1.

Uvod
Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biolokog porekla koji su
namenjeni zatiti ekonomski znaajnih biljaka i ivotinja od korova, bolesti, tetnih insekata,
grinja i drugih tetnih organizama. Pod tetnou se podrazumeva ekonomska teta ljudskoj
poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili koliine/kvaliteta dobijene hrane. tetnost nije
bioloka, niti ekoloka osobina organizama. Svako korienje pesticida sa sobom nosi negativne
posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida
je jedan od temelja odrive poljoprivrede i ideja odrivog razvoja. Prema nameni ih delimo na:
1. Akaricidi sredstva za suzbijanje tetnih grinja
2. Fungicidi sredstva za suzbijanje gljiva
3. Herbicidi sredstva za suzbijanje korova
4. Insekticidi sredstva za suzbijanje tetnih insekata
5. Limacidi sredstva za suzbijanje pueva
6. Nematocidi sredstva za suzbijanje tetnih nematoda
7. Rodenticidi sredstva za suzbijanje tetnih glodara
8. Repelenti sredstava za odbijanje divljai
9. Regulatori rasta sredstva za regulaciju rasta biljaka
10.Okvaivai sredstva za poboljanje kvaljivosti i lepljivosti

Formulacije pesticida:

Svaki preparat za zatitu bilja dolazi na trite u odreenom obliku. Konani oblik u
kojem sredstvo za zatitu bilja dolazi na trite naziva se formulacija. Prema agregatnom stanju
razlikujemo tene i vrste formulacije sredstava za zatitu bilja.

2. Teorijsi deo

vrste formulacije pesticida su praiva i granule. Ove dve formulacije dolaze u oblicima
koji se primjenjuju direktno praivo (P) i granule (G). Postoje i vrste formulacije koje se pre
aplikacije pomeaju s vodom vodotopivo praivo (WP) i vodotopive granule (WG). Ove
formulacije treba razlikovati i nikada ne meati s vodom P i G formulacije jer one nisu za to
namenjene. Danas se sredstva za zatitu bilja najee primenjuju tako da se pre aplikacije
pomeaju s vodom. Osim spomenutih formulacija, koriste se i tene formulacije.

Granule i mikrogranule (GR, MG)

One su takav oblik proizvodnje pesticida u kome se aktivna materija i druge komponente
koje ulaze u sastav preparata nalaze u vrstom agregatnom stanju. Kod proizvodnje granula
postoje dve mogunosti: ili da se aktivna materija nanosi na povrinu ve proizvedene granule ili
da se aktivna materija tokom proizvodnje mea sa ostalim komponentama koje ulaze u sastav
granula.

Vododisperzne granule (WG, WDG ili DF)

Disperzne granule se dobijaju od finih estica koje u toku procesa proizvodnje, pod
pritiskom, obrazuju granule. Kada se potope u vodu one bubre i raspadaju se do estica poetnih
dimenzija. Osnovne karakteristike:

Lie na kvaljivi praak, s tim to je aktivna materija u obliku finih disperznih granula
2

Pre primene meaju se sa vodom

Potrebno je konstantno meanje da bi se odravale suspendovane u vodi

Primeri: Sencor WG-70, Tarot 25-WG, Merpan 80-WDG i drugo.

Sencor WG 70
Sencor WG 70 je selektivni herbicid za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih i redukciju
zakorovljenosti semenskim travnim korovima.
ktivna materija: Metribuzin 70%
Grupa: Triazinoni
Formulacija: Vododisperzibilne granule (WG)
Karakteristike:
Sencor WG 70 je selektivni zemljini i kontaktni herbicid namenjen suzbijanju
jednogodinjih irokolisnih i redukciju zakorovljenosti semenskim travnim korovima. Efikasan
je

na

sledee

korove

kao

to

su

tirevi

(Amaranthus sp.),

pelenasta

ambrozija

(Ambrosia artemisiifolia), pepeljuge (Chenopodium sp.), goruica (Sinapis arvensis), loboda

obina (Atriplex patula), teofrastova lipica (Abutilon theophrasti), konica (Galinsoga parviflora)
dvornici (Polygonum sp.), divlja rotkva (Raphanusraphanistrum i mnogi drugi korovi.
Sencor WG 70 u znatnoj meri redukuje i zakorovljenost jednogodinjim travnim korovima
kao to su veliki muhar(Echinochloa crus-galli), mali muhar (Setaria sp.) i divlji sirak iz
semena (Sorghum halepense).

