VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

TEMA: UVOZNI POSAO, SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI I
VII OBLICI SARADNJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU

Mentor:

Student:

mr Saa Sari

Miljan Milenkovi
Broj indeksa: 12252
Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadraj

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Vii oblici saradnje u

spoljnotrgovinskom prometu ..............................................................................................3
1. Uvozni posao ......................................................................................................3
1.1. Predradnje uvoznog posla ....................................................................4
1.2. Izvrenje uvoznog posla .......................................................................5
1.3. Likvidacija uvoznog posla ...................................................................5
1.4. Analiza rezultata uvoznog posla ..........................................................6
2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi ...................................................................7
2.1. Kompenzacioni poslovi .......................................................................8
2.2. Vezani poslovi .....................................................................................8
2.3. Reeksportni poslovi .............................................................................9
2.4. Poslovi dorade, prerade i popravke ......................................................9
2.5. Tranzitni poslovi ..................................................................................9
2.6. Svi (switch) poslovi .......................................................................10
3. Vii oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu .........................................10
3.1. Poslovi izvoza uvoza po inenjering sistemu ..............................10
3.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence) .................11
3.3. Dugorona proizvodna kooperacija sa inostranim preduzeem ........11
3.4. Poslovno tehnika saradnja .............................................................11
3.5. Lizing (Leasing) poslovi ....................................................................11
3.6. Finansijska saradnja proizvoaa i trgovaca ......................................12

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Vii

oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu
1. Uvozni posao
Uvoz, kao grana spoljnotrgovinske delatnosti, po svojoj vanosti i obimu zadataka koje
izvrava, zauzima veoma znaajno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni. Predmet
poslovanja u uvoznoj delatnosti spoljnotrgovinskih preduzea je posve razliit, jer su
razliile i potrebe koje takav uvoz treba da zadovolji. Niz kategorija dobara i usluga, koje
ne proizvodimo ili ih proizvodimo u nedovoljnim koliinama prema tekuim potrebama
trita, uvoze se iz veoma velikog broja zemalja u svetu. U pitanju je katkada i dopuna
postojeeg asortimana proizvoda na tritu, pa se uvoze i kategorije robe koje i sami
proizvodimo ali ih ipak uvozimo iz vie zemalja. U pogledu namene uvoznih dobara, ona
su raznolika. Uvozi se roba za proizvodnu potronju (sirovine, polufabrikati i druge
preraevine), roba za iroku potronju (najee gotovi proizvodi vrlo irokog asortimana
i njihove ue namene i trajnosti) i, najzad, roba za proirenu reprodukciju (oprema,
usluge i sl.).
U zavisnosti od vida uvoznog posla tj. za iji raun treba da se obavi inicijativa, i
pripremne radnje su razliite. Ako je u pitanju uvozni posao za tui raun (komisioni
posao), onda ovome prethodi zakljuenje tzv. ugovora o komisionom poslu izmeu
nalogodavca (komitenta - proizvodnog ili trgovakog preduzea na veliko, ustanova i sl.)
s jedne i uvoznika s druge strane. Tim ugovorom se odreuje zadatak uvoznog posla i
uvoznika uopte i reguliu uslovi pod kojima uvoznik treba da izvri uvozni posao.
Posao uvoza za sopstveni raun uvoznik preduzima na osnovu detaljne procene i
kalkulacije mogunosti plasmana uvezene robe, pod uslovima koji nude zadovoljavajui
poslovni rezultat. Na toj osnovi se sastavlja lista potreba (najee roba iroke potronje,
zatim, neke kategorije sirovina i polufabrikata i, najzad, standardni i kurentni artikli
opreme). Posebno treba podvui znaaj solidnog prouavanja domaeg trita i njegovih
potreba po obimu i asortimanu proizvoda, jer uvoznik tada snosi puni trini rizik, u
sluaju da njegova procena i kalkulacija ne budu realne.
Uspostavljanje poslovnog kontakta sa prodavcima
Ostvaruje se na vie naina, ali pod kvalitativno razliitim uslovima u odnosu na one koji
postoje kod realizacije izvoznog posla. Ranije je ukazano, da je savremeno meunarodno
trite, u stvari, trite kupca. Prodavci, pogotovu, gotovih industrijskih proizvoda, na niz
najrazliitijih naina, nastoje da uspostave i odre kontakte sa tekuim i potencijalnim
uvoznicima u svim zemljama gde takva mogunost i poslovni razlozi postoje. Prema
tome, obrada trita kod uvoznog posla ni izdaleka ne zahteva one napore i svestranost
mera, koji su preduslov za uspeh kod izvoznog posla.
Najee praktikovani vid uspostavljanja poslovnog kontakta po konkretnom uvoznom
poslu se ostvaruje preko domaeg zastupnikog preduzea koje zastupa inostranu firmu -

