OET1 Prirucnik

Sonja Krsti
OSNOVE ELEKTROTEHNIKE 1
prirunik za vebe u
laboratoriji
VER
Beograd
2012.
Elektrostatika
Sadraj:
1. KULONOV ZAKON ..................................................................................................1
Teorijska Osnova ......................................................................................................1
Zadatak Vebe..........................................................................................................3
2. ELEKTROSTATIKO POLJE .....................................................................................7
Teorijska Osnova ......................................................................................................7
Zadatak Vebe..........................................................................................................9
3. ELEKTROSTATIKI POTENCIJAL ........................................................................... 13
Teorijska Osnova .................................................................................................... 13
Zadatak Vebe........................................................................................................ 15
4. GAUSOV ZAKON .................................................................................................. 19
Zadatak Vebe........................................................................................................ 21
5. KONDENZATORI.................................................................................................. 23
Zadatak Vebe........................................................................................................ 26
6. ENERGIJA ELEKTROSTATIKOG POLJA ............................................................... 300
Zadatak Vebe........................................................................................................ 31
Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
veba broj 1
1. KULONOV ZAKON
U ovoj vebi:
Takasta naelektrisanja
Definicija kulonovog zakona
Matematiki oblik kulonovog zakona
Konstanta srazmernosti
Dielektrina konstanta
Elektrostatike sile
Teorijska Osnova
Kulonov zakon je zakon koji govori o elektrostatikim silama izmeu takastih naelektrisanja.
Takasto naelektrisanje je naelektrisanje koje ima odreenu koliinu elektrinog optereenja i
nema dimenzije. U praksi se za takasta naelektrisanja smatraju pozitivno i negativno naelektrisane
estice i sva naelektrisana tela ije su dimenzije zanemarljive u odnosu na rastojanje izmeu njih.
r
F12 =
Q1 Q2 r
r012
4 0 r12 2
1
U izrazu za Kulonov zakon konstanta srazmernosti je

1
Nm2
= 9 109 2 ,
k=
4 0
C
a 0 je dielektrina konstanta vakuuma i vazduha i iznosi
2
1
1
10 9 C 2
12 C
.
=
=
= 8,85 10
0 =
2
4k
36 Nm 2
Nm 2
9 Nm
4 9 10
C2
Sila je vektorska veliina to znai da je odreena intenzitetom, pravcem i smerom. Intenzitet
sile je odreen brojnim vrednostima, a osnovna jedinica je Njutn [N]. Pravac Kulonove sile
r
r
definisan je jedininim vektorom r 012 . Smer Kulonove sile definisan je jedininim vektorom r 012 i
algebarskim intenzitetom sile.
r
Jedinini vektor r 012 je vektor, koji po Kulonovom zakonu ima:
- intenzitet 1,
- pravac linije koja spaja naelektrisanja Q1 i Q2,
1
- smer od naelektrisanja Q1 ka naelektrisanju Q2.

Jedinica za koliinu naelektrisanja je Kulon [C].
Primer 1
r
Ako je Q1> 0 i Q2> 0 onda je sila F 12 odbojna. Znai, Q1 deluje na Q2 i gura ga od sebe
(napadna taka sile je u taki u kojoj se nalazi Q2).

Primer 2
r
Ako je Q1> 0 i Q2< 0 onda je sila F 12 privlana. Znai, Q1 deluje na Q2 i privlai ga ka sebi.
r
r
Jedinini vektor r 021 = r 012 , to znai da mu je intenzitet jednak 1, pravac je isti kao pravac
r
r
r
jedininog vektora r 012 , a smer je od Q2 ka Q1 (suprotan od smera r 012 ). Zato je i sila F 21
r
kojom Q2 deluje na Q1 suprotnog smera od sile F 12 :
r
F21 =
1 Q1 Q2 r
r021 .
4 0 r12 2
Primer 3
r
Ako je Q1> 0 i Q2> 0 onda je sila F 21 odbojna. Znai, Q2 deluje na Q1 i gura ga od sebe
(napadna taka sile je u Q1).
Primer 4
r
Ako je Q1> 0 i Q2< 0 onda je sila F 21 privlana. Znai, Q2 deluje na Q1 i privlai ga ka sebi.
Zadatak Vebe
Na osnovu uraenog primera rei preostale navedene zadatke.
1.1 Dva takasta tela naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze se u vazduhu na rastojanju r12 = 0.2 m.
Odrediti vektor Kulonove sile kojim telo naelektrisanja Q1 deluje na telo naelektrisanja Q2, ako je:
a) Q1 = 410-11 C i Q2 = 610-11 C;
b) Q1 = -410-11 C i Q2 = -610-11 C;
c) Q1 = 410-11 C i Q2 = -610-11 C.
Reenje:
Izmeu dva takasta naelektrisanja Q1 i

Q2, koja se nalaze na rastojanju r12, deluje
Kulonova sila. Naelektrisanje Q1 deluje na
naelektrisanje Q2 silom:
r
Q Q r
F12 = k 1 2 2 r012
r12
Slika 1.1
koja zavisi od naelektrisanja Q1 i Q2 i

rastojanja izmeu njih. Pravac sile odreen je
r
r
jedininim vektorom r 012 . Smer sile odreen je jedininim vektorom r 012 i algebarskim
intenzitetom sile (znacima naelektrisanja).
a) Zamenom brojnih vrednosti u izrazu za Kulonovu silu dobijamo:
2
11
r
Q1 Q2 r
C 6 10 11 C r
9 Nm 4 10
F12 = k
r012 =
r012 = 9 10
2
C2
(0,2 m )2
r12
r
r
r
946
9 4 6 10 91111
N r012 =
10 91111+ 2 N r012 = 54 10 11 N r012
4
0,04
Iz rezultata vidimo da je algebarski intenzitet sile jednak F12 = 54 10 11 N i poto je pozitivan to
r
znai da se pravac i smer Kulonove sile poklapaju sa pravcem i smerom jedininog vektora r 012 .
r
Jedinini vektor r 012 je usmeren od naelektrisanja Q1 (telo koje deluje) ka naelektrisanju Q2 (telo na
=
koje se deluje), tako da je Kulonova sila odbojna. To je oekivani rezultat poto su Q1 i Q2

r
naelektrisanja istog znaka. Na slici 1.1 prikazan je pravi smer Kulonove sile F12 .
Silu kojom telo naelektrisanja Q2 deluje na telo naelektrisanja Q1 raunamo primenom
Kulonovog zakona:
r
r
Q Q r
Nm2 6 10 11 C 4 1011 C r
11
F 21 = k 1 2 2 r 021 = 9 109 2
=
r
54
10
N
r
021
021 .
C
(0,2 m)2
r12
Naravno algebarski intenzitet i ove sile je pozitivan, a jednak je algebarskom intenzitetu sile
r
F12 S obzirom da je algebarski intenzitet pozitivan smer sile F 21 se poklapa sa smerom jedininog
r
vektora r 021 , koji je usmeren od naelektrisanja Q2 ka naelektrisanju Q1. Dakle, sile F12 i F 21 su
istog intenziteta a suprotnog smera (Slika 1.1).
b) Kao i u zadatku pod a), zamenom brojnih vrednosti u izrazu za Kulonovu silu dobijamo:
F12 = k
2
11
Q1 Q 2 r
C) (6 10 11 C) r
9 Nm (4 10
r
=
r 012 =
9
10
012
2
C2
(0,2 m)2
r12
r
r
9 4 6 10 9 11 11
N r 012 = 54 10 11 N r 012
0,04
I u ovom sluaju je algebarski intenzitet sile pozitivan a sila je odbojna, i prikazana je na slici
1.1.
c) Zamenom brojnih vrednosti u izrazu za Kulonov zakon dobijamo:
r
Q Q r
Nm2 4 10 11 C (6 10 11 C) r
r 012 =
F12 = k 1 2 2 r 012 = 9 109 2
C
(0,2 m)2
r12
=
r
r
9 4 6 10 9 11 11
N r 012 = 54 10 11 N r 012
0,04
U ovom sluaju je algebarski intenzitet sile jednak F12 = 54 10 11 N i poto je negativan to

r
znai da je smer Kulonove sile suprotan od smera jedininog vektora r 012 . Kao to smo ve
pomenuli, jedinini vektor je usmeren od naelektrisanja Q1 ka naelektrisanju Q2 i Kulonova sila je
privlana. I ovo je oekivani rezultat, poto su Q1 i Q2 naelektrisanja suprotnog znaka.
Na slici 1.2 nacrtan je pravi smer

r
r
r
sila F12 i F 21 . Sila F 21 je istog
intenziteta i pravca, a suprotnog smera
r
od sile F12 .
Slika 1.2.
1.2 Dve kuglice poluprenika a = 2 mm naelektrisane su istim koliinama naelektrisanja Q.

Intenzitet sile koja deluje izmeu njih je 910-7 N. Kuglice su na rastojaju r = 2 dm. Odrediti
koliinu naelekrisanja Q kojom su naelektrisane kuglice.
Reenje:
1.3 Tri takasta naelektrisanja, Q1 = 1 pC, Q2 = 2 pC i Q3 = 3 pC, nalaze se u vazduhu na istom

pravcu, pri emu se naelektrisanje Q2 nalazi izmeu naelektrisanja Q1 i Q3 . Rastojanje izmeu
naelektrisanja Q1 i Q2 je r12 = 2 cm, a rastojanje izmeu naelektrisanja Q2 i Q3 je r13 = 3 cm.
a) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2.
b) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q3.
Reenje:
veba broj 2
2. ELEKTROSTATIKO POLJE
U ovoj vebi:
Elektrostatiko polje
Elektrino polje
Probno optereenje
Razlaganje vektora
Princip superpozicije
Teorijska Osnova
r
r F
E=
Qp
Probno optereenje Qp je takasto naelektrisanje koje koristimo u eksperimentima, a tako je
osmiljeno da ne utie na rezultate eksperimenta. Znai: uvek je pozitivno i barem dva reda veliine
(barem 100 puta) manjeg naelektrisanja od ostalih naelektrisanja u okolini.
ta je x komponenta vektora polja, a ta je y komponenta vektora polja?
To su projekcije vektora polja na x i y ose koordinatnog sistema u ravni.
r
r r
r
r
E x = E x i = E cos i
r
r
r
r
r
E y = E y j = E sin j
gde
r su :
i - jedinini vektor x-ose (on definie
pravacr i smer x-ose),
j - jedinini vektor y-ose (on definie
pravac i smer y-ose),
Slika 2.1
r
r
E - intenzitet vektora E ,
r
r
E x - intenzitet projekcije vektora E na x-osu,
r
r
E y - intenzitet projekcije vektora E na y-osu.
Polje u okolini takastog naelektrisanja je radijalno i

opada sa kvadratom rastojanja u svim pravcima.
1 Q Qp r
r
2 r0
r F
4 0
r
1 Q r
E=
=
=
r0
Qp
Qp
4 0 r 2
r2
r
Slika 2.2
Slika 2.3 linije elektrostatikog polja uvek
Slika 2.4 linije elektrostatikog polja uvek
su usmerene od pozitivnog naelektrisanja
su usmerene ka negativnom naelektrisanju
Linije elektrostatikog polja su linije na koje je vektor elektrostatikog polja tangentan u svakoj
taki.
Elektrostatiko polje u taki A jednako je vektorskom zbiru elektrostatikih polja koja stvaraju
pojedina naelektrisanja u taki A (princip superpozicije). Na primer, u taki A koja se nalazi u
okolini tri takasta naelektrisanja, elektrostatiko polje je:
r
r r
r
EA = E1 + E2 + E3 .
V
N
Jedinica za jainu elektrostatikog polja je
ili .
m
C
Zadatak Vebe
2.1 a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja na rastojanju r = 0,2 m od takastog
naelektrisanja Q1 = 410-11 C.
b) Ako se u taku na rastojanju r = 0,2 m od takastog naelektrisanja Q1 postavi takasto
naelektrisanje Q2 = 610-11 C odrediti silu (njen intenzitet, pravac i smer) koja deluje na
naelektrisanje Q2?
c) Odrediti silu koja bi delovala na takasto naelektrisanje Q3 = -610-11 C postavljeno u istu
taku.
d) Uraditi isti zadatak pod a), b) i c) ako je Q1 = -410-11C.
Reenje:
Vektor jaine elektrostatikog polja koje oko sebe stvara takasto naelektrisanje Q, na rastojanju
r, u vazduhu, jednak je:
r
Q r
E = k 2 r0 ,
r
r
gde je r 0 jedinini vektor koji je uvek usmeren od naelektrisanja Q, bez obzira na znak
naelektrisanja.
a) Zamenom brojnih vrednosti u izraz za vektor jaine elektrostatikog polja dobijamo:
r
Q r
Nm 2 4 10 11 C r 9 109 4 1011 N r
Nr
Nr
E = k 21 r0 = 9 109 2
r =
r0 = 9 10911+2 r0 = 9 r0 .
2 0
2
r
C (0,2 m )
C
C
C
2 10 1
Algebarski intenzitet jaine elektrostatikog polja

je E = 9
N
i pozitivan je, pa se smer ovog vektora
C
r
poklapa sa smerom jedininog vektora r 0 - usmeren
je od takastog naelektrisanja kao to je prikazano na

