MENTALNI VID

U cilju pruanja pomoi u daljem razvoju pojedinca, a posebno onima koji se bave
isceljivanjem, smatrali smo interesantim da izloimo na pristup aktiviranju i razvoju
mentalnog vida kao jednoj od posebnih tehnika meditiranja proizalih iz istraivakog
rada, ali i iskustva u prenosu Znanja drugima.

1. POJAM MENTALNOG VIDA

Pod izrazom mentalni vid podrazumevamo vienje uz pomo individualne
Svesti i njene manifestacije uma, i to: materije i njenog kretanja, Energij, energetskih
procesa, tj. Vibracij, odnosno, svega onoga to se moe objasniti, obrazloiti, nacrtati...,
drugim reima - prikazati na nain koji je jasan. 1 [1] Iako je mentalni vid univerzalno
primenljiv, u ovom tekstu govoriemo o njegovoj upotrebi u vienju ljudskih organa i
razliitih sistema, kao i prikladnih vibratorno-energetskih procesa.
Vienje organa ili sistema, odnosno vibratorno-energetskih procesa, podrazumeva
da individualna Svest uz pomo koje se dolazi do Znanja, na primer o nekom obolelom
organu, snima situacije koje se ele videti, aktivira centar za vid u mozgu (ali ne i same
oi) i pretvara informaciju u crte ili sliku, tj. osveenu sliku.
Mozak je pri tome samo centar u kome se sabiraju podaci i pretvaraju u Vibracije,
prepoznatljive kao faktiko vienje, bolje rei Znanje. Mentalni vid ima specifinost koja
se sastoji u jednovremenosti emitovanja i prijema Vibracija koje se pretvaraju u sliku.
Zahvaljujui sveprisutnosti Beskonane Svesti, individualna Svest aktivira uz pomo uma
proces ulaska u organ i istovremeno stvara sliku, odnosno Znanje o zdravstvenom
stanju organa. Prema tome, nema emitovanja talasa, zatim njihove refleksije i prijema
Vibracija. U sutini vienje organa i energetskih procesa je Znanje o njihovom vienju.
Mentalno vienje organa u velikoj meri se moe proveriti faktikim i
medicinskim nalazima dobijenim ultrazvukom, elektromagnetnom rezonancom itd, dok
se kod vienja energija i energetskih procesa to moe uiniti u manjoj meri. Kvalitet
mentalnog vida, odnosno vienje organa i sistema fizikog tela i energetskih procesa
zavisi od:

razvoja, odnosno zrelosti Svesti kao opteg faktora i

uvebanosti da se namerno, uz pomo uma, iskljue oi i smanji funkcija

vidnog nerva, a maksimalno aktivira centar za vid u mozgu.

2. VIBRATORNO-ENERGETSKI ELEMENTI
Bitni vibratorno-energetski elementi su:
-

um

tree oko

kanal treeg oka.

2.1. Um
A) Zrelost uma
O umu smo detaljno govorili u naoj knjizi Zrela Svest 2 [2] , te emo ovde
navesti samo nekoliko napomena:
- Um je manifestacija procesa individualizacije Svesti, nastao kao rezultat
imanentnog procesa samoprepoznavanja Beskonane Svesti kroz proces individualizacije
Svesti.
- Nastao kao reakcija Svesti na Vibracije primljene preko ula, on je zbir tih
reakcija, ali se i sam manifestuje kao Vibracija, odnosno zgusnuta Vibracija-Energija, i u
tom smislu predstavlja ovekov odnos prema sebi, drugim ljudima, okolini...
- Um je osnovni instrument uz pomo koga se ostvaruje proces individualizacije
Svesti i predstavlja sponu izmeu Svesti i materije; smisao postojanja uma upravo je u
njegovom povratnom delovanju na sazrevanje Svesti.
- Strukturu uma moemo definisati kao zbir emocija i misli.
- Odnos Svest um predstavlja stepen osveenosti emocija i misli, odnosno
stepen usklaenosti njihovih Vibracija sa Genetskim kodom.
- Prosean odnos Svest um varira tokom dana, nedelje, meseca i godine. Zato je
uputno sagledavati ga kao prosek u duem periodu, najmanje mesec dana.
- Prosean odnos Svest um na nivou oveanstva je oko 1%. To govori da je
najvei broj ljudi gotovo potpuno u vlasti sopstvenog uma, te pojavni svet koji je
iluzija, doivljava kao stvarnost.

- Prosean odnos iznad 75% u duem periodu (najmanje godinu dana) govori da su
postignuti dobri rezultati u meditiranju, iji su efekti na energetski i duhovni razvoj
oigledni. Proseno vreme u kome meditanti dostiu ovaj rezultat je 1-2 godine.
Za precizan mentalni vid potrebno je dostii visok stepen osveenosti (zrelosti)
uma, odnosno da je odnos Svest um najmanje 75% u duem vremenskom periodu
(najmanje godinu dana).

B) Svesni i podsvesni um
Podela na svesni i podsvesni um je uslovna. U oba sluaja je re o umu,
odnosno emocijama i mislima.
Svesni um su one emocije i misli koje moemo relativno lako opisati o kojima
imamo saznanje.
Podsvesni um su one emocije i misli koje ne moemo opisati o kojima nemamo
saznanje, osim onih koje su upravo u procesu transformacije u sadraje svesnog uma.
Granica izmeu svesnog i podsvesnog uma se kroz interaktivan odnos pomera,
tako da odnos svesnog uma prema podsvesnom nije stalan. Kod veine ljudi podsvesni
um je znatno obimniji od svesnog. Prosean odnos svesnog prema podsvesnom umu je
8:923 [3] , a zavisi od:
-

usklaenosti Vibracija Svesti i Genetskog koda,

odnosa Svest um,

odnosa Svest Dua,

broja aktiviranih latica inteligencije4 [4] i njihove usklaenosti,

stepena funkcionisanja mozga kao organa ula uma itd.

Nekontrolisani priliv sadraja podsvesnog moe da ometa svesni um, ili

funkcionisanje svesnog uma. Sazrevanjem Svesti sadraji podsvesnog uma se preko
latica inteligencije (menjanjem frekvencija) transformiu u svesni um, to znai da ne
postoji deo uma koji ne moe da se osvesti.
Visok stepen transformacije podsvesnog u svesni um, oko 75% u duem periodu
(najmanje godinu dana), jedan je od uslova koji omoguavaju precizan mentalni vid.
3
4

C) Mislei i radni um
Mislei um proizlazi iz lanog ja koje moemo definisati kao poistoveenje
sebe sa umom (oseanjima i mislima), Svetleim telom, Duom, aurom i fizikim telom, i
ire posmatrano, kao nepoznavanje Istine o sutini oveka da je nae istinsko Bie
Boanske prirode, odnosno da je Bog u nama samima. Mislei um funkcionie na
principu dualnosti (toplo-hladno, dobro-loe, poeljno-nepoeljno...) i ponaanju
proizalog iz navedenog principa. Tako je on - onaj koji stvara koncepte, svrstava,
uporeuje, sumnja, postavlja pitanja, zamilja, sudi ili se pak ljuti, tuguje, pati, mrzi,
gnevan je, zabrinut, znatieljan, ljubomoran, esto mu je dosadno i sl.
Radni um je onaj koji koristivi mislei um omoguava ulazak u tzv. flow stanje
stanje preputenosti i poistovenosti sa onim to se radi. Na primer, kada je slikar u
pitanju, mislei um e odabrati i postaviti stalak i platno, izabrati temu, poeti da slika i
posle nekog vremena ui u flow stanje kada e ruka biti voena. esto umetnici kau
da ne znaju zato i kako su naslikali sliku nego objanjavaju da ih je neto vodilo, da im
je tako dolo..., a u sutini je re o procesima samoosveivanja iji su instrumenti
mislei i radni um koji omoguavaju realizaciju slike.
Mogunost pojedinca da harmonizuje dva aspekta ispoljavanja uma (misleeg i
radnog) iznad 75%, doprinosi preciznom mentalnom vidu, i to tako to radni um prima
Vibracije, a mislei um to konstatuje i prenosi kao informacije.

2.2. Tree oko

Tree oko je izraz koji se esto koristi u jogistikoj literaturi i literaturi koja se bavi
raznim tehnikama meditacije. Nalazi se neto iznad linije obrva, u levku este akre 5 [5] ,
no tree oko i esta akra nisu isto. U sluaju nesinhronizovane este akre, ona moe da
ima crvenu, zatim plavu, a tek onda sivu boju Energije, koje kao prstenovi okruuju belo
sredite treeg oka.

a) prikaz treeg oka frontalno

profila

b) prikaz treeg oka iz

Skica br. 1

Tree oko je mleno belo isijavajua elipsoidna struktura, smetena u levkastu

strukturu este akre. Posmatrano sa strane, jednom polovinom elipsoida je u eonom
delu glave, a drugom je na elu.
Tree oko je energetska struktura koju, uz pomo mozga kao ula uma, stvara
Svest. Nije konstantno aktivno, nego postoji kao potencija koja se aktivira na svesnu, a
mnogo ee nesvesnu molbu. Mnogi tree oko opisuju kao modano tkivo. Meutim,
ono se ne nalazi u samom mozgu, tako da to i ne moe biti, nego jednim delom nastaje uz
njegovu pomo.
Meditiranjem molbom za sazrevanje treeg oka, aktivnost modanih talasa je blago
sniena i ujednaena u odnosu na uobiajen nivo, to je direktno u funkciji olakanog
sazrevanja uma. Sazrevanjem treeg oka usklauju se svesni i podsvesni um, mislei i
radni um, i tako omoguava razvoj mentalnog vida.

2.3. Kanal treeg oka

Kanal treeg oka je energetska struktura koja se konstituie u produetku treeg
oka, poevi od eone i zavravajui na potiljanoj kosti.

a) frontalno
"dimenzionalno"

b)

Skica br. 2 Prikaz kanala treeg oka

Kanal treeg oka je neto iri od este akre, odnosno ona se nalazi u njemu.
Aktivira se na svesnu, a mnogo ee nesvesnu molbu; uglavnom je mlenobele ili sive,
isijavajue boje. Kanal nije modana struktura, ali nastaje i uz pomo mozga.
Meditiranjem molbom za sazrevanje kanala treeg oka, aktivnost modanih talasa
je blago sniena i ujednaena u odnosu na uobiajen nivo, ime se lake povezuju
neokorteks6 [6] i limbiki deo mozga7 [7] , a to je bitan preduslov preciznog mentalnog
vida.

3. ORGANSKI ELEMENTI
Organi i sistemi u oveku koji bitno utiu na mentalni vid su:

6
7

nervni sistem,

veliki mozak,

amigdale i

epifiza.

3.1. Nervni sistem

Svest uz pomo uma, a preko nervnog sistema, deluje na telo, odnosno na
psihofiziko stanje kao i obrnuto, nervni sistem deluje na mogunost razvoja uma i
Svesti. Nervni sistem se ne moe svesti samo na centralni i periferni, simpatiki i
parasimpatiki. On je mnogo vie od toga. Da je to tako, pokazuje Funkcija nervnog
sistema, posmatrana na nain koji, u nedostatku boljeg izraza nazivamo - energetskim, i
koja predstavlja sintetiki pokazatelj psihofizikog zdravlja. U medicini ne postoje
pokazatelji funkcije nervnog sistema, stoga ni analize u vezi sa pojedinim grupama
bolesti u odnosu na funkciju nervnog sistema. Problem se komplikuje, jer u toku dana
postoje stalne oscilacije funkcije nervnog sistema koje bi stoga bilo dobro meriti i
trenutno, ali i dnevno, nedeljno, meseno itd. Tako dobijeni pokazatelji bi ukazivali na
trenutno stanje, ili stanje u nekom periodu, ali i mogunost da se u datom momentu,
odnosno duem periodu, ostvari precizno mentalno vienje. Naime, funkcija nervnog
sistema iznad 98,8% omoguava usmereno i precizno mentalno vienje koje e opet
trajati koliko i ta visoka funkcija, dakle krai ili u dui vremenski period.
Merenje funkcije nervnog sistema (ali i drugih parametara) nije jednostavno, i dok
se ne savlada, dobro bi bilo da to ini neko drugi. Ako ne postoji takva mogunost, onda
jednostavno treba slediti sistem vebanja i rezultati e zasigurno doi. U meuvremenu,
provere moemo vriti uobiajenim medicinskim pregledom odreenih organa i
funkcionisanje fizikog tela, to e u nekoj meri odslikavati istinsko stanje stvari.

3.2. Veliki mozak

Veliki mozak ima oblik poluovoida koji je pukotinom podeljen na dva simetrina
dela, na levu i desnu hemisferu. One su meusobno povezane modanim spojnicama
(komisurama) bogatim nervnim vlaknima kojih ima tri grupe:
-

uljevito telo, koje se nalazi na dnu meuhemisfernog ljeba (pukotine),

prednje spojnice, koje povezuju centre leve i desne hemisfere i

spojnice modanog svoda, koje se nalaze izmeu uljevitog tela i krova tree
modane komore, tvorei oblik slova X.

U vibratorno-energetskom smislu hemisfere su povezane energetskim poljem

smetenim u oblasti velikog mozga, ije nehomogeno i slabo isijavanje kod veine ljudi
ne prelazi granice lobanje. U nauci je dobro poznato da su, kod onih osoba koje zovemo
genijalci (bez obzira da li se to odnosi na nekog umetnika, naunika...), hemisfere
znatno vie povezane nego kod drugih, ali je manje poznato da je njihovo energetsko
polje i znatno vee, homogeno i da jae isijava.

Kod osoba koje za trenutak, ili u duem periodu, uspevaju da mentalno vide
deavaju se sledei procesi:
- oko glave se konstituie energetsko polje oblika polulopte, od temena do visine
obrva, koje je homogeno, isijava bljeteom sivobelom ili belom bojom,

Skica br. 3 Prikaz energetskog polja prilikom procesa mentalnog vida

modani talasi su blago snieni i ujednaeni u odnosu na uobiajen nivo,

celo elo je hladnije, a naglaeno hladan je predeo treeg oka.

3.3. Amigdale
Amigdale8 [8] su dve meusobno povezane lezde oblika i veliine
badema. Nalaze se sa obe strane mozga, naleui na njega u bazi mozga, priblino u
sredini slepoonica.

Skica br. 4 Amigdale

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim modanim centrima, pre svega
neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe lezde sadre mnogobrojne
receptore i uestvuju u stvaranju neurotransmitera kao to su dopamin, serotonin,
norepinefrin, epinefrin itd. Nauka je u nekoj meri dokazala vezu izmeu amigdala i
emocija, tako to one proizvedu emocionalni odgovor pre nego to kortiki (mislei)
centri u potpunosti registruju dogaaj.
Sa energetskog aspekta amigdale su senzori za Vibracije primljene preko ula (pre
svega oiju) koje se potom alju na deifrovanje uz pomo latica inteligencije. Zato je
vano za razvoj mentalnog vida da se iskljue veze izmeu ula i amigdala, te da se
Vibracije primaju direktno na amigdale i preko latica inteligencije dalje alju u centar za
vid koji e stvoriti prepoznatljivu sliku.
Meusobnim povezivanjem i osveivanjem funkcionisanja amigdala usklauje se
njihovo vibriranje sa Sveu, to pomae osveivanju uma i omoguava mentalni vid.

3.4. Epifiza
Epifiza (ili pinealna lezda) se nalazi u sastavu meumozga, lii na iarku bora,
ruiaste je boje, duine 10 mm i irine 6 mm. Povezana je sa hipotalamusom,

amigdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbikim sistemom iji je uostalom
sastavni deo.

Skica br. 5 Prikaz epifize

U ovoj lezdi se odvija hormonalna transformacija brojnih nervnih i senzornih
impulsa primljenih preko ula. Najznaajniji hormon koji lui epifiza je melatonin ija je
uloga da preko hipotalamusa utie na prednji reanj hipofize. Nauka nema celovito
saznanje o funkciji epifize. Sa energetskog aspekta epifiza je jedan od receptora koji
prima Vibracije stigle preko ula i amigdala, i koje se potom preko latica inteligencije
svode na informacije koje umom obraujemo.
Ova lezda pojaano funkcionie u snu, ali su eksperimenti pokazali da se
meditativnim putem moe relativno lako izazvati njen pojaan rad i u budnom stanju.

4. TAN TIJEN

Od nekoliko kineskih uitelja taj i-ja i i kunga, uli smo razliito izgovaranje
naziva tan tijen, koji se na engleskom jeziku najee pie Tan Tien, i jo vie razliitih
njihovih prevoda, kao to su: centar cinober boje, energetski centar, centar za
konstituisanje energije, centar za akumulaciju i isijavanje energije, polje lana, polje
isceljenja itd. Takoe su neprecizne formulacije mesta gde se tri glavna tan tijena nalaze:
donji (predeo 3-4 cm ispod pupka...) srednji (predeo grudne kosti, timus...) i gornji
(predeo izmeu obrva, sredina ela...).
Za razvoj mentalnog vida najznaajniji je gornji tan tijen koji se, prema naem
saznanju, nalazi u centru hipotalamusa i to na istom mestu gde se konstituie bindu
centar.

Skica br. 6
a) gornji tan tijen
b) prikaz energetske strukture kada se meditira na gornji tan tijen

Prilikom upuivanja molbi za sazrevanje gornjeg tan tijena deavaju se sledei

procesi:
- oko glave se konstituie energetsko polje oblika polulopte, od 2-3 cm iznad
temena do donje ivice onih duplji; homogeno je, isijava bljeteom sivobelom ili belom
bojom,
-

modani talasi su blago snieni i ujednaeni u odnosu na uobiajen nivo,

celo elo je hladnije, a naglaeno hladan je predeo treeg oka.

Stimulisanjem gornjeg tan tijena na razliite naine, prvenstveno praktikovanjem

vebi iz tai i-ja i i kunga, ali i sazrevanjem uz pomo molbi, podstie se harmonizacija
leve i desne hemisfere velikog mozga, kao i amigdala, optimalizuje se funkcija epifize,
to sve skupa deluje blagotvorno na osveivanje uma. Sazrevanje gornjeg tan tijena
utie na razvoj mentalnog vida tako to minimalizuje funkcije ula (pre svega oiju), a
poveava funkciju latica inteligencije i centra za vid. Posebno je znaajno koristiti izraz

tan tijen (ak i ako se neprecizno izgovara, bilo u sebi, bilo pri pomisli na njega) jer ima
asocijativno-inicijatiku ulogu, i to stoga to su u njemu sadrane informacije koje
pokreu osveivanje Znanja preko Kolektivne Svesti. Ovo Znanje je rezultat iskustava
svih onih koji su razmiljali-meditirali-molili na ovu temu, ili su rei tan tijen
upotrebljavali makar i samo sa slutnjom o njihovom sutinskom znaenju. Tako e
meditacije u kojima se upuuju molbe Bogu, a sadre i rei tan tijen (ili samo pomisli na
te rei), imati veu efikasnost, to je iskustvo meditanata i pokazalo.
5. TEHNIKA VEBANJA
Tehnika vebanja sastoji se od:
-

svakodnevnih meditacija i

primene mentalnog vida.

5.1. Svakodnevne meditacije

Meditacije za razvoj mentalnog vida dae rezultat samo ako se praktikuju zajedno
sa svim drugim meditacijama koje smo izloili u naim knjigama.
A) Uoptene meditacije
Odabrali smo samo one meditacije koje su dovoljne za duhovni razvoj pojedinca i
koje stvaraju uslove da se uz primenu konkretnih molbi razvije mentalni vid.
1. Molba: Molim Boga da mi reprogramira karmu.
Vizuelizacija: nije potrebna.
Vreme: a) svakodnevno po jednom, 5-10 minuta neprekidno
b) svakodnevno nekoliko puta na dan, po 5-10 minuta neprekidno
c) viesatna meditacija koja se praktikuje nekoliko dana, a potom se
intenzitet postepeno smanjuje
Napomena: Ovakav vid meditiranja /pod c)/ ne savetujemo meditantima koji nemaju
viegodinje iskustvo.
Reprogramiranje karme potrebno je praktikovati "onoliko koliko je to potrebno", a
sve dotle dok proces ne postane automatski, to se ne moe vremenski odrediti kao
"nekoliko meseci", "nekoliko godina", ili "itav ivot". Za to ne postoje kriterijumi, jer za
duhovnost nema merila. Osvestivi (sopstveno) postojanje, ovek prevazilazi uticaj

ometajuih faktora ispoljavanja karme i postaje posmatra procesa individualizacije

(svoje) Svesti.
2. Molba: Molim Boga da mi reprogramira karmike uzroke vezanosti za
lano ja.
Vizuelizacija: nije potrebna.
Vreme: nekoliko minuta.

B) Konkretne meditacije
1. Molba: Molim Boga da mi eliminie karmike prepreke za mentalni vid.
Vizuelizacija: nije potrebna.
Vreme: 2-3 minuta.
2. Molba: Molim Boga da mi harmonizuje mislei i radni um.
Vizuelizacija: mozak.
Vreme: 2-3 minuta.
3. Molba: Molim Boga da mi sazri kanal treeg oka.
Vizuelizacija: kanal treeg oka.
Vreme: 2-3 minuta.
4. Molba: Molim Boga da mi harmonizuje levu i desnu hemisferu velikog
mozga.
Vizuelizacija: veliki mozak.
Vreme: 2-3 minuta.
5. Molba: Molim Boga da mi sazru amigdale.
Vizuelizacija: amigdale.
Vreme: 1-2 minuta.
6. Molba: Molim Boga da mi optimalizuje funkciju epifize.

Vizuelizacija: epifiza.
Vreme: 1-2 minuta.
7. Molba: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.
Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: 2-3 minuta.
8. Molba: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.
Vizuelizacija: mozak.
Vreme: 2-3 minuta.

5.2. Primena mentalnog vida

Pre pokuaja vienja organa i Energija treba ukazati na sledee:
-

mentalni vid se veba svakodnevno oko godinu dana kada slika postaje
precizna;

aktiviranje, a potom i razvoj mentalnog vida je postepen proces, meutim

rezultate treba stalno proveravati uporeivanjem sa medicinskim podacima
(koliko je to mogue) i saradnjom sa drugim meditantima;

odsustvo elje za vienjem je veoma vano, jer se na taj nain oslobaa

proces osveivanja mentalnog vida zarobljen ulima.

A) Mentalno vienje sopstvenih organa prvi nain

-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi.

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: oko 1 minut.

pomisliti kako sveu silazimo nekoliko sekundi, poevi od mozga, pa

kroz usta i grlo do:

srca - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u srcu, potom pokuati da

vidimo srce, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju ka

pluima - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u pluima, potom

pokuati da vidimo plua, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju
ka

jetri - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u jetri, potom pokuati da

vidimo jetru, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju ka

slezini - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u slezini, potom

pokuati da vidimo slezinu, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju
ka

bubrezima - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u bubrezima, potom

pokuati da vidimo bubrege, zadrati se oko 30 sekundi;

polako otvoriti oi.

B) Mentalno vienje sopstvenih organa drugi nain

-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi,

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.

Vizuelizacija: mozak.
Vreme: oko 1 minut.

saviti jezik na gore i nazad, tako da prednjim donjim delom jezika dodirujemo
gornje nepce, i to bez naprezanja, dok su usta zatvorena,

pomisliti kako usmeravamo Energiju u toku nekoliko sekundi od usta kroz

grlo do:

srca - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u srcu, potom pokuati da

vidimo srce, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju ka

pluima - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u pluima, potom

pokuati da vidimo plua, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju
ka

jetri - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u jetri, potom pokuati da

vidimo jetru, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju ka

slezini - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u slezini, potom

pokuati da vidimo slezinu, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju
ka

bubrezima - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u bubrezima, potom

pokuati da vidimo bubrege, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju
ka

beici doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u beici, potom pokuati

da vidimo beiku, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti panju ka

trbunoj duplji doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u trbunoj

duplji od dole prema gore, do eluca i pokuati da vidimo creva (debelo i
tanko); zadrati se oko 60 sekundi; zatim usmeriti panju ka

elucu - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u elucu, potom

pokuati da ga vidimo, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti Energiju od
eluca, kroz jednjak i grlo do

usta - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u ustima, potom pokuati

da vidimo usnu duplju (jezik, zube, nepce...), zadrati se oko 30 sekundi;

- ispraviti i opustiti jezik i usmeriti panju ka

mozgu - doiveti, osetiti kako se Energija konstituie u mozgu, potom

pokuati da vidimo mozak, zadrati se oko 30 sekundi;

polako otvoriti oi.

C) Mentalno vienje organa kod drugih osoba

-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi,

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: oko 1 minut.

ili:

Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.

Vizuelizacija: mozak.
Vreme: oko 1 minut.
-

doiveti kao da smo u mozgu, a zatim iz njega gledati kroz tree oko napolje,

posle nekoliko sekundi sam po sebi e se pojaviti otvor u predelu treeg

oka, kroz koji se vidi bela svetlost (ili bela spirala), a koju emo usmeriti ka

srcu i pokuati da vidimo srce, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti

panju ka

pluima i pokuati da vidimo plua, zadrati se oko 30 sekundi; zatim

usmeriti panju ka

jetri i pokuati da vidimo jetru, zadrati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti

panju ka

slezini i pokuati da vidimo slezinu, zadrati se oko 30 sekundi; zatim

usmeriti panju ka

bubrezima i pokuati da vidimo bubrege, zadrati se oko 30 sekundi;

polako otvoriti oi.

D) Mentalno vienje sopstvenih energetskih procesa

-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi.

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: oko 1 minut.

ili:
Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.
Vizuelizacija: mozak.

Vreme: oko 1 minut.

-

pomisliti da vidimo svoje Svetlee telo i usmeriti panju iznad glave; zadrati
se oko 1 minut,

pomisliti da vidimo svoju Duu i usmeriti panju ka sreditu fizikog tela;

zadrati se oko 1 minut,

pomisliti da vidimo svoju auru i usmeriti panju ka prostoru oko fizikog tela;
zadrati se oko 1 minut,

polako otvoriti oi.

E) Mentalno vienje energetskih procesa kod drugih osoba

-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi.

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.
Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: oko 1 minut.

ili:
Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.
Vizuelizacija: mozak.
Vreme: oko 1 minut.
-

doiveti kao da smo u mozgu, a zatim iz njega gledati kroz tree oko napolje;

posle nekoliko sekundi sam po sebi e se pojaviti otvor u predelu treeg

oka, kroz koji se vidi bela svetlost (ili bela spirala), a koju emo usmeriti ka

Svetleem telu druge osobe i usmeriti panju iznad njene glave; zadrati se
oko 1 minut, potom ka

Dui druge osobe i usmeriti panju ka sreditu njenog fizikog tela; zadrati
se oko 1 minut, i konano ka

auri druge osobe; usmeriti panju ka prostoru oko njegovog fizikog tela;
zadrati se oko 1 minut;

polako otvoriti oi.

5.3. Mentalno vienje na daljinu

Nakon nekoliko nedelja vienja veih unutranjih organa, Due, aure i Svetleeg
tela kod sebe i drugih, moe se pokuati vienje na daljinu:
-

zauzeti meditativni poloaj, zatvoriti oi i opustiti se nekoliko sekundi,

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.
Vizuelizacija: kao da smo u mozgu.
Vreme: oko 1 minut.

ili:
Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.
Vizuelizacija: mozak.
Vreme: oko 1 minut.
-

polako otvoriti oi i identifikovati osobu koju elimo posmatrati na osnovu

slike i linih podataka ispred nas; zadrati se oko 1 minut;

zatvoriti oi (kada se ovaj postupak dobro uveba, oi mogu ostati otvorene) i

pomisliti-poeleti da se toj osobi vide organi: srce, plua, jetra, slezina,
bubrezi, mozak, a potom energetske strukture Due, aure i Svetleeg tela;
svaki organ posmatrati oko 30 sekundi, a svaku energetsku strukturu po 1
minut;

polako otvoriti oi.

Napomena: celokupan postupak se moe ponavljati vie puta kako je napisano, ili sa
prekidima - tako da se otvaraju-zatvaraju oi pri posmatranju svakog organa, odnosno
svake energetske strukture ponaosob.

5.4. Razvoj mentalnog vida

U prvih nekoliko meseci vebanja mentalnog vida najee se deavaju sledei

procesi:
- vienje organa je nejasno, esto samo bljesne na tren, ili je u vidu kontura organa,
ili se pak fiziko telo vidi kao svetla struktura, a posmatrani organ kao tamna struktura
itd...,
- aura se vidi kao nejasno isijavanje oko fizikog tela,
- Dua se vidi kao isijavanje unutar fizikog tela, ili kao ponavljajui bljesak ispred
fizikog tela...,
- Svetlee telo se vidi kao nejasno ili zrakasto isijavanje iznad glave.
Gotovo kod svih meditanata se u ovom periodu pojavljuje pitanje - da li je to to
vide samo seanje ranije vienih slika u atlasima anatomije i projekcija uma, ili je u
pitanju stvarno vienje? Kada su u pitanju energetske strukture, takoe nisu sigurni da
li je to seanje na opise i skice iz knjiga i projekcija uma, ili stvarno vienje? U
poetku su to najee procesi u kojima se kombinuju projekcije uma na osnovu seanja i
stvarno vienje, to je uzrokovano niskim stepenom harmonizovanosti misleeg i radnog
uma. Treba naglasiti da je i sam dolazak do nivoa postojanja dilema veliki korak napred,
jer predstavlja podsticaj za navedene procese.
Posle nekoliko meseci sistematskog rada na sebi i pokuaja da se vide organi i
energetske strukture, proces razvoja mentalnog vida e se spontano razvijati tako to e
meditant odrediti koliko dugo i detaljno treba posmatrati organe i energetske strukture. U
ovom periodu vienja su znatno preciznija i uoavaju se deformacije pojedinih organa
koje moemo medicinskim analizama proveriti i pratiti.
Kada nae mentalno vienje dostigne odgovarajuu preciznost tada ga vie nije
potrebno vebati. Preostaje primena u prouavanju, kontroli stanja i isceljivanju organa
i/ili energetskih struktura...

Zakljuak
Mentalni vid je sposobnost Svesti da tako angauje um (pre svega mislei i radni),
da se dobiju informacije o nekom organu i procesima u fizikom telu, ili u energetskim
strukturama, i to u vidu slike-saznanja. Informacije se mogu odnositi na trenutak u kome
se obavlja vienje, ili na odreeni period.

Mentalno vienje nije merilo niti uslov duhovnog razvoja, ali kao instrument moe
biti od velike koristi, pre svega u isceljivanju ali i u praenju energetsko-vibratornih
procesa.