interesenta za prodaju artikala od uvoznikovog interesa. Zahtev za dostavljanje ponude se

upuuje preko zastupnika, ili, ako ovoga nema u zemlji kupca, onda se obraa direktno
inostranim firmama - proizvoaima. Potrebno je izbegavati sve inostrane posrednike
ftrme i stupati u poslovni kontakt neposredno sa proizvoaima, gde god je to moguno.
1.1. Predradnje uvoznog posla
Ova faza obrade uvoznog posla treba da omogui uvozniku da na osnovu pouzdanih
podataka sagleda uslove izvrenja i poslovni rezultat iz nameravanog uvoznog posla. On
treba, jo jedanput, na osnovu ovog materijala da proveri realnost uvoznike
pretkalkulacije, pa tek na toj osnovi da se odlui za najpovoljnijeg ponuaa. U tom cilju
treba da poslui obrada i analiza prikupljenih ponuda. Prema tome, predradnje uvoznog
posla obuhvataju sledee operacije: prikupljanje ponuda sa svim potrebnim prilozima,
obrada cene i analiza ponuda, voenje trgovakih pregovora i najzad zakljuenje
kupoprodajnog ugovora.
Prikupljanje ponuda
Kad se ustanove obim i struktura potreba za uvoznim dobrima (specifikacija robe)
pristupa se prikupljanju ponuda na jedan od navedenih naina - posredstvom
zastupnikog preduzea ili direktno od proizvoaa iz inostranstva. Da bi se kroz uslove
ponude dobilo zaista ono to se eli, a to je realno sagledavanje uslova nabavke i izbegla
sva naknadna objanjenja elja i potreba kupca, potrebno je to detaljnije specificirati
robu i naznaiti eljene uslove isporuke u pogledu pariteta isporuke robe, roka isporuke,
kao i nekih drugih bitnih uslova. Ponuau se obino ostavlja primeran rok za izradu
ponude i njeno dostavljanje. Duina tog roka zavisi od kategorije robe koja treba da bude
predmet ponude. Pri tome, ako se radi o standardnim, tekuim potronim dobrima,
ponuda se moe dobiti za najkrae vreme: telegramom, kraim dopisom sa priloenim
cenovnikom, katalogom i proforma-fakturom i odgovarajuim uzorcima roba. Ako je,
meutim, u pitanju ponuda za obimnije isporuke investicionih dobara ili usluga, ili i
jedno i drugo, za njenu izradu esto su potrebna i neka prethodna tehnika i tehnoloka
ispitivanja i nalaenja odgovarajuih reenja, da bi se sagledao zadatak i obim isporuke.
U tim sluajevima izrada ponuda traje due, jer one predstavljaju itave elaborate i
studije. Prijem ovakve ponude potrebno je potvrditi podnosiocu na odgovarajui nain.
Sadraj i struktura ponude obraeni su odgovarajue kod izvoznog posla.
Po isteku roka dostavljanja ponuda, pretpostavlja se da su one prispele od svih
zainteresovanih ponuaa, pa se pristupa obradi i analizi ponuda na nain kako je to
izloeno u odeljku o obradi cena u spoljnotrgovinskom poslu. Iz te akcije treba da
proizae jedan logian redosled ponuaa po stepenu prihvatljivosti njihovih prodajnih
uslova za kupca-uvoznika.