slici 2.5. Uopte, elektrostatiko polje, koje stvara
pozitivno takasto naelektrisanje, je radijalno, a
Slika 2.5
vektor jaine elektrostatikog polja je uvek usmeren
od naelektrisanja.
b) Silu koja deluje na takasto naelektrisanje postavljeno u blizinu drugog takastog
naelektrisanja moemo izraunati primenom Kulonovog zakona, kao u zadatku 1.1, ili preko
vektora jaine elektrostatikog polja, koji smo prethodno odredili. S obzirom da smo u ovom
zadatku pod a) odredili vektor jaine elektrostatikog polja u posmatranoj taki, silu na takasto
naelektrisanje Q2 odreujemo kao proizvod vektora jaine elektrostatikog polja i algebarske
vrednosti naelektrisanja:
r
r
r
Nr
F2 = E Q2 = 9 r0 6 1011 C = 54 1011 N r0 .
C
r
r
Sila F 2 je istog pravca i smera kao vektor E , jer je naelektrisanje Q2 pozitivno. Iz izraza vidimo
r
da se smer sile poklapa sa smerom jedininog vektora r 0 , odnosno da je sila odbojna i da je jednaka
sili F12 iz zadatka I.1.1. Dakle, s obzirom da su vrednosti naelektrisanja Q1 i Q2 iste kao u zadatku
r
1.1, kao to je oekivano dobili smo isti rezultat. Vektor F 2 je prikazan na slici 2.5.
Slika 2.6
Slika 2.7
c) Kada se u istu taku postavi negativno naelektrisanje Q3, sila koja deluje na to naelektrisanje
je:
r r
r
Nr
F3 = E Q3 = 9 r0 6 1011 C = 54 1011 N r0
C
S obzirom da je naelektrisanje Q3 iste brojne vrednosti kao i naelektrisanje Q2 a suprotnog
r
r
znaka, sila F 3 ima isti intenzitet kao sila F 2 ali je suprotnog smera. Dakle, poto je naelektrisanje
Q3 negativno, sila F 3 je istog pravca a suprotnog smera od vektora jaine elektrostatikog polja E u
posmatranoj taki, kao to je prikazano na slici 2.7.
d) Zamenom brojnih vrednosti u izrazu za vektor jaine elektrostatikog polja dobijamo:
r
Q r
Nm 2 4 1011 C r
9 109 4 10 11 N r
Nr
E = k 21 r0 = 9 109 2
r
r0 = 9 r0 .
=
0
2
2
r
C
C
C
(0,2 m )
2 101
Q1<0
Q3<0
E
r0
Q2>0
F E
r0
r
Slika 2.9
Q1<0
Q3<0
E
r0
r
Slika 2.10
Algebarski intenzitet jaine elektrostatikog

polja je:
N
E = 9 ,
C
i poto je negativan, smer ovog vektora je suprotan
r
od smera jedininog vektora r 0 (uvek usmerenog
r
Slika 2.8
Q1<0
od naelektrisanja) vektor E je usmeren ka

takastom naelektrisanju kao to je prikazano na
slici 2.8. Uopte, elektrostatiko polje, koje stvara
negativno takasto naelektrisanje, je radijalno, a
vektor jaine elektrostatikog polja je uvek
usmeren ka naelektrisanju.
Sila koja deluje na naelektrisanje Q2
postavljeno u posmatranu taku je:
r
r
r
Nr
F2 = E Q2 = 9 r0 6 1011 C = 54 1011 N r0
C
Sila koja deluje na naelektrisanje Q3
postavljeno u posmatranu taku je:
r r
r
Nr
F3 = E Q3 = 9 r0 6 1011 C = 54 1011 N r0
C
10
2.2 Koliki je intenzitet sile koja deluje na takasto naelektrisanje Q = 10 pC koje se nalazi u
taki u kojoj je jaina elektrostatikog polja E = 3
N
?
C
Reenje:
11
2.3 Dva takasta naelektrisanja Q1 = 1 pC i Q3 = 3 pC nalaze se na rastojanju r13 = 5 cm u

vazduhu.
a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova
dva naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za r12 = 2 cm.
b) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2 = 2 pC koje je
postavljeno u taku A.
Reenje:
12
veba broj 3
3. ELEKTROSTATIKI
POTENCIJAL
U ovoj vebi:
Elektrostatiki potencijal
Taka nultog potencijala
Napon
Ekvipotencijalna povrina
Teorijska Osnova
V=
We
Qp
Elektrostatiki potencijal neke take se izraunava u optem sluaju kao linijski integral vektora
elektrostatikog polja du bilo koje putanje, raunato od take iji potencijal traimo pa do
referentne take.
R r
r
VA = E dl
A
Referentna taka je taka u odnosu na koju se elektrostatiki potencijal odreuje. Ona se moe
proizvoljno izabrati, ali se najee za referentnu taku uzima taka u beskonanosti. esto se ta
taka zove i taka nultog potencijala zato to je elektrostatiki potencijal referentne take 0V.
Razlika elektrostatikih potencijala dveju taaka je napon. Jedinica za napon je Volt [V].
U AB = V A V B
Zato je uopte uvedena razlika potencijala kao potpuno nova fizika veliina? Zato to
elektrostatiki potencijal zavisi od izbora referentne take, a napon ne.
R
V A V B = E dl E dl = E dl E dl = E dl + E dl = E dl = U AB
A
Zato je UAB = -UBA?

B
U AB = E dl = E dl = E dl = U BA
A
13
Na primer, ako je napon U 12 = 10 V , onda je napon U 21 = 10 V . Ako je napon U MN = 50 V ,

onda je napon U NM = 50 V .
Ekvipotencijalna povrina je povrina ije su sve take na istom potencijalu.
Primer 1
4 0 r
1 Q
VB =

4 0 r
1 Q
VC =
4 0 r
VA =
V A =V B =V C
V
r
Poto su sve take ove sfere na istom rastojanju od naelektrisanja Q, onda je i njihov
elektrostatiki potencijal isti. Zato ova sfera predstavlja ekvipotencijalnu povrinu.
14
Zadatak Vebe
3.1 Odrediti potencijal take koja se nalazi na rastojanju r1 = 0,2 m od takastog
naelektrisanja Q1 = 410-11 C u odnosu na referentnu taku u beskonanosti.
Reenje:
Potencijal je skalarna veliina. Elektrostatiki potencijal koji stvara takasto naelektrisanje Q1
= 410-11 C na rastojanju r1 = 0,2 m od njega dobija se po formuli:
2
11
Q1
C
9 Nm 4 10
V1 = k
= 9 10
= 1,8 V .
2
r1
C
0,2 m
Dakle, pozitivno naelektrisanje stvara pozitivan potencijal u prostoru oko sebe.
15
3.2 Tri takasta naelektrisanja QA = 10 pC, QB = -10 pC i QC = 10 pC nalaze se u vakuumu u

temenima jednakostraninog trougla stranice a = 3 m. Odrediti potencijal u centru (teitu)
trougla.
Reenje:
16
3.3 Dva mala naelektrisana tela naelektrisanja Q1 = 4 pC i Q2 = 2 pC, nalaze se u vazduhu na

rastojanju r = 30 cm, kao na slici.
a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova
dva naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za r1 = 20 cm.
b) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki B koja se nalazi na pravoj koju
odreuju ova dva naelektrisanja, sa strane naelektrisanja Q2, a udaljena je od njega za r2 = 10cm.
c) Odrediti potencijale taaka A i B.
d) Odrediti napon UAB. Koliki je napon UBA?
e) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja bi delovala na naelektrisanje QpA = 1 pC
kada bi se postavilo u taku A.
f) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja bi delovala na naelektrisanje QpB = -1 pC
kada bi se postavilo u taku B.
Reenje:
17
3.4 Tri takasta naelektrisanja Q1 = 2 nC, Q2 = -5 nC i Q3 = 10 nC nalaze se u vakuumu u

temenima kvadrata stranice a = 10 cm.
a) Odrediti potencijal etvrtog temena kvadrata.

b) Odrediti razliku potencijala izmeu etvrtog temena kvadrata i centra kvadrata.
c) Nacrtati i izraunati komponente elektrostatikog polja u taki D koje potiu od pojedinih
naelektrisanja.
Reenje:
18
eba broj 4
4. GAUSOV ZAKON
U ovoj vebi:
Gausov zakon
Uopten Gausov zakon
Slobodna naelektrisanja
Vezana naelektrisanja
Polarizacija dielektrika
Vektor elektrine indukcije
Teorijska Osnova
r r Q
E
ds =
Gausovim zakonom se izraunava vektor elektrostatikog polja E . Gausov zakon vai u

vakuumu, a priblino vai i u vazduhu.
D ds =Q
S
Elektroni u provodniku su slobodna naelektrisanja. Postoje i vezana naelektrisanja. To su ona

naelektrisanja koja se izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog u polje. Vezana naelektrisanja su
posledica polarizacije dielektrika.
Polarizacija dielektrika je pojava pri kojoj dolazi do razdvajanja centara pozitivnih i negativnih
naelektrisanja u atomu dielektrika. Od neutralnih atoma stvaraju se elektrini dipoli i orijentiu se u
smeru polja u koje smo uneli dielektrik, kao to je prikazano na slici. Spolja gledano, pozitivni i
19
negativni krajevi susednih dipola u dielektriku se ponitavaju. Ostaju neponitena samo vezana
naelektrisanja u sloju dielektrika neposredno uz povrinu. Negativna su u onom sloju koji je najblii
pozitivnom izvoru polja, a pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju dielektrika (koji je
najblii negativnom izvoru elektrostatikog polja).
Q
+
+
+
+
+
+
+
+
-Q
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +
+
+
+
+
- +
- +
- +
- +
- +
-Qv
- +
- +
- +
Qv
Slika 4.1 Polarizacija dielektrika
Vektor elektrine indukcije je vektorska veliina koja objedinjuje vektor polja i polarizaciju
dielektrika unetog u polje.
r
D
linearno zavisi od vektora
U linearnim
homogenim
dielektricima
vektor
elektrine
indukcije
r
jaine polja E , a linearnost je izraena preko rapsolutne
r dielektrine konstante
D = E .
= 0 r , gde je:
apsolutna dielektrina konstanta, jedinica je
C2
F
ili .
2
m
Nm
0 dielektrina konstanta vakuuma i vazduha, iz formule se vidi da je jedinica za

F
C2
apsolutnu dielektrinu konstantu ista kao za 0, dakle
ili .
2
m
Nm
r relativna dielektrina konstanta. To je neimenovan broj, to znai da nema jedinicu.
20
Zadatak Vebe
Na osnovu uraenog primera probaj da sve uradi sam ispoetka.
4.1. Odrediti vektor jaine elektrinog polja u okolini beskonane tanke ravnomerno
naelektrisane ploe u vazduhu.
Reenje:
Pretpostavimo da je ploa pozitivno naelektrisana. Ploa je beskonana, a naelektrisanje je
ravnomerno rasporeeno po ploi i linije vektora jaine elektrinog polja normalne na plou, a
r
r
vektor E je usmeren od ploe (pozitivno je naelektrisana). Intenzitet vektora E je isti u svim
r
takama, tj. polje je homogeno. Dakle, odredili smo pravac i smer vektora E . Da bismo odredili
intenzitet ovog vektora primeniemo Gausov zakon. Odrediemo najpre povrinu S kroz koju
r r
r
odreujemo fluks vektora E , E dS . To moe biti bilo koja zatvorena povrina, ali emo izabrati
S
takvu povrinu kroz koju je najlake odrediti taj fluks. Jedna takva povrina je valjak koji probija
r
plou, a iji omota je normalan na plou i osnove paralelne sa ploom (Slika 4.2). Vektor dS ima
intenzitet koji je jednak povrini dS, pravac je normalan na povrinu dS, a usvojeno je da je uvek
r
usmeren od zatvorene povrine S. Vektor normale n je vektor iji je intenzitet jednak 1, pa je
r r
dS = n dS .
++
+
++
+
+
+
+
+
+
+
+
++
B2
++
+
++
+
+
+
+ B
+
+
+
+
++
++
+
++
+
++
+
++
+
++
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
++
+
++
O+
+
+
+
+
+
+
+
++
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+ B1
+
Slika 4.2
r r
Integral E dS reavamo tako to valjak podelimo na tri povrine, dve osnove i omota:
S
r r
r r
r r
r r
E
d
S
=
E
d
S
+
E
d
S
+
E
S
dS =
SB1
SB2
SO
r r 1
r r 1
r r 1
= E dS cos E , nB1 + E dS cos E , nB2 + E dS cos E , nO .
SB1
SB2
SO
r
r
r
S obzirom da je vektor E paralelan sa omotaem valjka ugao izmeu vektora E i dS jednak je
r
, pa je kosinus jednak nuli. Vektor E je normalan na osnove valjka pa je ugao izmeu vektora
2
r
r
E i dS jednak nuli, a kosinus je jednak jedinici. Dakle, fluks je:
21
dS + dS = 2 E S ,
=
+
=
E
dS
E
dS
E
dS
E

