Kapitalizam kao religija

Napomena
Glavna referenca u ovom Benjaminovom nacrtu je poznata studija Maksa Vebera,
Protestantska etika i duh kapitalizma (Max Weber, Die protestantische Ethik und der Geist
des Kapitalismus, 1905) Knjiga je prevedena kod nas, u izdanju sarajevskog Logosa
(1989), a novosadski Mediterran Publishing je isti prevod, s nekim manjim izmenama,
objavio 2011. Englesko izdanje, u prevodu Talcotta Parsonsa, iz 1930, moe se nai na
vie mesta na Internetu (potraiti kao The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism;
pored nekoliko html verzija, dostupan je i PDF kompletnog izdanjaRoutledge Classics, iz
2005, u knjikom prelomu, koji je ujedno i najpregledniji).
Tekst je ostao na niovu fragmenta, oznaenog kao br. 74, pod naslovom Kapitalismus als
Religion(1921).
A. G.

Kapitalizam kao religija

Kapitalizam se moe posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u sutini nastoji da
odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokuavala da odgovori
takozvana religija. Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma ne samo neke religiozno
uslovljene strukture, kao to je mislio Veber, ve sutinski religioznog fenomena i danas
odvlai mnoge u beskrajne, uoptene rasprave. Ne moemo precizno iscrtati mreu u koju
smo upleteni. Ipak, posle izvesnog vremena, moemo je bolje sagledati.
Ali, ve sada moemo uoiti tri karakteristike religiozne strukture kapitalizma. Prvo,
kapitalizam je isti religiozni kult, moda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu,
sve dobija smisao samo kroz direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu,
neku posebnu teologiju. On utilitarizmu daje njegovu religioznu nijansu.

Ta konkretizacija kulta povezana je s drugom karakteristikom kapitalizma: neprekidnim

trajanjem kulta. Kapitalizam je oboavanje kulta sans rve et sans merci (bez sna i bez
milosti). U njemu nema vikenda, nijednog dana koji ne bi bio njegov praznik, u
najstranijem smislu, utoliko to svakog dana, svaki vernik mora predano izvoditi celu
svetu pompu.
Tree, to je kult koji naglaava oseanje krivice. Kapitalizam je verovatno prvi sluaj
kulta koji poiva na krivici, a ne na iskupljenju. Tako se taj religiozni sistem naglavake
baca u bujicu ireg kretanja. Ogromno oseanje krivice, koje ne moe nai iskupljenje,
okree se kultu, ne zato da bi se oslobodilo krivice ve da bi je uinilo optom, da bi je
zakucalo u svest i na kraju, i iznad svega, ukljuilo i boga u tu krivicu, da bi ga konano
zainteresovalo za iskupljenje. Prema tome, iskupljenje se ne moe oekivati od samog
kulta, niti od reforme te religije koja mora zadrati neke stabilne oslonce ali ni od
njenog poricanja. U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta do samog kraja, do
konanog inficiranja boga oseanjem krivice nalazi se tenja za osvajanjem sveta
obuzetog oajem, koji je zapravo njegova potajna nada. Odatle istorijska posebnost
kapitalizma: religija vie nije obnova bia ve pre njegovo potpuno unitenje. Od tog
irenja oaja, ija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, oekuje se spasenje.
Transcendentnost boga se uruila, ali on nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj
prolazak planetarnog oveka kroz kuu oaja i apsolutno usamljeniki karakter
njegovog puta jeste onaj etos koji opisuje Nie. Taj ovek je bermensch, Natovek, prvi
koji je spoznao kapitalistiku religiju i poeo da je ostvaruje.
etvrta karakteristika (religiozne strukture kapitalizma) jeste da njen bog mora ostati
skriven i da mu se moe obratiti tek kada njegovo oseanje krivice dostigne vrhunac. Kult
se oboava pred nezrelim boanstvom, pri emu svaka slika, svaka ideja ugroava tajnu
njegove nezrelosti.
Frojdova teorija takoe se nalazi u vlasti svetenika tog kulta. Njena ideja je duboko
kapitalistika. Potisnuta, grena mata, kao analogija kapitala to bi tek trebalo
rasvetliti kojem pakao nesvesnog mora plaati kamatu.
Ta religiozna kapitalistika misao se na velianstven nain razreava u Nieovoj filozofiji.
Ideja o Natoveku ne izmeta apokaliptiki skok u preobraanje, iskupljenje,
proienje ili pokajanje, ve u naizgled neprekidno, ali ipak rastrzano, isprekidano
intenziviranje. Zato su intenziviranje i razvoj neuskladivi s naelom non facit saltum

