V I S O K A T E H N I K A K O LA

NI

SEMINARSKI RAD
Mariposa: Novi oblik arhitekture za
distribuciju podataka
Predmet: Distribuirane baze podataka

Profesor:
dr Borivoje Miloevi

Student:
Milan orevi RTs 06/13

SADRAJ

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

-SADRAJ1. UVOD.....................................................................................................................................- 3 2. ZADACI MARIPOSE............................................................................................................- 5 3. SISTEM PRAVILA MARIPOSE...........................................................................................- 7 3.1 Ugraeni dogaaji.............................................................................................................- 7 3.2 Ugraene akcije................................................................................................................- 9 3.3 Rastegljivost....................................................................................................................- 10 3.4 Sistemsko pravilo za izvrenje........................................................................................- 10 4. FRAGMENTI.......................................................................................................................- 12 4.1 Lokacija fragmenta.........................................................................................................- 12 4.2 Migracija fragmenta........................................................................................................- 13 4.2.1 Kanonsko predstavljanje podataka kod Maripose...................................................- 14 4.2.2 Konverzija indeksa...................................................................................................- 14 2

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

4.3 Migracija kada je aktivno................................................................................................- 15 4.4 Migracioni logovi............................................................................................................- 15 4.5 Poreklo fragmenta..........................................................................................................- 16 5. PROCESOR UPITA MARIPOSE........................................................................................- 17 5.1 Parsovanje upita..............................................................................................................- 17 5.2 Problemi kod optimizacije upita.....................................................................................- 17 5.3 Strategija procesuiranja upita..........................................................................................- 17 5.3.1 Optimizacija u tri faze..............................................................................................- 18 5.3.2 Spajanje dve klase....................................................................................................- 18 6. VIESTRUKE KOPIJE.......................................................................................................- 19 7. ZAKLJUAK.......................................................................................................................- 20 -

1. UVOD
3

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Definicija dizajniranja sistema zvanog Mariposa, koji predstavlja eksperimentalni vid

upravljanja distribucijom podataka koji obezbeuje visoki uinak u oblasti velike mobilnosti
podataka i heterogenih mogunosti hosta. Mariposa objedinjuje pristup koji se uzima pri radu sa
distribuiranim fajl sistemima i distribuiranim bazama. Kao takav, omoguuje sveobuhvatnu
fleksibilnu platformu za izradu novih algoritama za optimizaciju distribuiranih upita, upravljanje
memorijom i skalabilne strukture za uvanje podataka. Fleksibilnost se primarno koristi za
korienje vee autonomije koja dozvoljava izvrenje lokalnih naredbi nezavisno od mesta gde
se podatak nalazio u memoriji, mesta izvrenja upita i upravljanja memorijom.
Postoje etiri pristupa koij se odnose na upravljanje distribuiranim podacima koji su se
istraivali:

distribuirani bazni sistemi

klijent-server distribuirani fajl sistemi
"deep store" fajl sistemi
objektno-orijentisani bazni sistemi

Karakteristike svakog pristupa mogu se sumirati u okviru Slike 1. Prvo, svaki pristup pri
istraivanju ima fundamentalnu jedinicu zaduenu za alokaciju memorije, bezbednost i
imenovanje. Na osnovu toga, odluke se moraju usloviti time da li su objekti koji se nalaze u
memoriji fiksirani i kako bi trebalo da se kontrolie transfer izmeu jednog mesta u okviru mree
na drugo. Drugo, sva etiri pristupa keiraju podatke sa udaljenih lokacija. Samim time to
4

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

uslovljava odluke o respektabilnom odnosu u veliini keiranih podataka, trajanje keiranog fajla
na nekoj lokaciji, mehanizam za upravljanje ke memorijom i da li se objekti menjaju nakon
keiranja. Na kraju, svaki pristup implicitno definie model za izvrenje upita. Kada se pojavi
upit na lokacija A kojoj su potrebni podaci iz lokacije B, postoje dve mogue strategije za
izvrenje upita. Podaci sa lokacije B mogue je prebaciti na lokaciju A i tamo se izvre, ovakva
strategija vodi ka prebacivanju podataka ka upitu, dok je alternativni pristup obrnutog
karaktera i vodi se time da se upit dovede do podataka.
Kako je jasno definisana vanost arhitekture iz aspekta jednog distribuiranog menadera
podataka, pristupa se istraivanju podataka iz Slike 1. pri primeni na postojee menadere
distribuiranih sistema podataka.

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Slika 1.Alternativne arhitekture za distribuiranje podataka

Na poetku, uzeemo u obzir pristup iz ugla medaersko upravljaih distribuiranih
sistema. Nekoliko distribuiranih prototip sistema razvijeni su tokom ranih 1980tih, kao to su
R* [WILL81], SDD-1 [BERN81], SIRIUS-DELTA [LITW82], and Distributed INGRES
[STON86a].
6

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Gledano sa strane arhitekture, pristup izradi distribuiranih baza je drugaiji u odnosu na

neki drugi. Svaki pojedinani DMBS podrazumeva "bez podele" arhitekturu [STON86b] i
poseduje bazinu filozofiju prenosa upita ka podacima. Kao rezultat, ovi sisitemi alociraju
podatke na lokacije koje se nalaze na mrei i ta alokacija ostaje dok god je administrator ne
promeni. Samim tim, objekti poseduju fiksnu lokaciju a upiti se "dovode" ka njima kako bi
koristili podatke u procesu izrade. Ako se objekat podataka mora premestiti sa razlogom da se
udrui, onda se kreira priveremena kopija podataka koja je validna iskljuivo za vreme trajanja
procesa udruivanja. Svi sekundarni indeski se moraju nanovo definisati za te privremene
podatke. Nekoliko sistema je predoilo rastavljanje relacija u fragmente ija se kompozicija
kontrolie pomou distribuiranih kriterijumima. Do sada ni jedan sistem nije sveobuhvatno
implementovao fragmente, no ipak predstavlja vid jedinice za alokaciju memorije.
Drugi pristup distribuciji je definisan klijen-server fajl sistem pristupom kao to su
Andrew [HOWA88] i NFS-orijentisan komercijalni pristup. U takvim sistemima, fajl ( ili vie
njih) je jedinica za alokaciju memorije i poseduje jedinstvenu lokaciju na nekom serveru.
Relativno mali, fiksirani blokovi fajlova se dobavljaju do klijentnog dela pri pristupu, i tako
implementuje strategija "premetanje podataka do upita". Blokovi se keiraju na klijentu dok ne
izgube vrednost. Veina fajl sistema implementuju hard kodirani ke menader, gde se uglavnom
koristi LRU algoritam (least-recently used eng. za najmanje korien podatak).
Trei pristup distribuciji se ogleda u primeni tercijarnih memorija ili "duboko
skladitenje" fajl sistema. Sistemi u ovoj kategorijji integriu Inversion [OLSO93], Highlight
[KOHL92], i komercijalni kao to su Epoch [EPOC92] i UniTree [GENE91]. Ovakvi sistemi
tipino nude servis za keiranje za tercijalnu memoriju. Neki proizvodi iziskuju da disk ke i
7

