prethodni Medici-ji, bio je
opsednut mistikim filozofijama koje su preovlaivale Italijom tog doba, to moe
objasniti Sen ermenovu veliku umeanost u mreu Bratstva kao odraslog. Veruje se da
je Sen ermen studirao na univerzitetu u Sieni dok je bio pod patronatom Medici-ja.
Prvo dokumentovano pojavljivanje Sen ermena u evropskom drutvu desilo se u
Engleskoj 1743. godine. U to doba, Jakobinska stvar je bila veoma izraena a invazija
kotske je trebala da se desi za dve godine. Tokom te dve krucijalne godine pred
invaziju, Sen ermen je boravio u Londonu. Samo mali deo njegovih aktivnosti tokom tog
vremena je dostupan. Sen ermen je bio nadaren muziar i nekoliko njegovih muzikih
kompozicija je bilo javno izvedeno u Little Haymarket teatru u februaru 1745. godine. Sen
ermen je takoe imao nekoliko dela za trio koja je izdala kompanija Walsh iz Londona.
Meutim, britanske vlasti nisu mislile da je Sen ermen u Londonu kako bi jurio svoju
muziku karijeru. Decembra 1745. godine Sen ermen je uhapen od strane britanaca
pod sumnjom da je jakobinski agent. Puten je kada pisma Charles Edward-a, koja su
navodno bila kod njega, nisu naena. Horace Walpole je kasnije pisao o hapenju:
pre neki dan uhapsili su udnog oveka, koji se predstavlja kao grof od Sen ermena.
On je bio ovde ove dve godine, nee da kae ko je niti odakle je, ali tvrdi dve divne stvari,
prva je da se ne predstavlja svojim pravim imenom a druga, da nikad nije imao odnose, ili
elju da ima neke odnose sa bilo kojom enom ili sa zamenom. On peva, svira violinu
prelepo, komponuje, lud je i nije ba razuman.
Posle oslobaanja, Sen ermen je napustio Englesku i proveo jednu godinu kao gost
princa Ferdinand von Lobkowitz-a, prvog ministra Austriskog cara. Rat za Austriskog
Naslednika je jo uvek besneo u to vreme, u kojem su Austrija i Engleska bile ujedinjene
protiv Francuske i Prusije. Tokom ove posete Austriji, Sen ermen je bio predstavljen
francuskom ministru rata, Marsal de Belle-Isle-u, koji je zauzvrat predstavio Sen ermena
francuskom dvoru.
Ovo je zanimljiv sled dogaaja. Ovde imamo oveka koji je uhapen kao osumnjieni
neprijatelj Engleske za vreme rata, koji je odmah zatim otiao da odsedne kod vrhovnog
ministra nacije (Austrije) koja je u savezu sa Engleskom. Tokom tog boravka, taj isti
ovek se sprijateljio sa ministrom rata nacije (Francuske) koja je bila neprijatelj Austrije!
Sen ermenovi politiki kontakti na svim zaraenim stranama bili su neverovatni.
ta je Sen ermen radio sledee tri godine nakon naputanja Austrije nije sigurno. Sen
ermen se pojavio u evropskom drutvu ponovo 1749. godine, ovaj put kao gost
Francuskog kralja Louis-a XV. Francuska, katolika nacija, je aktivno podravala
Jakobince u borbi protiv engleskih Hanoveraca. Francuska je takoe bila umeana u
mnoge strane intrige. Prema dami francuskog dvora koja je kasnije pisala o Sen ermenu
u svojim memoarima:
Od 1749, Kralj (Louis XV) je upoljavao njega (Sen ermena)
na diplomatskim misijama i on se u njima dokazao kao astan.
Kralj Louis je stekao slavu kao arhitekta tajne diplomatije 18. veka. Prihvatanje Sen
ermena na Francuski dvor i njegov rad za francuskog kralja kao politikog agenta je
bitan iz nekoliko razloga:
Prvo, ukazuje na vanu ulogu koju su lanovi Bratstva imali u stvaranju i radu
nacionalnih i internacionalnih obavetajnih mrea kroz istoriju; stvar kojom emo se
detaljnije pozabaviti u kasnijim poglavljima.

Drugo, kao katolik, kralj Louis XV se pridravao Papinih dekreta. Papstvo je bilo
neprijateljski nastrojeno prema Masonstvu. Zaista, rimski katolicizam i masonstvo su obe
frakcije sa poreklom u Bratstvu koje su se dugo protivile jedna drugoj. Louis XV je 1737.
godine izdao edikt kojim zabranjuje svim francuskim podanicima da imaju bilo ta sa
Masonstvom.
Tokom narednih decenija francuska vlada je aktivno vrila presiju nad masonima
policijskim racijama i hapenjem. Edikt Louis-a XV iz 1737 je bio praen godinu kasnije
papskom bulom pape Klementa koja je zabranila katolicima svuda uestvovanje u ili
podravanje masonstva pod kaznom ekskomunikacije; a ipak tu je bio grof od Sen
ermena, koji e kasnije otkriti umeanost u Bratstvo koje traje celi ivot, koji odseda
kao gost Kralja. Najverovatnije objanjenje, zasnovano na poznatim injenicama iz Sen
ermenovog ivota, je da on nije bio toliko mason koliko je bio agent vieg Bratstva.
Takoe je verovatno da francuski kralj nije razumeo Sen ermenovu ulogu u mrei
Bratstva.
Sen ermenove tane aktivnosti od 1749 do 1755 su uglavnom nepoznate. 1755. godine
je drugi put otputovao za Indiju. Iao je sa engleskim oficirom Robert Clive-om, koji je
tamo odlazio kako bi se borio protiv Francuza! Indija je bila glavno poprite rata gde je
mnogo toga bilo na ulogu. Oficir Clive je bio bitan voa na britanskoj strani.
Ovo putovanje je jo jednom naglasilo Sen ermenove izuzetne politike kontakte i
njegovu mogunost da se kree izmeu vanih lidera zaraenih kampova. Jedan biograf
je predloio da je Grof mogao biti tajni agent za kralja Francuske Louis-a XV kada je
otiao za Indiju, jer kada se Sen ermen vratio, bio je nagraen 1758. godine apartmanom
u francuskoj kraljevskoj palati u Chambord-u. Takoe mu je data i labaratorija za njegova
hemijska i alhemijska eksperimentisanja, u kojima je Louis XV povremeno uestvovao.
Sen ermen je oito bio upadljiv lik sa dosta kvaliteta. Jedan od talenata koji mu je doneo
slavu bilo je njegovo pozamano poznavanje alhemije. (Alhemija mea misticizam sa
hemijom i bila je redovan i vaan deo Rosikrucijanske prakse.)
Sen ermen je postao tema traeva na francuskom dvoru jer je tvrdio da poseduje
alhemijski Eliksir ivota.

Za Eliksir se govorilo da je tajna formula koja je ljude inila fiziki besmrtnima. Ovo je bio
isti Eliksir za koji su mnogi evropski Rosikrucijanci tvrdili da ga poseduju. Sen ermen je
moda bio neiskren kada je dao takvu izjavu, meutim. On je citiran kako govori kralju
Louis-u XV, Gospodine, ja ponekad zabavljam sebe ne tako to uveravam, ve
doputanjem da se veruje, da sam iveo u drevnim vremenima.
Sen ermen je napustio Francusku 1760. godine i otiao u Hag u Holandiji. Ovo
putovanje se odigralo za vreme vrhunca Sedmogodinjeg rata. Holandija je bila neutralna
zemlja tokom tog sukoba. ta je tano Sen ermen hteo da postigne u Holandiji ostaje
nerazjanjeno do danas. Nakon to je sebe deklarisao tajnim agentom kralja Louis-a XV,
Sen ermen je zatraio audijenciju kod engleskog predstavnika u Hagu. Sen ermen je
tvrdio da je tamo kako bi pregovarao o miru izmeu Engleske i Francuske. Meutim,
francuski ministar spoljnih poslova, vojvoda od Choiseul-a, i francuski ambasador u
Holandiji, Grof DAffry, nisu bili obaveteni od svog kralja o navodnoj Sen ermenovoj
misiji. Tako je vojvoda od Choiseul-a obeleio Sen ermena kao arlatana i naredio
njegovo hapenje. Da bi izbegao hapenje od strane holandskih vlasti, Sen ermen je
pobegao za London iste godine. Sen ermenov beg je bio pomognut od strane uticajnog
prijatelja, Grofa Bentinck-a.
Rezultat ovog debakla i nevoljnost Louis-a XV da javno prizna Sen ermena za svog
agenta, Sen ermen nije mogao da se vrati u francusko kraljevsko drutvo sve do 1770

kada je njegov neprijatelj, vojvoda od Choiseul-a, bio osramoen i skinut sa vlasti. Sen
ermen je imao drugi i moda ak vaniji razlog za odlazak u Holandiju. Pismo koje je 25.
marta 1760. godine napisao princ de Galtzin, Ruski ministar u Engleskoj, ponudio je ovaj
uvid u Sen ermenove aktivnosti u Holandiji:
Ja znam Grofa od Sen ermena dobro po njegovoj reputaciji. Ovaj ovek je neko vreme
boravio u ovoj zemlji i ja ne znam da li mu se svidelo. Postoji neko ovde sa kim se on
dopisivao, i ta osoba izjavljuje da je cilj grofovog putovanja u Holandiju bio finansijski
biznis.
Finansijski posao koji spominje de Galitzen bio je veoma tajan. Izgleda da je on bio prava
svrha Sen ermenove posete. Sen ermen je bio u Holandiji kako bi eksploatisao brak
princeze Caroline za nemakog princa od Nassau-Dillenburg-a za potrebe osnivanja
Fonda za Francusku. Sen ermen je hteo da pregovara o formiranju Fonda sa
holandskim bankarima. Prema francuskom ambasadoru DAffrey-u njegov cilj uopteno
je bio da obezbedi kredit tamo za nas.
Formiranje Fonda je verovatno bio pravi razlog za Sen ermenovu ekstremnu
tajanstvenost. Francuska je ve imala vane finansijere: bogatu brau Paris-Duverney.
Braa Paris su spasila finansijsko stanje Francuske posle katastrofalne epizode
Francuske banke sa inflacijskim novcem John Law-a. Sen ermen je bio neprijateljski
nastrojen prema brai Paris i nije eleo da oni steknu kontrolu nad Fondom.
Sen ermen je imao legitimne osnove da se buni na uticaj brae Paris. Sen ermenova
misija u Hagu bila je pokuaj da preotme finansijsku kontrolu od brae Paris i vrati je u
ruke iste grupe finansijera iji su predhodnici institucionalizovali sistem inflacijskog
papirnatog novca isti onaj sistem koji je i doveo do finansijskog kraha Francuske i
intervencije brae Paris. Zbog Sen ermenovog iznenadnog i prisilnog odlaska iz
Holandije, on nikada nije bio u mogunosti da zavri svoju finansijsku misiju.
Po dolasku u London nakon bekstva iz Holandije, Sen ermen je jo jednom uhapen i
puten. Tokom ovog kratkog boravka u Engleskoj, Sen ermen je objavio sedam solo
kompozicija za violinu.
Sen ermen je nastavio svoje tajne politike aktivnosti nakon naputanja Londona. Tajno
se vratio u Pariz 1760. godine. Veruje se da je tamo boravio kod svoje prijateljice,
princeze od Anhalt-Zerbst-a. Anhalt-Zerbst je bila nemaka pokrajna koja je iznajmljivala
plaenike Engleskoj, iako nikad nije skupila isto bogatstvo kao neki njeni nemaki
susedi.
Princeza od Anhalt-Zerbst-a je imala erku, Catherine II. Catherine II se udala 21. avgusta
1744. godine za Peter-a III od Rusije. Ovaj brak je organizovao pruski Frederik Veliki, koji
je bio prijatelj Anhalt-Zerbst porodice i barem u to vreme i Sen ermenov.
Dve godine posle Sen ermenovog tajnog povratka u Pariz, 1762. godine, Peter III je
preuzeo presto Rusije. Sen ermen je istog momenta otputovao u Sankt Petersburg,
glavni grad Rusije, gde je pomogao Catherine da svrgne Peter-a i postavi je za Caricu
Rusije. Ruska porodica Orloff je asistirala u puu. Za Orloff-e se veruje da su udavili
Peter-a u isceniranoj javnoj tui. Za svoje zasluge u puu Sen ermen je dobio in
generala Ruske armije i ostao je blizak prijatelj porodice Orloff dugi niz godina.
Catherine, koja je kasnije postala poznata kao Katarina Velika, nastavila je da vlada
Rusijom 29 godina.
Ovim hrabrim puem Sen ermen je pomogao da se Rusija dovede pod vlast iste male
grupe nemakih kraljevskih porodica pod koju su pala druge evropske zemlje. Isti modus
operandi je iskoriten: enidba kraljevskog Nemca sa rtvenom dinastijom koju prati
revolucija ili pu. Ovde nalazimo dokaz o direktnoj umeanosti Bratstva u liku Sen
ermena.

ta je Sen ermen radio izmeu 1763 i 1769 poto je napustio Rusiju je misterija. Zna se
da je proveo odprilike jednu godinu u Berlinu i da je kratko bio gost Friedrich August-a
od Brunswick-a. Od Brunswick-a Sen ermen je nastavio svoja putovanja po Evropi. U
Francusku se vratio 1770. godine. U 1772. godini Sen ermen je opet radio kao agent za
Louis-a XV, ovog puta tokom pregovora u Beu o podeli Poljske. Na Sen ermenovu
nesreu Louis XV je umro 10. maja 1774. godine a njegov devetnaestogodinji unuk,
Louis XVI, pruzeo je presto. Novi kralj je vratio Choiseul-a na vlast i lino omrznuo Sen
ermena.
Grof je bio primoran da napusti francusko drutvo po poslednji put.
Sen ermen je momentalno otputovao za Nemaku gde je, posle samo jedanaest dana od
smrti Louis-a XV, bio gost William-a IX od Hesse-a princa koji e naslediti ogromno
bogatstvo Hesse-Kassel-a. Prema putopisima J.J. Bjornstahl-a:
Bili smo gosti na dvoru princa Wilhelm von Hessen-Cassel-a (brata Karl von Hessen-a)
u Hanau, blizu Frankfurt-a.
Kada smo se vratili u dvorac Hanau 21. maja 1774. godine, tamo smo zatekli lorda
Cavendish-a i grofa Sen ermena; oni su doli iz Lausanne i nastavljali dalje ka Cassel-u
i Berlinu...
Posle posete domu Hessianskog princa, Sen ermen je nastavio da putuje Evropom. Bio
je dobrodoao kao gost kod Margrave od Brandenburg-a i ostali. Na kraju, 1779. godine,
Sen ermena je primio princ Karl od Hesse-a, koji je bio vrhovni voa Strogog
Nadgledanja. Sen ermen je poslednjih pet godina nama poznatog ivota proveo sa
Karlom.
Sen ermen je navodno umro 1784. godine. Crkvene knjige u Eckenforde-u sadre
sledei zapis: Preminuo 27. februara, sahranjen 2. marta 1784. godine, takozvani Grof od
Sen ermena i Weldona38 dalje informacije nepoznate.

Tek nakon njegove navodne smrti isplivao je njegov pravi status unutar Bratstva. Ne
samo da je Sen ermen prikazan kao jedan od najviih predstavnika Bratstva, on je
takoe smatran boanstvom kao fiziki besmrtno bie koje nije starilo ili umrlo. Odreeni
broj njegovih savremenika koji su mu se divili, tvrdio je da su videli Sen ermena u
vremenima kada bi to bilo nemogue za njih zbog Sen ermenovih godina. Na primer,
baron E.H. Gleichen, pie u svojim memoarima koji su izdati 1868. godine: Ja sam uo
Rameau-a i starog roaka francuskog ambasadora u Veneciji kako svedoe da su
poznavali Sen ermena 1710. godine, kada je on izgledao kao ovek u njegovim
pedesetim.
Ako je Sen ermen imao pedeset godina 1710. onda bi imao 124 godine kada je navodno
umro. Ima, meutim, onih koji tvrde da Sen ermen nije umro 1784. godine. Nemaki
mistiki magazin objavljen 1857, Magazin der Beweisfuhrer fur Verurtheilung des
Freimaurer-Ordens, izjavio je da je Sen ermen bio jedan od francuskih predstavnika na
konvenciji masona u Parizu 1785. godine, godinu kasnije od njegove navodne smrti.
Drugi pisac, Cantu Cesare, u svom delu, Gli Eretici dItalia, izjavio je da je Sen ermen
bio prisutan na uvenoj Wilhelmsbad masonskoj konferenciji koja je takoe odrana
1785. godine.
Ove izjave neki ljudi vide kao dokaz da je Sen ermenova smrt iscenirana (moda po
drugi put u njegovom ivotu) kako bi mu omoguila da pobegne od kontraverzi koje su
ga okruavale i da ostatak svog ivota provede u relativnom miru.
38

Sen ermen je koristio mnoge alijase. Weldon je bio jedan od njih.

Sen ermenovo navodno pojavljivanje nakon smrti nije se zavrilo 1785. godine. Grofica
DAdhemar, lanica francuskog dvora koja je napisala svoje memoare malo pre svoje
smrti 1822. godine, je viala Sen ermena mnogo puta posle njegove navodne smrti,
uglavnom u vremenima naglih i nasilnih promena. Ona tvrdi da je Sen ermen poslao
upozorenja Kralju i Kraljici Francuske (svom neprijatelju Louis-u XVI i Mariji Antoaneti)
malo pre izbijanja Francuske Revolucije koja se dogodila 1789. godine. Ona je takoe
tvrdila da ga je videla 1793, 1804, 1813 i 1820 godine. Rosikrucijanski pisac, Franz
Graeffer, izjavio je da se Sen ermen pojavljivao u Austriji posle svoje navodne smrti, i
da je tamo poastvovan kao napredni Kalfa Bratstva.
U kasnom 19. veku, madam Helena Blavatsky, jedan od su-osnivaa Teosofskog Drutva,
objavila je da je Sen ermen bio jedan od Skrivenih Majstora Tibeta koji su tajno
kontrolisali sudbinu sveta. U Maarskoj 1919. godine za vreme komunistike revolucije
pojavio se ovek koji je tvrdio da je Sen ermen. Naposletku, 1930. godine, ovek po
imenu Guy Ballard tvrdio je da je sreo Sen ermena na planini Shasta u Kaliforniji i da
mu je Sen ermen pomogao da uspostavi novi odsek Bratstva, poznat kao JA SAM.
Pogledaemo JA SAM u kasnijim poglavljima.
Jesu li svi ovi svedoci lagali? Verovatno ne. Bratstvo je povremeno sponzorisalo
rezerekcije kao nain da se oboe odreeni lanovi. To je uinjeno i sa Isusom. U
stvari, one filijale Bratstva koje deificiraju Sen ermena (a sigurno to ne rade sve) esto
Sen ermenu daju isti duhovni status kao i Isusu. Zato je Sen ermen izabran za
deifikaciju moda nikada nee biti u potpunosti shvaeno. Moda su njegovi uspesi u
korist Bratstva bili brojniji nego to mi znamo. Kakav god razlog bio, jasno je da je Sen
ermen bio smrtan. On jeste umro, ako ne na datum koji je prijavljen, onda sigurno u
roku od jedne decenije od tada.
Tokom njegovog ivota, a i danas, mnogi ljudi su obeleili Sen ermena kao prevaranta i
arlatana. Neki kritiari tvrde da Sen ermen nije bio nita vie do slatkoreivi prevarant
obinog porekla koji je u kraljevsko drutvo uao putem svojih ubeivanja i zanimljivim
karakterom. Dokazi koje smo pogledali jasno ne podravaju ove argumente. Nije bilo lako
za autsajdera da ue u tako puno kraljevskih krugova i ostane tamo. Sen ermenova
umeanost u zbacivanje Petra u Rusiji nije bila sitna prevara; bio je to veliki pu koji je
izmenio politiki pejza Evrope. Da, Sen ermen je bio arlatan u mnogim stvarima ali to
nije uinilo njegove politike aktivnosti i veze manje bitnim. Sen ermenova upadljivost i
interesantnost sakrila je smrtno ozbiljnu stranu njegovog ivota. Njegova putovanja i
aktivnosti povezala su Bratstvo sa Hessijanskim prinevima, francuskim intrigama,
ratovima u Evropi i bankarima papirnatog novca.
Linost Sen ermena otkriva da kada diskutujemo o uticajima iza scene, mi ne
govorimo obavezno o zastraujuim likovima koji se unjaju u senkama radei
nepojmljive stvari. Mi obino diskutujemo o ljudima koji su ivahni i interesantni isto
koliko i mi sami. Oni uspevaju i oni neuspevaju. Oni imaju dobru i lou stranu kao i svi
drugi. Oni vebaju uticaj nad ljudima. Na njih utiu iste stvari koje utiu ina ostale. Ova
uvianja vode ka vanoj poenti:
Kada neki pisci opisuju uticaj Mree Bratstva u istoriji i kada o tome itaoci itaju, oni
zamiljaju udne podzemne okultne sile na delu. Ovo je iluzija koju stvaraju misticizam
i tajanstvenost samog Bratstva. Promene u drutvu, bile one dobre ili loe, su izazvane
ljudima koji obavljaju poslove. Mrea Bratstva je samo bila efikasan kanal da se ljudi
podstaknu na delanje i da se veliki deo onoga to rade uini tajnim. Uticaj mree Bratstva
se dojmi misterioznim i okultnim jer su se mnoge stvari odigrale nezabeleeno i nisu
bile poznate autsajderima. Iskvarena mrea Bratstva danas nema, niti je ikad imala,
efektivne okultne moi. Stoga, svet moe biti uinjen boljim jednostavnim radom ljudi.
Nije potreban arobni tapi. Samo da se zasuu rukavi.
Ovde Vitez, tamo Vitez

ak i nakon kolapsa Stuart sluaja Viteki stepeni su ostali popularni i brzo su se irili.
Pro-Stuartska orjentisanost je nestala u korist antimonarhijskih filozofija u nekim
Templarskim organizacijama i pro-monarhijskih ubeenja u drugima. Masoni koji su
praktikovali Templarske stepene igrali su vane politike uloge na obe strane u ratu
izmeu monarhije i antimonarhije u 18. veku, pomaui tako da to pitanje ostane
aktuelno kako bi ljudi nalazili da je vredno stalnog sukoba oko njega. Na primer, kralj
vedske, Gustavus III, i njegov brat Karl, vojvoda od Sodermanland-a, su inicirani u
Strogo Nadgledanje 1770. godine. U sledeoj godini, jedno od prvih Gustavovih dela
kada je zauzeo vedski presto bilo je da pokrene pu protiv vedskog Riksdag-a
(parlamenta) i vrati Kruni vee moi. Prema Samuel Harrison Baynard-u, koji pie u
svojoj knjizi, Istorija Vrhovnog Saveta, Gustavu su dosta pomogli prijatelji masoni.
Viteki stepeni su se takoe odomaili u Irskoj gde su se ugradili u Red Orange
(Narandasti Red). Kao to se seamo, Narandasti Red je bio militantna organizacija po
uzoru na Masonstvo. Osnovan je kako bi obezbedio da protestantizam ostane
dominantna religija u Engleskoj. lanovi Orange Reda su se zakleli da e podravati
Hanoverce sve dok Hanoverci nastavljaju da podravaju protestantizam. Viteki stepeni
su kao pelcer ubaeni u Narandasti red u ranim 1790-tim, kada je sluaj Stuart-a bio
skoro mrtav. Templarski stepeni Narandastog Reda su bili, i danas su, zvani Crno
Pravilo (Black Preceptory). Iako se Narandasti red i Crno Pravilo smatraju jednakima
po statusu i rangu, ulazak u Crno Pravilo se postie samo poto je osoba prvo prola
kroz stepene Narandastog Reda. Prema Tony Gray-u, koji pie u svojoj fascinantnoj
knjizi, Narandasti Red, Crno Pravilo danas ima 11 stepena i velika tajanstvenost i dalje
skriva unutranja delovanja ove zanimljive institucije. Otprilike 50% do 60% od svih
lanova Narandastih postanu lanovi Pravila. Sam Narandasti red nastavlja da bude
izraeno protestantski i anti-katoliki, i na ovaj nain doprinosi nekim konfliktima izmeu
katolika i protestanata danas u Irskoj.
Drugo interesantno poglavlje u istoriji Templarskih stepena obuhvata stvaranje lanih
Iluminata. Iluminati je, kako se seamo, bilo latinsko ime koje je dato Bratstvu. Drugi
Iluminati su 1779. godine stvoreni u minhenskoj loi Strogog Nadgledanja. Ove druge,
lane Iluminate je vodio bivi jezuitski svetenik po imenu Adam Weishaupt i bili su
struktuirani kao polu-autonomna organizacija. Otvoreno politiki i antimonarhijalni,
Weishaupt-ovi Iluminatioformili su drugi kanal viih stepena koje masoni trebe da
pohaaju kada zavre Plave Stepene. Weishaupt-ovi Iluminati imali su svog skrivenog
majstora poznatog kao Drevni kotski Nadreeni.
lanovi Strogog Nadgledanja koji su inicirani u ove Iluminate verovatno su verovali da
su inicirani u vie eelone pravih Iluminata ili Bratstva. Kada bi bili inicirani pod strogim
zakletvama tajnosti, lanovima bi otkrivali veliki deo politike i antimonarhijske
filozofije. Meutim, Weishaupt-ovi Iluminati su ubrzo napadnuti.
Njihov tab u Nemakoj Bavariji je doiveo raciju 1786. godine. Mnogi radikalni politiki
ciljevi Iluminata su bili otkriveni u dokumentima zaplenjenim tokom racije. Vojvoda od
Brunswick-a, delajui kao Veliki Majstor Nemakog Masonstva izdao je manifest osam
godina kasnije kao kontrameru Weishaupt-ovim lanim Iluminatima poto javni skandal
vie nije smeo da se nastavi. Mnogi Rosikrucijanci su se pridruili zaustavljanju
Weishaupt-ovih Bavarskih Iluminata. Uprkos represiji ovi Iluminati su opstali i
postoje i danas.
Mnogi ljudi grekom veruju da su Weishaupt-ovi Iluminati bili pravi Iluminati i da su
preuzeli svo Masonstvo. Ova greka je izazvana Weishaupt-ovom eljom da njegovi
stepeni postanu jedini vii stepeni masonstva. Jo se mogu nai knjige koje teoriu da
su Weishaupt-ovi Iluminati bili i ostali izvor skoro svih drutvenih zla oveanstva.
Paljivo prouavanje dokaza ukazuje da su Weishaupt-ovi Iluminati zapravo bili
diverzija. Iako su Weishapt-ovi Iluminati doprineli revolucionarnom agitovanju u
Evropi, njihov uticaj na istoriju nije bio veliki kao to neki ljudi veruju, uprkos ogromnom

publicitetu koji su imali. Drutvena zla kojim su ponekad okrivljavani Weishaupt-ovi

Iluminati postojala su mnogo pre roenja Adam Weishaupt-a.
Ono to je preuzelo skoro celo masonstvo u 18. veku bili su Templarski stepeni, koji nisu
bili isto to i Weishaupt-ovi Iluminati. Pravi znaaj bavarskih iluminata je da su oni bili
antimonarhijska frakcija kojoj je dozvoljeno da radi izvan loe Strogog Nadgledanja; u
meuvremenu, Strogo Nadgledanje je uopteno smatrano pro-monarhijski i podravalo
je pro-monarhijske sluajeve, kao u zbacivanju vedskog Ricksdag-a, pomenutog ranije.
Ovo je stvorilo Strogo Nadgledanje izvorom tajnog agitovanja na obe strane sukoba
monarhije protiv antimonarhije godinama koje slede jo jedan primer makijavelizma
Bratstva.
Svetska transformacija ljudskog drutva najavljena u rosikrucijanskoj Fama Fraternitis
i poela je kada su Masoni i drugi lanovi mistike mree poveli brojne revolucije irom
sveta. Ustanci nisu bili ogranieni samo na Evropu; prelili su se preko Atlantskog okeana
i uhvatili korene u evropskim kolonijama severne Amerike. Tamo su izrodili jedinu
najuticajniju naciju na zemlji danas: Sjedinjene Amerike Drave.
Ameriki feniks
Kada su evropski kolonisti odplovili za severnu Ameriku, organizacije Bratstva su
odplovile sa njima. Grupa rosikrucijanskih lidera iz Evrope je 1694. godine osnovala
koloniju u dananjoj dravi Pensilvaniji. Neke od njihovih atraktivnih zgrada u Ephrata-i
jo uvek stoje kao jedinstvene turistike atrakcije.
Masonstvo je pratilo proces. Vojvoda od Norfolka je 5. juna 1730. godine, dao Daniel
Coxe-u iz Nju Dersija jednu od najranijih poznatih masonskih deputacija koja je stigla u
amerike kolonije. Deputacija je imenovala g-dina Coxe-a privremenim Velikim
Majstorom Njujorka, Nju Dersija i Pensilvanije. Takoe mu je dozvolila da uspostavlja
loe. Jednu od najranijih zvaninih kolonijalnih loa osnovao je Henry Price u Bostonu
31. avgusta 1733. godine uz povelju od Matine Velike Loe Engleske. Istoriar
masonstva Albert Mackey veruje da su loe verovatno postojale i ranije ali da su njihovi
podaci izgubljeni.

Masonstvo se irilo brzo amerikim kolonijama kao to se irilo brzo i u Evropi. Rane
loe u britanskim kolonijama su skoro sve dobile povelju od Engleske Matine Velike
Loe a lanovi ranih loa su bili odani britanski podanici. Englezi nisu bili jedini koji su
kolonizovali Ameriku. Engleska je imala velikog rivala u Novom svetu: Francusku.
Takmienje izmeu dve nacije izazvalo je este razmirice oko kolonijalnih granica. Ovo je
dovelo do nekoliko nasilnih sukoba na amerikom tlu, kao to je Rat kraljice Anne tokom
prve decenije 18. veka, i Rat kralja George-a 1744. godine. ak i u vreme mira odnosi
izmeu dve velesile bili su sve samo ne glatki.
Jedan od odanih britanskih vojnih oficira u kolonijama bio je ovek po imenu Dord
Vaington. Sa 20 godina je primljen u redove masona, 4. novembra 1752. U svojim
srednjim dvadesetim Vaington je postao oficir kolonijalne vojske, koja je bila pod vlau
Britanije. Sa svojih 186 cm i skoro 90 kilograma, Vaington je bio fiziki impresivna
osoba.
Jedna od Vaingtonovih vojnih obaveza bila je da pazi na francuske trupe u napetim
pograninim oblastima. Primirje sklopljeno u Aix-la-Chappele 1784. godine okonalo je
Rat kralja Dorda i njime Francuska dobija neke teritorije. I Engleska i Francuska su
imale dobrobiti od ovog prestanka sukoba jer su ih ratovi obe gurali u dugove. ak ni
inflaciona papirata moneta koju su obe zemlje koristile da plate svoje ratove nisu spreile
ozbiljne finansijske potekoe koje ratovi uvek nose sa sobom.

Naalost mir je potrajao manje od decenije. Prekinuo ga je, tvrde neki istoriari, Dord
Vaington tokom jednog izviakog pohoda u Ohajo dolinu. Vaington i njegovi ljudi
videli su grupu francuskih vojnika koja njih nije. Na Vaingtonovu zapovest trupe su
otvorile vatru bez upozorenja. Ispalo je da su Vaingtonovi ljudi iz zasede napali
francuske ambasadore koji putuju sa uobiajenom vojnom pratnjom. Francuzi su kasnije
tvrdili da su dolazili da pregovaraju sa Britancima kako bi razreili neke razmirice koje
postoje u vezi sa oblasti Ohajo.
Aington je opravdao svoj napad izjavljujui da su se francuski vojnici unjali i da je
njihovo pozivanje na diplomatski imunitet bila samo maska. Kakva god da je istina,
Francuzi su smatrali da su rtve neisprovocirane vojne agresije. Francuski i Indijanski
Rat samo to nije poeo. Na Evropu se proirio kao Sedmogodinji rat.
Obnovljeni rat je bio katastrofalan. Po Frederiku Velikom, Sedmogodinji rat je odneo
oko 830,000 vojnika i jo stotine hiljada civilnih ivota. Velika ekonomska teta je naneta i
Engleskoj i Francuskoj. Kada je rat okonao, Engleska se suoila sa nacionalnim dugom
od 136 miliona funti, veinu toga dugujui bankarskoj eliti. Da bi isplatila dug, engleski
parlament je raspisao visoke takse u svojoj zemlji. Kada je porez postao previsok
obaveze su prenete na dobra u amerikim kolonijama. Obaveze su ubrzo postale bolna
taka meu amerikim kolonistima koji su poeli da se opiru.
Druga promena izazvana Ratom bila je Hanoversko naputanje polise o dranju male
stajae armije u Britaniji. Engleske oruane jedinice su se dosta ratrkale. Ovo je dovelo
do potrebe da se graani jo vie oporezuju. Dodatno, oko 6,000 britanskih trupa je
trebalo smetaj koji su esto oduzimali kolonistima sa pravom vlasnitva. Ovo je stvorilo
jo vie nezadovoljstva meu kolonistima.
Sledea posledica Rata (barem u umovima kolonista) bila je kapitulacija Engleza na
nekoliko zahteva ameriko indijanskih nacija. Ameriki indijanci su se borili na strani
Francuza zbog naseljavanja indijanskih teritorija britanskim kolonistima. Posle
Francusko-Indijanskog rata, Kruna je 1763. izdala Proklamaciju kojom predeo izmeu
Apalai planina i Misisipi reke proglaava indijanskim rezervatom. Britanskim
podanicima nije bilo dozvoljeno da se naseljuju tamo bez odobrenja od Krune. Ovo je
naglo zaustavilo zapadnu ekspanziju.
Prva nova britanska taksena mera stupila je na snagu 1764. Bila je poznata kao Zakon o
eeru. Operezovala je drvo, hranu, rum i malasu. Sledee godine nova taksa, Zakon o
Markici, je stavljena na snagu kako bi pomogla da se plate britanske trupe stacionirane u
kolonijama.
Veina kolonista se protivila taksama i nainu na koji su sakupljane. Po britanskim
zakonima o saradnji na primer, Krunini carinici su smeli da trae gde god poele dobra
koja su prokrijumarena. Carinici su imali skoro neogranienu vlast da pretrae i zaplene
bez obavetenja i naloga.
U oktobru 1765 predstavnici iz devet kolonija sreli su se na kongresu u Njujorku. Oni su
doneli Deklaraciju Prava izraavajui svoje protivljenje na oporezivanje bez kolonijalnih
predstavnika u britanskom parlamentu. Deklaracija se takoe protivila suenjima bez
porote od strane britanskih admiralskih sudova. Pet meseci kasnije, 17. marta 1766.
godine Zakon o Markici je poniten.
Uprkos iskrenim pokuajima britanskog parlamenta da udovolji mnogim zahtevima
kolonista, vaan pokret za nezavisnost se razvijao u amerikim kolonijama. Pod
vostvom Samuel Adams-a, tajna organizacija koja je sebe nazivala Sinovi Slobode
poela da izvrava inove nasilja i terorizma. Spalili su dokumentaciju Vrhovnog
Admiralskog suda i poharali domove raznih britanskih zvaninika. Pretili su nasiljem
protiv agenata carine i drugih britanskih vlasti. Sinovi Slobode su organizovali

ekonomske bojkote pozivajui koloniste da otkau porudbine britanskih proizvoda. Ova

dela su pogodila Englesku jer su kolonije bile veoma bitne Britaniji za trgovinu. Stoga se
Engleska jo jednom, 1770. godine, naklonila kolonistima ukidajui sve takse osim na
aj. Meutim, tada je ve bilo kasno zaustaviti revoluciju.
Rezultat je bio krvoprolie. Bostonski masakr se odigrao 5. marta 1770. godine u kojem
su britanske trupe pucale na bostonsku masu i ubile petoro ljudi. Tenzija je nastavila da
raste i jo tajnih revolucionarnih grupa je formirano. Britanija i dalje nee da skine porez
sa aja. Tri godine posle Bostonskog masakra, 14. oktobra 1773. godine, kolonisti
obueni u Indijance uunjali su se na britanski brod usidren u bostonskoj luci i bacili
velike koliine aja u vodu. Ovaj incident je bio poznata Bostonska ajanka.
Ovi inovi pobune izazvali su parlament da uvede trgovinske sankcije protiv kolonista.
Sankcije su samo raspalile pobunu. Godine 1774. godine, grupa kolonijalnih lidera
sastala se na Prvom Kontinentalnom Kongresu da protestvuje protiv britanskih akcija i
da pozove na civilnu neposlunost. U martu 1775. godine, Patrick Henry odrao je svoj
uveni Dajte mi slobodu ili mi dajte smrt govor na konvenciji u Virdiniji. Za manje od
mesec dana od tog govora, amerika revolucija je zapoela bitkom kod Concord-a, gde je
organizovana kolonijalna milicija zvana ljudi od minute (the minute men ljudi koji su
spremni za borbu istog trena kada zatreba) izgubila osam ljudi a usmrtila 273 britanca. U
junu te iste godine, Dord Vaington, za kojeg neki istoriari veruju da je pokrenuo
lavinu kada je naredio napad na francuze u Ohajo dolini, je bio imenovan glavnokomandujuim nove dobrovoljake Kontinentalne armije.
Istoriari su zabeleili da ekonomski motivi nisu bili jedino to je gonilo Amerike
revolucionare. Ovo je postalo oigledno kada je britanski parlament ukinuo sve poreze
koje je odredio. Kralj George III, iako je bio Hanoverac, bio je popularan kod kue i u
poetku je sebe smatrao prijateljem kolonista. Napadi na njega od strane revolucionarnih
govornika su ga zabrinjavali jer je smatrao da je njegova uloga u tim problemima mala.
Vie revolucionarne retorike trebalo bi uperiti na parlament. Bilo je jasno da postoji neto
dublje to pokree revolucionare: buntovnici su reili da uspostave potpuno novi
drutveni poredak. Njihov revolt je bio raspaljen filozofijama koje su ukljuivale mnogo
vie stvari nego njihove svae sa Krunom. Jedna od tih filozofija bila je Masonstvo.
Ko je Ko amerike revolucije je skoro Ko je Ko amerikog kolonijalnog masonstva.
Masoni koji su se borili na strani revolucionara ukljuuju George Washington, Benjamin
Franklin ( koji je bio mason najkasnije od 1731.), Alexander Hamilton, Richard
Montgomery, Henry Knox, James Madison i Patrick Henry. Revolucionari koji su bili
Veliki Majstori ukljuuju Paul Revere, John Hancock i James Clinton uz Vaingtona i
Frenklina. Prema LaVon P. Linn-u u njegovom lanku Masonstvo i nacionalna odbrana,
1754-1799, od oko 14,000 oficira u Kontinentalnoj armiji, jedna sedmina, ili 2,018 su bili
masoni. Oni su predstavljali ukupno 218 loa. Njih sto su bili generali. Linn primeuje: U
svim naim ratovima, polazei od Francusko-Indijanskog rata i Rata za Ameriku
nezavisnost, siluete amerikih vojnih masona su se nadvile visoko iznad bitaka.
Evropa je snabdela amerikance sa jo dva vana masona. Iz Nemake je doao baron
Von Steuben, koji je lino Vaingtonove neuredne trupe pretvorio u vojsku spremnu za
borbu. Von Steuben je bio nemaki Mason koji je sluio u Pruskoj armiji kao pomonik
Frederika Velikog. On je bio odputen 1763, tokom pruske demobilizacije nakon
Sedmogodinjeg rata. U vreme kada su Von Steuben-ove usluge bile potrebne u
Francuskoj od strane Bendamina Frenklina, Steuben je bio kapetan sa pola plate koji je
bio bez posla u vojsci ve 14. godina. Frenklin, kako bi dobio odobrenje od Kongresa,
lairao je Von Steuben-ov dosije tvrdei da je on podporunik. Varka je upalila u korist
Kontinentalne armije.
Drugi evropljanin bio je markiz de La Fayette. La Fayette je bio bogati francuski plemi, u
svojim ranim dvadesetim, koji je bio inspirisan vestima o amerikoj revoluciji dok je

sluio u francuskoj vojsci u Evropi, pa je odplovio u Ameriku da pomogne

revolucionarima. Tokom svoje slube u Kontinentalnoj armiji, 1778. godine, La Fayette je
primljen u masone. Kasnije, nakon rata, La Fayette je otkrio koliko je vano bilo
masonstvo za vostvo revolucionarne vojske. Tokom svoje poslednje posete Americi,
1824. godine, La Fayette je rekao:
U jednom trenutku (dok sam sluio pod generalom Vaingtonom) nisam mogao da se
oslobodim sumnje da general gaji nepoverenje prema meni; ovo nepoverenje je
potvreno injenicom da mi nikada nije dato mesto zapovednika. Ova misao bila je
opsesija i nekada me je inila vrlo nesretnim. Kada sam postao ameriki mason general
Vaington kao da je video svetlost. Od tog trenutka nisam imao razloga da sumnjam u
njegovo potpuno poverenje. A uskoro sam dobio vano komandno mesto.
Kada uzmemo u obzir uestalost masona u amerikoj revoluciji39 nee nas iznenaditi da
je revolucionarno agitovanje dolazilo direktno iz Masonskih loa. Prema Linn-ovom
lanku, uvena bostonska ajanka bila je delo masona koji dolaze direktno iz loe:
6. decembra 1733, grupa maskirana u amerike Indijance je izgleda napustila Lou Sv.
Andrew-a u Bostonu i otila u bostonsku luku gde su tovari aja bili baeni u more sa tri
broda iz istone Indije. Loa Sv. Andrew-a je zatvorena ranije te veeri. Sven G. Lunden u
svom lanku,
Unitenje Masonstva, izjavljuje da je loa Sv. Andrew-a bila vodee masonsko telo u
Bostonu. On dodaje: I u knjizi koja sadri zapise loe i koja postoji i danas, nalazi se
skoro prazna strana tamo gde bi rebali biti zapisi od tog nezaboravnog etvrtka. Umesto
toga strana sadri samo jedno slovo veliko T. Ima li to ikakve veze sa ajem (tea)?
Moemo se zapitati kako su amerike loe postale izvor revolta kada su skoro sve bile
ureene po engleskom sistemu koji je, kako se seamo, bio pro-Hanoverski i zabranjivao
je politike kontraverze unutar loa. Mora se imati na umu da su do 1760-tih antiHanoverski templarski stepeni bili vrsto uspostavljeni u Evropi i da su tajno preneeni u
mnoge loe amerikih kolonija. Na primer, kao to je pomenuto u predhodnom poglavlju,
Loa Sv. Andrew-a iz Bostona je prihvatila templarske stepene ve 28. avgusta 1769,
poto je aplicirala za nalog 1762 godine od kotske Velike Loe u Edinburgu. Ta
aplikacija je uinjena skoro deceniju pre nego to je poela amerika revolucija. Neki
Templari nisu bili samo anti-Hanoverci, ve su traili aboliciju cele monarhije.
Filozofska vanost Masonstva amerikim revolucionarima moe biti viena takoe u
simbolima koje su revolucionarni lideri izabrali da predstavljaju novu ameriku aciju. Oni
su bili simboli Bratstva i Masona.
Meu najbitnijim simbolima nacije je nacionalni grb. Rani predlog za ameriki nacionalni
grb dao je William Barton 1782. godine. U gornjem desnom uglu Bartonovog crtaa je

39

Dva vana revolucionarna lidera za koje se smatra da nisu bili masoni su Samuel Adams i Thomas
Jefferson. Prema John C. Miller-u, koji pie u svojoj knjizi, Sam Adams, Pionir u propagandi:
Iznenaujue je otkriti da Sam Adams, koji je bio u skoro svakom liberalnom politikom klubu u
Bostonu, nije bio mason. Mnogi od njegovih prijatelja su bili visoko kotirani masoni a bostonska loa je
dosta pomagala revoluciju ali Sam Adams se nikada nije ulanio u masonsko drutvo. Ime Tomasa
Defersona je zabeleeno u zasedanju Velike Loe Virdinije 1883. godine kao posetioca Charlottesville
Loe Br. 60, 20. septembra 1817. Gazeta Pitsburke biblioteke, tom 1, od 4. avgusta 1828. godine
spominje Defersona kao uglednog masona. Za ivota je ak bio optuivan da je agent Weishaupt-ovih
bavarskih Iluminata. Skorije, neki rosikrucijanci su naveli Defersona kao lana svog bratstva.Uprkos
svemu ovome, pravi zapisi o Defersonovom lanstvu u bilo kojoj od ovih organizacija su izgleda nestali
ili su nepostojei. Iz ovih razloga, neki istoriari masonstva veruju da je Deferson bio neaktivni mason
ili uopte nije ni bio lan.

piramida kojoj nedostaje vrh. Umesto vrha je trogao sa Sve-videim Boijim Okom.
Sve-videe oko je, kako se seamo, dugo bio jedan od najbitnijih simbola masonstva.
ak je bio priiven na kecelje Dorda Vaingtona, Bendamina Frenklina i drugih
masona revolucionara. Iznad piramide i oka na Bartonovom crteu su latinske rei Annuit
Ceoptis koje znae On (Bog) je na poetak uinio uspenim. Na dnu je natpis Novus
Ordo-Seclorum: Poetak novog poretka vremena. Ovaj donji natpis nam govori da su
lideri revolucije ustvari stremili ka irem univerzalnom cilju koji je obuhvatao mnogo vie
od njihovih trenutnih briga kao kolonista. Oni su zamiljali promenu u celom svetskom
drutvenom poretku, to prati cilj najavljen u Fama Fraternitis-u.
Bartonova piramida i pratei latinski zapisi su usvojeni u celini. Dizajn je i danas deo
Amerikog Velikog Grba koji se moe videti na poleini novanice od jednog dolara.
Glavni deo Bartonovog crtea nije prihvaen osim jednog malog dela. U centru
Bartonovog predloga je tit sa dve ljudske figure koje stoje na obe strane. Iznad tita je
feniks rairenih krila; u sredini je mali feniks koji gori. Kao to je pomenuto ranije, feniks
je simbol Bratstva koriten jo od dana drevnog Egipta. Feniksa su usvojili Oci Osnivai
za prvi zvanini grb Sjedinjenih Drava po dizajnu predstavljenom od strane Charles
Thompson-a, sekretara Kontinentalnog Kongresa. Prvi primer grba Sjedinjenih Drava
prikazuje dugovratu pticu: feniksa. Feniks u ustima dri barjak sa reima E. Pluribus
Unum (Od mnogih, jedan). Iznad glave ptice je trinaest zvezda koje se probijaju kroz
oblak. Jednom nogom feniks dri tobolac strela a drugom granu masline. Neki ljudi su
zamenili pticu sa divljom urkom zbog dugog vrata; meutim, feniks isto ima dug vrat a i
sva druga obeleja ptice jasno ukazuju da je to feniks. Grb je povuen 1841. godine i
feniks je zamenjen beloglavim orlom nacionalnom pticom Amerike.
Masoni smatraju da njihove bratske veze prevazilaze politike i nacionalne podele. Kada
je rat za Ameriku Nezavisnost bio gotov, amerike loe su se odvojile od Matine Velike
Loe Londona i stvorile svoju autonomnu Ameriku Veliku Lou. kotski stepeni su
uskoro postali dominantni u amerikom masonstvu. Dva glavna oblika masonstva koja
se danas praktikuju u Americi su York Rite (verzija originalnog engleskog Jork Rituala) i
Scottish Rite (kotski Ritual). Moderni Jork Ritual ima ukupno deset stepeni: majvii je
Vitez Templar. kotski Ritual ima ukupno 33 stepena, od kojih su mnogi Viteki
stepeni.
Uticaj masonstva u Amerikoj politici je ostao snaan dugo nakon zavretka Revolucije.
Oko jedna treina svih predsednika Sjedinjenih Drava bili su masoni, veina njih u
kotskom Ritualu.40
Uticaj masonstva u amerikoj politici je prevazilazio predsednitvo. Senat i Donji dom su
imali veliki broj masona velikim delom nacionalne istorije. Na primer, 1924. godine,
masonska publikacija je nabrojala 60 senatora koji su masoni. Oni su inili vie od 60%
Senata. Vie od 290 lanova Donjeg doma su imenovani lanovima loe. Ovo prisustvo
masona je oslabilo donekle u skorijim godinama. U reklamnom dodatku nazvanom,
Masonstvo, stil ivota, Velika Loa Kalifornije je otkrila da je u 97. Kongresu (19811983), bilo samo 28 lanova loe u Senatu i 78 u Donjem domu. Dok to predstavlja
40

