ankara

Sholastiki sistem i razne kole vedantinske filozofije, u pokuaju

dogmatske sistematizacije, pred sobom imaju nepovezane i neusklaene
izreke upaniadskih prvih uitelja, ije se rei priznaju za objavljenu boansku
istinu.
Na primeru Badarayaninih Brahma-sutrani vidi se kako celina vedantinskog
pogleda na svet moe biti zasnovana na tematskom izboru, umesto na
sistematskom izvodu dogmatskih teza.
Razvojni tok vedantinske sholastike mogue je odrediti ne kroz pojedinane
istaknute predstavnike, ve iz konkretizacije znaenja osnovnih termina
prethodne faze, kao i iz naknadnih kritika i interpretacija, kroz vekove.
To vai i za ankarin sistem, koji se izdigao iz predradnji prethodnika, u
nepreglednom rasponu izmeu Badarayane i Gaudapade. ankarina misao je
prvi a ujedno i vrhunski domet vedantinske sholastike. Puni smisao
ankarinog sistema sazreva kroz kritike osvrte i komentare u narednih pet
vekova.
ankara se rodio u Kaladi, na jugozapadu indije. Ime ankara znai
blagotvorni, a nadimak je boga ive. Prema prihvaenoj hronologiji, iveo
je od 788-820. p.n.e. (mada ima i drugih, oprenih datiranja). Umro je u
svojoj 32. godini, u Kedarnathu, slavnom svetilitu na Zapadnim Himalajima.
Jo u deakim godinama poeo je sa uenjem Veda, odrekao se svetovnog
ivota i postao monah beskunik. Do kraja ivota putovao je od krajnjeg juga
Indije do snenih Himalaja, irei svoje uenje o mudrosti Vedante i
diskutujui s drugim uglednim uiteljima.
Osnovao je monaku zajednicu i podigao manastire na etiri pravca: na
jugu (ringeri), na istoku (Puri), na Himalajima (Badarnath) i na zapadu
(Dvaraka).
ankarino doba obeleeno je opadanjem izvornih vedantinskih tradicija i
obnovom dekadentnih kultova, dok su Budizam i ainizam tome odolevali.

Ad vait a Ve d ant a

ankara
Kao antagonist ritualistike brahmanske kole (Mimamsa), ankara se
snano zalagao za obnovu izvorne vedantinske tradicije. Njegov sistem
karakterie definicija: osloboenje putem spoznajnog napora (nana-yoga).
ankara je razradio svoj racionano-dogmatski sitem apsolutnog monizma,
koji naziva A d v a i t a . Broj knjievnih dela koja mu se pripisuju nesrazmerno je
veliki, s obzirom na njegov kratak ivot i bogatu delatnost.
Uz glavno ankarino delo, komentar Badarayaninih Brahmana-sutrani, tu
su i njegovi komentari najvanijih upaniada, kao i Bhagavad-Gite. Od kraih
nekomentarskih dela o Advaita-vedanti, najznaajnija su: Viveka-udamani,
Atma-bodha i Upadea-sahasri.
Kljuno delo ankarinog sistema je komentar Gaudapadinih karika
(Strofa). Gaudapada tumai san kao najnii stupanj na putu iz iluzornog
sveta zablude (Maya) u proieno, apsolutno stanje blaenstva (Sat-itananda).
Sledbenici ankarinog apsolutnog idealizma ukazuju na uticaj Budizma na
ovakav razvoj Gaudapadinih ideja. Za razliku od temeljne Gaudapadine
pretpostavke o iluzornosti pojavne svesti (maya-vada) u odnosu na aspolutnu
svest, budistiki nihilizam odbacuje upravo tu poslednju uporinu taku.
ankara prihvata slinosti Budizma s Advaitom, ali se trudi da svoj sistem
oslobodi od idealistikih shvatanja budistike spoznajne teorije, naglaavajui
da tu nema onog apsolutizma koji je stoer filozofije Vedante.
U tradiciji Advaite, poznata su etiri uenika ankare - Surevara,
Padmapada, Totaka i Hastamalaka, prve stareine etiri manastira.
Savremeni advaitisti prenose svoju guru-paramparu od ova etiri uenika
ri ankaraarje. Sva etiri Matha funkcioniu i danas, kao i razne institucije i
arami u Indiji i van nje.

Ad vait a Ve d ant a