S
SB1
SB2
SB1
SB1
SB1
B1
r
gde je intenzitet vektora E izvuen ispred integrala jer je konstantan. Intergral
E dS +
dS
predstavlja
SB
zbir elementarnih povrina dS po povrini osnove valjka SB, pa je integral upravo jednak povrini
SB.
Sa desne strane jednakosti Gausovog zakona nalazi se koliina naelektrisanja obuhvaena
povrinom S podeljena dielektrinom konstantom vakuuma 0:
Q
,
2E S =
0
odakle se dobija izraz za intenzitet elektrinog polja oko beskonane naelektrisane ravni:
Q
.
E=
=
2 S 0 2 0
U ovom izrazu predstavlja povrinsku gustinu naelektrisanja i jednaka je koliniku
naelektrisanja i povrine koja obuhvata to naelektrisanje. Jedinica za povrinsku gustinu
C
naelektrisanja je 2 .
m
22
veba broj 5
5. KONDENZATORI
U ovoj vebi:
Kondenzator
Kapacitivnost
Ploasti kondenzatori
Redna, paralelna i meovita veza kondenzatora
Teorijska Osnova
Kondenzator je sistem od dve provodne elektrode izmeu kojih je ubaen dielektrik.
Kondenzatori se razlikuju po obliku, po vrsti dielektrika izmeu elektroda, po vrsti metala od
kog su napravljene elektrode.
Najvanija karakteristika kondenzatora je kapacitivnost.
Kapacitivnost zavisi od oblika, dimenzija kondenzatora i vrste dielektrika u njemu.
Kada se elektrode kondenzatora prikljue na razliku elektrostatikog potencijala doi e do
procesa njihovog naelektrisavanja. Ona elektroda koja je prikljuena na vii elektrostatiki
potencijal naelektrisae se pozitivno, a ona druga koja je prikljuena na nii potencijal,
naelektrisae se negativno. Taj prelazni proces naelektrisavanja kondenzatora trajae sve dok se
elektrode ne naelektriu tolikom koliinom naelektrisanja da je zadovoljena relacija:
Q
C= .
U
Ova relacija vai uvek i za sve tipove kondenzatora.
V1 > V2
Q1 > 0
Q2 < 0
Slika 5.1
Naelektrisanja na elektrodama kondenzatora su uvek jednakog intenziteta, a suprotnog znaka

Q1 = Q2 nezavisno od oblika kondenzatora.
Kada se kondenzator naelektrie i odvoji od izvora napajanja na njegovim elektrodama ostaje
konstantan napon.
Mi prouavamo samo ploast kondenzator. U njemu je elektrostatiko polje homogeno to znai
da je vrednost polja ista u svakoj taki. Linije takvog polja su paralelne.
23
Vazduni ploast kondenzator

Q
-Q
S
2
Ploast kondenzator sa dielektrikom

-Q
Q
S
-Q
E0
-Q
d
d
Elektrostatiko polje u kondenzatoru je:

Q
Q
E=
=
S 0 r S
Elektrostatiko polje u kondenzatoru je:

Q
E0 =
0S
Napon na krajevima kondenzatora je:

Q
Q
d
d=
U = E d =
S
0 0 S
Napon na krajevima kondenzatora je:

Q
U = E d =
d
0S
Kapacitivnost kondenzatora je:

Q S 0 r S
C= =
=
U
d
d
Kapacitivnost kondenzatora je:

Q S
C= = 0
U
d
0 dielektrina konstanta vakuuma
S povrina elektrode
d rastojanje izmeu elektroda
r
S
d
apsolutna dielektrina konstanta

relativna dielektrina konstanta
povrina elektrode
rastojanje izmeu elektroda
Kapacitivnost kondenzatora moe se poveati ako se povea povrina elektroda, smanji

rastojanje izmeu elektroda ili upotrebi dielektrik sa to veom dielektrinom konstantom.
Postoje kondenzatori sa vrstim dielektrikom (papir, liskun, polimeri, keramike, staklo), tenim
dielektrikom (prirodna i sintetika ulja) i gasovitim dielektrikom (vazduh).
Jedinica za kapacitivnost je Farad (F).
Ponekad se kondenzatori povezuju u grupu. Transfigurisati grupu kondenzatora znai nai
ekvivalentnu kapacitivnost kondenzatora koja bi zamenila celu grupu.
- Redna veza kondenzatora

Karakteristika redne veze je da su elementi vezani u istoj grani, to znai da kondenzatori imaju
istu koliinu naelektrisanja na elektrodama, pod uslovom da nisu bili optereeni pre nego to su
vezani u kolo.
C2
C1
1
1
1
=
+
CAB C1 C 2
Slika 5.2
24
CAB =
C1C2
C1 + C 2
Paralelna veza kondenzatora
Karakteristika paralelne veze je da su elementi vezani izmeu dve iste take, to znai da je napon na
njima isti.
C1
A
C2
C AB = C1 + C 2
Slika 5.3 paralelna veza 2 kondenzatora
- Meovita veza kondenzatora

C2
A
C1
C AB =
C3
Slika 5.4 Meovita veza 3 kondenzatora
25
(C 2 + C3 )C1
C1 + C 2 + C3
Zadatak Vebe
Na osnovu uraenog primera rei preostalle navedene zadatke.
5.1 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce grupe
kondenzatora prikazane na slici, ako je C1 = 20 nF,
C2 = 30 nF, C3 = 45 nF, C4 = 15 nF.
C1
A
C2
C3
C4
Reenje:
Ekvivalentnu kapacitivnost odreivaemo postupno, zamenjujui grupe kondenzatora
ekvivalentnim kapacitivnostima:
C1
kondenzatori C3 i C4 su vezani paralelno pa je ekvivalentna
A
B
kapacitivnost:
C2
C34
C34 = C3 + C4 = 45 nF + 15 nF = 60 nF ;
kondenzatori C2 i C34 su vezani redno pa je:

CC
1
1
1
30 nF 60 nF
=
+
C234 = 2 34 =
= 20 nF ;
C234 C2 C34
C2 + C34 30 nF + 60 nF
C1
A
kondenzatori C1 i C234 su vezani paralelno pa je ekvivalentna

kapacitivnost:
Ce = C1234 = C1 + C234 = 20 nF + 20 nF = 40 nF .
A
26
C 234
Ce
5.2 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce grupe

kondenzatora prikazane na slici, ako je C = 30 pF.
C
C
C
C
Reenje:
27
C
B
5.3 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF, vezana su redno i prikljuena na napon

UAB = 10 V.
a) Odrediti koliine naelektrisanja na pojedinim kondenzatorima, kao i koliinu
naelektrisanja na ekvivalentnom kondenzatoru prikljuenom na isti napon.
b) Odrediti napone na pojedinim kondenzatorima.
c) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i energiju ekvivalentnog kondenzatora
prikljuenog na isti napon.
Reenje:
28
5.4 Veza kondenzatora prikazana na slici prikljuena

je na napon UAB = 80 V. Kapacitivnosti kondenzatora
su:
C1 = 15 pF, C2 = 30 pF, C3 = 30 pF,
C4 = 60 pF, C5 = 10 pF.
a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izraunati napon U5 na kondenzatoru C5.
c) Izraunati energiju We2 kondenzatora C2.
Reenje:
29
C1 C2
A
C 3 C4
+
UAB
C5
veba broj 6
6. ENERGIJA
ELEKTROSTATIKOG POLJA
U ovoj vebi:
Energija kondenzatora
Energija elektrostatikog polja
Teorijska Osnova
Energija kondenzatora je energija koju poseduje kondenzator. Jednaka je radu uloenom za
naelektrisavanje elektroda kondenzatora. Energija kondenzatora moe se izraunati prema
obrascima:
1
1
1 Q2
2
.
We = Q U = C U =
2
2
2 U
Energija elektrostatikog polja moe da se izrazi i preko zapreminske gustine energije we:
We = we dV ,
V
gde je:
we =
1
1
1 D2
.
DE = E 2 =
2
2
2
Jedinica za energiju u elektrostatikom polju je Dul [J].
30
Zadatak Vebe
6.1. Odrediti kapacitivnost ploastog vazdunog kondenzatora povrine elektroda S = 20 cm2,
koje se nalaze na rastojanju d = 1 cm.
Reenje:
a)
Kondenzator ine dve provodne elektrode

izmeu kojih se nalazi dielektrik. Elektrode su
naelektrisane istom koliinom naelektrisanja
suprotnog znaka. Ploast kondenzator
prikazan je na slici 6.1. Elektrode ploastog
kondenzatora su dve metalne ploe istih
dimenzija. Bez obzira na debljinu elektroda uz
primenu Gausovog zakona i injenicu da je
elektrino
polje
u
provodnicima
u
elektrostatici jednako nuli, moe se pokazati
da je sve slobodno naelektrisanje Q, kojim su
naelektrisane
elektrode,
ravnomerno
rasporeeno po samoj povrini unutranjih
strana elektroda kao to je prikazano na slici
6.1a (sam dokaz prevazilazi okvire ove
knjige). Pri tome su zanemareni ivini efekti
na krajevima kondenzatora. Zbog toga to
povrinsko
naelektrisanje
elektroda
posmatramo
kao
beskonano
tanku
naelektrisanu plou, za jednu elektrodu
pozitivno, a za drugu negativno. Elektrino
polje u okolini takve ploe je homogeno, a
linije polja su normalne na povrinu ploe,
kao to je prikazano na slici 6.1b. Intenzitet
elektrinog polja je:
Ep+ +
+
Ep+
+
=Ep++EpE
0
+
+
+
-
E0
b)
c)
0
Ep + = Ep =
Slika 6.1
Q
.
=
2 0 2S 0
Poto je sve naelektrisanje rasporeeno u tankom sloju uz unutranje strane elektroda ploasti
kondenzator se predstavlja kao na slici 6.1b , kao da su elektrode beskonano tanke.
Ukupno elektrino polje unutar i izvan ploastog kondenzatora dobijamo vektorskim sabiranjem
r
r
elektrinog polja od pozitivne elektrode, E p + , i elektrinog polja od negativne elektrode, E p . Poto
su polja istog pravca moemo im algebarski sabrati intenzitete, ako su istog smera (kao unutar
31
kondenzatora), odnosno oduzeti ako su suprotnog smera (kao izvan kondenzatora). Dolazimo do
zakljuka da se polja izvan kondenzatora potiru, odnosno da, uz zanemarivanje ivinih efekata,
nema elektrinog polja izvan kondenzatora, a da je elektrino polje unutar kondenzatora
homogeno i ima intenzitet:
E0 =
Q
.
0S
Grafik zavisnosti intenziteta elektrinog polja je prikazan na slici 6.1c.

Napon izmeu ploa kondenzatora rauna se kao razlika potencijala elektroda, odnosno:
d r
d
d
r r1 d
r
Qd
U = V+ V- = E0 dx = E0 dl cos E0 , dx = E0 dx =E0 dx =E0 d =
,
S
0
0
0
0
0
gde je dx vektor beskonano malog intenziteta, a pravac i smer se poklapaju sa pravcem i

smerom x ose.
Kapacitivnost se define kao odnos naelektrisanja na elektrodama i napona izmeu elektroda:
C=
Q
Q
S
=
= 0 .
Q
d
U
d
S 0
Zamenom brojnih vrednsti iz zadatka dobijamo kapacitivnost ovog kondenzatora:

2
4
S
12 F 20 10 m
= 1,77 10 12 F = 1,77 pF .
C = 0 = 8,85 10
-2
d
m 1 10 m
32
6.2 Energija ploastog vazdunog kondenzatora je We = 5 pJ. Kondenzator je prikljuen na

napon U = 5 V. Rastojanje izmeu ploa kondenzatora je d = 2 cm. Odrediti:
a) jainu elektrinog polja u kondenzatoru;

b) koliinu naelektrisanja na elektrodama;
c) kapacitivnost kondenztora.
Reenje:
33
6.3 Energija ploastog kondenzatora je We = 25 pJ. Kondenzator je prikljuen na napon

U = 10 V. Povrina ploa kondenzatora je S = 10 cm2. Odrediti jainu elektrinog polja u
kondenzatoru.
Reenje:
34
Jednosmerne struje
Sadraj:
7. ELECTRONIC WORKBENCH TUTORIJAL ........................................................ 37
7.1. Pokretanje programa............................................................................... 37
7.2. Glavni prozor EWB-a ............................................................................. 38
7.3. Crtanje elektrinih ema u EWB-u............................................................. 42
7.4. Simulacija............................................................................................... 43
8. OMOV ZAKON............................................................................................. 44
Teorijska Osnova ........................................................................................... 44
Zadatak Vebe .............................................................................................. 50
Provera Omovog zakona ................................................................................ 53
9. KIRHOFOVI ZAKONI.................................................................................... 55
Zadatak Vebe .............................................................................................. 57
10. METOD KONTURNIH STRUJA ..................................................................... 61
Zadatak Vebe .............................................................................................. 62
11. TRANSFIGURACIJE KOLA ........................................................................... 66
Zadatak Vebe .............................................................................................. 69
12. TRANSFIGURACIJE GENERATORA U KOLU .................................................. 72
Zadatak Vebe .............................................................................................. 74
13. TEVENENOVA TEOREMA ............................................................................ 75
Zadatak Vebe .............................................................................................. 77
14. TEOREMA SUPERPOZICIJE........................................................................ .88
Teorijska Osnova .......................................................................................... .88
Zadatak Vebe ............................................................................................. .89
35
36
veba broj 7
7. ELECTRONIC WORKBENCH
TUTORIJAL
Electronic Workbench (EWB) je programski paket koji se koristi za simulaciju rada
elektronskih kola. Namenjen je za testiranje rada elektronskih ureaja sa ciljem pronalaenja
greaka u radu samog ureaja, kao i njihovo otklanjanje pre izrade prototipa i putanja u
proizvodnju. EWB omoguava studentima elektrotehnike da se upoznaju sa osnovnim principima
povezivanja elemenata i mernih instrumenata, kao i korienje instrumenata pri merenju fizikih
veliina u elektrinim kolima.
7.1. Pokretanje programa