Pored Dorda Vaingtona i Dejmsa Medisona, masoni predsednici su bili: James Monroe (iniciran 9.
novembra 1775), Andrew Jackson (iniciran 1800), James Polk (iniciran 5. juna 1820), James Buchanan
(iniciran 11. decembra 1816), Andrew Johnson (iniciran 1851), James Garfield (iniciran 22. novembra
1861 ili 1862), William McKinley (iniciran 1. maja 1865), Theodore Roosevelt (iniciran 2. januara 1901),
William Howard Taft (iniciran 18. februara 1908), Warren Harding (iniciran 28. juna 1901), Franklin D.
Roosevelt (iniciran 10. oktobra 1911), Harry S. Truman (iniciran 9. februara 1909) i Gerald Ford (iniciran
1949). Lista uglednih amerikih masona takoe ukljuuje ljude kao to su J. Edgar Hoover, osniva FBI,
koji je dostigao 33. stepen kotskog Rituala i predsedniki kandidat Jesse Jackson (iniciran 1988).
Poznati ameriki umetnici, kao to su Mark Twain, Will Rogers i W. C. Fields su takoe bili lanovi.

pozamaan pad od 1920-ih, Masonstvo i dalje ima dobar broj predstavnika u Senatu sa
vie od etvrtine tog zakonodavnog tela ispunjenog lanovima Zanata.
Amerika Revolucija je bila vie od lokalnog ustanka. Umeala je mnoge nacije.
Francuska je bila tajni uesnik u Amerikom cilju mnogo ranije nego to je rat zaista
izbio. Francuski ministar spoljnih poslova, vojvoda od Choiseul-a, je ve 1767. godine
poslao tajne agente u amerike kolonije da ispitaju miljenje javnosti i da vide koliko je
naraslo seme revolta. Francuska je zakoe odposlala agente provokatore da tajno
zakuvaju anti-britansko raspoloenje. Benjamin Franklin, koji jo nije bio predan ratu sa
Engleskom je, 1767. godine, optuio Francusku da raspiruje vatru izmeu Britanije i
njenih amerikih podanika. Kada je Choiseul povuen 1770. godine, njegov naslednik,
grof de Vergennes je nastavio Choiseul-ovu politiku i bio je instrument u uvoenju
Francuske u otvorenu vojnu podrku za ameriki cilj nakon to je Rat za Nezavisnost
poeo.41
Frederik Veliki od Prusijeje drugi koji je otvoreno podravao amerike buntovnike. On je
bio meu prvim evropskim vladarima koji je priznao Sjedinjene Drave kao nezavisnu
naciju. Frederik je iao tako daleko da je zatvarao luke Hessijanskim plaenicima koji su
plovili da se bore protiv revolucionara. Koliko je Frederik bio umean u ameriki cilj
nikada nee biti poznato. Nema sumnje da su kolonisti oseali da mu duguju i da su ga
gledali kao jednog od njihovih moralnih i filozofskih lidera. Decenijama nakon Revolucije,
jedan broj masonskih loa u Americi je prihvatio nekoliko kotskih stepena koje je
navodno kreirao Frederik. Prva amerika loa kotskog Rituala, koja je uspostavljena u
arlstonu, Juna Karolina, izdala je obavetenje 10. oktobra 1802. godine izjavljujui da
je autorizacija njenih najviih stepena dola od Frederika, kojeg su jo uvek smatrali
poglavarom svog masonstva:
Na prvi maj, 5786. (1786.), Velika Kostitucija Trideset-treeg Stepena, pozvala je Vrhovni
Savet Suverenog Velikog Inspektora Generalnog, bio je ratifikovan od strane njegovog
Velianstva kralja Prusije, koji je kao Veliki Komandir Reda Princa Kraljevske Tajne42,
posedovao Suverenu Masonsku mo nad svim Zanatom.
Neki akademici opovrgavaju Frederikovu aktivnost u masonima u kasnim 1700-tim. Oni
misle da je njegovo ime jednostavno iskoriteno da Ritualu da autoritet. Ovaj argument
moe biti istinit ili barem delimino.Vanost pamfleta iz arlstona lei u odanosti koju je
rani ameriki kotski Ritual izjavio nemakim Masonskim izvorima tako brzo nakon
osnivanja nove amerike republike.
Dok su neki nemaki masoni iz Prusije pomagali ameriki cilj, drugi nemaki masoni su
pomagali Britaniju i to po ogromnoj ceni. Skoro 30,000 nemakih vojnika bilo je
iznajmljeno Velikoj Britaniji od est nemakih drava: Hesse-Kassel, Hesse-Hanau,
Brunswick, Waldeck, Anspach-Bayreuth i Anhalt-Zerbst. Vie od pola ovih trupa dala je
Hesse-Kassel; ipak, svi nemaki vojnici su bili poznati kao Hessijanci. Trupe HesseKassel su smatrane najboljim od plaenika; njihove precizne paljbe su se plaili
kolonisti. U mnogim bitkama, bilo je vie nemakih vojnika koji se bore za britance nego
to je bilo britanskih vojnika. Bitka kod Trentona, na primer, je bila bitka u kojoj su se
41

Interesantno je da je Vergennes takoe bio mason. On je podravao neke od francuskih masona, kao to
je Voltaire, koji su stvarali veoma entuzijastiku intelektualnu klimu koja je vodila ka Francuskoj
Revoluciji. Francuska revolucija je zbacila Vergennes-ovog kralja, Louis-a XVI, u deceniji od
Vergennes-ove smrti. Ironija je da se Vergennes, dok je bio iv, protivio reformama svega onoga to je
duboko uraslo u francusko drutvo. On je tako pomogao da se stvori popularno nezadovoljstvo koje je
uinilo tako puno da se francuska revolucija pretvori u uspeh.
42
Stepeni u kotskom Ritualu su grupisani zajedno u sekcije, i svakoj sekciji je dato ime. Red Princa
Kraljevske Tajne se danas naziva Savet Predivnih Prineva Kraljevske Tajne i sadri 31. i 32. stepen
kotskog Rituala. Jo jedna indikacija divljenja ranog kotskog Rituala za Pruske stvari se nalazi u
naslovu 21. stepena, koji se naziva Noachite ili Pruski Vitez.

amerikanci borili samo protiv nemaca. Ovo ne znai da su nemaki vojnici bili posebno
odani Britaniji ili ak svojim nemakim vladarima. Skoro jedna estina nemakih
plaenika (oko 5,000) je dezertirala i ostala u Americi.
Upotreba nemakih plaenika stvorila je pometnju i u Engleskoj i u Americi. Mnogi
britanski lideri, ukljuujui i one koji podravaju monarha, protivili su se zapoljavanju
stranih vojnika da pokore britanske podanike. Za Nemce je dogovor bio unosan kao i
uvek. Vojvoda od Brunswick-a, na primer, je primio 11,517 funti 17 ilinga i 1,5 penija za
prvu godinu rente, i tu cifru puta dva tokom svake od sledee dve godine. Dodatno,
vojvoda je primao glavarinu viu od 7 funti za svakog oveka, to je totalno 42,000
funti za Brunswick-ovih 6,000 vojnika. Za svakog ubijenog vojnika Brunswick-u je plaan
dodatan porez, a tri ranjena su se raunala kao jedan mrtav. Princ Hesse-Kassel-a,
Frederik II, zaradio je oko 21,000,000 talira za svoje Hessijanske trupe, to je dostiglo
neto zaradu od otprilike pet miliona britanskih funti. To je bila neuvena suma i iznosila
je skoro vie od pola Hesse-Kassel bogatstva koje je nasledio William IX kada mu je
umro otac 1785. Hesse-Kassel riznica postala je jedna od najveih (neki kau najvea) u
Evropi zbog Amerike Revolucije.
Amerika Revolucija je pratila obrazac ranijih revolucija slabei poglavara drave i
stvarajui snanije zakonodavno telo. Naalost, ameriki revolucionari su takoe dali
svojoj novoj naciji isti inflacioni papirnati novac i sistem centralne banke koji su stvorili
revolucionari u Evropi. I pre nego to je Amerika revolucija dobijena, Kontinentalni
Kongres je uao u biznis inflacijskog papirnog novca tampajui novac poznat kao
Kontinentalne menice. Ove menice su proglaene legalnim od Kongresa iako nije bilo
niega da ih podri. Kontinentalni Kongres je koristio menice da kupi dobra koja je
trebao za revolucioni rat.

Kolonisti koji su saraivali prihvatili su novac zbog obeanja da e menice dobiti zalee
kada se rat dobije. Kako su Kontinentalne menice nastavile da silaze sa prese Bena
Frenklina, inflacija ih je zahvatila. Ovo je dovelo do tampanja jo menica, to je
pokrenulo hiperinflaciju. Kada je rat dobijen i kada je nova vrsta moneta (moneta
podrana metalom) bila uspostavljena, Kontinentalne menice su bile zamenljive jedino za
novu monetu i to po kursu od jednog centa za dolar. Bila je to jo jedna jasna i bolna
lekcija o tome kako papirnati novac, inflacija i devalvacija mogu biti korisno orue naciji
da bi ratovala.
Ironino je da su neki ameriki Oci Osnivai iskoristili iskustvo sa Kontinentalnim
menicama kako bi ubrzali stvaranje centralne banke ureene po ugledu na Banku
Engleske kako bi bolje kontrolisali monetu nove amerike nacije. Predloena centralna
banka bila je vrelo pitanje koje je budilo snana oseanja za i protiv tog plana. Frakcija
koja je zastupala banku je pobedila. Nakon nekoliko godina kontraverzi, amerika prva
centralna banka, Banka Sjedinjenih Drava, je dobila statut 1791. Statut je istekao 20
godina kasnije, bio je obnovljen pet godina kasnije, predsednik Andrew Jackson je 1836
stavio veto, povratila je svoj statut 27 godina kasnije (1863) i napokon postala Banka
Federalnih Rezervi, to je amerika centralna banka danas. Iako je uvek postojala
odreena opozicija prema centralnoj banci u Sjedinjenim Dravama, zemlja je imala
jednu, pod jednim ili drugim imenom veim delom svoje istorije.
Otac Osniva zasluan za stvaranje amerike prve centralne banke bio je Alexander
Hamilton. Hamilton se pridruio revolucionarnom pokretu ranih 1770-tih i do 1777.
godine napredovao meu Vaingtonovim osobljem. Hamilton je bio dobar vojni
komandant i postao je blizak prijatelj Dorda Vaingtona i markiza La Fayette-a. Kada se
rat zavrio, Hamilton je studirao prava, bio primljen u komoru i februara 1784. godine
osnovao i postao direktor Banke Njujorka. Hamiltonov cilj je bio da stvori ameriki
bankarski sistem po ugledu na Banku Engleske. Hamilton je takoe eleo da nova vlada

Sjedinjenih Drava preuzme sve dravne dugove i pretvori ih u jedan veliki nacionalni
dug.Nacionalna vlada bi nastavila da poveava dug pozajmljujui od Hamiltonove
centralne banke, koja bi bila privatna i kojom bi upravljala mala grupa finansijera.
Kako bi amerika vlada odplatila sav ovaj dug?
U inu vrhovne ironije, Hamilton je hteo da oporezuje proizvode kao to je Britanija
uradila pre Revolucije! Nakon to je Hamilton postao sekreta trezora on je progurao
zakon o oporezivanju destilovanog alkohola. Ovaj porez je rezultirao uvenom Viski
pobunom 1794. godine u kojoj je grupa ljudi odbila da plati porez i poela da govori
otvoreno o pobuni protiv nove amerike vlade. Na Hamiltonovo insistiranje predsednik
Vaington je izveo miliciju i slomio pobunu! Hamilton i njegovi saradnici su uspeli da
uspostave u Sjedinjenim Dravama situaciju identinu Engleskoj pre Amerike
Revolucije.
Nacija do gue u dugovima koja mora da oporezuje svoje graane kako bi odplatila dug.
ovek se moe opravdano zapitati: zato su se gospoda Hamilton i Vaington trudili da
uestvuju u Amerikoj revoluciji? Oni su jednostavno iskoristili svoj uticaj da stvore iste
institucije u Americi koje su kolonisti smatrali odurnim pod britanskom vladavinom. Ovo
pitanje je posebno relevantno danas jer se Sjedinjene Drave susreu sa ogromnim
nacionalnim dugom viim od dva triliona dolara i visokim porezom nametnutim
graanima. Iako su Hamiltonovi planovi bili uspeni oni nisu proli bez znaajne
opozicije. James Madison i Thomas Jefferson su vodili bitku protiv uspostavljanja
privatne centralne banke. Oni su eleli da vlada bude izdavalac nacionalne monete a ne
centralna banka.

U pismu od 13. decembra 1803. godine Deferson je objavio svoje miljenje o Banci
Sjedinjenih Drava:
Ova institucija je jedna od najsmrtonosnijih pretnji koja postoji, protiv principa i oblika
naeg ustava. On je dodao:
... institucija kao ova, koja prodire svojim filijalama u svaki deo Unije, moe u kritinom
trenutku da poremeti vladu. Ni jednu vladu koja je pod vazalstvom neke samoustavne
vlasti, ili bilo kojim autoritetom osim onog nacije, ili svojih redovnih funkcionera ne
smatram sigurnom.
Iako se jedna od Defersonovih zamerki centralnoj banci zasnivala na njegovim brigama
da bi takva banka mogla da vri obstrukcije u vreme rata, on je takoe bio dalekovid u
vezi nekih efekata koje takva institucija moe da ima. Ne samo da su centralne banke
Sjedinjenih Drava stvorile velike finansijske panike 1893. i 1907. godine, ve je
finansijsko bratstvo koje upravlja centralnom bankom Sjedinjenih Drava vrilo i
nastavlja i danas da vri jak uticaj na poslove Sjedinjenih Drava, naroito na spoljne
poslove, ba kao to je Deferson upozorio. Defersonov moni uticaj je, sluajno, bio taj
koji je izazvao petogodinje odlaganje obnove povelje banke u 1811. godini.
Upravo smo zavrili pregled Amerike Revolucije u manje ruiastom svetlu. Bio je,
meutim, moan humanitarni uticaj na delu unutar kruga Oca Osnivaa koji mora biti
objavljen. Direktan rezultat tog uticaja je da je Amerika danas jedna od najslobodnijih
zemalja iako su amerikanci i dalje daleko od toga da budu potpuno slobodan narod.
Ameriki osnivai su uspostavili vane slobode, naroito one govora, okupljanja i
verske. Odlian Ustav je kreiran za Sjedinjene Drave koji se dokazao delotvornim u tako
velikom i raznolikom drutvu. Genocid koji je izgleda pratio ranije politike aktivnosti
Bratstva je odsutan u Amerikoj Revoluciji. Ameriki masoni su danas ponosni na ulogu
koju su njihova Braa imala u stvaranju amerike nacije i to opravdano.

Iskra humanitarizma koja se periodino pojavi u mrei Bratstva je to opet uinila tokom
osnivanja Amerike republike.
Ako bi smo nabrajali nekoliko najvanijih humanitaraca meu Ocima Osnivaima, mogli
bi smo navesti dobro poznate linosti kao to su Tomas Deferson, Dejms Medison,
Patrik Henri i Riard Henri Li. Meutim, jedan od najvanijih Oca Osnivaa se retko
pominje. U njegovu ast nikada nije podignut veliki spomenik u Vaingtonu. Njegov
portret ne krasi neku novanicu i ak nije imao potansku marku sa svojim likom sve do
1981. Taj ovek je bio George Mason.
Dorda Mejsona je Tomas Deferson opisao kao jednog od naih zaista velikih ljudi i
prvog u redu veliina. Mejson je najzapostavljeniji od Oca Osnivaa jer je ignorisao
politiku slavu, velike kancelarije i nikad nije bio poznat po svom govornitvu; ipak stoji
kao jedan od najdalekovidnijih ljudi koji je stvorio ameriku naciju.Nakon Revolucije,
Dord Mejson se protivio Hamiltonovim planovima i izjavio je da je Hamilton naneo
vie tete nego Velika Britanija i sve njene flote i armije. Mejson je najae gurao za
usvajanje federalnog Zakona o Pravima. Deset Amandmana ustava Sjedinjenih Drava
koji zasnivaju Zakon o Pravima su zasnovani na Mejsonovoj ranijoj Virdinijskoj
Deklaraciji o Pravima koju je napisao 1776.
Zakon o Pravima zamalo da nije uao u Ameriki ustav, i ne bi ni uao da se Mejson nije
upustio u ogorenu borbu za njegovo ukljuivanje. Uprkos njegovom slabom zdravlju,
Mejson je izdavao uticajne pamflete kritikujui predloeni Ustav jer su mu manjkala
odreena individualna prava. Veina potpisnika Ustava, ukljuujui Aleksandra
Hamiltona, proglasili su Zakon o Pravima nepotrebnim. Mejson je insistirao i bio podran
od strane Riarda Henrija Lija i Tomasa Defersona. Uz podrku Dejmsa Medisona,
Zakon o Pravima je konano proguran na retifikaciju u poslednjem asu. Kada uzmemo u
obzir kako je federalna vlada napredovala od tada i kako je krucijalan Zakon o Pravima
postao, moemo ceniti kakav je ovek od vizije Mejson zaista bio.
Njegova dalekovidnost i humanost su takoe manifestovane u njegovim pokuajima da u
potpunosti ukine robstvo. U vreme kada su njegovi prijatelji Vaington i Deferson bili
posednici robova, Mejson je kritikovao trgovinu robljem kao sramotu za oveanstvo i
radio na tome da se ukine u svim dravama. Mejson nije uspeo u tome za svoga ivota ali
se njegov san ispunio vek kasnije kada je robstvo ukinuto u Sjedinjenim Dravama
trinaestim amandmanom Ustava. Iako veina amerikih kolaraca ne uje mnogo o
Dordu Mejsonu na asovima istorije ili ima njegov portret u svojim uionicama, on je
bio jedan od velikih heroja ljudske slobode.
Obnovljena iskra humanitarizma koja se izdigla tokom Amerike Revolucije je ubrzo bila
prekrivena senkom. Uspostavljanje sistema inflacionog papirnatog novca u Sjedinjenim
Dravama bio je trag da je neto loe u Mrei Bratstva. Kako su sline revolucije koje su
vodili masoni izbijale irom sveta, stari horori su se opet pojavili. Jedan od tih horora je
bio proraunati genocid.
La Fayette i nekolicina drugih masona su takoe zasluni za uspeh pokreta protiv
robstva. Oni su pripadali masonskoj organizaciji poznatoj kao Societe des Amis des
Noirs (Drutvo Prijatelja Crnaca) koje je radilo na univerzalnoj emancipaciji Crnaca.
Naalost, Arijanizam je ostao vrlo iv u drugim odsecima Bratstva.
Svet u plamenu
Jedan bitan nus-proizvod Amerike revolucije bilo je filozofsko preoblikovanje ljudskog
pogleda na revoluciju. Kada je Bendamin Frenklin bio u Francuskoj kako bi dobio
francusku vojnu podrku za ameriki cilj, on se upustio u intenzivnu kampanju javnih
odnosa. On je energino irio ideju o moralnoj revoluciji koncept koji se ve
favorizovao u masonskim loama. Javnost je u to vreme teila da na nasilnu revoluciju

gleda kao na zloin protiv drutva. Frenklin je bio uspean u promeni ove percepcije
ohrabrujui ljude da prihvate nasilne revolucije kao korake u napretku oveanstva. Na
revolucionare se ne treba mrtiti kao na kriminalce, govorio je on, jer oni su idealisti koji
se bore za slobodu i pravdu. Smiljen je novi moto: Revolucija protiv tiranije je
najsvetija obaveza. Ove hrabre ideje su naelektrisale Pariz i pomogle da se dobije
Francuska podrka za Ameriku stvar ali po uasnoj dugotrjanoj ceni za ljudsko drutvo.
Ideje koje je Frenklin izrazio su pomogle stimulisanje beskrajnih krvavih revolucija od
tada.
Amerika revolucija je bila praena mnogim drugim revolucijama i/ili uspostavljanjem
vlada republikog stila kroz zapadni svet i junu Ameriku. Uspeh Amerike revolucije je
olakao skupljanje ljudi za borbu. Tokom ove ere mi smo svedoci Francuske revolucije,
stvaranja Batavianske Republike u Holandiji (1795-1806), Helvetske Republike u
vajcarskoj (1798-1805), Cisalpine-ske Republike u severnoj Italiji (1797-1805), Ligurianske Republike u enovi (1797-1805) i Parthenopean-ske Republike u junoj Italiji. Izmeu
1810. i 1824. godine, panske kolonije u junoj Americi su se naoruale i osvojile svoju
politiku nezavisnost. U Rusiji je 1825. godine izbio Decembrist revolt. Druga revolucija
je izbila u Francuskoj 1830. U toj istoj godini revolt u Holandiji doneo je suverenitet
Belgije. Poljska revolucija 1830. i 1831. godine je bila uspeno uguena od strane Rusije.
Godine 1848. ogroman talas revolucionarnih aktivnosti je prekrio Evropu podpomognut
meunarodnim kolapsom kredita izazvan dobrim delom novim sistemom inflacijskog
papirnatog novca, loim etvama i epidemijama kolere.
U skoro svim ovim revolucijama mi nastavljamo da viamo da vane revolucionarne
liderske pozicije dre Masoni. Tokom prve Francuske revolucije, kljuni lider pobunjenika
bio je vojvoda od Orleansa, koji je bio Veliki Majstor Francuskog Masonstva pre no to je
podneo ostavku na vrhuncu Revolucije. Markiz de La Fayette, ovek kojeg je u masonsko
bratstvo inicirao Dord Vaington, takoe je imao vanu ulogu u Francuskoj
revolucionarnoj stvari. Jakobinski Klub, koji je bio radikalni nukleus Francuskog
revolucionarnog pokreta, osnovan je od strane uglednih Masona. Prema lanku Sven
Lunden-a, Unitenje Masonstva:
Herbert, Andre Chenier, Camille Desmoulins i mnogi drugi Girondin-i (umereni
Francuski republikanci koji podravaju republikansku vladu iznad monarhije) Francuske
revolucije bili su Masoni.
Masoni su bili primarni lideri Decembrist revolta u Rusiji 1825. godine. Jedan deo
planiranja tog revolta odigrao se u njihovim loama.
U junoj Americi, prema Richard Dehaan-u, koji pie u Kolierovoj enciklopediji:
Red (masoni) je igrao vanu ulogu u irenju liberalizma i organizovanju politike
revolucije u latinskoj Americi. Kao i Francusko masonstvo, pokret latinske Amerike bio je
takoe uglavnom antisveteniki. U Meksiku i Kolumbiji masoni su pomogli da se osvoji
nezavisnost od panije, dok su u Brazilu radili protiv Portugalske dominacije.
G-din Lunden se slae:
U latinskoj Americi takoe, proces oslobaanja od panskog jarma bio je delo masona.
Simon Bolivar bio je jedan od najaktivnijih masonskih sinova, a to su bili i San Martin,
Mitre, Alvear, Sarmiento, Benito Juarez sve poznata imena latino-amerikancima.
to se tie drugih revolucija, Lunden dodaje:
Mnogi od lidera u velikoj godini 1848-oj, koji su videli tako puno ustanaka protiv
feudalne vlasti u Evropi, bili su lanovi Reda; meu njima bio je veliki maarski heroj
demokratije, Louis Kossuth, koji je privremeno izbeglitvo naao u Americi.

1800-te su bile svedok ratovima italijanskog ujedinjenja koje je vodio uzepe Garibaldi
(1807-1882), koji je bio mason 33. stepena i Veliki Majstor Italije. Pobednik Garibaldi je
postavio Victor Emmanuel-a, drugog masona, na presto.
Italijanski ratovi za ujedinjenje ostavili su dve vane stvari: ujedinjenu Italiju i modernu
Mafiju. Mafija je bila slabo povezano tajno drutvo osnovano na Siciliji sredinom 1700-tih.
U poetku, Mafija je bila pokret otpora osnovan da bi se protivio stranim vladarima koji
su kontrolisali Siciliju u to vreme. Rani Mafijozi bili su popularni heroji koji su se
specijalizovali za kriminalna dela protiv omraenih stranaca. Mafija je formirala
andergraund vladu na Siciliji i odravala mo iznuivanjem. Mafija je asistirala
Garibaldiju kada je izvrio invaziju na Siciliju 1860. godine i proglasio sebe diktatorom
ostrva. Kada su strani vladari proterani i kada je Italija ujedinjena Mafija je postala
nasilna kriminalna mrea koju poznajemo danas.
Masonstvo je oito bilo vaan katalizator u stvaranju moderne vlade zapadnog stila.
Velika veina Masona koji su uestvovali u revolucijama bila je dobronamerna.
Reprezentativni oblik vlade koji su oni pomogli da se stvori je sigurno bio napredak u
odnosu na vlade koje su zamenili.43 Sa aljenjem, ideali tih masona bili su u procesu brze
izdaje od strane izvora unutar same mrea Bratstva.
Jedna posledica Francuske reolucije bila je teki poremeaj francuske ekonomije.
Proizvodnja hrane je osetno opala a novi reim je bio u velikim politikim problemima jer
je veina francuza jo uvek bila odana monarhiji. Pod ovim okolnostima, revolucionarna
vlada je odluila da razrei probleme politike opozicije, gladi i raspodele bogatstva
smanjenjem populacije Francuske. Radije nego da povea proizvodnju hrane kako bi
ispunila zahteve, odlueno je da se smanji potranja kako bi odgovarala koliini hrane.
Kroz Francusku naciju je pokrenut program masovnog ubijanja kao zvanini program
revolucionarnog saveta. Ovaj program je bio poznat kao Vladavina Terora. Ljudi su
ubijani svim raspoloivim sredstvima, ukljuujui giljotinu, masovna davljenja,
kamenovanjem, streljanjem i izgladnjivanjem. Iako nije ubijeno onoliko mnogo ljudi
koliko je savet planirao, procenjuje se da je 100,000 ljudi umrlo.
Primetili smo da se genocidi izvravaju grupisanjem ljudi u povrne kategorije uglavnom
zasnovane na rasi, verskim ubeenjima ili nacionalnosti. rtve su zatim obeleene za
ubijanje ak iako nisu krive za zloine protiv svojih ubica. Francuski revolucionari su
doveli proces do ekstrema. Tokom Vladavine Terora, ljudi su prosto grupisani prema
njihovom ekonomskom stanju i zanimanju. Oni koji su upali u pogrenu kategoriju su
smatrani lanovima nepoeljne drutvene klase i ubijani. Ovo je sigurno bila najpovrnija
podela koju neko moe da napravi, ipak grupisanje ljudi na ovaj nain je bilo ekstremno
uspeno u frakcionalizaciji ljudskih bia.
Francuska revolucija je uvukla skoro sve velike sile Evrope u rat. Prvi koji je imao
beneficije od ovoga bio je William IX, princ koji je nasledio ogromno Hesse-Kassel
bogatstvo. William IX je iznajmio, po pristojnoj ceni, 8,000 vojnika Engleskoj za borbu
protiv Francuske tokom prve polovine 1790-tih. Kada je Napoleon Bonaparta kasnije
postao car Francuske, William je stekao jo vie. Nakon to su Napoleonove trupe
okupirale Nemake oblasti zapadno od Rajne, ukljuujui i neka Hessijanska imanja,
Napoleon je nadoknadio William-u IX nagraujui ga velikim delom Majnca i dajui mu
titulu Elektora koja je via od princa. Meutim, prijateljski odnosi izmeu Napoleona i
Elektora William-a nisu trajali dugo. William IX je probao da odigra stari trik dodvoravanja
43

Ovim ne elimo da kaemo da je monarhija uvek loa. Istorija je videla nekolicinu dobronamernih
monarha koji su dobro vladali, zauzimali se za mir i koji su bili popularni u svom narodu. Nasledno ili
ivotno vostvo ima prednost u stabilnosti. Moe da funkcionie ako je monarh odgovoran za svoja dela i
moe biti svrgnut zbog hronine nesposobnosti ili zloupotrebe moi. Monarhije su retko funkcionisale
dobro na zemlji jer su monarsi vladali po takozvanom boanskom pravu i stoga nisu bili odgovorni
narodu kojim su upravljali.

obema stranama sukoba kako bi zaradio iznajmljivanjem vojnika . William je budalasto

iznajmio plaenike Pruskom kralju za etvrtinu miliona funti da se bore protiv Napoleona
i zatim tvrdio da je neutralan. Prema Makijavelijevim upozorenjima, ova dvolinost je
konano sustigla i okrenula se na Kuu Hesse.
Hesse-Kassel je uskoro silom pripojena i uinjena delom Napoleonovog Kraljevstva
Westphalia. Tek kada je Napoleon doiveo poraz u Bitci kod Lajpciga, 1813. godine,
William IX je uspeo da povrati Hesse-Kassel. Hesse-Kassel je ostala pod vlau njegove
dinastije sve do 1866, kada ju je preuzela Prusija. Iako je Hessijanska kraljevska porodica
ostala uticajna u Nemakom drutvu sve do duboko u dvadeseti vek, nikada nije
povratila ekskluzivnu vlast nad svojim teritorijama. Hesse je spojena u ono to je postalo
moderna Nemaka zemlja koja je veim delom ujedinjena od strane pruske
Hohenzollern dinastije.
Nagle promene u Francuskoj su se pokazale kao dobrodole jednom od finansijskih
agenata William-a IX: Mayer Amschel Rothschild (1743-1812), osniva jedne od
najuticajnijih bankarskih kua u Evropi.
Mayer Amschel bio je ambiciozan i vredan trgovac koji je svoju karijeru zapoeo u
jevrejskom getu Frankfurta na Majni u Hesse-u. Dve decenije pre Francuske revolucije,
1765. godine, Rothschild je uspeo da izboksuje audijenciju kod princa William-a IX, koji je
jo u to vreme iveo u Hesse-Hanau-u. Mayer Amschel se dodvoravao princu tako to mu
je prodavao antikvitetske novie po ekstremno niskim cenama. William koji je uvek bio
spreman da proiri svoje materijalno bogatstvo na svaki mogui nain, je uivao u
iskoritavanju Rothschild-ove velikodune ponude. Kao nagradu, William je odobrio
Rothschild-ov zahtev da bude imenovan za Kruninog agenta Princa Hesse-Hanau-a.
Ovo imenovanje, uinjeno 1769. godine, bilo je vie poasno nego stvarno ali je Mayer
Amschel-u dalo veliki pomak u njegovom drutvu i pomoglo njegove napore da stvori
uspenu bankarsku kuu.
Sledeih dvadeset godina od svog naimenovanja, Mayer Amschel je odravao bliske
kontakte sa princem Vilijamom IX. Rothschild-ov cilj bio je da postane jedan od prinevih
linih finansijskih slubenika. Rothschild-ova upornost se konano isplatila. Godine
1789, kada je poela Francuska revolucija i etiri godine nakon to je Vilijam IX nasledio
bogatstvo Hesse-Kassel-a, Mayer-u je dat njegov prvi finansijski zadatak u ime princa
Vilijama. Ovo je, zauzvrat, vodilo ka zavisnoj poziciji linog finansijskog slubenika
princa. Rothschild je napravio bogatstvo raznim aktivnostima dok je sluio pod
Vilijamom IX. Francuska revolucija i ratovi koje je pokrenula doveli su do mnogih
nedostataka irom Hesse-a. Rothschild je iskoristio ovu situaciju i podigao cenu odee
koju je uvozio iz Engleske. Rothschild je takoe sklopio dogovor sa drugim Vilijamovim
glavnim finansijskim slubenikom, Carl Buderus-om. Ugovor je odobrio Rothschild-u da
koristi profit od iznajmljivanja Hessijanskih plaenika Engleskoj. Virginia Cowles, opisuje
ugovor u svojoj odlinoj knjizi, Rotildovi, bogtaka porodica:
U ovom trenutku je Mayer predloio Carl Buderus-u. Engleska je plaala Vilijamu IX
ogromne sume novca za vojnike; a Rotildovi su plaali Engleskoj velike sume novca za
materijalna dobra koja su uvozili. Zato ne pustiti da se ove dve transakcije meusobno
ponite a proviziju staviti sebi u dep? Buderus se sloio, i uskoro je ova dodatna struna
na Rotildovom luku donosila impresivne prihode.
Iz ovih poetaka se izdigla Kua Rotildovih, nazvana po crvenom titu (roth-crveno i
schild-tit) koji im je predstavljao amblem. Porodica Rotild je uskoro postala sinonim
za bogatstvo, mo i bankarstvo. Generacijama kua Rotild je bila najmonija bankarska
porodica Evrope i ostala je uticajna u meunarodnoj bankarskoj zajednici i dan danas.
Kuu u Frankfurtu su Rotildovi delili sa porodicom Schiff. Schiff-ovi su takoe postali
velika bankarska porodica i saraivali su sa Rotildovima sve do dananjih dana.

Upravljanje Rotildovom kuom, kao i mnogim drugim kuama, se generacijama

prenosilo sa oca na sina. Rotildovi, Schiff-ovi i druge bankarske porodice se zaista bile
deo nasledne papirne aristokratije kojima su revolucionari Bratstva dali veliku mo
kada su uspostavili sistem inflacijskog papirnatog novca i propratnih centralnih banaka.
Mnogi istoriari koji piu o porodici Rotild se usredsreuju na injenicu da je Mayer
Amschel bio Jevrejin. Rotildovi su bili vani podravaoci jevrejske stvari kroz porodinu
istoriju. Ree spominjana injenica je da su Rotildovi takoe bili povezani sa nemakim
masonstvom. Ovo povezivanje je verovatno poelo sa Mayer Amschel-om, koji je pratio
Vilijama IX na njegovim putovanjima u masonske loe. Da li je Mayer zaista postao lan
nije sigurno. Zna se da je njegov sin, Solomon (osniva Rotild banke u Beu) postao
mason.
Prema Jakob Katz-u, koji pie u svojoj knjizi, Jevreji i masoni u Evropi, 1723-1939,
Rotildovi su bili jedna od bogatih i monih Frankfurtskih porodica koja se pojavila na
masonskoj listi lanova 1811. godine.
kotski stepeni koriteni u nemakim loama su bili hrianski po prirodi. Ovo je stvorilo
probleme za jevreje, kao to je Rotild, koji su moda hteli da uestvuju. Da bi se reila
dilema, preduzete su mere u jevrejskim zajednicama da se promene odreeni rituali kako
bi se masonstvo uinilo prihvatljivijim za jevreje. Specijalne jevrejske loe su stvorene,
kao to su Melchizedek loe nazvane u ast Starozavetnog svetenika kralja iju smo
vanost raspravili u prethodnom poglavlju. Oni koji su pripadali Melchizedekovim loama
bili su lanovi Melchizedekovog Reda. Ovo je bilo veoma interesantno razvijanje stvari,
jer preko Atlantika ime Malchizedek e biti ponovo oivljeno na amerikom kontinentu
tokom onoga to neki ljudi smatraju da je bila serija bitnih NLO epizoda. Te epizode su
dale svetu novu religiju: Church of Jesus Christ of Latter Day Saints, bolje poznatu kao
Mormonska Crkva.
Gospodar Smith i aneo
Mi smo videli mnogo primera u kojima su versko vrbovanje i oivljavanje bili povezani sa
NLO fenomenima: jevrejski pobunjenici u Egiptu pod Mojsijem, hriansko vrbovanje
pod Hristosom, islamska militantnost pod Muhamedom i verski aktivizam tokom NLOkunih godina Crne Smrti.
U ranom 20. veku, posebno interesantan period napete verske groznice prevladao je
nekim zajednicama u britanskom Velsu. Ovaj incident je poznat kao Velko Oivljavanje
1904-1905, u kojem je propovednik gonjen unutranjim glasovima naelektrisao seoske
oblasti svojim propovedima. Ljudi su prijavljivali svakakve vrste neobinih fenomena
tokom godina Oivljavanja, ukljuujui bljetava pokretna svetla na nebu koja bi smo
danas obeleili kao NLO. Na primer, itamo sledee line zabeleke oevidaca koja je
sakupilo Drutvo za Vidovita Istraivanja (Society for Psychical Research SPR) i izdalo
u svom Zapisniku iz 1905:44
Pod brojem jedan moja panja nato je bila privuena od strane osobe iz gomile,
pogledao sam i video blok vatre kako se uzdizao sa padine planine, i pratio je padinu oko
200 do 300 jardi, pre nego to se postepeno uzdigao na nebo. Zatim se zvezda sudarila
sa njim i stvorila vatrenu kuglu. Postajala je svetlija kako se uzdizala, a zatim je dosta
krivudala; Zatim kao da se obrazovala u neto nalik na kacigu broda. Njena veliina sada
bi bila otprilike veliine meseca, ali mnogo svetlija i trajala je oko etvrt sata.

44

Za SPR-ov kompletan tekst o Velkom Oivljavanju, molim vas pogledajte Psychological Aspects of
the Welsh Revival od A.T. Fryer, koji je izdat u Drutvu za Psiholoka Istraivanja, Zapisnik, 19:80,
1905. Kopija celokupnog lanka moe se naruiti od The Sourcebook Project. (Molim vas pogledajte
Bibliografiju radi adrese.)

... zvezda se pojavila, kao vatrena lopta na nebu, bljetei i svetlucajui, i kako je
odlazila nagore kao da je kljuala. Ovo se nastavilo oko 20 minuta ...
Interesantno je da su u nekim oblastima Velsa, svetla stigla u potpuno isto vreme kao i
Oivljavanje. Zapisnici navode:
Kao odgovor na pitanja o svojim iskustvima g-din M. je izjavio da nikad nije video takva
svetla pre Oivljavanja, niti pre nego to je uo da ih drugi viaju ... Svetla su viena
visoko na nebu, gde nas nisu mogle zavarati kue ili bilo ta drugo (zameniti obina
svetla za njih); viana su u vrlo mranim noima kao i u onim kada su bile vidljive zvezde
i mesec.
Svetla su viena barem jedanput blizu kapele, i naputajui oblast gde je ugledni
propovednik iveo, tako naglaavajui direktnu NLO umeanost sa nekim ljidima koji su
odgovorni za Oivljavanje: Stigli smo do Llanfair oko 9:15 popodne. Bila je prilino tamna
no. Pribliavajui se kapeli, koja moe da se vidi izdaleka, videli smo svetlee lopte,
tamno crvene, kako se uzdiu sa jedne strane kapele, one koja je bila u polju. Nije bilo
niega u tom polju da izazove ovaj fenomen tj. kua, itd. Nakon toga doli smo do
glavnog puta i hodali skoro dva sata a da nismo videli nikakvo svetlo osim onih u daljini
iz pravca Llanbedr-a. Ovaj put se pojavila bljetei, uzdiui se visoko na nebo iz drvea
gde je ivi dobro poznati veleasni C. E. Razdaljina izmeu nas i svetla koje se pojavilo
ovaj put bila je oko milje.
Zatim oko jedanaest sati, kada je sluba koju je g-a Jones obavljala bila dovedena do
kraja, dve svetlee lopte uzdigle su se sa istog mesta i slinog izgleda onima koje smo
prvo videli. Nekoliko minuta kasnije dok nas je g-a Jones obilazila na svom putu kui u
koijama, i nekoliko sekundi nakon to je prola, na glavnom putu i na samo jardu od
nas pojavilo se bljetavo svetlo dvaput. Dve ili tri sekunde nakon to je ovo nestalo, sa
nae desne strane na 150 do 200 jardi, dvaput su se ukazale veoma velike lopte slinog
izgleda kao one koje su se pojavile na putu. Ovaj put bila je tako bljetava i mona da
smo bili omamljeni sekundu ili dve. Odmah zatim se ukazalo bljetee svetlo koje se
uzdizalo iz ume gde veleasni C.E. ivi. Pojavilo se dvaput ovog puta. Sa druge strane
glavog puta, u blizini, pojavile su se tri svetlee lopte tamno crvene boje koje su se
uzdizale iz polja visoko na nebo. Dve od ovih kao da su se podelile dok je ona u sredini
ostala nepromenjena. Zatim smo krenuli kui poto smo ovaj poslednji fenomen
posmatrali oko 15 minuta.
Ukljueni meu Velke vazdune fenomene bile su muzika i zvuni efekti koji su dolazili
sa neba. ini se da su zvuni efekti bili dizajnirani kako bi snanije usadili poruke
Oivljavaa u ljude navodei ih da misle da svedoe posetama sa nebesa:
E. B., je prole srede oko 4 sata uo neto to je njemu zvualo kao grmljavina, koju je
pratilo ljupko pevanje u vazduhu.
E. E., je u subotu uvee izmeu 7 i 8 asova, dok se vraao kui sa posla, uo neku
udnu muziku, slinu vibraciji izazvanu telegrafskim icama, samo mnogo glasniju, iako
je brdo bilo udaljeno od drvea i ica bilo koje vrste, a i bila je mirna no.
J. P. Je uo ljupko pevanje na putu, oko pola milje od svog doma, u subotu uvee pre tri
nedelje, koje ga je strano uplailo.
Interesantno je da su ovi NLO fenomeni bili opovrgnuti 1905. godine na isti nain na koji
su moderni NLO-i opovrgnuti danas, otkrivajui da je opovrgavanje fenomen kasnog 20.
veka. Jedan istraiva, u svom zapisu od 21. februara 1905. godine, je otpisao sve Velke
fenomene kao lampione na farmama, gasove iz movara, planetu Veneru i fantazije
rastrojenih umova. Takva objanjenja nisu bila od velike pomoi 1905. godine nego to
su danas u rasvetljavanju nekih originalnih fenomena.

Velko Oivljavanje nije bilo izoliran dogaaj. Ono je pratilo slina deavanja u Njujorku
skoro vek ranije. Dogaaji u Njujorku ukljuili su i viziju koja je dovela do formiranja
Mormonske Crkve od strane tinejdera po imenu Joseph Smith. Njegovu priu vredi
pogledati.
Joseph Smith ga je opisao kao divan dan u prolee 1820. godine. Gospodin Joseph je
ima 14 ili 15 godina i njegov um je bio u stanju konfuzije. U njegovom rodnom gradu
Manesteru, Njujork, napete razmirice su izbile izmeu raznih hrianskih sekti. Kako bi
sredio kontraverze u svom umu, Joseph se popeo na brdace blizu njegovog doma,
glasno se molio i nadao se da e mu Bog odgovoriti. Ono to se desilo bilo je vie od
onoga emu se nadao:
... istog trena sam bio obuzet nekom silom koja me proela celog, i imala je tako
neverovatan uticaj nadamnom kao da mi se jezik svezao da ne mogu da govorim. Gusta
tama me okruila i tada mi se inilo da sam proklet na iznenadno unitenje.
JOSEPH SMITH 2:1545
Taman kada je Joseph hteo da se prepusti oajanju, video je:
... stub svetla direktno iznad moje glave, vei od sjaja sunca,
koji se postepeno sputao dok nije pao na mene.
Naao sam se osloboenim od neprijatelja koji me je sputavao. Kada se svetlo spustilo
na mene video sam dve Persone, ija svetlost i slava prkose svakom opisu, kako stoje
iznad mene u zraku. Jedan od njih mi se obrati, pozivajui me po imenu, i ree,
pokazujui na drugog Ovo je Moj Voljeni Sin. uj Ga!
JOSEPH SMITH 2:16-17
Tako je poela serija pojavljivanja anela iji su navodni diktati osnova Mormonska
crkve. Ova crkva je bez sumnje vana institucija. Imala je 1985 oko 5.8 miliona lanova a
Crkva ima razgranat biznis i velike zemljine posede. Poevi sa deakom tinejderom na
brdu u dravi Njujork, Crkva je izrasla da bi vrila uticaj na ivote mnogih ljudi.
Dozefova vizija na brdu bila je prva od nekoliko poseta koje e primiti od svog
aneoskog prijatelja. Druga poseta se dogodila tri i po godine posle prve. Dozef Smit
je upravo legao i dok se molio:
Otkrio sam da se svetlo pojavljuje u mojoj sobi, koje se pojaavalo dok soba nije bila
osvetljenija nego u podne, kada se trenutno persona ukazala kraj mog kreveta, stojei u
vazduhu, jer njegove noge nisu dodirivale pod.
Imao je na sebi dugaku koulju neverovatne beline kakvu na zemlji nikada nisam video;
niti verujem da bilo koja zemaljska stvar moe da se napravi da izgleda tako sjajno belo i
bljetavo.
JOSEPH SMITH 2:30-31
Ukazanje u Dozefovoj sobi imalo je gole dlanove, stopala, rune i none zglobove.
Takoe je imao golu glavu, vrat i grudi. Ukazanje se predstavilo kao Moroni, aneo
oveka koji je iveo vekovima ranije. Rezerektovani Moroni je preneo poruku Dozefu
koja se sastojala od citata iz Otkrovenja u Starom zavetu. Moroni je izjavio da e se
proroanstva uskoro ispuniti. Moroni je takoe obavestio Dozefa o postojanju drevnih
metalnih ploa koje sadre delove istorije ranog severno Amerikog kontinenta. Dozefu
45

Rei Joseph Smith-a su citirane iz knjige, Biser velike cene (Pearl of Great Price).

je reeno da kasnije mora da iskopa ploe, prevede ih i pokae prevod svetu. Posle ove
poruke, lik Moronija je nestao na jedinstven nain:
... video sam svetlo u sobi kako se skuplja oko njega koji mi je govorio, i nastavilo je
tako dok soba opet nije ostala u mraku, osim oko njega; kada se otvorio provodnik pravo
do neba, i on ze uzdizao dak nije posve nestao ...
JOSEPH SMITH 2:43
Dozef nije imao mnogo vremena da razmilja o zanimljivom fenomenu. Misteriozno
svetlo i posetilac su uskoro ponovo uli u njegovu sobu. O ovoj drugoj poseti te noi
Dozef kae:
On (aneo) ue, i opet ponovi iste stvari koje je uradio za vreme prve posete, bez ikakve
razlike; kada je zavrio, obavestio me o velikim prokletstvima koja e doi a zemlju, uz
veliko razaranje glau, maem i zarazama; i da e ova strana prokletstva doi na zemlju
u ovoj (Dozefovoj) generaciji. Prenevi ove rei, on se opet uzdigao kao to je uinio
ranije.
JOSEPH SMITH 2:45
Ukazanje iz Dozefove spavae sobe dolazilo je i odlazilo tokom cele noi. Sledeeg
dana, dok je bio napolju u polju, iscrpljeni mladi Smith iznenada je izgubio snagu dok je
pokuavao da se popne preko ograde i pao onesveen na zemlju. Kada je doao svesti
Dozef je gledao iznad sebe istog anela koji ponavlja istu poruku. Novi post-skriptum je
bio dodat: aneo je uputio Dozefa da kae ocu za vizije.
Neki kritiari raspravljaju o tanosti pria Dozefa Smita, istiui da Smit nije zabeleio
svoju prvu viziju na papiru dok nije prolo 19 godina od njenog deavanja. Pod uslovima
u to vreme, ovo odlaganje je razumljivo kada uzmemo u obzir Dozefovu mladost i
minimalno obrazovanje.
Da li je Smit imao prave verske vizije kako njegovi sledbenici veruju, ili je bio, kako drugi
predlau, rtva NLO-ovog poigravanja?
Dozefov aneo, Moroni, bio je drugaiji od anela koje su opisali Jezekilj i Jovan u
Bibliji. Smitov aneo nije nosio predmete koji se mogu protumaiti kao lem ili izme.
Moroni je bio lik u pravoj koulji. Meutim, izgleda da je Dozef gledao u snimljen lik
projektovan kroz prozor u njegovu sobu. Trag ka ovome lei u Dozefovim reima da je
Moroni ponovio drugu poruku bez imalo razlike. Ovo ukazuje na snimljenu poruku.
Nain na koji je Moroni nestao upuuje na svetlom projektovan lik iz izvora koji se nalazi
izvan kue na nebu.
Kada se Moroni vratio po trei put te iste noi, Smit ga je uo kako veba ili ponavlja
nanovo ... iste stvari kao pre ...(Joseph Smith 2:48-49). Ako je Smitov raun taan i
povezan sa NLO, bilo bi velianstvenog humora u njemu. Danas moemo otii u
Diznilend i diviti se neverovatnim, ivopisnim, projektovanim likovima glava koje govore
u Kui Strave. Slina projekcija gledana od strane mladog seljaia u 19. veku bi bez
sumnje bila smatrana niim drugim do pravom vizijom od Boga. Naracija mladog Smita
slii ranijim susretima sa Skrbnicima na mnogo naina: jarko svetlo silazi sa neba
praeno pojavljivanjem anela. Dozefovo svedoenje da se osetio obuzetim i da nije
mogao da se pomeri je identino sa nekoliko modernih NLO bliskih susreta u kojima
oevidci tvrde kako su bili imobilisani, pogotovu pre otmice.
Drugi Mormonski zapisi tee podravanju verovatnoe da je Dozef Smit imao susret sa
NLO-om. Mormonske doktrine koje je otkrio Smit tvrde da postoje mnoge naseljene
planete u svemiru. Ovo je bila izrazito smela ideja za neobrazovanog oveka

devetnaestog veka. Smit je dodao da Bog naseljava ljudko telo od krvi i mesa (vidi,
Doktrine i Zaveti 130:20) i da Bog ivi blizu zvezde zvane Kolob (vidi Abraham 3:1-3).
Drugim reima, Bog je ovekoliki vanzemaljac koji ivi na drugoj planeti. Ono to izgleda
jasno imamo u Dozefovim iskustvima je jo jedno pojavljivanje naih Skrbnikih
prijatelja koji se pretvaraju da su Bog i meaju se u ljudska posla usaujui jo jednu
apokaliptinu religiju na zemlji. Grube kritike su esto usmerene na bibliju Smitove
religije: Knjigu Mormona. Za Knjigu Mormona se govori da je prevod drevnih metalnih
tablica koje je Smit iskopao po komandi svog anela. Prie koje su sadrane u Knjizi
Mormona su izuzetne, i mnogima, neverovatne.
Knjiga Mormona je napisana u prozi koja slii Starom zavetu. Povezuje istoriju drevne
severne Amerike sa istorijom opisanom u Starom zavetu. Prema Knjizi Mormona, ljudi iz
Palestine su prebaeni u podmornicama koje izgledaju kao letei tanjiri u Ameriku voeni
Bogom 600 godine pre nove ere. Bog ih je slao u Novi Svet uglavnom zbog incidenta
sa Vavilonskom kulom. Negde u Americi (moda Meksiko ili Centralna Amerika) izbeglice
su podigle velianstvene gradove koji su stajali rame uz rame onima iz Starog Sveta. Oni
su ratovali i bili odani istom Bogu i anelima koje su oboavali na Srednjem Istoku.
Knjiga Mormona govori o redovnim posetama anela i o njihovoj dubokoj umeanosti
u poslove drevne Amerike. Aneli su ohrabrivali svoje ljudske sluge da razvijaju vane
vrline, od kojih je najvanija bila, naravno, poslunost.
Knjiga Mormona nam govori o mnogim drugim izuzetnim dogaajima koji su se odigrali u
drevnoj Americi kako je vreme prolazilo. U prvom veku nove ere, Isus Hristos se navodno
ukazao u Americi odmah nakon sog raspea na drugom kraju sveta. Vizija Hrista u Knjizi
Mormona je potpuna, zajedno sa velianstvenim zracima svetla na nebu iz kojih se Isus
pojavio.

