Kosti glave su pljosnate i nepravilne koje se

medjusobno spajaju i obrazuju lobanju i kostur

lica.
Kosti lobanje (ossa cranii)
Cine 4 neparne, sredisne i 2 bocne, parne kosti.
Neparne su: potiljacna (os occipital), klinasta
(os sphenoidale), sitasta (os ethmoidale) i ceona
(os perietale).

1.
Os occipitale gradi zadnjidonji zid labanje. Foramen magnum
je deli na 4 dela:
prednji (pars basilaris) ispred
velikog otvora, na gornjoj strani se
nalazi zleb (clivus) gde se nalaze
produzena mozdina i mozdani most,
a na donjoj zdrelna kvrzica
(tuberculum pharyngeum);
bocni (pars lateralis) paran, sa
strane otvora, na donjoj strani je
condylus occipitalis za zglobljavanje
sa atlasom, a kroz prednji deo se
pruza kana 12.zivca (Canalis
hypoglossi);
zadnji (squama occipitalis) je iza
velikog otvora, a 4 jame odgovaraju
hemisferama velikog mozga.

2.
Os sphenoidale se nalazi na bazi lobanje, ispred
potoljacne kosti, razlikiju se sredasni deo, teli i 3 para
nastavka: dva bocna, veliko i malo krilo (ala major et minor)
i jedan veliki klinasti nastavak (processus pterygoideus).
- Corpus, telo je nepravilnog kockastog oblika, ima 6 strana.
Na gornjoj strani se nalazi jama (sella turcica) gde lezi
hipofiza. Prednja i donja strana ulaze u sastav krova nosne
duplja, a srednjom linijom silazi kostani grebe sa cije bocne
strane se nalazi otvor sfenoidalnog sinusa. Na bocnoj strani
tela se nalazi plitak zleb (sulcus caroticus) kojim klizi
a.carotis interna.
- Ala minor je prednji produzetak klinaste kosti, truglastog
oblika u cijoj se bazi nalazi opticki kanal za prolaz n.opticus
i a.ophtalmica.
- Ala major je od malog krila odvojeno pukotinom (fissura
orbitalis superior) kroz koju prolaze grane n.opticusa i 3,4 i
6 mozdani zivac i vene ocne duplje. Blizu njegovog korena
se nalaze 3 otvora: prednji (ovale rotundum) za n.maxilaris;
srednji (foramen ovale) za n.mandibularis; i zadnji (foramen
spinosum) za a.meningea media
- Processus pterygoideus silazi od donje strane korena
velikog krila. U korenu nastavka se nalazi sagitalni kanal
(canalis pterygoideus) za prolaz pterigoidnog zivca i arterija.

3.
Os temporale se nalazi na
bocnoj strani lobanje, izmedju
potiljacne, klinaste i temene. Cine je:
piramida (pars petrosa), bubni deo
(pars tympanica) i ljuskasti deo (pars
squamosal).
- Pars petrosa ima oblik cetvorostrane
piramide, ciji je vrh upravljen unutra i
napred, a baza nazad i upolje. Od baze
nadole polazi mastoidni nastavak
(processus mastoideus). Dve gornje
strane ulaze u sastav poda lobanjske
duplje, a na zadnjoj strani piramide se
nalazi unutrsanji usni otvor (porus
acusticus internus) kroz koji ulaze 7. i
8. mozdani zivac. Na donjoj strani se nalazi processus styloideus od koga polaze 3 misica (m.stylohyoideus,
m.styloglossus i m.stylopharingeus). Iza njegove baze se nalazi foramen sthylomastoideum kojim se zavrsava
kanal facijalnog zivca.
- Pars tympanica je tanka plocica plocica koja naleze na spoljnu stranu piramide.
- Pars squamosal ljuska je gornji deo slepoocne kosti na bocnom zidu lobanje. Donji deo gradi krov vilicne
jame (fossa mandibularis) koja je
napred ogranicena zglobnom kvrgom
(tuberculum articulare). Krov je tanak i
lako moze da prsne. Od spoljnog dela
zglobne kvrge i donjeg dela ljuske pruza
se processus zygomaticus, koji se spaja
sa jabucnom kosti i obrazuje arcus
zygomaticus.
4.
Os parietale je temena kost i
nalazi se laterano od srednje linije krova
, izmedju potiljacne, ceone i slepoocne
kosti i ima oblik cetvorostrane ploce.
2