Program moemo pokrenuti na dva naina: korienjem preice (engl. shortcut) koja se
nalazi na radnoj povrini (engl. desktop) ili preko start menija koji se nalazi u donjem levom uglu
ekrana StartProgramsElectronic Workbench, a zatim pokretanjem ikone programa Electronic
Workbench. Nakon pokretanja programa na ekranu raunara pojavie se prozor prikazan na slici.
standardna
linija
linija
glavnog
menija
linija
Prekidai za
alatki
pokretanje i
zaustavljanje
simulacije
radna
povrina
statusna
linija
Slika 7.1 Izgled prozora EWB-a
37
7.2. Glavni prozor EWB-a

Gglavni prozor EWB-a, moe se podeliti u nekoliko celina:
1. linija glavnog menija sadri padajue liste sa komandama EWB-a.
Komande padajue liste File se koriste za rad sa
datotekama. Komanda New kreira i otvara novu datoteku,
komanda Open otvara ve postojeu datoteku,
komande Save i Save As slue za snimanje datoteke na
disk, a komanda Exit slui za izlazak iz programa. Pre
izlaska iz programa potrebno je sauvati sve trenutno
otvorene datoteke.
Slika 7.2.Komande padajue liste File iz

linije glavnog menija
2. standardna linija sadri osnovne komande za rad sa datotekama, koje se takoe nalaze
u padajuoj listi File, ove komande su date u vidu ikonica koje simbolino ukazuju na
funkciju koju obavljaju, a ukoliko se pokazivaem mia zadrimo na nekoj od njih pojavljuje se tekst koji objanjava funkciju te ikone (Slika 7.3).
Slika 7.3. Standardna linija ikonica
Ikone imaju sledee funkcije:

a) New otvara se nov prostor za crtanje ema
b) Open otvara se ve postojea datoteka
c) Save komanda za upisivanje na disk
d) Cut, copy, paste ove komande imaju istu funkciju kao i u programima za
obradu teksta. Copy i cut slue za kopiranje oznaenog sadraja u memoriju. Nakon
izvravanja komande copy oznaen sadraj se nakon kopiranja u memoriju, jo
uvek nalazi na radnoj povrini, a nakon izvravanja komande cut ovaj sadraj se
brie sa radne povrine. Komanda paste slui za kopiranje sadraja iz memorije na
radnu povrinu i koristi se nakon izvravanja jedne od komandi cut ili copy.
Oznaavanje sadraja obavlja se pritiskanjem levog tastera mia i prevlaenjem
pokazivaa mia preko eljene povrine.
38
e) Rotate ovom komandom se rotira oznaen element oko svoje ose za 90 stepeni
u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.
f) Flip horizontal ovom komandom se oznaen element okree oko svoje
horizontalne ose (tj. preslikava kao u ogledalu po horizontali)
g) Flip vertical ovom komandom se oznaen element okree oko svoje vertikalne
ose (tj. preslikava kao u ogledalu po vertikali).
h) Component properties komanda otvara nov prozor u kojem se izvravaju
podeavanja oznaenog elementa.
3. linija alatki sadri sve elemente koje podrava EWB (Slika 7.4). Elementi su
razvrstani po grupama, a na vebama iz Osnova elektrotehnike koristiemo samo
elemente iz sledeih grupa: izvori napajanja, osnovni elemenati, indikatori i grupe
mernih instrumenata.
Slika 7.4 Llinija alatki
Izvori napajanja (Slika 7.5):

a) uzemljenje
b) izvor jednosmernog napona baterija. Opseg vrednosti napona je u jedinicama
od V do kV.
c) strujni generator izvor jednosmerne struje. Opseg vrednosti jaine elektrine
struje je u jedinicama od A do kA.
d) izvor prostoperiodinog naizmeninog napona. Opseg vrednosti napona je u
jedinicama od V do kV, poetna faza se unosi u stepenima, a frekvencija u
jedinicama u opsegu od Hz do MHz.
Slika 7.5 Linija alatki podmeni izvori napajanja
Osnovne komponente (Slika 7.6):

a) vor mesto na kome se seku 2 ili vie provodnika
b) otpornik
c) kondenzator
d) kalem
39
Slika 7.6. Linija alatki podmeni osnovni elementi
Indikatori koji e biti korieni su indikatorski merni instrumenti ampermetar i

voltmetar (Slika 7.7). EWB dozvoljava neogranienu koliinu indikatorskih mernih
instrumenata u emama, a oni su pogodni za korienje zbog jednostavnijeg oitavanja.
Slika 7.7. Linija alatki podmeni indikatori
Voltmetar je merni instrument koji se koristi za odreivanje vrednosti jednosmernog

i naizmeninog napona. Prilikom povezivanja voltmetra u kolo treba potovati sledea
pravila:
a)voltmetar se u kolo uvek vezuje paralelno! Unutranja otpornost voltmetra je vrlo
velika (reda veliina od nekoliko M) tako da su promene koje se unose
prikljuivanjem voltmetra u kolo zanemarljive.
b)uvek treba nastojati da se voltmetar polarie ispravno! Voltmetar ima dve
elektrode, jedna se prikljuuje na taku vieg potencijala (ona se u emama
prikazuje kao pozitivan kraj voltmetra), a druga se povezuje na taku nieg
potencijala (ona se u emama prikazuje kao negativan kraj voltmetra).
Polarizacija instrumenata posebno je vana u radu sa realnim analognim
instrumentima, koji mogu pretrpeti trajna i ozbiljna oteenja ukoliko su prikljueni
nepravilno, za razliku od digitalnih instrumenata kod kojih neispravno polarizovan
instrument nee izazvati oteenja. EWB simulira rad digitalnih mernih instrumenata
tako da ukoliko student nije ispravno polarisao instrument dobie vrednost napona sa
promenjenim znakom. Izgled instrumenata u EWB-u prikazan je na slici 7.8.
Slika 7.8. Voltmetar(levo) i ampermetar (desno). Zatamnjeni

krajevi instrumenata su negativni
40
Ampermetar je merni instrument koji se koristi za odreivanje vrednosti

jednosmerne i naizmenine struje (Slika 7.8). Prilikom povezivanja instrumenta u kolo
treba potovati sledea pravila:
a)ampermetar se u kolo uvek vezuje redno! Unutranja otpornost ampermetra je vrlo
mala (reda veliina od nekoliko m) tako da su promene koje se unose
prikljuivanjem ampermetra u kolo zanemarljive.
b)uvek treba nastojati da se ampermetar polarie ispravno! Kao i voltmetar,
ampermetar ima dve elektrode, ispravno polarisan ampermetar povezan je u kolo
tako da struja u toj grani ulazi na pozitivanom kraju instrumenta, a izlazi na
negativnom kraju instrumenta.
Iz menija Merni instrumenti bie korieni: unimer (koji e biti korien za merenje
otpornosti) i dvokanalni osciloskop (merni instrument koji slui za prikazivanje oblika
naizmeninog signala kao i za merenje karakteristinih osobina naizmeninih signala
amplitude, periode, faznog pomeraja itd.). Na radnoj povrini moe postojati samo po
jedan od ovih instrumenata.
Slika 7.9. Podmeni Instrumenti
41
7.3. Crtanje elektrinih ema u EWB-u

Crtanje elektrinih ema u EWB-u obavlja se u 3 koraka:
1) postavljanje elemenata na radnu povrinu
2) rotiranje elemenata
3) promena vrednosti elemenata
4) povezivanje elemenata
7.3.1. Postavljanje elemenata na radnu povrinu

Svi elementi nalaze se u liniji alatki, njihovo postavnjanje vri se prevlaenjem1 na radnu
povrinu, a element se brie tasterom delete kada je element oznaen.
7.3.2. Rotiranje elemenata

Pre povezivanja elemenata potrebno ih je postaviti u poloaj koji je indentian kao na emi u
praktikumu, ovaj rezultat se moe dobiti na vie naina: upotrebom komandi rotate, flip horizontal
ili flip vertical iz standardne grupe ikonica, ove komande se nalaze i u meniju koji se dobija
pritiskanjem desnog tastera mia kada se pokaziva nalazi iznad eljenog elementa. Preica sa
tastature kojom se dolazi do komande rotate je CTRL+R.
7.3.3. Promena vrednosti elemenata

Nakon postavljanja i rotiranja elementa treba promeniti njegove parametre (tj. vrednosti)
broj parametara varira od elementa do elementa, a meni iz koga se menjaju ova podeavanja zove se
component properties, a pojavljuje se kada se dva puta pritisne levi taster mia dok je pokaziva
mia iznad elementa (tj. dva puta kliknemo miem na eljeni element), izgled component properties
menija za otpornik vidi se na slici 7.10.
Slika 7.10 Promena vrednosti otpornika component properties
Za svaku od pasivnih komponenti (R,L i C) moe se uneti naziv (Slika 7.10 levo) u polju
label, i vrednost (Slika 7.10 desno) polje resistance za otpornik. Indikatorski merni instrumenti
ampermetar i voltmetar imaju podesavanja za reim rada (jednosmeran DC ili naizmenian AC).
7.3.4. Povezivanje elemenata

Pokaziva mia se postavlja na kraj jednog elementa, kada se pojavi crna taka. Drei levi
taster mia prevlaimo provodnik do kraja sledeeg elementa (Slika 7.11, a), kada se pojavi crna
taka na kraju drugog elementa otputamo taster mia (Slika 7.11, b). Povezivanje kraja elementa sa
1
Postupak kada se levim tasterom mia klikne na objekat, a zatim se isti prevue na eljeno mesto dok se sve vreme levi
taster dri pritisnut. Kada se objekat prevue na eljenu poziciju levi taster mia se otputa i objekat je postavljen.
42
ve postojeim provodnikom obavlja se na isti nain, ali iskljuivo u smeru od elementa ka

provodniku (Slika 7.11, c). Treba izbegavati postavljanje elemenata preko ve postojeeg
provodnika.
Povezivanje elemenata treba obaviti paljivo, jer su najee greke u radu sa EWB-om
upravo greke u povezivanju elemenata, jer ako ne postoji veza izmeu elemenata rezultat e biti
pogrean ili e simulacija prijaviti greku.
Slika 7.11 Povezivanje elemenata
7.4. Simulacija
Ako je ema ispravno povezana, moemo pustiti simulaciju rada kola. Simulacija rada kola
obavlja se ukljuivanjem preklopnika u gornjem desnom uglu. Ispod njega nalazi se taster pause,
koji zaustavlja (pauzira) rad kola (Slika 7.1).
43
veba broj 8
8. OMOV ZAKON
U ovoj vebi:
Vremenski nepromenljive elektrine struje
Specifina elektrina provodnost
Jaina i gustina elektrine struje
Dulov zakon
Elektrina otpornost
Naponski i strujni generatori
Specifina elektrina otpornost
Prosto kolo
Elektrina provodnost
Proraun napona izmeu dve take
Teorijska Osnova
Vremenski nepromenljive elektrine struje ili stalne elektrine struje su struje nepromenljive
tokom vremena. Ne menja im se ni intenzitet ni smer.
Na slici je prikazan grafik jaine elektrine struje I u
zavisnosti od vremena t. Sa grafika moemo primetiti da je
jaina elektrine struje konstantna u vremenu, tj. da se ne
menja u zavisnosti od vremena. Na ovaj nain se grafiki
predstavljaju jednosmerne elektrine struje. Uvek se nalazi sa
iste strane ose.
Slika 8.1 Grafik stalne elektrine
struje
Na ovoj slici prikazan je grafik jednosmerne elektrine

stuje i to: od trenutka t0 do trenutka t1 vrednost jaine el.
struje je pozitivna (I>0), a u vremenskom intervalu od t1 do t2
el. struja menja smer to se simbolino oznaava promenom
znaka (I<0).
Na ovoj slici nisu prikazane pozitivna i negativna
elektrina struja, ve je to grafiki prikaz elektrine struje
koja je promenila smer.
Slika 8.2 Grafik elektrine struje koja

je promenila smer
Oznaka za stalnu elektrinu struju je I. Oznaka za promenljivu elektrinu struju je i.
44
I =
q
t
J =
I
S
Elektrina otpornost je kolinik napona na krajevima prijemnika i elektrine struje koja prolazi
kroz njega. Jedinica za elektrinu otpornost je Om [].
Kako otpornici pruaju otpor proticanju struje? Atomi metala se razlikuju po broju slobodnih
elektrona u omotau i broju protona i neutrona u jezgru. Kada se metalna ica prikljui na razliku
potencijala elektroni se kreu ka kraju ice prikljuenom na pozitivni potencijal. Prilikom tog
kretanja oni se sudaraju sa jezgrima atoma, pri emu se elektrina energija pretvara u toplotnu. Taj
proces je razliit kod razliitih metala i definie se konstantom koja se zove specifina elektrina
otpornost, koja se obeleava sa . Jedinica za specifinu elektrinu otpornost je m .
Kada se od metala napravi otpornik duine ice l i povrine poprenog preseka ice S, otpornost
tog otpornika je:
l
R= .
S
Elektrina provodnost je veliina reciprona elektrinoj otpornosti. Jedinica za elektrinu
provodnost je Simens [S].
1
G=
R
Provodnost otpornika, napravljenog od metalne ice, duine l i povrine poprenog preseka S je:
1 1 S
=
R l
Specifina elektrina provodnost je veliina reciprona specifinoj elektrinoj otpornosti.
1
=
G=
Jedinica za specifinu elektrinu provodnost je
1
.
m
Otpornik je ektrina komponenta odreene otpornosti R.
- Omov zakon
Kod otpornika stalne otpornosti R postoji linearna veza izmeu napona na krajevima otpornika i
elektrine struje koja prolazi kroz njega. Ta veza je deifisana Omovim zakonom.
45
I=
U
R
Usaglaeni referentni smer za napon i elektrinu struju kroz otpornik je od take koja je na
pozitivnom potencijalu ka taki koja je na negativnom potencijalu.
U = RI
I = GU
Slika 8.3
Neusaglaeni referentni smer za napon i elektrinu struju kroz otpornik je od take koja je na
negativnom potencijalu ka taki koja je na pozitivnom potencijalu.
R
+
I
U = RI
I = GU
Slika 8.4
- Dulov zakon
Elektrina energija koja se pretvori u toplotnu prilikom proticanja elektrine struje kroz otpornik
moe se definisati Dulovim zakonom. Snaga Dulovih gubitaka jednaka je proizvodu napona na
otporniku i elektrine struje koja protie kroz njega, prema usaglaenom referentnom smeru.
U2
PR = UI = RI 2 =
R
ovi izrazi se ee koriste jer ne zavise od referentnih smerova