Slika 1. Vreme primene Sencor-a

Nain delovanja:
Bez obzira da li deluje kontaktno ili usvajanjem preko korena, Sencor WG 70 deluje tako
to blokira hilovu reakciju u procesu fotosinteze. Blokiranjem fotosinteze dolazi do oksidacije
proteina i masti to dovodi do gubljenja hlorofila i karotenoida. U sutini, ceo proces se svodi na
destrukciju kompletne elije, a simptomi delovanja manifestuju se najpre bledilom koje
vremenom prelazi u uenje i nekrozu zelenih delova korova i na kraju do potpunog uginua.
Primena:
Kod krompira u koliini od 0,75 kg/ha (7,5 g/100 m) n zemljitima sa 1,5 - 3% humusa i
1 kg/ha (10 g/100 m) n zemljitima sa vie od 3% humusa, posle setve, a pre nicanja krompira.
Kada krompir ima razvijenih 5 - 8 listova u koliini od 0,5 kg/ha (5 g/100 m) na zemljitima sa
1,5 - 3% humusa i u koliini od 0,75 kg/ha (7,5 g/100 m) na zemljitima sa vie od 3% humusa.
Utroak vode je 200 - 400 l/ha (2 - 4 l/100 m).
Druge primene:
Preparati koji u svom sastavu imaju sadraj 70% a.m. metribuzin mogu se koristiti:

U zasnovanoj lucerki u koliini 0,75 - 1 kg/ha, tretiranjem u fazi mirovanja lucerke

U soji u koliini od 0,5 kg/ha, tretiranjem posle setve, a pre nicanja soje, iskljuivo na
zemljitima sa vie od 3% humusa

U paradajzu iz direktne setve ili iz rasada u koliini od 0,4 kg/ha. Tretiranje se kod
direktne setve obavlja posle setve, a pre nicanja paradajza ili posle nicanja paradajza u fazi
4 lista, a kod proizvodnje iz rasada dve nedelje posle presaivanja.

Manje koliine koriste se na lakim, a vee na teim i humusom bogatijim zemljitima.

Mogunost meanja:
U krompiru se moe meati sa preparatima na bazi metolahlora, pendimetalina i
dimetenamida, tretiranjem posle setve, a pre nicanja useva. Sencor WG 70 se u soji moe
kombinovati sa preparatima na bazi trifluralina, tretiranjem pre setve uz inkorporaciju. Koliina
primene Sencor WG 70 je 0,4 kg/ha + 2 l/ha nekog preparata na bazi 480 g/l trifluralina,
iskljuivo na zemljitu sa vie od 3% humusa.
Fitotoksinost:
U krompiru se ne sme primenjivati u sortama Jerla, SV 77/40 i 76/48.
Karenca:
Za krompir i paradajz je 42 dana, z ostale useve obezbeena je vremenom primene.
Pakovanje:
100 g i 500 g

Kvaljivi praak (WP)

Kvaljivi praak predsavlja mehaniku smeu aktivne supstance i razreivaa u vidu
finog praha koji se bez ikakve obrade moe direktno primenjivati. Osnovne karakteristike:

Suva, fino samlevena, formulacija koja lii na prah

Smea aktivne materije, inertnih materija(talk, glina i sl) i agenasa za kvaenje
Ne rastvara se u vodi
Brzo se taloi i potrebno je neprekidno mukanje prilikom primene

Primeri: Bordovska orba WP-20, Captan WP-50, Ridomil Gold.