Iako mnogi akademici uzimaju Stari zavet ozbiljno kao istorijsku zabeleku, malo je
takvog uvaaanja dato Knjizi Mormona. Prie iz Knjige Mormona izgledaju neuveno, i
nain na koji je Dozef Smit navodno pribavio i preveo ploe izgleda sumnjiv, tako da je
vrlo malo akademske panje posveeno njima.
Pitanje je: treba li Knjiga Mormona biti odbaena?
Zapravo, Knjiga Mormona bi mogla biti jedan od najvanijih istorijskih zapisa koji dolaze
iz Skrbnikih religija. Zasnovano na svemu to smo ve prouili u ovoj knjizi, istorija
drevne Amerike kako je ispriana u Knjizi Mormona je tano tip istorije koji bi smo
oekivali.
Svet je mali. Mi bi smo oekivali da e Skrbnika rasa vladati ljudskim drutvom na isti
nain svuda, na svakom kontinentu. Od njih bi oekivali da pokau istu brutalnost i da
promoviu identine religijske fikcije. Datumi iz Knjige Mormona o dolasku Palestinaca u
Ameriku su posebno interesantni jer se poklapaju sa datumima koje su istoriari odredili
pojavljivanju drevnih civilizacija Meksika i Centralne Amerike. Knjiga Mormona bi mogla
dati objanjenje zato su se te civilizacije iznenada pojavile u Severnoj i Centralnoj
Americi tako dugo nakon to su sline civilizacije ve dole i prole na suprotnoj strani
sveta.
Ovo i dalje ostavlja zagonetku nereenom.
Ako je Knjiga Mormona barem delimino tana, gde su ruevine gradova koje nabraja?
Mnoge predivne Amerike ruevine su naene, naravno, ali ne svi kljuni gradovi
spomenuti u Knjizi Mormona. Knjiga Mormona nudi odgovor: neki su potpuno uniteni
od strane Boga u zastraujuoj kataklizmi. Kao i drugde, bilo je veoma teko ljudima u
drevnoj Americi da udovolje svojim Skrbnikim gospodarima. Knjiga Mormona nam

otkriva da su neki drevni Amerikanci to zaista radili veoma loe. Kao rezultat, masivna
kazna je naneta velikoj amerikoj oblasti navodno oko 34. godine nove ere, sluajnost sa
raspeem Isusa na drugoj strani sveta. Knjiga Mormona izvanredno belei ovu ameriku
kataklizmu. Precizno opisuje nuklearni holokaust:
... u trideset i etvrtoj godini, prvog meseca, na etvrti dan meseca, podigla se velika
oluja, kakva nije nikad bila poznata u svoj zemlji.
I bio je takoe veliki i strani divlji vetar; i bila je strana grmljavina, tako da se zemlja
tresla kao da e iznenada da se otvori.
I bile su bljetave munje, kakve nisu bile poznate u celoj zemlji. I grad Zarahemla se
zapalio: I grad Moroni je potonuo u dubine mora, i stanovnici su se podavili.
I zemlja je naneena na grad Moronihah da je na mestu grada nastala velika planina.
I bee velika i strana destrukcija u zemlji junoj.
Ali bi jo vee i stranije razaranje u zemlji severnoj; jer gle, celo lice zemlje bee
promenjeno, zbog divljeg vetra i vrtloga i grmljaine i munja, i zbog velikog treenja cele
zemlje;
I mnogi veliki i poznati gradovi behu potopljeni, i mnogi behu spaljeni, i mnogi behu
treeni dok se zgrade ne sruie na zemlju, i stanovnici behu pobijeni, i mesta behu
ostavljena pusta.

I behu neki gradovi koji su preostali; ali teta je bila ogromna, i bee mnogo njih koji su
bili pobijeni.
I tako lice cele zemlje postade deformisano zbog divljeg vetra, i grmljavine, i munja, i
potresa.
I gle, stene behu prepolovljene; behu slomljene na licu cele zemlje, toliko da su ih nalazili
u komadiima.
I kada su prole grmljavine, i munje, i oluja, i divlji vetar, i potresi i gle, trajahu oko tri
sata vremena; i neki rekoe da je bilo due; sve ove velike i strane stvari behu gotove za
tri sata vremena i zatim gle, bee tama na zemlji.
I bi gusta tama na licu cele zemlje tolika da oni koji nisu pali (umrli) bejahu u stanju
osetiti isparenja tame;
I nije moglo biti svetla, zbog tame, niti svee, niti baklje; niti je mogla vatra biti zapaljena
od njihovog finog i suvog drvea, tako da nije moglo biti nikakvog svetla;
I ne bi vieno nikakvo svetlo, niti vatra, niti bljesak, niti sunce, niti mesec, niti zvezde, jer
velike bejahu magle tame koje behu na zemlji.
I trajae tri dana da svetlo nije vieno; i bi veliko kukanje i zapomaganje i plakanje i
aljenje meu svim ljudima neprestano; da, veliko bee aljenje ljudi, zbog tame i velikog
razaranja koje ih je zadesilo.
3 NEPHI 8:5-23, KNJIGA MORMONA
Tutnjava, bljeskanje munja, brzo spaljivanje gradova, sve to za tri sata praeno sa tri
dana guste teke tame tano opisuje nuklearni napad praen neizbenim gustim
radijacijskim oblakom. Gore navedeni pasus je naroito izuzetan kada se setimo da je

prvi put izdat pre vie od jednog veka mnogo pre nego to je over otkrio nuklearno
oruje. To daje dodatni kredibilitet tvrdnji Mormonske Crkve da Dozef Smit nije izmislio
Knjigu Mormona kao to neki kritiari optuuju. Veoma je neverovatno da neka osoba iz
Smitovog vremena sluajno zamisli dogaaj koji tako blisko oslikava nuklearni
holokaust.
Neki Mormoni naglaavaju da duhovna uenja koja se nalaze u mormonskim tekstovima
imaju veu vrednost od istorijskih informacija. Mormonska duhovna ubeenja su zaista
bitna jer su veoma iskrena o Skrbnikim namerama.
Osnovna duhovna ubeenja Mormonske Crkve mogu biti saeta u sledee:
Ljudi su besmrtna duhovna bia koja okupiraju ljudska tela. Duh je istiniti izvor
inteligencije i karaktera a ne telo. Kao duhovna bia, mi smo postojali pre roenja i
nastaviemo da postojimo nakon smrti. Istiniti cilj ivota jeste da pobolja duhovnost, i
svako moe da postigne rehabilitovano duhovno stanje koje oslikava stanje Vrhovnog
Bia. Etika je vaan korak za postizanje takvog stanja. Svako je obdaren slobodnom
voljom. Ova uverenja zvue kao uenja maverik religije. Odmah moemo razumeti zato
je toliko ljudi privukao Mormonizam i zato ostaju odani sledbenici. lanovima su reene
vane istine. Kada se udubimo u Mormonska dela, meutim, otkrivamo da je gore
navedenim istinama dat fatalni zaokret koji zapravo spreava ljude da ikad dostignu
svoje duhovno spasenje.
Mormonski tekstovi govore da su ljudi zapravo besmrtna duhovna tela koja naseljavaju
ljudska tela. Duhovna tela su napravljena od materije i izgledaju isto kao ljudska tela.
Dozef Smit je rekao da je duh substanca; da je materijalan, ali da je ia, elastinija i
rafiniranija materija nego to je telo. (HC, IV. P. 575.) Za Vrhovno Bie (Boga) kae da je
slino materijalno bie koje naseljava savreno i besmrtno telo od krvi i mesa. Krajnji cilj
Mormonstva je da se postigne isto stanje kao Bog i da se obitava u savrenom
besmrtnom ljudskom telu ostatak venosti. Mormonska uenja, koja navodno potiu sa
drevnih ploa i od Skrbnikih anela, potiu ljude da prigrle alosnu sudbinu beskrajne
zarobljenosti u ljudskim telima. Knjiga Mormona izraava taj cilj na ovaj nain:
Duh i telo bie opet ujedinjeni u svom savrenom obliku; ... njihovi duhovi ujedinjeni sa
njihovim telima, nikada da ne budu razdvojeni;
ALMA 11: 43, 45
Drevni Mesopotamski tekstovi rekli su nam da su Skrbniki bogovi hteli da za stalno
sjedine duhovna bia sa ljudskim telima kako bi Skrbnici imali rasu robova. Maverik
religije su tvrdile da je duhovno meanje sa ljudskim telom primarni izvor patnje. Kako bi
opovrglo ova maverik uenje i promovisalo Skrbnike ciljeve, Mormonstvo lano
objavljuje da duhovno bie moe dostii krajnju sreu i samo ako je za stalno ujedinjeno
sa materijom:
Jer ovek je duh. Elementi su veiti, i duh i element, narazdvojno povezani, primaju
punou uitka;
A kada su razdvojeni, ovek ne moe primiti punou uitka.
DOKTRINE I ZAVETI 93: 33-34
Samo tamo gde je pravo duhovno razumevanje izgubljeno moe takvo uenje da se
primi, kao to je rasprostranjeno na zemlji.
Mormonstvo ui da je svako iveo sa Nebeskim Ocem (Bogom) pre no to je doao na
zemlju. Kao Boiji veliki plan, ljudi su slati na zemlju kako bi nauili dobro od loeg, i
kako bi demonstrirali Bogu da preferiraju da ine dobro vie nego zlo. Meutim, neto je

uraeno svim duhovnim biima koja su poslata na zemlju: oni su dobili amneziju o
svojim postojanjima pre roenja. Prema pamfletu koji je izdala Mormonska crkva:
... iako bi smo mogli ponekad da osetimo nagovetaje nae predsmrtne egzistencije
(duhovno postojanje pre uzimanja tela) kao kroz zamagljeno staklo, bilo bi efektivno
blokirano iz naeg seanja.
Ovo je izuzetna tvrdnja, jer predlae da je seanje iste duhovne egzistencije na neki
nain namerno blokirano iz ljudskih seanja od strane Skrbnikog drutva kao deo
njihovog napora da spoje duhovna bia sa ljudskim telima. Skrbniko drutvo izgleda da
ima uinkovite metode za uklanjanje seanja, kao to je demostrirano u modernim
sluajevima NLO otmicama u kojima ljudske rtve doive skoro potpunu amneziju to se
tie njihovog doivljaja otmice.
Nasilna amnezija opisana u Knjizi Mormona imala je nekoliko svrha od kojih je jedna bila:
...kako bi obezbedio da na izbor dobrog ili loeg reflektuje nae zemaljske elje i volju,
a ne zapameni uticaj naeg Sve-Dobrog Nebeskog Oca.
Ovo je takoe zapanjujua izjava. Navodi na pomisao da je duhovno seanje zamagljeno
kako bi ljudi bazirali svoje akcije na osnovu njihovih briga kao materijalna bia radije
nego na njihovom znanju i seanju duhovne egzistencije. Ovo moe samo da umanji
mogunost pojedinca da dostigne vii nivo etike jer prava etika mora na kraju uzeti u
obzir duhovnu prirodu osobe kada se suprodstavi sa etikom dilemom. Ograniavanjem
svih pitanja etike na striktno zemaljske brige, ljudi su spreeni od punog razreavanja tih
etikih pitanja koja e ih zatei na putu ka punom duhovnom oporavku. Ova restrikcija je
tano ono to su Skrbnici hteli, kao to je otkriveno u Starom zavetu: Bog nije eleo da
Adam i Eva jedu sa drveta poznanja dobra i zla jer bi vodilo ka saznanju kako
povratiti duhovnu besmrtnost.
Gornji pasus dalje predlae da postoji Skrbnika namera da blokira ljudsko seanje na
Vrhovno Bie. Implikacija je da ljudi ne samo to imaju pohranjena saanja o predhodnoj
duhovnoj egzistenciji ve takoe imaju skrivena saanja o kontaktu sa Vrhovnim Biem.
Ako takvo seanje postoji, moemo odjednom razumeti zato su Skrbnici pokuali da je
prikriju. Blokiranjem takvog seanja, Skrbniko drutvo dalje produbljuje duhovno
neznanje i ima bolje mogunosti da promovie svoje religijske neiskrenosti i fikcije.
Ovim ne eli da se kae da je Skrbniko drutvo samo krivo za izazivanje duhovnog
propadanja i amnezije. Takvo propadanje je verovatno poelo davno pre formiranja
Skrbnike civilizacije.
Mormonski spisi bi samo nagovestili da su Skrbnici iskoristili takvo propadanje i ubrzali
ga kako bi koristilo njihovim ciljevima.
Zabeleili smo korienje uzgajanja rata kao Skrbnikog orua za odravanje kontrole
nad ljudskom populacijom. Prema Knjizi Mormona, ovo orue je koriteno u drevnim
Amerikim civilizacijama gde je Bog dran odgovornim za izbijanje mnogih ratova:
I doe vreme kada posvedoih da bes Boiji bee proliven na veliku i Satansku crkvu,
toliko da behu ratovi i glasine o ratovima meu svim nacijama i porodicama zemlje.
1 NEPHI 14:15
Mormoni tvrde da e biti nastavljeno uzgajanje ratova kao Boijeg orua za odravanje
kontrole:
Da, kako generacije prolaze bie krvoprolia, i velikih katastrofa meu njima;

2 NEPHI 1: 12-13
U svetlu gore navedenog, nije iznenaujue otkriti da je Mormonstvo jo jedan odsek
mree Bratstva, iako je Mormonska crkva tradicionalno bila protiv drugih tajnih drutava,
kao to je Masonstvo. Mormonsko suprotstavljanje Masonstvu je zasnovano na odlomku
iz Knjige Mormona koji nagovetava da se Bog protivi tajnim drutvima. Na primer,
itamo u 2 Nephi 26: 22-23:
I postoje takoe tajne kombinacije, ak i vremenima starim, prema kombinacijama
avola, jer on je osnov svih ovih stvari...
Mnogi ljudi zameraju tumaenju gornjeg pasusa kako je usmeren protiv drutava kao to
je Masonstvo. Posle svega nije li Dozef Smit sam stvorio viestupanjsko svetenstvo
patentirano po ugledu na Masonstvo, zajedno sa tajnim ceremonijama i ceremonijalnom
keceljom?
Mormonsko svetenstvo je podeljeno na dva dela: Aronovi Svetenici (nazvani po
Mojsijevom bratu) i Visoko Svetenstvo, bolje poznato kao Melchizedek-ovo Svetenstvo
(nazvano po biblijskom kralju Melchizedek-u). Prema Alma 13: 1-14, Mormonsko visoko
svetenstvo je ba isto ono kojim je Melchizedek vladao mnogo vekova ranije.
Mormonsko Svetenstvo danas nastavlja da prati proces inicijacije korak po korak
drugih organizacija Bratstva. Njegove najvie ceremonije se izvode u tajnosti a polaznici
moraju da se zakunu na utnju. Tokom takvih obreda, inicirani esto nose ceremonijalne
kecelje dok im se otkrivaju razne misterije kroz upotrebu simbola i alegorija.

Dozef Smit je tvrdio da je formirao Mormonsko svetenstvo prema diktiranju anela.

Meutim, nije se u potpunosti oslonio na svog vanzemaljskog prijatelja. Smit je takoe
postao mason na kratak vremenski period kako bi pozajmio od Zanatlija. Prema Thomas
F. ODea-u, koji pie u svojoj knjizi, Mormoni:
Dozef Smit je proizveden u Majstora Masona 16. marta 1842. godine u loi u Ilinoisu.
Toj istoj loi su se pridruili drugi visoki predstavnici Mormona. Moda je najpoznatiji
Mormon Mason bio Brigham Young ovek koji je vodio Mormonski egzodus preko
Amerike do Jute i uspostavio tab Crkve u toj dravi, gde se nalazi i danas.
Gore navedene injenice ne znae da je Mormonstvo odeljak Masonstva. Organizacione
veze izmeu Mormonske crkve i Masonstva bile su rano prekinute. Smit i rani mormoni
su otili u masone kako bi pozajmili, ne da bi se zaista pridruili. Mormonska crkva je bila
samo jo jedna frakcija u ratu sa drugim frakcijama Bratstva. Mormonima je reeno da je
njihova religija jedina prava i iva crkva na licu cele zemlje, ime sam Ja, Gospod,
zadovoljan... (Doktrine i Zaveti 1:30)
Ova izjava se naravno suprotstavlja sa svakom drugom Skrbnikom religijom koja
objavljuje istu stvar, tako stavljajui u pokret nerazumne religijske rasprave zbog kojih
se ljudi bore i nisu ujedinjeni. Neki ljudi se i danas bore protiv Mormona. Dozef Smit je
zbog toga stradao kada ga je ubila besna rulja 1844. godine.
Kroz istoriju napada na Crkvu, Mormoni su nali olakanje u buduem Sudnjem Danu
koji je obeao Smitov aneo. Smitovi zapisi jasno ukazuju da e Sudnji Dan doi u vreme
njegove generacije. Moda je predvieni Veliki Poar zaista stigao: Ameriki Graanski
rat je izbio 1861. godine. Mnogi Smitovi lini sledbenici bili su jo ivi kako bi posvedoili
taj brutalni sukob koji mora da je izgledao kao Armagedon mogim Amerikancima.46 Kao i
46

Interesantno je da su Junjaki secesionisti i pokreti za robstvo koji su doveli do toga da se

Konfederacija odcepi od Unije, i tako stvori pozornica za Graanski rat, bile pod velikim uticajem mree
Bratstva. Ovo vidimo, na primer, u dva od mnogih predloga za novu zastavu Konfederacije: predlozi su

obino, obeani milenijum mira i duhovnog spasenja nije pratio Armagedon pa su

Mormoni uradili to su i mnoge druge apokalipsne religije uinile: oni su ponovo
protumaili njihovo proroanstvo Sudnjeg dana kako bi ga odrali ivim iako je oito
neuspelo.
Jedan veliki projekat Mormonske crkve danas je odravanje ogromne geneoloke
biblioteke najvee na svetu. Geneologija je nauka o porodinom poreklu. Govori o
tome ko je koga rodio, kao i o rasnim i drutvenim karakteristikama osobinog
porodinog stabla. Mormonski geneoloki trezori su smeteni u planini u Rocky
Mountains oko 20 molja juno od Solt Lejk Sitija. Trezori su zatieni sa 700 stopa
debelim planinskim granitom i elinim vratima od 14 tona. Biblioteka je oigledno
napravljena da preivi skoro sve. Prema Mormonskom pamfletu, kolekcija podataka
proizvodi vie od 60,000 rolni mikrofilma svake godine sadravajui podatke iz katastara,
dozvola za brak, porodinih Biblija, registara, grobljanskih listi i drugih izvora.
Ova izuzetna aktivnost poela je tokom prve polovine dvadesetog veka. Ona je navodno
obavljana jer mormoni veruju da familije traju zauvek. Mormoni su ueni da moraju da
prate porodine linije kako bi svi oni koji su iveli i umrli u prolosti mogli biti
blagoslovljeni u ceremonijama obavljenim u sadanjosti od strane modernih mormona.

Mormoni, meutim, nisu ograniili svoja geneoloka istraivanja samo na mormonske

porodice. Njihov cilj je da obave neophodno geneoloko istraivanje kako bi svi oni u
duhovnom svetu sada ili ikada mogli biti pobedniki krteni. Poto svako ljudsko bie
koje je ikada ivelo spada u gore navedenu kategoriju, moramo da zakljuimo da je cilj
Mormona kompletan geneoloki popis cele ljudske rase! Prema Mormonskoj crkvi, ba to
i jeste cilj projekta, do stepena do kojeg je to izvodljivo.
Ova aktivnost razumljivo zabrinjava neke ljude. Mnogi pojedinci koji danas ive bili su
svedoci rasnog ludila nemakih nacista i stresli bi se na samu pomisao da mormonska
geneoloka kolekcija padne u ake rasista. Ova nelagodnost je poveana ranim
mormonskim doktrinama koje su stavljale ljude tamnije koe u veoma inferiornu poziciju
naspram belaca. Arijanizam je bio bitan element rane mormonske filozofije. U 2 Nephi 5:
21-24, moemo proitati da je tamnu kou stvorio Bog kao kaznu za greh.
U svoju korist, Mormoni su skoro odbacili ova rasistika uverenja i sada primaju crnca u
svoje svetenstvo. Ipak moraju uvek biti na oprezu kako ne bi dozvolili da njihovi
geneoloki podaci dou u ruke onih koji bi eleli da ih iskoriste u svrhu rasnog
proienja.
Moderne Mormonske aktivnosti pokazuju mnoga humanitarna naginjanja. Crkva, na
primer, podrava snane porodine veze. Godine 1982, video sam televizijsku reklamu
koju je napravila Mormonska crkva, koja izraava vanost ne ignorisanja deijih
dostignua. Ovo nas dovodi do veoma vane take:
Nijedan pojedinac ili organizacija nije samo dobra ili samo loa. U naem ludom svemiru,
apsolutno dobro i apsolutno zlo jednostavno ne postoje. U najgorem od ljudi uvek
moe da se nae mala iskra dobrote (npr. psihopata Adolf Hitler bio je dobar prema deci),
sadrali Boije Svevidee Oko Bratstva. Pred izbijanje rata grupa junjaka je stvorila uticajno prorobsko tajno drutvo zvano Vitezovi Zlatnog Kruga. Ti bratski Vitezovi su bili posveeni ouvanju
robstva u zemljama koje se granie sa Karibskim morem tkz. Zlatnim Krugom. Peat Vitezova imao
je krst slian Maltekom krstu koji su koristili stari Vitezovi Malte. Vitezovi Zlatnog Kruga su naposletku
nestali i bili su zamenjeni Vitezovima Kju Kluks Klana. Klan je bio okrutno tajno drutvo u stilu Bratstva.
Navodno osnovan kao ala, Klan je brzo izrastao ipostao mona drutvena i politika sila na jugu. Uenja
Klana su izrazito rasistika i ukorenjena u Arijanizmu.

i u najboljem od pojedinaca uvek postoji bar jedna stvar koju bi mogli da promenimo.
Veina ljudi koja se pridrui grupi ili prati lidera radi to iz pravih razloga: uli ste element
istine ili trae reenje problema. Pravi trik u procenjivanju osobe ili grupe je odrediti da li
je uinjeno vie dobrog od loeg i kako bi loe moglo biti ispravljeno a da se ne uniti
ono dobro kojeg ima. Zadatak obino nije lak. Mormonski zapisi objavljuju da Bog
namerava da na kraju uniti svet duhova u potpunosti kao deo Boijeg velikog
Utopijskog plana za oveanstvo.
Drugim reima, nita osim materijalnog univerzuma nee postojati sve dok su ljudi
zemlje zabrinuti. Ovo moe da se protumai kao totalno duhovno zarobljavanje u fizikoj
materiji. Takve namere bi zahtevale da filozofije strogog materijalizma budu stvorene i
nametnute ljudskoj rasi kako ljudi ne posmatraju izvan granica materijalnog univerzuma.
Takve filozofije bi uile da nema duhovne stvarnosti i da sav ivot, misli i stvaranje
nastaju samo iz fizikih procesa. Takve ideje su postale vrlo popularne i one, naalost,
pomau da se ljudska rasa gurne u duboki duhovni san. Vodei ovaj trend mnogo godina
bila je politika filozofija koja je dobila svoj inicijalni momentum u Nemakoj
devetneastog veka. Govorim, naravno, o komunizmu tom uvek zanimljivom miksu
apokaliptnosti, materijalizma i protestantske radne etike koja je bila vana sila u 20. veku.
Marksova apokalipsa
Prva Francuska revolucija iz 1789. godine obeleila je poetak duge serije ustanaka u
Francuskoj. Novi vojvoda od Orleansa, Louis-Philippe, postao je marioneta u julskoj
pobuni iz 1830, koja ga je postavila na presto Francuske kao vladara konstitucionalne
monarhije. Pomonik mu je bio markiz de La Fayette. Drugi vaan sledbenik LouisPhilippe-a bio je ovek po imenu Louis-Auguste Blanqui, kojeg je nova vlada odlikovala
jer je pomogao da revolucija 1830. godine doivi uspeh.
Blanqui je ostao aktivan revolucionar nakon 1830. godine i pruio je znaajno vostvo za
dugi niz ustanaka. Prema Julius Braunthal-u, koji pie u svojoj knjizi, Istorija
Internacionale, Blanqui je bio inspiracija svih ustanaka u Parizu od 1839. do Komune47 u
1871. godini.
Jedna od najefikasnijih Francuskih tajnih revolucionarnih grupa bila je Drutvo
Sezona, u kojoj je Blanqui delio vostvo. Ovo drutvo je osmiljeno iskljuivo za svrhe
smiljanja i izvravanja politikih zavera. Jedna od saveznikih organizacija Drutva bila
je Liga Pravednih. Liga Pravednih je osnovana 1836. godine kao tajno drutvo i
pomagala je Blanqui-ja i Drutvo Sezona u barem jednom revoltu: ustanku iz maja 1839.
godine. Nekoliko godina nakon tog ustanka, Ligi se pridruio ovek koji e kasnije
postati najuveniji revolucionarni predstavnik: Karl Marks.
Karl Marks je bio Nemac koji je iveo od 1813. do 1883. godine. Mnogi ga smatraju
osnivaem modernog komunizma. Njegovi zapisi, naroito Komunistiki Manifest, su
vaan kamen temeljac komunistike ideologije. Kako su neki istoriari istakli, meutim,
Karl Marks nije stvorio sve svoje ideje. On je uveliko delovao kao predstavnik radikalne
politike organizacije kojoj je pripadao. Za vreme svog lanstva u Ligi Pravednih Marks je
napisao Komunistiki Manifest sa svojim prijateljem, Fridrihom Engelsom. Iako je
Manifest sadrao mnogo samih Marksovih ideja, njegov pravi uspeh bio je taj to je

47

Komuna je bila revolucionarna grupa koja je upravljala Parizom od 18. marta do 28. maja 1871.
godine. Blanqui je pripadao mrei Francuskih tajnih drutava koja su organizovala i planirala revolucije.
Skoro sva ta tajna drutva bila su izrasline aktivnosti Bratstva i bila su ureena prema organizacijama
Bratstva. Svako drutvo imalo je drugaiju funkciju i ideoloku osnovu za privlaenje ljudi u
revolucionarnu stvar. Iako se revolucionarna drutva ponekad razlikuju u pitanjima ideologije i taktike,
imala su jedan zajedniki cilj: da podignu revoluciju. Mnogi revolucionarni lideri uestvovali su u
nekoliko ovih organizacija istovremeno.

stavio u povezanu formu komunistiku ideologiju koja je ve inspirisala tajna drutva

Francuske na revolucije.
Zahvaljujui svom intelektu, Marks je stekao pozamanu mo unutar Lige Pravednih, i
svojim uticajem izazvao je nekoliko promena u toj organizaciji. Marksu se nije dopadao
romantino zavereniki karakter mree tajnog drutva kojem je pripadao i bio je u
mogunosti da ukloni neke od tih kvaliteta unutar Lige. Ime Lige je 1847. godine
promenjeno u Komunistiku Ligu. Povezane sa Komunistikom Ligom bile su razne
radnike organizacije, kao to je Nemako Radniko Obrazovno Drutvo (German
Workers Educational Society GWES). Marks je osnovao odsek GWES-a u Briselu,
Belgija.
U ovom trenutku moemo videti neobinu ironiju u ovim dogaajima. Ista mrea
organizacija Bratstva koja nam je dala Sjedinjene Drave i druge kapitalistike zemlje
kroz revoluciju sada je aktivno stvarala ideologiju (komunizam) koji bi se suprotstavio
ovim zemljama! Vano je da ova poenta bude shvaena: obe strane moderne komunista
protiv kapitaliste borbe su stvorene od strane istih ljudi u istoj mrei tajnih organizacija
Bratstva. Ova vitalna injenica je skoro uvek previena u istorijskim knjigama. U kratkom
stogodinjem periodu mrea Bratstva dala je svetu dve suprotstavljene filozofije koje su
dale cele temelje za tzv. Hladni Rat: sukob koji je trajao skoro pola veka. Uzevi u obzir
povezanost Karla Marksa sa mreom Bratstva, nee nas iznenaditi to to Marksova
filozofija prati osnovni obrazac Skrbnike religije.
Marksizam je naglaeno apokaliptian. Ui o Konanoj Bitki koja ukljuuje sile dobra
i zla koju prati Utopija na zemlji. Primarna razlika je ta to je Marks ukalupio ta
verovanja u nereligiozni okvir i pokuao da ona zvue kao drutvena nauka a ne
religija. U Marksovoj shemi, sile dobra su predstavljene kao podtlaene radne klase a
zle kao posednika klasa. Nasilni sukob izmeu dve klase je prikazan kao prirodan,
neizbean i na kraju zdrav, jer takav konflikt e rezultirati raanjem Utopije na zemlji.
Marksova ideja o neizbenoj tenziji izmeu klasa reflektuje Kalvinistiko uverenje da je
sukob na zemlji zdrav zato to to znai da se sile dobra aktivno bore sa hordama zla.
Marks je pokuao da njegova ideja neizbenog sukoba zvui nauno ugraujui je u
koncept poznat kao dijalektika. Dijalektiku je osmislio jedan drugi Nemaki filozof,
Hegel (1770-1831). Hegelova ideja o dijalektici moe biti objanjena na sledei nain: iz
teze (ideja ili koncept) i antiteza (kontradiktorno suprotna) neko moe proizvesti sintezu
(nova ideja ili koncept koja je drugaija od prve dve ali je njihov produkt). Marks je uzeo
ovu naizgled naunu ideju i ugradio je u svoju teoriju drutvene istorije. U
komunistikom modelu dijalektikog materijalizma, drutvena, ekonomska i politika
promena dolazi iz sudara suprotnosti. Na ovaj nain, beskrajni ratovi u istoriji i
neprestani niz suprotstavljenih frakcija na zemlji su ustvari prirodan deo postojanja iz
kojeg sve drutvene promene moraju da dou. Ovo ini da beskrajan drutveni konflikt
izgleda poeljnim i to je tano iluzija koju je Marks pokuao indirektno da prenese
svojom teorijom klasne borbe.
Komunistika vizija Utopije je zanimljiva ali bitna. U njoj svako je radnik jednak sa svakim
drugim radnikom. Niko ne poseduje nita ali svi zajedno poseduju sve; svi dobijaju sve
to im treba ali ne i sve ono to ele; ali pre nego to se ova Utopija desi, svi prvo moraju
da ive u diktaturi. Opa bato! Ova bizarna vizija Utopije se jasno ini dizajniranom da
odrava oveanstvo kao radnu rasu i da ohrabri ljude na prihvatanje uslova drutvene
represije (tj. diktature).
Do Marksovog doba duhovno znanje je dostiglo teko stanje propadanja. Protestantsko
brzo spasenje i sramotni rituali praktikovani od strane skoro svih religija su razumljivo
gonili mnoge racionalne ljude van okvira religije. Nije iznenaujue to je validnost sve
duhovne stvarnosti poela da se preispituje. Ovo preispitivanje je povelo mnoge ljude da

se priklone strogo materijalistikom pogledu na ivot, a Marks je obezbedio filozofiju u

koju e mnogi od njih da stupe.
Iako je Marks priznao stvarnost duhovne egzistencije, on je pogreno izjavio kako je
duhovna egzistencija u potpunosti proizvod fizikog i materijalnog fenomena. Na ovaj
nain, Marksova uenja su pomogla da se promoviu Skrbniki ciljevi izraeni u Knjizi
Mormona i u drevnim Sumerskim tablicama o stvaranju trajne unije izmeu duhovnih
bia i ljudskih tela. Marksova dela dala su ovoj uniji naunu prihvatljivost sugestirajui
da duh i materija nikako ne mogu biti razdvojeni. Marksistika filozofija je dodala da
supernaturalna stvarnost (Stvarnost koja postoji izvan granica materijalnog
univerzuma) nije mogua. Tako Marksova Utopija podsea na Biblijski Raj:
materijalistiki raj u kojem su svi radnici bez puta ka duhovnom znanju i slobodi; drugim
reima, obloen duhovni zatvor.
Tokom iste ere u kojoj je komunizam bio oblikovan u organizovan pokret, bankarska
praksa je doivljavala vaan razvoj. Do kasnog 19. veka, novi sistem inflacijskog
papirnatog novca bio je ustanovljena norma irom sveta. Ovaj novani sistem nije bio
adekvatno organizovan na meunarodnoj skali, meutim, to je bio sledei korak: stvoriti
stalnu svetsku mreu centralne banke kojom bi moglo da se upravlja sa jedne fiksne
lokacije.
Jedan od akademika koji je pisao o ovom razvoju bio je dr. Carrol Quigley, profesor na
Harvardu, Prinstonu i na Univerzitetu u Dordtaunu. Knjiga dr. Quigley-ja, Tragedija i
nada, Istorija sveta u nae vreme, dostigla je slavu jer su je koristili neki lanovi John
Birch Drutva da dokau svoje Komunistika Zavera ideje. Ostavljajui ovaj lo ugled
sa strane, otkrivamo da je knjiga dr. Quigley-ja iscrpno prouena i vredna itanja. Dr.
Quigley nije bio zavereniki zaluenik ve visoko potovani profesor sa izvanrednim
akademskim dostignuima. Knjiga dr. Quigley-ja opisuje do detalja razvoj i
funkcionisanje meunarodne bankarske zajednice kako je uspostavila sistem
inflacijskog papirnatog novca irom sveta.
Hajde da na kratko pogledamo ta je dr. Quigley imao da kae.
Smeni novac postaje internacionalan
U svojoj knjizi, Tragedija i nada, dr. Quigley deli istoriju kapitalizma na nekoliko
perioda. Trei, koji je opisan kao period od 1850. do 1931. godine je definisan kao
Finansijski Kapitalizam. Dr. Quigley izjavljuje:
Ovaj trei period komunizma je od tako oaravajue vanosti u istoriji 20. veka i njegovi
neoekivani putevi i uticaji su bili tako podzemni i ak okultni, da nam moe biti
oproteno ako posvetimo odreenu panju na njegove organizacije i metode. ta je u biti
uradio jeste da je uzeo stare neorganizovane i lokalizovane metode rukovanja novcem i
kreditima i organizovao ih u integrisani sistem na meunarodnoj osnovi, koji je radio sa
neverovatnim i dobro podmazanim objektima mnogo decenija.
Dr. Quigley je opisao celu nameru novo integrisanog sistema: ... Moi finansijskog
kapitalizma imale su drugi dalekoseni cilj, nita manje nego da stvore svetski sistem
finansijske kontrole u rukama privatnika koji mogu da dominiraju politikim sistemom
svake zemlje i ekonomijom sveta kao celinom.
Ovaj sistem je trebalo da bude kontrolisan na feudalni nain od strane centralnih banaka
sveta koje delaju zajedno, tajnim dogovorima koji se donose na estim privatnim
sastancima i konferencijama. Vrhunac ovog sistema trebala je da bude Banka za
Meunarodne Dogovore u Bazelu, vajcarska, privatna banka posedovana i kontrolisana
od strane svetskih centralnih banaka koje su i same privatne korporacije. Svaka
centralna banka ... gledala je da manipulie stranim berzama, da utie na nivo ekonomije

u zemlji i da utie na saradljive politiare putem ekonomskih nagrada u poslovnom

svetu.
U engleskom govornom podruju, novo organizovane centralne banke iskoristile su
bitan politiki uticaj putem organizacije koju su podravali, poznatu kao Okrugli Sto.
Okrugli Sto je bio struni tim stvoren da utie na strane vlade.
Okrugli Sto je osnovao englez po imenu Cecil Rhodes (1853-1902). Rhodes je stvorio
ogromnu operaciju izvlaenja dijamanata i zlata u Junoj Africi i u dve afrike nacije
nazvane po njemu: Severnoj i Junoj Rodeziji (danas Zambija i Zimbabve). Rhodes, koji
je obrazovanje stekao na Oksfordu, uinio je vie od svakog engleza da eksploatie
izvore minerala u Africi i da junoafriki kontinent uini vitalnim delom Britanskog
kraljevstva.
Rhodes je bio vie od oveka kojeg pokree stvaranje vlastitog bogatstva. Bio je veoma
zabrinut za svet i u kojem je pravcu krenuo, naroito to se tie ratovanja. Iako je iveo
pre skoro jednog veka, zamislio je dan kada e oruje ogromne destruktivne snage moi
da uniti ljudsku civilizaciju. Njegova dalekovidost inspirisala ga je da kanalie svoje
pozamane talente i lino bogatstvo u izgradnju svetskog politikog sistema pod kojim
bi bilo nemogue da se rat te veliine desi. Rhodes je nameravao da stvori jednu svetsku
vladu koju bi vodila Britanija. Svetska vlada bi bila dovoljno jaka da iskoreni bilo kakve
neprijateljske akcije bilo koje grupe ljudi. Rhodes je takoe eleo da ujedini ljude
postavljanjem engleskog za univerzalni jezik.
Pokuavao je da iskoreni nacionalizam i da povea svesnost meu ljudima da su oni deo
veeg ljudskog drutva. Sa ovim ciljevima na umu je Rhodes uspostavio Okrugli Sto. U
svom testamentu, Rhodes je takoer stvorio uvenu Rhodes Stipendiju program koji
je i danas u funkciji. Rhodes-ov stipendijski program je dizajniran da promovie oseanja
univerzalnog dravljanstva zasnovanog na Anglo-Saksonskoj tradiciji.
Rhodes-ovo srce je jasno bilo na pravom putu. Da je uspeo ponitio bi mnoge tetne
efekte izazvane od strane navodnih Skrbnikih akcija i iskvarene mree Bratstva.
Univerzalni jezik bi ponitio oteujue efekte opisane u prii o Vavilonskoj kuli i podeli
ljudi na razliite jezike grupe. Promovisanje oseaja univerzalnog dravljanstva bi
pomogao da se prevaziu tipovi nacionalizma koji su pomogli razvijanju ratova. Neto je
krenulo po zlu meutim. Rhodes je poinio istu greku kao i mnogi humanitarci pre
njega: mislio je da moe da postigne svoje ciljeve putem kanala iskvarene mree
Bratstva. Tako je Rhodes zavrio stvarajui institucije koje su momentalno pale u ruke
onih koji e ih efektivno iskoristiti da podtlae ljudsku rasu. Okrugli Sto ne samo da je
izneverio da uradi ono emu ga Rhodes namenio nego su njegovi lanovi kasnije
pomogli da se stvore dve najozloglaenije institucije 20. veka: koncentracioni logor i
sama stvar kojoj je Rhodes posvetio ivot kako bi je spreio: atomska bomba.
Rhodes-ova ideja o Okruglom Stolu javila se u njegovim ranim dvadesetim. Sa 24 godine,
dok je jo studirao na Oksfordu, Rhodes je napisao svoj drugi testament koji je opisivao
njegove planove. Rhodes-ovo tajno drutvo, Okrugli Sto, je konano bilo roeno 1891.
godine. Bilo je patentirano po ugledu na Masonstvo sa svojim unutranjim i spoljnim
krugovima. Rhodes-ov unutranji krug nazvan je Krug Iniciranih a spoljni je bio
Asocijacija Pomonika. Ime organizacije,
Okrugli Sto, bila je aluzija na kralja Artura i njegov legendarni okrugli sto. Svi lanovi
Rhodes-ovog Okruglog Stola bili su vitezovi.
Bilo je neizbeno da e ga uspeh i politiki uticaj dovesti u kontakt sa drugim
pokretaima i muvaima Engleskog drutva. Meu njima su, naravno, bili glavni
finansijeri Britanije. Jedan od Rhodes-ovih glavnih sledbenika bio je engleski bankar,
lord Rothschild, elnik mone Rothschild filijale u Engleskoj. Lord Rothschild bio je

naveden kao jedan od predloenih lanova za Krug Iniciranih Okruglog Stola. Drugi
Rhodes-ov saradnik bio je uticajni engleski bankar, Alfred Milner.
Nakon to je Rhodes umro 1902. godine, Okrugli Sto je stekao pojaanu podrku od
lanova meunarodne bankarske zajednice. Oni su videli u Okruglom Stolu nain da
poveaju svoj uticaj nad vladama u Britanskom Komonveltu i drugde. U Sjedinjenim
Dravama, naprimer, prema dr. Quigley-u:
Stub temeljac ove organizacije (Okruglog Stola) rastao je uz ve postojeu finansijsku
saradnju koja je tekla izmeu Morgan Banke u Njujorku i grupe internacionalnih
finansijera koju su predvodili braa Lazard.
Od 1925. godine pa nadalje, glavni doprinosi Okruglom Stolu dolazili su od bogatih
pojedinaca, fondacija i kompanija povezanih sa meunarodnim bankarskim bratstvom.
One su ukljuivale Carnegie United Kingdom Trust, organizacije povezane sa J.P.
Morgan, Rockefeller i Whitney porodicama.
Nakon Prvog Svetskog rata, Okrugli Sto je doiveo period proiravanja tokom kojeg su
stvorene mnoge podgrupe. ovek odgovoran za nastajanje mnogih podgrupa bio je
Lionel Curtis. U Engleskoj i u svakoj Britanskoj koloniji, Curtis je osnovao lokalno
odeljenje (Quigley-jevim reima paravanska grupa) Okruglog Stola zvano Kraljevski
Institut Meunarodnih Poslova. U Sjedinjenim Dravama paravanska grupa Okruglog
Stola je nazvana Savet o Stranim Odnosima (Council on Foreign Relations CFR).
Mnogi amerikanci danas su upoznati sa Savetom o Stranim Odnosima baziranim u
Njujorku. CFR se uglavnom smatrao za struni tim iz kojeg dolaze veliki brojevi
politikih zaposlanika na federalnom nivou. Pod predsednikom administracijom
Ronalda Regana, na primer, vie od 70 lanova administracuje pripadalo je Savetu,
ukljuujui i jedan broj lanova glavnog kabineta. CFR je dominirao ranijim
predsednikim administracijama takoe, i dominira trenutnom administracijom.
Predsedavajui CFR-a dugi niz godina bio je bankar David Rockefeller, bivi
predsedavajui Chase Manhattan banke.
Upozorenje Tomasa Defersona se obistinilo. Bankarsko bratstvo je upranjavalo jak
uticaj na ameriku politiku, naroito u spoljnim pitanjima, a Savet o Stranim Odnosima je
jedan od kanala kroz koje je to inilo. Naalost, taj uticaj je pomogao da se ouva
inflacija, dugovanje i ratovanje kao status quo.
Dok je Cecil Rhodes bio iv stekao je pozamanu mo u junoj Africi i sluio je niz
godina kao kolonijalni guverner tamo. Imao je jedinstven i uinkovit nain delenja moi.
Prema jednom od Rhodes-ovih najbliih prijatelja, dr. Jameson-u, Rhodes je dao
odreene ruke svom oveku od poverenja. Dr. Jameson je jednom zapisao:
... G-din Rhodes je prepustio odluku (ta da se radi u situaciji) oveku na licu mesta,
meni, koji verovatno moe biti najbolji u proceni uslova. Ovo je Rhodes-ov nain.
Zadovoljstvo je raditi sa ovekom njegovih ogromnih mogunosti i udvostruava ga
kada otkrijete da u izvravanju svojih planova sve preputa vama; iako je bez sumnje u
poslednjem primeru sklapanja posla sa Transvaal-om doiveo neuspeh zbog ovog
sistema, iako se na duge staze sistem isplatio. On preputa oveka samom sebi i zato
dobija najbolje za ta su sposobni od svih svojih ljudi.
Ovo moe biti uinkovit stil liderstva osim kada sredstva koja se koriste za postizanje
cilja stvaraju svoje probleme. Neki od metoda koje su koristili Rhodes-ovi ljudi naneli su
vie dugotrajnog zla nego momentalnog dobra. U junoj Africi, na primer, sukob izmeu
Holandskih doseljenika (Boers) i Engleza prerastao je u Boer rat. Tokom tog sukoba
jedan od Britanskih oficira pod Rhodes-om, lord Kitchener, je uspostavio koncentracione
logore za dranje uhvaenih Boera. Kampovi su dobili odobrenje od Kitchener-a 27.
decembra 1900. godine i preko 117,000 Boera je zatvoreno u 46 kampova.