Jedinica za snagu Dulovih gubitaka je vat [W].
- Generatori
Gneratori su ureaji za generisanje napona i elektrine struje. U zavisnosti od unutranje
otpornosti generator se u kolu ponaa kao naponski ili kao strujni.
Ako je unutranja otpornost generatora zanemarljiva u odnosu na otpornost kola onda ga
tretiramo kao naponski.
Ako je unutranja otpornost generatora velika u odnosu na otpornost kola onda ga tretiramo kao
strujni.
46
NAPONSKI GENERATOR
STRUJNI GENERATOR
Osnovna karakteristika naponskog generatora

je elektromotorna sila.
Osnovna karakteristika strujnog generatora je

da generie stalnu elektrinu struju u grani u
kojoj se nalazi.
Idealan naponski generator
Idealan strujni generator
Unutranja otpornost ovog

generatora je 0.
Napon izmeu njegovih krajeva je uvek
jednak elektromotornoj sili E bez obzira
gde je prikljuen.
Struja koja protie kroz generator zavisi
od kola u koje je prikljuen.
Unutranja otpornost ovog generatora je

beskonana.
Elektrina struja koju generie je uvek
jednaka Ig bez obzira gde je prikljuen.
Realan naponski generator
Napon na generatoru zavisi od kola u koje

je prikljuen.
Realan strujni generator
Ig
Rg
Rg
Realan naponski generator uvek ima
unutranju otpornost (koja je mala
ali ipak nije 0).
Realan strujni generator ima unutranju

otpornost koja je jako velika ali nije
beskonana.
Referentni smer
usaglaen referentni smer elektromotorne sile
generatora i elektrine struje koja protie kroz
njega:
Referentni smer
usaglaen referentni smer elektrine struje
strujnog generatora i napona na njemu:
Ig
U +
neusaglaen referentni smer elektromotorne

sile generatora i elektrine struje koja protie
kroz njega:
neusaglaen referentni smer elektrine struje

strujnog generatora i napona na njemu:
Ig
Snaga naponskog generatora

Za usaglaen referentni smer:
PE = E I
Snaga strujnog generatora

Za usaglaen referentni smer
PE = I g U
Za neusaglaen referentni smer:

PE = E I
Za neusaglaen referentni smer:

PE = I g U
47
Zato smo unutranju otpornost generatora kod naponskog nacrtali vezanu na red, a kod strujnog
u paraleli?
E
A
Rg
E
A
Rg
Kod realnog naponskog generatora unutranja je otpornost

mala, ali konana i otpornik je ucrtan. Kod idealnog otpornost je
B
0, pa nema ni otpornika (kratak spoj).
Sa druge strane, poto napon na realnom naponskom
generatoru ipak zavisi od kola u koje je vezan, otpornik Rg mora
biti vezan redno, a ne u paraleli, jer da je vezan paralelno napon
B
na krajevima realnog generatora bio bi konstantan i jednak E u
svakom kolu.
Slika 8.5
Ig
Kod realnog strujnog generatora unutranja otpornost je

velika, ali konana. Kod idealnog je beskonana, a
beskonaan otpor znai prekid u grani kola. Da je otpornik
vezan na red sa generatorom u toj grani onda ne bi bilo struje.
S druge strane, poto struja realnog strujnog generatora
ipak zavisi od kola u koje je vezan, otpornik Rg mora biti
vezan paralelno, a ne redno, jer da je vezan redno struja
realnog strujnog generatora bila bi konstantna i jednaka Ig u
svakom kolu.
Rg
Ig
Rg
Slika 8.6
- Prosto kolo
Slika 8.7 Prosto kolo
Kolo prikazano na slici je posto kolo. To je kolo koje se sastoji samo od jedne strujne konture. U
njoj postoji redna veza naponskih generatora i otpornika.
Elektrina struja u ovom kolu se moe izraunati i Omovim zakonom za prosto kolo:
Elektrina struja u prostom kolu jednaka je koliniku algebarske sume svih elektromotornih
sila naponskih generatora prema usaglaenom referentnom smeru, i sume svih otpornika u
kolu. Ukoliko struja protie kroz generator u usaglaenom referentnom smeru, generator ima
predznak ''+'' i obrnuto. Otpornosti otpornika se uvek uzimaju sa predznakom ''+''.
48
E
I=
R
Za prosto kolo prikazano na gornjoj slici Omov zakon glasi:

E1 E2 + E5
I=
.
R1 + R2 + R3 + R4
- Proraun napona izmeu dve take

Napon izmeu neke dve take u elektrinom kolu moe se proraunati pema pravilu o sumiranju
naponskih lanova izmeu te dve take:
A
U AB = (E;-RI )
B
Napon izmeu taaka A i B jednak je algebarskom zbiru svih naponskih lanova

elektromotornih sila naponskih generatora i napona na otpornicima, raunatih od B ka A. Pri tome
se elektromotorne sile naponskih generatora uzimaju sa predznakom ''+'' za usaglaen referentni
smer, a naponi na otpornicima sa predznakom ''-'' za usaglaen referentni smer. Ako je smer
neusaglaen, predznaci su suprotni.
49
Zadatak Vebe
8.1Na otporniku R = 100 , koji je vezan u elektrino kolo, napon je U = 10 V.
a) Kolika struja protie kroz otpornik? Nacrtati otpornik, oznaiti pozitivan kraj napona i
nacrtati njemu usaglaen smer struje.
b) Kolika se snaga razvija na ovom otporniku (tj. koliki su Dulovi gubici na otporniku)?
c) Kolika je provodnost ovog otpornika?
Reenje:
a)
+
Slika 8.8
Na slici 8.8 prikazani su usaglaeni smerovi napona i struje na

otporniku. Prema Omovom zakonu intenzitet struje koja protie kroz
otpornik je:
I=
U 10 V
=
= 0,1 A = 100 mA .
R 100
b) Prema Dulovom zakonu toplotni gubici na otporniku su:

2
U 2 (10 V )
P=
=
=1 W .
R
100
c) Provodnost je jednaka recipronoj vrednosti otpornosti:
1
1
G= =
= 0,01 S = 10 mS .
R 100
50
8.2 Generator elektromotorne sile E i strujni generator jaine struje Is vezani su u kolo kao na
slici. Kako se ponaaju generatori u kolu i zato?
Reenje:
51
8.3 Generator elektromotorne sile E, unutranje otpornosti Rg i otpornik promenljive

otpornosti obrazuju prosto elektrino kolo. U prvom sluaju otpornost promenljivog
otpornika je R1 = 4 , a jaina struje u kolu je I1 = 1,5 A. Kada promenimo otpornost
promenljivog otpornika na vrednost od R2 = 7 , jaina struje u kolu je I2 = 1 A. Ukoliko
kratko spojimo generator, kolika je jaina struje u tom kolu?
52
Provera Omovog zakona

Za kolo prikazano na slici 8.9 raunskim putem odrediti:
a) vrednost jaine struje u kolu,
b) snage svih generatora,
c) snage dulovih gubitaka na otpornicima i
d) napon izmeu taaka A i B.
E1 = E2 = E4 = 12 V;
E3=24V ;
R1 = 6 ;
R2 = 5,6 ;
Rg1 = Rg2 = Rg3 = Rg4 = 0.1
I , P, UAB = ?
Slika 8.9
Proraun
a) Jaina struje u kolu, na osnovu Omovog zakona za prosto kolo i usvojenim referentnim
smerom struje, je:
b) Snage generatora u kolu, u odnosu na usvojeni referentni smer struje su:
c) Snaga Dulovih gubitaka svih otpornika u kolu je:
d) Napon izmeu taaka A i B:
53
Analiza kola primenom raunara

Simulirati kolo u EWB-u kao na slici 8.10. Podesiti sledee vrednosti parametara: E1 = E2 = E4 = 12
V; E3=24V ; R1 = 6 ; R2 = 5,6 ; Rg1 = Rg2 = Rg3 = Rg4 = 0.1 .
Slika 8.10
Izmeriti jainu struje ampermetrom, a voltmetrom izmeriti napon izmeu taaka A i B.

Uporediti izmerene vrednosti i vrednosti dobijene raunskim putem, a rezultate prikazati u tabeli.
I[A] izmerena vrednost
I[A] izraunata vrednost
UAB[V] izmerena vrednost
UAB[V] izraunata vrednost
54
veba broj 2
9. KIRHOFOVI ZAKONI
U ovoj vebi:
Prvi Kirhofov zakon
Drugi Kirhofov zakon
Neposredna primena Kirhofovih zakona
Teorijska Osnova
=0
I5
I1
I2
I4
=0
I1 + I 2 I 3 + I 4 I 5 = 0
I3
Slika 9.1
55
(E; RI ) = 0
Slika 9.2
(E; RI ) = 0 ,
E1 + R1I1 E2 + R2 I 2 R3 I 3 R4 I 3 + E5 = 0
- Metod neposredne primene Kirhofovih zakona

Po Kirhofovim zakonima broj jednaina koje piemo je:
po I Kirhofovom zakonu: n 1
po II Kirhofovom zakonu: ng (n 1)
Ovaj metod ima ukupan broj jednaina isti kao to je i broj nepoznatih struja grana kola.
Ako kolo ima nIg strujnih generatora onda je broj jednaina koje piemo po II Kirhofovom
zakonu:
ng (n 1) nIg ,
a broj jednaina po I Kirhofovom zakonu ostaje nepromenjen.
Nezgodna osobina metode je da ako kolo ima vie od 3 grane, broj jednaina za reavanje je
vrlo veliki i reavanje je sloeno.
56
Zadatak Vebe
E1
E2
R3
R1
9.1 Za kolo prikazano na slici odrediti intenzitete

struja u svim granama neposrednom primenom
Kirhofovih zakona, ako je E1 = 6 V, E2 = 20 V i
R1 = 700 , R2 = 300 , R3 = 400 .
R2
Reenje:
Reavanje zadatka poinjemo usvajanjem referentnih
smerova struja u svim granama, kao to je prikazano na
slici 9.3. Kolo ima n = 2 vora i ng = 3 grane. Za svaki
vor moemo napisati jednainu po I Kirhofovom zakonu,
ali se jednaina za n-ti vor moe dobiti sabiranjem
jednaina napisanih za ostalih n - 1 vorova, to znai da
n-ta jednaina nije nezavisna od prethodnih n - 1
jednaina. Konkretno, kada kolo ima dva vora kao u
ovom zadatku, jednaine napisane po I Kirhofovom
zakonu su iste za oba vora (razlikuju se samo u znaku).
Dakle, po I Kirhofovom zakonu za ovo kolo moemo pisati:
n - 1= 1 nezavisnu jednainu.
Za vor A ova jednaina glasi:
I1 + I 2 I 3 = 0 .
Slika 9.3
S1
S2
R2
R1
Slika 9.4
R3
Slika 9.5
Jednaine po II Kirhofovom zakonu za izabrane konture sa slike 9.4 glase:

S1: R1I 1 + E 1 + R 3I 3 = 0
S2: R 3I 3 + E 2 R 2 I 2 = 0
57
E2
+
R3
E1
+
R1
E2
E1
Po II Kirhofovom zakonu moemo napisati:

ng (n 1) = 3 (2 1) = 2 jednaine,
odnosno, ovo kolo sadri dve nezavisne konture po kojima piemo jednaine po II Kirhofovom
zakonu. Konture su nezavisne ako svaka kontura ima bar jednu granu koja ne pripada ni jednoj
drugoj konturi. Na slici 9.4 obeleene su dve proizvoljno izabrane nezavisne konture, S1 i S2, i
oznaeni su njihovi proizvoljno usvojeni smerovi. Na slici 9.5 prikazane su jo dve mogunosti
izbora nezavisnih kontura za ovo kolo.
S2 R 2
S1
Napomena: Obratiti panju da kod primene II Kirhofovog zakona, kao i prilikom raunanja
napona izmeu dve take, predznak elektromotorne sile ne zavisi od usaglaenosti referentnih
smerova elektromotorne sile i struje (za razliku od Omovog zakona za prosto kolo i metode
konturnih struja, sa kojom emo se kasnije sresti), ve zavisi iskljuivo od veze izmeu referentnog
smera elektromotorne sile i smera obilaska konture. Objanjenje je sledee: II Kirhofov zakon se
odnosi na zbir napona du zatvorene konture, a napon izmeu dve take se rauna sabiranjem
napona na pojedinim elementima koji se nalaze izmeu posmatranih taaka. Napon idealnog
naponskog generatora uvek je jednak njegovoj elektromotornoj sili i konstantan je; ne zavisi od
struje koja tee kroz generator, odnosno ne zavisi od kola u koje je vezan generator.
Ukupan broj jednaina koje reavamo neposrednom primenom Kirhofovih zakona je:
n 1 + ng (n 1) = ng.
Dakle, imamo isti broj jednaina koliko i nepoznatih (ng grana i njihovih nepoznatih struja).
Napiimo jo jednom sistem jednaina koji treba da reimo:
I1 + I 2 I 3 = 0
R1 I 1 + E 1 + R 3 I 3 = 0
R 3I 3 + E 2 R 2 I 2 = 0
Zamenimo brojne vrednosti u ovom sistemu jednaina. Pri tome, zbog lakeg reavanja, neemo
pisati jedinice, ali emo voditi rauna o jedinicama u kojima je dobijen krajnji rezultat: ako
zamenjujemo napone u voltima (V) i otpornosti u omima ( ) struje emo dobiti u amperima (A);
ako zamenjujemo napone u voltima (V) i otpornosti u kiloomima ( k ) struje emo dobiti u
miliamperima (mA). Zamenjujui brojne vrednosti u osnovnim jedinicama (voltima i omima),
dobijamo sledei sistem jednaina:
I1 + I 2 I 3 = 0
(1)
700I 1 + 400I 3 = 6
(2)
300I 2 400I 3 = 20
(3)
Zamenimo nepoznatu I3 iz jednaine (1):
I 3 = I 1 + I 2
u jednaine (2) i (3). Tada se sistem svodi na dve jednaine sa dve nepoznate:
1100I 1 + 400I 2 = 6
400I 1 700I 2 = 20
koji emo reiti Kramerovim pravilima. Determinanta sistema je:
=
1100 400
= ( 1100)( 700) 400 400 = 61 10 4 .
400
700
Determinante promenljivih I1 i I2 dobijamo zamenjujui koeficijente uz promenljive slobodnim

lanovima:
1 =
2 =
6
400
= ( 6 )( 700) ( 20 ) 400 = 122 10 2 ,
20 700
1100 6
= ( 1100)( 20 ) 400 ( 6 ) = 244 10 2 .
400
20
Nepoznate promenljive dobijamo iz ovih determinanti (s obzirm da smo zamenjivali napone u

voltima i otpornosti u omima struju dobijamo u amperima):
I1 =
1 122 10 2
A = 0,02 A = 20 mA ,
=
61 10 4
58
I2 =
2 244 10 2
A = 0,04 A = 40 mA .
=
61 10 4
Nepoznatu struju I3 odreujemo zamenjujui dobijene vrednosti struja I1 i I2 u jednainu (1):

I 3 = I 1 + I 2 = 20 mA + 40 mA = 20 mA
Prilikom reavanja ovog jednostavnog kola direktnom primenom Kirhofovih zakona, dobili smo
sistem od tri jednaine sa tri nepoznate. Broj jednaina kod neto sloenijeg kola bio bi znatno vei.
Zbog toga se metoda direktne primene Kirhofovih zakona gotovo ne koristi za reavanje sloenih
kola ve se koriste metode koje su izvedene iz Kirhofovih zakona (metod konturnih struja i metod
potencijala vorova), ijom primenom se dobija znatno manji broj jednaina. Videemo kasnije da
ovaj isti zadatak moe da se rei primenom metode konturnih struja gde se dobijaju dve jednaine,
kao i metodom potencijala vorova kojom se dobija samo jedna jednaina. Dakle, najpogodniji
metod za reavanje konkretno ovog zadatka bio bi metod potencijala vorova.
59
Reenje:
60
R1
E2
Ig
R4
E1
9.2 Generatori E1 = 12 V, E2 = 24 V, E3 = 24 V i
Ig = 60 mA, i otpornici R1 = 300 , R3 = 300 i
R4 = 500 vezani su u kolo kao to je prikazano na
slici.
a) Odrediti intenzitete struja u svim granama
neposrednom primenom Kirhofovih zakona.
b) Odrediti napon UAB.
E3
R3
B
veba broj 10
10. METOD KONTURNIH STRUJA

U ovoj vebi:
Metod konturnih struja na primeru kola sa tri konture
Teorijska Osnova
Metod konturnih struja ima broj jednaina jednak ng (n 1) (isti broj jednaina kao to se
pie po drugom Kirhofovom zakonu), ali nepoznate veliine i u tim jednainama nisu struje grana
ve ''zamiljene'' struje kontura.
Opti sistem jednaina, na primer, treeg reda glasi:
R11I I + R12 I II + R13 I III = E I
R21I I + R22 I II + R23I III = E II

R 31I I + R 32 I II + R 33 I III = E III
U ovom optem sistemu lanovi se odreuju prema precizno definisanim pravilima:
1) sve otpornosti sa istim indeksima (na primer R11, R22, R33) uvek su pozitivne i
predstavljaju zbir svih otpornosti u konturi iji je broj u indeksu;
2) sve otpornosti sa meovitim indeksima (na primer R12, R23, R13) predstavljaju zbir
otpornosti u granama zajednikim za dve konture, iji broj stoji u indeksu. Mogu biti ili
pozitivne ili negativne, to zavisi od usmerenja kontura: ako je isti smer obe konture, ove
otpornosti dobijaju predznak ''+'', a za suprotan smer dobijaju predznak ''-'';
3) sve otpornosti sa meovitim indeksima istih brojeva, a suprotnog redosleda (na primer
R12 i R21) uvek su jednake;
4) elektromotorne sile sa desne strane opteg sistema jednaina (na primer E I) predstavljaju
zbir svih elektromotornih sila generatora u konturi iji je broj u indeksu, prema
usaglaenom referentnom smeru;
5) I I, I II i I III su konturne struje;
6) kada se reavanjem sistema jednaina izraunaju konturne struje onda se preko njih
izraunavaju elektrine struje grana kola.
Vano je da prilikom izbora i ucrtavanja kontura svaka mora biti nezavisna, tj. da svaka kontura
mora imati barem jednu granu koja samo njoj pripada (na taj nain e jednaina koju piemo za tu
konturu biti matematiki nezavisna).
Ako postoji strujni generator u kolu, onda obavezno kroz granu sa njim sprovodimo samo jednu
konturu. Tako e elektrina struja te konture biti jednaka struji strujnog generatora. Time se broj
jednaina (broj nepoznatih) opteg sistema smanjuje za broj strujnih generatora u kolu nIg.
61
Zadatak Vebe
E1
R1
R3
E2
+
10.1 Za kolo prikazano na slici metodom konturnih

struja odrediti intenzitete struja u svim granama, ako je
E1 = 6 V, E2 = 20 V i R1 = 700 , R2 = 300 ,
R3 = 400 .
R2
Reenje:
Metod konturnih struja izveden je iz II Kirhofovog zakona. Kao to smo videli kad smo
postavljali jednaine po II Kirhofovom zakonu, broj nezavisnih kontura u kolu, koje ima n vorova
i ng grana, jednak je ng (n 1).
Po metodi konturnih struja zamiljamo da kroz svaku
od nezavisnih kontura prolazi po jedna takozvana
konturna struja. Za svaku konturnu struju postavlja se po
jedna jednaina.
Kolo koje analiziramo ima n = 2 vora i ng = 3 grane,
pa je broj konturnih struja:
ng (n 1) = 3 (2 1) = 2.
Odredimo nezavisne konture i proizvoljno usvojimo
smerove konturnih struja svake konture (Slika 10.1).
Slika 10.1
Opti oblik jednaina konturnih struja za ovo kolo je
drugog reda (dve konturne struje) i glasi:
R11 I I + R12 I II = EI
R21 I I + R22 I II = EII
R11 predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje protie konturna struja II i uvek ima pozitivan
predznak:
R11 = R1 + R3 = 1,1 k .
R22 predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje protie konturna struja III i uvek ima pozitivan
predznak:
R22 = R2 + R3 = 0,7 k .
Otpornosti R12 i R21 su uvek jednake (imaju iste brojeve u indeksu, razliitog redosleda) i
predstavljaju ukupnu otpronost grane koja je zajednika za konturnu struju II i konturnu struju III. U
ovom kolu je to grana sa otpornikom R3. S obzirom da su smerovi konturnih struja kroz ovu
zajedniku granu suprotni, predznak otpornosti R12 i R21 je negativan:
R12 = R21 = R3 = 0,4 k .
EI je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje protie konturna struja II. Ako se smer
struje poklapa sa referentnim smerom odreene elektromotorne sile, ta elektromotorna sila ima
predznak ''+'', i obrnuto.
62
E I = E1
EII je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje protie konturna struja III.
E II = E 2
Ako ove izraze uvrstimo u opti oblik jednaina za konturne struje, dobijamo jednaine
konturnih struja za analizirano kolo:
(R1 + R3 )I I R3 I II = E1
R3 I I + (R2 + R3 )I II = E2
Uvrstiemo brojne vrednosti u prethodne dve jednaine vodei rauna o jedinicama krajnjeg
rezultata. Uvrstimo otpornosti u kiloomima:
1,1I I 0,4 I II = 6
0,4 I I + 0,7 I II = 20
Determinante sistema i determinante promenljivih su:
1,1 0,4
6 0,4
1,1
6
=
= 0,61 , I =
= 12,2 , II =
= 24,4 ,
0,4 0,7
20 0,7
0,4 20
na osnovu ega se dobijaju konturne struje:
12,2
II = I =
mA = 20 mA ,
0,61
I1
R3
E2
+
R1
I3
E1
I2
R2
I II
II
B
Slika 10.1.2
II 24,4
=
mA = 40 mA .
0,61
Struju svake grane ine konturne struje koje prolaze
kroz tu granu. Struja odreene grane se stoga dobija
algebarskim zbirom konturnih struja koje prolaze kroz
tu granu. Ako se smer konturne struje poklapa sa
smerom struje grane, konturna struja ima pozitivan
predznak, a ako su smerovi struje u grani i konturne
struje suprotni, konturna struja ima negativan predznak.
Obeleimo nepoznate struje u granama kola slika
10.1.2. Kroz granu sa strujom I1 protie samo konturna
struja II i istog je smera kao struja I1 pa je:
I 1 = I I = 20 mA .
I II =
Kroz granu sa strujom I2 protie samo konturna struja III i istog je smera kao struja I2, pa je:
I 2 = I II = 40 mA .
Kroz granu sa strujom I3 protiu konturne struje II i III, i to konturna struja II protie u suprotnom
smeru od struje I3, a konturna struja III je istog smera kao struja I3, pa je:
I 3 = I I + I II = 20 mA + 40 mA = 20 mA .
63
10.2 Za kolo prikazano na slici napisati jednaine po metodi konturnih struja i izraze za struje
pojedinih grana.
R1
E5
R3
R6
Reenje:
64
R5
E8
R8
R7
E1
R4
R2
R3
E2
R4
R5
E4
4
Reenje:
65
E3
I g2
10.3 U kolu na slici poznato je:

Ig1 = 12 A, Ig2 = 6 A, E2 = 30 V, E3 = 20 V,
E4 = 40 V, R1 = 10 , R3 = 40 , R4 = 20 ,
R5 = 30
a) Odrediti struje svih grana kola
primenom metode konturnih struja.
b) Odrediti snagu strujnog generatora Ig1.
I g1
R1
5
veba broj 11
11. TRANSFIGURACIJE KOLA

U ovoj vebi:
Transfiguracija grupe otpornika u kolu redna, paralelna i meovita veza
Transfiguracija trougao u zvezdu
Transfiguracija zvezda u trougao
Teorijska Osnova
Transfiguracije kola se dele na transfiguracije otpornika i transfiguracije generatora.
Transfiguracije kola se smeju primeniti ako ne treba odrediti struje u svim granama u kolu.
Pri svim ovim transfiguracijama naponi i struje u delu kola koji se ne transfigurie moraju ostati
nepormenjeni. Zato se transfiguracije rade prema tano definisanim pravilima.
- Transfiguracije grupe otpornika

ta znai transfigurisati grupu otpornika? To znai nai ekvivalentnu otpornost otpornika koji bi
zamenio tu celu grupu.
Redna veza otpornika

A
R1
R2
Karakteristika redne veze je da su elementi vezani u istoj grani,

to znai da imaju zajedniku struju koja kroz njih prolazi.
RAB = R1 + R2
Slika 11.1 Redna veza
Paralelna veza otpornika

R1
A
R2
Karakteristika paralelne veze je da su elementi vezani izmeu

dve iste take, to znai da je napon na njima isti.
1
1
1
RR
=
+
RAB = 1 2
RAB R1 R2
R1 + R2
R1
A
R2
R3
1
1
1
1
=
+
+
R AB
R1 R 2 R 3
R AB =
Slika 11.2 Paralelna veza

otpornika
66
R1 R 2 R 3
R1 R 2 + R 2 R 3 + R1 R 3
Meovita veza otpornika

R2
A
R1
RAB = R1 +
R3
R1
R2
R3
R2 R3
R2 + R3
RAB =
R4
(R1 + R2 )(R3 + R4 )
R1 + R2 + R3 + R4
Slika 11.3Meovite veze

otpornika
Jako je vano izmeu kojih taaka u kolu traimo ekvivalentnu otpornost poto je ona razliita
za jednu istu grupu otpornika u zavisnosti od taaka izmeu kojih se posmatra.
Postoje i neto sloenije veze otpornika koje nisu ni redne, ni paralelne, ni meovite. To su
otpornici povezani u ''trougao'' i otpornici povezani u ''zvezdu''. Koriste se nazivi transfiguracija
''trougao u zvezdu'' i transfiguracija ''zvezda u trougao''.
67
Transfiguracija ''trougao u zvezdu''