5.
Os frontale ceona kost gradi prednji zid
lobanje i krov ocnih duplji, sastoji se iz: ljuske
(squama frontalis) i horizontalnog lista na kome
se nalaze nosni deo (pars nasalis) i ocni deo
(pars orbitalis). Ljuska na svojoj spoljnoj strani
pokazuje ceonu kvrgu, a deo kod korena nosa se
naziva glabella. Donju granicu ljuske cini margo
supraorbitalis na kojoj se nalazi dva useka za
prolaz krvnih sudova i zivaca iz ocne duplje. A na
spoljnem delu se nalazi processus zygomaticus.
Nosni deo razdavaja ocne delove, na njemu se
nalazi nosna bodlja (spina nasalis), a bocno do
nje odtvor otvor ceonog sinusa (aperatura sinus
frontalis), a iza sitasti usek ceone kosti (incisura
ethmoidalis).

6.
Os ethmoidale lezi u dubini baze
lobanje, izmedju ocnih duplji i gradi gornji
deo nosne duplje. Ima oblik terazija i
razlikuju se dva lista, horizontalni i
vertikalni, i dve bocne mase. Vertikalni
list ulazi u sastav pregrade nosne duplje, a
na bazi prednje lobanjske jame obrazuje
petlovu krestu (crista gali). Horizontalni,
resetkasti, list se uvlaci izmedju ocnih
delova ceone kosti, izbusen je sitnim
otvorima za prolaz grancica mirisnog
zivca.
Bocna masa (labyrinthus ethmoidalis)
ispunjen je pneumatcinim celijama koje
skupa cine sitasti sinus.

je
najveca parna kost lica. Razlikuju se telo i
nastavci.
Telo (corpus maxillae) ima oblik suplje
trostrane piramide cija baza (facies nasalis)
ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje. Na
bazi se nalazi truglasti zjap (hiatus
maxillaris) koji vodi u gornjo vilicni sinus.
Sinus maxillaris ispunjava telo gornje
vilice i njegov nanizi deo odgovara korenu
1.kutnjaka.
Cetiri nastavka su: gornji-ceoni (processus
frontalis); donji-zubni (processus
alveolaris); spoljni-jabucni (processus
zygomaticus); i unutrasnji-nepcani
(processus palatinus).
Zadnja strana gornje vilice gradi prednji
zid podslepoocne jame, gornja ulazi u
sastav ocne duplje, a izmedju zadnje i
gornje strane se nalazi obla ivica koja sa
velikim krilom klinaste kosti gradi donju ocnu pukotinu (fissura orbitalis inferior). Od ove pukotine ka
napred pruza se sulcus infraorbitalis, kojim prolaze istoimeni zivac i arterija. Ovaj zleb se pretvara u kanal i
zavrsava otvorom foramen infraorbitale na prednjoj strani. Na prednjoj strani se nalazi i duboka jama (fossa
canina) koja oznacava mesto gde se nalazio zacetak stalnog ocnjaka.
Na donjoj ivici zubnog nastavka vide se jamice, alveoli dentales,u koje se uvlace koreni gornjih zuba. Zubni
nastavci obrazuju alveolarni luk, arcus alevolais. Na gornjij strani nepca, duz srednje linije vidi se greben koji
se napred zavrsava ostromm prenjom nosnom bodljom (spina nasalis anterior). Na njegovoj donjoj strani, iza
sekutica, nalazi se jama, fossa incisive, sa cijeg dna odlaze ka nosnoj duplji sitni kanalici.