Uslovi su bili tako nehumani da je izmeu 18,000 i 26,000 ljudi umrlo, prvenstveno od
zaraze. Bio je to pandan masovnom ubistvu. Danas koncentracione logore povezujemo
sa nacistikom Nemakom i komunistikom Rusijom, ali njihova upotreba u 20. veku
poinje sa Englezima pod lordom Kitchener-om.
Moda najvea ironija u prii o Okruglom Stolu bila je uloga te organizacije u stvaranju
atomske bombe. Nakon Rhodes-ove smrti, Okrugli Sto grupe su nastavile da
uspostavljaju druge organizacije. Jedna od njih je bila Institut za Napredne Studije
(Institute for Advanced Study IAS) locirana u Prinstonu, Nju Derzi. IAS je dosta
asistirao naunicima koji su razvijali prvu atomsku bombu za Sjedinjene Drave. lanovi
instituta bili su Robert Openhajmer, koji je nazvan Ocem A-bombe, i Albert Ajntajn,
kome je institut bio drugi dom.
Kao to smo videli, svet je prolazio kroz mnoge vane razvoje kako je ulazio u 20. vek.
Centralno bankarstvo je bivalo organizovano u meunarodnu mreu. Bankari su stekli
veliki uticaj u Britanskim i Amerikim spoljnim poslovima putem grupa kao to su
Okrugli Sto i Savet o Stranim Odnosima. U meuvremenu, komunizam je hvatao zamah u
Evropi. Ovaj zamah je urodio plodom 1917. godine kada su komunistiki revolucionari
uspostavili svoju prvu diktaturu proleterijata u Rusiji. Jo jednom, svet je bio na putu
ka biblijskoj Utopiji.
Radniki Raj
Mnogim ljudima koji su tada ivele, period od 1914. do sredine 1930-tih je bio puno
ispunjenje apokaliptikog proroanstva. Te godine bile su svedok razarajueg svetskog
rata, iznenadne epidemije gripe koja je ubila desetine miliona u kratkom vremenskom
periodu i meunarodni finansijski kolaps u Nemakoj obeleen hiperinflacijom njene
valute. Iznenadne meteoroloke promene su se takoe pojavile. Delovi Sjedinjenih
Drava postali su pustinjske inije Praine. Ovo je doprinelo velikom unitenju useva i
gubitka mnogih porodinih farmi.

Ovo je bio period u kojem su prijave spektakularnih vatrenih lopti (jarko svetleih
meteora) bile izdate od strane Njujork Tajmsa sa poveanom uestalou. Neke vatrene
lopte su naizgled donosile sa sobom razorne oluje, zemljotrese i druge prirodne
katastrofe. Nove mesije su se pojavljivale irom sveta. Sigurno su mnogi verovali da je
Bog zapoeo Sudnji Dan.
Poetak 20. veka bio je svedok mnogih promena u Nemakoj. Autonomne prinevine,
kojih je bilo 335, su bile sjedinjene u jednu Nemaku naciju. Ovaj pokuaj ujedinjenja
vodila je Pruska Hohenzollern dinastija, koja je istodobno bila u procesu sklapanja velike
Nemake ratne maine. Ovom mainom je upravljao Kaiser William, Hohenzollern, koji je
pomogao da se Evropa porine u Prvi Svetski rat.
Iza Nemake militarizacije leala je mrea Bratstva. U ranim 1900-tim, jedan broj mistikih
organizacija u Nemakoj je irio zanimljivu meavinu ideja Arijevske vladajue rase i
mistikih koncepta o buduoj slavi Nemake. Ovo meanje rezultiralo je miljenjem o
Nemakoj vladajuoj rasi. Jedan od najuvenijih pisaca u tom anru bio je Houston
Stewart Chamberlain, Englez odgojen u Parizu i kao mlad tutorisan od strane Prusa.
Njegovo najvanije delo, Die Grundlagen des Neunzehnten Jahrhunderts (Temelji
devetnaestog veka), je izdato 1899. godine. U tom delu, Chamberlain velia slavu
germanizma i najavljuje da je Nemaka nacija ta koja e doneti novi poredak u
Evropu. On je naglasio da su Nemci pripadali zapadnoj Arijevskoj grupi naroda i da su
stoga rasno superiorniji od drugih.
Iz Nemake e nastati nova rasa Superljudi,objavio je on. Chamberlain je verovao u eugenetiku (poboljavanje ljudske rase paljivim biranjem roditelja) i proglasio je da svi

Arijevski Nemci imaju obavezu da uzgajaju super rasu od svog Arijevskog semena.
Chamberlain takoe nije oklevao da izrazi svoj antisemitizam. On je izjavio da su Jevreju
doneli strani uticaj u Evropu i da su poljuljali temelje svih kultura u koje su bili
asimilovani.
Car (Kaiser) William Nemake i mnogi lanovi Nemakog oficirskog korpusa bili su
duboko inspirisani Chemberlain-ovim delima. Kaiser je pozvao Chemberlain-a na
kraljevski dvor i navodno ga pozdravio ovim reima, Bog je bio taj koji je tvoju knjigu
poslao Nemakom narodu a tebe lino meni. Chemberlain je ostao gost u carevoj palati
u Potsdamu gde je postao duhovni mentor Kaiser-ov. Mistike ideje koje je irio
Chemberlain su uinile puno da gurnu Kaiser-a i druge nemake lidere u megalomaniju
koja je dovela do Prvog Svetskog rata. Prvi Svetski rat je bio izazvan serijom kriza
izazvanih ubistvom Austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda, naslednika Austrijskog
prestola. On i njegova ena, vojvotkinja Sofia, su ubijeni 28. juna 1914. godine u Sarajevu
od strane Srbskog ubice koji je pripadao tajnom okultnom drutvu zvanom Crna Ruka.
Politika lanana reakcija pratila je ubistvo i Prvi Svetski rat je poeo kada je Nemaki
general Helmut von Moltke naredio potpunu vojnu mobilizaciju, koju je pratila invazija
Francuske 1. avgusta 1914. godine.
lanovi mistike mree su jo jednom zapoeli brutalan i besmislen rat. Postoji jo jedna
pria iz Prvog Svetskog rata koju vredi podeliti. To je pria o neobinom miru. Ispriana
je u Parade magazinu od strane tima pisaca Irving Wallace-a, David Wallichinsky-a i Amy
Wallace u njihovoj Significa kolumni. Evo prie onako kako su je oni napisali:
Uprkos hororima Prvog Svetskog rata pojavilo se jedinstveno primirje kada su se, na
par sati, neprijatelji ponaali kao braa.
Badnje vee 1914. godine bilo je mirno na francuskom zapadnom frontu, od Engleskog
kanala do vajcarskih Alpa. Rovovi su se nalazili na 50 milja od Pariza. Rat je bio svega 5
meseci star i odprilike 800,000 ljudi je bilo ranjeno ili ubijeno. Svaki vojnik se pitao hoe
li Badnje vee doneti jo jednu rundu borbe i ubijanja. Ali neto se dogodilo: Britanski
vojnici su podigli znake Sretan Boi i uskoro su se ule Boine pesme iz Nemakih i
Britanskih rovova podjednako.
Boi je osvanuo sa nenaoruanim vojnicima koji naputaju svoje rovove, dok su oficiri
obe strane pokuavali neuspeno da spree svoje trupe od sastajanja sa neprijateljem na
sredini niije zemlje uz pesmu i razgovor. Razmenjujui male poklone uglavnom
slatkie i cigarete proveli su Boi mirno du linije fronta. Na jednom mestu, Britanci su
igrali fudbal protiv Nemaca, koji su pobedili 3-2. Na nekim mestima, spontano primirje se
nastavilo i sledeeg dana, nijedna strana nije bila voljna da ispali prvi metak. Rat se
napokon nastavio kada su stigle svee trupe a visoka komanda obe armije naredila je da
e budui neformalni sporazumi sa neprijateljem biti kanjavani kao izdaja.
Iznad je jo jedna od onih malih ali vrednih panje epizoda koje otkrivaju da ljudska bia
nisu prirodno stvorena za rat. Kada im se da prilika oni e poloiti oruje i upustiti se u
konstruktivne i oputene poslove. Ono to je izazvalo te vojnike da ponovo ratuju bili su
pritisci vetake drutvene strukture koji se uzdiu iz mnogih faktora opisanih u ovoj
knjizi.
Jedan od glavnih dogaaja Prvog Svetskog rata bila je Ruska boljevika revolucija
1917. godine. Ovo je bila revolucija koja je pretvorila Rusiju u komunistiku naciju
kakvom je poznajemo velikim delom 20. veka. Revolucija se desila jednu godinu pre
svretka Prvog Svetskog rata. Velikim delom vodio je Vladimir Ili Uljanov, koji je bolje
poznat po imenu Lenjin.
U vreme Revolucije Rusija je bila neprijatelj Nemake. Sumornost Prvog Svetskog rata je
u Rusima probudila snana anti-nemaka oseanja. Protivnici boljevizma su mogli da

iskoriste to oseanje protiv boljevika optuujui Lenjina da je Nemaki agent. Ova

optuba je donekle bila istina. Ser Vinston eril, premijer Velike Britanije tokom Drugog
Svetskog rata, napisao je:
Oni (Nemci) su prebacili Lenjina u Zapeaenom Vozu kao kunog bakcila iz vajcarske
u Rusiju. eril je mislio na voz kojim su Lenjin i njegova pratnja putovali od njihovog
revolucionarnog taba u vajcarskoj preko Nemake do Rusije kako bi poveli Revoluciju
koja se zahuktavala. Nemaka vojska je garantovala siguran prolaz kroz Nemaku za
Lenjinov voz ali nee dozvoliti Lenjinu ili njegovim saputnicima da kroe na Nemako tlo.
Posle prvog zaustavljanja voza nakon prelaska granice izmeu Nemake i vajcarske
revolucionarnoj druini su se pridruila dva Nemaka oficira kao njihova tiha pratnja.
Oficiri su ranije bili obaveteni od strane generala 8. Nemake armije Erich Ludendorff-a,
sa istonog fronta. Ludendorff je kasnije postao jedan od najmonijih politiara Nemake
i ugledni pobornik Adolfa Hitlera.
Michael Pearson, autor odline knjige, Zapeaeni voz, predstavlja dokaz da su Nemci
nastavili da podravaju boljevike i nakon to je Ruska revolucija bila gotova. Nemaka
vojska je htela da se uveri da boljevici mogu da zadre vlast u Rusiji. Prema dosijeima
Nemake kancelarije za spoljne poslove koji su otvoreni 5. februara 1918. godine oni su
dali 40,580,997 nemakih maraka za Rusku propagandu i specijalne svrhe. Veruje se
da je veina tog novca slata direktno novom komunistikom reimu... U istom
dokumentu nalazimo da je Nemaka dala Rusiji 15 miliona maraka samo jedan dan poto
je Lenjin zvanino preuzeo vlast u novembru 1917. godine. Telegram koji je poslao
Richard von Kuhlman 3. decembra 1917, Nemaki sekretar spoljnih poslova, glasio je:
... sve dok boljevici nisu od nas, putem raznih kanala, primili sredstva oni nisu bili u
mogunosti da izgrade svoje glavno telo Pravda, da sprovedu energinu propagandu i da
proire originalno usku bazu svoje partije.
Tri meseca kasnije, drugi telegram od von Kuhlman-a otkriva:

... Boljeviki pokret nikada ne bi dostigao dananji uticaj ili veliinu bez nae stalne
potpore.
Lenjin je razumljivo porekao optube da je primio bilo kakvu pomo od Nemake.
Nemaka je bila neprijatelj Rusije i Lenjin bi bio smatran izdajicom Rusije. Uostalom,
zato bi kapitalistika Nemaka pomagala komunistima? Tiranski Ruski car je abdicirao
pred Revolucijom a vlada postavljena na njegovo mesto bila je republikanskiog oblika
patentirana po ugledu na Sjedinjene Drave.
Sada se postavlja pitanje: zato je Nemaka pomagala komunistike revolucionare? Bilo
je i drugih politikih grupa u Rusiji koje su mogle biti pomognute.
Prvo, boljevici su verovatno imali najbolje anse za uspeh. Vaan faktor je i to da su
neki vrlo ugledni nemaki industrijalci i finansijeri sa uticajima u nemakoj vojsci bili
pobornici komunistikog pokreta. Njihova potpora je poela pre Prvog Svetskog rata.
Jedan od najisturenijih Marksovih sledbenika bio je bogati nemaki industrijalac Fridrih
Engels. Engels je ak saraivao sa Marksom na Komunistikom manifestu. Bitna
podrka komunizmu dolazila je i od Nemake bankarske zajednice.
Max Warburg, vodei nemaki finansijer, pruio je svoje usluge boljevicima, kao to je i
bankar Jacob Schiff koji, iako Amerikanac, potie iz iste nemake porodice koja je delila
kuu u Frankfurtu, generacijama ranije, sa porodicom Rothschild. Prema Schiff-ovom
unuku, Schiff je pozajmio ranoj komunistikoj vladi u Rusiji oko 20 miliona dolara.
Kombinovana infuzija pozajmica sa zapada i novca od Nemake bila je jedina stvar koja
je omoguila ranom boljevikom reimu da preivi.

Ima puno razloga zato su zapadni bankari finansirali boljevike. Zajedniko poreklo
komunizma i sistema inflacionog papirnatog novca u istoj mistikoj mrei je jedan od
faktora koje treba uzeti u obzir. Marksizam je blisko pratio osnovni filozofski obrazac
Hrianstva i drugih Skrbnikih religija sa njihovim konanim bitkama i utopijskim
porukama. Moda najvanija injenica o modernom komunizmu da objasni ulaganje
zapadnih banaka jeste injenica da je komunizam zapravo kapitalizam doveden do
ekstrema. Da bi smo ovo razumeli moramo da vidimo ta je zaista kapitalizam.
Kapitalizam se esto poistoveuje sa slobodnim preduzeima a ne bi trebao.
Slobodno preduzee je nekontrolisana ekonomska aktivnost; pojavljuje se tamo gde je
slobodno i otvoreno trite za proizvodnju i razmenu dobara i usluga. Preduzetnici (ljudi
koji zapoinju biznis i rizikuju) su kima sistema slobodnih preduzea.
Kapitalizam, sa druge strane, ima dve osnovne definicije. Prva definicija odnosi se na
takozvana kapitalna dobra. To su dobra koja se koriste za proizvodnju drugih
proizvoda. Tipino kapitalno dobro bila bi maina koja se koristi na pokretnoj traci.
Kapitalista tako moe da znai ovek koji kupuje kapitalna dobra i koristi ih za
proizvodnju drugih produkata radi zarade. Ovaj tip kapitaliste se obino moe nai u
sistemu slobodnog preduzea, ali on ili ona ne trebaju sistem slobodnih preduzea da
bi preiveli. On ili ona mogu postojati u skoro svakom tipu politikog ili ekonomskog
sistema sve dok ostvaruju profit. U stvari, ovaj tip kapitaliste esto najbolje preivljava u
sistemima zatvorenih preduzea gde ima malo ili nikako konkurencije.
Vlade su kapitalisti kada poseduju ili ulau u kapitalnu opremu.
Drugi tip kapitaliste je finansijski kapitalista. Finansijski kapitalizam je kontrola izvora
putem investiranja i kruenja novca. Moe a i ne mora da ukljuuje kupovinu kapitalnih
dobara. Finansijski kapitalista obino ulae svoj novac u deonice i utie na upotrebu
izvora odreujui u koja e preduzea da uloi. Finansijski kapitalista moe takoe biti
bankar koji sme da stvara inflacijski papirnati novac za pozajmljivanje, i koji je u
mogunosti da utie na upotrebu izvora nainom na koji pozajmljuje svoj stvoren ni iz
ega novac. Finansijskom kapitalisti takoe nije potreban sistem slobodnih preduzea
da preivi i esto ima beneficija od monopola.
Kao to moemo videti, kapitalizam nije ista ivuljka kao slobodno preduzee, iako esto
koegzistiraju. Slobodno preduzee i kapitalizam esto dolaze u sukob jedan sa drugim
jer kapitalizam stremi u pravcu monopola a slobodno preduzee stremi ka slobodnom i
otvorenom tritu dostupnom svakom preduzimau.
U 1989. i ranih 1990-tih, Rusija i nacije istone Evrope dobrovoljno su odbacile
komunizam kako bi ga zamenile demokratijom zapadnjakog stila. Sovjetski Savez je
ukinut i veina Sovjetskih republika postale su nezavisne zemlje ujedinjene u slabo
povezanu konfederaciju nazvanu Komonvelt Nezavisnih Drava. Privatno vlasnitvo
zemlje i biznisa je povraeno u velikoj meri. Bez obzira, jo uvek je korisno diskutovati
kakav je bio Sovjetski Savez pod komunizmom da bi smo razumeli kako je ova vana
frakcija Bratstva uradila tako mnogo da prolongira bitne probleme unutar naeg doba.
Dalje, komunizam jo uvek dominira drugim nacijama i nastavlja da inspirie
revolucionarni sukob u Treem svetu.
Ekonomski sistem komunistike Rusije bio je ultra kapitalistiki jer je njegova industrija
bila jo vie monopolisana a nacionalnom ekonomijom se jo vie dominiralo od strane
istih institucija koje su dominirale kapitalistikim nacijama. Najvanija od tih institucija
bila je Sovjetska centralna banka, koja je funkcionisala kao centralne banke zapadnih
nacija. Glavna razlika je bila ta da je Ruska centralna banka imala, i ima u vreme pisanja
ovoga, izraenu nametljivu ulogu u ekonomskom ivotu zemlje.

Centralna banka Sovjetskog Saveza zove se Gosbank. To je i centralna i komercijalna

banka spojena u jedno. Od 1980. godine Gosbank je imala odprilike 3,500 filijala i 150,000
zaposlenih. Glavna Sovjetska preduzea, koja je sva posedovala vlada, ovisila su od
Gosbanke za zajmove koji su im pomagali da prevaziu periode kada su njihovi trokovi
bili vei od doprinosa. Drugim reima, preduzea komunistike vlade u Sovjetskom
Savezu su takoe funkcionisala na principu zarade i gubitka i morale su da pozajme
novac od Gosbanke kada doive gubitak. Kao i u nekomunistikim nacijama, Sovjetska
preduzea su plaala kamatu na novac koji pozajme. Jedina razlika je bila u tome da je
Gosbank naplaivala fiksnu kamatnu ratu dok su mnoge banke zapada imale
promenljive.
Gosbank je bila i jo jeste banka izdanja, tj., ovlatena je da izdaje novac. Gosbank
stvara novac ni iz ega ba kao i zapadne banke. Iako je Gosbank navodno bila pod
kontrolom vlade u komunistikoj Rusiji, zapravo je bila polu-autonomna institucija kojoj
su Sovjetska preduzea bila i ostala veoma duna.
Gosbank je bila dominantnija u Sovjetskim finansijskim poslovima nego to su centralne
banke u zapadnim nacijama jer su sve transakcije izmeu Sovjetskih preduzea morala
da idu preko Gosbanke. Ovo je omoguavalo Gosbanci da nadgleda svakodnevne
finansijske transakcije koje ukljuuju Sovjetska preduzea. Gosbanka je takoe bila
zadeena za isplaivanje plata svim radnicima. Bila je to ogromna birokratija koja je
regulisala Sovjetsku ekonomsku aktivnost do zavidnog stepena.
Kao to moemo videti, Rusija je bila san finansijskog kapitaliste. Marksistika ideja da
se sve poseduje kolektivno pod komunizmom jednostavno je znaila da odreena elita
u bankarstvu i vladi ima kompletan autoritet da usmeri upotrebu svih eksploatljivih
izvora u zemlji. Sovjetskim radnicima su isplaivane plate kojim su mogli da kupe lina
dobra, ali po Sovjetskom zakonu nisu mogli da poseduju zemlju, zgrade, poslove ili bilo
kakvu veliku industrijsku opremu. Sovjetski graani su mogli da prodaju samo
koritene ili lino proizvedene predmete ali nisu mogli da zaposle druge radi linog
profitaili da se ukljue u posrednike poslove. Iako su postojali ogranieni izuzeci u tim
restrikcijama a crna berza je cvetala, Sovjetski zakoni su stvorili uinkovit monopol u
kojem su ruski radnici bili teko eksploatisani kao u strogom feudalnom sistemu; treba
samo da uporedimo komnistiku Rusiju sa srednjevekovnim feudalizmom kako bi smo
uvideli tu injenicu:
Kao i u evropskim feudalizmima, veina Sovjetskih dravljana bila je primorana da pati
od nedostatka dobara i usluge, i govoreno im je da moraju da izdre za dobrobit majke
Rusije.
Kao i u starim feudalizmima, Sovjetski narod bio je efektivno vezan za zemlju strogom
birokratijom koja je branila ljudima da se sele bez odobrenja vlade. Ta regulacija je
postojala kako bi kontrolisala ekonomski i politiki ivot Sovjetske Unije odluivanjem
gde ljudi ive i rade. To je bio isti motiv koriten od strane starih feudalnih lordova da se
ljudi veu za zemlju. Ovo je doprinelo da Sovjetski ljudi postanu, donekle, sunji.
Emigracija u nacije izvan Gvozdene Zavese bila je strogo zabranjena to je opet,
dodavalo formi suanjstva jer su ljudi bili usideni na zemlji na kojoj su bili roeni.
Kao i u starim feudalizmima, elita komunistike Rusije je imala specijalne luksuze i
privilegije koje su zakonom zabranjene masama. U komunistikom S.S.S.R.-u, takve
privilegije su ukljuivale fensi prodavnice u kojima je samo aici bilo dozvoljeno da
kupuje. Eliti je takoe bilo lake da odputuje iz Sovjetskog Saveza i da poalje decu na
kolovanje u inostranstvo.
Stari feudalni lordovi odravali su sistem tako to bi ponudili utvrenje u koje su sunji
mogli da se sklone kada bi ih napali pljakai ili strane armije. Sovjetski sistem je takoe
opstao ohrabrivanjem ksenofobije i redovnim podseanjem Ruskog naroda na invazije

Rusije od strane Napoleona i nacistike Nemake. Sovjetska drava je obeala svom

narodu zatitu od zastraujueg i opasnog spoljanjeg sveta.
Kao to moda moemo videti, Marksistika glorifikacija teaka odgovara Sovjetskom
komunistikom sistemu veoma dobro. Poto je sistem stavio tako teka ogranienja na
posedovanje, veina ljudi je bila korisna samo kao radnici i birokrate. Komunizam je
takoe otvoreno ateistian, tj., porie postojanje bilo kakve duhovne stvarnosti. Sovjetski
komunistiki sistem je stoga zadovoljio Skrbnike namere izraene u drevnim tekstovima
o ouvanju Homo sapiensa kao stvorenja za rad ije e postojanje od roenja do smrti
biti jedna dugaka borba za fiziki opstanak bez pristupa duhovnom znanju koje bi
moglo da ga oslobodi.
Bitan aspekt Ruske revolucije bila je uloga pijunskih slubi u tom komeanju. Do
vremena Ruske revolucije, meunarodna obavetajna zajednica je izrasla u veliku i
sofisticiranu aferu sa pozamanim uticajem. Tokom cele istorije, lanovi mree Bratstva
na pozicijama sa politikom moi nali su obavetajne slube za idealne provodnike za
promovisanje socialnih i politikih ciljeva Bratstva zbog tajnovitosti koja tipino okruuje
obavetajne aktivnosti. Kao rezultat mnoge obavetajne slube su se pretvorile u izvore
manipulacije, komeanja i izdaje. Ovakvo ponaanje je ve bilo evidentno u Rusiji u
vreme Ruske revolucije.
Pre nego to je uspostavljena vlada Rusijom je vladao car. Poslednji car je imao na
raspolaganju ogromnu obavetajnu mreu poznatu kao Okhrana. Okhrana se sastojala
od nekoliko obavetajnih organizacija koje su izvravale uobiajene pijunske funkcije
sa vojnim tajnim agentima, duplim agentima, agentima provokatorima i tajnim dosijeima.
Okhrana je pijunirala careve prijatelje isto kao i neprijatelje i bila Ruska interna tajna
policija. Unutar Rusije, Okhrana se uputala u iscrpne antisubverzivne aktivnosti.
Domae nepopularne aktivnosti Okhrana bile su glsovno pitanje koje su boljevici
koristili da napadnu cara. Car je na kraju, naravno, bio svrgnut. To mora da znai da
Okhrana nije uspela.
Ili jeste?
Istoriari su zabeleili da se Okhrana duboko infiltrirala i asistirala boljeviki pokret.
Okhrana je to uinila putem pijuna poznatih kao agenti provokatori. Agent provokator
je neko ko namerno nagovara druge da poine nelegalna dela, obino kako bi
diskreditovali ili uhapsili izmanipulisanu rtvu. U Americi i drugim nacijama, agenti
provokatori su esto upoljeni od policijskih agencija kako bi zarobili ili kompromitovali
oznaene ljude. Ove aktivnosti se ponekad nazivaju aoka operacije.
Izgleda da postoji oigledan razlog za ukljuivanje u aktivnosti agenta provokatora. Ako
oznaena osoba ne poini in za koji moe biti okaljan, kompromitovan ili zatvoren, mora
biti nateran da ga poini. Poto su provokativne akcije uperene protiv navodnih
kriminalaca izgledalo bi da je provociranje korisno orue za borbu protiv kriminala.
Zapravo nije.
Nakon paljive analize, istraiva uskoro otkriva da su provokativne akcije skoro uvek
izvravane od strane ljudi unutar obavetajnih i policijskih agencija koji su i sami
kriminalci. Provociranje dokazuje da je esto paravan za kriminal. Provokacijske akcije
su najbolji nain za policiju i obavetajne slube da maskiraju njihovu tajnu potporu
kriminalnih elemenata. Jasan primer ovoga bila je Ruska Okhrana.
Okhrana je poslala mnogo agenata da se ulani u rastui komunistiki pokret u Rusiji.
Okhrana agenti su se infiltrirali u najdublje krugove boljevike partije i upravljali
mnogim boljevikim aktivnostima. Ova infiltracija je bila tako velika da su 1908-1909
godine Okhrana agenti inili etvoricu od pet lanova boljevike partije u Sankt
Petersburkom komitetu. Iako su hapenja revolucionara bila esta, Okhrana je uinila

mnogo vie kako bi pomogla boljevike nego to im je nanela tete. Okhrana je

obezbedila redovne prihode i strano potrebne materijale revolucionarima.
Radila je na tome da iskoreni dve rivalske partije boljevika: Socijaldemokratsku partiju i
Menshevik-e. Okhrana je pomogla da se pokrene boljevika glavna propagandna
publikacija, Pravda. Kada je Pravda osnovana 1912. godine, Okhrana agenti su bili
izdava (Roman Malinovskii, koji je takoe bio lan boljevikog Centralnog komiteta) i
blagajnik (Miron Chernomazov).
Okhrana je moda ruskim komunistima dala uvenog diktatora Staljina. Biograf Edward
Ellis Smith, piui u svojoj knjizi, Mladi Staljin, predlae da je Staljin revolucionar koji je
kasnije dospeo do vrhovne pozicije Sovjetske vlade moda uao u komunistiki pokret
kao agent provokator. Istoriari su naglasili da je Staljin bio glavni kontakt izmeu
boljevika i carske policije i da je bio u mogunosti da nabavi mnoge potrebne predmete
od Okhrana.
Poto je car abdicirao poetkom 1917. godine, vlada je raspustila celu Okhrana mreu.
Boljevika propaganda se glasno odrekla Okhrana i stoga bi bilo za oekivati da e
pobedniki komunisti ostaviti Ruski obavetajni aparat rasputenim. Boljevici su uradili
ba suprotno. est meseci nakon svrgavanja vlade boljevici su ponovo uspostavili
obavetajnu mreu. Ovo i nije neko iznenaenje kada uzmemo u obzir veliku Okhrana
umeanost u boljeviku partiju. Lenjin je malo reorganizovao, dao Okhrana drugo ime i
uinio obavetajnu ruku vlade jo dominantnijom nego to je bila za vreme cara.
Do 1912. godine, samo etiri godine nakon Revolucije, boljevika tajna policija je
zapoljavala deset puta vie ljudi nego to je Okhrana pod carem. Bila je javna tajna u
Rusiji da se Okhrana vratila, stranija nego ikad.
Ime dato reorganizovanom Ruskom obavetajnom aparatu bilo je Neobina Komisija za
Borbu Kontrarevolucije i Sabotae, bolje poznata kao Checka. Checka je promenila
svoje ime i formu nekoliko puta u dolazeim decenijama. Postala je GPU 1922. godine,
zatim OGPU, a 1934. godine reorganizovana je u Narodnu Komisiju Unutranjih
Poslova (NKVD). Na kraju je transformisana u moderni KGB najveu obavetajnu
organizaciju u istoriji. KGB je 1922. godine zapoljavao odprilike 90,000 oficira samo za
unutranju sigurnost i sistem politikih zatvora.
KGB je upravljao svojom armijom od 175,000 graninih trupa i izvravao veliki deo
pijunae i akcija agenata provokatora po kojima je Sovjetski reim bio tako dobro
poznat. Organizacija veliine KGB-a je bila sigurno skupa za odravanje. Ogromni izvori
potrebni da se odri ova velika obavetajna birokratija bili su faktori koji su pomogli da
Sovjetska ekonomija ostane jadna. Sovjetski radnici su plaali za masivni KGB svakoga
dana sa niim standardom ivota koji i danas pokuavaju da podignu. KGB nastavlja da
postoji unutar Komonvelta Nezavisnih Drava, ali dolo je do nekih promena zbog
raspada Sovjetskog Saveza i neke funkcije KGB-a su se promenile.
Jedna osoba koja je pisala o Ruskoj Revoluciji bio je Arsene de Goulevitch, bivi general
u anti-boljevikoj Beloj Ruskoj armiji. Iako Goulevitch teko moe biti smatran
pristrasnim, on je imao nekih zanimljivih stvari da kae u svojoj knjizi, Carstvo i
Revolucija.
Prema Goulevitch-u, Engleski tajni agenti bili su brojni u Rusiji pre i tokom Revolucije. U
stvari, deo finansijske podrke za Lenjinovu stvar je doao iz Engleskih bankarskih
izvora. Jedan od tih izvora bio je Alfred Milner. Kao to se seamo Milner je bio jedan od
organizatora Okruglog Stola. On je takoe bio glavna politika figura u junoj Africi
tokom Boer rata. Tokom Boer rata su englezi stvorili moderni koncentracioni logor. Ako
je Goulevitch-eva optuba iole istinita, onda moemo bolje razumeti gde su boljevici
dobili ideju da uspostave masivni sistem koncentracionih logora kao deo novog

komunistikog ekonomskog sistema: navodno, od Engleza. Rani Sovjetsi sistem

koncentracionih logora bio je posao velikih razmera koji je dosegao svoj vrhunac pod
Lenjinovim naslednikom, Josifom Staljinom.
Pod brutalnim Staljinom, pokrenut je program za industrijalizaciju Rusije, poevi sa
Ruskim prvim takozvanim Petogodinjim planom. Plan je zahtevao velike koliine
jeftine radne snage. Kako bi je dobio, iroka mrea koncentracionih logora je
uspostavljena u Rusiji. Kampovima je upravljala Ruska tajna policija, NKVD. Zatvorenici
koncentracionih logora bili su robovi radnici koji su radili u brutalnim uslovima. Skoro
svi radnici bili su Rusi koji su zatvoreni po raznim osnovama.
Kampovi su bili integralni deo Sovjetske ekonomije dugi niz decenija. Na primer, 1941.
godine, 17% fonda za kapitalna izgradnju Rusije je prebaeno NKVD-u kako bi pomogao
u upravljanju kampovima. Skoro pola hroma i dve treina Ruske proizvodnje zlata
obavljali su zatvorenici. Desetine miliona ljudi je prolo kroz kampove i oko 10% njih je
umrlo tamo. Izmeu tri i etiri miliona ljudi je nestalo u kampovima od vremena osnivanja
pa samo do 1950. godine.
Sovjetski koncentracioni logori bili su kapitalistike institucije jer su dizajnirani da
eksploatiu ljudski rad do krajnjih granica. Poniena radna klasa je postala jo
ponienija pod svojim komunistikim oslobodiocima. Uz reforme koje traju u Rusiji,
ostaje da se vidi ta e se desiti sa koncentracionim logorima. Oni su i dalje u upotrebi
kao zavorski radni kampovi.
Nametanje komunizma Ruskom narodu i njegovi rasprostranjeni koncentracioni logori
pojavili su se tokom ve uzbudljive ere. Prvi Svetski rat je bio brutalan sukob. Odneo je
oko deset miliona vojnika i jo milione civilnih rtava. Kada se rat zavrio krajem 1918.
godine, druga katastrofa je udarila: svetska epidemija groznice. Epidemija je trajala
manje od godine ali je za to kratko vreme uspela da ubije preko 20 miliona ljudi; bila je
iznenadna i razorna skoro kao bubonska kuga 14. veka. U Rusiji su ovi dogaaji jasno
oseeni. Glad, praena groznicom, ubila je oko 20 miliona Rusa izmeu 1914. i 1924.
godine. Glad je velikim delom izazvana komunistikom revolucijom i stalnim
ekonomskim komeanjima. Za Ruski narod pritisnut mukama, ovi dogaaju su bili samo
poetak rastue none more.
Kada je 1928. godine pokrenut Staljinov Petogodinji plan, svi privatni posedi su trebali
da budu kolektivizirani, tj., stavljeni pod vlast vlade. Mnogi seljaci i zemljoposednici su
se naravno opirali. Staljinova vlada je odgovorila lansiranjem programa masovnog
ubistva slinog francuskoj Vladavini Terora. Seljaci i zemljoposednici su bili fiziki
istrebljivani kako bi im se zaplenila zemlja i kako bi bili uklonjeni jer su prepreka
komunistikoj Utopiji. Ova kampanja istrebljivanja je trajala od 1929. do 1934. godine.
Milioni ljudi su ubijeni samo zato to su posedovali zemlju. Kao odgovor, izbila je pobuna
izmeu 1932. i 1934. godine u kojoj su besni seljaci unitili polovinu ive stoke Rusije.
Ovaj buntovniki in, spojen sa pokuajem komunistikog reima da unese strani novac
preteranim izvozom ita (3,5 miliona tona u roku od dve godine) rezultirao je jo jednom
glau koja je odnela dodatnih pet miliona Ruskih ivota.
Ukupan broj smrtnosti izmeu 1917. i 1950. godine kao direktan i indirektan rezultat
establimenta u Rusije se grubo procenjuje na 35 do 40 miliona ljudi. Ovo je jedna od
najveih stopa smrtnosti od bilo koje pojedinane epizode u istoriji. Ovom broju trebali bi
smo da dodamo smrti povezane sa komunistikim establimentima u drugim zemljama,
kao to su dva miliona zemljoposednika ubijenih u Kini za vreme Mao Ce Tungovog
industrijskog programa 1950-tih i milione iskaspljenih u Kambodi ranih 1970-tih pod
Kmerskom Republikom. Samo po statistici izgubljenih ivota, komunizam je bio jedan od
najkatastrofalnijih dogaaja u ljudskoj istoriji.

Moja namera u ovoj diskusiji nije da razglasim svoja anti-komunistika oseanja. elim
jednostavno da naglasim da istorijski obrasci koje smo izuili nastavljaju da se pojavljuju
u 20. veku. Kominizam je malo vie od ponavljanja istroene teme koja se ponavlja stalno
iznova sa istim traginim posledicama. Komunizam je samo jo jedan u dugom nizu
destruktivnih proizvoda koji se uzdie iz mistike mree Bratstva koji je pomogao da ljudi
nastave da se bore, pate i umiru bez ikakvog razloga.
Razbijanje Sovjetskog i Evropskog komunizma bio je povod za slavlje irom sveta.
Frakcije Bratstva su dolazile i odlazile kroz istoriju i prolazak svake esto donese period
jaanja. Naalost, istonoevropski reformatori nameravaju da ouvaju sistem inflacijskog
papirnatog novca i da podignu takse kako bi mogli da ga plate. Teka etnika i
nacionalistika tenja u nekoliko bivih komunistikih nacija otkriva da su druge ratne
frakcije regenerisane ili stvorene kako bi pokvarile mir koji je trebao da doe od kraja
Hladnog rata.
Robo-sapiens
Digresija duhovnog znanja ka materijalistikoj ideologiji izgleda da prati postepenu stazu
od jedne u drugu. Ovaj proces moemo prikazati tabelarno poevi od vrha sa kako
tana duhovna perspektiva moe definisati duhovne i fizike realnosti i nastaviti dole do
kako kako bi ih definisala materijalistika perspektiva:
Duhovna Realnost
Svako je duhovno bie. Materijalne realnosti su u potpunosti mogunost svakog
duhovnog bia. Svako je duhovno bie ali postoje starija duhovna bia prema kojima su
sva druga inferiorna.
Svako ima duhovnu stranu ali postoji samo jedno isto duhovno bie, obino jedanjedini Bog.
Duhovna realnost postoji ali je ovisna od i uzdie se iz materijalnog univerzuma. Ako
postoji Vrhovno Bie, ono je verovatno ili materijalno bie ili nauni zakon.
Duhovna realnost uopte ne postoji. Sve moe biti objanjeno kao produkti materijalnih
procesa.
ivot ne postoji. Sav pokret je produkt beivotnih fizikih procesa koji izazivaju iluziju
ivota i misli.
Fizika Realnost
Duhovna bia su podvrgnuta nekim neizbenim ili nepromenljivim zakonima koji
upravljaju radom fizikog univerzuma.
Materijalni procesi su primarno rezultat aktivnosti starijih duhovnih bia kojima su sva
druga bia inferiorna.
Materijalni univerzum je stvoren od strane jednog-jedinog Boga. Postoje mnogi
neizbeni zakoni univerzuma koje ljudi nikada nee razumeti.
Materijalni procesi sami su odgovorni za bilo koji duhovni fenomen. Duhovne
mogunosti, kao to su vidovitost, itd., ako postoje, samo su rezultat jo neotkrivenih
principa materijalnog univerzuma.
Ne postoji druga realnost osim fizikog univerzuma. Duhovne mogunosti, kao to je
vidovitost, itd., ne postoje.

Moderna zapadna kultura izgleda da je situirana oko donje sredine gore navedene tabele.
Praksa koja vodi trend ka dnu poznata je kao nauna psihijatrija. Ima mnogo finih ljudi
koji se bave psihijatrijom ali je polje kao celina postalo politizirano zahvaljujui upotrebi
od strane vlada i promovie striktno materijalistike poglede. Moderna psihijatrija je
naalost unitila poslednji deli duhovne realnosti koju je ak i Marks priznao. Kako bi
razumeli ovaj razvoj pogledajmo na kratko istoriju naune psihijatrije.
Pokuaji da se ljudi izlee od mentalnih bolesti stari su koliko i istorija. Moderna
psihijatrija ima mnogo korena u drevnim Grcima i Rimljanima. Pre vie od 2000 godina,
Grki lekar, Hipokrat (oko 400 pne.), je klasifikovao razliite oblike mentalnih bolesti i
odbacio popularno miljenje da mentalne bolesti izazivaju ljuti bogovi ili opsednutost
demonima. U starom Rimu, lekar Galen (2. vek nove ere) je prvi teoretisao o povezanosti
izmeu mozga i mentalnih funkcija. Nakon Galena, zapadna psihologija se unazadila
erovanjem u demone i vetice mnogo vekova.
Moda najvanije otkrie u psihijatriji desilo se u Austriji. Izmeu 1880. i 1882. godine,
Beki lekar Josef Breuer otkrio je da je sposoban da izlei devojicu od teke histerije
tako to je terao da se seti i ispria traumatsko iskustvo iz svoje prolosti pod uticajem
hipnoze. Njeni simptomi su nestali zauvek. Dr. Breuer je otkrio da osoba moe zaista biti
izleena od mentalnih bolesti prostim procesom seanja i suprotstavljanja prolom
incidentu koji moe ostati skriven od svesnog seanja bez asistencije terapeuta. Na neki
nain, zaboravljena bol se oslobaa putem ovog procesa.
Dr. Breuer je nabasao na neto veoma vano, mada njegovo otkrie, iako koriteno
donekle u psihoanalizi razvijenoj od strane Sigmunda Frojda, nikada nije bilo u
potpunosti istraeno u psihijatriji. ak i Frojdova psihoanaliza nije uspela da uini
sledei korak, koji je bio da se razviju metodi preciznosti kako bi pomogli ljudima da
tano odredete potisnute incidente iz prolosti i isprazne mentalnu, fiziku i emotivnu bol
sadranu u tim incidentima. Frojd je zalutao u aljkave metode slobodne asocijacije koje
su uinile proces seanja manje preciznim. On je takoe prenaglaavao seksualne
incidente. Breuer-ovo otkrie je zadobilo jo jai udarac onim to se deavalo u susednoj
Nemakoj u njegovo vreme. Nauna psihijatrija se raala.

Jedan od najranijih centara naune psihijatrije bio je Lajpcig u Nemakoj. Tamo je

ovek po imenu Wilhelm Wundt (1832-1920) ustanovio prvu svetsku psiholoku
laboratoriju 1879. godine. Do tog vremena, univerziteti su ubrajali psihologiju u svoje
filozofske odseke zbog zaostalog miljenja da postoji duhovna strana oveka. Wundtovo miljenje je, meutim, bilo da psihologija pripada biolokoj laboratoriji. Wundt-u su
ljudska bia bila samo bioloki organizmi za koje duhovne realnosti nisu bile prikaene.
Stoga je on svoj pristup smatrao naunim radije nego filozofskim.
Wundt-ova teorija o umu je bila da je ljudska misao izazvana spoljnim stimulansom koji
telo identifikuje na osnovu stimilansa koje je telo primilo ili zapamtilo u prolosti. Kada
se ova identifikacija dogodi, telo ili mozak, mehaniki stvara in volje koji odgovara na
novi stimulus. Ne postoji takva stvar kao to je samostvorena misao ili slobodna volja.
Wundt-u i njegovim sledbenicima ovek je predstavljao nita vie od sofisticiranog
robotskog organizma.
Wundt-ove ideje su bile zasnovane na eksperimentima izvedenim u njegovoj laboratoriji i
drugde. Neki od tih eksperimenata otkrili su da ovek moe da proizvede psiholoke
manifestacije razliitih emocija nanosei elektrine stimulacije na razliite delove mozga.
Eksperimentatori su pogreno zakljuili da mozak mora stoga biti izvor karaktera jer
pokree fizike manifestacije emocije i misli. Zabluda u ovom rezonovanju je oigledna.
Osoba koja sprovodi eksperiment nanosi spoljane stimulacije. Drugim reima, modani
centri nisu sami pokrenuti osim u vrlo ogranienom smislu.

Eksperiment je dokazao da je potrebno neto drugo, neto spoljanje, da pokrene te

modane centre. ta, onda, pokree te centre kada eksperimentator vie ne nanosi svoje
elektrode? Mora da postoji drugi spoljni izvor element koji nedostaje. Taj element koji
nedostaje izgleda da je duhovni entitet koji proizvodi svoju sopstvenu energiju. Iako su
Wundt i drugi koristili eksperimente da dokau istu bioloku osnovu ljudske misli,
rezultati su bili, zapravo, u suprotnom pravcu.
Pogrean ili ne, stimulans-odgovor model ponaanja razvijen u Lajpcigu ubrzo je postao
novi talas u psihijatriji i primio je pozamanu podrku od Nemake vlade. Wundt je
ostao najuticajnija osoba u naunoj psihijatriji 40 godina. Laboratorije u Lajpcigu su
privukle mnoge studente irom sveta, od kojih su mnogi kasnije postali ugledna imena u
psihijatriji. Na primer, jedan student u Lajpcigu iz Rusije bio je Ivan Petrovi Pavlov
(1849-1936), koji je stekao slavu zbog svojih eksperimenata sa zvonima i balavljenjem
pasa. Duane P. Schultz, koji pie u svojoj knjizi, Istorija moderne psihologije, ovako to
sumira:
Putem ovih studenata, Lajpcig Laboratorija je stvorila ogroman uticaj na razvoj
psihologije. Koristila je kao model mnogim novim laboratorijama koje su se razvijale u
kasnijem delu 19. veka. Studenti koji su se sjatili u Lajpcig, kako su bili ujedinjeni sa
take gledita i zajednike svrhe, konstituisali su kolu misli u psihologiji.
Ponovnim definiranjem prirode misli i ponaanja, nauna psihijatrijaje takoe nanovo
definirala prirodu mentalne nenormalnosti i njen lek.
Metode da se premosti ljudska slobodna volja i intelekt bile su ispitivane i razvijane.
Poto su ljudska bia smatrana strogo bioloko-hemijsko-elektrinim organizmima,
reeno je da su sve mentalne bolesti rezultat psiholokih procesa koji su nekako pole
naopako. Eksperimentatori su teoretisali da mentalne bolesti mogu biti izleene strogo
fiziolokim sredstvima, kao to su lekovi, ok tretman ili operacija mozga. Verovalo se da
takvi tretmani mogu povratiti hemijsku ili elektrinu neravnoteu i tako izleiti samu
mentalnu bolest.

Iz ovih teorija izdigla se multimilionski vredna industrija lekova koja tanca ogromne
koliine lekova za promenu raspoloenja godinje. Te droge su stvorene da umanje
svaku mentalnu boljku od ne mogu da zaspim nou do nasilnih psihoza. Dodatno,
mnogi psihijatri koriste posebne maine da poalju elektrine okove kroz mozak osobe.
Neki ak preduzmu i operaciju mozga. Sada kada smo imali skoro pola veka vremena da
posmatramo ove lekove u akciji, moemo da pitamo: jesu li doprineli oveanstvu? Da li
je svet normalnije mesto danas nego to je bio pre 50 godina? Da bi smo odgovorili na
ova pitanja moramo da analiziramo lek najee prepisivan od strane psihijatara:
psihotropske lekove (utiu na um).
Psihotropski lekovi su mamutska industrija. Samo 1978. godine ameriki proizvoai su
zaradili 16.7 biliona dolara. Ova cifra ne ukljuuje prodaju od strane vajcarskih i drugih
Evropskih proizvoaa. Odlina knjiga, Omamljivanje Amerike, otkrila je da je najee
prepisivan psihotropski lek, Valijum (Roche Laboratories), bio prepisan preko 57 miliona
puta u 1977. godini, ukljuujui dopunjavanja. Prema reklami koju je snimila Roche 1981.
godine, skoro osam miliona ljudi, ili oko pet procenata odraslih u U.S., e koristiti Valijum
u toj godini!
Dodajte toj cifri desetine miliona recepata za druge psihotropske lekove i otkriete da
ogromne koliine lekova za promenu raspoloenja i uma bivaju konzumirane svake
godine. Na primer, 1977. godine, ukupan broj U.S. recepata za dvadeset glavnih
psihotropskih lekova prelazi 150 miliona. To dostie odprilike 8.35 biliona pilula! Ovi
lekovi se prepisuju u slinoj koliini danas.

Ova epidemija korienja lekova nije sluajnost. Moni psihotropski lekovi su energino
promovisani u sjajnim reklamama na Medison aveniji i u izdanjima kao to je Ameriki
psihijatrijski urnal, putem radionica i seminara koje sponzoriu farmaceutske
kompanije.
Opravdano kritikovanje protiv psihijatrije okrenute lekovima je sprovedeno zbog broja
pacijenata koji zapravo propadaju od svog psihijatrijskog tretmana. Na primer,
iznenaujue veliki broj ljudi koji poini naizgled besmislene inove nasilja su ljudi koji
su predhodno leeni sa psihotropskim lekovima. John Hinckley mlai je, na primer, bio
pod uticajem Valijuma kada je pokuao da izvede atentat na Ronalda Regana 1981.
godine. Takve sluajnosti se obino objanjavaju kao indikacija da su ti ljudi ve bili
mentalno poremeeni i pre nasilnih epizoda i lekovi jednostavno nisu mogli da im
pomognu.
Sa druge strane, kritiari istiu da takvi pojedinci esto nisu bili nasilni pre leenja ali su
postali nakon njega. Da li je psihijatrijski tretman zapravo pogorao njiovo mentalno
stanje dok nisu postali kompletno psihotini? Jedno od ponosnih dostignua Amerike
administracije za hranu i lekove je njena obaveza da svi proizvoai lekova moraju da
navedu nus pojave za koje znaju da ih njihovi lekovi proizvode. Ova obaveza upozorava
lekare o moguim opasnostima i vodi ih ka saznanju kada da pacijenta skinu sa leka.
Naalost, dok doktor uvidi nus pojave teta ve moe biti priinjena. Veina nus pojava
nestane kada se prekine leenje, ali neke mogu biti stalne i da izazovu dugotrjne
komplikacije. Ovo je posebno zabrinjavajue kada otkrijemo da su mnoge nus pojave
psiholoke.
Osoba koja otvori Ameriki Psihijatrijski urnal i vidi reklame za lekove moe biti
okirana ne samo prozainim sloganimave i sitno ispisanim delovima teksta. Svaki
reklamirani psihotropski lek ima dugaku listu moguih fizikih i psiholokih nus pojava.
Veina nabrojenih nus pojava je nerazumljiva laicima; meutim, mnoge su vrlo
razumljive. Evo primera nekih nabrojenih nus pojava za popularne psihotropske lekove
koji su reklamirani i prepisivani 1980-tih godina:

Lek Surmontil (Ives Laboratories) koji je promovisan kao lek za pomo u prevazilaenju
simptoma depresije nabraja sledee nus pojave: Smetenost (posebno kod starijih)
praena halucinacijama, dezorjentisanost, uzbuenost, neumornost, nesanica i none
more, hipomanija (nenormalna uzbuenost).
Haldol (McNeil Pharmaceutical) reklamiran kao nain za smirivanje uznemirenog
pacijenta. Moe izazvati:
Nesanicu, neumornost, uzbuenost, euforiju, pospanost, depresiju, letargiju, glavobolju,
konfuziju, stanja katatoninog ponaanja, itd.
Torazin koji je promovisan kao lek za smirivanje psihotinih, odraslih i dece, pripada
klasi lekova koja je poznata da izaziva sledee: ... psihotine simptome, stanja slina
katatoniji, cerebralni edem, konvulzivne napade, ...
OBAVETENJE: Iznenadna smrt pacijenata koji uzimaju fenotijazine (klasu kojoj pripada
Torazin navodno zbog sranog udara ili guenja zbog prestanka rada refleksa kalja) je
bila prijavljena ali prava veza nije bila uspostavljena.
Poslednja reenica u gore navedenom citatu je neverovatna dvorenost. Tvrdi da
davanje ovog tipa leka nekome sluajno dovodi do njihove smrti ali proizvoa porie da
postoji ikakav dokaz da su lekovi odgovorni za smrti! Bez sumnje je to samo neverovatna
sluajnost to su neki ljudi doiveli srani udar ili guenje u vreme uzimanja leka.
Sudbina sigurno mora da ima misteriozne puteve.

