Savetovao je i sada, da kada je medicina jo savremenija nego tada, da mnoge boljke ovek moe

ajevima da izlei, jer kako je govorio, lekovitost trava jo ovek nije potpuno ispitao. Govorio je esto,
da su i sami proroci Tarabii, govorili, da e umirati ljudi od tekih bolesti, ali da nee znati da je lek za
te bolesti svuda oko njih, gazie po njemu, samo oni nee znati koji je i u kojoj se biljci nalazi.
Savetovao je: kada ima neka rana, kad se ovek posee, pa teko zarasta, ili slino, ili ovako se otvori
rana neka; onda se uzme mlad ist peljinji vosak, zagreje se, onako da se otopi, ali ne da kljua, i u
njega se dodaju iseckane trave na sitno, cvetovi kantariona, hajduke trave, bokvice, majine duice, i
to se sve pomea u vosak otopljen i zagrejan, ne sme se prokuvati, da ne bi biljke izgubile lekovito
svojstvo.
Taj se vosak stavi na istu gazu, i onda se onako mlak stavi na ranu, celom irinom da je obuhvati i
prekrije, pa preko toga se stavi jo jedna marama i to se vrsto prevee preko, da vosak ostane
prionut na mestu rane. Ostavi se tako prevezano i da prenoi na rani, pa se opet ponovi isto, isto se
topli oblog stavi, ve za neki dan e se rana sama istiti, onaj e vosak da izvue iz rane sve neisto, i
onda e se polako poeti povlaiti upala i poee da zarasta rana.
Ti su melemi dobri i za mnog liajeve i enceme i gde je opekotina, da bre zaraste, jer onaj kantarion,
prah iz njegovog cveta, pa i drugih biljaka ima svojstvo da infekcije isti, ubija bakterije gljivice i
dezinfikuje ranu. A mlad vosak ima svojstvo da i lei i da se rana to pre zaceli i zaraste.
Takoe je savetovao i kada oko zaboli, javi se crvenilo, bilo od hladnoe ili se inficira: tada skuvati aj
od kamilice, pa u malo tog malkog aja rastopiti malo meda i malo eera, i time natopiti istu
maramicu ili gazu, i to staviti na oko, da bude nakvaena maramica tako da se tenost iz nje cedi i u
oko da ue i da bude mlako, toplo. Tako mirovati, i po nekoliko sati to na oku nositi, prevezati
maramom da ne spadne, i posle kratkog vremena, ono crvenilo e da nestane, i bol e nestati.
Kada dete ima temperaturu, ili odrasla osoba, ne sme da eka da ona poraste na 40. stepeni, onda
moe da se doivi fras, koma, oteuje se mozak, nervi, plua pobele, sve, nego im se vidi da
temperatura raste, odmah se izrenda krompir na rende, i to nekoliko, tako da se podeli u kese i stavi
se na noge, i to da prekrije prste i zglobove na nozi, pa se zavije vrsto da se za nogu zalepi, da ne
spada.
To se podri tako jedno 20. minuta, najvie pola sata, pa se opet ponovi, nov krompir se izrenda, i
ponovo stavi ne noge. Ve od druge obloge temperatura e da opadne. Jer krompir ima svojstvo da
izvlai temperaturu van tela.
U isto vreme se mora tada kad se stavi oblog na noge, i na plua staviti krpa natopljena sa mlakom
ljutom rakijom, ako ima komovica od groa, najbolje je, pa preko te krpe pekir, da se nebi brzo
ohladio, jer obino se temperatura javlja tako visoka od nahlade, upale plua, grla, i taj se oblog podri
na pluima jedno pola sata, jer taj oblog izvlai vatru iz plua, da ih ne oteti, da ona ne pobele, nego
vatru izvlai van.
Isto se i na glavu stavi na slepoonice, krike limuna ili po list kupusa, onako se malo list umeka sa
neim, da ne bude onako vrst, i to se stavlja da hladi protok krvi u slepoonicama i na glavi, da nebi
od toplote dobio se fras, udar na mozak.

