Upaniade

Za razliku od Veda koje gledaju ka spolja u strahopotovanju pojavnog

sveta, Upaniade gledaju unutra, nalazei da su moi prirode samo
manifestacija viestruko monije ljudske svesti.
Drevni mistici doli su do odgovora da je s v e s t ono to pokree svet. Zbog
toga su upaniadski mudraci pokazali jedinstvenu preokupaciju stanjima
svesti, usredsreujui se na medijum svesti i saznanja - um.
Prouavajui svakodnevnu budnu svest, snove i stanja dubokog spavanja
bez snova, oni su pokuavali da saznaju ta se moe otkriti u svakom od njih
i za koju sposobnost bi se moglo rei da je onaj koji saznaje.
U emu je zapravo razlika izmeu sna i budnog stanja i ta se deava sa
oseanjem ja u dubokom spavanju bez snova? Da li postoji ita to ostaje
isto u neprestanom toku ljudskog iskustva? Postoji li ikakav kontinuitet, nivo
stvarnosti, vii od budnog stanja, u kojem se objedinjuju sva ova stanja uma?
Drevni mistici bili su fascinirani otkriem da, kako se koncentracija
produbljuje, um zapravo prolazi kroz stanja svesti koja oni istrauju. A u
koncentraciji na samu svest - Ko je onaj koji saznaje? - ustanovili su da
mogu da razdvoje nekoliko slojeva uma i da posmatraju kako on funkcionie.
Poto je svest polje svih ljudskih aktivnosti, kako spoljanjih tako i
unutranjih, nauka o svesti nudi mogunost centralnih principa koji
objedinjuju sav ivot i sve to postoji.
Prouavanje svesti nazvano je Brama-vidja, najvia nauka.
To nije intelektualno, teorijsko prouavanje, ve strogo empirijska nauka u
kojoj je ovekov um i istraiva, i sredstvo istraivanja i predmet istraivanja gde je um okrenut ka unutra, putem discpline koju su nazvali m e d i t a c i j a .

H ind uizam

Upaniade
Meditacija u upaniadskom smislu nije refleksija ili bilo koja druga vrsta
intelektualizacije. Ona je ista koncentracija, uvebavanje uma da se
usredsredi ka unutra, sve dok se ne stopi sa objektom svoje kontemplacije.
Ovo stanje u kojem spoljanji svet potpuno iezava iz svesti ne znai
nesvesnost - meditacija je stanje krajnje intenzivne unutranje budnosti.
Posmatrajui efekte produbljivanja koncentracije, upaniadski mudraci su
nauili da od uvida naprave nauku i umetnost - neto ime se moe ovladati i
onda to znanje prenositi drugima.
Ovladavi tehnikama meditacije, drevni jogiji su razvili svoju svest do najviih
transcendentalnih i transpersonalnih stanja, dobijajui direktno saznanje o
svom identitetu, na makro i mikro planu. Na makrokosmikom nivou oni su
doiveli iskustvo celog spektra spoljanjeg Univerzuma, sa nekoliko nivoa
zvanih loke.
Na mikrokosmikom planu, u aspektu kao ljudska bia, upaniadski vidioci su
otkrili nivoe linosti koji se u transpersonalnim stanjima poklapaju sa
makrokosmikim aspektom.
Opisano je ovekovih nekoliko tela, kroz koja ovek izraava svoju svest u
odgovarajuim planovima stvarnosti.
Ovi omotai skrivaju nau pravu prirodu. Nae pravo ja, Bog unutar nas,
ne moe se spoznati sve dok se identifikujemo sa ovim telima, koja su samo
instrumenti za manifestovanje raziliitih stanja svesti.
Veina Upaniada sadre svedoanstva o stanjima svesti koja su istraili
drevni mistici. Iskustveno su potvrena tri osnovna stanja koja su nazvana:
budno stanje, stanje sanjanja i stanje dubokog spavanja bez snova.
Briljantno otkrie je da to nisu samo naizmenina stanja u koja ulazimo,
ve - nivoi svesti, paralelni svetovi na razliitim dubinama svesnog i
nesvesnog uma.