je nosna kost, oblika pravougaone plocice i nalazi se u korenu nosa, ispod ceonog
nastavka gornje vilice
je tanka suzna kost, nalazi se u unutrasnjem zidu ocne duplje.
je cvrsta i kompaktna, povezuje jabucni nastavak gornje vilice sa jabucnim
nastavcima ceone i slepoocne kosti.
, nepcana kost, razlikuju se horizontalni list (gradi zadnju 1/3 kostanog nepca) i
vertikalni list (ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje)
, donja nosna skoljka, tanka, ovalna kostana ljuska
4

gradi zadnji deo nosne

pregrade, ima oblik cetvorostrane ploce.
je
najjaca kost lica, sastoji se iz tela (corpus
mandibulae) od cijih zanjih delova se penju
desna i leva vilicna grana (ramus
mandibulae). Vilicna grana sa zadnjim delom
tela obrazuje ugao (angulus mandibulae). Na
gornjem kraju grane nalaze se 2 nastavka,
processus condylaris,za zglobljavljanje sa
bazom lobanje.
Telo mandubule je potkovicastog oblika,
donjeg (basis mandibulae) i gornjeg (pars
alveolaris), kroz telo prolazi kanal, canalis
mandibulae, kroz koji prolaze krni sudovi i
n.alveolaris inferior, ciji je ulazni otvor,
foramen mandibulae, a zavrsava se foramen
mentale.
Na miloidnu liniju se pripaja m.mylohyodeus,
a iznad prednjeg dela linije je plitka
podjezicna jama, fovea sublingualis, ispod
zadnjeg dela je podvilicna, fovea
submandibularis. Na spoljnu stranu vilicnog
ugla se pripaja m.masseter, a na unutrasnju
m.pterygoideus medialis.
Vilicna grana gradi spoljni zid podslepoocne jame, a na njenoj unutrasnjoj strani se nalazi kostana bodljica,
lingula mandibulae, na koju se pripaja lig.sphenomandibulare. Ova bodljica se lako napipava i sluzi kao
pogodna orijentaciona tacka za davanje anestezije donjeg zubnog zivca.

se
nalazi ispod donje vilice u
muskulaturi vrata, ima
oblik cetvortaste plocice.