Takoe tada se mora piti aj od nekih trava, bilo kantaiola, lipe, nane, matinjaka, majine duice.
Tako ne dati da temperatura raste, i da ostavi posledice na deci, dok se ne doe do lekara, da se
ustanovi uzrok visoke temperature, i onda se dobiju lekovi za to.
Savetovao je da je za bolesti bubrega i beike, najbolje piti aj od breze, od brade kukuruza, i
obavezno aj od lista kruke. U vrelu vodu kljualu, izmakne se sa poreta, stavi se listova jedna aka
i poklopi. Tako odstoje pola sata, sat, i onda se pije ee po oljica, stalno tako po 10,15, dana pa i
vie ako je upala vea. List od kruke je najai da izlei infekcije beike i bubrega, da oisti kanale.

A takoe i list od peruna, njega piti stalno, i pored toga to je dobar za ienje bubrega i beike od
infekcije, dobar je jer jaa krv i pomae jetri u stvaranju krvi, i isti jetru od tetnih materija. A takoe i
kantarion, aj od njega isti jetru, pomae i ui i varenju, daje otpornost organizmu, pomae pri
zarastanju, obnavljanju tkiva. Takoe je kantariol dobar i za nerve, nervne elije jaa, oporavlja posle
stresa, i bosiok takoe, bosiok se moe dodavati u svaki aj koji se pije, daje bolji san, jaa nerve,
deluje smirujue.
Kod problema sa varenjem, savetovao je aj od majine duice pomean sa kantariolom, turskom
travom i matinjakom. I to onako gorak popiti, on isti sluzokou eluca, pomae u varenju, i obnavlja
sluzokou eluca.
Takoe kod dizenterije savetovao je da se pije aj od lista dunje. Bilo sve, ili suv, potopiti sa vrelom
vodom, piti onako topliji i posle prve olje aja, odmah e biti bolje.
Kada neka rana gnoji ili crveni, ili ir se pojavi negde, odmah se stavi na to mesto list od podbela i
bokvice, prevee se nekom maramom da ne spadne, i tako po 2-3 sata se dri na bolnom mestu, pa
se opet promeni, stave se novi listovi, i tako e odjednom poeti da se rana isti, gnoj e se poeti
sam cediti i rana e se istiti i onda i brzinom zaceliti i zarasti. Nita bre ne moe da gnoj iz rane
izvue van nego list od podbela i bokvice, taj je lek narod uvek primenjivao, i uvek je pomagao, ak i
kod rana koje i kad idu lekarima, pa opet ne zarasta brzo rana, taj lek pomae da rana to pre se
zaceli.
Kod bronhitisa piti isto gore navedene ajeve, ali obavezno i slez. On je dobar i za iskaljavanje. Piti
to toplije zapreno mleko, sa eerom da porumeni, ili zapreno vino, kuvano. Odmah se tegobe
ublae, bronhije se smire, i nema onog nadraaja za kaljem.[/stextbox]
A kod bolesti srca savetovao: kotice od breskvi ili kajsije iskrcati i jesti jezgre iz tih kotica po
nekoliko dana, esto, jer u njima ima neto to pomae srcu, hrani miie srca, govorio je da zato i
kotica ima izgled i oblik srca, i da je za srce i korisna.
Kod malokrvnosti je savetovao da se pije sok od kupine, od koprive, mladih vrhova, ali ne cvet, on
nije dobar, ve samo mladi vrhovi koprive se stave u vrelu vodu, i onda se pije toplo po aa samo na
razmake vremenske, jer ona moe da skine pritisak brzo, zato se ne sme piti mnogo.
Kad su deca nena i bleda, savetovao je da piju po aicu vina stalno domaeg, i da jedu groe,
ono daje snagu oveku. Pa i da se pije aj od cvekle, ili da se jede u hrani, kuvana, kao salata. Moe i