(priroda ne pravi nagle skokove; prim. prev.). Natovek je stigao na odredite, a da se

nije morao promeniti; to je istorijski ovek koji se direktno uspeo na nebesa.
Nie je tvrdio da religiozno oseanje krivice izvire upravo iz tog provaljivanja u nebesa, iz
njihove sve potpunije humanizacije i da se tako odrava. Slino tvrdi i Marks:
nepreobraeni kapitalizam postaje socijalizam s prostom i sloenom kamatom, kao
funkcijama krivice (treba uoiti demonsku dvosmislenost tog koncepta).
Kapitalizam je religija svedena na ist kult, bez dogme. Kapitalizam se razvijao parazitski
na telu zapadnog hrianstva ne samo kalvinizma, ve, kao to bi trebalo pokazati, i
ostalih ortodoksnih hrianskih struja tako da je na kraju istorija hrianstva postala
istorija njegovog parazita kapitalizma. Treba uporediti svetu ikonografiju raznih religija
i onu s novanica razliitih zemalja; uoiti duh koji govori kroz njihovu ornamentaciju.
Zabrinutost (strepnja): mentalna bolest svojstvena kapitalistikoj epohi. Duhovna (ne i
materijalna) beznadenost siromatva, vagabundizma prosjaenja monatva. Stanje
toliko beznadeno da postaje krivica. Zabrinutost je indeks te krivice zbog oseanja
beznadenosti; ona izvire iz straha od gubitka nade, koja potie od zajednice, ne od
individualno-materijalnog.
Hrianstvo iz vremena reformacije nije podstaklo pojavu kapitalizma (Weber) ve se pre
i samo pretvorilo u kapitalizam.
Metodoloki bi bilo korisno prvo istraiti na koje je sve naine novac tokom istorije
usvajao elemente mita sve dok od hrianstva nije preuzeo dovoljno mitskih elemenata
da bi stvorio sopstveni mit.
Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja koje je zbog svog karaktera za nas u isti
mah oslobaajue i ubistveno. Krajnji ishod je osloboenje i ruiniranje znanja.
Naem razumevanju kapitalizma kao religije moe doprineti i ako zamislimo da je
prvobitni paganizam morao poimati religiju ne kao neki vii moralni interes, ve na
najneposredniji praktian nain da je sigurno bio svestan svoje idealne ili
transcendentne prirode, kao i dananji kapitalizam, ali da je na nevernike ili pripadnike
druge vere u svojoj zajednici gledao isto kao to moderna buroazija gleda na one koji ne
zarauju.

Valter Benjamin, 1921.

Benjaminove radne napomene

Kapitalizam i pravo (Recht). Paganski karakter prava. Sorel: Rflexions sur la

violence p. 262.
Prevazilaenje
Metaphysic

kapitalizma

kroz

lutanje

(Wanderung).

Unger:

Politik

und

Fuchs: Struktur der kapitalistischen Gesellschaft o. a. (?)

Max Weber: Ges. Aufstze zur Religionssoziologie 2 Bd 1919/20
Ernst Troeltsch: Die Soziallehren der ehr. Kirchen und Gruppen (Ges. W. I. 1912)
Obavezno pogledati Schnbergovu bibliografiju za II.
Gustav Landauer: Aufuf zum Sozialismus p. 144