(Articulatio Temporomandibularis):
Je jedini pokretni zglob glave i on je spoj kondilarnog
nastavka donje vilice i slepoocne kosti.
Zglobne povrsine su:
Glava Donje Vilice (Caput Mandibulae) - donji deo
kondinalnog nastavka (processus mandibulae) mandibule.
Glava donje vilice je podeljena na zadnju i prednju padinu
koja je ispupcena, prostranija od zadnje padine, prekrivena
hrskavicom i gradi zglobnu povrsinu glave.
Vilicna Jama (Fossa Mandibularis) - udubljene
jajastog oblika ispod spoljasnjeg usnog kanala. Prostranija
od glave donje vilice i grade je: 1) horizontalni deo ljuske
(squama temporalis) koji se pruza od zglobne kvrge do
bubnog dela, 2) bubni deo slepoocne kosti (pars
tympanica), 3) petrozni deo (pars petrosa) temporalne
kosti. Samo prednji deo vilicne jame, koji cini zadnja
strana zglobne kvrge i zkvamozni deo jame, pokriva
zglobna hrskavica i cini zglobnu povrsinu jame. Zadnji deo
koji cini pars tympanica slepoocne kosti, nalazi se izvan
zgloba. Timpanoskvamozna pukotina (fissura
tympanosquamosa) i petrotimpanicna pukotina (fissura petrotympanica) razdvajaju prednji i zadnji deo.
Tanka kostana plocica, koja gradi dno vilicne jame, odvaja vilicnu jami (fossa mandibularis) od srednje
lobanjske kosti i spoljasnjeg usnog kanal. Zbog ovog
bliskog odnosa udar u donju vilicu moze dovesti do
proboja istanjenog dna vilicne jame i povrede mozga
ili preloma kostanog dela spoljasnjeg usnog kanala.
Zglobna Kvrzica (Tuberculum Articulare) ogranicava vilicnu jamu sa prednje strane, a u
osteoloskom smislu se definise kao poprecni koren
zigamaticnog luka.
Medjuzglobni Kolut (Discus Articularis) predstavlja bikonkavni fibroznohrskavicni kolut
izmedju zglobnih povrsina donje vilice i slepoocne
kosti. Obodna ivica diskusa je zadebljana i srasla je
sa zglobnoh cahirom i tako je unutrasnjost zgloba
podeljena na gornji meniskotemporalni i donji
meniskomandibularni deo koji se razlikuju i
anatomski a i funkcionalno. Discus Articularis
doprinosi medjusobno podudaranju zglobnih
povrsina na donjoj vilici i slepoocnoj kosti i
ublazava pritisak glave donje vilice na vilicnu jamu
prilikom govora i zvakanja, takodje sluzi kao
pokretno zglobna casica za vilicnu jamu, koju prati u svim njenim pokretima.
Zglobna Cahura (Capsula Articularis) - se sastoji iz:
1) Fibrozna Opna (Membrana Fibrosa) obavija vilicni zglob, vezujuci zglobne povrsine na mandibuli i
temporalnoj kosti. Ona se na slepoocnoj kosti pripaja: spolja na donjoj ivici jabucnog nastavka (processu
zygomaticus) *10, napred duz prednje ivice poprecnog korena jabicnog nastavka (tuberculu articulare), unutra
na bodlji klinaste kosti (spina ossis sphenoildalis), pozadi duz prednje ivice petroimpanicne pukotine i
timpanoskvamozne pukotine tako da structure (chorda tympani, processus anterus mallei, lig. anterius mallei)
koje prolaze kroz ovu pukotina, ostaja izvan zglobne supljine. Na vilicnoj cahuri se pripaja na obodnoj vilici
zglobne povrsine glave, osim pozadi, gde se pripaja za cm ispod ivice zglobne povrsine na zadnjoj strain
vrata donje vilice (collum mandibulae).
2) Sinovijalna Opna (Membrana Synovialis) oblaze unutrasnju povrsinu fibrozne opne, sastoji se iz gornjeg
i donjeg dela, koji su odvojeni zglobnim kolutom, cija je obodna povrsina srasla za fibroznu opnu. Sinovijalna
opna luci sinovijalnu tecnost koja omgucava lakse klidzenje zglobnih povrsina i ishranu zglobnih hrskavica.

Zglobne Veze. Fibriozne veze donjovilicnog zgloba dele se na:

a) Cahurne ili glavne veze koje cine:
1. Spoljasnja Bocna Veza (lig. literale), trouglastog oblika, bazom pripojena donjoj ivic jabucnog
nastavka slepoocne kosti, a vrhom na zadnjem delu spoljasnje strane vilicnog vrata (collum mandibulea).
2. Initrasnja Bocna Veza (lig. mediale), trouglastog oblika, svojom bazom pripojena na bodli
klinaste kosti (spina ossis spheoidalis), a vrhom na zadnjoj strain vrata donje vilice.
b) Facijalne veze su fibroizna zadebljanja okolnih fascija. Odvojene su od unutrasnje strane zglobne cahure
masnim tkivom, sudovima i zivcima. Posto ove veze spajaju donju vilicu sa bazom lobanje one svojim
zatezanjem sprecavanju prekomerno otvaranje usta a sa tim i iscasenje ovog zgloba.
1. Klinasto-vilicna Veza (lig. sphenomandibularie) *11 se gornjim krajem pripaja na bodlji klinaste
kosti (spina ossis spheoidalis), a donjim krajem na vilicnom jezicku (lingual landibulae).
2. Stiloidno-vilicna Veza (lig. stylomandibulare) se gore pripaja na stiloidnom nastavku slepoocne
kosti (processus styloideus ossis temporalis) *6, a dole na zadnjoj ivici vilicnog ugla(angulus mandibulae).
3. Krilasto-vilicna veza (Raphe Pterygomandibularis) *12 prostire se od kuke krilastog nastavka
(Hamilus Pterygoideus) *13do untrasnje ivice zadkutnjackog trugla donje vilice (tigonum retromolare). Na
prednjoj ivici ove veze pripaja se misic obraza (m. buccinators), a duz zadnje ivice obrazno-dzdrelni deo (pars
buccopharyngea) gornjeg konstriktora dzdrela. Ova veza prekrivena sluzokozom cini istoimenu sluzokozni
nabor (plica pterygomandibularis), koji se pri otvorenim ustima pipa, untra od prednje ivice vilicne grane sa
kojom je paralelan i sluzi kao putokaz pri izvodjenju anestezije donjeg zubnog zivca (n. alveolaris inferior).
Funkcija Zgloba:
a) Spustanje donje vilice (otvaranje usta) omogucuje m.mylohyoideus i m.digustacus (ventor anerior),
m.genionyoideus i m.pterygoideus lateralis
b) Podizanje donje vilice (zatvaranje usta) obavljaju misici za zvakanje (mm.masticatorii): m.temporalis,
m.masseter i m.pterygoideus medialis.
c) Pokretanje donje vilice unpred (propulsion) stavlja donje zube ispred gornjih sto je ograniceno do 1cm
max. Pokret propulzije omogucuje m.pterygoideus lateralis, a delimicno m.maseter svojim povrsinskim
vlaknima i m.pterygoideus medialis.
d) Pokretanje donje vilice unazad (retropulsio) je veoma ograniceno do 3mm. Ovaj pokret omogucuje
m.temporalis zadnjim vlaknima, m.digastricus, m.mylohyoideus i m.geniohyoideus.
e) Pokreti rotacije donje vilice (diductio) izvode se naizmenicno u jednom pa u drugom vilicnom zglobu. Kod
ovih pokreta kutnjaci se krecu naizmenicno unutra, zatim upolje, ovi pokreti sluze za mlevenje hrane izmedju
gornjih i donjih kutnjaka. Ove pokrete omogucuje m.pterygoideus lateralis pri naizmenicnoj kontrakciji levog
i desnog misica, kao i m.pterygoideus medialis, ali mu je ovo sporedno dejstvo.

- Savovi Lobanje (Suturae Cranii) spajaju kosti lobanje i kosti lica, kod starackih lobanja savovi su delimicno
ili potpuno okostalu, pa su granice tesko uocljive, okostavanje ide odredjenim redom, pa se prema tome moze
utvrdidi starost lobanje.
- Hrskavicavi Spojevi (Synchondrosis Cranii) se dele na:
Dozivotni koji postoje izmedju petroznog dela slepoocne kosti i velikog krila sfenoidne kosti, sa jedne strane,
a potiljacne kosti, s druge strane. One su medjusobno spojene tankim slojem hijaline hrskavice.
Privremeni koji postoje u fetalnom period ili do zavrsetka okostavanja.
- Vezivni spojevi Podjezicne Kosti (Syndesmosis Hyoidei). Podjezicna kost je veza vezivnim vlaknima sa:
stiloidnim nastavkom slepoocne kosti (lig. stylohyoideum) sa gornjom ivicom tiroidne hrskavice grkljana
(membrane thyrohyoidea) i sa prednjom stranom epigloticne hrskavice (lig. hyoepiglotticum).
Gornji zglob glave (art.atlantooccipitalis) je
parni spoj izmedju gornjih povrsina atlasa i kindila
potiljacne kosti. Zglobne cahure ova dva zgloba
pojacavaju fibrozne veze, a kroz otvor na zadnjoj
opni u lobanju ulazi a.vertebralis, a izlazi
n.suboccipitalis
Donji zglob glave (art.atlantoaxialis) se sastoji
iz 4 mala zgloba izmedju 1. i 2. vratnog prsljena.
Srednji zglob spaja zub 2. vratnog prsljena sa
lukom atlasa.