H ind uizam

Upaniade
Kada sanjamo, ostavljamo jedan svet i ulazimo u drugi, u kojem sam ovek
stvara slike i objekte na osnovu utisaka iz prethodnih iskustava. Skok uvida
donosi pitanje: Svako to doivljava, ali niko ne zna ko je taj to to doivljva.
ta je isto u oba sveta, i ko je posmatra u budnom stanju i u snovima?
To ne moe biti telo, jer se u snovima posmatra odvaja od tela i fizikih
ula i stvara svoja sopstvena iskustva. Snovi i java napravljeni su od istog
materijala i, to se tie nervnog sistema, obe vrste iskustva su stvarna.
Ako su budno stanje i sanjanje prolazna stanja, zar ne postoji neto trajno,
na emu se ona oslanjaju? Upaniadski mudraci su pronali klju: u dubokom
snu Ja koje posmatra razdvaja se ne samo od tela nego i od uma.
To je najdublji i najuniverzalniji sloj nesvesnog. Probuditi se u ovom stanju
znai biti slobodan od uslovljenosti tela i uma, van granica vremena i
prostora.
Veina upaniadskih mudraca poticala je iz ratnike kaste. Oni su prihvatili
najvei izazov sa kojim se ljudsko bie moe suoiti: eznuli su da spoznaju
samu sr ivota, da ovladaju svakim tokom misli.
Potpunim fokusiranjem na unutranje svetove, njihova panja se povukla iz
ulnih kanala. Sa produbljivanjem koncentracije, nastupao je trenutak kada
se telo nije vie osealo i kada je prestala identifikacija s njim.
Mudraci su znali da nisu svoje telo, kao i da mozak nije svestan, ve je
samo instrument svesti i uma, jer kada se svest povlaila iz mozga, oni su
ostajali svesni! Postaje jasno da je grubotvarno telo samo jedan od nekoliko
omotaa oko ljudske linosti, i da je svaki naredni manje fiziki po svojoj
prirodi.
Jo dublja meditacija donosi spoznaju da svest o Ja ostaje i nakon
povlaenja svesti iz uma. Koncentracija je toliko duboka da svi misaoni
procesi prestaju. Vreme i prostor iezavaju. Ja poiva na tzv. telu
radosti.
Preostali tanki omota identiteta nije mogue ukloniti snagom volje; Ja ne
moe da izbrie samo sebe. Pa ipak, u klimaksu meditacije, ono nestaje barijera individualnosti iezava, rastvarajui se u okeanu iste svesti.

H ind uizam

Upaniade
Ovo stanje Upaniade nazivaju turija, etvrto, jer je ono iznad budnog
stanja, sanjanja i dubokog sna. Turija je buenje u dubokom spavanju bez
snova, u dubinama nesvesnog, u kojem ovek nije svestan ni tela ni uma.
Kasnije je ovo stanje nazvano s a m a d i , potpuno stapanje, oslpoboenje.
U samadiju, stvarnost se kondenzuje u isti potencijal, bez dimenzija, bez
vremena, bez ikakve diferencijacije. U ovom stapanju nema ni vremena, ni
prostora. Ne postoji svest o bilo kom predmetu, ak se i misao o Ja
rastvorila.
Ali ipak ostaje i t - ista, nediferencirana svest, izvan podele na
posmatraa i posmatrano. Celokupna stvarnost je tu, unutranja kao i
spoljanja; materija i energija; sav prostor, kauzalnost i stanja svesti.
ta ostaje kad se ukloni svaki trag individualnosti? Upaniade to nazivaju
s a t , isto bie. Mudraci su ga nazvali Brahman - nedeljivi osnov postojanja,
sutina svake stvari, bogova i ljudskih bia, svake moi ivota.
Sa ovim otkriem dolo je jo jedno: ova sjedinjena svest takoe je i temelj
ovekovog sopstvenog bia, sr njegove linosti. Ovaj boanski temelj
Upaniade nazivaju A tm a n .
U svom sjedinjenom stanju, Ja ili Sopstvo isto je u svakome, u svim
osobama. Ono je identino sa Brahmanom; nae pravo Ja ne razlikuje se od
najvie Stvarnosti koja se naziva Bog.
udesna jednaina: Atman (Ja) je Braman, centralno je otkrie Upaniada.
Njena najslavnija formula je: Ta t t v a m a s i , Ti si To.

H ind uizam