5

 Bordovska orba WP-20

Kontakt preventivnu fungicid na bazi bakra kako bi spreio bolesti u vinove loze, voa i
povra
Aktivna supstanca: Bakar 20%
Grupa: Bakar sulfat hidroksid
Formulacija: UP (prah suspenzija)

Karakteristike:
Bordovska orba se zasniva na bakru (Cu2 +). Bakar je jedna od najstarijih alata koji se
koriste za zatitu bilja i Bordovska orba sama prvi put je upotrebljen 1885. godine. Joni bakra
deluju putem unitavanja proteina u eliji.

Priprema bordovske orbe:

Za 100 litara jednoprocentne bordovske corbe potrebno je:
1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)
0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negaenog (ivog) kreca ili 1,2 kg gaenog kreca

Negaeni kre se prethodno zagasi u trostruko vecoj kolicini vode. Od 100 l vode iz
bureta odvadi se 10 l da se razmuti krec, a u drugih 10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kada se
krec razmuti, procedi se kroz rede platno i uz meanje se sipa u bure sa vodom da se napravi
krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krecnim
mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (to je u

praksi ceci slucaj). Dodue, nita posebno se nece desiti ni ako se u bure sa rastopljenim plavim
kamenom sipa krecno mleko, jedino se takva corba bre taloi i neto je slabijeg kvaliteta.
Rastopljeni plavi kamen sipa se u krecno mleko uz meanje. Kada se to zavri, corba je
spremna za upotrebu. Bordovska corba se koristi svee pripremljena, odmah posle pripreme.
Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Medutim, corba se moe stabilizovati dodavanjem 250 g
ecera na 100 litara corbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadrava svoju aktivnost
nekoliko dana.
Od otkrica (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zatitu sve dok nisu
otkriveni prvi organski fungicidi. Ona se u svetu i kod nas masovno koristila u zatiti vinove loze
od plamenjace. Kod nas su velika dravna imanja svojevremeno pravila velike bazene u kojima
se pripremala bordovska corba. Bio je to teak i naporan posao koji je iziskivao mnogo radne
snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni
nacin pripreme bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku corbu kao gotov
preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20, Bordovska corba WP-20, Kuprablau.

Drugi nacin pripreme "orbe":

Priprema bordovske corbe je, za dananje poimanje, dugotrajna, sloena i trai iskustvo.
Da bi se to olakalo, mogu se unapred za celu godinu prpremiti "osnovni rastvor" plavog kamena
i "osnovni rastvor" krecnog mleka.
Stari nain pripreme borovske corbe se sastoji u tome to se prethodno priprema
"osnovna suspenzija" krecnog mleka i "osnovni rastvor" bakar sulfata (plavog kamena) koji se
meaju sa vodom neposredno pre prskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave male
kolicine bordovske corbe, za male posede.
"Osnovni rastvor" se priprema tako to se plasticnoj posudi rastvori 1 kg (2 kg za
dvoprocentnu "corbu") plavog kamena u 10 l vode (kolicina plavog kamena i vode moe biti

proporcionalno povecana, zavisno od potrebe). "Osnovni rastvor" plavog kamena se moe cuvati
neograniceno u zatvorenom staklenom balonu.
U drugoj plasticnoj posudi, suspenduje se ("rastvori") u 10 litra vode 1 kg (2 kg za
dvoprocentnu "corbu") gaenog (hidratisanog) kreca (nabavlja se na stovaritu gradevinskog
materijala). I ova meavina moe biti pripremljena i neograniceno cuvana u zatvorenom
plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastvori" plavog kamena i krecnog mleka u
velikoj meri olakavaju i ubrzavaju pripremu bordovske corbe. Oba pripremljena "osnovna
rastvora" obelee se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domaaja dece.
Kada se ukae potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije" krecnog mleka sipa
se u posudu sa 80l vode i intenzivno mea. Potom se meavini (80+10) dodaje 10l osnovnog
rastvora plavog kamena (80+10+10 =100) i dobro mea. Time je dobije 100l bordovske corbe
pripremljene za upotrebu. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promuckati da se corba
ne bi taloila.