2
R12
R23
R2
R1
R13
R12 R13
R1 =
R12 + R13 + R23
R3
R2 =
R12 R23
R12 + R13 + R23
R3 =
R23 R13
R12 + R13 + R23
Transfiguracija ''zvezda u trougao''

2
R2
R1
R3
R12 = R1 + R2 +
R23
R1 R2
R3
R12
R13
R13 = R1 + R3 +
R1 R3
R2
R23 = R2 + R3 +
R2 R3
R1
Transfiguracija ''trougao u zvezdu'' smanjuje broj kontura za jednu, pa se kolo lake reava.
Najei primer za formu trougla u zadacima je prikazan na slici 11.4 levo.
Slika 11.4 Trougao (levo) i zvezda (desno)
Transfiguracija zvezda u trougao ne smanjuje broj kontura, naprotiv. Zato na prvi pogled i
nije logina. Meutim, dobija se mnotvo paralelnih veza koje u jednom koraku mogu da se
ekvivalentiraju. Najei primer za formu zvezde u zadacima je prikazan na slici 11.4 desno.
68
Zadatak Vebe
11.1 Za grupu otpornika na slici
odrediti
ekvivalentne
otpornosti
izmeu svih parova taaka oznaenih
na slici.
C
A
R1
R6
R2
R3
R4
R5
R7
Reenje:
Posmatrajmo sada grupu otpornika R2, R3, R4, R5. Cilj ovog
zadatka je da uoimo da ista grupa otpornika u istom kolu moe
imati drugaiju ekvivalentnu otpornost u zavisnosti od taaka
izmeu kojih odreujemo ekvivalentnu otpornost. Ekvivalentna
otpornost ove grupe otpronika izmeu taaka C i E, C i D, i D i
E se razlikuje. Ono to je zajedniko za svaku od ovih
ekvivalentnih otpornosti jeste da otpornici R1, R6 i R7 nisu
ukljueni u ekvivalentnu otpornost, jer ako bismo izmeu bilo
koje od ovih parova taaka (C i E, C i D, i D i E) vezali
generator, kroz R1, R6 i R7 ne bi tekla struja (drugi kraj svakog od
otpornika R1 (taka A), R6 (taka B) i R7 (taka F) je slobodan).
Takoe, otpornici R4 i R5 su u svakoj kombinaciji vezani
paralelno:
R 4R 5
1
1
1
=
+
R 45 = R 4 || R 5 =
R 4 + R5
R 45 R 4 R 5
69
R2
R3
E
Slika 11.5
R4
R5
11.2 Izraunati ekvivalentnu otpornost izmeu taaka A i B, ako je R1 = 10 k , R2 = 20 k ,

R3 = 60 k .
R1
R2
Reenje:
70
R3
R4
11.3 Izraunati struje u granama kola sa slike, kao i

snagu naponskog generatora.
Dato je:
R1 = 7 k , R2 = 8 k , R3 = 10 k , R4 = 30 k ,
R5 = 3 k , R6 = 6 k , R7 = 2,5 k , R8 = 8 k ,
E = 40 V
R7
R3
R6
R2
R5
R1
R8
Reenje:
71
veba broj 12
12. TRANSFIGURACIJE
GENERATORA U KOLU
U ovoj vebi:
Transfiguracija realnog strujnog generatora u naponski
Transfiguracija realnog naponskog generatora u strujni
Teorijska Osnova
Ovde emo prouiti samo transfiguraciju realnih generatora.
Kako se transfigurie realan strujni generator?
UAB
Rp
Rg
Ig
RIg
UAB
Rp
E = I g RI
Rg = RI
Slika 12.1 Transfiguracija realanog strujnog generatora
Ova transfiguracija oigledno uproava kolo: smanjuje broj kontura. Primenjujemo je, na
primer, u sledeem sluaju:
Kako se transfigurie realan naponski generator?
72
UAB
Rg
Rp
Ig
RIg
UAB
Rp
Ig =
E
Rg
RI = R g
g
B
Slika 12.2 Transfiguracija realnog naponskog generatora
Ovu transfiguraciju primenjujemo u sledeim sluajevima:

a)
b)
c)
d)
Slika 12.3 Primena transfiguracija
73
Zadatak Vebe
prikazano
na
slici
E1 = 40 V, E2 = 100 V, E3 = 30 V,
Ig = 0,2 A, R1 = 300 , R2 = 150 ,
R3 = 200 , R4 = 100 , R5 = 75
R5
E1
E2
kolo
R4
Ig
Primenom transfiguracija generatora

odrediti struju kroz otpornik R5.
R2
R1
R3
1
Reenje:
74
E3
12.1 Za
poznato je:
veba broj 13
13. TEVENENOVA TEOREMA

U ovoj vebi:
Postupak izraunavanja ems Tevenenovog generatora
Postupak izraunavanja unutranje otpornosti Tevenenovog generatora
Ogranienja i upotreba Tevenenove teoreme
Teorijska Osnova
ET
Rp
RT
ET
Tevenenova teorema nam govori da deo kola izmeu neke dve take moemo zameniti realnim
naponskim generatorom. Zato? Pa zato to izmeu te dve take sigurno postoji napon U, a i taj deo
kola sigurno ima ekvivalentan otpor R.
Prilikom odreivanja elektromotorne sile Tevenenovog generatora treba potovati proceduru:
1) ako u kolu treba nai struju (ili otpornost potroaa, ili elektromotornu silu naponskog
generatora) u jednoj grani, onda se prvo ta grana iskljui iz kola;
2) obelee se krajevi koji su ostali otvoreni (na primer sa A i B, ili 1 i 2);
3) rei se napon UAB pri tako otvorenim krajevima. To je onda elektromotorna sila
Tevenenovog generatora.
Ma kako kolo na poetku bilo sloeno, primenom Tevenenove teoreme moemo ga svesti na
prosto kolo (Slika 13.1).
A
A
RT
B
B
Slika 13.1
Kada odvojimo granu sa RP, ostaje deo kola na slici 13.1 desno.
U AB | = E T
OK
Ako u proraunu uzmemo da je E T = U AB | , onda e pozitivan kraj Tevenenovog generatora

OK
biti kod take A, i obrnuto. Simbol | znai ''otvoreno kolo'' ili otvoreni krajevi .
OK
Treba uoiti da je U AB | U AB u poetnom kolu, jer kad su krajevi otvoreni nema

OK
elektrine struje u toj grani, tj. napon na RT jednak je 0.

Prilikom odreivanja otpornosti Tevenenovog generatora potuj proceduru:
75
1) kada se iskljui grana iz kola preostalo kolo sa otvorenim krajevima treba uiniti
pasivnim. To znai da treba ponititi dejstvo svih generatora u kolu (odnosno svesti ih na
nulu);
2) Napon na naponskom generatoru je jednak 0, onda kad je u kratkom spoju. Struja
strujnog generatora je jednaka 0, onda kad je strujni generator u otvorenoj vezi. Zato se
pasivno kolo pravi tako sto se svi naponski generatori kratko spoje, a strujni se izvade iz
grana kola. Ako su generatori realni njihove otpornosti ostaju u kolu.
3) Zatim se nalazi ekvivalentan otpor RAB pri otvorenim krajevima i to e biti otpor
Tevenenovog generatora;
4) Na kraju se sklopi prosto kolo od Tevenenovog generatora, Tevenenovog otpora i grane
koju smo izvadili iz kola na poetku. Reavanjem tog prostog kola dobija se traena
elektrina struja (ili otpornost potroaa, ili elektromotorna sila naponskog generatora).
+
Ip
ET
I =
Rp
RT
ET
R T + RP
Slika 13.2
Tevenenovom teoremom se u optem sluaju moe ekvivalentirati bilo koji deo kola izmeu
proizvoljne dve take. U tom sluaju se otkai ceo ostatak kola koji se ne ekvivalentira.
76
Zadatak Vebe
E1
R1
E2
Ig
R3
R4
13.1 U kolu sa slike odrediti jainu

struje u grani sa otpornikom R3, primenom Tevenenove teoreme. Poznato je:
E1 = 20 V, E2 = 12 V, Ig = 150 mA,
R1 = 400 , R2 = 600 ,
R3 = 160 , R4 = 100 .
R2
Reenje:
Prema Tevenenovoj teoremi kolo izmeu bilo koje dve take moe se zameniti ekvivalentnim
realnim naponskim generatorom, a da se u ostatku kola nita ne promeni (sve struje i naponi ostaju
isti). Oznaimo take izmeu kojih emo ekvivalentirati deo kola Tevenenovim generatorom ET sa
A i B (Slika 13.3a). To je deo kola koji ne sadri otpornik R3 i prikazan je na slici 13.3a. Na slici
13.3b prikazano je ekvivalentno kolo sa Tevenenovim generatorom na koji je prikljuen otpornik
R3, i obeleene su take A i B koje odgovaraju takama A i B sa slike 13.3. Zbog ega smo smeli da
zamenimo deo kola Tevenenovim generatorom? Zato to se taj deo kola ponaa upravo kao
Tevenenov generator i, u ovom sluaju, kroz opornik R3 e tei ista struja bez obzira da li je
povezan u kolo na slici 13.3a ili na slici 13.3b. Bilo kakav deo nekog kola da veemo izmeu taaka
A i B u kolo na slici 13.3a ili na slici 13.3b, sve struje i naponi u posmatranom delu kola bie isti. I,
naravno, ako nita ne veemo izmeu taaka A i B napon UAB mora biti isti u oba sluaja Slika
13.3. Na slici 13.3b napon UAB je jednak elektromotornoj sili Tevenenovog generatora ET (jer kolo
nije zatrvoreno i ne tee struja, pa nema pada napona na unutranjoj otpornosti Tevenenovog
generatora RT). Dakle, taj napon, odnosno elektromotorna sila Tevenenovog generatora ET, mora
biti jednaka naponu UAB na slici Slika 13.3a. Ovaj napon emo zvati naponom otvorene veze
(otvorenog kola) U AB | .
OK
R3
R4
E2
I3
ET
R1
I3
Ig
E1
R2
R3
B
a)
b)
Slika 13.3
77
Da rezimiramo: elektromotornu silu Tevenenovog generatora odreujemo kada iz kola

uklonimo sve ono to ne elimo da zamenimo Tevenenovim generatorom izmeu odreenih taaka
(u ovom sluaju je to grana sa otpornikom R3 izmeu taaka A i B):
E T = U AB | ,
OK
E1
pri emu treba voditi rauna o referentnom smeru Tevenenovog generatora. Za ovaj sluaj
referentni smer je od take B ka taki A (A je pozitivan kraj).
A
A
E2
Ig
R1
R4
U AB |
OK
R2
ET
U AB |
OK
RT
a)
b)
Slika 13.4
E1
II
I2
E2
Ig
R1
R4
I II
R2
B
U ovom zadatku treba odrediti napon UAB u kolu na

slici 13.4a. Kolo ima n = 2 vora, ng = 3 grane i sadri
nIg = 1 idealni strujni generator. Reimo kolo primenom
metode konturnih struja. Broj nezavisnih kontura,
odnosno broj konturnih struja, je:
ng (n 1) = 2,
a broj jednaina koje postavljamo je:
ng (n 1) nIg = 1.
Na slici 13.5 znaene su konturne struje. Podsetimo
se da tano jedna konturna struja mora prolaziti kroz idealni strujni generator. Jednaine konturnih
struja glase:
II = Ig
(1)
R1I I + (R1 + R 2 )I II = E 1 + E 2
(2)
Zamenom poznate konturne struje u jednainu 2 dobijamo izraz za nepoznatu konturnu struju:
E 1 + E 2 + R1I g
92 V
=
= 92 mA
R1I g + (R 1 + R 2 )I II = E 1 + E 2 I II =
1000
R1 + R 2
Slika 13.5
Kroz granu sa elektromotornom silom E2 i otpornikom R2 tee samo konturna struja III, koja je
istog smera kao i struja struja I2, pa je:
A
I 2 = I II = 92 mA .
Elektromotorna sila Tevenenovog generatora je:
E T = U AB | = R 2 I 2 E 2 = 43 ,2 V .
OK
Otpornost Tevenenovog generatora RT jednaka

je ekvivalentnoj otpornosti izmeu taaka A i B
kada se iz dela kola, koji se ekvivalentira, iskljue
svi generatori, i to: naponski se kratko spajaju, a
umesto strujnih ostaje otvorena veza. Takvo
78
R1
R4
R2
RT
B
Slika 13.6
pasivno kolo, napravljeno je od kola sa slike 13.5 iskljuivanjem generatora, prikazano je na slici
13.6.
Otpornik R4 nije prikljuen u kolo jer mu je jedan kraj slobodan. Otpornici R1 i R2 , gledano
izmeu taaka A i B, vezani su paralelno pa je:
RR
R T = R 1 || R 2 = 1 2 = 240 .
R1 + R 2
Kada smo odredili elektromotornu silu i otpornost Tevenenovog generatora vratimo se na sliku
13.4b. Sada moemo odrediti struju kroz otpornik R3 na osnovu Omovog zakona za prosto kolo:
ET
43,2 V
=
= 108 mA .
I3 =
R T + R 3 240 + 160
79
R1
Reenje:
80
E5
R2
R5
E4
R3
13.2 Ukolu prikazanom na slici poznata je struja