Fibrozne veze spajaju 2.vratni prsljen sa potiljacnom

kosti. Tri prednje veze, jedna prenja i dve bocne
povezuju zub aksisa sa prenjom ivicom velikog
potiljacnog otvora. Srednja i zadnja veza pruzaju se od
zadnje strane 2.prsljena do gornje strane tela potiljacne
kosti.
Mehanika gornjeg i donjeg zgloba glave gornji i
donji zglob zajedno predstavljaju jedan kuglast zglob.
Njegovom podelom na 6 malih zglobova pokreti glave
postaju veoma precizni i odmereni.

Su podeljeni kicmenim stubom na prednje

i zadnje. U zadnje spadaju gornji delovi
misica ledja, a prednji su rasporedjeni u
dva sloja, povrsne i duboke, i svaki od ova
dva sloja se deli na medijalne i lateralne.
U medijanu grupu povrsinskog sloja
spadaju 4 pothoidna i 4 nathoidna, a u
lateralnu bocni pregibac glave.
U medijalnu grupu dubokog sloja spadaju
3 pretkicmena misica, a u lateralnu 3
skelenska.
Djestvo podhoidnih i nadhoidnih misica je
uglavnom indirektno i imaju vaznu ulogu
pri govoru i zvakanju.
1. Mm. infrahyoidei u pothoidne spadaju:
m.omohyoideus, m.sternohyoideus,
m.sternhyroideus i m.thyrodyoideus. Fiksiraju
podjezicnu kost i daju oslonac nadhoidnim misicima
prilikom obaranja vilice.
2. Mm. suprahyoidei u nathoidne spadaju:
m.dicastricus, m.stylohyoideus, m.mylohyoideus,
m.geniohyoideus. Oni svojim tonusom drze grkljan i
i odupiru se dejstvu zemljine teze.
3. M.sternocleidomastoideus bocni pregibac glave
je inervisan od 11.mozdanog zivca, a pri
jednostranoj kontrakciji pregiba glavu na istu stranu,
a lice na suprotnu (kao kod krivosija), dok pri
obostranoj kontrakciji pregiba glavu.
4. Prevertebralni misici: m.rectus capitis anterior,
m.longus capitis i m.longus colli. Oni pregibaju
glavu i vratni deo kicmenog stuba, pri jednostranoj
kontrakciji vrte glavu iv rat na svoju stranu
5. Mm.scelani skelenski misici: m.scalenus
anterior, m.scalenus medius i m.scalenus posterior. Pregibaju bocno vratni deo kicmenog stuba, vrseci
istovremeno i njegovu rotaciju na suprotnu stranu. Ako je vratni deo kicmenog stuba fiksiran, oni podizu
gornji otvro grudnog kosa i deluju kao inspiratori.