1.2. Izvrenje uvoznog posla

Umnogome je slino postupcima u toku izvrenja izvoznog posla, ali postoje i bitne
razlike u pogledu redosleda i uloge stranaka u odnosu na radnje i mere oko rukovanja
robom, koja je predmet kupoprodaje. To proizlazi iz uloge kupca kao nalogodavca u
poslovima ove kategorije, koja se svodi na staranje i preduzimanje mera da prodavac u
svemu izvri svoje ugovorne obaveze u pogledu blagovremene isporuke robe ugovorenog
kvaliteta i izvrenja usluga na ugovoreni nain. Sa strane kupca stoji obaveza da preuzetu
robu, ili u njegovu korist izvrenu uslugu, plati o roku na ugovoreni nain.
Referent, ukoliko i sam nije uestvovao u zakljuenju predmetnog posla, prethodno se do
detalja upoznaje sa ugovorom i sutinom koncepcije uvoznog posla. Potom pristupa
izvrenju nunih predradnji za sagledavanje redosleda i dospea obaveza po konkretnom
ugovoru i registraciji posla u preduzeu i kod nadlenih organa drutvene evidencije i
kontrole (izrada rokovnika i prijavljivanje posla nadlenoj banci i dr.) da bi se ispunili
potrebni uslovi za stupanje ugovora na snagu na ugovoreni nain.
1.3. Likvidacija uvoznog posla
Bilo da se radi o uvoznom poslu za sopstveni raun ili komisionom uvoznom poslu,
naredne faze obrade su u potpunosti identine onima koje su detaljno raene kod
izvoznog posla. U odnosu na inostranog prodavca se, u osnovi, nastoji da se naplati svako
odstupanje od ugovorom predvienih uslova. Nadoknada kvaliteta ili nedostatka nekih
delova isporuke se ima bez ostatka naplatiti vraanjem novanih iznosa (bonifikacije) ili
naknadnim isporukama robe bez plaanja. U tom smislu ima da poslui izvetaj o
naenom stanju posle izvrenog pregleda prispele poiljke robe iz inostranstva. Nadlena
carinarnica e o tome uzeti potrebnu zabeleku i odgovarajue postupiti prilikom
naknadnih isporuka robe bez plaanja dabine po ranijem zakljuku.
Obraun sa komitentom vri se u svemu na bazi prethodno zakljuenog ugovora o
komisionom poslu po uvozu. Inae ovaj obraun postoji samo kod uvoznih komisionih
poslova i vri se u svemu na nain i u rokovima, kako je to izneto kod obrauna sa
komitentom po izvoznom komisionom poslu.
Obraun i likvidacija potraivanja ostalih uesnika u izvrenju uvoznog posla (inostrani
posrednik - ako ga je bilo, pediter, vozar, osiguravalac, banka - domaa i strana,
ugovorna kontrola i preuzimanje robe, javna skladita i sl.) vri se u svemu po iznetom za
izvozni posao - na bazi ugovora, datih naloga, sporazuma o visini naknade za usluge i
fakturisanih stvarnih trokova sa originalnim dokumentima, koji snosi nalogodavac uvoznik.
Likvidacija predmeta - zakljuka. Formalna i sutinska strana organizacije, unutranjeg
rasporeda materijala i voenja predmeta po uvoznom poslu, kako u odnosu na inostranog
partnera, tako i na domaeg komitenta (kod komisionog posla), poslovnu banku,
likvidaciju zakljuka i uvanje predmeta u svemu je ista kako je izneto kod izvoznog
posla.

1.4. Analiza rezultata uvoznog posla

To je poslednja faza rada uvoznog referenta pre nego to predmet pripremi i preda arhivi
na uvanje. Bez obzira na okolnost da li se radi o uvoznom poslu za sopstveni raun
(proizvodno preduzee uvozi potrebe za sebe ili trgovako preduzee uvozi robu radi
dalje prodaje na tritu) ili o komisionom poslu, uvek se pravi analiza posla i o tome
ostavlja pismeni trag. U posebno karakteristinim sluajevima rezultat analize se
dostavlja i nadlenim slubama u preduzeu, da se iz svega izvuku nuni zakljuci i
pouke za dalji rad. Radu na analizi rezultata uvoznog posla uvek prethodi izrada konane
kalkulacije. Brojke, zakljuci i analitiki zahvati na osnovu konane kalkulacije posla sa
dokumentacijom u predmetu zakljuka predstavljaju polaznu osnovu analize uvoznog
posla.
Sadraj i ciljevi analize uvoznog posla. Kako svaki spoljnotrgovinski posao, po svojoj
konstrukciji i uslovima izvrenja, predstavlja sticaj okolnosti za sebe, to bi onda bilo
veoma teko reiti da postoje neki abloni za ovu analizu, koji bi vaili za sve sluajeve u
praksi. Za praktine potrebe rada u preduzeu mogu se dati samo neki pogledi i sugestije
u odnosu na ciljeve ovog zahvata i ukazati na puteve kojima se do njih moe doi. Sve
ostalo je stvar inventivnosti obradivaa ove materije gde on sam treba da uoi ta je bitno
po interese poslovanja preduzea. Prema tome, analiza uvoznog posla bi, u osnovi trebalo
da otkrije sledee tokove i zavisnosti po osnovnim merilima od interesa za uvoznika:

Robni deo izvrenja posla

Finansijski pokazatelji izvrenja posla
Ostala zapaanja o poslu

Korienje rezultata analize uvoznog posla. Tekst izvrene analize, naroito znaajnijeg,
obimnijeg i dugoronijeg uvoznog posla, obavezno se dostavlja svim zainteresovanim
slubama u preduzeu (u predmet zakljuka, evidencija poslovnice - odeljenja uvoza,
sluba istraivanja trita, konjunkturno-informativna sluba, direktor sektora nabavkiuvoza, komercijalni direktor, proizvodno-tehniki sektor - priprema proizvodnje i dr.).
Odgovarajue slube u preduzeu podatke i zakljuke iz ovih analiza, koji su od opteg
znaaja za budue poslovanje, evidentiraju na odreena zbirna mesta, da takve napomene
i sugestije mogu korisno sluiti i ostalim sektorima rada i poslovanja. Na toj osnovi ovaj
materijal treba koristiti u sledee svrhe:

unapreenje i dalja racionalizacija poslovanja uvozne slube u preduzeu. Uoene

zakonomernosti u radu, kroz zapaanja u tekstu analiza, treba da poslue pri
oformljenju stavova preduzea po sledeim pitanjima:
po robnim sektorima (ta je karakteristino u radu na uvozu pojedinih kategorija
roba razliite namene, stepena obrade i masovnosti prometa),
po zemljama i regionalnim podrujima inostranih prodavaca rokovi isporuke,
potrebno vreme za prispee robe na skladite kupca, nivo prateih trokova posla
u inostranstvu, priblian odnos u nivoima prodajnih cena za robu istog kvaliteta i
pariteta isporuke i dr.,
po statusu inostranog prodavca - proizvoaka, trgovaka ili posrednika firma;
6

korienje saznanja iz prethodnih poslova radi donoenja pravilnih i poslovno

najcelishodnijih odluka pri konceptiranju i oformljenju narednih uvoznih poslova,
kako u pogledu uslova prodaje, tako i u pogledu izbora najpovoljnijeg prodavca u
regionalnom i statusnom pogledu (proizvoa, trgovaka kua, posrednika firma
i st.).

2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi

Savremene okolnosti na tritu sve vie uslovljavaju potrebu uspostavljanja novih odnosa
izmeu partnera i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ti odnosi postepeno odstupaju od
klasinih vidova kupoprodaje kod kojih roba ide u jednom, a novac u drugom, obrnutom
pravcu. Tako je to do sada vekovima bilo, a sada se upravo nalazimo na vremenskoj
prekretnici kad je takav proces oigledan.
Spoljnotrgovinska razmena nije vie samo zbir pojedinanih akata kupoprodaje u jednom
i drugom pravcu. Ona, po strukturi, postaje takva da se u akt razmene, sve oiglednije
prepliu i razni vidovi meusobnog interesovanja poslovnih partnera za neke akcije na
vrlo duge vremenske periode, koje znae pripremu trita za vreme i prilike koje tek
dolaze. Ove pripreme trita obuhvataju ak i ulaganja, pojedinana ili zajednika,
najee u saradnji sa domaim privrednicima u proizvodnji i prometu. Ove okolnosti, uz
neke nesavrenosti funkcionisanja savremenog trita i meunarodnog obrauna
spoljnotrgovinskog prometa koje su inae trajna propratna pojava i karakteristika rada na
ovom podruju privrivanja, ine da se uz postojee i ranije poznate oblike specijalnih
spoljnotrgovinskih poslova pojavljuju novi koji su nastali u opisanim savremenim
trinim okolnostima.
Zbog svega navedenog, specijalni spoljnotrgovinski poslovi po svojoj ekonomskoj
sutini, uslovima primene, koncepciji, vidovima oformljenja, tehnici izvrenja i
finansijske likvidacije predstavljaju posebnu kategoriju akata kupoprodaje. Oni su
umnogome razliiti od uobiajenih poslova klasinog izvoza i uvoza. Sem toga i u okviru
same kategorije specijalnih spoljnotrgovinskih poslova pojedini njegovi modaliteti se
meusobno veoma razlikuju. Kreu se od oblika razmene robe i usluga najnieg tipa
(trampa) do najsloenijih trgovakih operacija i poslovnih transakcija robne i valutne
arbitrae, poslova zajednikih ulaganja i najsloenijih poslova po sistemu inenjeringa.
Do primene ovakvih vidova akata kupoprodaje doveli su tekue stanje na tritu i potreba
da se u uslovima nepovoljnim za odvijanje spoljnotrgovinske razmene, zbog defektnosti
dejstva mehanizma cena, plaanja, obrauna i niza vanekonomskih uticaja, ipak
odravaju privredni odnosi sa inosiranstvom. Da naa roba i usluge i posle najsloenijih
trgovakih transakcija ipak dospeju tamo gde mi elimo, uz ostvarenje finansijskog
rezuttata koji smo oekivali. Meu osnovne faktore koji uslovljavaju postojanje okolnosti
neophodnih za poslovnu umenost primene ove kategorije poslova u spoljnotrgovinskoj
razmeni ubrajaju se:

nepostojanje redovnih meudravnih i trgovinskih odnosa;

nepovoljan klirinki saldo u razmeni gde takav
spoljnotrgovinskog prometa postoji;
7

sistem

obrauna

nepovoljni uslovi transfera i konvertovanja valuta razliitog stepena boniteta

(konvertibilnost, stabilnost);
potreba obezbeenja od dejstva kursnog rizika kod terminskih i drugih
dugoronijih spoljnotrgovinskih poslova;
nepodesna alokacija deviznih kvota po svojoj strukturi za potrebe proizvoaa iz
uvoza;
postojanje nekurentne robe koja se tee prodaje pod postojeim trinim uslovima
u redovnom trgovinskom prometu;
doputanje ovog vida prometa i kroz odredbe redovnih meudravnih trgovinskih
sporazuma i poslovnih aranmana;
prodiranje na nova trita i trita intenzivnih mera zatite (razna ogranienja,
monopolski sporazumi u raznim vidovima i sl.);
potpunije i unosno zaposlenje sopstvenih proizvodnih kapaciteta i korienje
eljenih proizvodnih usluga u inostranstvu;
postojanje znatnije razlike u visini cena za istu robu na tritu razliitih zemalja
zbog defektnog delovanja meunarodnog trita.
2.1. Kompenzacioni poslovi

Izvoz odreenih proizvoda ili usluga, vezan za uvoz robe ili usluga, najee
odgovarajue protivvrednosti, bez upotrebe klirinkih slobodnih ili bilo kojih drugih
inostranih sredstava plaanja, naziva se kompenzacioni posao. To je, u osnovi, razmena
robe za robu (trampa) izvrena pod ugovorenim uslovima i na odreeni nain. Izuzetno
se, neizbeni vikovi isporuke u jednom pravcu za veliinu nastale razlike izravnavaju
plaanjem, upotrebom deviznih sredstava u drugom pravcu.
Od osoblja koje ih konceptira, zakljuuje i izvrava, zahteva se izvanredna poslovna
rutina, iskustvo i opreznost u radu. I pored toga, ovaj tip spoljnotrgovinskih poslova, po
svojoj sutini, predstavlja najnii vid razmene, koji se i u savremenim uslovima
primenjuje. Zbog svega toga, izvrenje ovakvog posla podlee prethodnom odobrenju
nadlenog organa, koji plasman i nabavku robe ovim putem odobrava samo u sluaju
kada se ovo delimino ili u celini ne moe obaviti putem redovne robne razmene. Pored
toga, takav posao treba da obezbeuje zadovoljavajue uslove kupoprodaje u odnosu na
one koji se redovno postiu; zatim, da se radi o robi iz uvoza koja treba da zadovolji
posebno vane potrebe u proizvodnji i irokoj potronji; i najzad, da se i tim putem
unapreuju poslovne veze sa tritima i zemljama sa kojima jo ne postoje redovni
trgovinski odnosi.
2.2. Vezani poslovi
Ova kategorija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (engl. barter; franc. troc; nem.
Kuppelgeschaft) je novijeg datuma u praksi na meunarodnom tritu. Posledica je ranije
izloenih uslova rada na poslovima meunarodnog robnog prometa i posredovanja, gde
se konstrukcijom specijalnih poslova posebnih karakteristika ele postii odreeni efekti
u korist nacionalne privrede.