Karenca:
14 dana za hmelj, krompira i paradajza; 21 dan za luk i sorti vinove loze; 42 dana za
kupus.
Pakovanje: 1kg

Slika 2. i 3. Pakovanje i izgled bordovske orbe

Mamci
Osnovne karakteristike mamaka:

Preparati gotovi za primenu

Nosai aktivne materije kod mamaka su zrnasti proizvodi i dr.
Primeri mamaka: Galibrom AB, Galibrom GB, Mamak-B(KH) i dr.

Galibrom AB
9

tetoine: Pacovi, kuni mievi, voluharice

Klasa: Mamak za direktnu primenu u skladitima i poljskim uslovima
Aktivna materija: Bromadiolon (0,05 g/kg preparata)
Formulacija: zrnasti mamak
Karenca: Obezbeena je vremenom i nainom primene preparata.

MESTO

TETNA VRSTA

KOLIINA PRIMENE /VREME

PRIMENE

U polju

poljska voluharica
(Microtus arvalis)
i vodena voluharica
(Arvicola terestris)

postavljanje mamaka u aktivne

rupe, u koliini 10 g po aktivnoj
rupi (posle ega se mamci
zatrpavaju zemljom)

U skladitima
poljoprivrednih proizvoda (u
kojima roba nije u rasutom sanju)

crni pacov (Rattus

rattus) i sivi pacov
(Rattus norvegicus)

postavljanjem mamaka, u
koliini 100-150 g po gomilici,
stavljanjem na zaklonjena mesta 710 gomilica na povrini 250-300

10

MESTO

TETNA VRSTA

KOLIINA PRIMENE /VREME

PRIMENE

m2

U skladitima
poljoprivrednih proizvoda (u
kojima roba nije u rasutom sanju)

kuni mi (Mus
musculus)

postavljanje mamaka, u koliini

20-25 g po gomilici, stavljanjem
gomilica u blizini legla

Tabela 1. Koliina i vreme primene

Pakovanje: 20 g, 100 g, 5 kg, 25 kg

Mehanizam delovanja:
Bromadiolon je antikoagulantni rodenticid II generacije. Inhibira sintezu protrombina i
drugih faktora koagulacije, to dovodi do krvarenja i uginua glodara. Jedinke uginjavaju
najee u svojim stanitima u periodu od 3-7 dana posle uzimanja mamaka.

Preporuke i napomene:
Preparat se moe koristiti samo na povrinama gde nema pristupa domaim ivotinjama i
ivini. Ne sme doi u dodir sa decom, prehrambenim i krmnim proizvodima. Mamci se
postavljaju kaiicom ili nekim drugim pogodnim predmetom. Postavljanje mamaka u polju je u
jesen ili u rano prolee. Po zavretku akcije suzbijanja, ostatke mamaka i uginule glodare
treba pokupiti, spaliti ili zakopati vodei rauna o vodozatitnim zonama.

11

Vodorastvorljivo praivo (SP)

Vodorastvorljivo praivo je prakasta formulacija koja se primenjuje posle rastvaranja u
vodi. Potrebno je mukati sadaj da bi se dobio rastvro. Kada se formulacija rastvori, dalje
mukanje nije potrebno.

Primeri: Muspilan 20-SP, Doricid 20-SP, Zlaticid-SP i dr.

Mospilan 20 SP, SG
Formulacija: Vodorastvorljivo praivo (SP)
Aktivna materija: 200 g/kg acetamiprida

Slika 4. Mospilan pakovanje

Pprimena:
12

Izrazito sistemini insekticid irokog spektra dejstva sa kontaktnim i utrobnim

delovanjem koji se primenjuje za suzbijanje tetoina u voarstvu i povrtarstvu.Mospilan 20 SP
se kod nas primenjuje za suzbijanje sledeih tetoina:
U zasadu jabuke za suzbijanje: Jabukinog smotavca (Cydia pomonella) u koncentraciji
0,0125-0,025% (1,25-2,5g u 10 l vode); I, II i III generacije minera takastih, mramornih mina
(Lithocolletis blancardella) u koncentraciji 0,0125-0,025% (1,25-2,5g u 10 l vode);
Jabukine zelene vai (Aphis pomi) i biljne vai (Dysaphis plantaginea) u zasadu jabuke u
koncentraciji 0,02-0,025% (2-2,5g u 10 l vode);
U zasadu trenje za suzbijanje: Trenjine muve (Rhagoletis cerasi) u zasadu trenje u
koncentraciji 0,025% (2,5 g u 10 l vode);
U zasadu vinove loze za suzbijanje: I generacije pepeljastog grozdovog smotavca
(Lobesia/Polychrosis botrana) u zasadu vinove loze, tretiranjem nakon utvrivanja maksimuma
leta, u koncentraciji 0,025% (2,5 g u 10 l vode);
U usevu krompira za suzbijanje: Krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata), u
koliini 0,25 kg/ha (2,5 g na 100 m);
U usevu paradajza za suzbijanje: Bele leptiraste vai (Trialeurodes vaporariorum),
tretiranjem larvi, u koliini 0,125-0,25 kg/ha (1,25-2,5 g na 100 m);
U usevu duvana za suzbijanje: Biljnih vai (Aphididae) i tripsa (Thrips spp.) u koliini
0,25 kg/ha (2,5 g na 100 m);
U usevu kupusa za suzbijanje: Kupusove vai (Brevicoryne brassicae) u koliini 0,2-0,4
kg/ha (2-4 g na 100 m);

Mospilan 20 SP se primenjuje uz utroak vode od 1000 l/ha u voarstvu, 400-600 l/ha u

povrtarstvu.
13

Mehanizam delovanja:
Mospilan 20 SP je insekticid iz hemijske grupe neonikotinoida. Aktivna materija ovog
insekticida acetamiprid deluje kao antagonist acetiholinskih receptora u CNS-u insekata,
odnosno spreava njihovu funkciju. Ovakvo delovanje ima za posledicu ne prenoenje nervnih
impulsa to dovodi do gubitka orijentacije kod insekata, njihovog prestanka sa ishranom i do
uginjavanja.

Napomene:
Mospilan 20 SP se na istoj povrini moe primeniti najvie 2 puta u sezoni.
Na primenu ovog insekticida ne utie visoka temperatura vazduha. Preparat se moe meati sa
drugim insekticidima i fungicidima osim onih alkalne reakcije kao to je bordovska orba.
Mospilan 20 SP ima izuzetno inicijalno i rezidualno delovanje. Mospilan 20 SP primenjen u
preporuenim koliinama primene ne pokazuje tetan efekat na korisne insekte kao to su pele i
bumbari.

Karenca: 14 dana za trenju, krompir, paradajz, duvan i kupus a 28 dana za jabuku i vinovu
lozu.

Pakovanje: 2,5 g, 70 g, 1 kg, 30 kg

14

3. Zakljuak

Formulacija pesticida prestavlja oblik hemijske materije koja se stavlja u promet i koja zavisi
od metode primjene. Formulacije mogu biti:

vrste: prakasta (WP) ili granulrana (WG, DF) ili

tene (SC, CS, EC, EW) itd.

Najee vrste formulacije pesticida su:

GR - granule
SP - vodorastvorljivo praivo
SG - vodorastvorljive granule
WP - kvaljivi praak
MG - mikrogranule
PW - praivo
DP - praivo za zapraivanje
DS - praivo za zapraivanje semena
WG - vododisperzibilne granule
15

WS - vododisperzni praak za vlano tret. Semena

4. Literatura
Opta fitofarmacija / Mili M. Vojinovi Ni, 2011

16

Sadraj:
1.

Uvod...................................................................................................................... 1

2.

Teorijsi deo.............................................................................................................. 2

3.

Zakljuak.............................................................................................................. 14

4.

Literatura.............................................................................................................. 15

17