Rezultat svakog merenja sadri odreenu nesigurnost, a samim tim tanu vrednost merne

veliine nije mogue odrediti. Pre uvoenja pojma merne nesigurnosti, obrada i izraavanje
rezultata merenje bazirano na teoriji greaka. Greka predstavlja razliku izmerene veliine i
"tane vrednosti". Prema teoriji greaka imamo dva tipa greki: a) sluajne, gde se kod
svakog ponovljenog merenja ne dobija isti rezultat i unapred nije mogue predvideti vrednost
ponovljenog merenja, npr. termiki um u otporniku utie na izlazni napon. Matematiko
oekivanje sluajnih greki je 0. b) sistemske, kod kojih se ponovljenim merenjem i
uporeivanjem sa etalonom utvruje je da instrument uvek unosi greku u istom smeru i
mogue je predvideti vrednost te greke. Matematiko oekivanje sistemskih greki je
razliito od 0. Vrednosti sistemske greke se takoe procenjuju, najee pomou merila vie
tanosti, odnosno i sistemskoj greki se pridruuje odreena nesigurnost.
Ista fizika veliina moe izazvati oba tipa greki, npr. temperature (Donsonov um i drift
nule usled zagrevanja mernog instrumenta), to predstavlja neodreenost greki. U cilju
uvoenja standardizacije u oblast izraavanja mernih rezultata, uveden je pojam merne
nesigurnosti Uncertainty in Measurement. Osnova uputstva za izraavanje merne
nesigurnosti je ISO Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement, skraeno GUM.
Postoji nekoliko revizija GUM-a, a prva verzija je izdata 1993. godine. Merna nesigurnost je
parametar koji se pridruuje rezultatu merenja i koji odraava rasipanje izmerenih vrednosti.
Svi faktori koji utiu na rezultat merenja su potencijalni uzronici merne nesigurnosti.
Identifikacijom tih faktora i procenom njihovih vrednosti mogue je unaprediti proceduru
merenja, a time i smanjiti mernu nesigurnost. Cilj je ne samo smanjenje vrednosti merne
nesigurnosti, ve otkrivanje svih faktora koji mogu uticati na mernu nesigurnost.