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

"duboko skladitenje" moraju biti na istoj fizikoj maini. Meutim, mora da omogui udaljeni
pristup uredjaju za tercijarnu memoriju sa tog diska za kerianje.Na kraju, kao i distribuirani fajl
sistemi, "duboko skladitenje" koristi strategiju "poalji podatke upitu".
etvrti pristup za distribuciju je implementovan komercijalnom objekto orijentisanom
DBMS kao i prototipima za pretragu. Sve to uzima u obzir klijent-server okruenje i kretanje
blokova diska izmeu klijenta i servera. Objekti podataka imaju fiksnu poziciju i ovaj sistem
implementuje "poalji podatke ka upitu".
Na Slici 1. se moe primetiti da distribuirani fajl sistemi i "duboka skladita" imaju dosta
jednostavnih elemenata. Izuzev veliline objekta keiranog na klijentskoj strani, ali u sutini
izgledaju isto. Oba metoda premetaju podatke na osnovu elja korisnika (brisanjem i
ponovnom kreiranju fajla), keiranje podataka sa hard kodovanim proceduralnim ke
menaderima i pomeranju podataka prema upitu u okviru strageije izvravanja upita.
Mariposa arhitektura ima karakteristike koje se nalaze u poslednjem redu na Slici 1.
Sledee poglavlje objanjava motivaciju i zadatke koji stoje iza ove arhitekture.

2. ZADACI MARIPOSE
Fundametnalni zadaci Maripose su ujedinjenje (dosada razjedinjenih) razliitih pristupa
distribuiranju baza podataka (DBMS), keiranja distribuiranih fajl sistema, "duboko skladitenje"
fajl sistema i servera za objekte. Mariposa distribuira podatke preko puteva koji su povezani
8

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

nekom lokalnom ili irokopojasnom mreom (LAN/WAN). Svaka lokacija ima ureaj za
skladitenje, koju smatramo glavnom memorijom u ovom sluaju, disk ili tercijalna memorija.
Kada se vie od jednog ureaja za skladitenje memroije povee na isti CPU, to uzei u
obzir ovu temu, predstavlja agregaciju dve ili vie logike lokacije Maripose. I ako se smatra da
obian korisnik oekuje veliki broj ureaja za skladitenje podataka koji se povezuju na isti
CPU, u ovom primeru je to obrnut sluaj razmatrajui sledee faktore. Prvo, ureaji koji koriste
tercijarnu memoriju su veoma spori i skupi. Kao takvi, potrebno je opsluiti svaki takav ureaj
(koji se meri cenama sa est cifara) lino dodeljenim procesorom (ija je cena odreeneo sa etiri
cifara). Tericjarna memorija moe biti na drugoj strani LAN ili brze WAN mree sa keiranog
diska, bez gubljenja u performansama. Kao rezultat, keiranje tercijarne memorije se vri na
udaljenom raunaru. Glavna memorija se uglavnom keira lokalno ali moe biti i udaljena.
Lokalno keiranje sa jednog na drugi ureaj e zahtevati premetanje sa jedne Mariposa logike
jedinice na drugu, i ako se nikakv mreni saobraaj ne odvija.
Mariposa podrava sledee modele za podatke. Mariposa sistem se sastoji od instanca
objekta u imenovanim klasama, od kojih svaka sadri atribute za specifine tipove podataka.
Svaka klasa je podeljena u fragmente, koji predstavljaju jedinice memorije u sistemu. Lokacije
podataka mogu podeliti ili ujediniti fragmente po potrebi. Fragmenti opcionalno mogu imati
kriterijume za distribuciju koje kontroliu logiku kompoziciju instanci u fragmentu. Fragmenti
nemaju specifinu poziciju i mogu se slobodno kretati kroz mreu. Alternativno se moe rei da
fragmenti poseduju trenutnu lokaciju koja se rapidno menja. Primera radi, ako se fragmentu
uestalo pristupa, pretpostavljamo da e se njegova lokacija premestiti sa tercijalne memorije na
disk ili na glavnu memoriju. Kada se aktivnosti smanje, lokacija migrira na sporiju memoriju.
9

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Svaka lokacija u Mariposi je lokalno autonomna, to znai da administrator svake

lokacije gde se baza nalazi u potpunosti kontrolie skladitenje objekata na toj lokaciji.
Administrator to uspeva tako to specifira set pravila koja se primenjuju u tom reonu. Na primer
administrator mora da specifira pravila za kontrolu izbacivanja fragmenata sa jedne lookacije
ako je memorija preoptereena. Svaka lokacija pojedinano odluuje o tome koji se fragmenti
izbacuju i gde e se slati.
Pristup Maripose ovim zadacima je da odredi jednu reprezentaciju koju e svaki
menader memorije da primeni, tzv. kanonsku reprezentaciju i sekundarnu opcionalnu privatnu
reprezentaciju. Brzo kretanje fragmenata mogue je ostvariti transferom kanonske reprezentacije
sa jednog medadera memorije na drugi. Sa druge strane, lokalno otimizovana reprezentacija je
opcionalna, u kojem sluaju bi se transfer fragmenata oslonio na konverzaciju formata sa
privatne strane na kanonsku reprezentaciju i tek nakon toga natrag u format privatne strane.
U Mariposi, mogue je prebaciti fragment sa jedne strane na drugu ili izvriti keiranje
framgenta na nekoj drugoj lokaciji. U ovom sluaju, kopija fragmenta se stvara i Mariposa uva
podatke o broju nastalih kopija. Normalno, potrebno je imati algoritam koji omoguava
auriranje postojeih kopija, o tome vie dalje u radu.
Na kraju, Mariposa ima optimizer upita koji generie plan za reavanje upita. Oigledno
je da takav servis "boluje" od standardnog problema i to same optimizacije distribuiranih upita
kao i drugih oteavajuih faktora.

10

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Na poetku je bitno naglasiti da ni jedna lokacija ne poseduje globalne informacije o

stanju baze podataka. Prethodni sistemi su generalno pretpostavljali (implicitno ili eksplicitno)
perfektno poznavanje globalnog znanja o rasporedu podataka, emama baza podataka i drugih
faktora koji su tradicionalni optimizeri baza podatka; raspored podataka je ili statian ili se sporo
menja i korienje metapodataka u vidu optimizacije upita ili nije bilo dozovljeno ili se
pretpostavljalo da bude element reoptimizacije.
Druga bitna stvar, je sam optimizer koji ima opciju prenosa upita do lokacije gde misli da
se podaci nalaze ili obrnut proces. Odabir koja e se strategija koristiti predstavlja odluku
optimizacije. I ako je poznato da se samostalni upit optimalno izvrava prenosom upita do
podataka, ako optimizer prosudi da je vea verovatnoa da e upit pre biti vien od strane
lokacije, postoji mogunost da je transfer podatak bolja opcija. Mariposa optimizer uzima u obzir
obe opcije.
Tree, ako bi se Mariposa odluila da prenese podatake do upita, mora da odabere koju e
kopiju da prenese ili da odlui da napravi novu kopiju, to dalje dovodi do vee kompleksnosti
sistema.
etvrto, pretpostavlja se da je Mariposa sistem heterogen, tj da poseduje razliite brzine,
kapacitet i osobine. Na primer, nemogue je izrviti sve operacije na svlik lokacijama zbog limita
u kapacitetu memorije. Pored toga,u nadogradivim DBMS okruenju, lokalni DBMS na svakoj
lokaciji mogu imati drugaije tipove biblioteka. Puna autonomija lokacije podrazumeva da svaka
lokacija moe dodati ili ukloniti nove abstraktne podatke, tipove, funkcije, operacije, pristup
metodama ili bilo koju drugu sistemsku ekstenzijiu u bilo kom trenutku. Lokacije mogu izvriti
11

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

ovo bez konsultovanja ili notifikacije drugih lokacija. Mogue je implementirati mehanizme koji
omoguavaju prostiranje definicija i metoda na svakom mestu na korisniko transparentan nain.
Meutim, takvi mehanizmi moraju biti sposobni da se nose sa odreenim razlikama u arhitekturi
maine i sistemnskg softvera. Superraunari moraju da "egzistiraju" na razliitim pojedinianim
mainama da bi radili bez problema. I na kraju, najbitnija stavka, potreba lokacija za irenjem
(kako bi sve lokacije bile u mogunosti da odrade bilo koji deo upita) rui tezu o autonomiji, to
povlai direktno pitanje o mogunosti Maripose da garantuje procesuiranje svakog dela upita na
svim lokacijama u sistemu.
Kao rezultat dobijamo glavne aspekte Mariposa sistema:
1. sistem organizovan pravilima koji radi na mehanizmu koji je zasnovan na tom setu
pravila
2. algoritmi za kretanje fragmenata radi vee mobilnosti podataka
3. optimizer upita i mehanizam za izvrenje istih
4. dozvoljava multipliciranje kopija za ovo okruenje

3. SISTEM PRAVILA MARIPOSE

Mariposa poseduje podsistem za procesuiranje upita baziran na setu pravila, koji takoe
slui za upravljanje alokacijom memorije i obezbeuje rezoluciju imenovanja. Svaka Mariposa
12

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

lokacija se upravlja od strane menadera pravila. Posmatra kada se u sistemu pojave dogaaji
koji su od interesa i kada se isti detektuje, nad njima se primenjuje odreeni set akcija za tu vrstu
dogaaja. To se postie korienjem procesora pravila koji kontrolie te funckije. Mariposa
omoguuje jednostavno eksperimentisanje sa razliitim polisama. Konvencionalno procesuiranje
upita i upravljanja fajlova kompajliraju polise u sistem, to oteava izmenu u sistemu ako se
neto eli izmeniti kasnije. Mariposa dozvoljava dinaminu promenu procesuiranja i stragetija
alokacija bilo gde u mrei i na bilo koj lokaciji. Potrebno je da administrator omogui polisu.
Mariposa koristi produktivni sistem pravila u kojoj je svako pravilo u formi:
vidi dogaaj uradi akciju (on event do action).
Dogaaji se dopremaju do sistema pravila uz pomo menadera lokacija, procesora upita
ili drugih spoljanjih agenta. Ako se dogaaj prepozna, njegova akcija se izvri. I dogaaj i
akcija zauzimaju odreeni broj parametara, kao to je prikazano u donjem delu rada, koji mogu
biti preneti na druge dogaaje i akcije ili mogu biti iskoriene za izvrenje kondicionalnih
akcija.

3.1 Ugraeni dogaaji

Mariposa poseduje sledee ugraene dogaaje:
discoverclass(class)
13
discoverfragment(fragment)
exportfragment(fragment)
importfragment(fragment)
receiverule(event,parameters,action,site)
receivequery(query,site)
receivefragment(fragment,site)

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Discover-class dogaaj se aktivira kada je potrebno da se negde u okviru sistema za

procesuiranje upita pronae informacija o nekoj klasi u bazi podataka.
Na primer: discover-class (EMP),
vraa metapodatke za klasu EMP, tako da procesor upita moe da formulie plan koji e
zadovoljiti upit korisnika vezanog za EMP. Metapodaci ukljuuju emu klase, listu fragmenta
koji sainjavaju klasu i pretpostavljenu lokaciju svakog fragmenta. Metapodaci koji budu vraeni
mogu da budu istekli. U tom sluaju, korienje tih podatak e rezultovati neuspelom akcijom i
novi upit za otkrivanje trenutnih podataka e biti poslat.

14

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Sledea pravila slue za definisanje lokacije klase:

ondiscoverclass(*)do
if(islocal($1))then
return(locallookup($1))
else
return(deliverevent(discoverclass,
nameserver,$1))
ondiscoverclass(EMP)do
return(deliverevent(discoverclass,
bigserver,EMP))

Ova pravila imaju sledei efekat: Zahtev za metapodatke klase EMP uvek idu maini koja
je big-server, tj veliki server. Za sve ostale klase, pretrauju se lokalne klase da se vidi da li je
klasa smetena lokalno. Ako je to sluaj, metapodaci se nalaze na toj lokaciji, u suprotnom,
zahtev se alje dalje centralnom serveru imena.
15

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Prvi set pravila implementuje centralizovani servis imena. Drugi koristi eksplicinte
informacije o nainu distribucije baze podataka da bi upravljao EMP klasom. Druga pravila je
mogue programirati radi implementacije drugih imenskih servisa.
Dogaaji
discoverfragment(fragment)
exportfragment(fragment)
importfragment(fragment)
mogu da se koriste za implementaciju imenskog servisa radi kontrolisanja lokacije
imenovanog fragmenta. Dogaaj discover-fragment funkcionie isto kao i za klase, importfragment i export-fragment dogaaji kontroliu skladitenje fragmenta. Import-fragment se
koristi kada lokalna lokacija eli da pokupi kopiju fragmenta kako bi je smestio na lokalnoj
particiji. Export-fragment se koristi kada se neki fragment eli premestiti sa lokalne lokacije.
Ovo pravilo e izazvati overflow lokalne lokacije na prethodno dodeljenu backup
lokaciju:
onexportfragment(fragment)do
sendfragment($1,mybackup)
16

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Malo sofisticiranije pravilo:

onexportfragment(fragment)do
ifsize($1)<1000
sendfragment($1,mysmallbackup)
else
sendfragment($1,mylargebackup)

Dogaaj
receiverule(event,parameters,action,site)
se aktivira kada god se neka lokacija, nezavisno od toga da li je lokalna ili udaljena, eli
da definie pravilo na lokalnoj lokaciji. Ovaj dogaaj dozvoljava administratoru Maripose na
lokalnoj lokaciji da kontrolie nivo lokalne autonomije. Prva tri parametra su korespodentna
delovima pravila koja se ele primeniti, parametar lokacije je ime lokacije koja eli da definie
novo pravilo.
17

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Dogaaj receive-query je automatski aktiviran kada neka druga lokacija eli da poalje
upit lokalnoj lokaciji. Akcioni deo dogaaja nebitno da li je upit procesuiran na licu mesta ili
prosleen dalje na drugu lokaciju.
Na primeru, pravilo:
onreceivequery(*,*)do
if(dataislocal($1))then
return(execute($1))
else
return(sendquery($1,datasite($1))
koje aranira upite koji se izvravaju na lokacijama koje sadre podatke. ( U ovom
primeru, funkcija lokacija podataka nekog fragmenta koji se referencija na upit.)
Sofisticiraniji nain prihvatanja upita i pravila koja se koriste moraju biti definisana u
vidu hendlovanja ogranienja procesa. To moe da sadri ogranienja (CPU load, dostupnost
dovoljne memorije i bafer koji e pokrenuti upit) kao i ogranieno samoodravanje podataka
(nedostatak tipova kojima se pristupa).

3.2 Ugraene akcije

18

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

U adiciji pri pisanju specijalnih rutina u Tel-u, korisnik moe da izazove bilo koju od
ovih ugraenih akcija:
sendrule(event,parameters,action,
sitelist)
sendfragment(fragment,sitelist)
splitfragment(fragment,splitpredicate)
mergefragment(fragment,fragment)
sendquery(query,site)
getfragment(fragment,site)
deliverevent(event,sitelist,arguments)
Send-rule akcija predstavlja mehanizam koji slui da se registruje novo pravilo u bazi
pravila na svim lokacijama koje treba da znaju za njihovo postojanje. Dogaaj i parametri
argumenata specificriaju dogaaj koji je detektovan. Akcioni argument se aktivira pri
detektovanju pravila. Lokacije u listi lokacija mogu da odlue da li da prihvate ili odbiju pravilo,
zavisno odakle potie ili od kriterijuma. Ovo dozvoljava Mariposi da podri lokalnu autonomiju
na svakoj lokaciji u mrei.

19

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Send-fragment akcija pokuava da eksportuje fragment do svake lokacije u lokaciji lista.

Poto ni jedna lokacija nije u obavezi da prihvati fragment, neuspeh na jednoj lokaciji
prouzrokuje pokuaj na drugu. Jednom kada se desi da je fragment prihvaen od strane neke
lokacije na listi, akcija se prekida. Ako ni jedna lokacija ne prihvati fragment, onda je ona
neuspela; drugi koraci se moraju primeniti kako bi se izgubio fragment.
Send-query akcija dostavlja upit imenovanoj lokaciji gde se izvrava. Lokacija moe
ponovo da odbije akciju. Meutim, pre e da prosledi upit dalje ako ne eli da se izvri.
Get-fragment akcija kontaktira imenovanu lokaciju i pitaju da predaju imenovani
fragment. Ova lokacija moe ali i ne mora da dostavi fragment.
Deliver-event akcija dostavlja imenovani dogaaj do svake lokacije u listi lokacija. Ovo
je tehnika koja se koristi u Mariposi da bi se kooperativno distribuiralo raunanje; jedna lokacija
trai od druge da odradi neki posao u njeno ime. Ovaj mehanizam je slian udaljenoj proceduri
servisa poziva.

3.3 Rastegljivost
Set dogaaja su rastegljivi od strane korisnika koji bi dozvoljavali ekspermentisanje sa
drugaijim polisama za procesuiranje upita i urpavljanje distribucijom podataka. Na primer,
korisnik moe da definie mesto za stvaranje dogaaja koje e se aktivirati pri prepunjenju
lokalne memorije. Deo akcije ovog pravila implementira neku polisu koji odreuje koji e se
20

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

fragment iskoristiti. Ovde je prikazano celo pravilo koje implementira LRU algoritam za zamenu
lokacije sa backupom.

onmakespace()do
endfragment(oldestlocalfragment(),
mybackupsite)
Novi makespace dogaaj e biti dodat, i fragmenti ,kojima se poslednje pristupilo e biti
exportovani dok se lokalna lokacija ne prepuni.

3.4 Sistemsko pravilo za izvrenje

Mariposa je dizajnirana na takav naina na omoguava individualnim lokacijama u mrei
da biraju nivo autonomije koju ele da dobiju. Lokacija moe da izazove striktnu lokalnu
autonomiju tako to e odbiti definisanje pravila od strane neke udaljene lokacije, ve e to
pravo zadrati samo za lokalne lokacije. Alternativno, lokacija moe dopustiti udaljenim
lokacijama da pune bazu pravila novim pravilima.
Mogue je da vie pravila budu dodeljena iz baze pravila u bilo kom trenutku. Na primer,
mogu biti dva razliita pravila koja mogu biti akitivrana kada se fragment eli exportovati.
Sledee strategije su dostupne u takvim situacijama:
21

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

pokretanje nasumino odabranih pravila dok jedno ne uspe

pokretanje svih vaeih polisa nasumino
pokretanje pravila po prioritetu dok jedno ne uspe
pokretanje svih pravila po prioritetu

U Mariposi, usluge koji prua sistem pravila su najprikladiniji za politiku koja vodi do
pravila dok jedan ne uspe. Na primer, izvoz fragmenta e uspeti u nekom trenutku to e dovesti
do toga da se izbegne potreba za pokretanje novih pravila za isti rezultat.
Mehanizam pravila u Mariposi implementira jednostavnu emu prioriteta koja
omoguava fiksni broj prioritetnih nivoa. Samo jedno pravilo se moe primeniti na dati objekat
na svakom nivou prioriteta. Mariposa garantuje to odbijanjem da sauva novo pravilo , ako
drugo pravilo na istom nivou prioriteta ve postoji to bi moglo da dovede do sukoba.

4. FRAGMENTI
Kao to je ranije navedeno, svaka Mariposa klasa se sastoji od jednog ili vie fragmenata
22

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

od kojih svaki sadri:

Metapodatke klase
instance podataka za fragment
sekundarne indeskne vrednosti za fragment

Fragment je potpuno samo-opisujui tako da se moe pomerati od lokacije do lokacije

bez zavisnosti. Dakle, svi indeski su evidentiarni i skladite se sa sve podacima fragmenta.
U ovo delu e se objasniti kako Mariposa sprovodi operacije na fragmente i kako ih
implementira na nain koji omoguava brzu i efikasnu migraciju. Meutim, pre nego to se to
uradi, mora se razgovarati o nekim pitanjima koja su ukljuena u identifikovanje objekta
podataka i njihov uticaj na efikasnost pristupa takvim objektima.
Svaki Mariposa fragment ima jedinstveni identifikacioni fragment (FID). Podela ili
ujedinjenje fragmenata proizvodi nove FID-ove za nastale fragmente. Svaki fragment zapisuje,
kao deo svgo metapodatka FID koji opisuje njegovo poreklo (to predstavlja istoriju podela).
Operacija cepanja kombinuje informacije iz porekla fragmenata koji su bili spojeni.
Svaka instacna klase je identifikovana po svom rekordnom identifikatoru (RID) koji
je jedinstven u okviru svakog fragmenta. Pored toga, svaka klasa ima identifikator klase (CID).
Trojka (CID, FID, RID) je globalno jedinstvena i predstavlja Mariposin identifikator objekta
(OID).
23

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Sistemi baza podataka obino koriste vie od jedne metode identifikacije objekta kao
kompromis izmeu efikasnosti i praktinosti. Fiziki ODI (npr. zapis adrese) omoguavaju brz
pristup ,ali oni ne dozvoljavaju da se zapis preseli poto bi to rezultovalo ponitenju adrese.
Logiki OID (npr. surogati) imaju loe performanse, ak i ako se koristi ha tabela za mapiranje
adresa. Oni omoguavaju da se podaci presele, ali oni obino zahtevaju pristup dva diska, iako u
najboljem sluaju je mogue da se smanji na jedan pristup.
Logian OID moe biti preveden u fiziki pokaziva, ili svizlovan (eng. swizzled),
kako bi dobio na performansama u nekim sluajevima. Ova operacija se obino obavlja od strane
OODMBS (tj. objektno orijentisanih menadera distribuiranih baza podataka), kada se objekat
kree u memoriju sa diska. Nedostaci svizlovanja su smanjenje korisnosti. Svizling nije vredan
ako na taj nain prevazilazi vreme sauvano korienjem brzih pokazivaa. ak i ako se podac
koriste samo za itanje, pokazivai moraju biti modifikovani kroz svizlovanje. Konano,
svizlovani pokazivai moraju biti obrnuto svizlovani prilikom pisanja objekta nazad na disk.
Idealan nain kretanja podtaka fragmenta bi stoga izbegavao (ili odloio ) svizlovanje.

4.1 Lokacija fragmenta

Mariposa locira fragment i metapodatke pomou direkiva programiranih u jeziku pravila
Maripose. Iako je mogue da se sprovede globalni server imena za celu mreu, oekuje se da
svaki sajt uva neku koliinu dodatnih metapodataka i onda se osloni na inteligentu pretragu da
bi pronali informaciju koja nedostaje.
24

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Kada sajt dobije fragment, on je odgovaran za skladitenje metapodataka u kolekciji

lokalnih sistema kataloga koji se moe efikasno pretraivati po sistemu lokalnih pravila. Ovi
katalozi sadre sledee informacije:
opis fragmenta
informacije indeska
informacije zatite
ogranienja integriteta
Dok fragment ostaje na lokaciji, odgovornost lokacije je da obezbedi da je lokalna kopija
metapodataka fragmenta tana. Kada framgnet napusti lokaciju, on ima mogunost odbacivanja
svoje kopije metapodataka. Lokacija moe da sadri metapodatke za objekte koje vie ne uva,
ali moraju da shvate da bi ta informacija postala zastarela.Dakle, deo pravila za registrovanje
novo-primljeni fragmenta izgleda ovako:
onimportfragment(fragment)do
updatelocalcatalog($1)
Slino tome, lokacija moe da obelei metapodatke fragmenta koji ih izvozi kao
potencijalno zastarele na sledei nain:
25
onexportfragment(fragment)do
setforwardinglocalcatalog($1)

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

4.2 Migracija fragmenta

Efikansna migracija fragmenta je centralni deo performansi celog sistema na isti nain
kao to je upravljanje baferom izuzetno vano za konvencionalni sistem baze podataka.
Fragmenti se izvoze sa lokacije ako je skladite prepuno ili ako se administrator pozove na
pravilo za izvoz (npr. pre iskljuenja noda). Fragmenti se uvoze ako optimizer upita koristi
"prebaci podatke do upita" stragegiju. Obe akcije su programirane koristei jezik pravila
Maripose. Kao to je ranije napomenuto, fragmenti mogu migrirati u bilo koje vreme i bez
dozvole se mogu dodeliti odluke za skladitenje.
Jednostavan nain za migriranje fragmenata je da prvo iskljuite sve aktivnosti u njemu
tako da ne postoje delovi fragmenta koji su zakljuani ili zablokirani.Meutim, eka dok se sve
aktivnosti ne raspitaju za fragmenat poto e ozbiljno ometati sposobnosti menadear
skladitenja da dinamiki dodeljuje prostor. Stoga je razvijen algoritam koji omoguava kretanje
fragmenata koji se ne raspitaju. Uklonjena su ogranienja to omguava svim fragmentima da
ostanu celi, tako da menader skladitenja moe podeliti fragment u bilo koje vreme ako
fragment postane preveliki. Dobijenim dvema ili vie fragmenta moe se nezavisno pristupiti i
26

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

migrirati. Sve operacije na nivou skladitenja, kao to su podela, stapanje i migracija su

transaprentne na nivou aplikacije.
Postoje dva dodatna problema koja se moraju prevazii tokom migracije fragmenta:
pretvaranje reprezentacije podataka fragmenta i migracija fragmenta tokom auriranja.

27

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

4.2.1 Kanonsko predstavljanje podataka kod Maripose

Fragmenti se konvertuju u kanonsku reprezentaciju Maripose (MCR) tokom migracije
izmeu lokacija. MCR je zajedniko predstavljanje koje dozvoljava migracije izmeu
heterogenih lokacija. Svaka lokacija u Mariposi prepoznaje kolekciju registrovanih baznih tipova
podataka kako bi lokacija mogla da konvertuje u i iz MCRa. Kada se definiu novi tipovi
podataka, onaj ko definie mora navesti funkciju za izvoz i uvoz kao deo procesa registracije za
obavljanje konverzije. Migrator izvoza poziva podatke funkcije za izvoz koji slue za konverziju
zapisa u MCR formatu dok migrator uvoza poziva funkcije za uvoz. Brojne optimizacije su
mogue. Na primer, mogue je da se usvoji "prijemnik dobija pravo" stil konverzije da iskoristi
konfiguraciju koja e verovatno postojati u homogenim sistemima.
Pretvaranje zapisa moe da dovede do promene veliine stranice ako konvertovanje
evidencije ne zauzmu sav unutranji slobodan prostor.Dakle, ako izvoz ne menja duinu svih
zapisa, onda se blokovi mogu proitati i efikasno prebaciti na mreu. Slino tome, ako uvoz ne
promeni rekordne duine onda stranice u MCR formatu mogu biti direktno sauvane na ureaju
primaoca.
Indeksi predstavljaju poseban problem, jer pokazivai u indesku su identifikatori
fizikog zapisa. Na ciljanom sistemu ovi pokazivai mogu biti nevaei. Sledei deo pokazuje
kako Mariposa efikasno odrava indekse u toku migracija.

28

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Slika 2. Table za prevod kod migracije lokacija

4.2.2 Konverzija indeksa
Svaki fragment u Mariposi je povezan sa tabelom za prevoenje koja slui za prevoenje
logikih pokazivaa stranica na stvarne adrese. Kada se kreira fragment ili se migrira tablica za
prevoenje je puna fizikim adresama za svaku stranicu. Ova tabela se koristi za lociranje
pojedinane stranice tj da li su u memoriji, na disku ili ak jo nisu primljene sa mree. Ova
29

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

tehnika se razlikuje od svizlovanja pokazivaa gde su pokazivai modifikovani na mestu. Tabele

za prevod su fleksibilnije nego svizlovanje poto oni mogu biti popunjeni potranjom i izbegava
troak ponovnog svizlovanja ako se fragment pomera, spoji ili razdvoji.
Koristi se strategija dva nivoa pokazivaa stranica i pokazivaa rezultata.RID se sastoji
od stranice i broja rezultata koji se pojedinano prevode pri migriranju fragmenta. Svi pokazivai
stranica koriste lokalnu tabelu prevoda kako bi pronali stranicu i zatim iskoristili informaciju
skladitenu na toj stranici kako bi dobili ofset bajta rezultata.
Na slici 2 prikazani su sadraji tabela za prevod koji omoguavaju konverziju izmeu
logikih pokazivaa stranica i stvarnog pokazivaa stranica pri slanju i primanju hosta.

30

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Svi pokazivai stranica mogu ostati kao logiki pokazivai kada migriraju, odnosno oni
ostaju isti, bez obzira na njihovu trenutnu lokaciju za skladitenje i moe koristiti tabelu da bude
ispravno preveden na trenutnu fiziku vrednost. Alternativno, pokazivai mogu biti svizlovani na
mestu i postavljen flag da ukae da li je pokaziva logiki ili fiziki. Tabele za prevod imaju
jasnu prednost u vidu promene vrednosti pokazivaa na samo jednom mestu (ak i ako postoji
vipe pokazivaa) i izbegavanje auriranja na svim stranicama podataka, kako bi se upisaala
vrednost svizlovanih pokazivaa, ali takoe imaju i nedostatak od zahteva dodatnih nivoa
indirektnosti. U daljem radu se dalje uporeuju performanse i sloenost nivoa obe eme.

4.3 Migracija kada je aktivno

Cilj Maripose je da omogui migraciju u svakom trenutku to znai da se fragment seli
ak i dok se istovremeno aurira drugaija transakcija. Ukoliko konzervativna politika zahteva
totalno mirovanje pre migracije njega mo migracije e biti enormno smanjena.
Postoji veliki broj alternativa za sprovodjenje pokretnog fragmenta, svaka dozvoljava
razliite stepene konkurentnosti i slobode kretanja. Posmatramo tri alternative jednostavnog
zakljuavanja: zakljuavanje presekom, sekciono zakljuavanje i inkrementalna migracija.
Najjednostavniji mogui metod za kretanje fragmenta sastoji se od ekanja sve dok se sav
pristup na fragment na zavri i zatim izvoenje celog kretanja. Jedan jedva dobija klju-pisanje
za celi fragment, kopira na novoj skladitenoj lokaciji, a zatim brie kopiju na staroj lokaciji za
skladitenje. Ovaj metod se veoma lako implementira ali ne dozvoljava konkurentnost, odnosno
31

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

nema konkurentnost, odnosno nema pristup na fragment dok se pomera, a potez ne moe poeti
dok se ne dobije pristup za ceo fragment.
Trivijalno se moe poboljati algoritam za zakljuavanje po jednostavnom dobijanju
otpisa brave na delovima fragmenta kada oni postanu dostupni. Poto su odeljci zakljuani, oni
mogu da se kopiraju na udaljenoj lokaciji. Kada se ceo fragment kopira, stara kopija moe biti
izbrisana. Ova ema omoguava itanje i pisanje fragmenta koji se javljaju istovremeno sa
kretanjem fragmenta.
Trea alternativa koja dozvoljava jo veu konkurentnost jeste inkrementalna migracija.
Ova ema koristi istu ideju kao i algoritmi za raslanjenje dump fragmenta ili procesne eme
migracije: sistem na zakljuava nikakve podatke. Inkrementalna ema moe biti tee
implementovana ali dozvoljava neogranieno itanje i pisanje starim kopijama fragmenta dok se
kree.

4.4 Migracioni logovi

Dok se podaci mogu slobodno kretati, podrka aktivnih transakcija je problematinije.
Konvencionalne baze podataka koriste logove koji se upisuju unapred kako bi odrali potrebne
informacije za ponitavanje ili redo update baze ako se desi neki kvar. Fragmenti moe biti
pomeran inkrementalno do novog noda i poto je kod distribuirane sistema podataka svaki vor
individualno podeen tako se i kvare, deava se period kada se auriranje deavaju na dva vora
istovremeno. Vie auriranja na isti logini fragment moe dovesti do znatno komplikovanog
32

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

oporavka. Smatra se da je jednostavnije koristiti bez logovani zapis kako bi se kvar lokalno
kontrolisao.
Poto se fragmenti migrirali odjednom u bloku, log mora biti na istoj granuralnosti tako
da se log moe pomerati u vezi sa blokovima podataka. Mariposa e ispitati algoritme za
viestruke verzije koje pretvaraju zapis u umetke, tako da oporavak postane jednostavniji.

33

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

4.5 Poreklo fragmenta

Fragmenti se mogu rekurzivno podeliti u manje fragmente, kao odgovor na promene
konfugiracije sistema ili upita obrasca izvrenja. Kako bi izazvali podelu fragmenta, pravilo
akcije se mora primeniti: split_fragment($1, split-predicate), gde split_fragment odreuje na
koliko se fragmenta deli. Na primer, fragment moe biti podeljen u opsezima atributa na osnovu
vrednosti atributa ili moe biti podeljen u skladu sa nekim ha particionisanju ema.
Fragmentacija prati Mariposu i omoguava da se sve odluke odviju lokalno.
Nakon deljenja fragmenta, vano je da se delovi fragmenta kasnije spoje u originalni
fragment ako je to potrebno. Informacija porekla fragmenta uva istoriju za svaku podelu
fragmenta i naknadnog spajanja tako da se operacija moe da obavlja na drugoj lokaciji u odnosu
na onoj na kome se podelio fragment. Poreklo podele fragmenta je logiki u obliku drveta ali
moe biti reprezentovano kao jednostavan log koji je povezan za svaki fragment poto svaki
fragment ima informacije samo o roditelju i neposrednom detetu fragmenta.

5. PROCESOR UPITA MARIPOSE

Da bi zadovoljili zahteve za autonomiju lokacije i potpuno distribuiranog raunanja,
uzima se novi pristup za optimizaciju i obradu upita. Mi opisujemo, korak po korak, dok
34

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

mehanizam Maripose obrauje parsovane upite, optimizaciju upita i izvravanje upita. Takoe
obraa se panja na Mariposin run-time sistem sa promenama eme.

5.1 Parsovanje upita

Posmatra se sledei model za parosvanje upita i inicijalnog procesuiranje upita. Upit se
dostavlja Mariposi od stran korisnika ili lokacije. Ta lokacija postaje home lokacija za upit, koja
je odgovorna kako za parsovanje upita i vraanju odgovora korisniku.
Kako bi parsovao upit, parser mora pronai metapodatak za svaku C klasu koja je
referencirana u upitu. Procesor upita na parsiranoj lokaciji iznuuje dogaaj:
discoverclass(C)
u skupu pravila za svaki C, i sistem pravila vraa ma kakve metapodatke koje moe da dobije od
C pomou mehanizama opisanih u sekciji 4.2.
Generalno, informacija koja se dobija za sve fragmente svih klasa moe biti nevaea. To
ukljuuje i trenutnu lokaciju fragmenta, emu klasa i statistiku svih klasa, to vri kritian uticaj
na optimizaciju upita.

5.2 Problemi kod optimizacije upita

35

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Pored standardnih problema vezanih za optimizaciju upita, procesor upita Maripose mora
da reava i neke dodatne probleme i ogranienja izazvana distribucijom i mobilnpu fragmenta
podataka. Neki od ovih problema su:
lokacija i procesuiranje podataka ija pozicija nije fiksirana
odabri izmeu pomeranje podataka i pomeranju upita
replikacija
uitavanje memorije heterogeno izmeu raunara
tip/metoda heterogena (nekoegzistentnost ekstenzija biblioteka)

5.3 Strategija procesuiranja upita

Optimizer upita kod Maripose i sistemi za procesuiranje upita moraju da se izvravaju u
opisanim granicama. Konvencionalni pristup otimizaciji upita nema dovoljnu fleksibilnost koja
je potrebna za izvrenje to dovodi do uvoenja nove arhitekture procesuiranja upita.
Tradicionalna optimizacija upita bazairana je na kotanju, to obuhvata skoro sve
optimizere kod komercijalnih produkta, takoe je bazirana i na osnovu potroenih resursa i
algoritmima koji se dinamiki i eksponencionalno izvravaju. Prvo, eksponencionalna
kompleksnost pretrage ini da su ovi optimizeri nepraktini u velikim distribuiranim bazama
podataka. Drugo, planovi generisani ovakvih otpimizerima eksplicitno definiu poziciju svakog
36

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

podataka na fragmentu kome moe da se pristupi i domaina na kome se izvrava svaka

operacija nad upitom. Poto se podaci mogu slobodno kretati u Mariposi, reoptimizacija bi bila
veoma skupa.
Kako bi se smanjila senzitivnost procesa optimizacije, Mariposa dozvoljava pristup
konvencionalnim faktorima optimizacije (red ulaza) odvojeno od distribuiranih faktora (kao to
su izgled podataka i lokacija izvrenja). Algoritam u Mariposi je multi procesni algortiam.
5.3.1 Optimizacija u tri faze
Bazini pristup je generisanje planova upita za vreme kompajliranja nezavisno od
trenutne lokacije podataka, i napraviti odluku u zavisnosti od nivoa paralelnih izvrenja, kretanja
podataka i izvrenja samih upita za vreme samog izvrenja. I ako inicijalno korienje "singlelokacije" optimizacija je veinom generisala neoptimalne planove, kao to je navedenu u
(MACK86), veruje se da su druge strategije nepraktine u ovom okruenju. Druge strategije
iziskuju arbitarno veu koliinu informacija o trenutnoj poziciji podatak i konsituciji fragmenta
na globalnom nivou.
Termin LOKACIJA je vezana za mahenizam za procesuiranje upita u Mariposi na
jednom raunaru. Termini kao to su PLAN UPITA i DRVO UPITA se koriste neizmenino.
Kao kod mnogih sistema za procesuiranje upita , Maiposa implementira planove za izvrenje
upita kao drvee ili vorove korespodentno setu operacija (skeniranje, udruenje). Drvee moe
biti razdeljeno na poddrvee, od kojih svaki opisuje izvrenje porciju originalnog upita
(podupita). Drvee se moe enkapsulirati za transmisiju izmeu hostova.
37

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Mariposa optimizer upita sprovodi na hostu prvi optimizaciju koja kompajlira u plan
upita. Pre nego to se izvri, optimizer na hostu paralelizuje rezultat pri prvom prolazu. Za vreme
izvrenja , Mariposa selektuje lokacije na kojima se izvrava svaki proces upita. Lokacije
odluuju da li ele da prihvate ili odbiju odgovornost za upravljanje porcijama upita sa
izvrenjem receive-query pravilo u setu pravila.
Malo detaljnije objanjen algoritam se sastoji od:
1) Kompilacije: Ova faza uzima drvo upita kao svoj ulaz i proizvodi binarni plan upitnog drveta
Host lokacija konstruie lokalno optimalni plan tako to pokree lokalni optimizer upita, i
kalkulie kotanje uzimajui u obzir da su svi podaci lokalno skladiteni na host lokaciji.
2) Paralelizam: Ova faza uzima binarno drvo upita kao ulaz i stvara bez binarno drvo.
3) Lokacija : Ova faza uzima paralelno, nebinarno drvo, distribuira vorove drveta na razliite
Mariposa lokacija i izvrava ti.
5.3.2 Spajanje dve klase
Bazina operacija spajanja je jednostavno dvo-klasno spajanje. Mariposa implementira
obe ugnjedene loopove i haovane metode za spajanje. U oba sluaja, prva faza optimizacije
stvara standardni plan spajanja.
38

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

Druga faza replicira plan upita koja reflektuje broj fragmenta u svaku klasu u kojoj je
podeljena, i stvara multi way tree. To drvo izgleda drugaije za dve spojene metode kao to je
opisano.
1) Spajanje ugnjedenog loopa
2) Ha spajanje

6. VIESTRUKE KOPIJE
Mariposa podrava promenljivi broj primeraka svakog fragmenta, a gradi se na
konceptima koji se koriste tradicionalno od sisteam datoteka. Kada se blok datoteka premesta sa
diska na glavne memorije, sistem datoteka pravi kopiju bloka u glavnoj memoriji. Disk kopije i
dalje postoji, ali nije mogue pisati. Umesto toga, glavna memorija kopije se moe itati i pisati.
Ako glavna memorija postane prljava u vreme kada je odbaen ke onda sistem datoteka
zamenjuje odgovarajui blok diska, inae odbacuje kopiju glavne memorije. Na ovaj nain,
privremeno kopije blok je konstruisan a zatim odbaen kada ne bude bio potreban.
Kada fragment preselimo iz jednog do drugog, prijemni sajt moe proglasite potez da
bude jedan od tri vrste:
1) Pomeranje poteza podataka
2) Normalna kopija
3) Obnuta kopija
39

FRAGMENTI

Novi oblik arhitekture za distribuciju podataka

7. ZAKLJUAK
U ovom radu prezentovana je arhitektura Maripose, prototip menadmenta podataka koji
objedinjuje najboljle osobine distribuiranih sistema i distribuiranih medaera pretraga. U odnosu
na prethodne distribuirane sisteme, Mariposa upravlja skladitenjem objekta u okruenju koje
obezbeuje veliku mobilnost podataka i visoko heterogenim mogunostima u sistemu koji
obezbeuje visoke performanse. U adiciji, Mariposin sistem skladitenja je baziran na pravilima
i omoguava lokalnu autonomiju lokacija i dodeljuje administratoru lokacija fleksibilnost u
odabiru polica skladitenja.
Mariposa e sluiti kao "radno sto" za analizu algoritama za baze podataka i fajl sistema.
Distribuirana optimizacija upita je prinikla kao podruje koje e dobiti najveu podrku i takoe
je pitanje kako napraviti sistem koji u svom jezgru ima ugraen sistem pravila.
Dalji rad je zamiljen u podrujima sistemske izdrljivosti, distribuiranom povratku od
nepogode i proceni performansi.

40