da se izrenda na sitno cvekla, svea, i argarepa isto, pa jabuke, nekoliko, i to se pomea sa medom, i
da se jede kao vona salata, ako deci je to lepe, i time da krvnu sliku poprave.
Takoe aj od alfije, da je dobar za skidanje pritiska, ali i svih stomanih tegoba, pomae u varenju,
kod upala slezine, ui, pomae i rad creva.
[stextbox id=alert]Za oporavak nerava, od stresa ili ovako obolelih, savetovao je lek sastavnjen po
receptu: 500. grama oraha samlevenih pomeati sa 1kg. Kocke eera bele, ali da se taj eer u krpi
istue sa drvetom i usitni, pomea se sa 1kg. meda.[/stextbox]
Zatim pola kilograma argarepe sitno rendane, i 2-3 limuna, rendana kora i sok se iscedi. Uz to sve i
ako se ima 50. grama rena rendanog. To se uzima rano izjutra, pre obroka, pa i u toku dana pre
svakog obroka, odmah e se primetiti oporavak posle samo nekoliko dana od uzimanja tog leka. Taj
lek je dobar i za malokrvne.
Jer, stalno je otac isticao, da je orah jako dobar i hranljiv, ima lekovita svojstva, ima i joda u sebi, a i da
njegova jezgra ima izgled i lii na veliki mozak kod oveka, ba isto, kad se prepolovi jezgra, tako stoji
i mozak oveku, pa da je i orah koristan ba za sve nerve i leenje nervnih bolesti, pa i za pamenje,
kod dece koja slabo ue, ili su nejaka, neuhranjena, slabo rastu i napreduju.
Takoe da je dobro i stalno uzimati med sa saem, mladim voskom, i to jesti svakog dana, jer vosak je
koristan za sve i med.
Kod reume je savetovao da se na bolne zglobove stavlja oblog i to: uzme se trina od sena, a to je ono
sitno sve to otpada od trave kad je suvo seno na gomili, ima tu i suvih cvetova od trava i listova. To
se stavi dosta toga u vrelu vodu i popari, onda malo odstoji, stavi se pa se voda iscedi, a ona topla
trina se stavi u neke vreice platnene, to se mora brzo raditi da se ne ohladi, i tako se te vreice vrue
stave na bolne zglobove, kao oblog se napravi, bilo na ruke ili na kolena ili na zglobove
stopala.[/stextbox]
To se ponavlja esto. Bolovi se mnogo umanje, ili potpuno nestanu. Tada je dobro i zglobove mazati
sa mlakom komovom rakijom, ali u tu rakiju treba staviti rendanog rena da stoji nekoliko dana, i time
onda masirati ruke i noge kada bole od reume. Jer onaj ren daje jo veu jainu rakiji, i ona izvlai
reumu iz organizma i lei upale.
Otac je savetovao da je koristan veoma rod od kleke, i plave i crvene kleke. Da se skuva aj, u vrelu
vodu se ubaci rod kleke, kuglice tamno plave,i to se onda pije neeereno, dobro je i za bubrege, i
ienje peska iz bubrega, pa i za u je dobro i sve organe za varenje.
Zatim takoe i rod od drenjina, svee zrele nabrati i jesti, ili od njih dem napraviti, kad onako prezrele,
i to je jako dobro ko je malokrvan, neotporan, ko nema apetit za jelo, posle operacija, daje otpornost
organizmu. Jer, govorio je otac, ne uzima se dabe drenova granica i stavnja se uz Badnjak, za
Boi, pa se kae da budu zdravi ko dren, znai dren je zdrav, plod njegov.
Savetovao je da ovek nikada ne sme da umoran pije hladnu vodu, da moe odmah da se razboli, niti
da se znojav odmah umiva, da moe da dobije upalu mozga, ili da se neizleivo razboli. Da nikada ne
sme ovek da zaspi u hladu pod orahom, da je to toliko opasno, da onaj studeno hladan hlad od oraha
a i puno joda ima od listova, da tu moe ovek tako da se nahladi, i da od toga i umre.

Priao je mnogo primera kada kosai ili kopai na njivi, u podne legnu u hlad pod orah, i tu zaspe, im
se probude samo ponu da drhte, nikako da se zagreju, samo im bude zima, onda pone temperatura
i tada esto pomoi nema. Ona hladnoa proe kroz ceo organizam. Mnogi su tako umrli, ak i u
bolnicu ih odvedu, ali pomoi nema.
I tako mnogo jo saveta je i pounih primera govorio, ali mi mnoge nismo ni stizali da
zapiemo, od drugih poslova, ali smo, videlo se tu greili, jer sve to nam je govorio bilo je od
svake koristi.