10

Se dele na povrsne, mimicne koji regulisu izraze lica, i duboke,

mastikatorne koji pokrecu donju vilicu i vrse zvakanje.
se nalaze u potkoznom tkivu lica,
krova lobanje i prednje strane vrata. Ozivceni su granama
n.facialis-a, a pri njegovoj povredi nastupa paraliza misica
odgovarajuce strane lica.
- Misici pridodati usnom otvoru:
1) M.orbicularis oris kruzni misic usana koji svojom
kontrakcijom zatvara usni otvor;
2) M.buccinator misic obraza koji zajedno sa kruznim
misicem usana priljubljuju usne i obraz uz desne;
3) M.depressor labii inferioris misic obarac usne
povlaci usnu nadole i upolje;
4) M.depressor anguli oris obarac usnog ugla,
trouglasti misic, povlaci usni ugao nadole i izduzuje
nosno-usnu brazdu;
5) M.mentalis bradni misic, podize kozu brade i istura
napred donju usnu;
6) M.risorius misic smeha, povlaci usni ugao upolje i
stvara jamicu smeha na obrazu;
7) M.levator anguli oris podizac usnog ugla navise i
unutra;
8) M.zygomaticus major veliki jabucni misic, podize usni ugao i produbljuje nosno-usnu brazdu;
9) M.zygomaticus minor mali jabucni misic;
10) M.levator labii superioris alaeque nasi podize gornju usnu i gornji deo nosno-usne brazed, otkriva
sekutice;
11) Platysma potkozni misic vrata, svojom kontrakcijom stvara na kozi poprecne nabore i povlaci
nadole i upolje usni ugao i kozu brade
- Misici pridodati otvoru nosa m.nasalis nosni misic, truglast, slab, obara nosno krilce i suzava nozdrvu.
- Misici pridodati medjukapacnom otvoru oka:
1) M.orbucularis oculi kruzni misic oka, sastoji se iz 3 dela: pars orbitalis (zatvara kapke), pars
palpebrialis (kapacni deo blago zatvara oci, treptanje) i pars lacrimalis (suzni deo).
2) M.depressor supercilli obarac obrve, povlaci je nadole
3) M.corrugator supercilli svojom kontrakcijom povlaci obrvu unutra i iznad korena nosa;
4) M.procerus obara povije in a korenu nosa stvara poprecne nabore
5) M.epicranis misic poglavine, u njegov sastav ulaze m.occipitofrontalis i m.temporoparietalis.
- Misici pridodati usnom otvoru od korena usne skoljke sire se 3 mala misica, prednji, zadnji i gornji.

11

1) M.temporalis
2) M.masseter
3) M.pterygoideus medialis
4) M.pterygoideus lateralis
Spoljni krilasti misisc, m.pterygoideus lateralis, pri obostranoj kontrakciji vuce donju vilicu napred i nadole i
otvara usta. Ostali mastikatorni misici podizu donju vilicu i snazno zastvaraju usta.