Stelazin, drugi Smith Kline lek, nabraja mnoge iste nus pojave kao i Torazin i dodaje
hipertenziju (ponekad smrtnu); srani udar svom dugakom spisku. Lek se reklamira
kao Antipsihotik A klase.
ak i relativno slab lek, kao to je Valijum, tako esto prepisivan danas, upozorava:
Paradoksalne reakcije, kao to su akutna stanja hiper-uzbuenosti, uznemirenost,
halucinacije, pojaano stezanje miia, nesanica, bes, poremeaji sna; ako se ovo pojavi
prekinuti tretman.
Gore navedeni lekovi su samo primer. Skoro svaki lek reklamiran u Amerikom
Psihijatrijskom urnalu ima dugaku listu identinih ili slinih potencijalnih nus pojava.
Ovi lekovi su poznati po tome da su ponekad ozbiljno pogorali mentalno stanje osobe ili
izazvale mentalne probleme mnogo tee nego oni sa kojima je pacijent poeo leenje!
Lekari prepisuju ove lekove jer se teke nus pojave navodno javljaju samo u manjini
sluajeva i mnoge od njih su pozratne kada se prestane sa upotrebom leka. Meutim, put
od mnogih nus pojava nazad moe biti jako dugaak. Osoba koja pati od psihikog
sloma, bilo od emotivnog stresaili droge, e trebati dosta vremena za oporavak. U
meuvremenu on moe naneti tete sebi i drugima. Kada uzmemo u obzir ogromnu skalu
na kojoj se ovi lekovi prepisuju, ak i mali procenat pacijenata koji pate od teke
psiholoke reakcije e se popeti na veliki broj pojedinaca.
Ovo trenutno razjanjava zagonetku zato neki mentalni pacijenti zaista pobesne
nakon leenja. Naalost, nekolicina ljudi e okriviti lek ak i u sluajevima gde je moda
lek uzrok, ali e veina umesto toga kriviti pacijenta ili drutvo. Velika tragedija je da na
neku decu ovo moe biti od uticaja. Mnoge kole i tretmanski centri su brzi na izdavanju
jakih psihotropika problematinoj deci i adolescentima.
Raspravlja se da je broj ljudi kojima su lekovi pomogli daleko vei od onih kojima su
pogorali stanje. Advokati citiraju statistike koje pokazuju da lekovi omoguavaju
mnogim pacijentima da napuste psihijatrijske institucije ranije i vrate se drutvu.
Psihotropski lekovi izgleda da omoguavaju nekim ljudima da dre svoje psiholoke
simptome pod kontrolom dovoljno da vode korisne ivote u drutvu. Pitanje je: po kojoj
ceni su te navodne beneficije steene?
Kao to mnogi psihijatri priznaju, psihotropski lekovi retko izlee mentalne bolesti. Oni
jednostavno potiskuju simptome. To znai da su psihotropici kao hladni lekovi koji mogu
da uine da se osoba osea bolje i izgleda zdravije ali retko izlee samu bolest. Kada se
osoba skine sa lekova, simptomi se obino povrate. Pacijent ne funkcionie bolje nego
to je ranije i moe mu biti samo gore od pretrpljenih nus pojava koje lek izaziva. Mnogi
psihijatri stoga ne govore o leku, ve o odravanju. Psihijatrija ima mali stepen
izleenja ali ima visoki stepen odravanja. Sve dok fabrike pljuju pilule, odravanje
lekovima moe da se nastavi.
Je li ovo poteno prema pacijentu? Da li se drutvu zaista pomae na duge staze?
Opasnost sa odravanjem orjentisanom psihijatrijom je ta da su mentalne bolesti na neki
nain zarazne. Ova injenica je najoiglednija u fenomenu psihologije gomile, kao i u
drugim uslovima. Ako ljudi zapravo ne bivaju izleeni od mentalnih bolesti ve samo
maskiraju svoje simptome, a u meuvremenu se mentalni poremeaji ire iz drugih
razloga, sledi da e se mentalna bolest verovatno poveati u svakom drutvu koje se
oslanja na terapiju lekovima. Ako psihotropici zakucavaju hiljade ljudi svake godine u
dublje psiholoke more zbog opasnih nus pojava moemo videti da psihijatrija
orjentisana ka lekovima reskira da gurne drutvo u ruinu; ipak psihotropici sainjavaju
glavni oblik terapije u veini psihijatrijskih ustanova danas.

Opasnosti od tekih psihotropskih lekova je poveana jo jednim faktorom. Veliki

problem sa kojim se suoava psihijatrijska zajednica danas je abnormalno visoka stopa
samoubistava meu ljudima koji je praktikuju. Psihijatri u Sjedinjenim Dravama imaju
stopu samoubistava oko est puta veu od obinog stanovnitva. Najvii procenat tih
smrti deava se meu zaposlenima u mentalnim bolnicama.
Ova visoka stopa samoubistava esto se posmatra kao nesrea zanimanja izazvana
frustracijom i psihijatrovim stalnim kontaktom sa mentalnim bolestima. Koji god da je
razlog, ova statistika je razlog da se zabrinemo za dobrobit mentalno obolelih pacijenata.
Samoubistvima obino predhodi period smanjenja mentalnog zdravlja. Retko e te nai
stabilnu i dobro prilagoenu osobu da izvrava samoubistvo. Jedna od glavnih obaveza
psihijatra je da tanu dijagnozu i odgovarajui tretman. Ipak jedna od najeih
manifestacija mentalne bolesti je vizuelizacija sopstvenih problema kod drugih.
Psihijatar u pred-samoubilakom stanju tako reskira da bude izvor stravine pogrene
dijagnoze jer bi mogao da da dijagnozu pacijentu onoga to zapravo on ima. Poto
pogrena dijagnoza i tretman mogu da unite osobin ivot, pogotovu u bolnicama gde se
koriste jaki psihotropici, ok terapija i psihohirurgija, od vitalnog je znaaja da psihijatri i
tehniari budu razumni, drutveni i dobro prilagoeni. Naalost, statistiki velika manjina
njih nije.
Epidemska upotreba psihotropskih lekova stvara jo jedan problem. Zloupotreba lekova
se smatra jednom od dananjih najveih drutvenih bolesti. Zakonodavne agencije troe
ogromne koliine novca i vremena da se izbore sa njom. Borba protiv zloupotrebe lekova
se zasniva na filozofiji da ljudi ne bi trebali da uzimaju ilegalne lekove kako bi promenili
svoja raspoloenja ili menalna stanja. Moderna psihijatrija poraava ovu kampanju.
Psihijatrija orjentisana ka lekovima nam govori: Oseate se depresivno? Uzmite lek.
Oseate se presrenim?
Uzmite lek. Oseate da neete uspeti? Uzmite lek. Oseate se megalomanijakalno?
Uzmite lek. Oseate se zbunjeno i nesigurno? Uzmite lek. Oseate se previe sigurnim?
Uzmite lek. Ne moete da spavate? Uzmite lek. Mnogo ste pospani? Uzmite lek. Vidite
stvari kojih nema? Uzmite lek. Ne vidite stvari koje su tu? Uzmite lek.
Psihijatrija orjentisana ka odravanju promovie pravi stav po kojem ilegalna trgovina
lekovima cveta: elite da se oseate bolje mentalno i emocionalno? Uzmite lek.
Svrha ove diskusije nije kako bi rekli da opte polje mentalne terapije nije za potovanje.
Kao to sam spomenuo ranije, postoji dosta dobrih psihijatara u dananjoj praksi. Treba
takoe naglasiti da mnogi terapeuti i savetnici koji su specijalizirani za terapije
razgovorom bez lekova postiu odline rezultate i ine dosta kako bi pomogli svojim
klijentima. Da bi razumeli specifian problem naune psihijatrije, moda je vano setiti se
da su psihijatri ljudi sa doktorskom diplomom.
Doktori se treniraju u medicinskim kolama da lee fizike probleme fizikim sredstvima:
bombarduju infekciju antibioticima ili nameste slomljenu nogu pomou gipsa. Tamo gde
veina doktora zaluta je miljenje da je mentalna bolest isti kao i slomljena noga ili
virusna infekcija, i tako oni bombarduju mentalnu bolest lekovima ili je okiraju
elektricitetom. Takav prilaz promauje metu jer slomljeni um mora da se lei pod
potpuno drugaijem skupu pravila.
Ovo se dobro prepoznaje u injenici da mnoge nacije dozvoljavaju ljudima da postanu
terapeuti ili savetnici bez doktorske diplome. Jesu li filozofije o strogom materijalizmu
donele cvetajuu psihijatrijsku profesiju koja u veini donosi razumnost pacijentima,
onima koji vre praksu i svetu u celini? Naalost, odgovor je izgleda negativan.
Psihijatrija je krenula dobrim putem kada je otkrila da um moe biti izleen
suprotstavljanjem skrivenim traumama iz prolosti ali je omaila da razvije to otkrie.

Psihijatrija je skrenuta sa pravog koloseka kada je poela da maskira mentalne probleme

hemikalijama i kada je razvila bizarne metode za premotavanje pojedineve slobodne
volje u korist modifikacije ponaanja. Moda je pravi trenutak udaljiti se od strogo
materijalistike perspektive, odustati od lekova i poeti obnavljati oseaj potovanja za
slobodnu volju i intelekt ljudskih bia. Tada moemo biti u mogunosti da se zaista
vratimo na put ka originalnom mentalnom, drutvenom i duhovnom oporavku ljudske
rase.
Povratak Sen ermena
Komeanja u 20. veku ubedila su mnoge ljude tog vremena da Sudnji dan samo to nije
doao. Mnogi hriani i mistici oekivali su neizbean Drugi Dolazak Hristov. Doao je
tano po proroanstvu.
Isusov Drugi Dolazak najavio je rezerektovani grof od Sen ermena misteriozni agent
Bratstva u 18. veku ije aktivnosti smo pratili u 26. poglavlju. Nakon Sen ermenove
navodne smrti 1784. godine, uinjeno je da izgleda kako je on fiziki besmrtan. Ranih
1930-tih, ovek po imenu Guy Warren Ballard tvrdio je da je Sen ermen razgovarao sa
njim na planini u Kaliforniji. Taj razgovor izrodio je novi odsek Bratstva koji nee samo
sponzorisati povratak Sen ermena ve i ponovno pojavljivanje Isusa Hristosa.
Guy Warren Ballard bio je inenjer rudarstva. Godine 1930. otiao je poslovno na planinu
Shasta u severnoj Kaliforniji. Ballard je postao zainteresovan u misticizam pre svog
poslovnog puta i hteo je da iskoristi svoje slobodno vreme na planini Shasta da
razotkrije glasine o postojanju tajnog odseka Bratstva zvanog Bratstvo planine Shasta.
Govorilo se da Shasta Bratstvo ima tajnu podzemnu bazu unutar uvene kalifornijske
planine.
Legende koje su privukle panju g-dina Ballard-a poele su da cirkuliu pre promene
veka. Uporne glasine govorile su o tajnim stanovnicima unutar planine Shasta koji su
praktikovali davnu mistiku tradiciju. Za tajne stanovnike se govorilo da vode poreklo od
itelja drevnog izgubljenog kontinenta Lemuria u Pacifiku.
Kakva god istina da se nalazi iza takvih legendi, neusmnjivo je da je planina Shasta dugo
bila fokus mistikih aktivnosti. Povezan sa tim mistikim aktivnostima bio je vaan NLO
fenomen. Na primer, maja 1931. godine izdanje Rosikrucijan Dajdesta (izdato godine
posle g-din Ballard-ovog putovanja na planinu Shasta i deceniju i po pre nego to su
NLO popularizovani u medijima), moemo proitati sledei opis leteeg broda u lanku
o Shasta misticima:
Mnogi svedoe da su videli udan brod ili brodove, koji plove Pacifikom, zatim se vinu u
vazduh u blizini obale i opet spuste u blizini Shasta planine. Ovaj isti brod je vien
nekoliko puta od strane zvaninika zaposlenih u kablovskoj postaji blizu Vankuvera, i
brod je primeen na severu sve do Aleutskih ostrva...
Prema istom lanku, brod nije imao ni jedra ni dimnjake.
G-din Ballard pie da je planinario i zaustavio se kraj potoka. Kada se sageo da napuni
olju vodom osetio je elektinu struju kako prolazi njegovim telom od glave pa do
stopala. Osvrnuvi se, video je iza sebe bradatog oveka koji je izgledao kao da je u 20im ili 30-im godinama.
Stranac se kasnije predstavio kao grof od Sen ermena.48

48

Fiziki opis Sen ermena na planini Shasta bio je poprilino drugaiji od Sen ermena 18. veka.Raniji
Sen ermen bio je u svojom 40-im, crnokos i obrijan. Sen ermen sa planine Shasta opisan je kao mlai
ovek braon kose koji nosi bradu.

Kao rezultat ovog susreta, g-din Ballard je otpoeo karijeru irenja uenja novog Sen
ermena. Ballard je uspostavio JA SAM Fondaciju organizaciju sa tajnim inicijacijama i
uenjima korak-po-korak. G-din Ballard tvrdi da je bio predstavljen lanovima najviih
nivoa Bratstva, pod kojima je JA SAM bio osnovan.
Prie koje g-din Ballard pria o svojim iskustvima sa Sen ermenom su tako neverovatne
da ih veina ljudi otpisuje kao fantazije. Iznenaujue je da, kada uklonimo tumaenja
koja g-din Ballard i njegovi kritiari daju njegovim iskustvima, nalazimo da njegove prie
predstavljaju sliku ne samo podudarnu sa ostatkom istorije kao to je mi posmatramo,
ve dodaju neverovatne nove tvrdnje sa prilino zastraujuim implikacijama za nae
vreme.
Inicijalni sastanci izmeu Balarda i Sen ermena odigrali su se izmeu avgusta i
oktobra 1930. godine. Tokom najranijih od tih sastanaka, sen ermen je nagovorio
Balarda da pije tenost koja izaziva jake fizike reakcije i uine da Balard izae napolje
iz svog tela. (Ovaj isti izvan-tela fenomen je esto prijavljivan od ljudi koji uzimaju jake
droge.) Nakon ispijanja ove tenosti u nekoliko prilika, Balard je rekao da je mogao da
izae izvan tela bez napitka. Ovo svedoenje se podudra sa drugim dokazima koji
ukazuju da kada jedanput osoba naui da ode izvan tela, moe postati lako da se
ponovi.
Balard tvrdi da dok je bio u jednom od svojih izvan tela stanja, Sen ermen koji je
takoe bio izvan tela, odveo ga je na neka neverovatna mesta. Jedno od tih mesta bilo
je planina u Teton Range-u u Vajomingu planina koju g-din Balard naziva Royal
Teton. Prema Balardu, tamo se nalazio zatvoren ulaz u tunel blizu vrha planine koji je
vodio do liftova. Liftovi su ih odveli do lokacije 2000 stopa dole u podzemni kompleks
velikih hala, magacina i rudnika.
U jednoj od velikih podzemnih soba, g-din Balard tvrdi da je video simbol Svevideeg
Oka na zidu. Tu se takoe nalazila ogromna maina koju je Balard opisao kao:
... disk od zlata -49 najmanje 12 stopa u preniku. Ispunjavajui je tako da su take
dodirivale sedmokraku zvezdu sastavljenu u potpunosti od utih dijamanata solidna
masa arke zlatne Svetlosti.
Oko glavnog diska nalazilo se sedam malih diskova, kojima je Balard dao simboliko
znaenje. G-din Balard je ubrzo otkrio, meutim, da ova ogromna maina nije samo
obian simbol:
Kao to sam kasnije saznao, u odreena vremena u specijalne svrhe Velika Kosmika
Bia putaju kroz ove diskove svoje mone struje snage.
Velika Kosmika Bia bio je termin koriten od strane Balarda da oznai lidere u
najviim eelonima Bratstva. U svojim zapisima, g-din Balard tvrdi da su neka Velika
Kosmika Bia Bratstva vanzemaljskog porekla. Balardu je reeno da su struje snage
emitovane od strane maine uperene na oveanstvo zemlje. Razlog?
Ova radijacija utie na sedam ganglionskih centara (nervni centri izvan mozga i
kimene modine) unutar svakog ljudskog tela na naoj planeti ukljuujui i sav
ivotinjski i biljni svet.
Ovo je zapanjujua tvrdnja, jer bi to znailo da su moni elektronski ureaji koriteni od
strane Velikih Kosmikih Bia Bratstva da utiu na ljudski nervni sistem. Prema
magazinu JA SAM Fondacije, svrha radijacije bila je modifikacija ponaanja dizajnirana

49

Balard rastavlja svoje reenice povlakama. Ja sam ukljuio povlake onako kako se pojavljuju u
originalnom tekstu.

da upije i proisti vrtloge sile, proizvedene od strane neusklaenih i zlih aktivnosti

oveanstva.
Ideja o modifikaciji ponaanja putem elektronske radijacije je u svakom sluaju
apsurdna. U prolim godinama, Sovjetski Savez je radio na razvijanju i koritenju
elektronskih omamljujuih maina da bi uticali na ponaanje velikih populacija. Takve
naprave su takoe bile predlagane za upotrebu u uionicama u Sjedinjenim Dravama.
Diskutovaemo te ureaje u nadolazeem poglavlju.
Iako je navodna svrha Royal Teton radijacijske maine bila da smanji neusklaenu
ljudsku aktivnost, takva radijacija e obino imati suprotan dugotrajan efekat jer su
emanacije zapravo iritantne za centralni nervni sistem, ak iako izazivaju povrnu
sedaciju. Ironino je da je za manje od decenije poto je Balard pisao o svojim
iskustvima, svet eksplodirao u jedan od svojih najkrvavijih sukoba: Drugi Svetski rat. Ili
maina Velikih Kosmikih Bia nije radila ... ili jeste.
U svojoj prvoj knjizi, g-din Balard tvrdi da je posetio ukupno etiri tajne podzemne
lokacije: dve od njih dok je bio izvan tela a dve regularnim ljudskim sredstvima.
Interesantno je da svaka lokacija odgovara oblasti u kojoj je ranije u istoriji postojala
velika civilizacija koja se klanjala Skrbnikim bogovima. Teton lokacija se podudarala
sa drevnim severnoamerikim civilizacijama. Slina podzemna lokacija u junoj Americi
ila je ruku pod ruku sa civilizacijom Inka na tom kontinentu. Put brodom pa zatim autom
rezultirao je zaustavljanjem kod podzemne lokacije na Arabskom poluostrvu, koja je
odgovarala drevnim Mesopotamskim i Egipatskim civilizacijama. etvrta lokacija u
planinama iznad grada Darjeeling u Indiji odgovarala je drevnoj Arijevskoj civilizaciji
Indijskog podkontinenta.
Podzemne lokacije su navodno bile vrlo prostrane i sluile su u brojne svrhe. Pored
dranja elektronskih spravica, peine su navodno bile ispunjene neverovatnim
koliinama vrednih metala i dragog kamenja. Ovo je interesantno jer znamo da je veina
drevnih civilizacija koje su oboavale Skrbnike bogove redovno prinosila rtve u
obliku zlata, srebra, dragog kamenja i ostalih dragocenih minerala tim bogovima. G-din
Balard navodi da su bogatstva koja je video dola iz nekih od tih civilizacija: U ovim
kontejnerima, pohranjuje se zlato iz izgubljenih kontinenata Mu i Atlantis drevnih
civilizacija Gobi i Sahara pustinja50 Epipta Vavilona Grke Rima i jo dve.
Istoriari su uopteno smatrali da su drevne rtve pripale svetenikoj kasti. Ako,
meutim, uzmemo postojanje Skrbnikih bogova ozbiljno, verovatnije je da su
bogovi zaista odneli te stvari.
Svedoenje g-dina Balarda e indicirati da je veina dragog kamenja i vrednih metala
bila uskladitena od strane bogova na nepristupane podzemne lokacije na zemlji,
kako bi moda lake finansirali Skrbnike aktivnosti i odrali funkcionisanje iskvarenog
Bratstva.
Dragoceni metali i kamenje su skupi uglavnom zbog vetake retkosti. Kada je Cecil
Rhodes razvio svoj skoro monopol na iskopavanje dijamanata u junoj Africi, bio je u
50

Drevne civilizacije pustinja Gobi i Sahara su bile glavne civilizacije za koje se veruje da su postojale
u Sahari u severnoj Africi i pustinji Gobi u istono-centralnoj Aziji. Kao i za Mu i Atlantis, za ove dve
civilizacije se govorilo da su postojale pre Sumerije i zato im je dat status izmiljotine od strane mnogih
istoriara. Za Gobi i Sahara civilizacije se govorilo da su bile naprednije tehnoloki i da su pustinje u
kojima su se nalazile bile nakada ispunjene bujnom vegetacijom. Legende tvrde da su Saharska i Gobi
civilizacije bile unitene u kataklizmikom ratu. Moderni geolozi su otkrili tragove atomske eksplozije u
tim oblastima, ali tragovi se obino objanjavaju kao spontano sagorevanje prirodnih radioaktivnih
elemenata pre mnogo vremena. Drugi veruju da su tragovi verovatnije rezultat atomskog oruja koje je
upotrebljeno hiljadama godina ranije da se unite drevne civilizacije i okolna vegetacije, izazivajui da
oblasti postanu pustinje.

mogunosti da odri visoku cenu dijamanata stvarajui vrlo strog kanal putem kojeg su
njegovi dijamanti prodavani. Ovo je i dalje istina o trgovini dijamantima danas.
Prema g-dinu Balardu, Uzvieni Gospodari Bratstva imali su nameru da odre
dragocene metale i kamenje retkima. G-din Balard je rekao:
Ako bi svo ovo bogatstvo bilo puteno u spoljnu aktivnost sveta ono bi izazvalo
iznenadno ponovno prilagoavanje u svakoj fazi ljudskog iskustva. Trenutno to ne bi
bilo razumno.
Sen ermen je navodno izjavio da bi velike koliine zlata i bogatstva bile putene u
spoljni svet kada je oveanstvo osloboeno svoje nekontrolisane sebinosti.
Implikacija je da to dragoceno kamenje i minerali postoje u velikim koliinama na zemlji
kako bi izazvali dramatian pad svoje vrednosti ako bi svi bili puteni u javni domen.
Sledea implikacija je da su oni skupljani i uinjeni retkima kako bi ouvali bogatstvo
Bratstva. Ako blaga zaista postoje, onda je Bratstvo velika skrivena ekonomska sila na
zemlji. Prema g-dinu Balardu, ova skrivena ekonomska mo postoji i koritena je da utie
na ljudske aktivnosti. Tokom obilaska Teton lokacije, Sen ermen je navodno rekao
Balardu:
Niko na ovom svetu nikada nije akumulirao ogromnu koliinu bogatstva bez
asistencije i radijacije nekog Uzvienog Gospodara. Postoje prilike u kojima pojedinci
mogu biti iskoriteni kao fokus ogromnog bogatstva za odreenu svrhu i u takvim
vremenima ozraeni su uveliko dodatom moi jer kroz nju oni mogu da prime linu
pomo. Takvo iskustvo je test i prilika za njihov rast.
Zasigurno je tano da je bogatstvo tradicionalno bilo koncentrisano u rukama male
manjine. Takoe je istina da su lanovi te manjine kroz istoriju bili povezani sa mistikom
mreom Bratstva. Problem sa ovakvim stanjem stvari ne bi bio uska kontrola bogatstva,
ve bi bio da je ova kontrola tako esto bila koritena za razvijanje ratova i duhovnog
propadanja.

Tokom svojih putovanja do navodnih podzemnih lokacija, Balardu su takoe pokazane

naprave tipa radija. Jedna takva naprava je mogla da se navodno podesi da prislukuje
razgovore koji se deavaju u raznim delovima sveta ukljuujui kancelarije Banke
Engleske! Kao to se seamo, Banka Engleske je bila jedna od najranijih institucija
zasnovanih na sistemu inflacionog papirnatog novca. Taj sistem je velikim delom bio
delo mistika i revolucionara povezanih sa mreom Bratstva. Banka Engleske je nastavila
da bude glavni centar tog sistema sve do danas. Navodna sposobnost prislukivanja
Balardovih
Uzvienih Gospodara je stoga izvanredna jer bi nagovestila direktno nadgledanje
glavne centralne banke u sistemu inflacionog papirnatog novca od strane vrhovnih
eelona Bratstva. Ovo postaje jo interesantnije u sledeem poglavlju kada uzmemo u
obzir pomo koju je direktor Banke Engleske, Montague Norman, dao Adolfu Hitleru i
Nemakom naci pokretu tokom vremena kada se ovo elektronsko pijuniranje navodno
odigravalo.
Ranije u ovoj knjizi, zabeleili smo veliku destrukciju nezamenljivih religioznih i
istorijskih podataka u istonoj i zapadnoj hemisferi od strane hriana entuzijasta.
Istoriari su ionako uspeli da sklope delove ljudske istorije; ali da li je ta istorija
kompletna? Prema g-dinu Balardu nije. oveanstvo je izgubilo dodatne podatke jer su
lideri Bratstva namerno uklonili i sakrili spise. Balard tvrdi da je video neke od tih drevnih
istorijskih dela unutar podzemnog planinskog kompleksa severno od Darjeeling-a u

Indiji. On je dodao da podaci nee biti dati ljudskoj rasi sve dok Uzvieni Gospodari ne
narede tako.
Ovi podaci nisu dati na upotrebu spoljnom svetu u sadanjem vremenu zbog nedostatka
duhovnog rasta i razumevanja ljudi. Rasa ima neumorno i kritino oseanje, koje je
veoma destruktivna aktivnost,... Uzvieni Gospodari Velikog Belog Bratstva, su oduvek
predviali takve destruktivne impulse, i zato su povukli sve vane dokumente svake
civilizacije i sauvali ih a ostavili su manje bitne da budu uniteni od strane zlog impulsa
vandala.
Ako je istinit gornji citat je zapanjujua izjava. Nedostatak duhovnog rasta oveanstva
je izazvan od strane organizacije kojoj ovi navodni Uzvieni Gospodari pripadaju.
Bratstvo je pretvorilo duhovno znanje u nerazumljive simbole i misterije, sujeverne
obiaje, divljake apokaliptizme i sve druge bolesti koje se nastavljaju odatle. U takvim
uslovima nije iznenaujue da e ljudska bia iskusiti neumornost i kritina oseanja.
Reenje da se zadri znanje sigurno nee ispraviti te ljudske mane. Takvo reenje
moe samo da produbi problem.
Tvrdnja da vani podaci moraju biti skriveni kako bi se spreilo njihovo unitenje je
nerazumna. U Balardovim danima umetnost tampanja knjiga je bila dobro
uspostavljena. Bilo koji vaan dokument je mogao biti lako dupliran i masovno
proizveden a da originali budu sigurno sauvani. Ako su zaista takvi skriveni podaci
postojali, moramo zakljuiti da je jedina svrha njihovog skrivanja bila da se oveanstvo
ostavi u neznanju o prolosti. JA SAM pokret stvoren od strane g-dina Balarda
propovedao je filozofiju Sudnjeg dana i jak antikomunizam.
Uprkos napadima tampe i vlade Sjedinjenih Drava, JA SAM pokret je privukao mnogo
sledbenika tokom kasnih 1930-tih i poetkom 40-tih godina. JA SAM je uio da je
komunizam finalno zlo u svetu i da e uskoro biti uniteno od strane Uzvienih
Gospodara. Interesantno je da nacizam nije bio spominjan iako je ubrzano rastao u
Nemakoj u to vreme. Uzvieni Gospodari i njihovi sledbenici su jasno bili politika
stvorenja. Prema Balardu, lanovi Bratstva su bili duboko umeani u pijunau i
policijske organizacije 1930-tih godina. lanovi Bratstva su navodno sluili u Amerikoj
Tajnoj Slubi, i g-din Balard tvrdi da je sreo agente Francuske Tajne Slube (Francuska
nacionalna obavetajna organizacija) koji su bili lanovi Bratstva i koji su sebe nazivali
Braa Svetla.
Kao da ponovno pojavljivanje Sen ermena 1930. godine nije bilo dovoljno, JA SAM
pokret je bio domain jo jednom najistaknutijem govorniku: Isusu Hristu. Isus je bio
gost u Njujorku 24. oktobra 1937. godine i u Ouklendu u Kaliforniji 15. februara 1939.
godine. Da li je ovaj Isus bio zapravo osoba koja tvrdi da je Hristos ili je to prosto bilo
g-ino ili g-dinovo Balardovo ponaanje kao medijuma kako bi kanalisao glas duh
Isusov, nisam uspeo da otkrijem. ta god da je to bilo, ovo je bio najstvarniji Drugi
Dolazak Isusov koji e Skrbnike religije verovatno ikada dati? Ovaj Drugi Dolazak
1930-tih je bio sponzorisan od strane iste mree Bratstva koja je sponzorisala i izdala
Isusa vekovima ranije i koja je odrala ivim apokaliptika uenja koja od tada predviaju
Isusov povratak. Naravno, ovaj najnoviji Drugi Dolazak nije rezultirao hiljadugodinjim
mirom i duhovnim spasenjem. On je samo pomogao u postavljanju pozornice za Drugi
Svetski rat.
JA SAM pokret je izumro prilino brzo nakon svog vrhunca u 1940-tim. Danas je prilino
mali. Nikada nije stekao sledbenike ili uticaj kakav su mnogi drugi odseci Bratstva stekli.
Veini ljudi i dananja JA SAM Fondacija je malo vie od znatielje kojom upravljaju
penzionisani ljudi. Zaista, JA SAM nam nije vana zbog onoga to je danas; vana je
zbog onoga to je bila 1930-tih i 40-tih godina.

JA SAM je inspirisala nekoliko podgrupa. Jedna takva grupa je Svetionik Vrha, koja je
trenutno najvea od JA SAM grupa, iako nije priznata od, niti formalno povezana sa,
originalnom JA SAM organizacijom o kojoj smo diskutovali u ovom poglavlju. Smeten u
Malibuu u Kaliforniji, Svetionik Vrha trenutno vodi njen suosniva, Elizabeth Claire
Prophet, koja je, zajedno sa svojim pokojnim muem, Mark Prophet, navodno bila lan
jedne druge JA SAM podgrupe zvane Most ka Slobodi pre osnivanja Svetionika. Kao i
Balardov JA SAM i Svetionik Vrha veruje da je Sen ermen Uzvieni Gospodar. Svetionik
Vrha je vredan pomena jer g-a Prophet propoveda da su mnogi NLO-i neprijatelji ljudske
dobrobiti.
Univerzum Kamena
Ljudi nee umreti radi biznisa ve samo radi ideala. Adolf Hitler,Moja borba
SEN ERMEN I ISUS nisu bili jedine mesije koje e se pojaviti u 1930-tim godinama
nosei obeanja o neizbenoj Utopiji. Jo jedan mesija je sticao veliki broj sledbenika u
Nemakoj. Za njegov Dolazak je reeno da je poetak Milenijuma. Koristei jedan od
najvanijih simbola Bratstva, svastiku, ime tog Nemakog mesije bilo je Adolf Hitler.
Adolf Hitler, naravno, bio je ovek ponosnog hoda sa brkovima oblia etkice za zube koji
je postao apsolutni diktator Nemake i pokreta Drugog Svetskog rata. Hitler i njegova
pratnja bi nam izgledali komino danas da nisu posledice njihove ludosti tako tragine.
Tokom svog mladalakog ivota pre uspinjanja na vlast, Hitler je iveo u Beu. Jedan od
Hitlerovih prijatelja tokom tog perioda bio je Walter Johannes Stein. Tokom Drugog
Svetskog rata, dr. Stein je postao savetnik Engleskog premijera, ser Vinstona erila.
Veinu onoga to je dr. Stein imao da kae o ranom Hitlerovom ivotu nalo je svoj put
ka knjizi naslovljenoj, Koplje Sudbine, od Trevor Ravenscroft-a.
Koplje Sudbine navodi da je Hitler postao posveenik misticizma tokom svojih dana
siromatva u Beu. Izmeu 1909. i 1913. godine, kada je Hitler bio u svojim ranim
dvadesetim, bio je ubeen da je dostigao:
... vie nivoe svesnosti uz pomo droga ... (Hitler) je napravio studiju o
srednjevekovnom okultizmu i ritualnoj magiji, diskutujui sa njim (Stein) o celom spektru
politikih, istorijskih i filozofskih spisa kroz koja je on formulisao ono to je kasnije
postalo Nazi Weltanshauung (posebni koncept ljudske istorije).
U svojoj autobiografiji, Moja borba,( Mein Kampf ) Hitler je potvrdio vanost ovog perioda
u oblikovanju svojih ideja.
Hitler nije razvio svoju ideologiju u vakuumu. Jedan od njegovih najuticajnijih mentora
bio je vlasnik knjiare u Beu po imenu Ernst Pretzsche. Pretzsche je opisan od strane
dr. Stein-a kao ovek zloslutnog pogleda i ablje pojave. Pretzsche je bio posveenik
Nemakom misticizmu koji je propovedao dolazak Arijevske super rase. Hitler je esto
poseivao Pretzsche-ovu knjiaru i zalagao tamo knjige kada mu je trebao novac. Tokom
tih poseta, Pretzsche je uputio Hitlera u Nemaki misticizam i uspeno ga ohrabrio da
uzima halucinogenu drogu koja je kao orue za postizanje mistikog prosvetljenja.
Ispada da je Pretzsche bio povezan sa ovekom po imenu Guido von List. Von List je bio
lan, osniva i vodea figura okultne loe koja je koristila svastiku umesto krsta u svojim
ritualima. Pre nego to je ponien i nateran da napusti Be, von List je stekao veliku
publiku zbog svojih spisa o Nemakom misticizmu. Hitler je postao lan te publike preko
Pretzsche-a.
Nazad u svojoj Bekoj sirotinjskoj sobi, mladi Hitler je entuzijastiki preturao po
pamfletima i knjigama koje objanjavaju mistiku sudbinu Nemake i dolazak Arijevske
super rase. Prema nekim od ovih traktata Arijevci su stvoreni od strane vanzemaljske
superrase divova. Hitler je postao izraajan vernik u te ideje dok je prodavao svoje

slike na ulici kako bi odrao svoj ivot i platio svoja drogom prouzrokovana
prosvetljenja.
Saznanje da je Hitler bio narki u sojoj mladosti koji trai mistiko prosvetljenje putem
hemikalija ne bi trebalo da bude iznenaenje. Droge su bile glavni faktor u oblikovanju
linosti Adolfa Hitlera. Hitler je ostao korisnik monih narkotika itavog svog ivota.
Prema dnevnicima Hitlerovog linog lekara, dr. Theodore Morell-a, koji su se pojavili u
Nacionalnoj arhivi Sjedinjenih Drava, Nemaki diktator je redovno primao inekcije
razliitih sedativa, strihnina, kokaina, derivata morfina i ostalih droga tokom itavog
etvorogodinjeg Drugog Svetskog rata.
Mistika filozofija tako znatieljno prihvaena od strane mladog Hitlera bila je ista ona
koja je ve duboko uticala na Kajzera i druge nemake lidere. U stvari, Houston Stewart
Chamberlain, mistik koji je toliko uticao na Kajzera, godinama kasnije je proglasio Hitlera
Nemakim mesijom. 25. septembra 1925. godine, nacistike novine, Volkischer
Beobachter", proslavile su Chamberlain-ov sedamdeseti roendan i proglasile njegovo
delo, Temelji dvadesetog veka, za Jevanelje nacistikog pokreta. Kao to se seamo,
Kajzer je istu knjigu smatrao od Boga poslatom.
Hitler je svoj politiki put zapoeo kao Nemaki vojnik tokom Prvog Svetskog rata. Kada
je taj rat izbio, Hitler se sam prijavio. Ostao je veoma zabrinut za mistiku sudbinu
Nemake i nastavio je da pomno razmilja o Arijevskom pitanju dok se borio na ratitu.
Ovo ga je uinilo omraenim meu prijateljima vojnicima, koji su vie bili zabrinuti
hranom, odsustvom, enama i krajem rata koji im se svima gadio. Hitler, sa druge strane,
je napredovao u okruenju ratnog razaranja i istakao se kao vojnik. Dobio je najvii orden
koji vojnik njegovog ranga moe da osvoji: Gvozdeni Krst Prve klase.
Oko dva meseca nakon dobijanja Gvozdenog Krsta, Hitler je bio oslepljen suzavcem za
vreme borbe. Odveden je u Pasewalk vojnu bolnicu u severnoj Nemakoj gde mu je
grekom dijagnosticirana psihopatska histerija. (Simptomi su verovatno izazvani
suzavcem.) Hitler je smeten pod okrilje psihijatra, dr. Edmund Forster-a. ta je tano
raeno Hitleru dok je bio zbrinut od strane dr. Forster-a nije sigurno jer godinama
kasnije, 1933. godine, Hitlerova tajna policija, Gestapo, skupila je sve psihijatrijske
podatke povezane sa Hitlerovim leenjem i unitila ih. Dr. Forster je izvrio
samoubistvo iste godine.
Misterija o tome ta je uinjeno Hitleru u Pasewalk-u je produbljena samim Hitlerovim
izjavama. Prema Hitleru, on je doiveo viziju sa drugog sveta dok je bio u bolnici. U
toj viziji, Hitleru je reeno da mora da povrati svoj vid kako bi poveo Nemaku nazad u
slavu. Hitlerov latentni antisemitizam, koji je ve bio usaen mistikim tivom u Beu, je
isplivao na povrinu u Pasewalk-u.
ta se desilo u toj bolnici?
U promournom delu detektivskog rada izdatom u urnalu, Istorija Detinjstva,
psihoistoriar dr. Rudolph Binion predlae da su Hitlerove vizije moda bile namerno
izazvane od strane psihijatra, Edmund Forster-a, kao sredstvo da se oporavi od
oslepljenosti. Hitlerova mistika uverenja su bila dobro poznata i sigurno bi isplivala u
njegovim psihijatrijskim intervjuima. Dr. Binion citira knjigu zavrenu 1939. godine,
naslovljenu, Der Augenzeuge (Oevidac), koju je napisao jevreski doktor Ernst Weiss
koji je pobegao iz Nemake 1933. godine. U Der Augenzeuge, autor pria pomalo
izmiljenu priu o oveku, A.H., koji je odveden u Pasewalk bolnicu na psihijatrijsko
leenje. A.H. tvrdi da je pogoen suzavcem. U Pasewalk-u, glavni psihijatar namerno
izaziva vizionarske ideje u umu histerinog A.H. kako bi ga izleio. udesni lek je
uspean i godinama kasnije, u leto 1933. godine, psihijatar namerava da poalje rezultate
tretmana u inostranstvo kako bi izmakli iz ruku Gestapoa.

U svojim lancima, dr. Binion istie da je Hitlerov psihijatar, Edmund Forster, bio u Prizu
tog leta i da je moda otkrio injenice o Hitlerovom leenju nekome, to je rezultiralo
knjigom, Der Augenzeuge. Forster je moda takoe bio osoba koja je to otkrila dvojici
visoko rangiranih nacista, Bernhard Rust-u (Pruski ministar obrazovanja) i Herman
Goering-u, koji su obojica imali istoriju tekih mentalnih problema. Rust je bio provereni
psihopata a Goering bivi ovisnik o morfijumu.
Nakon Hitlerovog otputanja iz Pasewalk-a u novembru 1918. godine on se vratio u
Minhen. Ostao je pri vojsci i u aprilu 1919. godine dodeljene su mu pijunske dunosti.
Komunistika revolucija je upravo izbila u junoj Nemakoj i Sovjetska republika je
proglaena tamo nakon to je regionalna vlada pala. Hitler je bio jedan od vojnika-pijuna
odabranih da ostane u Minhenu i da cirkulie meu komunistikim vojnicima kako bi
saznao identitet njihovih lidera. Kada je Nemaka Reichswehr sila iz Berlina uletela i
smrvila pobunjenike, Hitler je etao redovima zarobljenih vojnika i izdvajao lidere.
Nemaki vojnici koje je Hitler identifikovao su bili odvedeni na trenutno smaknue bez
suenja.
Hitler je gledao veinu svojih rtava kako bivaju stavljeni pred zid i streljani. Hitlerov
sjajan uinak u Minhenu doneo mu je unapreenje. Bio je dodeljen vrlo tajnom
Politikom Odeljenju Komande Vojnog Distrikta. Hitlerova nova jedinica bila je
obavetajna operacija koja se bavila inovima domaeg terorizma. Jedinica je odbila da
prihvati Nemaki poraz u Prvom Svetskom ratu pa je ubila neke Nemake lidere koji su
pregovarali o Nemakoj predaji.
Dobro poznat lider Komande Distrikta bio je kapetan Ernst Rohm. Rohm je bio
profesionalni vojnik koji je sluio kao veza izmeu Komande Distrikta i nemakih
industrijalaca koji su direktno finansirali Komandu Distrikta kako bi pomogli borbu protiv
komunizma. Kapetan Rohm i mnogi drugi lanovi Komandnog Distrikta bili su lanovi
mistike organizacije poznate kao Thule Drutvo. Thule je verovala u Arijevsku
superrasu i propovedala je dolazak Nemakog Mesije koji e povesti Nemaku u slavu
i novu Arijevsku civilizaciju. U Koplju Sudbine, saznajemo od dr. Stein-a da je Thule
grupa bila finansirana od strane istih industrijalaca koji su podravali Komandu Distrikta.
Thule je takoe direktno podravan od strane Nemake Visoke Komande.

Mnoge atentate koje je izvrila Komanda Distrikta mogli su biti inspirisani od strane
Thule. Prema dr. Stein-u, Thule je bio Drutvo Asasina. Ono je odravalo tajne skupove
i osuivalo ljude na smrt. Verovatno je da su mnoge rtve ubijene od strane Komandnog
Distrikta ranije bile osuene na tajnim skupovima Thule. Mnogi ugledni Nemci su
podravali ovo nasilje i bili dokumentovani lanovi Thule. Na primer, predsednik policije
Minhena, Franz Gurtner, bio je lan najueg kruga Thule. Kasnije je postao ministar
pravde Treeg Rajha.
Nakon to se pridruio Komandi Distrikta, Adolf Hitler je postao dobar prijatelj Ernst
Rohm-a. Rohm je bio taj koji je odveo Hitlera da upozna Dietrich Eckart-a, ovisnika o
morfijumu koji je predvodio Nemako Thule Drutvo. Rohm je ima razlog za ugovaranje
ovog sastanka. On je osetio da Hitler ima jak liderski potencijal i da je Hitler bio ovek
kojeg je Thule traio. Eckart se sloio i Hitlerova karijera novog Nemakog Mesije je
lansirana.
Telo koje je Hitler iskoristio da stekne politiku mo bila je mala socijalistika
organizacija poznata kao Nemaka Radnika Partija. Septembra 1919. godine, Hitlera je
poslao Komandni Distrikt da prisustvuje sastanku Partije. Hitler je nakon toga pozvan od
strane Partije da joj se pridrui i u roku od godine dana je postao lider Partije. Na skupu
odranom 1920. godine u Minhenskoj pivari, Hitler je objavio da je Nemaka Radnika

Partija preimenovana u Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartie ili skraeno Naci

Partija.
U Mojoj Borbi, Hitler je izjavio da je doneo odluku da napusti Komandni Distrikt kako bi
uestvovao u Nemakoj Radnikoj Partiji. Mnogi istoriari sumnjaju da je Hitler napustio
Komandni Distrikt, i umesto toga veruju da je Nemaka Radnika Partija bila sredstvo
koriteno od strane Komandnog Distrikta da tajno sprovodi svoje politike ciljeve.
Postoji dobar dokaz da podri ovaj zakljuak. Ernst Rohm, Hitlerov mentor u
Komandnom Distriktu, se ve pridruio i poeo da oblikuje Nemaku Radniku Partiju
pre nego to je Hitler postao lan. Rohm je puno pomogao Hitleru u transformisanju
Nemake Radnike Partije u Hitlerovo politiko oruje. Rohm je rastao uz skoro
oformljenu Naci Partiju i kasnije postao lider Naci S.A. organizacije bolje poznate kao
braon koulje.51 Lider Thule Dietrich Eckart, koji je takoe bio blisko povezan sa
voama Komande Distrikta, postao je glavni urednik novih Nacistikih novina, Volkischer
Beobachter. Hitler ni sluajno nije napustio svoje prijatelje iz Komande Distrikta. Oni su
svi zajedno pretvarali Nemaku Radniku Partiju u Naci Partiju.
Iako je Thule bila verovatno najvanija mistika organizacija koja je stajala iza formiranja
Nacizma, nije bila jedina. Druga je bila Vril Drutvo, koja je dobila ime po knjizi lorda
Bulward Litton-a Engleskog Rosikrucijanca. Litton-ova knjiga je govorila o Arijevskoj
superrasi koja dolazi na zemlju. lan Nemakog Vril-a bio je profesor Karl Haushofer
bivi radnik Nemake vojne obavetajne slube. Haushofer je bio mentor Hitlera kao i
njegovog specijaliste za propagandu, Rudolph Hess-a. (Hess je bio Haushofer-ov
asistent na Minhenskom Univerzitetu.) Sledei lan Vril-a bio je drugi najmoniji ovek u
nacistikoj Nemakoj: Hajnrih Himler, koji je postao ef SS i Gestapoa. Himler je ugradio
Vril Drutvo u Nacistiki Okultni Biro.
Jo jedna mistika grupa bila je Edelweiss Drutvo, koje je propovedalo dolazak
Nordijskog Mesije. ef finansija, Herman Gering je postao aktivan lan Edelweiss
Drutva 1921. godine dok je iveo i radio u vedskoj. Gering je verovao da je Hitler
Nordijski Mesija.
Nacizam je oigledno bio vie od politikog pokreta. Bio je mona nova frakcija Bratstva
ispunjena uverenjima i simbolima Bratstva. Amblem izabran da predstavlja Naci Partiju
bila je svastika vaan simbol Bratstva od pamtiveka. Hitler je proglaen ne samo za
politikog mesiju ve i za verskog, iji Dolazak signalizira ispunjenje apokaliptikih
filozofija objavljenih od strane Nemakih mistikih grupa. Hitlerov Dolazak je donosio
Hiljadugodinji Rajh milenijum u kojem bi oveanstvo bilo proieno i dostiglo
svoje vrhunsko stanje postojanja. Nacizam je bio Skrbnika religiozna filozofija isto
koliko je bio politika ideologija. U govoru koji je odrao na Nacistikom
Nirmberkom skupu 1934. godine, Hitler je rekao o Partiji, njen ukupan ugled, meutim,
bie kao sveti red.52

51

Rohm je na kraju izgubio svoju politiku mo kada je S.A. zamenjena Himlerovom SS organizacijom.
Rohm-ova korisnost Drutvu Thule i Nemakom obavetajnom aparatu je postala nepotrebna 1934.
godine kada su Naci oficiri otili u Rohm-ov dom da ga uhapse za navodnu urotu da zbaci svog
predhodnog tienika, Hitlera. Rohm je navodno zateen u kompromitujuoj poziciji sa jednim od svojih
pomonika u spavaoj sobi. Ponueno mu je da izvri samoubistvo ali je odbio pa su ga Nacisti streljali u
Minhenskom zatvoru. Interesantno je da Rohm nije slutio kakva ga sudbina oekuje jer je Hitler lino
otputovao za Minhen da ga sretne i isprati. Hitler je bio majstor korienju poverenja drugih kako bi ih
izdao na neverovatne naine bio je to jedan od metoda koriten da se Jevreji i drugi nepoeljni poalju
u smrt u Nacistike radne kampove.
52
Nacisti nisu bili jedini ljudi umeani u Drugi Svetski rat za koje je misticizam bio bitan. Mnoge
vrhovne vojne vojskovoe Japana, koji je bio u alijansi sa Nemakom, bili su lanovi tajnog mistikog
drutva poznatog po svom simbolu - Crnom Zmaju. U Sjedinjenim Dravama, predsednik Frenklin D.

Brutalna Naci Partija kao sveti red? Ideja se ini smenom dok ne uvidimo da ovo ne bi
bio prvi put u istoriji da ja sveti red bio odgovoran za masivne uase. Dominikanci koji su
upravljali Katolikom Inkvizicijom u srednjem veku su drugi primer.
Drugi Svetski rat je trajao od 1939. do 1945. godine. Odneo je stravian broj ljudskih
ivota. Veliki broj tih rtava bio je rezultat nacistikih najuasnijih dostignua: masivni
sistem Nemakih koncentracionih logora u kojima je umrlo jedanaest miliona ljudi. est
miliona rtava bili su Jevreji. Do tog perioda istorije, koncentracioni logori su postali vrlo
moderni, poevi sa Britancima u Africi, nastavljajui sa Boljevicima u Rusiji i
amerikim sahranjivanjem japanskih-amerikanaca tokom Drugog Svetskog rata i
potonuvi na njihov najnii nivo varvarstva u nacistikoj Nemakoj.
Veina ljudi prepoznaje nacistike koncentracione logore po njihovim gasnim komorama,
stranim ljudskim eksperimentima i namernom izgladnjivanju zatvorenika. Logori su bili
deo nacistikog takozvanog Konanog Reenja. Konano Reenje nije bilo samo
pokuaj da se rasno proisti ljudska rasa fizikim istrebljivanjem svih Jevreja i drugih
nepoeljnih bio je to trud da se ubiju u skladu sa velikim ekonomskim planom. Kao u
Rusiji, nacistiki koncentracioni logori bili su dizajnirani da budu vitalni deo nacionalne
ekonomije. Samo u Nemakoj je konstruisano vie od 300 logora. Mnogi od njih su bili
situirani blizu velikih fabrika specijalno sagraenih kako bi u njima radili robovi koje su
obezbeivali logori. Ozloglaeni logor Auvic, na primer, je sagraen blizu ogromne
industrijske fabrike za proizvodnju i preiavanje ulja i gume. Namera Konanog
Reenja bila je da uniti ne-Arijevce (koje su nacisti smatrali ljudskim mutantima):
logorski zatvorenici su postali potrone ekonomske jedinice terane da daju svoj
maksimum dok lagano umiru od gladi. Nakon smrti, fizike komponente njihovih tela su
esto koritene u druge svrhe. Zlatni zubi su vaeni i slati u Nemaku riznicu. Ljudska
kosa je ponekad koritena za pravljenje ebadi. ak je i ljudska koa tavljena za abaure
i druge dekorativne predmete. Sistem nacistikih koncentracionih logora je spustio
ljudska bia bukvalno na nivo stoke.

Veinom fabrika uz koncentracione logore upravljao je gigantski nemaki hemijski

kombinat, I. G. Farben. U stvari, jedan od Farben-ovih saradnika je proizveo otrovni gas
koji su koristili koncentracioni logori u gasnim komorama. Izvanredna knjiga, Zloin i
kazna I. G. Farben, od Joseph Borkin-a, dokumentuje kako su Farben kompanije, u
saradnji sa naci SS-ovcima, vodili koncentracione logore i prikljune fabrike kao
poslovne kompanije. Knjiga g-dina Borkina reprodukuje poravnanje rauna izvreno
izmeu I. G. Farben i SS-ovaca za rad zatvorenika koncentracionih logora. Raun je
uredno rukom ispisan u vrlo poslovnom maniru.
Nacizam i svi njegovi uasi se nikada ne bi desili bez podrke Nemakog bankarskog
bratstva. Bankarstvo, industrija i vlada su bile usko povezane u nacistikoj Nemakoj
kao to su danas u skoro svakoj naciji. U Nemakoj, mnogi bankari su drali liderske
pozicije u drugim kompanijama, od kojih na zadnjem mestu nije bila I. G. Farben. Na
primer, Max i Paul Warburg, koji su upravljali velikim bankama u Nemakoj i Sjedinjenim
Dravama, su bili direktori I. G. Farben. H. A. Metz iz I. G. Farben bio je direktor Menhetn
Banke, koja je bila Warburg-ova banka u Sjedinjenim Dravama koja je kasnije postala
deo Chase Manhattan banke kojom je rukovodila porodica Rokfeler.53
Jedan od direktora I. G. Farben bio je C. E. Mitchell, koji je takoe bio direktor Njujorke
banke Saveznih Rezervi i Nacionalne Gradske banke. Najvanije je da je, Herman
Ruzvelt, bio je mason, kao i njegov naslednik, Hari S. Truman, koji je naredio bacanje atomskih bombi na
dva Japanska grada (Hiroimu i Nagasaki) pred sam kraj rata.
53
Druga Rokfeler kompanija, Standard Oil iz Nju Dersija, bila je kartelski partner sa I. G. Farben pre
rata.

Schmitz, predsednik I. G. Farben u Nemakoj bio u odborima Nemake Banke i Banke za

Meunarodne Pregovore. Kao to se seamo, Banka za Meunarodne Pregovore bila je
vrh meunarodnog centralnog bankarskog drtva i spona sistema inflacionog papirnatog
novca. Schmitz je bio jedan od nekoliko I. G. Farben direktora osuenih na zatvorsku
kaznu u Nirmbergu. Dobio je desetogodinju kaznu.
Moda je podrka najveeg iznenaenja za Hitlera u meunarodnom bankarskom
bratstvu dola od direktora Banke Engleske, Montague Norman-a. Engleska je, naravno,
bila neprijatelj nacistike Nemake tokom Drugog Svetskog rata. Prema knjizi dr.
Quigley-a, Tragedija i Nada, g-din Norman je bio glavni odgovorni za svetski sistem
bankarske kontrole tokom njegove uprave nad Bankom Engleske od 1920. do 1944.
godine. Dr. Quigley je rekao:
... mnoge imune i uticajne osobe poput Montague Norman-a i Henri Detering-a (vlasnik
Shell Oil-a) usmeravale su javnu pozornost na opasnost od Boljevizma dok su
odravale neutralan ili pristrasan stav prema Nacizmu.
Montague Norman je oigledno oseao vie od same neutralnosti prema Nacizmu. Prema
prii iz ikakih novina datirane na 3. novembar 1938. godine:
U prolee 1934, odabrana grupa gradskih finansijera okupila se oko Montague Norman-a
u zgradi bez prozora Banke Engleske, u Threadneedle ulici. Meu prisutnima su bili ser
Alan Anderson, partner u Anderson, Green & Co.; lord (zatim ser Josiah) Stamp
predsedavajui L.M.S. eleznikog Sistema; Edward Shaw, predsedavajui P. & O. linije
parobroda; ser Robert Kindersley, partner u Hambros Bros.; C. T. Tiarks, ef J. Shroeder
Co. ... Ali sada nova sila je uspostavljena na Evropskom politikom horizontu naime,
nacistika Nemaka. Hitler je razoarao svoje kritiare. Njegov reim nije bio privremena
mora, ve sistem sa dobrom budunou, i g-din Norman je savetovao svoje direktore da
ukljue Hitlera u svoje planove. Niko nije bio protiv i odlueno je da Hitler treba da dobije
tajnu pomo od Londonske finansijske sekcije dok g-din Norman nije uspeo da izvri
dovoljan pritisak na vladu da napusti francuze i okrene se obeavajuoj Nemakoj
orjentaciji.

Banka Engleske je nastavila da podrava Hitlera ak i kada je nacistiki diktator

pokrenuo svoj program osvajanja. Nakon to je Hitler izvrio invaziju ehoslovake
naruivi pakt o neagresivnosti izmeu tadanjeg premijera Engleske Chamberlain-a i
Hitlera, Banka Engleske je dala nacistikoj Nemakoj est miliona funti ekih zlatnih
rezervi koje su bile u Banci.
Na isti nain na koji je mala grupa Nemaki prineva zaradila bogatstvo od ratova u 18.
veku iznajmljujui vojnike zaraenim nacijama, mala grupa banaka i multinacionalnih
korporacija zaradila je ogromno bogatstvo obezbeujui dobra i usluge obema stranama
u Drugom Svetskom ratu. Nakon to je poduprla Hitlera, Banka Engleske je naravno
obezbedila pozajmice za Britaniju kako bi se borila protiv Hitlera. U isto vreme dok su
Nemaki ogranci I.T.T.-a i General Electric-a davali novac SS-ovcima i obezbeivali
potrebne usluge nacistikoj Nemakoj, ostale filijale u Americi i drugde su pomagale
neprijatelje Nemake. Kako je I.G. Farben snabdevao Hitlerovu ratnu mainu u Nemakoj,
jedan od njenih starih partnera, Standard Oil, snabdevao je saveznike napore protiv
Nemake. Dok je Ford Motor Kompanija proizvodila materijale za ameriku armiju,
Fordove fabrike u Nemakoj su tancale vojna vozila za naciste. Bez obzira ko je dobio
rat, te banke i kompanije bi profitirale.
Zbunjujua uloga koju su odreeni bankari i industrijalci igrali u podizanju Hitlera i
izgradnji Nacistike ratne mainerije je navela neke istoriare da posmatraju te bankare i

industrijalce kao prave sile iza Nacizma. Oni su zaista bili veoma vani, ali da li su zaista
oni bili izvori koji su nam dali Nacizam?
Kao to smo ve prikazali, Nacizam se uzdigao iz mistine mree Bratstva. Neki
istraivai su pogreno zakljuili da su radikalne organizacije Bratstva bile orue
politikih, vojnih i ekonomskih lidera radije nego obrnuto. Ova pogreka se esto napravi
jer se nekolicina istoriara usudila da smatra da je mrea Bratstva bila starija po moi i
uticaju od ljudske elite. Kada je taj uticaj priznat, ovek se mora zapitati: ko je sila iza
Bratstva? Mi smo, naravno, ve odgovorili na to pitanje u stilu koji je neprihvatljiv
velikom broju ljudi: lanovi vanzemaljske rase, tj., Skrbniko drutvo. Jednom kada
ponemo da takvu neverovatnu mogunost uzimamo za ozbiljno, moramo svoj pogled
vratiti na stranice istorije radi potvrde u ovom sluaju na nacistiku Nemaku. Kada to
uinimo, otkrivamo neto prilino izuzetno:
Sami nacisti su tvrdili da je vanzemaljsko drutvo bilo izvor njihove ideologije i sila iza
njihove organizacije!
Kroz istoriju, organizacije Bratstva su se zaklinjale na lojalnost raznim vrstama
bogova, anela, Kosmikih Bia, Uzvienih Gospodara sa drugih planeta i
slinim nezemljanima, od kojih su svi zapravo Skrbnici maskirani velom mita. Drutvo
Thule i sam nacistiki misticizam su takoe tvrdili da je njihovo vostvo dolo iz
vanzemaljskih izvora. Nacisti su svoje skrivene vanzemaljske gospodare nazivali
podzemnim supermenima. Hitler je verovao u supermene i tvrdio je da je jedanput
sreo jednog od njih, kao to su i drugi lanovi Thule. Nacisti su govorili da njihovi
supermeni ive ispod zemljine povrine i da su tvorci Arijevske rase.
Tako su ustvari Arijevci sainjavali jedinu svetsku istu rasu a svi drugi ljudi su
posmatrani kao genetske mutacije. Nacisti su planirali da ponovo proiste
oveanstvo ubijajui sve koji nisu Arijevci. Vrhovni nacistiki lideri su smatrali da e se
podzemni supermeni vratiti na povrinu zemlje da vladaju im nacisti zaponu njihov
rasni program proienja i uspostave Hiljadugodinji Rajh. Ova nacistika uverenja su
veoma slina drugim Skrbnikim religijama koje propovedaju ljudima da se pripreme za
budui povratak nadprirodnih ili nadljudskih bia koja e vladati nad Utopijskom
zemljom. Kao i u drugim Skrbnikim religijama, dolazak naci supermena e se poklopiti
sa velikim konanim boijim sudom. O boijem sudu Hitler je govorio u svojim ranim
nacistikim danima:
Armija koju smo formirali raste iz dana u dan. Ja gajim ponosnu nadu da e jednoga
dana doi as kada e ove grube grupe izrasti u bataljone, bataljoni u vodove, vodovi u
divizije, da e stare znake biti izvaene iz blata, da e stare zastave opet vijoriti, da e
biti pomirenje na poslednjem velikom boanskom sudu sa kojim smo spremni da se
suoimo.
Dojmilo bi se da Naci supermeni uopte nisu bili vanzemaljci ve zemaljski po poreklu
jer su navodno potekli ispod povrine nae planete. Meutim, Hitler i njegovi sunarodnici
su zanimljivo izvrnuli pogled na svemir. Po njihovom, univerzum se sastoji od
beskrajnog kamena koji je izlomljen brojnim upljim oblastima. Drugim reima,
univerzum je kao beskrajan komad vajcarskog sira vrst sa mnogo rupa u sebi.
Konkavne povrine upljih oblasti su povrine planeta, ukljuujui zemlju. Ljudi stoga
ne ive na spoljanjoj povrini okrugle lopte: oni bivaju gurani od strane gravitacije o
unutranju povrinu uplje oblasti. Prema nacistima, sunce visi okaeno u sredini uplje
oblasti, nebo je napravljeno od plavog gasa a zvezde su sitni objekti (moda kristali leda)
koji vise slino okaeni kao i sunce. U ovom beskrajnom vajcarskom siru od
kamenog univerzuma ima mnogo pukotina koje omoguavaju putovanje izmeu upljih
oblasti. U dodatnoj upljoj oblasti, prema nacizmu, ivi rasa Arijevskih sepermena.
Hitlerovi podzemni supermeni su stoga bili pravi vanzemaljci ali na zanimljivo
izokrenut nain.

Predpostavimo da je nacistiki model vajcarskog sira svemira bila jedna od Hitlerovih

Velikih Lai, postoji dokaz da su nacistike voe uzimale ovu ideju veoma ozbiljno. Na
primer, uinjen je pokuaj da se locira Britanska flota tokom Drugog Svetskog rata uz
pomo infracrvenih zraka uperenih prema nebu. Nacisti su verovali da e zraci pogoditi
suprotnu stranu konkavne zemlje. Ako nemamo drugi razlog, moemo biti sretni to su
Nemci izgubili rat pa smo bili poteeni njihovih lekcija iz astronomije.
Nesrea je to poraz nacista i smrti Adolfa Hitlera i Hajnriha Himlera nisu okonale
nacistiki uticaj u svetu. Nakon Drugog Svetskog rata nacisti su uestvovali u mnogim
vanim sferama aktivnosti:
Amerika Centralna Obavetajna Agencija (CIA) prihvatila je ponudu Reinhart Gehlen-a,
efa Ruskih obavetajnih operacija u Nacistikoj Tajnoj Slubi, da pomogne izgradnju
Ameriku obavetajnu mreu u Evropi nakon rata. Gehlen-ova organizacija je bila puna
bivih SS lanova. Gehlen-ova organizacija je postala bitan element CIA u Zapadnoj
Evropi i takoe je obezbedila temelje za obavetajni aparat moderne Zapadne Nemake.
CIA je takoe izvukla informacije o nacistikim psihijatrijskim tehnikama na
Nirmberkom sudu za ratne zloine za upotrebu U CIA-nim nepopularnim
eksperimentima kontrole uma decenijama kasnije.
Interpol
Privatna internacionalna policijska organizacija koja bi trebala da se bori protiv
meunarodnih kriminalaca i trgovaca drogom, je bila predvoena bivim nacistikim SS
oficirima nekoliko puta do 1972. godine. Ovo nije iznenaujue kada uzmemo u obzir da
je Interpol bio kontrolisan od strane nacista tokom drugog Svetskog rata.
Princ Bernhard iz kue Orange u Holandiji je bio lan SS-a pre rata. On se zatim oenio u
kuu Orange i zauzeo poziciju predsedavajueg Shell Oil-a. Princ Bernhard je osnovao
internacionalne Bilderberg sastanke, koji se jo uvek odravaju svake godine.
Bilderberg sastanci su trebali da budu neformalna okupljanja svetskih vodeih bankara,
industrijalaca, politikih linosti i drugih uglednih ljudi radi raspravljanja svetskih stanja i
postizanja povremenih neformalnih koncenzusa. Princ Bernhard lino je predsedavao
tim sastancima do 1976. godine, kada ga je skandal vezan za korupciju naterao da
podnese ostavku.

Mlaim ljudima danas, Drugi Svetski rat je epizoda iz daleke prolosti, kao to je Prvi
Svetski rat drevna istorija ljudima u njihovim tridesetim ili etrdesetim godinama. Sukob
koji veina mladih ljudi sada razume je bivi Hladni rat izmeu Sjedinjenih Drava i
Sovjetskog Saveza. Drugi Svetski rat je uinio dosta na postavljanju pozornice za taj
sukob. Tokom Drugog Svetskog rata, Rusija je bila saveznik Amerike, Velike Britanije i
Francuske u ratu protiv nacistike Nemake. Ruske trupe su se borile protiv Nemaca u
mnogim nacijama na Balkanu koje su se graniile sa Rusijom. Komunistiki pokret je
stekao pozamanu mo u tim balkanskim zemljama i Ruske trupe su tamo ostale kada su
Nemci bili poraeni. Saveznici nisu hteli da produavaju rat okrenuvi se protiv
Sovjetskog Saveza i tako je roen Komunistiki Istoni blok.
Iskustvo sa nacistima je veoma vano jer se desilo za ivota mnogih ljudi koji su i danas
ivi. Neverovatno je da su naci grupe ponovo oivljene u Americi, Nemakoj i drugim
nacijama. Teko je zamisliti da bi se iko pridruio pokretu sa takvim dokazanim ludilom
ali to se ipak deava. Nemako nacistiko iskustvo nam otkriva da svet i dalje biva
gurnut u rat, neznanje i ponovljene genocide na isti nain na koji je to raeno hiljadama
godina; Od strane mistine mree sa organizacijama koje se zaklinju na krajnju odanost
vanzemaljskoj rasi. Naci iskustvo nam opet otkriva kljuni kanal putem kojeg je mrea
Bratstva uticala: naime, kroz zajednicu nacionalnih obavetajnih organizacija ije

aktivnosti se uvaju kao tajna po zakonu i ije su aktivnosti esto izvan zakona. Nacizam
je bio samo jo jedna brutalna frakcija postavljena kao opozicija mnogim drugim
frakcijama koje su nastale iz mree Bratstva; ovo je pomoglo da se zagarantuje vie
ratova, vie patnje i nastavljeno zarobljavanje oveanstva na maloj planeti iza zidova
neznanja.
U Nacizmu smo videli sve elemente koje smo pregledali u ovoj knjizi kako se spajaju:
mreu Bratstva, apokaliptinost, ankarsku elitu papirnatog novca, genocid i
vanzemaljsku rasu oboavanu kao bogove i vlasnike zemlje. Nacizam je trebao da se
desi pre dve hiljade godina ali se pojavio pre samo nekoliko decenija. Sva istorija koju
smo pregledali u ovoj knjizi se moda deava i danas. Ove zavrne obzervacije zahtevaju
da jo jednom pogledamo sam NLO fenomen.
Ako hipotetiemo da ljudskim drutvom jo manipulie Skrbniko drutvo na isti nain
kao pre hiljadu godina, onda moramo da odredimo da NLO-i nastavljaju da se ponaaju
sada kao to su i u dalekoj prolosti. Postoje dva pitanja koja bi smo mogli da postavimo
kako bi smo napravili ovu odrednicu: da li NLO-i jo uvek ire isti iskvareni misticizam
Bratstva danas kao to su radili ranije u istoriji? Da li oni i dalje usauju lane ideje da su
oni Bog? Ako emo verovati u svedoenja skorih NLO otetih, odgovor na oba pitanja je
da.
Moderne Jezekije
Poznavao sam neke ljude koji su tvrdili da su imali iskustva sa NLO i koji su izjavili da
su bila vrlo prijatna, veoma slina snovima i divna. Ali osvajai ne dolaze uvek naoruani
do zuba i pretei! Ponekad dolaze sa sretnim osmesima, podignutim zastavama, nosei
Biblije i krstove.
Intervju na ulici, UFO magazin
Sluajevi NLO otmica izgleda da slede odreeni obrazac: ljudsko bie je nedobrovoljno
odvedeno na NLO, obavljen je fiziki pregled i zatim je puteno. Seanje otetog na
dogaaj je obino izbrisano. Neki istraivai porede ove otmice sa ljudskim biolozima
koji uspavaju divlje ivotinje, pregledaju ih i zatim puste stvorenja nazad u prirodu.

Mnogi skoranji sluajevi NLO otmica imaju jednu ponavljajuu karakteristiku od velike
vanosti. Dr. Thomas E. Bullard sa Univerziteta u Indijani, ije se rei pojavljuju u
MUFON UFO urnalu datiranom februara 1988. godine, imao je ovo da kae nakon
sprovoenja sopstvenih studija o fenomenu otmica:
Najei nastavak pregleda je komunikacija, vie ili manje formalan period razgovora
izmeu svedoka i njegovih hvataa .... Upozorenja da su odreena ljudska ponaanja
opasna i proroanstva o nadolazeim dogaajima su takoe esta. Proroanstva obino
predviaju nadolazee katastrofe i ak apokaliptike promene na zemlji, dogaaje koje
vanzemaljci ili prosvetljeni svedoci mogu spreiti.
Dokumentovani sluajevi koje je pregledao dr. Bullard daju fascinantne dokaze da
Skrbnici nastavljaju da ire iste apokaliptike poruke danas koje su usaivali hiljadama
godina. Nasuprot, ovi moderni sluajevi dodaju teinu istorijskim dokazima da mnoge
drevne apokaliptike poruke, kao to su one naene u Bibliji, zaista potiu iz istih
vanzemaljskih izvora. Dr. Bullard-ova otkria predlau da su Skrbnici jo uvek veoma
manipulativni, govorei, Vi ljudi se svi ponaate loe (iako vam mi neemo rei da smo
moda mi ti koji vas komeamo) i doi e do katastrofe. Ne bojte se, jer mi, aneoske
due, emo vas spasiti.

Ugledajte se na nas i nae poslate telale radi vaeg spasenja. Ovo je pravo iz
Makijavelijevih dela. NLO i dalje dolazi danas i implicira da je on Bog. Jedna otmica u
kojoj se ovo desilo ukljuivala je enu po imenu Betty Ann Andreasson, ije je dobro
dokumentovano i podrobno proueno iskustvo bilo tema intrigantne knjige naslovljene
Andreas-son Afera, od Raymond Fowler-a.
Otmica g-e Andreasson (www.joschua.org Koje oteo Beti Andreason) dogodila se 25.
januara 1967. godine. Kasnije, pod hipnozom, g-a Andreasson se setila da je bila
kidnapovana van svog doma, ukrcana na vanzemaljsku letelicu i odvedena na nepoznatu
lokaciju gde je provedena kroz neto nalik na neobine crvene i zelene podzemne
prolaze u nekakvoj vrsti grada. G-a Andreasson je zatim imala doivljaj koji njenu priu
ini neverovatnom mnogim ljudima; ali za nas, to je doivljaj koji njenoj prii moe dati
najvei kredibilitet.
Prema g-i Andreasson, njeni otmiari su je odveli u specijalnu sobu. Tamo je prola
kroz neto to su njeni ispitivai opisali kao najbolniji i najemotivniji segment njenog
ukupnog doivljaja. U sobi, g-a Andreasson videla je veliku pticu visoku oko petnaest
stopa. Ptica je sliila orlu ali je imala dui vrat. Bila je to, u stvari, replika feniksa i
stvarala je iluziju da je iva. Dok je g-a Andreasson stajala i posmatrala je, feniks je
poeo da prolazi kroz trnsformaciju. G-a Andreasson je osetila stranu vrelinu, toliko
snanu da je zaplakala od bola tokom seanse hipnoze dok se priseala incidenta. udna
vanzemaljska soba se iznenada ohladila. Tamo gde je Velika Ptica stajala sada je
gorela vatrica. Vatra je ugasnula u gomilu sivog pepela sa nekoliko crvenih arki. Dok je
gomila nastavljala da se hladi, Betty je videla neto u pepelu: Sada, izgleda kao crv,
setila se pod hipnozom, veliki debeli crv. Jednostavno izgleda kao eliki debeli srv
veliki sivi crv koji samo lei tamo.
Ono emu je g-a Andreasson bila svedok je predstava legende o feniksu, jasno
izvedena radi njenog dobra. Feniks, kako se seamo, je simbol Bratstva koji je koriten
da promovie apokaliptinost i opravda ljudsku patnju. Iako je vizija feniksa g-e
Andreasson inila samo mali deo njenog ukupnog iskustva otmice, ispitivai su
zakljuili:

... jedino je oigledno da su vanzemaljci doveli Betty pred pticu jer je ona bila glavna
taka celog njenog iskustva; izgleda da je to bila svrha njenog prolaska kroz crvene i
zelene prostore.
G-a Andreasson je svedoila pod hipnozom da je nakon usaivanja ove mistike vizije
usledio sledei razgovor izmeu nje i njenih hvataa:
Rekli su moje ime, i zatim ga ponovili glasnije. Ja sam rekla: Ne, ja ne razumem o emu
se radi, zato sam ja uopte ovde. A oni ta god da je bilo su rekli Ja sam izabrao
tebe.
Za ta ste izabrali mene? pitala je Betty.
Izabrao sam tebe da pokae svetu. Jesi li ti Bog? upita Betty, Jesi li ti Gospod
Bog?
Pokazau ti kako tvoje vreme bude prolazilo.
U vreme njene otmice g-a Andreasson je bila hrianin. Kao rezultat njenog iskustva
poela je da ukljuuje NLO u njen lini hrianski apokaliptiki sistem verovanja.
Istraiva Raymond Fowler je ispitao ta uverenja:

RAYMOND FOWLER: Imaju li oni (NLO) ita sa onim to mi nazivamo drugi dolazak
Hrista?
BETTY: Definitivno imaju.
R. F. : Kada e se desiti?
BETTY: Nije na njima da ti kau.
R. F. : Da li znaju?
BETTY: Znaju da se Gospodar sprema i vrlo je blizu.
Ako je pravo, Betino iskustvo je bilo fascinantno. Ono bi ukazalo da je ona bila jo jedan
u dugom nizu nesvojevoljnih proroka kojima je na silu usaena apokaliptiko religiozna
poruka od strane lanova Skrbnikog drutva. Kao i Jezekije koje su joj predhodile u
istoriji, Betty Andreasson-nino svedoenje predlae da je pretrpela pozamano mentalno
poigravanje u rukama njenih otmiara. Ovo poigravanje moe da opravda neke od
neobinih perceptualnih fenomena koje je doivela tokom epizode otmice. Vizije g-e
Andreasson nee biti dodate Bibliji kao Jezekijine, niti e je podstaknuti da okupi
armiju i pokrene kampanju religijskog pohoda. Njeno odluno svedoenje e
jednostavno ponuditi svetu dodatne dokaze da 20. vek nije video promene u metodama
uz pomo kojih Skrbnika rasa odrava zadravanje ljudske rase.
Da li doivljaj g-e Andreasson znai da ljudsko drutvo mora da proe kroz jo jednu
epizodu Kraja Sveta? Politika, socijalna i ekonomska struktura sveta jasno je ine
moguom. Mrea Bratstva je iva i aktivna, kao i mnoge institucije koje je stvorila. Oni
mogu doneti naem svetu jo jednu besmislenu Konanu Bitku.
Novi Rajski vrt
Novi raj se gradi danas ili je to samo stavljanje novog lica na stari Raj. Dananji Raj je
okarakterisan sterilnom arhitekturom i stilistikom homogenou. Stanovnicima
modernog Raja su ponueni mnogi naini da se izbore sa stresom zbog ivljenja u Raju;
meu njima su droge koje obeavaju da e promeniti ili kontrolisati skoro svaki negativni
ljudski atribut (i svaki pozitivni, takoe). Novi rajski ljudi se ue filozofijama koje
obeavaju materijalnu Utopiju unutar duhovne pustoi. Uprkos svim ovim
prednostima, rajski ljudi i dalje izvravaju samoubistva u velikom broju. Tragedija je da
su veina rtava mladi ljudi. ta nam neke od ovih rtava govore? Moda da je dananji
Raj i dalje Raj: pozlaeni kavez, uukani zatvor.
Mnogi mladi ljudi to oseaju i bune se menjajui stil oblaenja i frizure ali nalaze da su i
dalje zarobljeni ne razumevajui kako i zato. Kao Adam i Eva, mnogi pojedinci, bez
obzira koliko su uspeni ili uukani bili u ivotu, shvataju da ele da pobegnu. Dananji
Raj nastavlja da bude pod jakim utiskom mree Bratstva i njenih ogranaka. Ikakva
diskusija o Bratstvu u dananjem svetu, meutim, je delikatna stvar. Vie ne govorimo o
ljudima i grupama koje udobno prebivaju u prolosti nego se moramo suprotstaviti
ljudima i organizacijama koje su veliki deo dananjeg sveta. Molim vas dozvolite mi
stoga da ponovim, kako bih naglasio, dve veoma vane stvari:
Veina ljudi koja se pridrui pokretu ili organizaciji to ini iz pravih razloga, ukljuujui i
one koji se pridrue ograncima Bratstva i Skrbnikim religijama. Oni su uli trunku istine
ili su videli reenje problema. Oni rade u tim organizacijama kako bi irili tu istinu ili reili
taj problem. Kao to je bilo istinito kroz celu istoriju, skoro niko od njih, ukljuujui
veinu njihovih vrhovnih voa, nije sa saznanjem bio ukljuen u makijavelistike
aktivnosti. Oni samo znaju da im je dat opravdan uzrok da budu protiv neke druge grupe
ljudi, nesvesni da negde drugde, u slinim organizacijama, drugi ljudi dobijaju opravdani

razlog da budu protiv njih. Korupcija unutar mree Bratstva i nasilje koje proizilazi iz nje,
su isto uznemirujue njima kao to su i svima ostalima.
Moja svrha je ispravka a ne osuda. Nema svetaca na zemlji i verovatno nigde drugde, to
se toga tie. Da, postoji ogroman broj vrlo finih ljudi koji zasluuju pomo ali sigurno ne
postoji bie na zemlji koje nije u nekom trenu, na neki nain, doprinelo onome o emu
smo diskutovali u ovoj knjizi.
Upustiti se u optuivanje, kanjavanje i kritikovanje u ovoj etapi igre moe samo
pogorati stvari. Nadam se da u ohrabriti ideju da bez obzira ta smo uinili u prolosti,
sadanjost i budunost su ono to je stvarno vano. Moja svrha u pisanju ove knjige je
samo da vas zamolim da se zaustavimo na sekund, vratimo se korak unazad i pogledamo
u ta smo se svi upetljali. Moda svako od nas moe tada paljivo da odredi ta treba da
uradimo (ili prestanemo da radimo) kako bi doprineli promenama potrebnim da se stvari
isprave, bez ometanja naih ivota ili voljenih institucija. Ono to je sada potrebno od
svih je saradnja a ne kritikovanje.
Kada pregledamo moderne organizacije i religije koje su nastale iz mree Bratstva
otkrivamo neto zaista ironino. Dok svet nastavlja svoj intelektualni flert sa
materijalizmom, organizacije Bratstva i Skrbnike religije su meu nekolicinom izvora
koji odravaju ivim bilo kakvu ideju da ovek moe biti duhovno bie. Kao rezultat toga
mnoge organizacije Bratstva i Skrbnike religije privlae neke vrlo prijatne ljude u kojima
duhovna iskra nije ugasla. Teko je nai jezuitu, amerikog masona, presbiterijanskog
svetenika ili jevrejskog rabina koji nije vrlo potena osoba.
Veina njih naglaava zaista dobroudne i oraspoloavajue aspekte njihovih teologija.
Podjednako je teko ne osetiti se dobro na katolikoj misi na Badnje vee ili biti
stimulisan razgovorom sa reitim Rosikrucijancem o znaenju ivota. Podjednako je
nemogue ne ceniti osmeh deteta koje se izleava u toplini uspene porodine zajednice
koju na okupu dri jevrejska religija ili uivati u estetici izuzetne Hindu umetnosti. Deca i
stariji su pomognuti svaki dan putem dobrih dela masona. Ali ipak veina institucija koje
su nastale iz mree Bratstva nastavljaju da izazivaju ozbiljne probleme danas.

U ovoj knjizi pogledali smo izbliza u sistem inflacijskog papirnatog novca. U Sjedinjenim
Dravama danas preko 75% novanih zaliha je stvoreno od strane komercijalnih banaka.
Kada uloite dolar u komercijalnu banku, taj dolar postaje vlasnitvo banke koja moe da
ga pozajmi i banka stvara dodatni dolar koji postaje dolar na vaem raunu. Taj dolar na
vaem raunu, meutim, nije zagarantovani dolar. To je jednostavno dug koji vam banka
duguje. Taj dug, meutim, brzo postaje novac jer ga moete potroiti odmah a banka jo
uvek ima a originalni dolar. Na ovaj nain banka je stvorila novac ni iz ega. Banke
ostvaruju veinu svog profita tako to im je dozvoljeno da stvaraju novac na ovaj nain.
Kamate koje banke naplauju za pozajmice jedva pokrivaju neke administrativne
trokove i to je vanije nadoknauju za inflaciju koju banke neizbeno izazivaju zato to
stvaraju novac.
Postoje, naravno, legalno odreeni limiti koliko dolara banka sme da stvori. Komercijalna
banka mora da odrava minimalnu osnovu gotovine za svaki uloeni dolar, ali to je samo
mali procenat. Sve dok ljudi koriste svoje tekue raune i ne zahtevaju previe gotovine,
banka e biti sigurna. Banka moe da bankrotira ako veliki broj pozajmica ne bude
vraen ili ako previe ulagaa zatrai isplatu gotovine i tako oiste malu osnovu banke.
Rezultat ovog celog sistema je masivni dug na svakom nivou drutva danas. Banke su
dune prema ulagaima a ulagaev novac se pozajmljuje i stvara dugovanje prema banci.
Ono to ini ovaj sistem slinijim neemu iz manijakovog delirijuma jeste injenica da

banke, kao i drugi pozajmljivai, esto ima pravo da zapleni imovinu ako papirni novac
nije isplaen.
Na nacionalnim i internacionalnim nivoima danas itamo o zemljama Treeg sveta koje
posustaju pod ogromnim dugovima. Veina tih dugova je iluzorna u smislu da deo
dugova dolazi iz banaka koje proizvode ili kanaliu stvoren ni iz ega novac. Neke od
tih banaka, kao to su neke koje predstavlja Internacionalni Monetarni Fond (IMF) imaju
pravo da diktiraju ekonomske polise. U Brazilu, na primer, IMF je uveo Mere smanjenja
koliine novca u ranim 1980-im. Mere su ukljuivale veliko smanjenje plata za Brazilske
radnike, vie cene svih proizvoda, devalvaciju monete i povean izvoz sve kako bi se
vratio dug zasnovan uglavnom na iluziji.
Rezultat je bio ogroman pad dobrobiti Brazilskog naroda i neredi. Destrukcija Brazilskih
kinih uma iji smo svedoci danas je izazvana velikim delom zbog potrebe Brazila da
vrati pozajmice zasnovane na iluzivnom novcu. Studije koje je uradila Svetska Banka
krive rast populacije za smanjenje kinih uma ali izostavljaju glavnu ulogu Svetske
Banke koja je izazvala dugovanja Brazila.
Drugi primer je Dominikanska Republika, koja je imala dug od 3 biliona dolara od sredine
1980-ih. Zemlja bi volela da potroi svoje slabe prihode na bolji smetaj svog naroda.
Meutim, 1985. godine, nacija se suoila sa moranjem da izdvoji vie novca za vraanje
duga nego to je mogla da zaradi u stranoj valuti. IMF je bez obzira zahtevao stroge mere
smanjenja koliine novca, to je dovelo do poveanja cena osnovnih proizvoda i tako
pokrenuvi nerede. IMF je takoe zahtevao devalvaciju Dominikanske monete; ovo je
povealo izvoz ali je uvoz uinilo mnogo skupljim. Ko su bili pravi gubitnici u svemu
ovome? Dominikanci.
U Sjedinjenim Dravama za vreme predsednike administracije Ronalda Regana Ameriki
nacionalni dug se duplirao. Veina pozajmljenog novca, naravno, vodi do stvorenog ni
iz ega novca velikih banaka. Ipak, kamate na ovaj novac sada moraju biti isplaene.
Kako bi platili, dravne socijalne usluge su smanjene pod Reganom, i tako ugrozile
standard ivljenja mnogih amerikanaca. Zata je veliki deo ove pozajmice iskoriten?
Vojne potrebe.

Na manjem nivou, sistem inflacijskog papirnatog novca izaziva da farmeri izgube farme.
Veina farmera ne gubi svoj nain ivota zato to ne rade dovoljno ili zato to ne
prizvode neto od velike vrednosti. Oni gube zato to ne mogu da ispune zahteve
potranje sistema papirnog novca. Ovo omoguava velikim agrofirmama da istupe i
otkupe zemljite, to rezultira koncentracijom proizvodnje hrane u sve manjem broju
ruku.
Kao to moemo videti, moderni monetarni sistem imao je uinak unitavanja mnogih
dobrobiti koje bi masovna proizvodnja i napredak u nauci i tehnologiji ponudili ljudskoj
rasi. Do sada, potreba za zaokupljanjem radom radi fizike egzistencije bi uveliko trebala
da bude zavrena; ali sistem inflacijskog papirnatog novca je pomogao u ouvanju te
potrebe stvarajui masivne dugove, hroninu inflaciju i uoptenu ekonomsku
nestabilnost. Veina ljudi u svim nacijama danas mora da provodi veliki deo svog
vremena radei kako bi uspeli da ostvare svoje finansijske potrebe. Skrbniki cilj izraen
u biblijskoj prii o Adamu i Evi o injenju ljudi da rade od roenja do smrti se jo
ispunjava.
Jo jedan vaan sporedni proizvod modernog novanog sistema je oporezivanje. Veina
Amerikanaca veruje da U.S. vlada stvara sama svoj novac. Ako je to tano, zato bi onda
vlada morala da oporezuje ikoga? Zato vlada jednostavno dodeli sebi novac koji joj je
potreban da funkcionie? To bi oigledno bilo daleko razumnije nego podizanje

ogromnih birokratija za skupljanje poreza koje mogu da oteraju ljude u oaj i da uveliko
smanje produktivnost.
Odgovor je da U.S. vlada ne stvara novac Federalna Rezerva i komercijalne banke ine
to a one nisu javni entiteti, (to su privatne institucije). Kako bi dola do neto novca koji
ti bankarski entiteti stvaraju, vlada mora ili da oporezuje ili da pozajmi. Ona radi oba a
graani plaaju. Oporezivanje, naroito u nacijama koje imaju gradativne sheme
taksenog prihoda, oteavaju ljudima da tede novac i tako doprinose potrebi da veina
ljudi provede veliki deo svojih ivota radei radi fizikog opstanka.
Uprkos dobrodolim politikim reformama koje sada transformiu Rusiju i Istoni blok,
komunizam ostaje sila u drugim nacijama gde je pokreta presije u skorim decenijama,
kao to su ljudi Etiopije i Kampuije otkrili na svoju veliku alost:
12. septembra 1974. godine, etiopska monarhija je bila svrgnuta vojnim puem. est
meseci kasnije, monarhija je u potpunosti ukinuta od strane revolucionarne vlade i
Etiopija je pretvorena u marksistiku dravu sa kolektivnim farmama i industrijom koju
poseduje vlada. Novim marksistikim vladarima se uskoro suprotstavio nezavisni pokreti
iz etiopskih provincija, Eritreji i Tigre. Taj nezavisni pokret je bio, i jo uvek je,
potpomognut dosta od strane druge marksistike grupe: Popularnog Liberacionog
Fronta. Bitke koje su nastale izmeu marksistikog reima i oslobodioca od marksizma
donele su veliki broj rtava. Etiopske nestaice hrane o kojima toliko sluamo danas su
izazvane prvenstveno od strane Etiopske vlade i njenih pokuaja da uniti Eritrejski
oslobodilaki pokret zustavljanjem dobrotvornih poiljki za oblasti ugroene suom. Ovo
dostie in genocida. Ljudi su umirali uasnom smru naavi se izmeu dve
podjednako brutalne frakcije. Iza svega ovoga jo jedanput nalazimo dokaze koji upuuju
na mreu Bratstva: amblem marksistikog reima sadri simbol Bratstva, Sve-videe
Oko.
17. aprila 1975. godine, glavni grad Kampuije (nekadanje Kambode) pao je u ruke
komunistikih revolucionarnih sila. Usledio je period izolacije. Prie koje su procurele
bile su uasavajue. Nakon izbora komunistikog lidera Pol Pot-a za premijera u aprilu
1976. godine, Kampuija je pretrpela, kako neki eksperti veruju, najgori genocid od
Drugog Svetskog rata. Najmanje jedan milion a najvie tri miliona Kampuijaca je umro.
Od populacije od 7.5 miliona to predstavlja pozamaan deo. Ovaj genocid je bio deo
velikog ekonomskog plana koji su osmislili visoko obrazovani kampuijski lideri koji su
stekli diplome iz ekonomije i drutvenih nauka na univerzitetima u Francuskoj. Ti lideri
su odluili da bi njihova nacija trebala da ima agrarnu ekonomiju... trenutno. Glavni grad
Kampuije, Phnom Penh, je nasilno evakuisan i njegovi stanovnici su bili prisiljeni da
odu na selo gde su ih ekali ruralni proizvoaki saradnici. Privatno vlasnitvo je
ukinuto. Graani koji su vieni kao prepreka na putu nove Kampuijske Utopije, zbog
svog zanimanja ili obrazovanja, i oni ljudi koji su se protivili tome to su oterani u
ropstvo, bili su ubijeni. Deca su esto regrutovana da izvravaju ubistva, tako pomaui
da se u mladoj generaciji Kampuijaca razvije vii od normalnog incident
psihopatologije. Ovaj veliki kampuijski plan pod Pol Pot-om bio je kopija okrutnih
programa pokrenutih ranije u istoriji od strane revolucionarnog saveta u 18-vekovnoj
Francuskoj, reima J. Staljina u Rusiji i Kulturne revolucije Mao Ce-Tunga u Kini. Pol Potov reim se sruio u januaru 1979. godine kada je Kampuiju bila napadnuta od strane
severno vijetnamskih komunista, koji teko da su i sami bili uzor civilizovanosti. Oko
1990.godine, Pol Pot i Kmerski Odmetnici su se ponovo pojavili. Oni su bili deo koalicije
koja je htela da preuzme vlast vojnom silom. Koalicija je pomagana od strane Sjedinjenih
Drava, i prema nekolicini oevidaca, oruje koje je obezbeivala CIA je nastavilo da stie
u ruke okrutnih trupa Kmerskih Odmetnika.
Pre raspada Sovjetskog Saveza, mnogi komunistiki pokreti u svetu bili su podravani
od strane Sovjetskog KGB-a i drugih tajnih slubi Istonog bloka kao deo njihove misije
da ohrabre ratove osloboenja irom sveta. Zanimljivo je da su zapadne obavetajne

slube takoe asistirale u uspostavljanju komunistikih reima kao to je to uinila

Nemaka vojska 1917. godine. Sjedinjene Drave su u poetku podravale Fidela Kastra
na Kubi i Ho i Mina u Vijetnamu, koji su kasnije uspostavili komunistike reime u
svojim zemljama. Obe nacije su ostale komunistike sve do danas. Sjedinjene Drave su
takoe potpomogle Pol Pot-a i pomogle mu da doe na vlast u Kampuiji. Komunistiki
svet, proli i sadanji, je velikim delom produkt Zapadnih aktivnosti.
Iza dananjeg politikog frakcionalizma nastavljamo da nalazimo dokaze o direktnoj
umeanosti mree Bratstva. Suvereni Militantni Red Malte (Sovereign Military Order of
Malta SMOM), na primer, je bio izraeno antikomunistiki nastrojen i to miljenje je
usaivao svojim sledbenicima kao duhovni cilj. Nema niega loega u tome sve dok to
ne postane opravdanje za izazivanje jo nasilja, represije, nesporazuma i sukoba. Jedan
od SMOM-ovih Vitezova u Americi, pokojni William Casey, rukovodio je Amerikom CIA
od 28. januara 1981. do 29. januara 1987. godine. Tokom svog mandata kao ef CIA,
Casey je poveao broj njenih tajnih operacija, naroito u Centralnoj Americi. Tamo su
CIA-om podrani Contra pobunjenici i desniarski odredi smrti poinili stravine
uase protiv civila u ime borbe protiv komunizma. U ostale SMOM Vitezove koji su radili
u nacionalnim obavetajnim organizacijama spadali su James Buckley sa Radia
Slobodna Evropa/Radio Liberti, John McCone (bivi direktor CIA za vreme predsednika
Dona Kenedija) i Alexandre de Marenches ( ef Francuske Obavetajne slube u vreme
predsednika Giscard dEstaing, koji je takoe bio SMOM Vitez).
Na Ameriku CIA takoe utiu Mormoni, Masoni i druge manje poznate organizacije
Bratstva. Mormoni su esto traeni kao CIA regruti uglavnom zbog svog iskustva koje
stiu u misionarskom radu irom sveta, a nekolicina je napredovala na visoke poloaje
unutar amerike obavetajne zajednice. Neke masonske grupe obezbeuju posebne
stipendije za mlade lanove kako bi pohaali kolu Stranih Slubi u Vaingtonu, D.C. Ta
kola daje naciji mnoge slubenike Stejt Departmenta, diplomate i pijune. Svi ovi uticaji
Bratstva su se isprepletali kako bi stvorili ideoloki mete u amerikim stranim
odnosima. Rezultat je odravanje Sjedinjenih Drava glavnom politiki efektivnom
frakcijom koja pospeuje sukobe irom sveta.
Usamljeni Asasini nastavljaju da budu bitni i danas. Ranije u knjizi, pregledali smo
poreklo fenomena usamljeni asasin kao politikog orua. Velikobrojni zavereniki
dokazi koji okruuju atentate modernih dana ukazuju da takva ubistva predstavljaju
osnovno politiko oruje. Glavna razlika danas je da neki uasamljeni asasini
predstavljaju pokrie za drugog skrivenog asasina, i tako se stvara utisak da je
usamljeni asasin zaista radio sam. U svim drugim vanim odlikama, moderni
usamljeni asasini su skoro identini onima koje je programirala Ismaili organizacija
Bratstva vekovima ranije na Bliskom istoku. Kako bi smo ilustrovali pregledajmo neke od
dokaza koji se kriju iza skoranjih atentata.
Ve je dosta toga napisano o atentatu na predsednika Sjedinjenih Drava, Dona F.
Kenedija, 22. novembra 1963. godine, tako da u ja ovde samo sumirati dogaaje.
Predsednik Kenedi je ubijen iz puke dok se vozio u povorci u Dalasu, drava Teksas.
Skoro odmah nakon pucnjave pojavile su se sumnje o zaveri. Navodni usamljeni
asasin, Li Harvi Osvald, javno je izjavio da je on bio samo rtveno jagnje. Balistika i
fiziki dokazi jasno su upuivali da je Kenedi pogoen metcima koji su ispaljeni ispred
njega, ne iza njega, gde se i nalazio Osvald. Osvald nikada nije dobio priliku da objasni
svoju tvrdnju da je bio samo rtveno jagnje ili da ode na suenje jer je dva dana nakon
hapenja bio ubijen dok je bio u pritvoru, od strane vlasnika nonog kluba, Jack Ruby-ja
oveka za kojeg se zna da je imao veze sa mafijom. Ruby je otiao u zatvor i umro tamo
za manje od etiri godine.
Zvanina vladina komisija je okupljena da ispita JFK atentat. Poznata kao Warren
Komisija po svom predsedavajuem, glavnim sudijom Vrhovnog suda Sjedinjenih
Drava, Earl Warren-u, komisija je zakljuila da je Osvald radio potpuno sam. Godinama

kasnije, komisija Amerikog Doma Predstavnika (veliki deo kongresa koji donosi zakone)
potroio je 26 meseci nanovo ispitujui ubistva Dona F. Kenedija i lidera za civilna prava
crnaca, Martina Lutera Kinga mlaeg, (kojeg je ubio navodni usamljeni asasin 1968.
godine). Komisija Doma je zakljuila da usamljeni asasini nisu radili sami i da se
zavere nalaze iza ubistava Kenedija i Kinga. Komisija je smatrala da je potrebna dalja
policijska istraga. Uprkos glasinama i dokazima o umeanosti CIA i mafije u ubistvo
Kenedija, nije dolo ni do jedne osude za sauesnitvo.
Mlai brat Dona Kenedija, Robert F Kenedi, je ubijen skoro pet godina kasnije, 5. juna
1968. godine u hotelu Ambasador u Los Anelesu. RFK se kandidovao za predsednika u
vreme kada je ubijen i skoro bi sigurno pobedio kao kadidat demokratske stranke.
Upravo je bio odrao govor uzbuenim radnicima i krenuo kroz skladite okruen
gomilom glasaa i reportera. U tom skladitu je osueni atentator, Sirhan Sirhan, otvorio
vatru iz pitolja sa male udaljenosti. Nekoliko ljudi je pogoeno i Kenedi je pao na pod sa
ranama u glavi i telu. Sirhan je trenutno uhapen. Kenedi je umro sutradan a Sirhan je
osuen kao usamljeni asasin. Uprkos osudi, ostao je veliki broj kontraverzi. Novinarski
istraiva, Theodore Charach, sakupio je veliki broj dokaza koji ukazuju da je drugi
skriveni atentator, ne Sirhan Sirhan, ispalio metak koji je ubio Kenedija. G-din Charach je
iskoristio svoje dokaze da snimi zanimljivi dokumentarac naslovljen Drugi Pitolj. Film je
doieo teatralnu premijeru 1970-tih i od skoro je dostupan na videokaseti. Istraivanje gdina Charach-a je privuklo panju drugih i na kraju je dolo do sasluanja koje je sproveo
Odbor Supervizora Los Aneleskog okruga.
Sluaj drugog pitolja RFK se zasniva na fascinantnim balistikim dokazima i
svedoenju oevidaca. Na primer, mrtvozvornik je izvrio analizu barutskih opekotina na
Kenedijevoj glavi i odei. Opekotine su otkrile da je cev pitolja bila na udaljenosti od
jednog do tri ina od Kenedijeve glave kada su ispaljeni fatalni metci. Meutim, svi
oevidci su izjavili da Sirhan-ov pitolj nije bio ni u jednom trenu blie od 12 ina; bitna
razlika to se tie opekotina od baruta. Drugi Pitolj predlae da je smrtonosni metak
mogao biti ispaljen iz pitolja uniformisanog zatitara koji je drao Kenedija za desno
rame kada je pucnjava poela. Telohranitelj priznaje da je potegao oruje ali demantuje
da je pucao. Meutim, oevidac sa mesta dogaaja, svedoi da je video telohranitelja
kako puca. Ne postoji podatak da je policija ikada ispitala telohraniteljev pitolj.
Bizarni dnevnik koji je navodno vodio Sirhan otkriven je u njegovom stanu nakon
incidenta i izgleda da daje odreenu teinu teoriji zavere. U tom dnevniku, Sirhan je
nekoliko puta pisao o potrebi da Robert Kenedi umre jer je Sirhan primio velike sume
novca. Jedan zapis spominje 100,000 dolara. Najinteresantniji zapis u dnevniku je onaj u
kojem Sirhan ponavlja instrukcije i obeanje da e dobiti novac za Kenedijevu smrt, koja
je morala da se desi do 5. juna 1968. godine. Sirhan-ov dnevnik sadravao je sledee
rei:
Robert F. Kenedi mora biti ubijen Robert F. Kenedi mora biti ubijen pre 5. juna 68. Robert
F. Kenedi mora biti ubijen ja nikada nisam uo molim vas platite redu od od od od od.
Policija L.A. smatrala je da su zapisi u dnevniku nita vie nego buncanja mentalno
poremeenog usamljenog asasina. Ako je to zaista bio Sirhanov rukopis, novac bi
sigurno obezbedio dodatni motiv da puca na Kenedija, kojega je ionako mrzeo. Pitanje je:
ko je ponudio Sirhanu novac i da li Sirhan veruje da e dobiti novac kada konano bude
puten iz zatvora? Do danas Sirhan tvrdi da je radio samostalno a FBI i policija L.A. se
slau u tome.
Ako je telohranitelj ispalio metak koji je ubio RFK mogue je da je to uradio sluajno.
Moda je izvukao pitolj iz futrole da odbrani Kenedija a da toga nije bio ni svestan.
Policija, meutim, nikada nije razmotrila ovu mogunost uprkos snanim dokazima da
Sirhanov pitolj nije ispalio smrtonosni metak. Umesto toga LAPD je bila vrlo
zaokupljena teorijom o usamljenom asasinu i kako to navodi lanak Los Aneles
Tajmsa, loe je obradila neke od kljunih fizikih dokaza.

Opet su nastale glasine o moguoj umeanosti mafije i/ili CIA u atentat Roberta Kenedija
ali nikada nijedan zaverenik nije uhapen u sluaju. Ranog poslepodneva 30. marta 1981.
godine, predsednik Ronald Regan je zavrio govor u Vaington Hilton hotelu. Okruen
svojom pratnjom i agentima Tajne Slube, Regan je izaao na prilaz gde ga je ekala
limuzina. Kao i u atentatu na Roberta Kenedija, oigledno sluen mladi iskoraio je iz
mase pucajui iz pitolja. Regana je gurnuo u limuzinu agent Tajne Slube, hitno je
prebaen u bolnicu i izvrena je operacija kako bi se izvadio metak koji mu je probio levi
deo grudnog koa i probio pluno krilo. Srea je bila da to nije smrtonosna rana.
Usamljeni atentator, John Hinckley mlai, je osuen za zloin.
Prema tvrdnji jednog kolmuniste, FBI je uinio sve da dokae da je John Hinckley bio
solo atentator. Neki ljudi, sa druge strane, su irazili svoje sumnje povodom zakljuka FBI.
Na konferenciji za tampu odranoj mesec dana posle oporavka, Regan je odgovarao na
pitanja naglaavajui da nije osetio udar metka koji ga je pogodio sve dok nije bio
potpuno u limuzini:
Q: Koje su bile vae pre misli kada ste shvatili da ste pogoeni?
A: Zapravo, ne mogu da se setim jasno. Znao sam da sam bio povreen ali sam mislio da
me je povredio ovek iz Tajne Slube koji je pao preko mene u kolima, i bila je to, moram
priznati, paralizirajua bol. Opisao bih je kao da vas je neko udario ekiem.
Ali je to saznanje, ini mi se, dolo kada sam sa ve nalazio u kolima pa sam pomislio da
mi je njegov pitolj ili neto drugo, kada se bacio preko mene (agent Tajne Slube),
slomilo rebro.
Ali kada sam se ispravio u sedei poloaj a bol nije nestajala, zatim iznenada otkrio da
iskaljavam krv, obojica smo zakljuili da sam moda polomio rebro koje mi je probilo
pluno krilo.
U kasnijem intervjuu, Reganova ena Nensi, potvrdila je predsednikove utiske.
Da li je Regan jednostavno doiveo zakasnelu reakciju na metak ispaljen iz Hinckleyevog pitolja ili je zapravo bio upucan, moda sluajno, u kolima od strane agenta Tajne
Slube, kako nam predlae navedeno svedoenje? Prema FBI, metak koji je ranio Regana
rikoetirao je od vrata limuzine u trenu kada je predsednik gurnut u kola. Ako je
objanjenje FBI istinito, zato metak nije eksplodirao pri udaru u vrata kada je to bio
eksplodirajui metak? Moda je metak bio orak? Mogue je da su se dve sluajnosti
dogodile za vreme atentata na Regana: metak orak praen zakasnelom reakcijom na
bol.
Drugo objanjenje koje ne zahteva sluajnost je to da je Regan pogoen, moda
sluajno, od strane agenta Tajne Slube u kolima: ovo bi objasnilo i zato je
eksplodirajui metak zatajio (nije pogodio metalna vrata) i seanje g-dina Regana.
FBI nije ispitao teoriju drugog pitolja u napadu na Regana. Ovo je zbunjujue jer je
osueni atentator, John Hinckley, Jr., tvrdio da postoji zavera iza pokuaja atentata.
Njujork Tajms je u svom izdanju od 21. oktobra 1981. godine objavio:
Izvor iz Ministarstva Pravde je kasno sino potvrdio da je John Hinckley, zapisao na
papirima zaplenjenim iz njegove elije u julu, da je on bio deo zavere kada je pucao na
predsednika Regana i jo trojicu ljudi 30. marta.
Hinklijeva optuba je trebala da pokrene intenzivniju istragu zavere. Nakon svega, John
Hinckley, nije bio obian pojedinac iz mnotva amerikanaca. On je bio sin bogatog linog
prijatelja i politikog podravaoca tadanjeg podpredsednika, koji bi, naravno, postao
predsednik da je Regan umro. Ovim ne elim da kaem da je zavera sigurno postojala,
samo da takvi uslovi obino pokrenu mnogo opirniju istragu. Njujork Tajms tvrdi da je

FBI zaplenio Hinklijeve papire, prati tragove i zakljuio da je Hinklijeva tvrdnja o zaveri
netana. Sudija koji je zasedao na sluaju naredio je advokatima i svedocima da ne
otkrivaju sadraj Hinklijevih papira javnosti. Zatvorski uvari koji su zaplenili i proitali
papire su tajno dali svoje izjave sudiji. Na Hinklijevom suenju, ni advokati odbrane ni
tuioci nisu podigli pitanje zavere, niti mogunost drugog pitolja. Umesto toga celo
suenje je bilo koncentrisano na vidljive Hinklijeve mentalne probleme.
Moda su tri atentata o kojima smo upravo raspravljali zaista poinjena od strane
usamljenih asasina, od kojih su dva ukljuivala sluajno ispaljivanje oruja od strane
agenata. Atentat na Filipinima je, meutim, dokazao da takvi scenariji ponekada mogu da
budu maska za ubistvo koje je poinila obavetajna organizacija.
Bratstva, je jo samo jedan od nain da oveanstvo ostane u stanju rata i
neujedinjenosti.
To je bila 1983. godina. Benigno Aquino je bio popularni lider opozicije na Filipinskim
ostrvima. Filipini su tada bili pod diktatorskom vlau predsednika Ferdinand Marcos-a.
Marcos je proglasio zakon o vojnom kontrolisanju zemlje 1960-tih i nikada ga nije
ponitio. Nakon tri godine dobrovoljnog izgnanstva iz svoje domovine, Aquino je doneo
odluku da se vrati u svoju zemlju iako je est godina ranije bio osuen na smrt
streljanjem zbog svojih politikih aktivnosti.
Akvinov avion je sleteo na Manila aerodrom 21. avgusta 1983. godine. Okruen
filipinskim oficirima obezbeenja, Aquino se upravo spustio niz stepenice aviona kada
su se zauli pucnji. Metak ga je pogodio u zatiljak i ubio. Usamljeni asasin, Rolando
Galman y Dawang, se nalazio na pisti i trenutno je bio ubijen od strane oveka iz
obezbeenja koji mu je bio najblii. Vlada je trenutano proglasila Galmana za
usamljenog atentatora i pokuala da zatvori sluaj.
To je momentalno izazvalo sumnje.
Predsednik Marcos imao je motiv da ubije Aquino-a a Aquino je ve bio osuen na smrt.
Kako bi unitio sumnje, Marcos je sastavio zvaninu komisiju da ispita ubistvo, slinu
Warren-ovoj komisiji koja je sastavljena dvadeset godina ranije u Sjedinjenim Dravama
da ispita atentat na Dona Kenedija. Kritiari su optuili Marcos-ovu komisiju da je na
njegovoj strani. Mnogi su sumnjali da e komisija doneti drugaije zakljuke od ve
postojeih zvaninih. Meutim, neto neoekivano se desilo. Komisija je sprovela istragu
objektivno. ula je dokaze o opekotinama od baruta na Aquino-voj glavi koji su upuivali
da je smrtonosni metak bio ispaljen sa 12 do 18 ina udaljenosti. Vlada je tvrdila da je
Galman priao tako blizu ali oevidci to nisu potvrdili. Novinar iz aviona je svedoio da
su dva oveka iz obezbeenja, koja su stajala tik iza Aquino-a, potegla svoje revolvere i
uperili ih u potiljak Aquino-ve glave malo pre nego to su se zauli pucnji. Forenziki
dokazi i svedoenja oevidaca ukazuju da je Aquino bio ubijen od strane jednog zatitara
koji je imao zadatak da ga titi. Usamljeni atentator je bio samo maska. Marcos
komisija je objavila svoja saznanja.
Otkria komisije su dovela do kriminalnih optunica nekoliko visoko rangiranih vojnih
oficira. Meutim, na suenju su svi bili osloboeni. Filipinski pravosudni sistem nije
dozvolio da se veina dokaza i krucijalnih svedoenja koje je sakupila komisija pojave na
suenju. Jedan broj vanih svedoka za tuilatvo se nije pojavio. Nekoliko svedoka je
prijavilo da im je preeno. Kada je Marcos bio izbaen iz ureda i poslat u izgnanstvo na
Havaje od strane Aquino-ve ene, Corazon Aquino, svedoci su istupili svedoei da je
suenje bilo nameteno od strane Marcos-a. Ostali svedoci atentata su takoe istupili sa
dokazima koji potvruju da je Benigno Aquino-a ubio zatitar.
Vanost Aquino-vog ubistva je da je scenario atentata virtuelno slian drugim usamljeni
asasin epizodama. Ako je, na primer, postojala zavera iza RFK ili Ronald Regan atentata,

onda bi stil izvrenja izgledao identino stilu u Aquino-vom atentatu: mentalno

poremeen ili politiki fanatik usamljeni asasin je iskoriten kao pokrie za pravog
atentatora koji je na sceni kao bezbedonosna pratnja rtve. Ovo je vano jer su filipinski
oficiri optueni za smiljanje Aquino-vog atentata ukljuivali generala Fabian Ver-a i ljude
pod njegovom komandom. Ver pored toga to je vodio nacionalne vojne jedinice
upravljao je i obavetajnom mreom. Drugim reima, usamljeni asasin atentat na
Benigno Aquino bila je vojno/obavetajna operacija. Ovo je bitno jer je Filipinska
Republika bila veliki saveznik Sjedinjenih Drava u vreme atentata a SAD jo uvek ima
velike pomorske i vazdune baze tamo. Filipini primaju veliku pomo od Sjedinjenih
Drava ukljuujui u to i vojne i obavetajne savetnike. Filipinski obavetajni aparat
stoga duguje dosta amerikoj CIA i vojnoj obavetajnoj slubi. Ovo ne znai da su
ameriki izvori bili obavezno umeani u atentat na Aquino-a. Jednostavno pokazuje kako
je vana Zapadna obavetajna sluba skoro prihvatila tehnike usamljenog atentatora
ali ih je koristila tako da su ih ljudi prozreli trenutano. ak i novine Sjedinjenih Drava
koje su tako brzo prihvatile usamljeni asasin presude u Amerikim atentatima objavile
reportae kojima osuuju oslobaanje filipinskih vojnika. Trebali bi da skinemo kapu tim
hrabrim lanovima komisije koji su imali hrabrosti da pogledaju iza mita o usamljenom
asasinu i onim svedocima koji su bili dovoljno hrabri da svedoe. Takav integritet je
dragocen komoditet.
Moderni usamljeni asasini nisu samo fenomen koji se odnosi na Ameriku; oni ostaju
internacionalni. Tokom svog javnog pojavljivanja na trgu Sv. Petra, 13. maja 1981.
godine, papa Jovan Pavle ll bio je pogoen. Preiveo je i dan danas je papa. Osueni
usamljeni asasin, Mehmet Ali Acga, je pucao iz gomile koja je okruivala papski
automobil. Interesantno je da je Italijanska policija uhapsila i drugog revolveraa
povezanog sa pucnjavom i optuila Bugarske obavetajne agente da su umeani u
zaveru da se ubije papa. Bugarska je jo uvek bila komunistika zemlja u to vreme.
Rusija je optuila CIA za izmiljanje ove takozvane Bugarske veze iz propagandnih
razloga; meutim, zapadnjake novine objavile su da se CIA zapravo umeala i izvrila
pritisak na Italijansku policiju da odbaci sluaj Bugarske veze i drugog pitolja.
Italijani su se povinovali zahtevima CIA kada je optueni atentator, Mehmet Acga, unitio
svoj kredibilitet stalnim menjanjem svoje izjave i uputanjem u bizarno ponaanje.
U vedskoj, vana usamljeni asasin epizoda ukljuivala je ubistvo veoma popularnog
vedskog premijera, Olaf Palme, 28. februara 1986. godine. G-din Palme je etao sa
svojom enom posle bioskopa kada je ubica dotrao do premijera, ispalio dva hitca i
pobegao u mrak. Sumnje o zaveri su se pojavile istog trena ali je ubrzo reeno da je
ubistvo delo ludaka. Osumnjieni je na kraju uhapen, ali je porekao umeanost i bio je
osloboen. vedska vlada mu je ak 1990 godine platila odtetu za vreme provedeno u
zatvoru. Sve do pisanja ove knjige nijedan drugi osumnjieni nije izveden na suenje.
Poslednja epizoda vredna pomena dogodila se u Zapadnoj Nemakoj 25. aprila 1990.
godine, protiv Oskar Lafontaine-a. G-din Lafontaine je bio premijer Saarland oblasti i
kandidovao se kao predstavnik Socijal Demokrata za Kancelara Nemake. Bio je na bini
sa jo jednim socijal demokratom, Johannes Rau-om, za vreme politikog mitinga.
Osoba koja je izgledala kao zatitar dovela je ensku osobu na binu; ena je nosila buket
cvea. Kada je prila g-dinu Lafontaine, staloeno je izvukla mesarski no i prerezala mu
grlo. Na sreu, Lafontaine je preiveo uprkos velikom gubitku krvi i nastavio je sa svojom
neuspenom kampanjom. Atentatorica, Adelheid Streidel, je smesta uhapena i
okarakterisana kao mentalno poremeeni usamljeni asasin. Napad, meutim, ima
obeleja nekoliko predhodnih usamljeni asasin epizoda koje smo upravo pogledali:
umeanost osoblja obezbeenja, takozvani usamljeni asasin pokazuje znake teke
mentalne bolesti i otvoreno izvravanje ina ubistva. Upotreba mesarskog noa umesto
pitolja ini g-icu Streidel jo slinijom Asasinima srednjevekovne Persije, koji su
koristili oruja sa otricom. Ovaj pokuaj atentata odigrao se u politiki krucijalnom
trenutku:
g-din Lafontaine se kandidovao protiv kancelara Helmuta Kola. G-din Kol je
bio glavni zastupnik brzog ponovnog ujedinjenja Nemake i Evropske zajednice, koje bi

dovele do velikih pomeranja u svetskoj ekonomiji , politici i vojnim pitanjima. G-din

Lafontaine i Socijal Demokrate su zastupale usporavanje procesa Nemakog ponovnog
ujedinjenja.
Kao i u sluaju Adelheid Streidel, bitan element skoro svih skoranjih usamljeni asasin
sluajeva je mentalno stanje usamljenih asasina u vreme atentata. Oigledna
mentalna poremeenost ispoljena od strane veine njih moe biti dokaz o mentalnom
tempiranju. Poznato je da je Sirhan Sirhan bio podvrgnut stalnom hipnotisanju od strane
prijatelja koje policija nije dovoljno istraila. Oevidci su izjavili da je Sirhan izgledao
kao da je u transu te veeri kada je pucao na Roberta Kenedija. John Hinckley je bio
podvrgnut mnogim psihijatrijskim intervencijama pre nego to je postao atentator i jo
uvek ne znamo kakve su to bile intervencije. Da li je Hinckley dobio nekakve vizionarske
predode sline onima koje je dobio Adolf Hitler kao psihijatrijski pacijent u Pasewalk-u?
Kao i drevni asasini Persije, Hinckley je bio motivisan suludom idejom da e otii u raj
ubistvom Regana, samo to je Hinckley-jev raj bio neuzvraena ljubav jedne enske
filmske zvezde. Hinckley je mislio da e zadobiti njenu ljubav ako ubije predsednika.
udna mentalna stanja Mehmet Ali Acga i drugih modernih atentatora (kao to je
Squeaky Fromme koji je pokuao da ubije predsednika Deralda Forda 1975. godine)
su dalje indikacije da mentalno tempiranje moe biti vaan faktor u veini modernih
usamljeni asasin epizoda, ba kao to je to bilo i u srednjevekovnoj Persiji. U svetlosti
gore navedenog, moda nije iznenaujue otkriti dokaze o direktnoj ili indirektnoj
povezanosti mree Bratstva sa nekim modernim atentatima. John Hinckley, na primer, je
jedno vreme pripadao Amerikoj naci organizaciji. Squeaky Fromme bio je sledbenik
arlsa Mensona, koji je propovedao bizarni apokaliptiki misticizam u maloj
Kalifornijskoj zajednici. Menson i njegova Porodica bili su ti koji su poinili uasna
Tate-LaBianca ubistva u Los Anelesu 1969. godine. Interesantno je da je Menson
nekada bio policijski dounik.
Sve dok usamljeni asasin tehnika nastavlja da prolazi a da joj se niko ne suprotstavlja
one nacije koje su rtve te tenike se nikada nee uzdii iznad nivoa banana republike. U
njih spadaju Sjedinjene Drave i zemlje Evrope. Dovoljan je samo jedan pogled na to
kako su ti atentati uticali na smenu amerikih predsednika kako bi ocenio koliko je ta
tehnika tetna za demokratiju. Problem sa amerikim vostvom danas nije izazvana
izbornim procesom ili nedostatcima u Ustavu. Problem je u tome to su izborni proces i
Ustav teko podkopani ubistvima lidera i kandidata. Kada policijske organizacije
doprinesu ovome ignoriui ili potiskajui dokaze, te policijske organizacije postaju
sauesnici u zloinima u vrlo stvarnom i legalnom smislu. To je vreme kada demokratija
umire.
Kroz celu ovu knjigu prikazivali smo ulogu mree Bratstva u odravanju revolucije.
Revolucije i oruani pokreti otpora su skupi za odravanje tako da otkrivamo da veinu
njih danas finansiraju obavetajne organizacije. Jedan nesreni nus-proizvod ovih
aktivnosti je terorizam.
Teroristike grupe su efektivan nain da se sukob odri ivim. Zanimljiva knjiga
naslovljena, Mrea Terora od Claire Sterling, otkriva jake veze koje su postojale izmeu
naizgled nepovezanih teroristikih grupa. Teroristike organizacije irom sveta sa
konfliktnim ideologijama su bile podravane od strane zajednikih sigurnih kua i
dostavljaa. Mrea Terora otkriva da su mnogi od tih zajednikih izvora opreme imali
konekcije sa Ruskim KGB, iako knjiga zaboravlja da pomene ulogu zapadnih
obavetajnih slubi u podravanju razliitih oblika terorizma.
Cilj nekih teroristikih grupa je da odre takozvanu Konstantnu Revoluciju, tj., nasilnu
revoluciju koja nikad ne prestaje. Ovaj cilj je ukorenjen u marksistikom konceptu da je
klasna borba neizbena i mora stalno da se pojavljuje kako bi se izrodila Utopija. Kao to
se moemo setiti, ova ideja ima svoje poetne korene u Kalvinistikom uenju da je svet
u ratu blii Bogu. Konstantna Revolucija je stoga dizajnirana radi odravanja ljudi u

stalnom sukobu kako bi svi mi mogli da uivamo u buduoj Utopiji. Ovo zvui blesavo,
kaete? Naravno da jeste. Konstantna Revolucija, koju finansiraju razne obavetajne
slube a inspirisana je konceptima koji su potekli iz mree.
Cilj bratstva
Trud da se razvijaju neprestani sukobi na zemlji je igledno bio toliko uspean da preti
unitenjem velikog dela oveanstva. Mona atomska oruja su razvijena u pripremi za
jo jednu Konanu Bitku izmeu sila dobra i zla. Oni koji misle da je nuklearni rat
nezamisliv: neka razmisle ponovo. U stanju beskrajnih konfrontacija koji delimo na zemlji
retko se deavalo da stvorena oruja nisu upotrebljena. Dve atomske bombe su ve
baene za vreme Drugog Svetskog rata i ako verujemo u neke dokaze, koritene su da
zbriu ljudske civilizacije u drevnoj prolosti. Postoji velika ironija u ovome. Ako
manipulacije od strane Skrbnika zaista lee iza ljudskih sukoba, Skrbniko drutvo bi
moglo uskoro da poseduje veoma oteenu imovinu. Istina je da su nuklearna oruja
nestabilna tako da mnoge atomske glave nee eksplodirati ako budu lansirane, ipak
napravljeno ih je vie nego dovoljno to bi obezbedilo pozamanu tetu ako bi dolo do
nuklearne razmene. Na svu sreu zavretak Hladnog rata je doprineo znaajnom
smanjenju u Amerikom i Ruskom nuklearnom arsenalu. Postoji ironija i u ovome
takoe, u svetlu frakcija i neprijateljstava koja su zamenila ona iz vremena Hladnog rata.
Hladni rat izmeu Sjedinjenih Drava i biveg Sovjetskog Saveza uticao je na nas na
mnogo naina koji mogu i danas da se osete. Vii porezi, ratoborne vojne i obavetajne
agencije i gomila drugih nevolja je naneena ljudskoj populaciji u ime zatite od
neprijatelja. Na nas su uticali i stvarima koje su manje poznate ali su podjednako bitne.
Tokom druge polovine 1970-tih pojavila su se otkria u javnoj tampi o vojnim i CIA
eksperimentima sa bojnim otrovima. Iznenaujue, mnogi od tih eksperimenata su
sprovedeni u amerikim gradovima i bili su upereni protiv amerikih graana. Na primer,
1950-tih, bakterioloka magla je putena sa mornarikog broda na San Francisko.
Prema Los Aneles Tajmsu:
U eksperimentu sprovedenom da bi se utvrdila sposobnosti napada i odbrane od
biolokog oruja, brod Mornarice je prekrio San Francisko i njegove okolne zajednice sa
bakteriolokom maglom u trajanju od est dana 1950. godine, prema amerikim vojnim
podacima.
Podaci sadre zakljuak da je skoro svaki od 800,000 stanovnika San Franciska bilo
izloeno oblaku koji je pustio brod Mornarice dok se kretao u blizini Golden Gejta.
Aerosolna substanca koji je isputao brod sadravala je bakteriju poznatu kao serratia,
za koju se verovalo da je bezopasna u to vreme ali je kasnije otkriveno da moe izazvati
tip upale plua koji moe biti smrtonosan.
L.A. Tajms dodaje da je najmanje dvanaest ljudi bilo hospitalizovanu u to vreme zbog
serratia pneumonije. Jedan od njih je umro. To je bio samo poetak. Vojska je otkrila da
je sprovela 239 testova u vazduhu izmeu 1949. i 1969. godine! Od tih 239 njih 80 je
sadralo prave bakterije. Testovi su vreni u Vaingtonu, Njujorku, Ki Vestu, Panami
(Florida) i San Francisku. Ako prihvatimo cifru od 80 eksperimenata sa ivim bakterijama,
otkrivamo prosek od etiri bakterioloka napada usmerena protiv amerikih gradova
svake godine u poslednjih dvadeset godina! Drugi vladini dokumenti su otkrili iste takve
eksperimente od strane CIA. Ovo znai da je nekoliko amerikih oblasti sa velikim brojem
stanovnika bilo izloeno intenzivnim bakteriolokim bombardovanjima u periodu od 20
godina i sve to od strane same nacijine vojske i obavetajnih organizacija! Ovi
bakterioloki eksperimenti su navodno okonani 1969. godine. Meutim, opravdane
sumnje su se pojavile zbog izbijanja skorijih bolesti. Najskorija od takvih zaraza je SIDA.
Nakon to je epidemija SIDE izbila, Sovjetski Savez je objavio optube u svojim

zvaninim novinama da je SIDA bioloko oruje koje je razvila vojska Sjedinjenih Drava.
Optube su na kraju odbaene kao lana propaganda i Sovjetski Savez je kasnije javno
povukao izjave nakon pritiska od strane Sjedinjenih Drava. Uprkos povlaenja izjava,
jedan broj istraivaa u Americi tvrdi da postoje dokazi koji e podrati originalnu
tvrdnju.
Ameriki graani nisu bili pogoeni samo bakterijama ve i drugim tipom
bombardovanja. Intrigantni segment televizijskog programa, NBC Magazin sa David
Brinkley-em, emitovan 16. jula 1981. godine, otkrio je da je severo-zapadni deo
Sjedinjenih Drava konstantno bio bombardovan od strane Sovjetskog Saveza sa radio
talasima niske frekvencije. Radio talasi su postavljeni na priblian nivo bioloko
elektronskih frekvencija. G-din Brinkley je izjavio:
Teko mi je da poverujem, to je ludo i niko od nas ovde ne zna ta da misli o tome:
poznato je da Ruska vlada pokuava da izmeni ljudsko ponaanje uz pomo spoljnih
eletronskih uticaja. Toliko znamo. I znamo da nekakva vrsta Ruskog transmitera
bombarduje ovu zemlju sa ekstremno niskim frekvencijama radio talasa.
Glasnogovornik vlade Sjedinjenih Drava izjavio je da su radio zraci bili neka vrsta radar
sistema niskih frekvencija, ali ipak nije umeo da objasni na kojem principu takav
radarski sistem radi. injenica je da e nisko frekventni talasi takvog tipa uticati na
neuroloko i fizioloko funkcionisanje, uglavnom smanjivanjem mentalnog
funkcionisanja i inei ljude sugestivnijima. To je verovatno i namera. Novinski lanak
Asoijeted Presa od 20. maja 1983. godine objavio je da je maina poznata po imenu Lida
bila koritena od strane Sovjetskog Saveza jo od 1960. godine kako bi uticala na ljudsko
ponaanje sa radio talasom od 40 megaherca. Lida je koritena u Rusiji kao omamljiva i
izaziva stanje transa kod ljudi. Rusko uputstvo za upotrebu Lidu naziva udaljeni
aparat za tretman pulsom za reavanje psiholokih problema, hipertenzije i neuroza.
Maina je u jednom trenutku ponuena kao zamena za psihotropske lekove. Kada se
lanak AP pojavio maina Lida bila je na pozajmici u veteranskoj bolnici Jerry L. Pettis u
Sjedinjenim Dravama putem medicinskog programa razmene. Prema efu istraivakog
tima u bolnici, maina bi jednog dana moda mogla da nae upotrebu u uionicama radi
kontrole ponaanja retardirane ili poremeene dece. Lida je verovatno umanjena verzija
iste takve vrste maine opisane u emisiji David Brinkley-a:
(ef istraivanja) je rekao da neki ljudi teoretiu kako moda Sovjeti koriste naprednu
verziju maine potajno pokuavajui da pronau promene u ponaanju u Ujedinjenim
Dravama putem signala uperenih iz S.S.S.R.
Izgleda da su Amerikanci primali tretmane elektronskog omamljivanja kao uslugu
Sovjetske vlade. Neverovatno je da Sjedinjene Drave nisu javno zahtevale trenutni
prestanak intervencije. Ironino, ali ne iznenaujue, izgleda da je Amerika postala
militantnija tokom tih tretmana. Poveala se anti-Sovjetska misao a sa njom i vojno
naoruanje. Zasigurno poveana militantnost Sjedinjenih Drava ne moe da se pripie
ruskim mainama ali u najboljem sluaju Sovjetski tretmani nisu imali efekta u smirivanju
Amerike. Prava injenica je da elektronski omamljivai ustvari jesu iritanti koji e na
kraju doprineti poveanoj agresiji. Rusi, i svako ko jo upravlja takvim ureajima, uinio
bi dobro delo ako bi ih ugasio i ostavio ugaenim.
Kao to dokazi pokazuju, glavne vojne i obavetajne organizacije su preuzele da rade
ljudskoj populaciji tano ono to su navodno radili NLO i neki Uzvieni Gospodari:
raspravali su opasne bakcile i bombardovali ljudsku populaciju elektronskom
radijacijom za promenu ponaanja. Kada uzmemo u obzir ove injenice, moe biti vano
da su vojne i obavetajne organizacije, barem u Sjedinjenim Dravama, bili najnapredniji
u razotkrivanju NLO-a dugi niz godina.

Prvo poznato javno istraivanje NLO fenomena od strane amerike vlade zapoeto je 22.
januara 1948. godine i to su radile vazduhoplovne sile. Istraivanje je bilo poznato kao
Projekat Znak (Project Sign). Zastraujui zakljuak Projekta Znak, kako je to navedeno
u njegovom Procena situacije, bio je da su NLO-i letelice iz drugog sveta. Ovaj
zakljuak je trenutno odbaen od strane efa osoblja, generala Hoy S. Vandenberg-a, koji
je odbacio dokaze kao nepotpune. Nova grupa zvana Projekat Zamerka (Project
Grudge) je pokrenuta 11. februara 1949. godine. Svrha Projekta Zamerka bila je da ispita
NLO fenomen iz stava da vanzemaljska letelica ne moe da postoji. Projekat Zamerka je
odraivao svoj posao nekoliko godina i na kraju je unapreen u uveni Projekat Plava
Knjiga (Project Bluebook) 1952. godine kada je zabeleen dramatian porast prijava
NLO-a. Projekat Plava Knjiga je zakljuio (to nije iznenaujue kada se uzme u obzir
stav sa kojeg je poao njegov predhodnik, Projekat Zamerka) da su NLO-i svi objanjivi
prirodni fenomeni.
U godini nakon to je pokrenut Projekat Plava Knjiga, CIA je zakoraila u NLO
kontraverzu sa svojom istragom. CIA je 1953. godine organizovala komisiju uglednih
naunika poznatu kao Robertson komisija. CIA komisija je ubrzo objavila zvanino da
NLO-i ne predstavljaju vanzemaljsku rasu. Komisija je dodala da NLO nisu direktna
fizika pretnja za nacionalnu sigurnost i stoga nisu interesantni. Ipak, komisija je izjavila
da prijavljivanje NLO-a moe predstavljati prenju za nacionalnu bezbednost! Komisija je
napisala sledee kako bi predloila da je potiskivanje NLO prijava poeljno za nacionalnu
bezbednost:
... nastavak naglaavanja prijava ovih fenomena, u ova opasna vremena, rezultira
pretnjom za redovno funkcionisanje odbrambenih organa politikog tela.
Kao rezulat toga, CIA i FBI su ispitale mnoge ljude koji su prijavili NLO. Vazduhoplovstvo
Sjedinjenih Drava je saraivalo izdajui odredbe 1958. godine koje obavezuju
istraivae vazduhoplovstva da daju FBI imena ljudi koji su tvrdili da su kontaktirali NLO
na neki nain, na osnovu optube da su takvi ljudi ilegalno i obmanjivaki pribliili tu
temu panji javnosti. Iako su ove odredbe olakane i FBI navodno vie ne istrauje NLO
sluajeve, u 1950-im i 60-im godinama postojala je odluna namera Amerike vlade da
zabrani javno prijavljivanje i diskutovanje NLO fenomena.
Danas je amerika vlada zvanino prestala da se bavi NLO poslovima. Veliki deo
razotkrivanja je predat privatnoj grupi poznatoj kao Komitet za Nauno Ispitivanje Tvrdnji
o Paranormalnom (Committee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal
ili CSICOP). CSICOP okuplja impresivnu skupinu naunih i tehnikih konsultanata, od
kojih su mnogi profesori na prestinim univerzitetima. CSICOP je inspirisao stvaranje
lokalnih ogranaka uglavnom poznatih kao skeptika drutva. CSICOP objavljuje urnal
zvan The Skeptical Inquirer.
Glavna ideja na kojoj CSICOP funkcionie je da NLO nije dokazano vanzemaljska letelica.
CSICOP takoe razotkriva sve druge fenomene koje smatra lanim ili pseudonaunim,
kao to su vidovitost, spiritualizam, Bigfut, Sneni ovek, udovite iz Loh Nesa i sve
duhovne fenomene. igoe svaki pokuaj da se ozbiljno izuava NLO ili duhovni
fenomen kao pseudonauku. CSICOP naravno praktikuje samo pravu nauku. Mnogi
CSICOP i lokalni skeptini lanovi su vrlo energini i neki od njih se redovno pojavljuju
na radiju i televiziji.
Uticaj CSICOP-a je danas izrazito jak. Pored svog prisustva na univerzitetima putem
CSICOP povezanih fakulteta, CSICOP je proirio svoj uticaj na medije. Poznati astrolog
Carl Sagan, na primer, je naveden kao Prijatelj CSICOP-a. U ostale Prijatelje spadaju
Bernard Dixon, evropski urednik Omni magazina; Paul Edwards, urednik Enciklopedije
Filozofije; Leon Jaroff, urednik Discover magazina; Phillip Klass, stariji urednik u
Aviation Week & Space Technology magazinu; i pokojni B. F. Skinner, autor i poznati

bihejviorist koji je mnogo uinio na promovisanju stimulativnog odgovora ljudskog

ponaanja u naoj generaciji.
CSICOP je stekao sledbenike uglavnom zato to organizacija uspeno promovie svoj
rad kao objektivan. Komitet je neprofitabilna nauna i obrazovna organizacija.
Komitet se dojmi kao fenomenalna organizacija. Svet moe dosta da dobije od
objektivnog istraivanja NLO i paranormalnih tvrdnji. Naroito je bitno ozbiljnim
israivaima da razvrstaju legitimno od prevare a to nije uvek lako uraditi. Naalost,
CSICOP ne obezbeuje objektivnost potrebnu da se taj zadatak obavi. Rezultat CSICOP
istraivanja je uvek bio, koliko ja znam, potpuno opovrgavanje. Ovo je zbunjivalo one
ljude koji ne mogu razumeti kako odreeni dokazi mogu biti odbaeni ako ih sagledamo
objektivno. Reenje ove zagonetke nam se otkriva kada uvidimo ko je pokrenuo CSICOP
i zato.
CSICOP je osnovan 1976. godine a sponzorisala ih je Amerika Humanistika Asocijacija.
Amerika Humanistika Asocijacija je, naravno, posveena unapreenju filozofije
humanizma. Humanizam, sam po sebi, je teko definisati jer esto predstavlja
razliite stvari razliitim ljudima. U osnovi, humanizam je uenje koje se osvre na
ljudske interese i ljudske vrednosti dok se protivi verskim interesima i vrednostima. Bavi
se pitanjima etike i postojanja iz perspektive ljudskih bia kao fizikih entiteta na zemlji.
Religiozni humanisti e imati duhovne i teoloke brige ali e im prii iz ugla oveka a
ne iz duhovnog ili boanskog ugla kao to to ini veina religija.
Najpoznatiji oblik organizovanog humanizma u Sjedinjenim Dravama danas se naziva
sekularni (ne-verski) humanizam. Sekularni humanizam priznaje samo stvarnost
fizikog postojanja i odbacuje duhovnu i teoloku stvarnost. To je filozofija strogog
materijalizma. Mnogi sekularni humanisti podravaju model stimulativnog-odgovora
ljudskog ponaanja.
Osniva i trenutni predsedavajui CSICOP-a je Paul Kurtz, profesor filozofije na
Dravnom fakultetu Njujorka u Bufalu. Dugi niz godina g-din Kurtz je bio urednik The
Humanist magazina. On je bio jedan od tvoraca Humanistikog Manifesta II i autor je
knjige naslovljene U odbranu Sekularnog Humanizma. Njegova knjiga je interesantna
poto izraava neke od doktrina i ciljeva organizovanog sekularnog humanistikog
pokreta. Te doktrine i ciljevi su vani kada ih sagledamo u svetlu kakvu su ulogu
profesor Kurtz i drugi sekularni humanisti imali u osnivanju CSICOP. NA temu duhovne
egzistencije, profesor Kurtz je napisao:
Humanisti odbacuju tezu da je dua odvojiva od tela ili da ivot postoji u nekom obliku
nakon smrti tela.
Takve ideje su dobre za one ljude koji ele da veruju u njih. Poenta koju elim da izrazim
je sledea: pojedinci i organizacije koje aktivno promoviu takve ideje e teko biti
iskreno objektivni kada ispituju dokaze koji se otvoreno protive njihovim predodreenim
pogledima.
Oni su se ve izjasnili u ta veruju a ta odbacuju.
Objektivnost je jo tea kada ti isti ljudi aktivno gledaju da proire njihov nain
razmiljanja kao socijalni cilj. Prema Humanistikom Manifestu II:
Mi odreujemo set zajednikih principa koji mogu da poslue kao osnova za zajedniku
akciju pozitivni principi relevantni za sadanje stanje ljudi. Oni su ideja za sekularno
drutvo na planetarnom nivou.
Primeujemo u ovom citatu da postoji sjedinjena namera meu mnogim sekularnim
humanistima da kreiraju svetsko sekularno drutvo. Predsedavajui osniva CSICOP,

profesor Kurtz, pomogao je u skiciranju dokumenta koji najavljuje tu nameru. Ne postoji

nita loe, samo po sebi, imati takav cilj. Uobiajeno je za aktivistike religije i filozofije
da probaju da uoblie svet po svom nahoenju. Postoji, meutim, cena koja se mora
platiti za takav aktivizam: CSICOP i njegove skeptike grupe gube svoj kredibilitet. Oni su
tuioci u sudovima ispitivanja a ne sudije ili porote.
U grupama kao to je CSICOP vidimo problem koji postoji ve vekovima. Veinu
ideolokih borbi vode ekstremisti. Sekularni humanisti, na primer, predstavljaju
materijalni ekstrem i oni se esto sukobljavaju sa modernim Hrianskim
fundamentalistima koji predstavljaju verski ekstrem. Obe strane su ekstremne u
odravanju pogleda koji mogu biti ouvani u ivot samo ako se zanemare velike koliine
dokaza. Oni su lake mete jedni drugima jer i jedni i drugi imaju mnogo mana; ipak ljudi se
ohrabruju da se pridrue jednoj strani na osnovu toga da ako je jedna strana toliko u
krivu, da druga strana koja ukazuje na te pogreke mora biti u pravu. Ovo moe biti
opasna logika za praenje. esto se deava da dve osobe srano raspravljaju o injenici,
mislei da je ba on ili ona u pravu ali kada saznaju istinu oboje otkrivaju da su pogreili.
Dva ludaka mogu se godinama prepirati koji je od njih pravi Napoleon Bonaparta ali su
okrenuti protiv autsajdera koji se stavlja na neiju stranu ili zaklinje na vernost bilo
kojem od njih! Dok se ekstremisti sukobljavaju, istina esto lei ignorisana u potpuno
drugom pravcu.
Uprkos pokuajima sekularnih humanista i drugih sa slinim ideologijama da negiraju
religiju i teologiju, religija nastavlja da bude velika sila u ljudskom drutvu. ak iako bi
sve preivele istine iz svih davno uspostavljenih religija i mistikih sistema bile skupljene
danas ne bi bile dovoljne da prevedu osobu preko barijera koje stoje na putu za potpuni
duhovni oporavak. U najboljem sluaju, te sakupljene istine bi samo ponudile tragove
koji bi pomogli u potpuno novoj istrazi. Ovim ne elim da omalovaavam originalne
nagrade koje mnogi pojedinci jo primaju kao rezultat sleenja razliitih religijskih staza.
Veina teologija ima neke vrednosti koje obogauju ivot osobe.
Istina je danas kao to je bila tokom cele istorije da nove religije dolaze i prolaze u
velikom broju. Samo nekolicina od njih preivi dovoljno dugo a kamoli da postane jedna
od velikih religija. Uprkos ovome, nove religije se napadaju isto toliko esto danas kao i
u prolosti. Moderni napadi zauzimaju iste stavove koje su zauzimali vekovima: nove
religije su igosane kao misteriozna zla koja podkopavaju sve ono to je dobro. Re
kult se esto danas susree kako bi opisala nove religije, iako veina tih religija nisu
kultovi u pravom znaenju te rei. Kada se pravilno koristi re kult se odnosi na
podgrupu vee religije, kao to je hrianski kult ili muslimanski kult. Bilo koja potpuno
nova ili autonomna religija se pravilno naziva sekta, ili jo bolje, jednostavno nova
religija. Re kult je oigledno postala popularna zbog svojih fonetikih kvaliteta.
Takoe dobro zvui u novinskim naslovima.
Najvea opasnost koja dolazi od novih religija nije ta to one predstavljaju neto
posebno novo ili drugaije ve to to mogu biti uinkovito orue za razdvajanje ljudi u
frakcije, kao to su to inile religije u prolosti. Ovo moe da se postigne a da sama
religija ne snosi krivicu. Samim tim to postoji i to je napadnuta, moderna religija moe
biti unitena frakcija kada se nae u socijalnoj klimi kult histerije. Ovaj tip socijalne
klime se danas lako razvija jer veina obrazovanih ljudi smatra sebe upoznatim sa
ljudskom psihologijom. Apelovanjem na takvu tatinu, lako je izgraditi animozitet prema
novim religijama kod inae tolerantnih ljudi irenjem religijske netolerancije u
psiholokim izrazima. Ironija je da najvie anti-kult aktivizma danas dolazi od takozvanih
hrianskih desniara koji se trude da iskorene dela Satanina, u koja spadaju sve
religije koje se ne prikljuuju uverenjima hriana fundamentalista. Hrianske knjiare
su primarni izvori anti-kult knjiga u Sjedinjenim Dravama danas. Ovi hriani su nali
udne saveznike u grupama kao to su CSICOP i u onim drugim strogim materijalistima
(npr. neki psihijatri) koji sve religije posmatraju kao nezdravim i nalaze lake mete u
novijim religijama.

Klju za analiziranje novih religija stoga nije u tome da se sve bace u istu loe definisanu
kategoriju zvanu kult a onda da se izdvajaju generalije o njima. Pravilan prilaz je da se
svaka nova religija pojedinano sagleda, da se priznaju njene jedinstvene karakteristike i
da se analizira dobro i loe unutar njih prema specifinim karakteristikama svake. Za
neke e se otkriti da su samo nesrean nastavak svega to smo sagledali u ovoj knjizi,
druge e biti iskreni pokuaji duhovnog prosvetljenja. Razlog zato je vano ostati
objektivan prema novim religijama je taj da e originalno duhovno znanje verovatno doi
kroz noviju religiju. Starije teologije se nee udaljiti daleko od svojih uspostavljenih
doktrina a veina modernih nauka ne eli ni da uzme u obzir dokaze o duhovnoj
realnosti.
Postoji jedan skoriji religijski pokret vredan pomena. To je slabo povezani Novo Doba
(New Age) pokret. New Age pokret se tako naziva jer je u potrazi za zorom Novog Doba
na zemlji u kojem e duhovna sloboda, fiziko zdravlje i svetski mir preovladati. Neka
jedinstvena muzika povezana sa New Age pokretom je veoma lepa i New Age stavlja
naglasak na jedenje prirodne, zdrave hrane to je veoma pozitivan element pokreta. Neke
od New Age doktrina sadre maverik ideje o prirodi duhovnog bia, ali kao i Hinduizam,
veina New Age sistema unitava cele dobrobiti tih maverik ideja ubacujui u njih velike
doze misticizma, Skrbnikih doktrina i samo-pomonih metoda koje ukljuuju hipnozu i
podsvesno programiranje (nijedno od njih nije preporuljivo).
Od primarnog interesovanja za nas su neke od ideja New Age o NLO. Veliki broj ljudi
irom sveta je bio izloen teoriji o drevnim astronautima koji su bili odgovorni za neke
drevne verske dogaaje. Ovo je dovelo do toga da veo mita koji je prekrivao NLO
delimino padne. Moda kao rezultat, napravljen je pokuaj kroz New Age pokret da se
ponovo uspostave stara religiozna uverenja da je vanzemaljska vrsta koju viamo kako
leti naim nebom sastavljena od prosvetljenih skoro bogolikih bia kojima treba ukazati
strahopotovanje i gledati ih kao izvor spasenja. Ovaj stav oboavanja je sigurno
promovisan putem New Age literature i u skorijim amerikim filmovima kao to je Bliski
susret tree vrste i aura. Mnoge druge Skrbnike doktrine, ukljuujui Kraj Sveta
poruke, se sada ire sa modernim dodirom u New Age pokretu od strane ljudi koji tvrde
da dobijaju poruke od NLO (a moda neki od njih i dobijaju). Umesto anela, meutim,
New Age nam nudi Svemirsku Brau. Ako je istorija nekakav pokazatelj, nai susedi
Svemirska Braa izgleda da imaju malo da nam ponude osim presije i genocida sem
ako nije mogue ubediti ih da promene svoje naine. Izgleda da je ljudska rasa ta koja
treba da naui vanzemaljsku rasu saoseanju a ne obratno. Navodni Skrbniki
humanitarci koji povremeno posete zemlju i uine dobro delo za ljudske svedoke i otete
su ustvari odreena manjina koja je nemona da uini ita stvarno znaajno za ljudsku
rasu. Kao doktori, socijalni radnici i svetenici koji poseuju zatvore kako bi dali
olakanja zavorenicima, Skrbniki humanitarci nikada nisu sruili zatvorske zidove. ini
se da su jedini aneli i Svemirska Braa dostupni tebi, jesu ti i tvoje vrlo prizemljene
komije. Dok ovo izdanje knjige odlazi na tampanje svet je svedok mnogih promena.
Neke od njih su veoma dobrodole, kao to je ukidanje komunizma u mnogim nacijama,
trenutni pokuaji Junoafrike vlade da smanje aparthejd i poveanje demokratskih
izbora irom sveta. Ovi dogaaji pokazuju da uslovi mogu biti poboljani, moda ak
dovoljno da na kraju donesu kraj ljudskoj tekoj situaciji koju vidimo u ovoj knjizi.
Naalost, etniki nesporazumi i nastavljanje sistema inflacijskog papirnatog novca u
menjanju Evrope su znakovi da jo uvek neto nije kako treba. Kako svet prolazi kroz
1990-te, mi kao da se nalazimo u eri vrlo slinoj onoj koja je postojala pre dvesta godina
kada su vlade republikanskog stila bile uspostavljane irom sveta. Kao i tada, frakcije sa
korenima u Bratstvu su i dalje aktivne u stvaranju ratova i drutvenih zla danas:
Balistikom oruju raste broj velikom brzinom u Islamskim i nacijama treeg sveta,
potpomognut Kinom i zapadnim zemljama; u meuvremenu, Islamski radikalizam
nastavlja da izaziva nemire na Bliskom istoku i drugde. Radikalna Islamska sekta zvana

Muslimansko Brastvo je 1990. godine je odnela pobedu na optinskim izborima u

Jordanskim gradovima Zarqa i Aqaba.
U vreme pisanja ovoga, Marksistiki revolucionari jo uvek ubijaju ljude u Peruu i na
Filipinima. U Peruu, najopasniji Maoistiki gerilci su lanovi tajnog drutva koje se zove
Sendero Luminoso to, grubo prevedeno, znai Blistajua Staza.
Narko karteli su postali politike sile sami za sebe; kao u Kolumbiji gde je kokainski
kartel pokrenuo rat protiv kolumbijske vlade. Dokazi o umeanosti Bratstva u senci u
svetu droge moe se videti u Sendero Luminoso iz Perua, koji su umeani u uzgajivanje
koke, i u trgovini heroinom gde se mone Azijske trijade trenutno formiraju od strane
tajnih druava sa korenima u 17. veku. Desniarske nacionalistike organizacije, iako
uopteno nepopularne u svetu, jo uvek primaju podrku od vladinih entiteta, kao to je
trenutna Ruska alijansa zvana Narodni Ruski Ortodoksni Pokret koji koristi simbol krsta
na utoj podlozi koja podsea na swastiku. Godine 1990, ljudi povezani sa pokretom bili
su sponzorisani od strane Informativne Agencije Sjedinjenih Drava da odre govore u
Americi, uprkos protestima da su govornici bili antisemite.
U svetlu optubi i dokaza da je SIDA moda namerno putena u ljudsku populaciju,
postoje neke legitimne zabrinutosti o tome kako novo otkrivene zaraze od srane doktora
mogu biti iskoritene od strane nekih koji sponzoriu istraivanja. U vreme kada budete
itali ovo, mnogi novi dogaaji e se desiti. Lideri, politike linosti i institucije e se
pojavljivati i nestajati sa svetske scene; Zaraene frakcije e nasaviti da se raaju i
nestaju. Nadam se da e dugoroni istorijski kalupi opisani u ovoj knjizi obezbediti
interesantno, i moda korisno, orue za ispitivanje razloga buduih sukoba kako se budu
deavali. Jo bolje, moemo se nadati da e ova knjiga jednog dana postati nita vie
nego podsetnik na ruan san iz kojeg smo svi uspeli da probudimo sebe.
Bekstvo iz Raja
Prirodno je za ljude da se pitaju kako mogu da unaprede svet oko sebe. Rasprostranjeno
pogreno miljenje je da bi se neto postiglo, osoba mora biti ili bogata, politiar ili
svetac. Istina je zapravo da osoba moe uspeno da preuzme odgovornost za sebe i
svoje blinje ako ne ugroava tui ivot ili okolinu. Osoba moe da pone ovo postepeno,
tako to e prvo poboljati sopstveni ivot, zatim pruajui pomo porodici i prijateljima
kojima je potrebna, zatim pridruivanjem ili osnivanjem grupa sa korisnim socijalnim
ciljevima i na kraju potragom za smislom o direktnoj linoj odgovornosti za ljudsku rasu.
Vano je da to vie ljudi zapone ovaj proces. Kao to je istorija jasno pokazala, ako ne
kreira svoje sopstveno okruenje neko drugi e ga kreirati za tebe i moda ti se nee
svideti to to dobije. Velike konstruktivne promene naeg sveta zapravo ne zahtevaju
mnogo da bi se ostvarile. Specifian primer je sistem inflacijskog papirnatog novca, koji
nastavlja da stvara zaduenost i nestabilnost na svakom nivou, koji moe lako biti
zamenjen stabilnim monetarnim sistemom jednostavnim ukidanjem novca koji stvara
banka i postavljanjem sistema u kojem novac izdaju nacionalne vlade u proporciji sa
svojim bruto nacionalnim produktima. Banke mogu nastaviti da uestvuju u sistemu tako
to bi bile provodnik za putanje i cirkulisanje novca; ali banke vie ne bi mogle same da
stvaraju novac. Vlade vie ne bi morale da oporezuju ikoga ili pozajmljuju; one bi mogle
jednostavno da dodele sebi novac potreban da funkcioniu, unutar granica koji odreuje
njihov bruto nacionalni produkt. Sa ovakvim planom, svi dugovi duni bankama bi mogli
trenutno da budu izbrisani: banke bi mogle da budu isplaene od strane vlade i za usluge
koje vre prema potroaima.
Ako zemlju zaista poseduje tlaiteljsko vanzemaljsko drutvo, onda negde mora da
postoji linija komunikacije izmeu ljudskih bia i Skrbnikog drutva. Ne govorim o
navodnoj telepatskoj komunikaciji, govorim o kontaktu lice-u-lice izmeu ljudi i Skrbnika.
Deo reenja bio bi pronalaenje tih kanala komunikacije i njihovo korienje za poetak
pregovora o prekidu bola i patnje na zemlji. Ovaj predlog moda zvui potpuno ludo jer

to znai pokrenuti proces diplomatije sa vanzemaljskim drutvom, za koje veina vlada

smatra da ne postoji, kako bi dobili slobodu za ljudsku rasu rasu za koju bi veina ljudi
porekla da je zarobljena. Sa druge strane, neki ljudi mogu argumentovati da takvi
pregovori mogu biti isto beskorisni koliko i pokuaji zatvorenika San Kventina koji
pregovaraju o svojoj slobodi sa upravnikom. Skrbniko drutvo bi moralo da bude
ubeeno da ljudska rasa ne eli osvetu ili politiko komeanje. oveanstvo samo trai
priliku da doe do svog obeanog spasenja i da bi ljudska rasa podelila svoj uspeh sa
Skrbnikim drutvom. Cilj bi bio da se prolost ostavi u prolosti i da se nastavi sa
budunou. U meuvremenu, problemu ljudskog ratovanja treba se obratiti direktno.
Trebalo bi da bude jasno da ne postoji prava sigurnost tokom bilo kakvog, toplog ili
hladnog. Ljudi govore o nuklearnom razoruavanju, ali zato se truditi da se napravi
malo smanjenje nuklearnog arsenala kada se hemijska i bioloka oruja proizvode u
veem broju? Na svu sreu mnogi ljudi razumeju da se prava nacionalna bezbednost
postie putem prijateljstva i mirom. Pitajte bilo kojeg amerikanca da li se osea
ugroenim vojno od Kanade ili bilo kojeg, osim najparanoidnijeg, kanaanina isto pitanje
o Americi. Obe nacije imaju oseaj sigurnosti ne zato to su uperile oruje jedna na
drugu ve zato to uivaju osnovno stanje prijateljstva. Oslanjanje na oruje, pijunau,
propagandu i drugo orue rata da bi se postigla nacionalna bezbednost e neizbeno
propasti. Pre ili kasnije neko e napraviti bolju bombu ili pronai put da zaobie tvoje.
Regrutovae boljeg pijuna ili e rei ubedljiviju la. Niija sigurnost ne bi trebala da se
oslanja na takve besmislice.
Postoje mnogi ljudi danas irom sveta koji streme da stvore sigurnost putem
prijateljstva. Ti ljudi nisu bili u stanju da prevaziu nekoliko glavnih prepreka. Svetski
lideri imaju pune ui obavetajnih agencija koje promoviu hronino stanje straha i
opasnosti putem tajnih brifinga, upozoravajuih izvetaja i mranih scenarija. Sve dok
vetake filozofske razlike postoje izmeu nacionalnih voa, te voe nee biti u stanju da
misle i komuniciraju racionalno jedni sa drugima. Ako su nacionalni lideri ubeeni da e
nastati velika Utopija ako oni odravaju svoju stranu borbe, nikada nee biti mira. Mir
jedino moe doi ako su nae voe voljne da odbace svoje velike apokaliptike sukobe i
pridrue se ostatku oveanstva u jednostavnom paktu prijateljstva.
Prva stvar koju bi ljudi trebali da urade kako bi ostvarili ljudsku slobodu jeste da postanu
svesni svih malih sloboda koje imaju i proire se na njima. U naem svetu, postoji veliki
naglasak na iroke i gigantske socijalne, politike i duhovne slobode ali mnogim ljudima
je teko da upranjavaju ak i najmanje slobode, kao to je jednostavno izraavanje
injenice ili miljenja u drutvenom krugu. Ironija je u tome to iroke slobode zaista
postoje kako bi ljudi mogli da uivaju sve male slobode koje ine postojanje vrednim.
Osoba moe da pone sa uivanjem tih malih sloboda jednostavno vebajui ih. Kako
sve vie ljudi pone to da radi slobode za sve e se proiriti. Iz ovoga sledi da rtvovanje
manjih sloboda u ime postizanja irih sloboda moe dovesti do gubljenja svih
sloboda.
Postoji veliki broj dodanih problema u naem svetu koje treba reiti. Sada je red na tebe
da osmisli reenja. Kada ih bude smislio, porazgovaraj o njima i sprovedi ih u delo.
Ono to misli, ono to upija i kako posmatra svet oko sebe je ekstremno vano jer ti
ima naslednu jedinstvenu perspektivu kakvu nema niko drugi. Reci ono to ima da
kae, otkri ono to eli da otkrije i ustremi se ka tim humanitarnim ciljevima unutar
sebe. To bi moglo svima da nam pomogne.
Priroda Vrhovnog Bia
Pre nego to vam poelim zbogom, postoji jo jedna tema koje se moram dotai. To je
tema koja se skriva u pozadini ove cele knjige ali koju sam uspeno izbegavao do sada.
To je tema o Vrhovnom Biu. Da li Vrhovno Bie neke vrste postoji? Ako postoji, kakav je
njegov odnos prema ivotu na zemlji i prema stvarima koje smo raspravljali u ovoj knjizi?
Ja u pokuati da razjasnim ova pitanja ali budite unapred upozoreni da je ovo

najspekulativnije i najfilozofskije poglavlje u knjizi. Moja diskusija e biti uprotena i nije

namereno da bude definitivna; savetujem itaa da konsultuje i druge izvore radi vie
informacija. Ako vam se ovo ne svia, budite slobodni i preite na sledee i poslednje
poglavlje.
Nesrea je to je izraz nauni metod postao skoro sinonim za materijalizam. Ove dve
stvari ne treba izjednaavati. Nauni metod je jednostavno pokuaj da se razume i istrai
oblast saznanja na intaligenan i pragmatian nain. On stremi da otkrije odnos izmeu
uzroka i posledice i da razvije dosledne aksiome i tehnike koje e odvesti do predvidljivih
rezultata. Ovo je tip metodologije koji treba da bude, i moe biti, upranjen na oblast
duha ali to nije uraeno u nekoj velikoj koliini. Veliki univerziteti i fondacije su suvie
zauzeti svojim ovek je mozak studijama kako bi izvrile neto vie od povrnih studija
u gomili dokaza o Duhovnoj egzistenciji. Velike religije ve imaju svoje re od Boga
zapise tako da retko preduzimaju nauna istraivanja u ovoj oblasti, takoe.
Neki ljudi opovrgavaju postojanje Vrhovnog Bia. Teko je okriviti ih kada se uzme u
obzir nivo do kojeg je duhovno znanje propalo. Meutim, mnogobrojni dokazi o
individualnoj duhovnoj egzistenciji i mnoge karakeristike koje izgleda da sva duhovna
bia imaju kao zajednika bi ukazale da Vrhovno Bie neke vrste verovatno postoji kao
zajedniki izvor svog duhovnog postojanja.
Ako Vrhovno Bie postoji sigurno je da ga veina ljudi ne bi prepoznala i kada bi ga
srela. Mnogi pojedinci oekuju da je Vrhovno Bie divovski ovek duge brade koji divlja,
unitava i ubija ljude. Drugi misle da je Vrhovno Bie sjajna svetlost koja iri ljubav i
toplinu. Dok ga trei prihvataju kao nekakvu potpuno nerazumljivu misteriju koju niko
nikada nee shvatiti osim putem neprirodnih mistikih iskrivljenja.
Vrhovno Bie verovatno nije nijedna od tih stvari.
Dok sam istraivao zbog ove knjige, susreo sam se sa mnogim idejama ta bi Vrhovno
Bie moglo da bude. Moda je najbolji nain da se odgovori na pitanje prvo probati da se
ustanovi ta je individualno duhovno bie.
Duhovno bie izgleda da predstavlja neto to nije deo fizikog univerzuma, a ipak
poseduje i spoljanju svesnost i samo-svesnost. Samkhya definicija na stranama 103 i
104 ove knjige se ini tanom i upuujem itaoca na te strane. Gomilajui nauni dokazi
o duhovnoj besmrtnosti u epizodama susreta sa smru i u dokumentovanim seanjima
na proli ivot ukazuju da je duhovno bie najbolje definisati kao bezvremene i
neunitive jedinice svesnosti.
Svako duhovno bie ili jedinica svesnosti, dojmi se potpuno jedinstvenom i nezavisnom.
Svaka izgleda poseduje svoj odreen stav koji ne moe biti u potpunosti dupliciran od
strane druge jedinice svesnosti. Ova jedinstvenost i individualnost stava izgleda da
predstavlja esenciju i svrhu duhovne egzistencije. Moemo videti neke dokaze ovoga u
injenici da kada su pojedinci saterani u jednakost oni postaju nesreni; njihove
percepcije propadaju i manje su kreativni. Kada su prava jedinstvenost i individualnost
vraene ljudima oni povrate svoju vitalnost i kreativnost.
Dojmi se da je svaka jedinica svesnosti sposobna za beskrajno stvaranje jer se stvaranje
od strane duhovnog bia ostvaruje inom misli ili imaginacije.54 Ako zamislite da je bela
maka na ovoj knjizi, stvorili ste belu maku, iako ona postoji samo za vas. Takve
kreacije, kada se podele sa drugima i budu prihvaene od njih, na kraju daju univerzum
koji moe biti podeljen i doivljen od strane svih. Ovako duhovna bia izgleda da stvaraju

54

Rei misao i imaginacija verovatno nisu najbolje za opisivanje stvarnog procesa ali su adekvatne
za nae potrebe.

svoje univerzume i u saradnji sa drugima, i zato postoji dokaz u modernoj fizici da se

na univerzum definitivno zasniva na misli.
Da bi bilo koji univerzum ili realnost postojao, prvo mora da postoji beskonanost u koju
taj univerzum ili realnost moemo staviti. Sva realnost, ukljuujui ovaj materijalni
univerzum, nastaje iz beskonanosti a ne obrnuto; ovo je demonstrirano nekom
izvanrednom matematikom na raznim univerzitetima. Svaka jedinica svesnosti je izvor
svoje sopstvene beskonanosti zato to misao i imaginacija nemaju granice; bilo koja
koliina prostora, vremena ili materije moe biti zamiljena od strane bilo kojeg
duhovnog bia, prihvaena i podeljena sa drugim duhovnim biima.
Odakle su sve te bezbrojne jedinice svesnosti dole? Da li je postojala jedina jedinica
svesnosti iz koje su sve druge potekle? Mnoge slinosti izmeu svih duhovnih bia
ukazuju na da je tako. Ta originalna jedinica svesnosti bila bi ono to normalno nazivamo
Vrhovnim Biem, koje bi takoe mogli da zovemo Primarno Bie.
ini se da su individualna duhovna bia zapravo jedinice svesnosti Primarnog, ili
Vrhovnog, Bia, a ipak svaka jedinica poseduje sopstvenu samosvesnost, karakter,
slobodnu volju, nezavisnu misao i beskrajnu kreativnost.
Ovo bi znailo da je Vrhovno Bie stvorilo ili rodilo nebrojeno jedinstvenih i
individualnih jedinica svesnosti kroz koje bi to Vrhovno Bie moglo da iskusi nebrojene
beskonanosti, univerzume i realnosti koje su sva ova duhovna bia mogla slobodno i
nezavisno da stvore. Vrhovno Bie stoga moe grubo biti uporeeno sa osobom koja
sedi u kabini sa trilion video kamera. Svaka kamera (duhovno bie) alje sliku na svoj
monitor u kontrolnoj kabini da bi je gledao operater (Vrhovno Bie). Svaka kamera je
postavljena malo drugaije i stoga svaka ima drugaiji pogled i perspektivu. Svaka
kamera je takoe sposobna da stvori svoje specijalne efekte (univerzume).
Samosvesnost je oigledno kvalitet koji daje duhovnim biima mogunost za misao i
imaginaciju, i stoga da budu izvor beskonanosti i stvaranja.
Bez samosvesnosti duhovno bie ne bi moglo samo da stvara. Dojmi se da
samosvesnost deluje kao ogledalo nasuprot kojeg duhovno bie moe biti izvor
beskonanosti, i unutar te beskonanosti moe stvarati realnosti i univerzume.
Teoretiki, naravno, Vrhovno Bie je ve bilo sposobno da stvara beskonanost i sve
unutar njega, ali samo iz svoje perspektive. Vrhovno Bie je moglo da bude izvor samo
jedne beskonanosti: svoje. Ako je Vrhovno Bie poelelo da iskusi drugu beskonanost
prvo je moralo da stvori drugu unikatnu samosvesnu jedinicu svesti kao to je i samo.
Ako da je verovatno to i uinilo. Ali se nije zadovoljilo samo jo jednom jedinicom
svesnosti: ini se da je stvorilo bezbroj njih kako bi moglo da uiva u skoro
bezgraninom broju beskonanosti i realnosti.
Aha! rekli bi vi. Po definiciji, moe postojati samo jedna beskonanost. Nemogue je
da neto to je sposobno za beskonano stvaranje da se proiri. Beskonanost
pomnoena sa nebrojeno triliona je i dalje beskonanost.
Kao to je reeno, dojmi se da je beskonanost proizvod samo perspektive. Samo
jedinice svesnosti su sposobne da imaju perspektivu. Stoga bi postojalo isto
beskonanosti koliko i jedinica svesnosti (duhovnih bia). Beskonanost ne nastaje iz
mehanikog univerzuma ili iz bilo kojeg od njegovih zakona; pre e biti da mehaniki
univerzum i njegovi zakoni proizilaze iz beskonanosti.
ta je polo naopako? Kako je toliko duhovnih bia, od kojih je svako sposobno za
beskonano stvaranje, zavrilo na zemlji mislei da nisu nita vie od mesa i
elektriciteta?

Oigledno postoje mnogi faktori koji su ovo izazvali, ukljuujui i one koje sam naveo u
ovoj knjizi. Prepustiu nekome drugom da opie ostale, moda ak i vanije uzroke. Ja
u samo dodati da duhovni entiteti mogu posati beznadeno uhvaeni u lavirintu svojih
sopstvenih detaljnih kreacija. Iako se ini da univerzum funkcionie na principu blokova
za zidanje, jednom kada se ti blokovi postave na mesto i dodaju se ostali arbitrari,
univerzum moe postati ekstremno kompleksan i solidan, kao ovaj koji imamo sada.
Kada se to desi, duhovna bia mogu postati fiksirana u tim univerzumima kao kamere
usidrene u gustoj praumi; kamere nisu u stanju da vide dalje od lia koje je tik ispred
njih. Nakon zurenja u lie dovoljno dugo, kamere mogu poeti da veruju da su i one
nita drugo do lie i da zaborave da su kamere. Spasenje bi dolo kada bi se tim
kamerama povratio identitet i kada bi im se omoguilo da poseuju i naputaju praumu
po elji.
Ako pogledamo individualna duhovna bia na zemlji, vidimo da su veoma sitna u
poreenju sa svemirom.Ovo je situacija koja se oigledno javlja kada se duhovna bia
sjedina sa telima ili drugim fizikim objektima. U tom stanju, duhovna bia su izgubila
svoju mo da menjaju perspektivu u odnosu na fiziki univerzum. Perspektiva je
oigledno to to odreuje veliinu duhovnog bia. Jeste li ikada stajali na vrhu
nebodera i gledali dole? Vaa prva reakcija mogla je biti, Ti ljudi dole su svarno mali.
Izgledaju kao mravi! Ti ljudi izgledaju sitno i zaista su sitni jer ste vi promenili
perspektivu. Duhovno bie u slobodnom stanju oigledno moe da menja perspektivu na
isti nain u odnosu na celokupni fiziki svemir. Svemir se moe initi ne veim od olje
kafe ili atom koji je veliine planine. Ovo je nain na koji duhovno bie postaje vee ili
manje. Menjanje perspektive na ovaj nain nije in prostog razmiljanja. To je pitanje
direktne promene duhovne percepcije koja je stvarna kao kod osobe koja ue u lift ka
krovu nebodera. Duhovna bia na zemlji su vezana za jednu perspektivu koju diktiraju
fizika tela koja naseljavaju. Mentalna perspektiva se jo moe promeniti ali ne direktna
perspektiva duhovnog entiteta u odnosu na sam svemir.
Budua diskusija ima neke vrlo jasne implikacije koje se tiu ostatka knjige. in represije
duhovnog bia, hvatanja u materiju ili drugaije pokuavati smanjiti njegovu viziju,
kreativnost ili samosvesnost kao duhovnog bia je in pokuaja da se umanji Vrhovno
Bie. Ako neko smanji jedinice svesnosti Vrhovnog Bia (tj. duhovno bie) ak samo
jednu jedinicu od njih trilion on ipak umanjuje Vrhovno Bie za toliko. Poto samo
druge jedinice svesnosti mogu da se upuste u takvu represiju, sledi da je bizarna psihoza
nastala. To je kao da delovi istog tela pokuavaju da potisnu druge delove, tj., leva ruka
pokuava da zarobi desnu ruku. To izgleda kao jedan tip psihoze koji moe da nastane
kada bia sa slobodnom voljom postanu zarobljena.
Neke mistike religije ue da bi glavni duhovni cilj trebao da bude spajanje sa
Vrhovnim Biem zauvek. Ovo se dojmi lanim ciljem. Ako su duhovna bia stvorena da
deluju kao unikatne i nezavisne perspektive, bilo bi suprotno svrsi stvaranja da se
zauvek spoje sa drugim jedinicama svesnosti ili sa Vrhovnim Biem. To moda ak nije
ni mogue. Pravi cilj bilo kojeg programa spasenja treba bi biti da se u potpunosti
oporavi neija jedinstvena duhovna samosvesnost i perspektiva.
Gornja diskusija sugerira da mnoge popularne ideje o Bogu mogu biti netane. Na
primer, neki ljudi koji su imali susret sa smru doivljaj govore da su prolazili kroz
tunel i susretali se sa biem svetla koje uliva u rtvu oseanje ljubavi i sveznanja.
Susreo sam se sa ovekom koji pripada Hindu sekti koja pokuava da kontaktira i spoji
se sa ovim biem svetla u svojim meditacijama. ovek je opisao svoje lino iskustvo
na papiru. Njegovi opisi duhovnog putovanja kroz tunel i susreta sa biem svetla su
veoma slini sa izjavama rtvi susreta sa smru. Dok priznajem vanost i verovatnu
realnost mnogih takvih iskustava, sumnjam u neka od verovanja koja su nastala iz njih.
Oseanja ljubavi i sveznanja sprovedena od strane tog bia mogu biti instalirana
drogama, elektronskim emanacijama i drugim vetakim putevima. Interesantno je da su
neki oteti od strane NLO prijavili takve emocije tokom njihovog navodnog pregleda na

NLO. U nekim od tih NLO sluajeva, okolni dokazi snano sugestiraju da su oseanja
izazvana elektronskim ureajem koji se koristi kao sedativ. ta god da je bie svetla
(neu ni pokuati da pogodim), zasigurno nije Vrhovno Bie. Moe ak biti i objekat koji
doprinosi posle-smrtnoj duhovnoj amneziji. Ljude ne treba savetovati da se spoje sa ili
idu ka biu svetla tokom meditacije ili u smrti. Treba da je se klone ako
mogu.Govorei ovo, ne mislim da poreknem druga pozitivna ili produhovljena oseanja
koja su iskusili neki Hindusi i rtve susreta sa smru kao rezultat privremeno ponovo
doivljene njihove duhovne besmrtnosti. ta onda treba da mislimo o ideji o Vrhovnom
Biu koje sudi biima na zemlji?
Teko je zamisliti da bi Vrhovno Bie osudilo svoje sopstvene jedinice svesnosti, bez
obzira koliko su male i zarobljene postale, i bez obzira koliko se neke od njih ludo i
destruktivno ponaaju zbog toga.
Da li bi Vrhovno Bie, videvi kako je sve polo naopako, moda okonalo svoj
eksperiment i unitilo sve druge jedinice svesnosti osim sebe? Ako je takva stvar
mogua usuujem se rei da ne bi bila uraena. Stvarajui skoro bezbroj duhovnih bia
bio je zapravo brilijantan potez u korist Vrhovnog Bia da se proiri bezmerno. Reenje
za to to je polo naopako bilo bi ouvati jedinice svesnosti i ohrabriti ih da postignu
svoje spasenje.
Duhovno spasenje se sigurno nee desiti zamahom maginog Boanskog tapia. Poto
duhovna bia poseduju slobodnu i nezavisnu volju, spasenje se dojmi kao neto zata
duhovna bia moraju da preuzmu odgovornost za sebe. Na svakom pojedincu je da trai
svoje spasenje na intaligentan nain. Spasenje se ini moguim za postizanje
pragmatino kao i svaki drugi cilj u ivotu, ako se razvije racionalno razumevanje da se
zadobije.
Mnoge teologije ue da se Vrhovnom Biu suprotstavlja neprijatelj. Moda i postoji
element istine u ovome, ak i ako je istina iskrivljena. Uviamo da na svakom nivou
egzistencije postoji uslov ili igra u kojoj je izazvan opstanak. Na linom nivou,
pojedinev opstanak je konstantno izazvan starenjem, boleu i drugim faktorima.
Opstanak jedinice porodice je esto testiran finansijskim problemima, neprijateljskom
rodbinom i spoljnim seksualnim izazovima. Organizacije i nacije obino imaju rivale i
neprijatelje. U ivotinjskom carstvu, drama opstanka je najivlje opisana u odnosu lovca i
lovine. Svi fiziki objekti suoavaju se sa neizbenim propadanjem. Duhovna bia se
suoavaju sa opstankom tako to su zarobljena u materiji.
Poto ova igra opstanka izgleda da postoji na svakom nivou egzistencije, takoe je
mogue da postoji i u odnosu na Vrhovno Bie igra u kojoj je opstanak Vrhovnog Bia
testiran unitavanjem njegovih jedinica svesnosti i moda krajnjim unitenjem samog
Vrhovnog Bia. Da bi takva igra postojala, Vrhovno Bie bi moralo ili da pregovara sa
jednom ili vie od svojih svesnih jedinica da bude protivnik Vrhovnog Bia, ili bi Vrhovno
Bie moralo da stvori u jednoj ili vie svojih jedinica shvatanje da Vrhovno Bie
predstavlja pretnju za nastavak postojanja svih drugih duhovnih bia. Protivnik
Vrhovnog Bia ne bi bio nita drugaiji ili vie zao nego bilo koje drugo duhovno bie,
nita vie nego to je jedan sused koji sedi nasuprot drugog u igri Monopola vie zao
samo zato to igra za sebe. Protivnik bi jednostavno bio onaj koji je druge boje na igraoj
tabli i igra to je bolje mogue. Ako je takva igra zaista postojala, onda se moemo nadati
da e se uskoro okonati tako to e Vrhovno Bie estitati protivniku na dobro
odigranoj partiji, obeavajui neogranien opstanak svojih svesnih jedinica i traei da
se igra prekine. Izgleda da je vreme da se stare igre ostave po strani kako bi svi mogli
poeti da se kreu ka novoj fazi fundamentalno poboljane egzistencije.
Istraivau
Uobiajena je sudbina novih istina da zaponu kao jeresi.

Thomas Huxley
Hvala vam to ste ostali samnom. Shvatam da su mnoge ideje koje sam izrazio bile
podjednako izazovne za vas kao i za mene. Ako nita drugo, nadam se da su vam neke
informacije koje podravaju moje ideje bile interesantne. Uvek sam uivao u novim
perspektivama i verujem da je bitno biti voljan i izraziti ih. Svaka perspektiva moe neto
da doprinese, ali nijedna ne moe da doprinese nita ako nije izreena.
Vana injenica koju treba imati na umu je ta da je znanje, do odreenog stepena,
istorijski fenomen u sebi samom. Skoro svaka civilizacija, u bilo kojem momentu u
istoriji, je posedovala iroko-prihvaeno telo istorijskih, drutvenih i naunih uenja da
objasni skoro sve. Ironija je, naravno, da su mnoga od tih uenja danas drugaija nego
to su bila 1300-tih godina. Vie nego sigurno, akademici koji budu radili 500 godina od
sada bie nasmejani nekim uenjima naeg 20-og veka kao to smo mi nekim
uspostavljenim uenjima 14-og veka. Stoga je dobro odstupiti korak unazad iz svog
vremena i razumeti da znanje nikada nije bilo apsolut, uprkos ubeivanjima u
suprotno. Znanje je uvek bilo promenljiv komoditet kako se uveavalo i proiavalo
vremenom.
Kompletiranje ove knjige obeleava kompletiranje mojeg istraivanja. Osim mogunosti
jedne revizije da bih ispravio greke na koje naiem ili na koje budem upuen, planiram
da se vie ne bavim ovom oblau. Ova knjiga je zahtevala ogromne finansijske,
emotivne i socijalne rtve koje su dovoljne da mi traju do kraja ivota. Nadam se da u
baklju istraivanja predati drugima.
Uprkos njenoj duini ova knjiga je samo margina. Ona samo poinje da predstavlja sve
informacije i dokaze o diskutovanim temama. Postoji ogromna baza podataka za koju
nisam imao vremena, novca ili elje da progonim, ipak sve je vrlo relevantno. Takoe
sam bio ogranien na engleski jezik, tako da sam jedva konsultovao druge knjige i
izvore. Svako poglavlje u ovoj knjizi bi lako moglo da postane knjiga za sebe. Moj najvei
problem nije bio nedostatak dokaza, ve pretrpanost istima. Otkrio sam da bih lako
mogao utroiti 8 do 10 godina skupljajui ih sve i napraviti vie-tomsku enciklopediju od
njih, ali to nije bila moja namera. Kada sam poeo da uviam glomaznost projekta,
namerno sam ga smanjio kako bih se ponadao da u predstaviti jednu knjigu na tu temu.
Verujem da e drugi dodati ovome to sam uradio izdajui svoje sopsvene zabeleke.
Naiao sam na mnoge teorije koje nisam upotrebio. Koliko god radikalno zvuale ideje u
ovoj knjizi, one su u stvari, donekle konzervativne kada se uporede sa drugim teorijama
koje trenutno cirkuliu. Pokuavao sam da prihvatim istorijske injenice, datume i osobe
onako kako su uobiajeno prihvaene od istoriara. Ovo je moda bila greka u nekim
sluajevima, ali to je pristup koji sam ja odabrao. Osoba koja istrauje teme obraene u
ovoj knjizi e se susresti sa mnogo revizionistikih teorija koje pokuavaju da preokrenu
uobiajeno prihvaene istorijske injenice. Na primer, naiao sam na George
Washington Adam Weishaupt teoriju koja spekulie da je Dord Vaington bio tajno
uklonjen sa mesta predsednika Sjedinjenih Drava i da je Adam Weishaupt iz Bavarskih
Iluminata, koji je zapravo malo liio na njega, zauzeo njegovo mesto nakon nestanka iz
Bavarije. Sledea teorija koja krui je da je televizijski prenos amerikih astronauta na
mesecu bio zapravo snimljen u studiju. Jo jedna od njih je da je zemlja uplja i da je
NLO poreklom iz civilizacije iz sveta ispod. Moda su jedna, dve ili sve tri ove teorije
tane, ali poto nisam naao dovoljno informacija da ih potvrdim u svojoj glavi, nisam ih
usvojio.
Ljudi koji istrauju ulogu tajnih drutava u svetskoj istoriji e pre ili kasnije naii na dela
Nesta H. Webster. Dela g-e Webster su izdata tokom prve dve decenije 20-og veka i
nose naslove kao to je Francuska Revolucija, Socijalistika Mrea, Predaja Carstva,
Tajna Drutva i Subverzivni Pokreti. Glavna tema njenih knjiga je da su tajna drutva,
naroito Vitezovi Templari, odgovorna za poetak veine velikih revolucija u poslednjih

200 godina. Njena dela su obezbedila kasnijim istraivaima dosta municije uz pomo
koje su gradili teorije zavere u istoriji.
Neupitno je da je g-a Webster bila veoma uspena u donoenju velikog broja vrednih
informacija koja zasigurno drugaije ne bi stigla do nas danas. Sve njene knjige ukazuju
na iscrpan rad. G-a Webster je mogla da propadne kao vrhunski istraiva u njenom
polju rada, i njen doprinos oveanstvu mogao je biti ogroman, da njena lina
perspektiva nije bila pomuena. G-a Webster je nainila fatalnu pogreku zakljuivi da
je svetski oigledan Makijavelski izvor bio takozvana Jevrejska zavera. U njenoj knjizi,
Tajna Drutva i Subverzivni Pokreti, ona je posvetila celo poglavlje Stvarna Jevrejska
Opasnost u kojem krivi jevreje za subverzije u hrianskom svetu. Ovaj anti-semitski
ugao je tako izraen, kao ito je i anti-nemaki ugao, da je vrednost njenog istraivanja
izgubljena jer istraiva ne moe verovati u sve informacije koje predstavi. Ovo je teta,
ali je takoe dobra lekcija bilo kojem istraivau. Da je g-a Webster poivela due i
videla ta se desilo jevrejima za vreme Drugog Svetskog rata, njeni stavovi bi moda bili
drugaiji.
Bilo je mnogo puteva istrage koje nikad nisam imao vremena istraiti ali koji su mogli
uroditi plodom (iako ne garantujem). Predstavljam ih ovde bez nekog posebnog reda za
one koji su moda zainteresovani da kopaju dublje:
irom sveta postoji veoma jaka politika i ekonomska sila: radna unija. Radne unije su
dosta uinila za poboljanje radnih uslova za mnoge radnike ali nema sumnje da su neke
taktike unije razvile neprekidne sukobe. Unionizacija je takoe imala efekat stvaranja
slabijeg oblika feudalizma uveliavajui povrnu razliku izmeu menadera i nemenadera, i dovodei dve grupe u sukob. Interesantno je da je jedna od glavnih sila iza
ranog pokreta amerike radne unije bila organizacija poznata kao Vitezovi Rada.
Vitezovi su bili tajno drutvo sa tajnim zakletvama, kao i druge organizacije Bratstva.
Iako su Vitezovi kasnije odbacili svoje mistike prakse i vremenom oslabili, oni su igrali
ulogu u stvaranju Amerike Federacije Rada (American Federation of Labor A.F.L.),
koja je od tad izrasla u veliku uniju u Americi. Pitanja za istraivanje bi mogla biti: ko je
osnovao Vitezove Rada? Da li su neki od njihovih osnivaa bili lanovi drugih
organizacija Bratstva, to se ini moguim iz karaktera Vitezova Rada?
Jedan argument protiv ideje da je postojao Makijavelski izvor iza ljudskih sukoba je
injenica da su se primitivna plemenska drutva bez kontakta sa zapadnim svetom
takoe uputala u ponavljajue sukobe. Ovo bi opovrglo konekciju Bratstva i
predloilo da je moda sukob zaista deo ljudske prirode.
18. novembra 1978. godine, desila se tragedija u juno amerikoj zemlji Guyana. Vie od
900 mukaraca, ena i dece bilo je misteriozno ubijeno u izolovanoj verskoj komuni
poznatoj kao Hram Naroda (Jonestown). Veliko bure sa piem koje sadri otrov je
naeno na mestu, vodei ka predpostavci da su smrti izazvane samoubistvom. Tela
rtava su otkrivena kako lee jedno pored drugog u urednim redovima kao da su ljudi
ispili otrov legli na zemlju i zajedno umrli. Meutim, kada su izvrene autopsije na
rtvama, otkriveno je da je 700 od 900 ljudi umrlo od prostrelne rane ili davljenja a ne
otrova. Oni uopte nisu poinili samoubistvo; oni su brutalno masovno ubijeni. Vrlo je
verovatno da su oni koji su popili otrov uradili to nenamerno ili nisu znali ta piju. Jedini
ljudi koji su izbegli tragediju nisu bili prisutni kada je 900 rtava ubijeno. Nema poznatih
svedoka celog dogaaja. Pianje je: ko je ubio stanovnike Jonestown-a?
27. septembra 1980. godine novinar Jack Anderson objavio je kolumnu o Jonestown
incidentu. Jedne novine su naslovile kolumnu CIA Umeana u Jonestown Masakr? Gdin Anderson citira snimak kasete na kojem, Jim Jones, lider Hrama Naroda, spominje
oveka po imenu Dwyer. Prema g-dinu Anderson-u, istraivai su zakljuili da je to
Richard Dwyer, ef amerike misije u Guyana. Dwyer je pratio amerikog kongresmena
Leo Ryan-a u Jonestown tog zloglasnog dana. Leo Ryan je postao jedna od rtava ali

Rchard Dwyer nekako nije bio povezan i kasnije je tvrdio da je njegovo spominjanje od
strane Jim Jones-a greka. Richard Dwyer, kako se ispostavilo, je bio naveden u
Istono Nemakoj publikaciji, Ko je ko u CIA, kao dugogodinji CIA agent. Dwyer je
navodno zapoeo svoju karijeru u pijunskoj agenciji 1959. godine. Prema g-dinu
Anderson-u, Dwyer je odgovorio bez komentara kada je upitan da li je bio CIA agent.
Nakon masakra, istraivai su nali u Jonestown-u velike koliine oruja i lekova. Meu
lekovima su se nalazili snani psihotropici: Quaaludus, Valijum, Demerol i Torazin. Jo
jedan lek je naen u Jonestown-u, hlorni-hidrat, koji je koriten u tajnom CIA programu
kontrole uma poznatom kao MK ULTRA. Da li je Jonestown bio CIA eksperiment
kontrole uma koji je regrutovao subjekte, uglavnom siromane crnce, putem religije?
Jonestown masakr je bio izazvan kada je kongresmen Leo Ryan, odleteo za Guyana da
ispita Jonestown lino poto nije uspeo da dobije informacije od Stejt Departmenta. Leo
Ryan nije doiveo da ispria ta je otkrio a svaki ovek, ena i dete su bili uutkani.
Masakr se odigrao u vreme kada su mnoge amerike novine pisale o CIA eksperimentima
o kontroli uma eksperimentima za koje je CIA tvrdila da ih vie na sprovodi. Da li je CIA
pobila 900 ljudi kako bi zatakala injenicu da jo uvek sprovodi takve eksperimente
uveliko na malom prostoru u dungli?
Dodatna pitanja za istraivanje su: kakva je prava istina o Hramu Naroda pre Jonestowna? Ko je bio Jim Jones? Ko ga je podravao i njegovu ranu crkvu?
Knjige, filmovi i ostali oblici umetnosti pokuavaju da daju romantian zaokret NLO-u,
pijunima, atentatskim zaverama, itd. Kao to moda poinjemo da zakljuujemo iza
romanse nalaze se okrutne i brutalne psihoze. Bitan problem u drutvima je da
sociopate pokuavaju da nau mesto u vladi. Sociopate nisu optereene grinjom
savesti i obino uivaju u povreivanju drugih. Oni su esto unapreeni na visoke
pozicije unutar agencija koje su ukljuene u sukobe jer su takve osobe sposobne da
napadnu i povrede druge bez posledica da na njih to utie emotivno. Sociopate visoke
intaligencije mogu biti izrazito pametne u tome kako povrediti druge; ova devijacija je
esto vredna obavetajnim agencijama. Kao to je istorija pokazala, to je vie nacija
orjentisana prema ratu, to e njom vie dominirati sociopatski karakteri. Ova dominacija,
zauzvrat, vodi ka ubrzanom propadanju nacije i na kraju e izazvati njeno unitenje. Ovo
je jedna od velikih opasnosti sa kojom se susree svaka nacija koja se uplete u
dugotrajan sukob, bez obzira koliko je ta nacija bila demokratska ili humana.
Pitanja za istragu bila i sledea: do kojeg stepena prave sociopate dominiraju vladama
danas? Zato ih ljudi toleriu?
Ova knjiga se jedva dotakla uticaja organizacija Bratstva na Azijsku istoriju. Spominjao
sam Hinduizam ali ima jo mnogo toga to se moe nai. Na primer, krvava Boxer
Pobuna u Kini 1900. godine bila je pokrenuta od strane lanova Azijskog ogranka mree
Bratstva: Boksera. Bokseri su bili izrazito protiv stranaca, masakrirali su preko 100,000
ljudi (i esto fotografisali obezglavljene rtve), i zakuvali su revolt koji je u Kinu doneo
armije nekoliko glavnih zapadnih sila da ugue ustanak.
Pitanja za istraivanje su sledea: koje jo ratove i ustanke u Aziji su izazvale
organizacije Bratstva? Koliki je bio pun uticaj mree Bratstva na istoriju Azije?
Jedan od visoko publicizovanih problema danas je nestajanje dece. Mnoga deca bivaju
oteta svake godine od strane rodtelja za vreme rasprava o skrbnitvu, od strane roaka i
stranaca. Jo ih vie nestane beanjem od kue. Odbegli i oteti od strane roditelja ine
veinu sluajeva nestale dece. Meutim, bilo je neke zabune u broju otetih od strane
stranaca. Ranih 1980-tih, vodea agencija za nestalu decu, Child Find Inc., objavila je da
izmeu 20,000 i 50,000 dece nestane svake godine kao rezultat otmice od strane
stranaca. Godine 1985. Child Find je smanjio tu cifru na 600. Pozvao sam Child Find kako
bih saznao ta je dovelo do tako drastinog smanjenja u broju. Reeno mi je da je ranija

cifra zapravo bila sveobuhvatna i da je 600 bila tana cifra sluajeva otmice od strane
sranaca godinje. Kako bi jo vie uneli zabune u pitanje, kasnije sam saznao iz drugog
izvora, da od svih odbeglih, oko 3,000 u Sjedinjenim Dravama nestane godinje bez
traga. Hoe li i ta cifra biti promenjena? Kao to italac moe videti, postoji prava zabuna
o tome koliko zaista dece nestaje. Mnoga deca na kraju, naravno, budu pronaena.
Ostala nestanu u potpunosti.
Postao sam zainteresovan za ovaj problem zbog navodnih otmica ljudi od strane NLO.
NLO otmice o kojima saznajemo danas su one u kojima su ljudske rtve vraene. Ima li
mnogo poznatih sluajeva u kojima oteti od strane NLO nisu vraeni? Mogu li neke od
ovih instanci da ukljuuju decu? Zatekao sam ak sebe kako postavljam ovo nezamislivo
pianje: ako je ljudska rasa stvorena kao robovska rasa, da li jo proizvodi radnu snagu,
moda u obliku ljudske dece, za Skrbniko drutvo?
Potovani NLO istraiva ove generacije je Jacques Vallee, koji je autor nekoliko
uglednih knjiga o NLO fenomenu. G-din Vallee je bio jedan od prvih israivaa koji se
fokusirao na injenicu da je NLO fenomen bio veoma blisko povezan sa epizodama
socijalnih promena kroz istoriju. On je takoe zabeleio oiglednu vezu izmeu drevnog
folklora i NLO. Neki od malih ljudi u folkloru su opisani na slian nain kao moderni
NLO piloti.
Jedna od aktivnosti atributovana malim ljudima u folkloru je njihovo esto
kidnapovanje dece. Mnoga od te dece vie nikada nee biti viena. Ovo otvara neka
zaista zastraujua pitanja: Postoje li neke skoranje epizode krae dece poezane sa
NLO? Da li je zamislivo da danas na zemlji postoji mrea koja krade decu koja hrani
nezasitu Skrbniku potrebu za ljudskim radnicima?
Nadam se da e gore navedena pitanja obezbediti dobre poetne take za dodatno
istraivanje. U konanoj analizi, vana stvar je biti fleksibilan sa idejama i ak zabaviti se
njima. Nadam se da u ohrabriti druge ljude da istrae te teme za koje su zainteresovani i
da podele ono to nau. Vi i ja ne moramo uvek biti u pravu; bitna stvar je da smo eljni
da istraujemo i komuniciramo. Budite paljivi da ne bazirate sva svoja uverenja na
aici pisaca, uitelja, svetenika ili naunika. Uite od njih ali takoe istraujte
samostalno, i zabavite se radei to. Nemojte uvek traiti odobrenje drugih za ono to ste
otkrili. Ako va integritet kae da je neto siguran put, drite se toga, bez obzira na
kritike. Sa druge strane, budite spremni da promenite ako otkrijete, u svom umu, da ste
pogreili. Saznanje da ste pogreili je esto pilula koju je teko progutati ali je deo
saznajnog procesa. ovek koji se pretvara da je uvek bio u pravu je ili egoista ili laov, i
ne naui zapravo mnogo ni o emu.
Sretno ... i veselo istraivanje!