Vezani posao je takva konstrukcija izvrenja razmene robe ili usluga pri kojoj se
kupoprodaja u jednom pravcu (obino uvoz) povezuje sa obavezom izvrenja
kupoprodaje robe ili usluga u obratnom pravcu (izvoz). Na osnovu ovako fiksirane
obaveze, poslovi u jednom i drugom pravcu se mogu obavljati vremenski i finansijski
potpuno nezavisno, bar to se tie uesnika u vezanom poslu iz razliitih zemalja.
2.3. Reeksportni poslovi
Zbog estih sluajeva deficita u bilateralnom bilansu plaanja izmeu niza zemalja,
postojanja dosta krutih deviznih ogranienja i itavog sistema restriktivnih mera
regulisanja spoljnotrgovinskog prometa, bilo je oteano uravnoteiti sve te odnose na
eljeni nain. Cilj je da se s jedne strane, bez tekoa i uredno mogu aktivirati klirinka
potraivanja, a s druge da se sa robom u izvozu, bar to se tie mehanizma plaanja,
moe dospeti tamo gde je ona realno traena. Trebalo je i u tim uslovima nalaziti
adekvatno reenje, te se kroz razne konstrukcije specijalnih spoljnotrgovinskih poslova,
ispitivala i pronalazila svaka mogunosi da se stvar pokrene, kad zastane, kombinujui
esto robne i valutne operacije raspoloive u konkretnim okolnostima. Na taj nain se
nastojalo da se trajnije sauvaju trita od interesa, koja pod stvorenim okolnostima
odnosa u redovnom prometu nisu dalje bila u stanju da kupuju nau robu. Primenom
triangularnih operacija kod plaanja, pa ak i prometa robe, uspevalo se zadrati odnosno
trite i u tom kritinom periodu klirinkih odnosa.
Reeksportni posao postoji onda kada se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u
drugu zemlju sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja i dodirivanja sopstvene
carinske teritorije.
2.4. Poslovi dorade, prerade i popravke
U sutini ovi poslovi predstavljaju vrenje proizvodnih usluga za raun nalogodavca iz
inostranstva ili domaeg za robu koja je namenjena izvozu. Prema karakteru svojine nad
predmetom rada u ovom poslu odreuje se i njegova kategorija koja moe biti dvojaka:
aktivni posao i pasivni posao. Ako se vri proizvodna usluga za raun inostranog
nalogodavca u vidu dorade, prerade, popravke, obrade ili sline usluge na njegovim
sirovinama ili polufabrikatima - onda je to tzv. aktivni posao. Kroz taj posao se ostvaruje
devizni priliv u spoljnotrgovinskom prometu, a praktikuje se i plaanje u robnim
kontraisporukama (na primer, plaanje u ostvarenim proizvodima - ulje, eer i sl.).
2.5. Tranzitni poslovi
Tranzit, kao pojam, znai da roba na svom putu od mesta proizvodnje ili otpreme do
mesta opredeljenja u zemlji namene prolazi ili dodiruje jedno ili vie carinskih podruja
drugih, usputnih zemalja. Takvo stanje stvari pretpostavlja obavljanje raznih usluga po
nalogu i za raun stranih firmi, vlasnika robe na putu. Obavljanje tih usluga je samo jedna
od faza u obradi i izvrenju izvoznih poslova. Poto svaka usluga u isto vreme znai i
obavezu i troak za nalogodavca, to spoljnotrgovinske firmne, u naelu, nastoje da sve

robne transakcije obavljaju u direktnom saobraaju izmeu zemlje otpreme i zemlje

namene robe. Meutim, to najee nije mogue, pogotovo ne za one zemlje iji
geografeki poloaj i mrea saobraajnih puteva ne omoguavaju robni promct s
inostranstvom bez tranzita. Sa poveanjem obima meunarodne robne razmene i
poveanjem proseka puta robe (tona/kilometar) od mesta proizvodnje do mesta
privoenja konanoj nameni u svetu, rastu i uloga i znaaj tranzitnog posla u
spoljnotrgovinskom prometu. U tom smislu dejstvuju i mere unapreenja ove grane
spoljnotrgovinske delatnosti, koje se ogledaju u davanju niza olakica i uproavanja
postupka oko izvravanja tranzitnih poslova (povlaene transportne tarife, povlaene
tarife uslunih delatnosti u tranzitnom prometu, niz mera za poveanje propusne moi
saobraajnih tokova i dr.).
2.6. Svi (switch) - poslovi
Pojam svi-posla je novijeg datuma u spoljnotrgovinskoj praksi. To su poslovi valutne ili
robne arbitrae ili kombinacija jedne i druge arbitrae u istom poslu. Odvijaju se kroz
promet robe ili deviza, pri emu se koristi postojei pad ili razlika u cenama ili
kursevima. Zbog kursne razlike izmeu vrstih (slobodnih, konvertibilnih) i mekih
(klirinkih) valuta, u toku izvrenja svi-posla robni promet se kanalie ka posredniku
(svieru) koji moe da posreduje - sviuje izmeu vrstih i mekih valuta i time
omogui dalju kupoprodaju robe, do onoga ko je za nju na kraju zainteresovan. Usled
toga se svi-poslovi uglavnom odvijaju kroz vrenje raznih vrsta tranzitnih trgovakih
poslova, pri emu svaki od uesnika, na odreeni nain, ostvaruje izvesnu zaradu za sebe
(kao kursna razlika ili kao razlika u ceni). Usled toga nastala povienja trokova prometa
snose krajnji uesnici u ovoj operaciji saglasno njihovoj stvarnoj ulozi u poslu. Krajnji
uesnici u takvim poslovima se najee i ne poznaju, a po potrebi, i pitanje porekla robe
se ne postavlja.

3. Vii oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu

3.1. Poslovi izvoza uvoza po inenjering - sistemu
Inenjering je zbirni pojama za vie sukcesivnih radnji na ostvarenju zamisli investitora
po projektnom zadatku. On podrazumeva: reenje problema tehnologije i tehnolokog
postupka, koncepciju najcelishodnijeg radnog procesa u proizvodnji i ostalim
delatnostima preduzea, projektovanje postrojenja objekata i sl.), organizaciju i izvoenje
radova na ostvarenju projekla do kraja uz obezbeenje organizacionih, materijalnih i
kadrovskih pretpostavki za uspean rad novoizgraenog objekta sa sagledavanjem
njegovih tehnolokih i ekonomskih efekata u radu. To je itava oblast proizvodnje i
prometa investicionih dobara i usluga, radnih iskustava i znanja od znaaja za racionalnu
organizaciju radnih procesa i urednu eksploataciju izvrenog ulaganja. Koristei tekovine
savremenih tehnikih dostignua i naune principe racionalne podele rada i organizacije
radnih procesa u preduzeu, inenjering, kao sistem, na najcelishodniji nain objedinjuje
sve faze priprema, izvrenja i provere oekivanih rezultata ulaganja.

10

3.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence)

Predstavlja i u spoljnotrgovinskom prometu dosta iroko i plodno polje rada slube
marketinga u preduzeu. U ovom pogledu jugoslovenska preduzea mogu imati dvojak
interes. Da prava industrijske svojine, zatiena i nezatiena kupuju od domaih ili
stranih imaoca istih; ili, da ova prava prodaju domaim ili stranim kupcima. Kupovina
licence proizlazi iz svestrano prouene potrebe i najpovoljnijeg reenja koje nude
pojedini ponuai. Prodaja licence je najee rezultat postojeih poslovnih odnosa sa
interesentom, zadobijenog ugleda domae tehnike i tradicije u proizvodnji odreenog
dobra, na osnovu ega se isti mogao dovoljno pouzdano osvedoiti o kvalitetu i u svim
ostalim tehnikim i ekonomskim prednostima korienja upravo tog tehnikotehnolokog reenja u sopstvenoj proizvodnji.
3.3. Dugorona proizvodna kooperacija sa inostranim preduzeem
U poslednjim godinama naeg privrednog razvoja kooperacija u proizvodnji sa
inostranim preduzeima poprima sve vei znaaj. Kao vid ekonomske saradnje sa
inostranstvom, proizvodna kooperacija se dosta esto kombinuje i povezuje sa drugim
oblicima prometa robe i usluga sa istim ili slinim firmama po profilu u zemljama
ugovornih partnera. Proizvodna kooperacija obino prethodi poslu kupoporodaje licence,
uslovljava je ili iz nje takav posao proizlazi. Ima sluajeva da proizvodna kooperacija
nastaje iz posla izvoza-uvoza po inenjering-sistemu.
3.4. Poslovno tehnika saradnja
To je veoma sloen i raznovrstan vid saradnje domaih proizvodnih ili trgovakih
preduzea sa stranim firmama. Posebnu odliku sadrine projekta saradnje daje prisustvo
transfera tehnologije u najrazliitijim vidovima i finansijskih sredstava u toj funkciji od
jedne ili obe ugovorne strane. Sprezanje interesa ugovornih strana na jednom ovakvom
projektu, kroz proizvodnju i/ili promet materijalnih dobara i usluga, primenu najnovijih
dostignua tehnologije i know-how, uee u finansiranju poduhvata treba, u krajnjoj
liniji, da ima za posledicu poboljanje njihovog poloaja na tritu. Tako ujedinjeni u
naporima za postizanje istog cilja u zemlji ugovornih strana ili na tritu treih zemalja
postaju proizvodno, tehniki, tehnoloki, kadrovski i finansijski svestranije sposobni za
obimnije i sloenije poslove.
3.5. Lizing (Leasing) poslovi
Zakupni odnosi u prometu pokretnih, pa ak i nepokretnih investicionih dobara kao
finansijska i poslovna konstrukcija, su preuzeti iz industrijski razvijenih zemalja trine
privrede. Poslovi zakupa opreme i nekih trajnih potronih dobara u SAD nisu tako
novoga datuma. Zna se, da je jo pred kraj prolog veka (1877.g.) Bell Telephone
Company, New York iznajmljivao telefonske aparate umesto da ih prodaje. Za evropsku
privrednu praksu ova vrsta poslova je uvek novina, ovo pogotovu u spoljnotrgovinskom
prometu. Predmet zakupa je oprema, nepokretnosti i neke vrste trajnih potronih dobara.

11

Preteni deo ove vrste prometa otpada na opremu, koja se u raznim poslovima i
finansijskim konstrukcijama predaje u zakup kupcu (korisniku) i po zavrenom poslu sa
mesta upotrebe vraa vlasniku ili je otkupljuje dotadanji zakupac. U tu kategoriju dobara
najee spadaju elektronski raunari, birotehnika oprema, graevinska mehanizacija,
maine radilice, transportna sredstva (elezniki vagoni najrazliitijih vidova namene,
drumska teretna i putnika vozila, avioni, brodovi i dr.), kontejneri, kao i druga oprema.
Predmet zakupa mogu biti i nepokretnosti, kao na primer: skladita, silosi, javne garae,
poslovne prostorije, prodajni prostor u robnim kuama, hladnjae i drugo.
3.6. Finansijska saradnja proizvoaa i trgovaca
Savremeno trite visoko privredno razvijenih zemalja sveta uvek pronalazi nove modele
poslovne saradnje proizvodnje i trgovine koji znatno poveavaju njihovu poslovnu
efikasnost, koja se meri stopom ostvarenog profita. Namera je, da se u poslovanju i
upravljanju kapitalom, iskoriste sve raspoloive mogunosti za racionalizaciju rada i
korienja finansijskih sredstava; to sve u rezultatu treba da povea uinak, poslovni
uspeh i profit. Meu tim novim modelima sprezanja rada i kapitala u novije vreme su se
iskristalisala tri njihova vida: faktoring, forfeting i franizing.

12