12

I. Nn.Olfactorii mirisni zivac, polazi iz mirisnog dela nosne sluzokoze i zavrsavaju se u mirisnoj glavici;
II. N.opticus vidni zivac, prolazi kroz opticki kana li pruza se od zadnjeg kraja ocne jabucice do opticke
raskrsnice na bazi medjumozga.
III. N.oculomotorius misicni zivac oka, ozivcava sve misice oka osim gornjeg kosog i spoljnog pravog.
IV. N.trochlearis cisto motorni zivac, izbija na dorzalnoj strani srednjeg mozga i , ulazi kroz gornju orbitalnu
pukotinu u ocnu duplju i zavrsava se u gornjem kosom misicu ocne jabucice;
V. N.trigenimus trograni zivac, izbija na bocnoj strani mozdanog
mosta pomocu dva korena, motornim i senzitivnim. Senzitivnom
delu pridodat je veliki polumesecasti ganglion od cije spoljne
ivice polaze tri grane: n.ophthalmicus, n.maxillaris i
n.mandibularis. Motorni koren prolazi ispod gangliona i
prikljucuje se mandibularnom zivcu. Trigenimus svojim motornim
granama ozivcava mastikatorne misice, a senzitivnim kozu lica i
cela i sluzokozu oka, nosne i usne duplje.
1) N.ophthalmicus prva grana, cisto senzitivna, prolazi kroz ocnu
pukotinu i ulazi u ocnu duplju deleci se na tri zavrsne grane:
n.lacrimalis (suzni zivac), n.frontalis (ceoni ozivcava kozu
cela i gornjeg kapka) i n.nasociliaris (ozivcava krov nosne
duplje, ocnu jabucicu, veznjacu i kozu medijalnog predela).
2) N.maxillaris gornjovilicni zivac je druga grana, cisto
senzitivan, ozivcava kozu i sluzokozu predela gornje vilice i
gornje zube. Od gangliona prolazi kroz spoljni zid kavernoznog
sinusa, foramen rotundum, i ulazi u krilastonepcanu jamu (fossa
pterygopalatina), gde daje bocne grane, n.zygomaticus (daje sve
grane za slepoocni predeo i obraz), nn.alveolaris superiors
(obrazuje gornji zubni splet od koga se odvajaju grane za zube i
desne) i nn.pterygopalatini (daje grane za ocnu duplju, nosnu
duplju, i nepce), i jednu zavrsnu granu n.infraorbitalis (donji
kapak, nosna krilca, predvorje nosne duplje i gornju usnu).
3) N.mandibularis donjovilicni zivac, treca grana, motorno-senzitivan. Napusta lobanju kroz foramen ovale,
ulazi u podslepoocnu jamu gde se deli u dva stable. Motorne grane su: n.massetericus, nn.temporales
profundi, n.pterygoideus lateralis i n.pterygoideus medialis, ozivcavaju mastikatorne misice. Senzitivne
grane su: n.buccalis (za kozu i sluzokozu obraza), n.auriculotemporalis (za kozu slepoocnog predela),
n.lingualis (jezicni zivac) i n.alveolaris inferior (zavrsnom granom n.mentalis ozivcava bradu, bocne grane
obrazuju zubni splet od koga se odvajaju grane za zube i desne)
VI. N.abducens spoljni misicni zivac oka, motoran, ulazi u ocnu duplju kroz gornju orbitalnu pukotinu i
zavrsava se u spoljnom pravom misicu ocne jabucice.
VII. N.facialis sadzri motorna, senzitivna i parasimpaticka vlakna. Motorna
vlakna ozivcavaju mimicne misice, a senzitivna i parasimpaticka
obrazuju poseban deo zivca, n.intermedius Wrisbergi, kome je
pridodat ganglion. Izbija iz postpontinske jame, ulazi u unutrasnji usni
hodnik, porlazi svojim kanalom kroz piramidu slepoocne kosti i dolazi
u parotidnu lozu gde daje grane za mimicne misice. N.intermedius prati
spoljnu ivicu facijalnog zivca is a njom obrazuje zajednicko stablo.
Zavrsne grane facijalnog zivca obrazuju parotidni splet (plexus
parotideus) od koga se odvajaju ogranci za mimicne misice.
VIII. N.vestibulocochlearis senzorijelan, izbija iz postpontinske jame, ulazi
u unutrasnji usni hodnik gde se dela na dva dela, za sluh i za statiku i
orijentaciju u prostoru.
IX. N.glossopharyngeus jezicno-zdrelni zivac, mesovit, izbija iza
maslinastog ispupcenja produzene mozdine i kroz foramen jugulare
napusta lobanju, kod korena jezika daje zavrsne grane, jezicne, zatim
motorne za misice zdrela i senzitivne za nepcani krajnik.
X. N.vagus zivac lutalac, mesovit. Motorna vlakna ozivcavaju misice
zdrela, grkljana i mekog nepca, senzitivne sluzokozu zdrela i grkljana, a
parasimpaticka organe grudne i trbusne duplje.
XI. N.accessorius pomocni zivac, cisto motorni. Izbija iz korena produzene mozdine i gornje polovine vratnog
dela kicmene mozdine, njegovi korenovi se spajaju i obrazuju zajednicko stablo.
XII. N.hypoglossus motorni zivac jezika, izbija iz ventrolateralnog zleba produzene mozdine. Napusta lobanju
svojim kanalom i daje zavrsne grane misica jezika.
13

N.trigenimus

N.facialis

14