I23 = 50 mA kroz otpornik R4. Primenom Tevenenove
teoreme odrediti otpornost R4, ako je:
E1 = 6 V, E4 = 40,5 V, E5 = 5 V,
E1
R1 = 2 k , R2 = 6 k , R3 = 750 , R5 = 750 .
R4
2
RP
13.3 U kolu sa slike poznato je:

R1 = 20 , R2 = 10 , R3 = 10 , R4 = 5 ,
Ig1 = 2,6 A
Odrediti otpornost prijemnika Rp tako da se na
njemu razvija maksimalna snaga. Kolika je ta snaga?
R1
Ig
Reenje:
81
R2
R3
R4
E1
Reenje:
82
R3
R2
R5
R4
E5
R1
11.4 U kolu prikazanom na slici

odrediti otpornost otpornika R3 tako da se
na njemu razvije maksimalna snaga.
Odrediti tu snagu.
E1 = 10 V, E5 = 100 V,
R1 = 2 , R2 = 40 ,
R4 = 20 , R5 = 20
Primena Tevenenove teoreme

U kolu predstavljenom na slici 13.8 je poznato E3=20V , R1 = R3 = 40 , R2 = 2 , R5 = 20 ,
R6 = 4 , I12 = 0.5 A . Ako se iskljui grana sa generatorom elektromotorne sile E2 i otpornikom
otpornosti R2 jaina struje u grani sa otpornikom otpornosti R4 je I14 = -1A. Ako se jo iskljue
generatori sa elektromotornim silama E1 i E3 , a krajevi u kolu za koje su oni bili vezani kratko
spoje, dobije se vrednost ekvivalentnog otpora R12 = 18.
Odrediti:
a) Vrednosti ems E1 i E2 generatora;
b) Snagu koju generator ems E2 daje mrei.
Slika 13.7
E3 = 20 V;
R1 = R3 = 40 ;
R2 = 2 ;
R5 = 20 ;
R6 = 4 ;
I12 = 0.5 A
I14 = -1A kada se iskljui grana 1-2
R12 = 18 - kada se preostali generatori kratko
spoje
a) E1, E2 = ?
b) PE2 = ?
Proraun
a) Vrednost ekvivalentnog otpora R12 predstavlja otpornost Tevenenovog generatora kada je
grana sa generatorom ems E2 i otpornikom otpornosti R2 iskljuena. Otpornost Tevenenovog
generatora odreuje se iz kola predstavljenog na slici 13.9 . Da bi se ova otpornost odredila
potrebno je grupu otpornika otpornosti R1, R2 i R3 vezanih u trougao transfigurisati u
zvezdu :
Slika 13.8
Slika 13.9
Nacrtati ekvivalentnu emu (u prostoru za sliku 13.10) i izraunati sledee vrednosti:
83
Kolo koje se dobija kada je grana sa generatorom ems E2 i otpornikom otpornosti R2 iskljuena,
predstavlja kolo za odreivanje ems Tevenenovog generatora (Slika 13.10). Poto je poznata jaina
struje u grani sa otpornikom otpornosti R4 moe se odrediti napon na krajevima te grane:
I1
R6
R4
R6
R3
R3
R1
I3
ET
R1
E3
R4
E1
4
R5
E1
E3
4
R5
Slika 13.10
A posto se napon U34 moe izraziti i preko grane sa generatorom E3 i otpornikom R3, preko
formule:
,
Iz koje se lako dobija struja I3 :
.
Primenom I Kirhofovog zakona na vor 3, odreuje se intenzitet struje I1 u grani sa generatorom
ems E1 :
.
Iz poznate vrednosti napona na krajevima te grane moe se odrediti nepoznata ems E1 :
84
Elektromotorna sila Tevenenovog generatora je:
Poto smo dobili vrednosti za ET i RT moemo dobiti vrednost ems E1 iz ekvivalentnog kola na
slici 13.12. Kako je poznata vrednost struje u toj grani, moe se, na osnovu Tevenenove teoreme
odrediti nepoznata ems E2:
Slika 13.11
b) Snaga koju generator ems E2 daje mrei je:

.

Povezati kolo kao na slici 13.13. Vrednosti elemenata koji se ne nalaze na emi treba uzeti iz
prorauna ove vebe.
Slika 13.12
Simulirati rad kola i proveriti da li na ampermetru dobijamo istu vrednost struje kao u postavci
zadatka (I14 = 0.5A), dobijenu vrednost upisati u tabelu 13.1, u odgovarajue polje.
Elektromotorna sila Tevenenovog generatora dobija se merenjem napona izmeu taaka 1 i 2
kada je grana izmeu te dve take iskljuena iz kola. Povezati kolo kao na slici 13.14, a dobijenu
vrednost za U12|OK , tj. ET uneti u tabelu 13.1.
85
Slika 13.13 Kolo koje se koristi za dobijanje vrednosti ems ET
Povezati kolo kao na slici 13.15. Ovo kolo slui za merenje RT unutranje otpornosti
Tevenenovog generatora. Kolo se dobija, tako to se svi naponski generatori kratko spoje, tj. izbace
iz kola, a otpornost se meri ommetrom izmeu taaka 1 i 2. Otpornost se meri unimerom koji se
nalazi u podmeniju instrumenti u paleti elemenata, pre merenja treba postaviti instrument u poziciju
ommetra, a duplim pritiskom na levi taster mia kada je pokaziva mia iznad ikone unimera
otvara se prozor u kome se vri oitavanje merene veliine. Ovu vrednost treba upisati u tabelu
13.1.
Slika 13.14 Kolo koje se koristi za dobijanje vrednosti RT
Na kraju treba povezati emu na slici 13.16, vrednost generatora ems ET i vrednost unutranje
otpornosti Tevenenovog generatora RT treba uzeti iz tabele 13.1 koja je popunjena vrednostima
izvrenih merenja. Izmeriti intenzitet struje ampermetrom i uneti vrednost u tabelu 13.1.
86
Slika 13.15
Vrednosti dobijene raunskim putem

I14 [A] zadata
vrednost
U12|OK = ET [V]
izraunata vrednost
RT [] izraunata
vrednost
Vrednosti dobijene merenjem

I14 [A] izmerena
vrednost
U12|OK = ET [V]
izmerena vrednost
RT [] izmerena
vrednost
Tabela 13.1 Vrednosti dobijene raunskim putem i merenjem
87
veba broj 14
14. TEOREMA SUPERPOZICIJE

U ovoj vebi:
Princip superpozicije
Linearna kola
Teorijska Osnova
Svaki generator u linearnom kolu generie elektrinu struju u svakoj grani kola.
Ptincip suprtpozicije u optem sluaju znai slaganje fizikih veliina, s u linesrnim kolima
sabiranje odgovarajuih veliina (struja ili napona).
Kolo je linearno kada se sastoji od linearnih elemenata. To su elementi kod kojih postoji
linearna zavisnost izmeu napona na krajevima elementa i elektrine struje koja protie kroz njih.
Teorema superpozicije govori o tome da, ako kolo ima dva ili vie generatora, mogue je
elektrinu struju u pojedinoj grani odrediti sabirajui elektrine struje koje u datoj grani stvaraju
generatori kada deluju pojedinano.
Primer: Primena teoreme superpozicije na kolo sa dva generatora za izraunavanje elektrine
struje I2:
E1
R2
R1
E1
R1
I 2 = I 2 + I 2
I2
I 2 = I 2 (E 1 )
Ig
I 2 = I 2 (I g )
I2
I2
R2
R2
,,
R1
Ig
Slika 14.1
Znai, prvo napravimo kolo u kome deluje samo naponski generator E1 i naemo elektrinu
struju I2 prema usvojenom referentnom smeru (I2'). Strujni generator se tom prilikom iskljui iz kola
(u grani ostaje otvorena veza). Zatim napravimo kolo u kome deluje samo strujni generator Ig i
naemo struju I2 u tom sluaju, prema usvojenom referentnom smeru (I2''). Naponski generator se
tada kratko spaja.
Na kraju te dve elektrine struje (I2' i I2'') saberemo i dobijamo elektrinu struju I2.
Teorema superpozicije vai i za napone.
88
Zadatak Vebe
E1
I5
R6
Ig
R4
R5
89
R3
E2
R1
Reenje:
R2
+
14.1 Primenom teoreme superpozicije odrediti

struju I5.
Poznato je:
E1 = 10 V, E2 = 30 V, Ig = 80 mA,
R1 = 200 , R2 = 2 k , R3 = 1 k , R4 = 2 k ,
R5 = 2,5 k .
Provera teoreme Superpozicije

Za kolo prikazano na slici 14.2 poznate su sva otpornosti: R1 = 100 ; R2 = 200 ; R3 = 300
i R4 = 200 . Kada se preklopnik nalazi u poloaju (1) ampermetar zanemarljive unutranje
otpornosti pokazuje I41 = 0.1A. Kada se preklopnik nalazi u poloaju (2), ampermetar pokazuje
struju I41 = 0.2A. Primenom teoreme superpozicije odrediti elektromotornu silu E2.
R1 = 100 ;
R2 = 200 ;
R3 = 300
R4 = 200
I41 = 0.1A prekida je u poloaju (1)
I41 = 0.2A prekida je u poloaju (2)
E2=?
Slika 14.2
Proraun
Kada se preklopnik nalazi u poloaju (1), deluju oba generatora sa elektromotornim silama E1 i
E2. Prema teoremi superpozicije emu je jednak intenzitet struje u grani 4-1 ?
Usvojiemo sledea pravila oznaavanja:

I41 intenzitet struje u grani 4-1 kada u kolu deluje generator sa ems E1
I41 intenzitet struje u grani 4-1 kada u kolu deluje generator sa ems E2
Primenom I kirhofovog zakona na vor 4 moe se
odrediti intenzitet struje I41 (Slika 14.3):
,
a primenom Omovog zakona na kolo:
Slika 14.3 Kolo kada je prekida u poloaju (1)
Iz ega sledi:
.
90

Povezati kolo kao na slici 14.4. Koristiti vrednosti elemenata koje su dobijene proraunom u
prethodnom zadatku. Potrebno je izraunati struju u grani 4-1 metodom superpozicije
Simulirati kolo prikazano na slici 14.4 i izmeriti
jainu struje u grani 4-1, I41 :
Slika 14.4
Povezati kolo kao na slici 14.5, simulirati ga i

izmeriti jainu struje u grani 4-1, I41 :
Slika 14.5
Povezati kolo kao na slici 14.6, simulirati ga i

izmeriti jainu struje u grani 4-1, I41 :
Slika 14.6
91

OET1 Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OET1 Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sonja Krsti

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

U izrazu za Kulonov zakon konstanta srazmernosti je

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

- smer od naelektrisanja Q1 ka naelektrisanju Q2.

(napadna taka sile je u taki u kojoj se nalazi Q2).

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Izmeu dva takasta naelektrisanja Q1 i

koja zavisi od naelektrisanja Q1 i Q2 i

koje se deluje), tako da je Kulonova sila odbojna. To je oekivani rezultat poto su Q1 i Q2

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

U ovom sluaju je algebarski intenzitet sile jednak F12 = 54 10 11 N i poto je negativan to

Na slici 1.2 nacrtan je pravi smer

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

1.2 Dve kuglice poluprenika a = 2 mm naelektrisane su istim koliinama naelektrisanja Q.

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

1.3 Tri takasta naelektrisanja, Q1 = 1 pC, Q2 = 2 pC i Q3 = 3 pC, nalaze se u vazduhu na istom

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Polje u okolini takastog naelektrisanja je radijalno i

Slika 2.3 linije elektrostatikog polja uvek

Slika 2.4 linije elektrostatikog polja uvek

su usmerene od pozitivnog naelektrisanja

su usmerene ka negativnom naelektrisanju

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Algebarski intenzitet jaine elektrostatikog polja

poklapa sa smerom jedininog vektora r 0 - usmeren

je od takastog naelektrisanja kao to je prikazano na

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Algebarski intenzitet jaine elektrostatikog

od naelektrisanja) vektor E je usmeren ka

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

taki u kojoj je jaina elektrostatikog polja E = 3

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

2.3 Dva takasta naelektrisanja Q1 = 1 pC i Q3 = 3 pC nalaze se na rastojanju r13 = 5 cm u

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Zato je UAB = -UBA?

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Na primer, ako je napon U 12 = 10 V , onda je napon U 21 = 10 V . Ako je napon U MN = 50 V ,

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Dakle, pozitivno naelektrisanje stvara pozitivan potencijal u prostoru oko sebe.

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

3.2 Tri takasta naelektrisanja QA = 10 pC, QB = -10 pC i QC = 10 pC nalaze se u vakuumu u

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

3.3 Dva mala naelektrisana tela naelektrisanja Q1 = 4 pC i Q2 = 2 pC, nalaze se u vazduhu na

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

3.4 Tri takasta naelektrisanja Q1 = 2 nC, Q2 = -5 nC i Q3 = 10 nC nalaze se u vakuumu u

a) Odrediti potencijal etvrtog temena kvadrata.

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Gausovim zakonom se izraunava vektor elektrostatikog polja E . Gausov zakon vai u

Elektroni u provodniku su slobodna naelektrisanja. Postoje i vezana naelektrisanja. To su ona

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Slika 4.1 Polarizacija dielektrika

apsolutna dielektrina konstanta, jedinica je

0 dielektrina konstanta vakuuma i vazduha, iz formule se vidi da je jedinica za

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Naelektrisanja na elektrodama kondenzatora su uvek jednakog intenziteta, a suprotnog znaka

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

Vazduni ploast kondenzator

Ploast kondenzator sa dielektrikom

Elektrostatiko polje u kondenzatoru je: