Blumova taksonomija

Gledajui statistiku na ovom sajtu, ta ljudi najee trae na googlu,

najvie se pojavljuje re Blumova taksonomija. Ja sam neto o tome
pisao u nekim tekstovima ali sad u pokuati da prenesem svoje
vienje tog pojma i kako ga moemo iskoristiti.
1956. godine Bendamin Blum, ameriki kolski psiholog, je sa
svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa uenja. On je primetio da
95% pitanja na testovima zahteva od uenika da misle samo na
najniem nivou ponavljanje informacija. Postoje tri domena
obrazovanja, odnosno naina usvajanja odreenog sadraja.

Kognitivni domen usvajanje znanja,

Afektivni domen stavovi, vrednosti i interesovanja,

Psihomotorni domen vetine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi

emo se zadrati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa
time najee sreemo u koli. Blum je identifikovao est razliitih
nivoa uenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg
(ponavljanja injenica) preko sloenijih mantalnih nivoa do najvieg
(evaluacije).
Ovi nivoi nose odreene glagole pomou kojih definiemo dubinu
usvanja sadraja. Te glagole moemo predstaviti sledeom tabelom:

Znanje

Razume

Primena

Analiza

Sinteza

Evaluacija

vanje
pamti

ovladava

prethodno

znaenjem

naueni

sadraja

koristi naueno u
razume sadraj formulie i gradi
novim i konkretnim i strukturu
nove strukture od
situacijama
materijala
postojeih znanja i

sadraj
citirati

postizati

definisati

artikulisati

numerisati

asocirati

identifikovati

okarakterisati

ukazivati

razjasniti

obeleiti

klasifikovati

navesti

konvertovati

locirati

razlikovati

podesiti

oznaiti

imenovati

opisati

kratko opisati

diskutovati

poentirati

objasniti

setiti se

navesti primer

prepoznati

locirati

izabrati

parafrazirati

izjaviti

predvideti

reprodukovati

napraviti

pisati

pregled

sastaviti tabelu

rezimirati
preboditi

utvrditi
prilagoditi
primeniti
imenovati
raunati
klasifikovati
kompletirati
proraunati
sprovoditi
konstruisati
sklopiti
demonstrirati
odrediti
otkriti
uspostaviti
proceniti
zaposliti
istraivati
izloiti
uticati
ilustrovati
istraiti
praviti
manipulisati
odravati
modifikovati
orijentisati
izvoditi
vebati
predvideti
proizvoditi
obezbediti
uspostaviti odnos
postaviti
simulirati
reiti

prosuuje o
vrednosti
sadraja za datu

vetina

svrhu

anlizirati

utvrditi

oiveti

raslaniti

sklopiti

oceniti

kategorizovati

napraviti budet

komunicirati

uporediti

kodirati

zakljuiti

praviti kontrast

kombinovati

razmotriti

uspostaviti

sastaviti

konsultovati

uzajamni odnos

konstruisati

kritikovati

izvoditi

kreirati

prikazati

zakljuak

obraditi

odluivati

detektovati

dizajnirati

odbraniti

razlikovati

razviti

otkrivati

odvajati

proiriti

izvesti

ispitivati

olakati

proceniti

uobliiti

uoptiti

oceniti

grupisati

poboljati

rangirati

upravljati

integrisati

prevodoti

poveati

organizovati

prosuivati

smanjiti

planirati

opravdati

nai najbolje

pripremiti

meriti

reenje

proizvoditi

predvideti

naruiti

dovesti u vezu

prepisati

kratko opisati

ispraviti

rankirati

odabrati

napraviti redosled

opravdati

obuiti

specifikovati

klasirati

transformisati

bodovati
testirati
dati validnost
verifikovati

koristiti

Kako to nama nastavnicima moe koristiti?

Kada dobijete predmet koji ete drati naredne godine, vi pronaete
u slubenom glasniku nastavni plan za taj predmet u kome
uglavnom stoje sadraju koje trebamo preneti uenicima. Meutim
uvek ostaje otvoreno pitanje do koje dubine trebamo ie kada
prenosimo znanje, vetine To je u naim starim nastavnim
planovima preputeno nastavnicima, to nije dobro. Mislim u svakom
sluaju to odreuje nastavnik ali ne na ovakav nain. Iz kog razloga?
Pa moe se desiti da dva nastavnika koji predaju isti predmet istom
profilu, ak u istoj koli razliito trae od uenika. E to nije dobro.
U novim nastavnim planovima, gde je obrazovanje zasnovano na
ishodima, ishodi su reenice koje poinju nekim od ovih glagola iz
gornje tabele. I nastavnik zna da ako proita da uenik nabroji, nema
potrebe da trai neto vie od njega. Naravno nastavnik to moe
raditi ali ne bi trebao to ocenjivati, nego se drati samo ishoda.
Natavnici koji rade po starim nastavnim planovima u kojima nema
ishoda, trebali bi samo napraviti ishode i sa svojim kolegama
uskladiti glagole i dubinu koju trae od uenika.Ovo ne znai d ase
nastavnici slepo dre tog nivoa prilikom prenosa znanja. Nastavnik
e uvek ueniku preneti malo vie sadraja ali kasnije kada ocenjuje
nee traiti od njega nita vie nego to pie u ishodu u nastavnom
planu.
Uzmimo sluaj predmeta Osnovi elektrotehnike. Taj predmet se javlja
i u III stepenu i u IV stepenu elektrotehnike struke. I ako uzmete
nastavni plan videete da ima iste teme : elektro-statika, elektrodinamika Ovde nastavnik mora odrediti nivo do koga e ii kod
uenika u III stepenu a do koga u IV stepenu. Npr. kod III stepena ide
samo do nivoa razumevanja, dok kod IV ide do analize. I samim tim
glagoli u tim kolonama mu definiu ono ta treba traiti od uenika.
Ovime emo jasno napraviti gradaciju ocena i reili smo jedna veliki
problem, ocenjivanje. Ako vam je u ishodu tranja: nabroji drave
Balkanskog poluostrva, i ako uenik samo nabroji, ta ocena je ista
petica. Jer je zadovoljio ishod koji je za njegov profil (npr. konobar).
A ako u njegovom ishodu pie: objasni zato su ba te drave na
balkanskom poluostrvu, ako uenik samo nabroji dobie niu ocenu a

ako zna i da objasni onda ocena pet, jer mu tako pie u nastavnom
planu (npr. turistiki tehniar.)
Blumova taksonomija je odlian reper nastavnicima kada planiraju
svoju nastavu. Pogotovu to nam govori do kojih nivoa da idemo
priikom rada sa uenicima. Uglavnom trebamo postaviti visoke
kriterijume i traiti od uenika za ocenu 5 nivoe analize, sinteze ili
evaluacije i ako nam uenik puko prepria samo ono to smo mi
njemu preneli . ocena mora biti drastino nia jer je to nivo znanja.
Blum je to otkrio 1956 godine i tada su postavljeni temelji
kvalitetnog obrazovanja, dok rezultati kod nesa govore da su nai
uenici jo uvek na nivou znanja, bar vlika veina njih.