Š.Batović - Iz Ranog Željeznog Doba Liburnije

Sime Batovié IZ RANOG ZELJEZNOG DOBA LIBURNIJE Skraéenice citirane literature: BLINKENBERG — BLINKENBERG, Fibules grecques et orientales, 1926. BUTTLER — W. BUTTLER, Bronzefunde aus Norddalmatien und ihre Bedeutung fiir die Chronologie der Friihhalistattzelt Mitteleuropas, Prahistorische Zeitschrift XXIV. 1933. Glasinac — A, BENAC — B. COVIC, Glasinac I, Sarajevo 1955. Pantalica — R, PERONI, Per una distinzione in fasi delle Necropoli del secondo periodo siculo a Pantalica, Bull. d. paletn. italiana N.S. X, 1956. Popis — 5. LJUBIC, Popis arkeologitkoga odjela Narodaog zemaljskog muzeja u Zagrebu, Zagreb 1889. Prolegomena — Z. VINSKI, Prolegomena k statistici i kronologiii prethistorijskih ostava u Hrvatskoj, Opuscula archacologica 1, Zagreb 1956. SUNDWALL — J. SUNDWALL, Dic lteren italischen Fibeln, Berlin 1943, VAHD — Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split. Vhad — Vjesnik Hrvatskoga atheoloskoga drustva, Zagreb. GZM — Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, Sarajevo. WMBH — Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina, Wien, Od prvih grékih vijesti o Liburnima u VII. st., te punog Zeljeznog doba do rimske okupacije mozemo, uzevéi u obzir samo nekropole u Ninu, potpuno pratiti razvoj Liburna i uopée ilirskog podruéja, kojeg su oni nastavali. Sto je bilo prije toga, ne samo na historijskom podrudju liburnskog obitavali8ta, veé i u cijeloj Dalmaciji; skoro nam Je potpuno nepoznato. Osim nekoliko fosila ledenodobnih Zivotinja s kasnijeg teritorija Liburna nema dosada traga éovjeku u paleolitu. Neolit smo nedavno dosta upoznali po nalazistu u Smiléiéu.! Prvi 1 BATOVIC, Smiléié u kameno doba, Zadarska revija 1, 1957.; istl, Istrativanje naselja iz kamenog doba u Smiléiéu, Glas Zadra br. 228, od 12, X. 1957 37sigurni trag o punom eneolitu pruzaju nam nedavno otkrivene bakar- ne sjekire s otvorom za dréalo iz Stabnja iznad Biograda. O bronéanom dobu ovog podruéja ne znamo skoro niSta. Poznata je sama, ostava zlatnih predmeta iz Privlake, koju Vinski datira u bronéano doba A? Od metalnih predmeta, koje posjeduje Arheoloski muzej u Zadru, neki bi se dali tipoloSki smjestiti_u mlade faze bronéanog doba, ali, jer su to sve uglavnom sluéajni nalazi, mnogi i bez togne oznake lokaliteta, tesko ih je poblize datirati, jer se identigni tipovi produzuju u poodmaklo Zeljezno doba. Zasada dakle, mozZemo samo od IX. i VIII. st. pa kasnije na temelju bogatih grobnih nalaza u Ninu detaljno izdiferencirati i pratiti Zivot- ne, ekonomske, kulturne i dru8tvene oscilacije u sjevernoj Dalma- ciji. Niti u tom okviru dosada nije uinjeno mnogo. Tek su dotaknute poneke pojave, ali cjelovita slika jo8 je u toku. Po tome prva kom- pletna slika, koju mozemo dobiti iz materijala dobivenog dosada u Ninu, pada u doba, kad Liburni dominiraju veé cijelim Jadranom. Takvo je stanje pravi odraz tadanjih polititkih odnosa i Ginjenica: jaki ekonomsko-kulturni odnosi Liburna s Dalmaeijom, te juznom i srednjom Italijom. U vezi s time, ai Liburnima uopée, postavlja se pitanje, kada je i kako doilo do etnitkog formiranja Liburna, Sto je dovelo i kada do dominacije Liburna na Jadranu? Da li nam stariji arheoloski nalazi u Dalmaciji, koji su jo8 vrlo oskudni, mogu o tome ne’to re¢i? Kakve su polititke i ekonomske snage uslovile takve promjene i njihova bit uopée? Kad su zapravo zapoéele intenzivnije veze nase obale s talijanskom, a s time u vezi migracija Tira u Ttaliju, time je vezana bez sumnje i dominacija Liburna na Jadranu i znatajna uloga u Italiji? Time je konaéno vezan potetak Zeljeznog doba u ovom podruéju, a vjerojatno i jasno iskristalizirana etnitka svijest, ako 0 njoj zaista moze biti govora, i ako taj problem ima smisla postaviti, jer je mogao biti ostvaren davno prije, a kasnije se samo Sirilo ime lir za oznaku opéih svojstava skupine plemena. PokuSat éu u ovom prilogu dotaknuti neka od tih problema, koliko je uopée moguée joS © njima govoriti. Od osnutka Arh. muzeja u Zadru do danas sakupila se u njemu s podrutja sjev. Dalmacije grupa predmeta tipoloski, a bez sumnje i kronologki identiénog karaktera, koji predstavljaju unutar ostalog ilirskog materijala strogo ogranivenu cjelinu. Njih ovdje kanim objaviti. Nadam se, da e nam oni unijeti neSto svijetla, bar u neke od spomenutih problema. 1. Nepoznato nalaziste. a) 3 spiralnonaotarasta privjeska, svaki napravijen od jednog komada bronéane niti okruglog presjeka. Jedan kraj te niti ide iz srediSta jednog diska, kojega zatim formira od 2 Prolegomena, p. 62%, 64, 70, #7, nap. 5; Vinskl, O prethistorijskim zlatnim nalazima u Jugoslaviji, Arheolodkt radovi 4 tasprave T, Zagreb 1959,, p. 200-213. 38 nekoliko zavojnica. U sredini privjeska pravi cjevastu spiralu od 4 okomito postavijene zavojnice, od kojih su dvije unutrasnje manjeg promjera od vanjskih. Nit zatim zavojnicama uoblituje drugi vodo- ravni disk i zavrSava u njegovoj sredini, Nit, od koje su privjesci napravijeni od vanjskih zavojnica do sredi8ta diskova i svog zavr- Setka, postepeno se stanjuje, da na kraju zavrSava skoro Siljkom. Promjer niti srediinjeg cjevastog dijela privjeska jednak je kao i nekoliko vanjskih zavojnica diskova. T. 1, 4-6. © privjescima nema nikakvih podataka, jedino Sto su dva uve- dena u muzej. inventar. knjigu pot. naSeg stoljeéa pod br. 100 i 108. Za br. 108 (po inv. iz doba tal. okupacije 3110) zabiljeZeno je, da potjee iz gimnazijske zbirke. Znati, da je pronaden prije 1893. g., kad je bio otvoren muzej u crkvi sv. Donata i kad je u njega prenesena arheoloSka zbirka iz gimnazije. Dimenzije br. 100 (T. I, 6): duz. 19,5 cm. promjer diskova 8,6 4 8,55 cm., vanjski promjer vecih zavojnica srednjeg cjevastog dijela 3,25 cm., manjih 2,6 cm., najveéa debljina broné. niti 0,55 cm. Svaki disk ima 10 zavojnica, Duz. br. 108:12,4 em., promjer diskova 5 em., promjer cjevastog dijela 2,8-3,1 cm., najveca debljina_Zice 0,4 cm. Svaki disk ima 7 zavojnica. Treéi se privjesak ne moze identificirati u inventaru muzeja, niti ima ikakav bro}. Potjeve iz ormara IX. stare postave muzeja u Donatu. Razliktuje se od prednja dva jedino po tome, Sto se nit u srediStu diskova stanjuje tek pri kraju. Dug je 13,2 cm., promjer diskova 5,2 i 5,6 cm., cjevastog dijela 2,2-2,7 em., niti 0,45 cm. Svaki disk ima 7 zavojnica. U podruénoj Arheol. zbirci u Biogradu nalaze se dva ovakva privjeska. Sakupio ih je pok. don Kafimir Perkovié izmedu dva rata na podruéju sjev. Dalmacije, ali se ne zna gdje. T. IV, 12, 13. Zavojnice su sredi’njeg cjevastog dijela jednake. b) 3 vrptaste bronéane narukvice, skoro polukruénog presjeka, bez krajeva T. V, 1-3. Unutragnja im je strana ravna, dok je vanjska skoro polukruzna; neSto se istige sredina, od koje se vrpca prema krajevima stanjuje. O njima nisu poznati nikakvi podaci. Jedna (T. V, 2; sl. 3, br. 1) se nalazi u ormaru X. bivSe postave u Donatu pod br. 3256. Vanjski joj je promjer 6,15-6,25 cm., Sir. 0,9-1 cm., debljina preko 0,2 em. Druga je narukvica nadena u depou muzeja bez ikakvih podataka (T. V, 1). Ima promjer 6,15-6,25 cm., Sir. 0,85-0,95 cm., deblj. preko 0,2 cm. Treéa narukvica (T. V, 3) ima elipsast oblik i na jednom je mjestu prelomljena. Promjer ima 5,7-6,8 em., Sir. 0,85-0,9 cm, deblj. preko 0,2 cm. ) 2 spiralna privjeska u obliku cijevi, napravijena od bronéane niti okruglog presjeka, kojoj su krajevi spljosteni i zavinuti prema vani u obliku uSice. Promjer im se zavojnica smanjuje od vanjskih prema srediinjima, Dvije sredignje zavojnice su jednake i najmanje, kao i dvije vanjske jednake i najveée. Oba privjeska potjetu iz predratne opéinske zbirke u Obroveu. Lokalitet im je nepoznat (I. I, 1, 2). 39Jedan ima (T. I, 1) inv. br. 2989. Formiran je od 10 zavojnica. Vanjski mu je promjer 5,8 cm., unutarnji 1,7 em., Sir. 2,5 cm., deblj. Zice 0,4 cm. Inv. br. drugog je 2988 (T. I, 2). Napravijen je od 8 zavojnica, Vanjski mu je promjer 5,7 cm., unutraSnji 1,7 cm, Sir. 2,4 om., deblj. Zice 0,4 em. 2. Dalmacija. Luéna bronéana fibula, skoro polukruznog oblika, s dva diskasta odebljanja na luku. T. V, 4; sl. 1. Luk je dosta debeo i masivan, najdeblji na vrhu, a odatle se prema krajevima stanjuje. Sl. 1. Datmaclja, nepoznato nataziste. — Abb. 1. Dalmatien, undekannter Fundort, Ima kruzan presjek. Dijelovi luka od odebljanja do noge ili opruge imaju osmerokutan presjek, formiran radi izvedbe cik-cak ukrasa, odnosno motiva grantice. Na jednom kraju luk prelazi u veliku oprugu od jedne petlje rombastog presjeka, a dalje u ighu okruglog presjeka. Na drugom se kraju luk naglo spljoSnjava i prelazi u skoro polukruznu nogu, kojoj je prednja strana za polovinu manja od unutarnje. Diskasta odebljanja nalaze se pribli3no na éetvrtini visine Tuka. Gijeli je luk ukraSen urezanim geometrijskim motivima. Na vrhu ima popretno polozen niz od tri romba, koji se dodiruju kutovima, svaki formiran od pet koncentriénih rombova ograniéenih s vanjske strane paralelnim nizom izbodenih totkica. Cijeli je niz 40 rombova uokviren pojasom urezane spirale od Sest zavojnica. Odatle do ispred diskastih odebljanja uzduzno teku nizovi paralelnih cik-cak linija, obuhvatajuéi cijeli opseg luka. Diskasta su odebljanja ogranigena pojasom spirale od dosta zavojnica, a odatle do noge i opruge postoji niz popretnih cik-cak paralelnih linija, kojima je za svaki krak neSto zaravnana povrsina, time je nastao osmerokutni presjek luka na tom mjestu. Noga je s vanjske strane ukraSena nizom od tri kruga, a svaki se sastoji od 1-3 koncentritna kruga i to¢ke u sredini. Jedan se nalazi na prednjoj, drugi na stratnjoj strani, a treéi na prijevoju noge. Kod kruga na prednjoj strani i na prijevoju mogu se uoéiti ostaci dvaju koncentriénih krugova od niza totkica, ana straZnjoj strani noge krug ima 1 takav niz. Ukras je djelomitno slabo vidljiv i oSteéen oksidacijom. Od fibule je neSto oSteéena noga po rubu i igla od polovine do kraja. Dufina fibule 21 cm., vis. luka 13 em., promjer luka na vrhu 1,1 cm,, na kraju iznad noge 0,7 cm., promjer diskastih odebljanja 1,6 i 1,7 cm, Bir. noge 1,7 cm., vis. 1,75 cm., promjer opruge 4,4 cm., deblj. 0,5 cm. Zavedena je u inv. muzeja pod br. 189 s oznakom da potjete iz Dalmacije i da je bila u zbirci gimnazije, pa tako i za nju vrijedi reéeno pri opisu prethodnog privjeska. 3. Devrske. Bronéani spiralno-naotarasti privjesak slitan opisanima pod br. 1a, samo je ovdje sredignja cjevasta spirala dosta veéa od diskova (T. I, 3). Privjesak je i ovdje formiran od jednog komada Zice, koji na krajevima pravi spiralne diskove, a u sredini od 8 zavojnica cjevastu spiralu. Promjer se zavojnica i ovdje od potetka prema srediStu postepeno smanjuje. Sredignje su tri zavojnice jednake. Zica se stanjuje praveéi diskove, Od diskova je saéuvan samo jedan, drugi nedostaje. Disk ima 5 zavojnica. Po skici u knjizi inventara vidi se, da je prvotno privjesak bio @itav. Dug je 8,3 cm, promjer diska 2,8 cm., duz. cjevaste spirale 4,2 cm, najveéa debljina Zice 0,4 em. Ima inv. br. 985, a naden je 1910. g. To je sve, Sto se o njemu zna. 4. Privlaka, a) Grob 81. Prema knjizi inventara muzeja predmeti potjetu iz groba, koji ima redni broj grobova uopée 81. Oznateno je, da je grob otkriven 1913. g. i sadréavao 15 brontanih predmeta. T. Il, 1-14. 8 vrpéastih narukvica, napravljenih od bronéanog lima s presjekom u obliku dvoslivnog krova. Rubovi su malo zaravnjeni. Sve su identiéno gradene, samo neke uZe ili Sire. Prvotno su sve bile bez krajeva. Sada su samo tri cijele, dok su tri prelomljene na jednom mjestu, a dvije na dva komada. Promjer imaju 7,4-7,6 m., Sir. 1,2-1,55 cm., deblj. 0.05-0,2. Sve imaju inv. br. 1317. Sl. 3, br. 3 412 spiralno-naoéarasta privjeska, identitna kao opisani pod 1a. .. promjer diskova 6,2 i 5,8 cm., cjevastog ce 0,45 cm. Diskovi imaju 8 i 9 zavojnica, Gl. 2). Duz. manjeg privjeska 13,2 cm., promjer diskova 5,7 15,5 cm., cjevaste spirale, 2-25 cm, Zica kao gore. Diskovi imaju po 8 vavpjnica, Inv, br. 1318. ' 4 SL. 2. Priviaka, grob $1. — Abb. 2, Privlaka, Grab 81. Kopéa za pojas u obliku pravokutnika s ovalno uvijenim rubovima duljih strana. T. III, 12; sl. 4, br. 8. Jedna se uZa strana naglo suzava i prelazi u trokutastu kukicu za zapinjanje. Druga je uza strana odlomljena, kao i jedna rupica za pritvrétivanje kopée na pojas, dok su tri rupice saéuvane. Rupice su smjeStene u kutove kopée, Kukica je deblja od ostalog dijela kopée. Duz. kopte 6,85 cm., Sir. 3,1 cm, dug. kukice 1,6 cm. Inv. br. 1320. Bronéani kolut elipsastog presjeka. Vanjski mu je promjer 3,5 cm., Sir, 0,5 em., deblj. 0,3 cm. Inv. br. 1321. T. III, 11; sl. 4, br. 9. 2 srednje-latenske fibule. Inv. br. 1319, 1322. U grobu je prema knjizi inv. postojala jo$ ukrasna igla, duga 8,4 cm. Sada ne postoji. Prema skici u katalogu (koliko je vjerna?) imala je odebljanu ovalnu glavicu, odnosno postepeno je prelazila odebljanjem u glavicu. Inv. br. 1323. b) Grob 87. Ovaj je grob prema inventaru otkriven 1914. g. i sadrzavao je 4 bronéana predmeta, 3 od jantara i 12 staklenih perla. Inv. br. 1423-1430. T. III, 15-22: 42 43 jakea, Grab $1: 4, 7, 9 Priv E q i z ADD. 3, Nr. 1 unbekannter Fundort; 2, 5, 12 Piramatovel; 2 Pri Si. 3. Br. 1 nepoznato niBronéana narukvica razmaknutih krajeva u obliku Sire vrpce od debljeg lima, kojoj su krajevi stanjeni i zavinuti prema vani u obliku uSice. T. III, 22; sl. 4, br. 12. Narukvica je s unutarnje strane rayna, a § vanjske ima 7 paralelnih uzdwino polozenih rebara. Oblik joj yije pravi krug, niti je jednako Siroka; prema jednom se kraju vise suzuje, prema drugom manje. Promjer ima 5,2x4,4 em., Sirina 3,15 cm. na jednom kraju 3, drugom 2,65 cm., deblj. 0.25-0,3 em. Inv. br. 1423. 3 bronéane vrpéaste narukvice bez krajeva, jednake onima pod 1b, ili_u prethodnom grobu. Nisu potpuno identine. Ona s inv. br. 1424 (T. IIT, 21; sl. 3, br. 4) cijela je i neSto masivnija od druge dvije. Ima trokutasti presjek; s unutarnje je strane ravna i jo8 se poznaju tragovi bruSenja, a izvana u obliku dvoslivnog krova. Pro- mjer ima 6,5 cm., Sir. 1,25, deblj. 0,35. Od druge narukvice postoje 2 fragmenta s inv. br. 1426 (T. Il, 18, 19; sl. 3, br. 7), koji saginjavaju polovinu narukvice identitne prethodnoj. Promjer je oko 6,3 cm., Sir. 1,1 om., deblj. 0,25-0,3 cm. Od treée s inv. br. 1425 saéuvana je samo polovina (sl. 3, br. 9). Ima presjek u obliku arhivolta, Promjer 6,9 cm., Sir. 1,4 em., deblj. 0,2 cm. Tri predmeta od jantara, tamno ervene boje, Dva su s inv. br. 1427 i 1428 bez sumnje perle ili privjesci. Prva je (sl. 4, br. 2) potpuno saguvana, samo malo na rubu okrajena, u obliku valjka s ovalnim presjekom i uzduzno probuSena. Na povr&ini ima dvije popreéne Siroke brazde, koje sredinom stvaraju rebro. Duga je 3 cm., promjer 1,65x1,1, te 1,85x1,4 cm., na sredini 2x1,5 cm. Druga je perla kra¢a, ali s veéim promjerom, te dosta oSteéena po rubovima i povrsini (sl. 4, br. 1). Identiéna je s prethodnom, samo nije imala tako izrazite brazde, ve¢ jedino sredinom malo rebro s o&trim bridom. Duga je 2,1 cm., promjer 3x2,4 cm. Tre¢i komad jantara je izgleda takoder, dio jedne perle baévasto-plosnatog oblika po duzini probusene (sl. 4, br. 3). Jedna je strana ravna, druga ovalna. Povréina je bila prekri- vena paralelnim rebrima, koja su, prema satuvanom fragmentu, s ovalne strane bila izrazitija. Dimenzije su mu 3x1,7x1 cm. U inventara se pod istim brojem spominje i drugi fragment jantara, ali sada ne postoji, Pod inv. br. 1430 oznageno je u inventaru istog groba 12 staklenih perlica zelenkaste boje. Njih se danas ne moze identificirati u muzeju. 5. Vrsi. Grob 89. (po novijoj signaturi gr. 1). T. V, 5-18. 1925. g. otkriveno je u Vrsima 19 predmeta; 15 od bronce i 4 od jantara. Vlasnik ih je prodao muzeju i inventirani su pod br. 1482-1492 kao jedan kompletan grob. O okolnostima nalaza nije zabiljeZeno nista Iza proglog rata doznao sam od rodbine nalaznika, jer je on poginuo u ratu, da je predmete naSao Dane Perinié p. Boze iz sela Vrsi kopa- juéi svoje zemljiste za sadnju vinograda na lokalitetu Sabuni, oko 300 m. jugozapadno od sela. Po sadainjem priéanju njegove sestre predmeie je nalazio sa zapadne strane svog zemljiSta. Vie od toga 44 6 a i z St. 4. Br. 1%, 12 Privlaka, grob 67; 8, 9 Priviaka, grob 81; #7, 1 Vrst: 10 Nin. — Abb. 4nisarn mogao doznati. Materijal je stilski homogen, ali je pitanje, da Ii je sve nadeno u jednom grobu. Posto je tako inventiran, moramo se drZati toga i uzeti kao jedan grob: 2 luéne fibule sa diskastim odebljanjima na luku. Identiéne su kao opisana pod br. 2, samo manje. Razlikuju se od opisane jedino, Sto im dijelovi luka od diskastih odebljanja do noge i opruge nemaju poligonalan, veé kruzan presjek, kao i ostali dio Iuka, a ni ukras im nije potpuno identigan. Veéa fibula ima inv, br. 1482. T. V, 14; sl. 7 br. 1, Noga joj se priblizuje polukrugu. Prednja je strana noge veéa od straznje. Noga je po rubu lezaja igle okrnjena, a nedostaje i vrSak igle. Rubovi su odebljanja zaobljeni. Luk je ukragen urezanim geometrijskim ornamentom, koji je dosta o8teéen oksidacijom, osobito dijelovi od odebljanja do noge i opruge. Motiv je na vrhu luka, sve do ispred odebljanja, identi¢an s opisanom fibulom, samo su veéi rombovi, koje zatvaraju urezane linije, a linije ispunjaju sav meduprostor, te ovdje nema niza totkiea. Usto ima 4 romba. Diskasta su odebljanja ograniéena ne kontinuiranim plastem spirale, veé pojasevima takvih linija, koje stvaraju prazne meduprostore. S jedne strane odebljanja ima po 3 takva pojasa linija i 2 meduprostora, s druge po 2 pojasa linija i po jedan prazan prostor. Dijelovi od odebljanja do noge i opruge imaju slitan motiv cik-cak popretno paralelnih linija, samo su im ovdje dulji krakovi i za njih nije adap- tirana ravna povriina luka. Osim toga taj motiv ovdje potinje soba kraja u suprotnom praveu i sastaje se na visini jedne treéine odnosno polovine stvarajuéi prazan prostor u obliku romba. Kod ove fibule noga nije ukragena. Fibula je duga 18,4 cm., promjer opruge 3,85 om,, visina luka 10 em,, promjer vrha luka 1,15 em., na kraju 0,6 em, promjer odebljanja 1,6 i 1,5 cm,, vel. noge 1,45x1,45 em. , __ Druga je fibula dosta manja i vrlo je mnogo ofteéena oksida~ cijom, pa je ukras mjestimiéno nestao. T. V, 7; sl. 7, br. 2. Odebljanja se priblizaju bikonusu, Noga je morala biti bliska’ polukrugu, ali je sada okrnjena, osobito prednja strana, skoro polovina. Igla nedostaje. Prostor izmedu odebljanja na vrhu luka ukragen je mreZom urezanih rombova, koja je ograniéena s po 5 paralelnih popretnih brazdica. Polovina’ je svakog romba 3rafirana. Prostor izmedu odebljanja i noge, odnosno opruge ima po 2 pojasa identiénih brazdica, Inv. br. 1483. Duz. 12,2 cm., promjer opruge 2,3 cm., odebljanja 0,9-1 cm, debljina luka na vrhu 0,6 cm., na kraju 0,4 cm., sir. noge 1,5 cm. __ 6 vrpéastih narukviea bez krajeva s inv, br. 1484-1488. Sl. 3, br. 8, inv. br. 1487, Cetiri su cijele, jedna prelomljena u 2 polovine, a od jedne je saéuvana samo polovina, Sve su identiéne i jednake polovini iz gr. 87 iz Privlake (inv. br. 1425) s presjekom u obliku arhivolta. OSteéene su oksidacijom, osobito rubovi s nazubljenjima. Promjer imaju 6,8-6,9 om., Sir. 1,25-1,5 cm., najveéa deblj. oko 0,3 cm. _2 rebraste otvorene narukvice identiéne kao opisana u gr. 87 iz Privlake, samo od tanjeg lima i manje istalnutih rebara. Inv. br. 1489 i 1490, Jednoj (T. V, 9) nedostaje jedna w8ica i dio ruba. Oblik im je 46 ovalan, Promjer 5,7x4,7 i 5,25x4,7 em., Sir. na sredini 2,2-2,3 cm., na ‘kraju 2,1 em., deblj. 0,2 cm. (sl. 4, br. 11 = br. 1489). 4 perle od jantara tamno crvene boje. Sve su probusene. Inv. br. 1492. Najveéa je po gradi identiéna dvjema iz gr. 87 iz Privlake, osobito br. 1428, samo je duza i spljoStenija, pa zato i Sira (sl. 4, br. 4). Promjer joj je u obliku rastegnute elipse. Jednako ima sredinom malo popretno rebro i nesto istaknute rubove. Malo je okrnjena, Dug, 2,2-2,4 em., promjer 4,2x1,6 em, Od 3 ostale perle dvije su kuglasto-spljotene (jedna okrnjena) s dimenz. 1,15x0,75 i 1,7x0,9 cm., dok je treéa valjkasta s zaobljenim rubovima 1,55x1,2x1,2 cm. (sl. 4, br. 5-7). Jedna perla (sl. 4, br. 6) osim rupe u sredini ima i dvije druge koso polozene i spojene sa srednjom. U katalogu je jo8 pod inv. br. 1491 u sklopu istog groba ozna- éeno 5 bronéanih spiralno-naoéarastih privjesaka s visokom petljom, ali se sada ne mogu identificirati u muzeju (kao na sl. 6, br. 5 iz Sali) 6. Galovac. a) 6 bronéanih predmeta. Inv. br, 2601-2606. T. I, 1-6. Prema cedulji nadenoj s predmetima u depou muzeja otkrila th je Burtul Mara u selu Galoveu i prodala muzeju 1938. g. Ne zna se, da li su nadeni u nekom grobu, Sto je moguée: 4 vrpéaste narukvice razmaknutih zaobljenih krajeva. T. IT, 1-3, 6. Imaju obluéasti presjek. S nutarnje su strane ravne i zaobljene, a sredinom vanjske imaju uzduzno istaknuto rebro. Potpuno je saéu- vana samo jedna, inv. br. 2601, T. II, 1; sl. 3, br. 6, a i njoj su rubovi mjestimiéno o8teéeni. Ima promjer 6,35x5,9 cm., Sir. 1,75 em., deblj. 0,25 cm., kao i kod ostalih. Od druge, inv. br. 1602, je saéuvana polovina’s promjerom 6,7 cm., Sir. 1,7 em. Od treée satuvane su dvije treéine, Sir. 1,7 cm. Djelomitno je naknadno izravnana. Cetvrta sada zahvata oko dvije treéine, ali je prelomljena u 2 komada, izgleda prilikom otkriéa, i jedan ulomak tada udarcima ispravljen. Ima Sir. 1,75 em. 2 spiralno-naoéarasta privjeska, identiéni kao pod Ja ili iz Pri- vlake. T. II, 4, 5. Jedan je prelomljen u 3 komada: 2 diska i sredi’nja spirala s dijelom jedne zavojnice. Cini se, da sva tri ulomka pripa- daju istom objektu, iako ima minimalnih diferencija: tanja ili deblja Zica pri prijelomu, kod jednog su diska sve zavojnice od jednako debele Zice, a kraj se naglo zavriava, dok se kod drugog zadnje zavojnice stanjuju, a kraj svrSava Siljkom. Jedan disk ima 6, drugi 5 zavojnica. Duz. cijelog privjeska 10,7 cm., promjer diskova 4,1 4 3,85 cm., cjevaste spirale 2,1-2,55 cm., Zice 0,4 cm. Od drugog privjeska postoje 3 zavojnice sredi’nje cjevaste spirale sa Sir. 1,05 i prom. 2,2-2,5 cm. b) Grobni nalaz, Inv. br, 2607-2616. Prema sliénoj cedulji kao kod prethodnih predmeta vidi se, da je Buréul Bartol iz istog mjesta na&ao 10 identiénih bronéanih narukvica bez krajeva, sliénih onima u gr. 81 iz Privlake, samo su rubovi medusobno blizi, pa su padine strmije. NaSao ih je u jednom grobu. Rubovi su manje ili vise kod 47svih okrnjeni. Samo su dvije eijele, ali jedna napukla. Ostale su prelomijene na jednom mjestu, a ked jedne nedostaje ulomak, Saéu- vani su rubovi zaravnjeni, Promjer im je 7,2-8,55 em., Sir. 0,95-1,35 cm., deblj. oko 2,5 em. T. 11, 7-16; sl. 3, br. 13 (= inv. br. 2612). \ 7. Piramatovci. 1953. g. Simo Bijelié p. Nikole iz Bribira orao je svoju njivu traktorom za vinograd na podruéju sela Piramato- vaca, ispod Gali¢a kuéa, istotno od ceste, koja vodi iz Bribirskih Mostina u Vodice, na lokalitetu Potput ili Ispod puta. Prema njegovu priéanju traktor je izbacio mnogo Ijudskih kostiju i plota od grobova po cijeloj njivi, Na jednoj kosti ruke (?) na8ao je 9 bronéanih narukvica. Da li je u istom grobu bilo vise predmeia, ne zna se. Drugih objekata nije tada uotio. U 1954. g. prekopavajuéi tu zemlju isti je naSao drugu slignu kost ina njoj 2 takve narukvice. 9 narukvica identiénih kao u prethodnom grobu iz Galovea, samo su neSto masivnije, bolje satuvane i unutrainja im strana nema tako izrazit o8tri kut, veé malo zaobljen, a kod 4 komada manjeg promjera vise zaobljen. Nije ni jedna prelomljena, jedna je samo napukla, Rub im je ponesto o8teéen. Promjer im je 7,4-8,3 em., Sir. 1,4-1,75 cm. Thy. br. 2653-2661. T. IV, 1-9; sl. 3, br 5 (= br. 2655), 12 (= br. 2658). 2 takve narukvice, izvana identigne s gornjima, ali s mutarnje strane potpuno ovalne s presjekom u obliku arhivolta. Promjer 7,45-7,55 cm., Sir. 14 em, Inv. br. 2651, 2652. T. TV, 10, 11; sl. 3, br. 2 (= br. 2652). 8. Sali, Dugi otok. U mjesecu travnju 1957. g. Fabijan Raljevié zvani Bojero iz mjesta Sali na Dugom otoku krée¢i od leda usahle masline i prekopavajuéi svoje zemljiste 2a sadnju vinograda na lokalitetu Dugo polje naigao je na grobove, naSao u jednome 6 bronéanih predmeta i poslao ih muzeju. Inv. br. 3023-3028, 'T. VI, 1-6: Luéna fibula identigna kao opisane pod 2 i 8. Dobro satuvana. Diskasta odebljanja nemaju oStar ili zaobljen, veé zaravnjen rub, koji je ukragen nizom kosih paralenih ureza. Noga ima poluclipsast oblik i nije ukraSena. Prednja joj je strana neSto veéa od strainje, oblikom bliske trokutu. Luk je ukragen, kao i kod prethodnih fibula, urezanim geometrijskim motivima, koji se djelomitno razlikuju. Vrh lula, odnosno dio izmedu odebljanja, prekriven je motivom uzduinih paralelnih cik-cak linija, samo na ‘ovoj fibuli nema na vrhu niza rombova i linija, koje ih ogranituju, Takav pojas urezane spirale od 6 zavojnica dijeli na ovoj fibuli krajnje dvije éetvrtine cik-cak motiva. Odebljanja s jedne i druge strane ograniéuje jo8 veéa takva spirala, identiéno fibuli pod 2. Dio luka od odebljanja do noge i opruge ispunjen je naizmjenignim pojasevima spiralnih i cik-cak Uinija, samo je srednji pojas iznad noge sastavijen od paralelnih BATOVIC, Ostaci starih ira na podrudju Sali, Glas @adra, br. 351, of 24. TI 1958,, p. 34, 48 Iinija. Fibula je duga 24,4 cm., vis. luka 13 em., promjer vrha luka 1,1 em., krajeva 0,75 i 0,6 cm., odebljanja 1,5 cm,, opruge 5,55x5,45 cm., noga 1,9x1,6 cm. Inv. br. 3023. SL. 5, Spiralno-naotarasti_privjesak, identiéan s opisanim pod 1a. Zavojnice se prema sredistu diska stanjuju ina kraju prelaze u Siljak. Diskovi imaju po 8 zavojnica. Duz. 13,3 cm,, promjer diskova 5,6 15,5 cm,, ejevaste spirale 2,1-2,8 cm. Inv. br. 3024. T. VI, 3. asso St. 5. Sall. — AbD. 5. Sali 4 vrptaste narukvice, identiéne s opisanima u gr. 81 iz Privlake, samo s neznatno manje istaknutim vanjskim bridom. Dvije su cijele, dok su dvije prelomljene na jednom mjestu i na suprotnom napuk- nute. Promjer im je 6,6-6,9 cm., Sir. 1,15-1,25 cm., deblj. 0,25 cm. Inv. br. 3025-3028. T. VI, 1, 2, 4, 5; sl. 3, br. 10. — P 30. lipnja 1957. g. posjetio sam s vlasnikom nalaziste.Dugo jo- je malo krasko polje dugo oko 300-400 m., ukotvljeno izmedu dvije brdske kose uzduz sredine otoka, zapadno od Sali. Najuze je ondje, gdje se nalazi parcela Raljeviéa, Tu je Siroko blizu 100 m. izmedu brezuljka Ostrovice i Butjaka, poput kotline. Sa zapada ga zatvara brdo Kastenjak, a na istok se produzuje u KrSevanje polje. Parcela Raljeviéa nalazi se u sjeveroistonom kutu Dugog polja ispod Buéjaka i ujedno na istoénoj granici Dugog i Krsevanjeg polja, pa se ta granica posebno naziva Progon. Polje se sastoji od 4 49 ve oFegeervenice. Zemlja Raljeviéa zahvata pagetvorinu oko 30x8 m. velitine, On je prije godinu dana zamijenio tu parcelu sa svojim stricem Matom p. Jose. Vlasnik mi je detaljno ispriéao okolnosti nalaza i tok radova, jer je grobove uniStio. Ukupno je otkrio 4 groba. Spall se blo vravoeine Fakalod 4 kamene plote-(po-tsa _svake strané) pribliznih dimenzija 1x0,5x0,5 m,_pa_su_bez sumnje ovimaezali-zerteni kosturi. U istognom kutu zemljista vidi se jo3 dio dulje strane jednog groba, kojeg Raljevié nije otkrio ni uni8tio, pa mora jo biti gitav u zemlji Gornji se rub te strane nalazi 30 cm. ispod danaSnje povrsine zemlji- Sta. Navodno su i ostali grobovi bili toliko duboki. Kako je to zemiljiste bilo pod kulturama, nekropola, ako nije veéinom unistena, mora biti jako oSteéena. Poklopac od jedne identiéne plote imala su samo 2 groba. Ljudskih je kostiju naSao samo u jednom grobu. Opisanih 6 predmeta nagao je na dnu groba, koji se je naslanjao na jo8 neotkriveni grob, okupljene na jednom mjestu, oko 70 cm. duboko. U grobu navodno nije bilo nikakvih kostiju. Pokazao mi je dijelove ploéa od grobnih raka, koje je izvadio. To su priradne vapnenaste ploge, koje se nalaze uslojene i vade u mnogim mjestima sjev. Dal- macije. Po pritanju moze se dobiti dojam, iako ne mora biti potpuno to&no, da su grobovi leZali uzduino paralelno jedan s drugim u praveu sjever-jug s otklonom na istok, a to se toéno i vidi na djelomitno vidljivoj strani neotkrivenog groba. Zemlji8te ne sadrzi nikakva -kamenja. Raljevié priga, da je jedino u blizini grobova nalazio po koji nepravilni kamen. Oko 5-6 m. sjev. zap. od grobova na istoj dubini, da je otkrio daljnjim kopanjem glinenu posudu i u njoj vrpéastu narukvicu prelomljenu u 3 kom., te 2 spiralna diska. Posuda da se je uslijed udarca motike u zemlju raspala u komadi¢e, te da je mogao sakupiti samo ove brontane predmete, koje mi je tom prilikom i dao: narukviea je identiéna kao 4 opisane iz groba, samo je kod ove dosta jaée naglaSen vanjski brid. T. VI, 7; sl. 3, br. 11. Okrnjena je i jako izjedena oksidacijom. Promjer je bio oko 7,5 cm., Sir. sada 0,65-1 cm., deblj. 0,25 cm. Inv. br. 3029. Dva spiralna diska od bronéane Zice, loge safuvana, svaki od 4 zavojnice. Bez sumnje oba predstavljaju diskove spiralno-naovarastog privjeska s petljom, koja nedostaje. Promjer 1,65 i 1,75, deblj. 0,25 cm. Inv. br. 3030. T. VI, 8; sl. 6, br. 5. Pitanje je, da li je to, 8to je on razbio, bila posuda, a ako je i bila, nemoguée je dokazati, da su u njoj bili predmeti. Vjerojatnije je, da su ovo prilozi nekog prije uniStenog groba. Tom prilikom na povréini veé prekréenog zemljiSta sakupio sam 13 fragmenata keramike od najmanje 8 razliditih posuda. T. VI, 9-21; sl. 6, br. 1-4, Nina jednom se fragmentu ne vidi svjeZi prijelom, pa ne potjetu od navodne cijele posude. Medu njima se istiéu 2 fragm. polukruznih rugica dviju posuda i ulomak dna jedne treée posude. T. VI, 9-11; sl. 6, br, 1-3. Ruéice imaju skoro ovalan presjek, na jednom kraju veGi, na drugom manji. Posuda, kojoj pripada ulo- 50 mak dna, imala je dno ravno, dok je tijelo moralo biti kuglasto Ostalo su bezliéni fragmenti. Medu_njima postoji jedan s plitke udubljenim paralelnim linijama. T. VI, 12; sl. 6, br. 4. Veéina je fragmenata, pa i rutice, od potpuno grube zemlje, vrlo Supljikavi i slabo pegeni, veoma hrapave povrsine. Ne sadrie kalcita, Boja je Sl. 6. Sali, — Abb. 6. Sali. zemlje siva, ernkasto smeda, te crvenkasta. Dio je fragmenata boljeg sastava zemlje i vise pegen (i ulomak dna, te ukraSeni fragment), sive, crne i ervene boje zemlje. Kod nekoliko se jedva uotava kri- stalna praSina. Ulomak dna ima uglaéanu nutarnju povrsinu. Vel. ulomaka 1,9x1,3 em. do 6,1x5,4 cm. (dno). Dimenz. rudica 5,4x3,1x2,1 i 4,3x3,4x2,1 cm., ukragenog ulomka 2x1,4 cm. * Opisani predmeti pokazuju vrlo malu tipolosku difereneiju, a raznovrsnoéu ograniéen repertoar. Napravijeni su od bronce, jantara i keramike, Veéinom imaju ukrasnu namjenu: narukvice, fibule, 51privjesci, perle. Pitanje je samo, da li su svi kolutovi sluZili kao narukvice, odnosno nanoZnice, ili su imali i jo8 koju svrhu. Iako postoji dokaz, da su one iz Piramatovaca nadene nanizane na kostima, ne znamo, da li je to bila kost noge ili ruke, jer nije satuvana, a zd druge ne znamo, da li su uopée bile na kostima. Bez sumnje je veéina sluZila kao ukras. U gr. 81 iz Privlake spomenuo sam i 2 srednjolatenske fibule. Po knjizi inventara muzeja satinjavaju dio priloga toga groba, sto ne mozemo nikako provjeriti. Zbog toga sam ih i spomenuo. Medu- tim, nema nikakvog razloga vjerovanju, da potjetu iz istog groba. Posto je to sluéajan nalaz, vjerojatno su te fibule pripojene spomenutom grobu po krivim podacima nalaznika. Iako. su tradicija, konzervativizam i retardacija kod Liburna vrlo jaki, u ovolikoj se mjeri, prema dosada poznatom materijalu, nisu pojavili, a te’ko da su i moguéi, Od potpuno praktitnih predmeta postoji samo kopéa pojasa (cukica i alka) i wlomei glinenog posuda. Keramiku sam naiao na povrSini zemlje. Ne zna se, da li potjete iz grobova, niti se togno moze dokazati, da je istovremena s metalnim objektima, odnosno grobovima. Elementi, koji nam stoje na raspolaganju kod keramike, sasvim su opéeniti i nisu dovoljni za njeno precizno kronolo’ko fiksi- ranje. Po njima moze zahvatati Siri vremenski period. Kako, medutim, kod ostalih objekata toga nalazi8ta nema kronoloskih diferencija, bez sumnje ée i keramigki ulomei pripadati istom periodu - ranom Zeljeznom dobu. Sve, sto mozemo reéi o keramici toga razdoblja na nagem podruéju, temelji se na ovim fragmentima. Prema tome su posude imale ravno dno, kuglasto tijelo i polukruzne okomite rudice s priblizno elipsastim presjekom. Pojedine su posude bile ukraSene plitko udubljenim paralelnim linijama. Keramika je veéinom od grube zemlje, bez znatajne primjese kalcita. Medu narukvicama postoje opéenito tri tipa: dva uska vrptasta, od kojih jedan bez krajeva, drugi s razmaknutim krajevima i tre¢i tip u obliku Siroke vrpce s rebrima na vanjskoj strani. Prvi je tip najbrojniji, Ima ukupno 46 komada, Sto cijelih ili u fragmentima. Prema konstrukciji moze se medu njima razluéiti tri varijante. Opéenito su sve izvana u obliku o8trog kuta ili dvoslivnog krova s manje ili vise o8trim bridom, a neke se priblizuju polukrugu, dok se po unutarnjoj strani dijele opéenito u tri grupe: unutarnja im je strana ravna, zaobljena ili jednaka vanjskoj, u obliku dvoslivnog krova, a ove imaju i najo8triji brid, te najdulje krakove. Tako imaju presjeke priblizno u obliku polukruga, trokuta, arhivolta i dvoslivnog krova. Duljina krakova, oStrina brida, promjer, kao i unutarnja oblue- nost, te debljina u minimalnoj mjeri variraju. U tim varijabilnostima teSko je i bez rezultata traziti kronolosku diferenciju. Promjer im se kreée od 5,17-8,55 cm., Sir. 0,85-1,75 cm., najveéa deblj. 0,2-0,3 cm. Nadene su_u svim spomenutim nalazistima osim Devrsaka (Vrsi, Privlaka, Galovac, Sali, Piramatovci). 52 Drugi je tip sliéan, samo ima razmaknute zaobljene krajeve, obluéast presjek, te sredinom vanjske strane istaknuto rebro. Postoji jedna cijela i ulomei triju drugih takvih narukvica iz Galovea. Nema Sumnje, da su istovremene s ostalim opisanim objektima, ali je zbog SL 7 Versi. — AbD. 7. Vest njihove pojedinaéne pojave te3ko ustanoviti totan medusobni kronolo8ki odnos. Treéi je tip otvorenih rebrastih narukvica, stanjenih i prema vani u u8icu zavinutih krajeva, otkriven u Vrsima i Privlaci. Uku- pno ih ima 3 komada. Luéne su fibule sa 2 diskasta odebljanja na luku nadene 4: a u Vrsima, jedna u Salima, te jedna u nepoznatom nalazistu u Dalma- 53,ciji. Najmanja je jedna iz Vrsi (12,2 cm), a najveéa iz Sali (24,4 cm. - dvostruko). Glavne su karakteristike nagih luénih fibula: velikih su dimenzija, oblik polukruga, luk kruznog presjeka, odebljan na vrhu, a prema krajevima se stanjuje, velika opruga od jedne petlje rombastog presjeka, noga u obliku poluelipse, po 2 diskasta odeblja~ nja n& padinama luka, urezani geometrijski ukras. Razlika je izmedu triju vecih fibula vrlo minimalna. Po obliku skoro nikakva, jedino &to ona iz Sali ima zaravnjen rub odebljanja. Dio luka fibule iz Dalmacije od noge i opruge do odebljanja ima poligonalan presjek, dok ga druge nemaju, a kod nje je i prednja strana noge manja, nego strainja, a kod ostalih je obratno. Ukras im je dijelom identiéan, dijelom razliéit. Najveéi dio prostora luka izmedu odebljanja ima kod sve tri tekstilni motiv paralelnih cik-cak linija, koji.je kod fibule iz Dalmacije i veée iz Vrsi na vrhu luka prekinut nizom rombova, a kod fibule iz Sali pri kraju ga prekida pojas linija, koje tine spiralu. Odebljanja su kod svih ogranigena nizom takvih linija, samo se kod fibule iz Vrsi ti nizovi izmjenjuju s pojasevima praznog prostora. Najvige se razlikuju po motivima ukrasa od odebljanja do noge, odnosno opruge. Kod fibule iz Sali izmjenjuje se pojas popretnih linija s nizom dvostrukih cik-cak linija. Ona iz Dalmacije ima motiv grandice. Fibula iz Vrsi ima sligan motiy, ali on potinje s oba kraja suprotno i pri spajanju pravi prostor u obliku romba. Noga je ukra’ena jedino kod fibule iz Dal- macije nizom koncentritnih urezanih i totkastih krugova, a kod one iz Sali zaravnjeni rub odebljanja nizom kosih ureza. Ukrasom se najvise razlikuje manja fibula iz Vrsi. Luk izmedu odebljanja ima plast rombova do polovine Srafiranih, ograniéen pojasom popretnih Iinija, kakvi se izmjenjuju s pojasevima praznog prostora na dijelo- vima luka od odebljanja do noge i opruge. Dok ostale fibule imaju spljostena diskasta odebljanja, kod ove su bikoniéna. Privjesci se mogu podijeliti u 4 varijante. Trima su osnova dva spiralna diska, a svi su formirani od bronéane Zice okruglog presjeka. NajéeS6i je tip spiralno-naotarastog oblika, kod koga vodoravne liskove spaja na sredini cjevasta spirala od 4 zavojnice. Svi su iden- éno formirani. Otkriveno ih je ukupno 10 komada. Potjeéu iz Sali, Privlake, Galovea i nepoznatog nalazista. Veliéina im je razlitita kao i broj zavojnica na diskovima. Druga je varijanta identitno formirana, samo se cjevasta sredignja spirala poveéava, promjerom i brojem zavojnica, na raéun diskova, koji su sporedni. Ova je predstavijena jednim primjerkom iz Devrsaka. Ima male diskove, ali zato stediSnja spirala ima 9 zavojnica. Diskovi su reducirani. Kod treée su varijante diskovi potpuno eliminirani. Identiéni su sa sredi8njom cjevastom spiralom prethodnih dviju varijanti. Postoje samo 2 primjerka iz obrovatke zbirke. Funkeija je svih triju varijanti privjesaka bila identitna. 54 Od éetvrte varijante postoje samo 2 mala diska iz Sali. Petlja, koja je spajala diskove, sada nedostaje. Takvih 5 privjesaka skicirano je u knjizi inventara muzeja u sklopu groba iz Vrsi, ali sada ne postoje Predmeti od jantara otkriveni su u Vrsima i Privlaci. Svi su bez sumnje sluzili kao perle ogriice ili sliéno. Ukupno ima 7 komada. Podijeljeni su u 3 grupe, Jednu predstavijaju 3 velike perle valjkastog oblika s elipsastim presjekom i 3 rebra na povréini, odnosno 2 oblugne udubine, koje stvaraju rebra, Tri manje perle imaju oblik spljostene kugle. Treéu grupu predstavlja ulomak baévastog privjeska-perle s paralelnim rebrima na povrSini, Ovo su najstariji nalazi jantara na ovom podruéju. U oba ova groba s jantarom nalaze se i rebraste narukvice, koje su i radi rebara svakako sinhrone s perlama, Kako smo vidjeli, upotrebljava se u prvom redu urezani ukras i motiv rebara. Motivi su kod urezanog ukrasa: paralelne cik-cak linije, pojasevi paralelnih linija, spiralni pojasevi, niz kosih ertica, dvostruka cik-cak linija, koncentrigni rombovi i krugovi, mreza polugrafiranih rombova. Kao ukras mogla bi se smatrati i odebljanja na luku. Karakteristi¢no je, da se ne javija iskucani ukras. Da li svi predmeti potjeu iz grobova, te’ko je reéi, jer za mnoge nisu poznate okolnosti nalaza. Predmeti, za koje imamo terenske podatke, potjeéu svi iz grobova. To su grobovi iz Vrsi, Galovea, Pri- vlake, Sali, Piramatovaca, Veéina objekata slu%ila je kao grobni inventar. Premda na naSem podruéju postoji mnoStvo kamenih i zemljanih grobnih humaka, nijedan od ovih grobova nije bio pod humkom. Prema raspolozivim podacima mozemo zakljuéiti, da su grobovi dio masovnih nekropola na ravnome. To sigurno znamo za grobove iz Vrsi, Privlake, Sali, Piramatovaca. Nemamo nikakvog dokaza, da su predmeti bili prilozi spaljenih pokojnika. Bez sumnje su svi pripadali skeletnim grobovima. Za to imamo potpuni dokaz samo u Salima i Piramatoveima, jer za ostale nemamo podataka. Grobovi nam iz Sali dokazuju, da su se na nagem podrudju u ovom periodu pokapali mrtvaci u zgréenom polozaju, u raci od 5 kamenih plota. Vjerojatno se tako pokapalo i u ostalim spomenutim nekropolama, Sve su ove nekropole bile na ravnom zemljistu, odnosno polji- ma. U Vrsima se nalazi na potetku padine, koja se Siri od sela, a ujedno od vrha brijega prema Ninu. To je dosta plodna zemlja. U Privlaci ne znamo toéno, gdje su nadeni predmeti, ali, posto je cijelo podruéje sela plodno i ravno, nadeni su svakako negdje u polju. Za Galovac ne mozemo toéno tvrditi bez poblizih podataka. Rekli smo, da je u Salima leZala nekropola posred otoka u malom kraskom polju izmedu dvije kose. U Piramatoveima je slitno, samo je polje mnogo veée, a nekropola je polozena priblizno po sredini polja. O predmetu iz Devrsaka ne mo%emo reéi ni§ta, jer nema podataka. Privlaka i Vrsi nalaze se sjeverno od Zadra: Vrsi su udaljene 24 km., 55a 5 km, sjev. ist. od Nina, dok je Priviaka nekoliko km. zapadno od Nina. Galovac se nalazi petnacstak km. istoéno od Zadra. Devrske i Piramatovei leZe sjev. ist. od Skradina. Opisani predmeti predstavljaju potpuno ogranigenu i kompak- tnu grupu objekata iz ranog Zeljeznog doba. * Veé se W. Buttler pozabavio karakterom i pojavom identiénih objekata obradujuéi nekoliko nalaza iz okolice Knina, koji su se ¢uvali u bivSem Muzeju hrvatskih starina u Kninu (sada u Splitu)? Tu je on publicirao predmete ovog tipa iz Topolja, Bjeline, Krkoviéa i TiSkovca. Ujedno je dao popis nalazista i literature drugih lokaliteta identignih ili sliénih predmeta izvan ovog kruga, odnosno nabrojio nalaziSta ranog halStata na Sirem podruéju. Ja ¢u sliéno njemu dati na koncu ovog rada takav prikaz i nadopuniti njegov popis. Ogra~ nigit Gu se usto samo na popis lokaliteta, koji su dali predmete identiéne naSoj grupi, bez obzira na vrijeme postanka. Buttler je obuhvatio i neka nalaziSta, koja ne idu uporedo ni kronolo&ki, ni tipolo&ki. Medu lokalitetima, u Kojima su otkriveni tipolo8ki identitni predmeti, ima izvjestan broj s kompletno identiénim materijalom kao kod nas, a ograniéavaju se na uze podruéje: dio srednje é sjev. Dalmaciju, te Hrvatsko Primorje s Kvarnerom. Oni zajedno predstavljaju kompletnu kulturnu grupu u prvom periodu starijeg Zeljez- nog doba. Tu se mogu uvrstiti nalazi’ta: Osor, Sula, Grizane-Tribalj, Vrsi, Privlaka, Galovac, Sali, ototié Mali Vinik kod Murtera, Pira- matovei, Devrske, Mandalina, Bjelina, Krkovié, Topolje, Kritke, Balina Glavica, Civljani, Tikovac, Miriloviéi, Vranjie, Solin, Kosore, Sitno. Ta grupa utjete na srednju Dalmaciju, Zapadnu Bosnu, Liku i Istru. To je uglavnom kasnije historijsko podruéje Liburna. (Up. kartu 1). U lokalitetima izvan ove grupe nalaze se samo pojedinagni tipiéni objekti, pa se radi o kulturnoj srodnosti, a ne 0 potpunoj identignosti. Te su srodnosti najblize i najée%ée u Lici, Bosni i Herce- i. Kao Sto se i vidi na prilozenoj karti rasprostranjenosti naj- vainijih objekata ove faze libumnske kulturne grupe, identitni su predmeti skoncentrirani uglavnom na srednju i sjev. Dalmaciju, Hrvatsko Primorje, Kvarner, zatim Liku, Bosnu i Hercegovinu. Izvan ovoga kruga, koji se moze podijeliti u dvije kulturne grupe, liburnsku i glasinatku, javlja se sporadiéno po koji od navedenih objekata. Tu dolaze u obzir izvan Jugoslavije: Gréka, Turska, Italija, Madzarska, Rumunija, Cehoslovatka, Poljska, Njematka i Francuska, t. j. Bal- 3 BUTTLER, p. 723208. “id, p. 249, 200 na pr. spominje nekoliko grobova iz Nina bliskih objektima, koje Je objavio. Materijal je u tim grobovima medutim tipoloski razlidit, a vremenskt ide Kasnije, najranije u Ha By 561. Rasprostranjenost predmeta ranog Zetjeznog doba Liburnije i njim a siiénih obsckata, — Karte 1 Gegenstinden der Frith Verbrettungskarte der stattzelt Li mens und dhnitener Odjekten,kanski i Apeninski poluotok, te srednja Evropa. Spomenute dvije kulturne grupe kod nas dolaze priblizno u srediSte podrugja rasprostranjenosti tretiranih objekata uopée. Glavni su predstavnici ove I. faze liburnske grupe: vrpiaste narukvice priblizno trokutastog presjeka i bez krajeva, otvorene rebraste narukvice, spiralno-naovarasti privjesci s cilindritnim srednjim dijelom, privjesci s velikim cilindritnim dijelom i malim diskovima, luéna fibula s dva odebljanja na luku. Sporadiénije se javljaju privjesci u obliku samog sredi8njeg cilin- dra bez diskova, te kopte za pojas pravokutnog oblika. Usto se u mladem periodu nadu otvorene vrptaste narukvice, zatim sligne tima, ali od nekoliko zavojnica-spiralne, jantarske perle plosnato- kuglastog i valjkastog oblika, te staklene perlice. Ponegdje se pojavi pri koncu trajanja ove grupe predmeta spiralno-naoéarasta fibula, spiralno-naoéarasti privjesak s petljom, tordirane ogrlice, dvodjelna zmijolika fibula sa spiralnom nogom, to je karakteristiéno za slije- deée faze, Na koncu se rijetko nadu s materijalom ove grupe predmeti karakteristiéni samo za kasnije periode liburnskog kruga, kao kolutiéi od jantara ili bronce rombastog, odnosno romboidnog ‘presjeka. ‘Vrpéaste zatvorene narukvice bez ukrasa ovakvog tipa ograni- éene su uglavnom na liburnski krug. Kako se vidi iz prilozenog popisa, nalaze se na podruéju Liburna, prvenstveno u sjev. Dalmaciji, zatim sporadiéno u Bosni, a rijetko u Istri. Opet se samo u Liburniji nalaze s materijalom tipiénim za ovu grupu, dok su u Bosni i Istri izolirane, u drugoj sredini. Izvan ovog kruga nema identitnih primjeraka (Up. kartu 2). Nalazi se dosta idejno slitnih primjeraka, obitno trokutastog presjeka, odebljanih krajeva, otvorene i ukragene, ali iz dosta ranijeg perioda. Takve su ragirene po srednjoj Evropi od Poljske, Njematke, preko Austrije, Madzarske, Hrvatske do Bosne. iji. U Bosni su karakteristiéne za srednju broncu (Br, Ila-b). U Br. Ila gube ukras i nalaze se sa peschiera fibulom? Opéenito se datiraju od srednje bronce do zavrsetka bronéanog doba. NaSe su se bez sumnje razvile iz ovog tipa. Dalje se ovaj tip razvijao samostalno na nagem podrugju. Iz njega nastaje slitna varijanta, ali otvorena, ovalnog presjeka, kao primjerci iz Galovea. Sliéne se nalaze u Grizanima.* Ili druga varijanta, identigno trokutastog presjeka, ali sastavijena od vise zavojnica, kao u Topolju i Tiskovcu, odnosno primjerak, koji se javlja na koncu ove faze iz Vranjica sa rombastim presjekom.’ Iz ovih se u slijedeéoj fazi kod Libuma razvijaju razne varijante spiralnih narukvica. 5 Glasinae, p. 26 { d., te mnogi primjerci na tablama, na pr. T. V, 1, VI, 3, 10, 11, VII, 1-8, 9, Il, XVII, 3-1; zatim SCHRANIL, Die Vorgeschichte Bohmens und Mahrens 1 dr.j MONTELIUS, Giv. prim, T. 121, sl. 1, 4; Vorklas. Chron., T. XVI, 3, 4. U Limone su nadene zajedno s luénom fibulom s dva odebljanja. U Hrvatsko} je nadena u Bijelom Brau. © Popis, p. 72 7 BUTTLER, sl. 5, sl. 9, br. 2; BULIC, VAHD XLIX, sl. na p. 15. 57ae er Karta 2, Rasprostranjenost spirainth privjesaka { narukviea 8 trokutastim presiekom. Verbreitungskarte der Spiralanhinger und dreikantigen Blechringe. Karte 2 Otvorene rebraste narukvice u ovom periodu nalaze se takoder najvise na podrugju Liburna i sastavni su dio ove grupe (Sula, Vrsi, Privlaka, Mali Vinik, Balina Glavica, Vranjic). Na podruéju liburnske grupe nalazi se obitno udi tip. Siri je poznat samo iz Baline Glavice. Inaée se taj oblik narukvice javlja vrlo esto u Evropi od rane bronee do Ha B. U Hrvatskoj se joS nalazi, samo nesto sli¢na, u Otoku-Pri- vlaci, a datira se ranije od nagih, u Ha As’ U Bosni se nalaze na podruéju Glasinca, Grapskoj i Novom Gradu. Glasinatke se datiraju (uze) u srednju broncu (Br. Ila), a Siri tip u Ha A (= Br. IIIb), ona iz Novog Grada u Ha As, a Grapske u Ha B (= Br. IIc)." Na podruéju Jugoslavije nadena je jo8 u ostavi u Popineima. Cijela se ostava datira u Ha Av. Nalazi ih se dalje u Rumunjskoj iz Ha A: i As" MadZarskoj u srednjoj i kasnoj bronci. Najvige ih ima u Cehoslovatkoj, a datiraju se u stariju i srednju broncu,” te u Njemaékoj kroz rano, a obiéno kroz srednjebronéano doba.” Pittioni ih nalazi u ranoj bronei srednje Evrope, a ragirene su i u nordijskom krugu kroz broneu I i IL” Ima th i u Poljskoj, pa Austriji ranog bronéanog doba."* U Fran- * HOLSTE, Hortfunde Stidosteuropas, 7. 6, br. 39; Prolegomena, p. 85, 5. v. "Glasinac, p. 2, 31, 32, T. XIN, 1, XXVII, 12, XXVUL, 24; HOERNES, Mitt. Anth, Gesel. 1899., p. 197, sl. 196, 197; BENAC, GZM 19M, p. 164 1 d., T. I, 11, Benae je prije nalaz tz Grapske datirao u Ha A, ibid., p. 167, dak ga u novije doba pomige s pravom u Ha B: Glasinae, p. 32. On to izvodi najvige po nozu za brijanje 1 ukrasu na njemu. Ostali su predmet! medutim tipoloski stariji 1 togni s njegovom prvom datacijom, gdje i se mogla postaviti i narukvica, iii u Ha B,, Nok bi morao bith of mladi, te po ukrasu {Gi u Ha By, kao i predmeti iz TeSnja i Velikog MoSunja, a 4 tipotoski najrankje w (konac?) Ma B, ih pot. Ha C, kad se i kod Libuma pojavijuju ovakvi nofevi. Up. Prolegomens, D. 72; GZM 1921., p. 205, T. IV, 3, 1 Prolegomena, p. #5, s. v. To se datiranje Bini dosta kasno; HOLSTE, Hortfunde, 1. 15, br. 18-37, #4 HOLSTE, Hortfunde, T. 18, br. 29, 32, T. 18, br. 41, T. 45, br. 35 (zajedno sa spiralno- naotarastim privjeskom), 'T. 21, br. §; Prolegomena, p. 11. #2 TOMPA, 24/25 Bericht RGK, 1914/35., T. 33, br, 31, 32 (Toszeg C); REINECKE, Arch. Ertesitd, 1099, p. 241, . VIZ, 14 (Br. I); MILOJCIC, Actes de la Ife Session 1956., sl. 3940; CHILDE, The Danube, 'T. VIII, By, B, (od srednje do kasne bronee, per. V—VI, 1600000. 6); The Bronze Age, p. 119, sl. 4; HAMPEL, Alterthiimer der Bronzezeit in Ungarn, 'T. LXXXVM, 6; EBERT, Resllexikon XI, 7. 3, br. 6. # RICHLY, Die Bronzezeit in Bohmen, p. 178, T. XLIX, 2; SCHRANIL, 0. ©, p. 10104, TT. XXULE, 29, 30, U1, 24 (unjetiéka kultura), p. 125, T. XXV, 8 (srednja bronca); CHILDE, The Danube, p. 231, sl. 134 (rana bronca); HOLSTE, Die Bronzezeit in Stid- und Westdeutschland 1953., 7. 13, br. 10 (srednja brones); DCHELETTE, Manuel 1, sl. 1, br. 2. 3: BRERT, Reallexikon 1, T. 52, br. 9. “ BRUNN, Praeh, Zeit. 1919/50,, T. 16, br. 4, 5, p. 299 (mlada bronca); CHILDE, The Danube, 7. VIN, br. 2 (srednja do kasne bronce, per. V—VI, 1600900); HOLSTE, Bronze- zeit, sl. 3, br. 15, sl. 4, br. 10, T. 10, br. 17, T. 13, br. 10, T. 16, br. M1, T. 21, br. 9, p. 8 (srednja bronca — Hiigelgriberbronzezeit); EBERT, Reallexikon 1, TF. 49d (unjetitia kilt); ‘XM, T. toa (bronea B); VIN, T. 158, br. 20 (Ha’A); KOSSINNA, Die deutsche Vorse- schichte, 1915. sl. 118, br. 12. 8 PITTIONT, Die Urgesch. Grundiagen d. europ. Kultur, sl. 62, br. 4 @lockergraber- Kultur), s1. 69, br. 36 (Montelius 1D, sl. 68, br. 11 (Mont. 1); KOSSINNA. o. ¢,, sl. 114, br. 36 8a EBERT, Reallexikton X1, T, 81e; X, 7. Tle (tana bronca); UENZE, Die frilhbronze- zeit. Trianguliiren Voligriffdotche, 1998., 43, 44 59Karta 3. Rasprostranjenost rebrastin narukviea. — Karte 3. Verbreitungskarte der Armstulpen mit quergerippter Oberftache. cuskoj se javljaju sporadiéno u bronei II i III." Najslitnije su nasima, ai kronoloski dosta bliske, ako ne neSto mlade, iz Capriana u Italiji (Montelius IV), ali ih se u Italiji nalazi i neSto starijih, koje su blize srednjoevropskim (Mont. III). Usto je potpuno sliéna nagima i ona iz Novog Grada. (Up. kartu 3). Iz ra8irenosti ovog tipa narukvica moze se vidjeti, da se one najprije javljaju u sjevernoj i srednjoj Evropi i to najvige na podru- @u Cehoslovatke u toku rane i srednje bronce. Kroz srednju se broncu Sire podrutjem Poljske, Njematke, te dopiru do Francuske, a na koncu bronéanog i poéetku Zeljeznog doba pojavijuju se i w sjev. Italiji. S druge strane prodiru na jugoistok: u srednjoj i kasnoj bronci osvajaju Mad?arsku i zaustavijaju se kroz Ha A u Rumunj- skoj. Iz Madiarske jedan val prodire tokom srednje bronce u Bosnu, a drugi kasnije u Ha A. Bosna je morala utjecati na njihovu pojavu u Liburniji, Sto u prvom redu dokazuje Siroka narukvica iz Baline Glavice, Koja je najsli¢nija bosanskima. Tako su Liburnija i Italija zadnje uporisie ovog ukrasnog objekta, Zbog toga su valjda, bez drugog kontakta, i najsliénije liburnske s onima iz Capriana. U ostalim su podruéjima ove narukvice uie ili Sire od nagih, uvijek sa zaobljenim krajevima, bez uSica, koje prave zavraéanjem krajeva kao u Libumiji, Novom Gradu i Caprianu. One su uzeg tipa nego nage, sa zadebljanim krajevima, sliéno prvoj vrsti bez rebara. Jedna varijanta Sirih ima zadebljale rubove. Uvijek su, medutim, povezane i oblikom i rebrima s naSima. Sliénu, ali uzu rasprostranjenost pokazuju spiralno-nacéarasti privjesci. Najéeséi su i zauzimaju najvece podruéje varijante sa cilindritnim dijelom na sredini. Najbrojniji su u Bosni, specijalno na podruéju Glasinca. Usto je najbogatija sjeverna Dalmacija, odnosno podruéje liburnske grupe. U Hrvatskoj se nalaze osim toga samo jo u Lici (Prozor, Popina Velika). U ostaloj je Jugoslaviji ustanovljen samo jedan u Kostolcu (zap. Srbija) i jedan u Sloveniji (Slepsek). Najjuznija pojava ovog privjeska uopée i ujedno jedina u Grékoj (Makedonija) jesu primjerci’ iz Pateli." U ostaloj Evropi nadu se poneSto u Cehoslovaékoj tokom starijeg stupnja luzitke kulture i ranog halstata,” te sporadiéno u Madzarskoj u Br. IJ,” zatim Rumunj- 4) DECHELETTE, 0. ¢, T. 1, 18, sl. 119, br. 2 (19001600), br. 6 (16001300), 77. TIT. 17; EBERT, Reallex. 1V, T. 51, br. 13, 7. §2, br. 17 4 MONTELIUS, Civ. prim. . 28, br. 5, 6; Vorkl. Chron., T. XVI, 2, § (Capriano — nadene zajedno § tordiranom luénom fibulom); Civ. prim., T. 8, br. 13, T. 40, br. 20; Vorkl. Chron, T. XII, 8 1 AMANDRY, Collection Héléne Stathatos, sl. 34. W SCHRANIL, 0. c p. M4, T. XXVIN, 23, p. MMT (Srednja bronca: 16/1512. st); BUTTLER, p. 299, 291 (Ha A); CHILDE, The Danube, sl. 183; Arch. Ertesité 1904., p. 207, sl. % 1902, p. 2M, sl. 5, 6. 2 Arch. frtesité 1099., p. 244, 7. VI, 7 (Reinecke Br, II); HAMPEL, Alterthilmer der Bronzezeit in Ungarn, 1887, T. XLTX, 1. 61Karte 4. Rasprostranjenost spirainonaogarastih privjesaka ¢ cjevastom sredinom. — Karte 4. Ver- bbreltungskarte der Brillenspiralen mit quergesteliten Zwischenwindungen. te skoj" i Poljskoj (Slezija) u mladoj bronci i Ha A-B.” Jedan primjerak postoji u Museo civico u Bologni, ali mu se ne zna provenijencija. Centri njihove produkeije uglavnom su liburnski i glasinaéki krug uopée. (Up. kartu 4). Na Glasineu se javljaju prvi put u grobovima Br. C (= Br. IIb po Benac-Covié), a najéesce u Br. D i Ha A Br. Illa-b), a samo u jednom gr. Ha B (= Br. Ile) kao posljednji put." Buttler kaie, da se na Glasincu javijaju joS i u srednjem halstatu.” Primjerak iz Kostolea datira se u Ha Az.” Za ostale nalaze nema toénijih podataka. Kako se vidi, ovi privjesci pokazuju drukéiju kronolosku sliku. Njihova je najstarija pojava zabiljeZena na podruéju Glasinea, Ceho- slovatke i Madzarske. Uzimajuéi u obzir Reineckeovu dataciju ovakvih primjeraka u MadZarskoj (Br. II) Benac-Covi¢ kazu, da se u MadZarskoj javljaju prije nego na Glasincu.™ Ostali nalazi datiraju uglavnom iz Ha A-B. Preostale su dvije vrste privjesaka rjede, ali istog porijekla. Varijanta, kod koje je srednji cilindriéni dio ve¢i od diskova, na podruéju liburnske grupe ustanovljena je u Devrskama i Tiskoveu.” (Up. kartu 2). U ovoj su grupi svakako suvremeni prvoj vrsti privjesaka. Drugi potpuno identiéni nisu mi poznati. Stilski su slini oni iz Solina, Miriloviéa, te dva na podrudju Glasinca, koji se datiraju u Br. B (= Br. Ila).” Bliske se analogije nalaze opet u Madzarskoj, Austriji, Cehoslovatkoj (sliéno prstenje).” Treéa varijanta spiralnog privjeska predstavljena je samo s dva opisana primjerka iz bivSe obrovatke zbirke i s po jednim iz Solina i Livna.” Tipoloski su identiéni, a i geografski se dodiruju. Identitni 4 HOLSTE, Hortfunde, T. 18, br. 49. 22 SPROCKHOFF, Prach. Zeit. 1949/50, p. 81, 84, 92, sl. 7, br. 1; BUTTLER, p: 290—201 (ia A, Mont, IV); Seblesiens Vorzelt N.S. 11, 35; N. 8. ; Schles. Vorzelt V, T. 1, br. 2, 5; VI, 368; EBERT, Reallexikon XI, T. 8 m. 23 Glasinae, p. 28, 39. Interesantno je zapaziti, da se zavojnice sredignje cjevaste spirale ovth privjesaka u Mburnsko grupi veCinom smanjuju od krajeva prema centru, Sve su jednake samo kod primjeraka u blogradskoj zbircl (T. IV, 12, 12), a takve previa davaju u glasinatkom krugu. Oba tipa nalaze se zajedno u granitnom podrudju obiju grupa (Solin, Vranjie, Sitno, Tiékovac), Sto oznaguje ukrétavanje. Liburnskt se tip nalazi na bosansko-hereegovadkom podrugju samo u Gradeu kod Posuija, Sariéima kod Jajca 4 Jajeu (2). . . *% BUTTLER, p. 299. Kako su pokazali BENAC-COVIG, 1. c., to je prekasno. 2% Prolegomena, p. 72; D. GARASANIN, Katalog metala I, p. 24, T. XII, 3 (srednja bronca — rani halétat). 2 Glasinae, p. 30. ¥ BUTTLER, sl. 8, br. 3. 28 Arh, muze) Split, inv. br. 1610; Zbizka franjevatkog samostana u Sinju (neobjav- Yeno, iz spilje Pothumel); Glasinae, ‘T. VII, 13, XXV, 7, p. 27. 2 WILLVONSENDER, Die mittlere Bronzezeit 2, 7. 29, sl. 2, T. 38, sl. 3; MILOJCIC, Actes de la Ie Session 1960,, sl. 85; SCHRANIL, 0. ¢, T. XXVIU, 16, 32, p. 1 (rednja bronea), 3 Arh, muze) Split, inv. br. 1586; GZM 1027,, p. 205, T. IV, 2. Sian se predmet nalazi 1 Njematkoj: Germania 35, 34, 1957, p. M2, sl. 4, br. 7 iz ranog bronéanog doba (Honsolgen). 63su kao prethodna vrsta, samo su diskovi potpuno reducirani, Pred- stavljaju pojedinatne nalaze, bez podataka, ali obzirom na tipologiju moraju biti istovremeni s ovom grupom. Spiralne narukvice kao iz Topolja i Tiskovea, te primjerci iz Vranjica, zajedno s materijalom ove grupe imaju blize ili dalje analopije, all se te analogije moraju po popratnom materijalu datirati dosta kasnije, najranije u Ha Jednako kao spiralne narukvice, neudomaéeni su elemenat u ovoj grupi takoder spiralno-naoéaraste fibule s osmicom, spiralno- naoéarasti privjesci s lukom (petljom), jantar i staklo, dvodijelna fibula sa spiralnom nogom. Svi se ti elementi javljaju po prvi put na podruéju Liburnije i to bez sumnje u mladem periodu, odnosno na koneu trajanja ove faze. Na naSem su podruéju spiralni privjesci s lukom nadeni samo u grobu iz Vrsi, te s predmetima ove faze u Salima, Oni se u kasnijim periodima Liburnije vrlo mnogo upotrebljavaju. Inaée su rasireni na Sirokom podruéju. U Bosni (Glasinac) javijaju se tek od faze Ha B,” zajedno s materijalom karakteristiénim za Ha Bs, kasnije nego ovi prvi primjerci u liburnskoj grupi. Dalje zauzimaju podruéje sve do Njemacke i Cehoslovatke, te Madzarsku, Austriju, Italiju do Makedonije najjuznije, a najranije se javijaju u srednjoj Evropi, od srednje bronce kas Varijanta spiralno-navéaraste fibule kao iz Tikovea nije se dosada naSla na podrugju Liburnije, niti je to varijanta karakteristiéna za ovo podruéje. Ujedno se kronoloski tipitna liburnska varijanta javija tek u Ha Bs. Zato je ovaj primjerak unutar ove faze rana pojava, pri koncu Ha Br ili po’. Ha Bs. U Bosni se javljaju i kasnije, u Ha C.” Spiralno-naogaraste fibule nalaze se u srednjoj Evropi u istom grobu zajedno sa spiralnim privjescima naSeg tipa i datiraju se u Monteliusov period IV." Jantar je otkriven u grobu iz Vrsi, Vranjica i grobu 87 iz Pri- vlake, To su uglavnom perle ogrlica. Perle u grobovima iz Vrsi i Privlake tipoloski su dijelom identiéne, a i kronoloski idu uporedo s ovom grupom. Usto se nikada kasnije ovakvi tipovi ne pojavljuju, osobito rebrasti, koji se svakako moraju dovesti u vezu s rebrastim narukvicama. To je ujedno najstarija pojava jantara kod nas.” Pred- ‘BUTLER, 41. 9, br. 2, s1. 5, p. 290. To vrijedi 1 2a njegove analogije (Drenov Dol. Krehin Gradac, Veliki MoSunj, Nin). Ti nalazi ne mogu nikako J& u Ha A, odnasno uporedo s ovim predmetima, kao Sto ih on datira. Splralne se narukvice toga tipa javijaju tek pri koncu prve faze liburnske grupe, najranije krajem Ha B,, a obiéno u Ha By 1 dalje. Up. Prolegomena, p. 72. ® Glasinac, p. 34, 35, 30. 3 id, p. 3. %* BUTTLER, p. 291 3 Sligne valjkaste perle nadene su na Glasincu, ali iz dosta kasnijeg perloda { od Beljeza: GZM 1894., p. 705, sl. 26 (gomila 30), p. 744 (gomila 04); WMBH 1896, p. 14, sl. 29 U Bosni se nalazi sliéno izbrazdanih perla, odnosno 2ma s luka fibula, ali iz latenskog Perioda: GZM 1897., p. 609, sl. 56; 1899., p. 642, 642, sl. 29, grob 191, 152 — Ribié 64 DIADORA, 1. (1959.) 2 Arehdologisenes Museum weiste, — Taf. 1 nato 2 Arh, muzes Zadar, Odrovacka zbirka; 3 Devrske Kod Kistansa: rn, in Zadar, Sammlung aus Obrovac; 3 Devrske bDIADORA, 1. (1959.) 14 15 7. 11, Galovae kod Zadra. 1-16 grobni nalaz, — Taf. If, Galovac bei Zadar. 736 Grabfunde yy mM @r© 6 SIS p (eee) “1 ‘VucaviaDIADORA, 1. (1959.) | | { am Tw, 1-11 Piramatovel kod Skradina; 12, 15 nepoznato nalaziste, Arheotoska zbirka Biograd. Taf. 1V, I-11 Piramatovei bet Skradin: 12, 13 unbekannter Fundort, Archdologische Sammlung in Biograd.DIADORA, 1, (1959.) oO. =O Of Sra T. V. 4 nepoznato nalaziste: $18 Vrsi kod Nina, Fundort; $18 Vrsi beDIADORA, 1. (1959.) 4G 7. VI Sali, Dugt tok. 1-6 grobna cjelina; 721 pojedinacnt nalazt. — Taf. VI. Salt, Dugt OtOk. 1-6 volistindiges Grabfund; 721 Einzetfunde.meti od jantara iz Vranjica djelomiéno su sliéni ovima, a dijelom imaju mlada svojstva. I ostali predmeti u tom grobu pokazuju dosta mlade tendencije (spiralne narukvice rombastog presjeka, prsten, ukras na fibulama, ...)."" Zato grob iz Vranjica moramo datirati kasnije od prva dva. Staklo se spominje samo u istom grobu 87 iz Privlake, i to 12 perlica. Nazalost se sada ne mogu identificirati, pa ne znamo drugo © njima. Izgleda, da slitne perlice postoje i u grobu iz Vranjica (7). I to govori za nesto mlade vrijeme ovih grobova. Stakleni predmeti iz ranijeg vremena na ovom podrudju nisu poznati. Ukrasna igla, koju spominje inventar muzeja u grobu 81 iz Priviake, takoder se ne moze identificirati, Po skici u katalogu izgleda, da je bila oblikom sliéna jednoj »srednjoevropskoj« s Krete.” Kopéa s alkom za zapinjanje pojasa otkrivena je samo u grobu iz Privlake. Potpuno sliéna nadena je u Ninu.® Predstavlja slu- jan nalaz, pa se ne moée ustanoviti, osim tipoloSki, da je suvre- mena s ovom grupom. Napominjem usto, da u Ninu nije do sada ustanovljen ni jedan predmet iz ove faze. Umjesto tetiri zakovice ova iz Nina posjeduje samo dvije zakovice, odnosno rupe postavijene uzduzno sredinom. Ovakve mi kopée nisu poznate iz kasnijih faza na podrugju Liburnije. Sliéna kopta bez rupa za zakovice postoji u ostavi iz Otoka-Privlake (Ha Ay.” Luéne su fibule sa dva odebljanja rasprostranjene na teritoriju Jugoslavije, Gréke, Turske i Italije. Najveéi ih se broj nalazi u Jugoslaviji (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, te po jedna u Make- doniji i Sloveniji) i to na podrutju omedenom Jadranom, te rijekom Savom i Drinom (vidi prilozeni popis i kartu 5). Taj areal u jednom opéem Sirem smislu sa¢injava kroz éitay period ilirske samostalnosti PO mnogim komponentama kulturnu cjelinu, koja je sastavljena od nekoliko lokalnih regija. Kod ove se vrste fibula uotava jasno dva tipa, koji se poklapaju s prije omedenom liburnskom i glasinatkom kultumom grupom. Glavna je osebina liburnskog tipa mala polu- kruZna ili poluelipsasta noga, luk kruznog presjeka, ukras koncen- triran na luk." Glasinatke imaju veliku trokutastu nogu, luk veéinom uzduzno izbrazdan i poligonalnog presjeka, ukras usredototen na nogu. Razlikuju se takoder djelomitno i ukrasnim motivima."* % BULIC, 1. ¢, sl. na p. ms. 57 MILOJCIC, Binige »mitteleuroptisches Fremdlinge auf Kreta, Jahrbuch RGZM 2, 1855. sl. 2, br. 10, p. 165, 160. Up. iD, GARASANIN, Katalog metala J, T, LXV, 24. 38 Ath. muzej Zadar, zbirka Snjegovo); sl. 4, br. 10, 3 HOLSTE, Hortfunde, 'T. 6, br. 24; Prolegomena, p. 15, Si. 1, 5, % br. 1, 2) BUTTLER, sl. 3-4, sl. 7, br. 6, 6]. 8, br. 2; BULIC, 0. c, sl. na str. 115, br. 16, 17; Popis, . X, 35; Not. sc. 1924., p. 146, sl. 29) SZOMBATHY, Hohien bei St. Kanzlan, Mitt. prah. komm. 11, 1812. p. 158, sl. 148; MILOJCIC, Arch, Anz. 1940/40, P. 31; JRGZM 1%65., p. 164, ® Govorim samo uglavnom o publiciranim fibulama, kod kojih je wotljiv ukras. Neke nisu objavijene. 5 65Karta 5. Rasprostranjenost tuénth fibula s dva odebljanja na luku, — Karte 5, Verbreitungskarte der Bogenfibeln mit zwet Knipfen am Biiget Kako smo vidjeli, kod opisanih fibula upotrebljava se iskljutivo urezani ukras, a od motiva cik-cak, paralelne linije, rombovi, krugovi, totke. Od fibula s drugih nalazista liburnske grupe nije mi poznato, da li je koja potpuno identitno ukraiena. Takoder sve upotrebljavaju urezani ukras. Buttler spominje kod fibula iz Bjeline koncentri¢ne krugove, motiv vutjeg zuba, riblje kosti i rombove, kao i kod primjerka iz Krkoviéa." Fibula je iz Tiskovca ukrasena identiéno, samo bez rombova." Motiv riblje kosti vjerojatno je sliéan kao kod nage iz Dalmacije. Rombovi i krugovi su isto zajednitki naSima. Motiv vuéjih zubi nije poznat kod nasih fibula. Na objektima kod Liburna on se obigno pojavljuje u slijedecoj fazi, Ha Br i dalje. On bi se na ovim objektima mogao tumaiiti kao neSto mlada pojava, Sto dokazuje i spiralno-naoéarasta fibula, te spiralna narukvica u grobu iz Tiskov- ca, te fibula bez opruge iz Bjeline (utjecaj zmijolikih fibula), ogrlica u grobu iz Krkoviéa." Spiralno-naoéaraste fibule poznate su opéenito od Ha Bs Liburnije. Oblikom identiéna i ukrasom je sliéna nasima fibula iz Grizana. Najsliénija je naSoj manjoj iz Vrsi. Mreza je rombova isprekidana pojasevima paralelnih linija. Kao novi motiv posjeduje girlande od dodirujucih se koncentriénih polukrugova. Ovakve se girlande opéenito pojavljuju na obiénim luénim fibulama bez odebljanja faze Ha Bs." Da su ove fibule u Grizanima mlade, govori i s njima nadena zmijolika fibula s produzetkom noge u spiralni disk, kao i ostali predmeti iz groba Fibula iz Osora isto pripada mladoj skupini. Posjeduje snopove linija, girlande, Srafirane trokute. Identitno je ukraien i fragment ovakve fibule iz Skocijana u Istri (linije, girlande) Medu mlade tipove idu i fibule iz Vranjica ukraSene pojasevima paralelnih linija, a meduprostori Srafiranim trokutima. Taj motiv zavr8ava ukras vrha luka, Koji se sastoji od motiva riblje kosti, gdje je luk osmerokutan kao i krajevi luka nae fibule iz Dalmacije sa slignim ukrasom. Slignog oblika i ukrasa postoji vise fibula u Arh, muzeju u Splitu s nepoznatog nalaziSta (inv. br. 1212, 1213, 1216, 1241). Fibula iz Vla8kog Polja u Lici ima pojaseve linija, cik-cak, Srafi- rane trokute, girlandu. Identitnog je oblika fibula iz Kompolja s motivima linija, girlandi, rombova, te na nozi iskucanih totkica. Druga takva iz Kompolja ima pojaseve linija na luku i iskucane toéke na nozi. Oblikom su istovjetne luénim fibulama bez odebljanja i nema sumnje, da su nastale u isto vrijeme. Iskucanim to¢kama ukraSavaju se opéenito luéne fibule bez odebljanja. Jedna takva bez ‘© BUTTLER, p. 285, s1. 34, p. 286, sl. 7, br. 6. 4 Ibid, p. 286, sl. 8 br. 2 “id, sh 9, sl. 3, sh. 7 “Na pr. grob 71 i 59 iz Nina: Arh, muzej Zadar. “ Vidi grob 7 (40) iz Nina: BERSA, Mitt, Zentral-Komm. 1905., . 155, sl. 34; BRU- NELLI, Storia di Zara, 1919., p. 51, sl. 17; te takva fibula 1 luéna s takvom nogom iz Jablanca: BRUNSMID, Vhad N. 8. V, 1901., T. 1, 5, 4 11 s ostalim predmetima, tipiénim 2a Ha B, Liburnije; MERHART, Bonner Jahrb. 147, 1982,, p. 5 i d. 67odebljanja iz Vlaskog Polja i Vrepea' ima i mres 2 F pea ima i mrezu novo} tebnici iskucavanja, kao i identignosti s fibulama ber each jan fa pubadaju bez sumnje Ha B:, kad se kod Liburna hee put javija nlima uw libursko} grupi rirana,ve* V6 Ua iz Prozora vrlo je kasna pojava i degene- Opéenito mo%emo zaktjutiti, da fibul __ Opéenito : e liburnsk i agiohu moiemo svrstati u 4 skupine: 1. Delmas epee si, 2. manja iz Vrsi, Bjelina, Krkovié, Tiske Skocija Grizane, Wraniie, 4. Viasko Polje, Kompolje, "” © Seeetian, Osor, Xbule glasinaékog tipa opécnito su mlade od liburnsk. : : og. Prem: Hiuast moze se dio njih vremenski uporediti ¢ lie ee resom, {tapes Drenov Do Golinjevo, Crkvine kod Grkovatkog vrela 1 je], Bokavié), a veéina s éetvrtom (Gradac-! Ik Bandino Brio, Ivanjska, okolina Jajea, Dretaik) Glasinatla pees Bredstaijju mlade Yarijante od Liburnskih, Fibule iz Drenbva Dela -va, Crkwina, Bokaviéa i viz Hrvatskec™ tg: - im gruanila, Srafirane trokute i motiv riblje kosti Of Weegee, yarWjantama luk uzduzno izbrazdan, a ukras se ce yod, v : d , astoji ugl frafranth eer nas iskucanih tofaka, koncentrignih Krugova, nisooe 1 gimandi. Fibule iz Vranjica podudaraju se i s mlaton, Bo motira Srafiranih trokuta (Ivanjska), a i nizom deagih ohana najblize person Ha Bs u Bosni. T oblikom su waniithe moe Sliéne fibule s podrugja Makedoni ir Kapij 1 podru ije (Demir Kapija, Pateli Verla) ponesto se udaljuju i oblikom 1 ukrasom Uato Peporaditas J pialy. Jecnako je tako u Grékoj" (Kerameikos, Tilysoos Muliana) 1 Turskoj (Assarlik). Neke su potpuno ber ukrasa, ili’ neznatno sa SUNDWALL, Studien uber frithital, u sat BU ‘ber frahltal, und Balkantibeln, Comm. Human. Litt, x3, wee ENPSET, Zeit. fOr Ethnot. 21,1800, p. 216, 219-200, a, 18, cr qlatuthistorisches Museum, Wien, inv. br. it10e " Glasinac, T. IV, 5, XXXXIV, 5, otiy wa ee FEM P.M. Motiv grandice vidi se 1 na ukosnicama, Iza Jugoslavije (Balkana) u Italiji se nalazi_ najvige sliénih fibula ito.u prvom redu na Siciliji (Pantalica, Molino, Monte Dessueri, Caltagirone).“* Ipak ove fibule, osim na Siciliji, nisu u Italiji potpuno udomaéene, niti predstavljaju opéu kulturnu svojinu, Nasuprot toga jedino se u Italiji nalazi prelazni tip od fibula peschiera tipa sa dva odebljanja k Iuénim s odebljanjima." Odatle veliki utjecaj peschiera fibula na luéne s odebljanjima u Italiji, osobito ukrasom. Fibule u Italiji imaju_malu oprugu i polukruznu noZicu, te sitna neizrazita odebljanja. Po tome se razlikuju od na&ih. NaSima je formalno i ukrasom najblizi primjerak iz Pianella.” Ostale se manje ili viSe priblizuju ukrasom. Nekoliko fibula s odebljanjima iz Pantalike imaju motiv mreze od cik-cak Jinija, ali se one dosta po tome priblizuju peschiera fibulama, a naSima u osnovi." NaSima su blize one s motivom mre%e Srafiranih rombova.” Fibula iz Limone pone8to se ukrasom dodiruje s na’om iz Sali: pojasevima linija prekinutih popre’nom cik-cak linijom, I u Italiji se motiv mreze rombova upotrebljava kasnije na luénim fibulama bez odebljanja." Apsolutnu kronologiju za naSu grupu predmeta odreduje Buttler prema fibulama iz Muliane i Assarlika, koje fiksira u submikenski period, 11. st." Blinkenberg datira one iz Muliane u 11. st. a iz Assarlika u 12, st., dok Schachermeyr jedne i druge u 12. st., Sund- wall takoder u 11. i 12. st, Platon fibule iz Muliane postavija u M. R. ITT, 1200-1100. Merhart nage datira uporedo s fibulama iz Muliane i Pantalike. Po Milojéiéu potjetu iz submikenskih i protogeometrij- skih grobova u Kerameikosu, odnosno s konca 11. st., ili iza 1025., odnosno najranije iz druge polovine 11. st, Ha A, a po Monteliusu IIL i IV. perioda (protogeometrijska faza). U identiéno vrijeme datira fibule iz Assarlika i Verie, po protogeometrijskom posudu u istom grobu.* Za ovaj je problem interesantno novije datiranje Pantalike. Po tome se luéne fibule s dva odebljanja pojavljuju iskljuéivo u I. fazi a Pantelica, p. 07 4 d.; Bull. pal. it, XXXY, p. UM, sl. 18; SUNDWALL, p. 88, sh. 91; Not. se. 1904. p. 74, sl. 13. © DUMITRESCU, L’eth del ferro nel Piceno, sl. 15, br. 17 (Belmonte); SUNDWALL, sl. 91 GMonte Dessueri), sl. 47 (Timmar); EBERT, Reallex. XI, T. 44d. Ukrasom se pribli. 2uju nasima iz Sali, Dalmacije, te veéo) iz Vrsi | nema sumnje, da su nage tri vremenski bilge tim prelaznim fibulama, gdje se vee ukras diferencia, nego ostale. Bull. pal. tt. XIV, 1885,, 7. 1, 6 So Bull. pall. it, XL, 194, 7. TY, 7. 4 Pantaliea, sl. 3, gr. 66N; sl. 1, gr. 61SE; sl. 14, gr. MN, # Ibid, sl. ¢, gr. $6SE; sl. 9, gr. 3N; sl. 19, gr. $1SC; SUNDWALL, sl. 61, gr. 3, 8! SUNDWALL, sl. 100, gr. 161; sl. 14, gr. 313, — Torre Galli. ‘* BUTTLER, p. 292 % BLINKENBERG, p. 91; SCHACHERMEYR, Etruskische Friigeschichte, 1928., p. 10; SUNDWALL, p. 20; PLATON u ZERVOS, Liart de la Crite néolitique et minoenne, 1956., sl. 721, p. 512 (Période minoenne postpalatiale Se phase); MERHART, 0. c., p. 74, 76, 8 (na str. 76 kaze, da se u Grékoj javijaju oko 1100,, a izvan oko 1125. €2); MILOICIC, Die Gorische Wanderung im Lichte der vorgeschicht. Funde, Arch. Anzeiger, Belblatt zum Jahrbuch Deut. arch, Inst. 1048/49,, p. 16, 24, 25, 35, %6 MILOJCIC, Jahrbuch RGZM 1955., p. 167-169 (seoba Dorana). 69jednom dijelu subapeninsk importu iz Gréke Lutne ce . i IMI. fazi Pantalike, Bingilleova taz ni faktor postepeno usvojen na Siciliji j U ieee Saeed poh Ove nam postavk ij Fibule wu Mulion see, MOE dosta osvijetliti problem nasih fibula ‘erameikosi il i i grobovima ato u, Tilyssosu i Assarliku nagle su se u 1 Pantales, . 9m, a, 47, 1316, Wid ps0, anon, wr % 201d, p. oan; masa, & BLINKENBERG, p. 25-20 io fibule u Gréicu. Sitgno su mogle dec & Slee), up. 1 p. 39. Up. SCHA ©. Gy p45, 7415, worl, Kako su grok ke sligno u Italiji (poluotok)."" Nemamo direktnih dokaza, da porijeklo ovih fibula trazimo na Balkanu sligno Milojéiéu u spomenutim rad- njama. Vjerojatnija mi izgleda Sicilija kao zaéetnik, To dokazuju i takve fibule iz Makedonije, koje su sliénije grékima i bez sumnje nastale pod njihovim utjecajem. Jedino se ukras na onoj iz Demir Kapije vise vezuje uz sjevero-zapad. I vremenski se javljaju kasnije od grékih (geometrijska faza, Ha B), osim one iz Verie, koju Milojé postavija na konac 11. st. uporedo s grékima, time se ne mijenja ni8ta.” Milojéi¢ uopée u spomenuta dva rada drzi i dokazuje, da su ove fibule u Grékoj strani proizvod. On ih naziva balkansko italski tip i smatra, da su tu nastale, kao dalmatinsko italska tvorevina.” Iz tog su podrudja svakako pregle u Gréku. Porijeklo fibula ove vrste u Grékoj te’ko mo%emo traiiti na Balkanu (Bosni ili Dalmaciji). To ne mozemo dokazati niti uporedbom samih fibula, niti drugim istovremenim predmetima, koji se potpuno razlikuju od grékih. Milojéié je dokazao vrlo jaki strani utjecaj u Grékoj toga doba i centar mu nalazi, po identitnim predmetima, u srednjoj Evropi, gdje ovakvih fibula nema. Zbog toga se pojava ovih fibula u Grékoj ne moze povezati uz drugu seobu, odnosno seobu Dorana. Fibule su se morale javiti ili iza seobe, ili u to doba, ali drugim putem. Identiéni se predmeti, koji znate strane pojave sub- mikenskog i protogeometrijskog perioda u Grékoj, javljaju od Gréke do srednje Evrope, a njihovi nosioci nemaju nikakvog dodira s luénim fibulama na tom podruéju. U to se doba ne nalaze u Grékoj nikakvi specifiéni predmeti s ilirskog podruéja. Hirski ée se utjecaj iz Bosne pojaviti, kako i Milojtié dokazuje u Arch. Anzeiger, tek u geometrijskoj fazi (9. i 8. st.). Osim toga ove su fibule u Bosni kasnije nego u Grékoj. Grobovi, u kojima su se nasle ove fibule u Grékoj, sadréavali su spaljene mrtvace, dok se u glasinatkoj i liburnskoj grupi pokapa, a u liburnskoj posebno zgréene pokojnike. Ni Dalmacija ne moze doti u obzir. Jedina veza s Grékom ovog perioda je, osim fibule, maé srednjoevropskog tipa, sli¢an onome iz groba Au Muliani i ostalima u Grékoj i srednjoj Evropi, naden u Vrani kod Biograda." O njemu nazalost nemamo podataka, ali, kako to pokazuje grob iz Muliane, mora biti vremenski blizak grupi opi- © MILOJCIC, Arch. Anzeiger, 1948/49, p. 15 1d, 24, 25; SCHACHERMEYR, 0. cx P. 119, 121. Trebalo bi ipak ispitati, nije Ii sluéajna ili pojedinaéna pojava, da se obje vrste luénih fibula nalaze zajedno u Italiji 1 Gro}. Tl se to mo%da odnosi na mlade varijante iskljuéivo? Slléno se {na Glasinew stavifaju uglaynom istovremeno (Glasinac, P. 34), all se ipak do sada nisu nigdje ustanovila oba tipa zajedno u istom grobu. "9 WACE-THOMPSON, Preh. Thessaly, p. 216, nap. 11; HARTLEY, Prehistoric Mace- donia, p. 240, sl. 112k, p. 108; M. GARASANIN, Razmatranja o makedonskom halétatu, Starinar N.S, V—VI, 1954/55,, p. 33, 36, 87 (po njemu izgleda, da se ova iz Pateli moze datirati oko 800. g. ii nedto prije); MILOJCTC, Jahrbuch RGZM 1955., p. 168. 69 Jahrbuch RGZM 1956., p. 164, up. dp. 162 (ista Cinjenica za pesehiera fibulv), p. 169. 4 MILOICIC, ibid, p. 159, 163, 166167, st. 3, br. 1, 4, 8, 21; COWEN, 36 Bericht RGK, 1855., T. 6, 1) BATOVIC, Prethistorijski ma€evi u Arh. muzeju u Zadru, VAHD, 1953., sl 1, br. 1, . V, 2. 715 P ik} = eprekinuta ni vera s prosloiéu. Koljenaste su fibule ute svojina vend Sicilije, a nalaze se j i : i : Sane ¥ ovom periodu'u Grékoj, bez sumnje import ste Gaz an Bielnod ; Bu, a iw ag uienica, da je bronéano doba na liburskom podria eee ce acti uopée, apsolutno nepoznato. Nesto nam moze hemamo wizpeod U Bosni, ali nam pruza male rezuitate’ Ni tu koje dine ezveinih stupnjeva ovih fibula. Pred nama su dalle fibul Ograniéenu i specifignu grupu, bez prethodnika, ranveiad na kra = Zitat ne moseine nti sere: Bia Primers nit pe Su dalmatinete neue {setenie, Obiéno se w literaturi kaze, kako poyale: Osim idejne srodnosti nema uopée dubljih vers, Sone je toti a ij ie en astea ma Podruéju Italije, kako pokazuju spoménuti prelazn Stimulaton sop we, SluZila kao proizvoda’ i transporter, vee idejni ihealaion: ee Mali nemamo blizih formalnih dodira, osim fibule ella, mogla nastati i jane ij Pod utjecajem naieg podruéja na’Picenusrege Melts kasnije iz Pantaleo ale Rave se fibule idejno dodiruju ukrasom s oni 1 to se oprezom cik-cak linija ili Sratiranh rombova (nap. ii dodiri. Oblik je dosta razlitit. Kako Baas mogli st Moral ce eer 5 fi Oblekt razvijai dalje neovisno na oba podsues bez odebls cnt! sliéno kao u Italiji® Taka je slugaj s lutnoms fbwiew potpens ania. Ona se na podrugju Liburna i Japoda, atu Boon } samostalno, dekoracijom i formom razvila iz lokainih © Glasnas, p. 9. Da ni st, ea "du njih i peschiera fibula: ibid. Seen sup Bll bl eit pM. 10,2 vy, ede, da su nafe Import te Half, inate pol se Ae ast Fone noske Gokazatt: up. p. 21, 8, dok w Stud. tb, fethit u. Bolkenaee Wwrdl obratno, okaea ok w Stud. ti, frit. u, +P. it ronotoski vakuum od 13.~2. 72 fibula s odebljanjima. Dosada usto nije zasvjedoten sluéaj, da se oba tipa nalaze zajedno (osim mozda primjeraka iz Kompolja i Vlaskog Polja, jedino radi jakih medusobnih dodira obiju vrsta fibula, jer podaci nisu poznati, a i to mora biti kasnija pojava). Vidjeli smo, da se naii objekti opéenito datiraju u 11. st.” Odmah na prvi pogled ne mozemo potpuno primiti takvo generaliziranje. Ja sam veé upozorio na neke nijanse kronoloskog diferenciranja pojedinih predmeta ove grupe. Mozemo ii i dalje. Medu predmetima u grobu iz Ti8kovea javlja se spiralno-nacéarasta fibula. Ona je bez sumnje najmladi objekt ovog groba, ali i najstarija poznata pojava ovih fibula na podruéju liburnske grupe. Osim toga upozorio sam, da i ostali predmeti u grobu pokazuju mlade karakteristike. Spiralno- naogaraste se fibule nalaze u Gréko} i Ialiji najranije u toku geo- metrijske faze (Ha B-C). Na tom je podrudju njihova pojava poslje- dica seobe Ilira u IX. i VIII. st Zato ovaj grob ne moze biti stariji od 10. st, neSto prije seobe Mira. Spiralno-naovarasta fibula je od ove grupe predmeta jedini objekt, kojeg Tiri raznose seobom. Ona je nastala koncem 10. ili pot. 9. st. Ostali su objekti veinom stariji i nestali su na podruéju Liburna u doba seobe, a zadréali se izuzetno. Znavi, da prije pojave spiralno-naoéaraste fibule nije izvrsena seoba lira, ‘a time tek na kraju ove grupe predmeta, odnosno od Ha Br i kasnije. U grobu iz GriZana nadena je uz lune fibule s odebljanjima zmijolika fibula, kojoj noga prelazi u spiralni disk. I ona, osim ostalih predmeta, kojih dio ima mladi karakter od naSe grupe, a, kako smo vidjeli, i'2 lune fibule imaju mlada svojstva, ide na konac ove faze, Identitna je nadena u grobu 7 (46) iz Nina (up. nap. 46) zajedno s luénom fibulom bez odebljanja, 2 tordirane ogrlice i dr., ali je mlada od one iz Grizana. U Jablancu (up. nap. 46) je nadena iden- tiéna fibula, a u jednom grobu 2 luéne fibule sa spiralnim diskom na kraju noge, u drugom grobu luéna fibula bez odebljanja zajedno s tordiranom Iuénom fibulom, sto je najéisée nalazi8te Ha Be. Kod nas su jo8 zmijolike fibule sa spiralnom nogom nadene u Garici kod ‘Vrbnika, a izvan Liburnije u Drvaru, dok se jedna s nepoznatog nalaziSta éuva u Ath. muzeju u Splitu. Nekoliko ih potjege iz Italije.” Ovakva se zmijolika fibula datira u 9., a najranije u dio 10. st.* 67 Vinski na pr. Balinu Glavicu datira u Ha Ay, Sitno B,, Topolje A,: Prolegomena, p. 11s. v. © MILOJCIC, Arch. Anzeiger 1940/48, p. 16, 35; BLINKENBERG, p. 23—24, 254; SUND- WALL, p. 5054, 271; M. GARASANIN, 0. c,, p. 36; BENTON, Journal of Hell. Stud, LXX, 1950., p. 18120; DUMITRESCU, 0. c, p. 129-130. ‘@ SUNDWALL, p. 51, 271; STARE, Ath, vestnik I/1, 1951., p. 61 1 d. (atira primjerak iz Dobove u TX—VIT. st. Starije m! kod nas nisu poznate). 7 Popis, p. 165, br. 4 GZM 1914., p. 74, sl. 40; MERHART, 0. c., T. 3, br. 8; SUND- WALL, p. 25, sl. 15c, sl. 250; WMBH IV, p. 170, sl. 4; Povijest hrvatskih zemalja Bosne { Hereegovine, 1982, sl. na p. 8; MONTELIUS, Civ. prim. T. 181, br. 7 T. 1% br. 2 DUMITRESCU, 0. ¢, sl. 16, br. 1 1 SUNDWALL, P. 28; DUMITRESCU, 0. ¢., p. 126; MERHART, 0. ¢, p. 51. 73U grobu iz Krkoviéa nasla se je tordirana, a dij ogrlica. Ona bi identitno mogla zatiti micae Bi tretiranu grupu, kao i ostali objekti u grobu, Kod Liburna je poznata samo u spomenutom grobu iz Nina (nap. 46), koji je sadtfajem = osim jedne vrsti scertosa fibule«, za koju se ne zna pouzdano, da li je izvorno u grobu, ili mu je na neki naéin naknadno pridodana —— Rajstariji grob svih nekropola u Ninu, a iza ove grupe materijala, uz Jablanae, i najstariji kod Liburna. Slitno se i na Glasineu javlia fordirana ogrlica tek od Ha B,” Sto potvrduje, da se i Kod naa tada . Ja zat iti i Javlja. Ja bik zato bio sklon postaviti grob iz Krkoviéa u drug Iz svega izlazi, da nau grupu moramo datirati upored - geometrijskom fazom u Gréko}, svakako prije seobe Iltra (Milojuicera 3. seoba), te prije pojave spiralno-naotarastih fibula, lutnih fibula bez odebljanja, dvodijelnih zmijolikih fibula sa spiralno-diskastim zavrietkom noge i tordirane lune fibule, ili posljednje manifestacije prve liburnske faze idu_u doba pojave ovih objekata, Termines ante quem bio bi najranije druga pol., odnosno konae 10. ili pot. 9. st. Prema tome je uglavnom vecina dosadainjih datacija ove grupe priliéno previsoka. Pojava primjeraka kao i grobova sa starijim elementima moze se najranije postaviti u drugu polovinu ili na konae 11. st., kao Sto ih datira Milojeié, ali oni s mladim karakteristikama tokom 10., a moguée i pot. 9. st." Kako su ponegdje nadeni u istom Srobu, vjerojatno zahvaéaju nekoliko generacija razlike. ‘Starija grupa ovih predmeta moie iéi na konac Ha A®, mlada a Ha By a najmlada pot. Ha B» (po srednjoevrop. kronologiji). , To se poklapa s pojavom takvih fibula u Italiji i se : n ii, protovillanova faza, ali je moguée, da i ondje traju nesto due." Priblizno se moze postaviti skal: 7 Glasinac, p. 24 % Prolegomena, p. 77 (Vinski ovu grup postavlj rapa jaw razmak od 11.—po8. 7. st, Ba Arc. 2a vetinu karakteristitnih objekata ove grupe to Je dosta preniska donja Sraniea, a za fibule je ponesto niska), up. 1 nap. 75. zum’ Naima obi jeviaju se 8 u pot. 9. stu Plane, Timmart, Tolta: KROMER vam Picenterproblem, Mitt, prih. Komm. V, 1950, p. 161; DAL’ OSSO, Guida, I9I5, P. aed. Sitund ih daira u 8-7, st. (tid eich 12, dea), he Senne Mee { posta thu predvilanova period, Itai: dalle Kroes ats sino nae-oet okaruuel, da se ove fibule ne javiaju vide u vilanova perlite fe ar Jatnije Je, da u tom periodu potinje intuit: ea 5 8 pa | od race Hea Taihu Gee to printeeete ROMER: 1. c.) i da je to terminus ante quem za nau teu So % Upotrebljavam Reineckeovu stednjoevropsku ki = Stednjoevropsku kronologiju (Ha B = 1000-900), te senna Riegovih faza na dva dijela, kao Vinski. Svi su ovi datum! dosta olerugll, Shute fe 2a opéu orijentaclji { uoéavanje u prvom redu tipoloskih, ali djelomiéne t krono. 74 ' i i | Versi = Ha AeB, = Liburnija Ia-e = 1050—950. Priviaka » Sali - Galovae Piramatovei Sitno Bjelina Liburnija Tb = 1000-950, Topolje Libumnija Tb-c = 1000.—900. Grigane Liburnija [b-II. Balina Glaviea Liburnija Ib-pot. IL. Tiskovae Osor = HaBe-pot. By = Liburnija Ie-pot. 1. Vranjic Krkovié = Ha B Libumnija Ie. Cijela liburnska grupa, Liburnija I, zahvaéa vremenski period najranije od oko 1050.-900. g., Sto odgovara koncu Ha A:-konca Ha Bi, a neki objekti pod. Ha B. Fibule kao i ostali identitan materijal iz Like moraju se datirati kasnije, najblize u Ha Bs, Najstarije fibule ove vrsti iz glasinatkog kruga idu na pot. Ha B: (Bokavié, Golinjevo, Crkvine, Drenov Dol), dok ostale idu u drugu pol. ili konac Ha Bs. Rekonstrukcija razvoja luénih fibula, naravno vjerojatna, izgle- dala bi ovako: U Italiji, prvenstveno Siciliji oformio se prototip luéne fibule s odebljanjima, koji se razvio iz takve, peschiera tipa koncem 13. i pot, 12. st. Ovakve se varijante produciraju na Siciliji kroz 12. a mozda i do poé. 11. st. Tokom 11. st. varijante se te fibule prenose sa Sicilije u Gréku i Italiju, a njena idejna zamisao dodiruje Dalmaciju, gdje se udomaéuje u Liburniji, a na ta tri podrugja produZuju se proizvoditi i kroz 10. st. Iz Gréke se Sire u Malu Aziju i Makedoniju, gdje se susreéu sa zapadno balkanskim utjecajima. Iz Liburnije-Dalmacije se po’. Ha B-9. st. progiruju u Liku i gla- sinatki krug, prvenstveno u Bosnu i Hercegovinu. Najblizi primjerci glasinatkoj skupini tipoloSki i ornamentom u liburnskoj su grupi fibule iz Vranjica. Odatle je i najblizi put prodora u Bosnu (Up. kartu 5.) Takvo je Sirenje ovih fibula na naSem podruéju kronoloski potpuno realno. Prva faza liburnske kulturne grupe zauzima uglavnom identitno podrugje, koje je pleme Liburna nastavalo kasnije u historijskom periodu. Veé se u ovoj fazi vidi jasna kulturna izdiferenciranost i specifignost sadriaja materijalne kulture, uz otit lokalni Zig, iako oblici nisu originalni, Tu specifiénost pojaéava za ovo doba jedin- stven natin pokapanja zgréenih pokojnika, Sto je svojstveno isklju- vo ovoj grupi sve do rimske okupacije. Pored toga, uz karakteri- stiéan materijal za ovu fazu, imamo niz elemenata, koji je povezuju sa slijede¢im fazama kod Liburna. U prvom redu dolaze u obzir predmeti, koji su samo nastali u ovoj fazi (a nisu za nju tipigni) i gotovi preneseni u slijede¢u: spiralno-naoéaraste fibule s osmicom, spiralno-naoéarasti privjesci s lukom, zmijolike fibule sa spiralnom 75u fazu. Prenose se pored toga le, Srafirani \ Keramigkim perlama. I . Iz I luéne fibule bez odebljanja, nutim motivima ukrasa, h fibula s odeblj « janjima razvijaju s » Povezane zajedno i oblikom i spome, Nabrojeni elementi dovoljni su n; és formliena svojsiva lburnske grupe. Tome gee noe ove fa eno. prije weep gitanest samog plemena, Znati, dau ov he ret rote eaeelbe Mira, Koja je mogla biti jedino od pet! fone . Grane, kao pleme.* To nam uostalom potvrduje i njihov sukob s Gr Vee zavrseng, | Crome na Krfu u 8. st, Kada je seoba morale cit je obitavaligte (sjev. Na podruéju, kojim >e, nalaze se identiéni elementi matici, Poslije dekadanse i ha identiénom prvobitnom iu, koje su drdalt pov oeal na id om prv podrugju, koje s i prij e 1 gdje su bili etnitki najeikel j naa Time ae i ckspanzie iu i : sumnju_kasnija vijest, da su do provale Gala Hrvatsko Primorje dréali Japodi. Moida su Japodi samo privremeno izbili na more. Materijalna nam je kultura ove prve faze Zeljeznog doba na spornom podrugju identigna kao u liburnskoj matici (sjev. Dalmaciji). U tome je bez sumnje, ali ne iskljutivo, odigrao ulogu i geografski faktor. U prvoj fazi liburnske kulturne grupe uotava se nekoliko kom- ponenata, koje su djelovale na stvaranje fizionomije ovog perioda Najjaéa je kontinentalna komponenta. Njoj imamo zahvaliti veéinu tipiénih objekata ove faze. Steta je, 8to na ovom podruéju nije poznato bronéano doba, pa da ove utjecaje i veze detaljno pratimo. Veéina tipova objekata, osim luénih fibula i ukrasa na njima, vuku porijeklo iz srednje Evrope, gdje se nalaze od ranog brontanog doba pa naprijed. Neki se od tih oblika spuStaju u srednjoj bronci, a neki kasnije u Bosnu preko Madzarske, a na potetku Zeljeznog doba nalazimo ih na podruéju Liburna, (Up. karte). Moramo li u tim valovima Sirenja ovih objekata gledati i spuStanje ilirskih plemena (ili Ijudstva, koje je uéestvovalo u ilirskoj etnogenezi) iz srednje Evrope na Balkan, jo8 je priliéno nejasno. Ili u tome moramo vidjeti postepeno Sirenje kulturnih dobara medusobnim dodirima stanovni- Stva. Izgleda, da o prvoj varijanti moramo voditi vise raéuna. Nije sasvim sluéajno, da linija Sirenja kulturnih dobara ide kroz ditavo bronéano doba uglavnom iskljuzivo pravcem srednja Evropa-Balkan. Usto je zatudujuéa sliénost materijalne kulture u Bosni, pogotovo Glasincu, i podruéju srednje Evrope sredinom, a i krajem bronce. U svakom sluéaju moramo pomisljati na saobraéaj nekih Ijudskih skupina na toj liniji. Te su srednjoevropske analogije u liburnskom krugu dolazile posredno preko Bosne. Kako zasada izgleda, prvi valovi nosilaca tih analogija morali su se prvotno ugnijezditi na podruéju Glasinca, a tu su se ti elementi samostalno dalje razvijali i Sirili poduprti novim valovima i elementima. Tako se moze zamisliti i radijacija pojedinih tipova objekata iz Bosne na okolna podrudja. Takav je primjer Sirenja spiralno-naoéarastog privjeska s valjkastim srednjim dijelom iz Bosne. U takvom kretanju stanovnistva iz Bosne prema moru, a i zajednitkom dodiru moramo vidjeti izvor i dijela tipova predmeta naSe grupe (rebraste i vrptaste narukvice, spiralni privjesci, tordirane ogrlice). To se je moglo dogoditi pot. Zeljeznog doba. Idejni oblik luénih filula i ornamenta pre’ao je s Apeninskog poluotoka u ovu grupu, Sto znati drugu komponentu, koja je djelo- vala obratno prodiruéi u unutrainjost. Kako smo vidjeli, Iuéne fibule s odebljanjima u glasinaékom su krugu tipologki, ornamentalno i kro- nolo8ki kasnije od ovih na liburnskom podruéju. Nema sumnje, da je kretale ilirske mase 1 Sto nam 0 tome moze reti arheologija, kao 1 samu seobu uopée. Nama Je sada glavno ustanoviti, da ova faza datira neposredno prije seobe Mlira { njthove Jade inifiltracije u Ttallji (Pianello, Timmari). Za to su nam najbolja potvrda najstarije hekropole Picenuma i juine Malije, koje se datiraju u 8. 4 8, st, a koje sw potpuno pod slirskim utjecajem. Up, SUI, VAHD LY, 1953., p. 14, 20 7taj oblik preSao s mora u unutrainjost. Usku i direktnu vezu liburnskog i glasinatkog kruga dine u tom smislu fibule iz Vranjica, a u obratnom praveu povezuje oba kruga uz ostalo grob iz Tiskovea, gdje se takoder ukrStavaju elementi jedne i druge grupe. Nemoguée je ustanoviti, da su pojedini objekti direktno impor- tigani. Oni su svi nastali, odnosno proizvedeni na ovom podrudju. Kao treéi faktor moramo pribrojiti autohtone elemente, koji se sastoje u geografskom polozaju i tradiciji, u prvom redu pokapanje zgréenih mrtvaca. Originalnost i specifiénost I. faze liburnske kulturne grupe Zeljeznog doba lezi u tome, Sto je ona nastala spajanjem, preradbom i Komponiranjem na svojstuen nagin opcih kulturnih svojstava na jednom Sirem podrueju i domaéih tradicija u jednom odredenom vremenskom periodu i odgovarajuéem zemljopisnom. polozaju. Specifiéan sadrzaj ove faze prema tome diktiralo je autohtono stanovni8tvo, elementi doseljeni iz unutragnjosti, te zajednitki kon- takti susjednih podruéja i Kopnom i morem, éemu imamo zahvaliti u prvom redu pojavu jantara i stakla. Moramo naglasiti, da su veze podruéja liburnskog kruga s unu- tra8njoSéu u ovoj fazi mnogo jaée nego s Apeninskim poluotokom. Te €e se vere razvijati ubrzano u obratnom smjeru od II. faze ove grupe i kasnije, kada ¢e prevladati veze s Italijom, sto se mora zahvaliti prvenstveno ilirskoj seobi. RASPROSTRANJENOST LUCNIH FIBULA S DVA ODEBLJANJA NA LUKU RASPROSTRANJENOST SPIRALNO NAOCARASTIH PRIVJESAKA § CJEVASTOM SREDINOM (Verbreitungsliste der Brillenspiralen mit quergestellten Zwischenwindungen) Karta 4 — Karte 4 Jugoslavija Luburié Polje Gréka Taline Hrvatska Mlad Pateli (Makedonija) Prozor Borovsko . Popina Velika Maraviéi Rumunija Priviaka Brezije Veche Moldava Galovae Dobraéa Sali (Dugi Otok) Krehin Gradac MadZarska Bjelina Pe Felsé-Dobsza Erick. Jalee , Cehosiovacka Kosore Sariéi (kod Jajca) Bychbey Miriloviei Petelo mee, Domanizs eu Mostkovice riage Gradze (Kod Posusja) Moar ko" hee Korito pou on Neviéa Polje ; (Travail) Poljska Glezija) Bosna i Hercegovina Kusate Protsch Karmine Okruglo Slovenija Bandino Brdo Slepek (Mokronog) zy piabere Pliesiviea suns nes Podiaze srbija ; Planje Kostolae Museo civico, Bologna RASPROSTRANJENOST REBRASTIH NARUKVICA (Verbreitungsliste der Bogenfibein mit zwei Knopfen am Biigel) Karta 5 — Karte 5. Jugoslavija waa Italija ‘atic: intalica Hrvatska Sokolac Molino Mranjic Sobunar. Monte Dessueri Civljani Debelo Brdo Caltagirone Bijelina Drenov Dol Timmari Krkovié Bokavié Tolfa ‘Vrsi Tijesno Cetona Sali Ziatiste Pranic: Osor Ivanjska Lknone: Sula (0. Krk) Jajce Mantova Grizani Golinjevo (Livno) Kompolje Crkvine (Livanjsko Gréka Viaiko Polje Polie) Pateli (Makedonija) Prozor Tiskovac Veria (Makedonija) Dreinik Poe Kerameikos Bosna i Hercegovina oslien — Otok (Ljubusko) i. Humac (Liubusko) Makedonija Turska Bandino Brdo Demir Kapija Assarlik 78 (Verbreitungsliste der Armstutpen mit quergerippter Oberfliiche) Karta 3 — Karte 3. Jugoslavija Cehoslovatka Yeche Mokdava Noutonice Hea Male Cleovice Vioara de Sus = oes ‘Tursko Njematka ‘ a Naumburg Privlaka val Na i Vin ‘ppenheim Malt Vinik God Mure bul Pappanteim Balina Glavica Walks Dots: Vorwoblde Vraniie pace Huglfing-Uffing i Merseburg Srrivks bora Schwabischen Alb Boma i Hercegovina -adzarska a ioriigen pope, Maral pare Gru Rilos alot Italija Novi Grad Sttagard Peschiera Smreke-Sokolac Poliska Gapsiano Coarezza Slovenija Roe = Skoeijan Austria i Rumunija Neu Bauhot vine Karinsebes Stubbendort 79RASPROSTRANJENOST NARUKVICA S TROKUTASTIM PRESJEKOM (Verbreitungsliste der dreikantigen Blechringen) Karta 2 — Karte 2, {ugoslavija Galovae Bosna i Hercegovina Hrvatska Banja (Vrgorac) Debelo Brdo Nesaletij Sali Matkovac Guidant Piramatovei Zegar Krkovié ‘iskovac Versi Topolje Slovenija Privlaka Mandalina Skocijan NALAZISTA U JUGOSLAVIJI S LITERATUROM (Fundorte in Jugoslawien mit Literaturangabe) Hrvatska Balina Glavica: Protegomena, p. 71; Buttler, 268, 290. — Banja (Vrgorac): Arh, muzej Split, inv. br. 132. —'Bjelina: Buttler, p.'285, sl. 3-4; Prolegomena, B77; Methart, Bonner Jahrb. 147, 1942., p. 85. — Civljani: Arh. muze} Zasreb Neobjavijeno, Inv. br. 2009; Vhad XIV, 1892, p. 45; GZM XT, 1899. p. 82; Vhad 1. SV 1001., p. 57. — Dreznik: Popis, p. 70, T. X,'31; Holste, Hortftmde, T. 10, br, 10; Prolegomena, s. v. — Galovae: Arh. muze} Zadar. — Grizani: ' Popis p. 7172, br. 1, 2, 8, T. X, 35; Butler, p. 290; Sundwall, p, 21—22, sl. 12b; Tati, Stud. pb. friibit. u. Balkantibeln, 1955, p.'10, sl.’2; Aberg, Chronol. V, p. 113, si. 191; Prolegomena, p. 64, 77. — Kompolje: Arh. muzej Zagreb, Neobjavlieno, — Ko sore: GZM XI, 1899., p. 82, sl. 5. — Krigke: Arh, muzej Split, Neobjavijeno. — Krkovid: Butler, p. 286, sl. 7, br. 1, 2, 4—6; Prolegomena, p. 77; Merhar!, Bonner Jahrb. 147, 1942, p. 85. — Mandalina: Gradski muze} Sibenik’ Neobjavijeno: Mirilovici: Zbirka Franj, samostana Sinj. Neobjavijeno. — Nesaktij: ‘Puschi, Nesazio, Atti e memorie Soc. istriana 1905., sl. 95; Buttler, p. 290. — Osor: Mam, chesetti, Not. se. 1924., p. 146, sl. 23; Wilke u Ebert, Reallexikon VIL, s. v. Krehim Gradac, T. 28ea, — Otok-Privlaka: Holste, Hortfunde, T. 6, br. 39: Vinski, Prol gomena, S. v. — Piramatovei: Ath. muzej Zadar. — Popina Velika: Ljubié, Popis, P. 67, br. 17, T. IX, 23. — Privlaka kod Zadra: Arh. muzej Zadar. — Promo Undset, Zeitschrift fur Ethnol. 21, 1989, p, 216, 219~220, sl. 19; Blinkenbers, p. 67; Popis, p. 116, T. XVIII. 46, 45. — Sali: Arh. muzej Zadar: — Sitno: GZM. 1897. p. 245 i d., sl. 3, 4; WMBH VI, p. 520, sl. 3, 4; Prolegomena, p. 87. —— Solin: Buttler, p. 288, 290 (Arh. muzej Split). — Sula, o. Krk: Arh. muzej Zagreb, Ne gbiaviieno. Popis, p. 31, 96; Brunimid, Vhad N.S. 1901., p, 57; Sundwall, Stud, > frahit. u. Balkan, p. 10. — Topolje: Buttler, sl. 1-3, 6; Prolegomena, p. 7 Porat, Vinik (kod Murtera): Arh. muzej Split, inv, br’ 16251627, — Viasko Toe! Ath. muze} Zagreb. Neobjavijeno. — Vranjic: Bulié, VAHD XLIX. Leen Pi gttt—US, Sl. na p. 115; Buttler, p, 269, 290, — Versi: Arh, muze] Zadar. Butler, p. 288, 289, 290, Bosna i Hercegovina Bandino Brdo: GZM 1990., p. 16; WMBH I, p. 86, s1. 12; Glasinae, p. 17, 30, 7. XX, 17. — Bokavié: G2M 1955,, p. 97, 98, 100, T. IF 31; Glasinac, p's: Prole, Chasing, ®, 72. — Borovsko: Glasinae, p. 19, 20, 32, T. XXVII, 1, 2, 4. — Brezije Glasinae, p. 23, T. XXXXII. — Crkvine (Livanjsko Polje): Zemaljskl muses a. pilevo, inv. br. 33084. — Catiéi: WIMBH I, p, 59—60, 96, sl. 9; Buttler, p. 260. Debelo Brdo: GZM VL, p. 111, T. IX; GZM 1955,, p. 98; WMBIT IV, p.'6l, s1, 161, Gancbrata: WMBH IV, 1896, p. 23, sl. 47; GZM VI, p. 749, sl. 41. —- Dretow Daly G2M XVII, p, 266, 272-25, sl. na p. 272; GZM 1914, p. 72. 74, sl, 38a Childe, 80 T. VII, A"3; Prolegomena, p. 72. — Golinjevo: Buttler, P. 289; GZM Sg Dare Yt AS clan 9 a= Glo: Sein na ce inv. br. 1797. — Grapska: GZM 1954, p. 164 i d., T. I, 11; Glasinac, p, 32. — Humac: WMBH I, p. 86, nap. 1. — Ivanjska: WMBH III, p. 296, sl. 31; GZM v, 1893., p, 494, 496, sl, 31; GZM 1954., p. 165, 167. — Jajce: Popis, Pp. 97, br. 1; WMBH I, p. 86; GZM 1890., p. 76, sl. 16; Buttler, p. 290. — Korito: GZM 1987... Pp. 253—254, T. II, 1, — Krehin Gradae: Much, Atlas T. 3° Popis, p. 99, br. 17, 18; Vbad VI, 1884., p. 7, T. I, 5; Ebert, Reallexikon VII, T. 28¢i; Prolegomena, p. 77. — Kusaée: GZM 1954., p. 169, sl. 2. — Luburié Polje: Glasinac, p. 14, 19, 28, T. XIV, 10, T. XXV, 8, 9. — Maékovac: GZM 1897., p. 677, T. I, 13; Prolegomena, p. 72. Maravici: Glasinac, p. 21. T. XXXI, 3, 4, XXXIII, 6. — Mlad: Gl: m sinac, p. 20, 32, T. XXVIII, 2, 24, XXX, 3, 7. — Neviéa Polje (Travnik): Zemaljski muzej Sarajevo, inv. br. 19626, 19627. — Novi Grad: GZM XXXIX, 1927, p. 205, T. IV, 3; Prolegomena, p. 72, — Okruglo: Glasinac, p. 16, 30, T, XX, 4. Otok: GZM 1906., p, 273; 1914., p. 74. — Planje: Glasinac, p. 14, 22, 28, 34, T. XIII, 7, XXXIV, 9. — Pljesivica: Glasinac, p. 17, 30, T. XXII, 1, 4, 5. — Podlaze: Glasi- nac, p. 18, 30, T. XXIV, 1, 3. — Ponir: GZM V, 1893., p. 311, sl. 1, br. 1, sl. 2, br. 1, = Smreke-Sokolac: Glasinac, p. 14, 27, T. XIII, 1. — Sobunar: WMBH I, p. 86; Vhad 1901., p. 57; Buttler, p, 289, — Sokolac-Gradac: GZM III, p. 29, sl. 8s WMBH 1, p. 84, 86, sl. 71; GZM 1914., p. 101, sl. 81; Povijest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine I, 1942., sl. na p. 89, — Sarici kod Jajca: Zemaljski muzej Sarajevo, inv. br. 30523, — Taline: Glasinac, p. 15, 28, T. XV, 3, 4. — Tijesno: GZM 1906., Pp. 273. — Tiskovac: Buttler, p. 283 i d., sl. 8, 9; Sundwall, p. 21—22, sl. 12c; Prole- gomena, p, 77, — Vrlazije: Buttler, p. 289. — Zlatiste: GZM 1914., p. 74. — Zegar kod Bihaca: GZM XIX, 1907., p. 212, T. ITI, 9. Slovenija Skocijan: Szombathy, Héhlen bel St. Kanzian, Mitt, prah, Komm. 2, 1912., p. 127 id, sl. 148, 155—158, Vojvodina Popinei: Holste, Hortfunde, 'T. 15, br. 20; Prolegomena, s. v. Srbija Kostolac: D, GaraSanin, Katalog metala I, p. 24, T. XII, 3; Prolegomena, p. 72. Makedonija Demir Kapija: KoroSec, Zbornik Arh. muz. Skopje 1956., p. 104, sl. 18, 15. prosinca 1957.AUS DER FRUHEN EISENZEIT LIBURNIENS Zusammenfassung ‘In dieser Arbeit analysiert der Autor die Gruppe der Gegen- stiinde aus dem Beginn der Eisenzeit, welche im Archiiologischen Museum in Zadar aufbewahrt werden. Zu Beginn erwihnt er, dass die Urgeschichte des nérdlichen Dalmatiens schwach bekannt ist; das Paléolithikum und die Bronzezeit iiberhaupt nicht, das Neolithikum. nach den kiirzlichen Funden in Smiléié das Eneolithikum nach neueren Funden in Stabanj bei Biograd, die Eisenzeit ist von der mittleren Hallstitter Epoche an und auch noch spiter ziemlich erleuchtet. In Verbindung damit und mit dem illyrischen Stamm Liburnen, welcher hier wohnte, treten verschiedene bisher unge- klarte Fragen auf: Ethnogenese, Dominierung an der Adria, Migration der Illyrer in Italien... Auf Grund der verdjfentlichten Gegenstands- gruppen versucht er, einige dieser Fragen zu beriihren. Die Gegenstiinde stammen aus unbekannten Fundorten. (T. I, 1, 2, 4—6; V, 2; Abb. 3, Nr. 1), aus unbekanntem Gebiet in Dalmatien (T. V, 4; Abb. 1), aus Devrske (T. 1, 3), aus Grab 81 (T. III, 1—14; Abb. 2, 3, Nr. 3; 4, Nr. 8—9) und 87 (T, II, 15—22; Abb. 3, Nr. 4, 7, 9; Abb. 4, Nr. 1—3, 12) aus Privlaka bei Nin, Grab 89 aus Vrsi bei Nin (T. V, 5—18; Abb. 3, Nr. 8; 4, Nr. 4—7, 11; 7, Nr. 1, 2), zwei vollstiin- dige Graber (?) aus Galovac (T. II, 1—6; Abb. 3, Nr. 6; T. Il, 7—16; Abb. 3, Nr. 13), Griiber in Piramatovci bei Skradin (T. IV, 1—11; Abb. 3, Nr. 2, 5, 12), sowie Grab (T. VI, 1—6; Abb. 5; 3, Nr. 10) und aus der Abgrabung ausserhalb der Griiber in Sali auf Dugi otok (T. VI, 7—21; Abb. 3, Nr. 11; 6, Nr. 1—5). Die Objekte aus Vrsi (Lokalitat Sabuni) und Galovac wurden vor dem vergangenen Krieg aufgefun- den, wahrend jene aus Piramatovci und Sali nach dem Krieg entdeckt worden sind. In Piramatovei wurde inmitten eines Karstfeldes im Jahre 1953 eine Nekropole mit Grabern aus Steinplatten durch einen Traktor umgeackert und dabei vernichtet, die gefundenen Gegen- sténde waren in einer Knochenhand zusammengehiiuft (2). In Sali fand man im Jahre 1957 westlich des Ortes vier Graber, inmitten der Insel, im Gebiete von Dugo polje. Die Griber sind aus fiinf Stein- platen gebildet und haben eine Dimension von ca. 1X0,5X0,5 m, die Gerippe sind unzweifelhaft in hockender Stellung. Die Fragmente an Keramik wurden an der Oberfliche des Fundortes gesammelt. (T. VI, 9—21; Abb. 6, Nr. 1—4), Die Gegensténde haben zum gréssten Teil einen Ausschmii- ckungs Charakter: Armbiinder, Fibeln, Anhingsel, Perlen. Sie sind aus Bronze, Bernstein und Keramik angefertigt. In Grab 81 aus Pri- vlaka gibt es auch zwei mittellatenische Fibeln, doch ist nicht bekannt, ob sie zusammen aujgefunden wurden, Wahrscheinlich sind sie zufiillig dem Grab beigefiigt worden. An praktischen Gegen- stiinden ist nur eine Giirtelspange vorhanden (Abb. 4, Nr. 8, 9) und 82 Briiche aus Keramik. Mangels chronologischer Unterschiede bei den Bronze-Gegenstiinden stammt wahrscheinlich auch die Keramik aus der gleichen Periode. Dies ist die einzige Keramik, welche bisher in Norddalmatien aus der friihen Hallstattzeit bekannt ist. Zwischen den Armreifen gibt es drei Typen: zwei offene und einen geschlossenen; zwei schmale und einen breiten, der von aussen gerippt ist. Die schmalen, geschlossenen sind am zahlreichsten (46 Stiick) hauptsiichlich in drei Varianten, mehr oder weniger dreiecki- gen Durchschnitts (Abb. 3). Bogenfibeln mit zwei Knopfen am Biigel sind vier Stiick aufge- funden worden (aus Vrsi und Sali), die kleinste aus Vrsi (12,2 cm), die grésste aus Sali (24,4 cm). Inre Hauptcharakteristik besteht in den grossen Dimensionen, in der Halbkreisform, im Bogen von kreisfér- migen Durchschnitt, an der Spitze verstirkt, eine grosse Spiralfeder- windung mit rhombischen Querschnitt, halbelipsenformige Fiisse, zwei Verdickwngen an dem Abfall der Bogen, eingeschnittene geome- trische Verzierungen. Verzierungsmotive sind: Giirtellinie, Zick- Zack-Fliichen, Rhomben, Zweiglein, Kreise und Punkte. Spiralanhdnger kénnen in vier Varianten geteilt werden. Am héufigsten sind die brillenspiralférmig mit quergestellten Zwischen- windungen. Die anderen zwei Varianten sind mit diesen vollkommen oder teilweise identisch. Bei der vierten sind die Disken durch einen Bogen verbunden und dieser Schmuck wurde in Sali (Abb. 6, Nr. 5) und in Vrsi (fehlen jetzt) gefunden. Die Bernsteinperlen fand man in Vrsi und Privlaka (T. III, 15—17; VI, 15—18; Abb. 4, Nr. 1—7). Sie werden in drei Gruppen geteilt. Auf diesem Gebiete sind stellen sie die diltesten Bernsteinfunde dar. Es ist nicht bekannt, ob alle Funde aus Gribern stammen, Jene, iiber welche wir Daten haben, wurden in Gribern gefunden (Vrsi, Galovac, Privlaka, Sali, Piramatovci). Kein einziges dieser Griber war unter Tumulus, sondern vielmehr der Teil einer Nekropole auf flacher Felde. Es gibt keine Beweise dafiir, dass die Verstorbenen ‘verbrannt worden waren. Dass es Skeletgriiber waren, dafiir spre- chen die Funde in Sali und Piramatovci. Die Griiber aus Sali be- weisen, dass in Norddalmatien in dieser Periode Flachgriiber und Steinkisten beniitzt wurden und Hockerbestattung stattfand. ‘Schon Buttler veréffentlichte eine Gruppe von Gegenstiinden dieses Typus aus Norddalmatien und er ziéhlte Fundorte der friihen Hallstattzeit auf, doch fiihrt er auch chronologische und typologische Unterschiede an.‘ Der Autor gibt am Ende dieser Arbeit eine Zusam- menstellung der Lokalitdten mit identischem Material an: Nach dem Typus des Materiales unserer Gegensténde kann man bei uns zu Beginn der Eisenzeit zwei Kultur-Ganze unterscheiden: die liburnische Gruppe (Norddalmatien, das Kroatische Kiistenland mit dem Quarnero), und die Glasinac-Gruppe (siehe Karte). Die Gegenstinde dieses Charakters breiten sich vom Mittelmeer bis Mitteleuropa aus. Unsere zwei Gruppen befinden sich im Zentrum dieses Raumes. Die 83Hauptvertreter dieser ersten Phase der liburnischen Kulturgruppe sind: Bogenfibeln mit zwei Knépfen am Biigel, bandartige, geschlos- sene Armreifen, gerippte, offene Armreifen, brillenspiralférmige Anhénger mit quergestellten Zwischenwindungen. Die bandférmigen, geschlossenen Armreifen sind hauptstichlich auf den liburnischen Kreis begrenzt. Ahnliche befinden sich in Mit- teleuropa bis Italien und Bosnien, doch sind diese offen und ge- schmiickt und sie stammen aus der mittleren Bronzezeit bis zum Ende derselben.* Unsere entwickelten sich aus diesen letzteren. Spiiter entstehen aus unseren Armreifen die offenen und spiralférmigen.® ? Die gerippten Reifen dieser periode bejinden sich auch hauptsiichlich in der liburnischen Gruppe (Vrsi, Priviaka, Sula, Balina Glavica, Vranjic). Eine hnliche Art tritt hiufig in Europa von der frithen Bronzezeit bis zur Hallstitter Periode B auf" Im iibrigen Jugosla~ wien zeigen sie sich sporadisch. Zuerst stossen wir in Mitteleuropa auf sie. Sie verbreiten sich weiter nach dem Siiden und gelangen in Ha A bis nach Italien und tiber Bosnien bis Liburnien. Die spiralfor- migen Anhiinger mit quergestellten Zwischenwindungen sind nur im liburnischen- und Glasinac-Kreise hiiufig. Anders zeigen sie sich nur selten, von Mazedonien bis Polen, von der Br. I bis Ha B.*2" Andere Varianten dieser Anhinger sind selten.”"® Die anderen Gegenstinde in den Fundorten dieser Phase der liburnischen Gruppe sind nicht heufige und kommen nur selten vor. Sie treten entweder zu Ende der I. Phase auf oder spiiter oder von Ha Bs weiter. Bernstein (Vrsi, Privlaka, Vranjic) und Glas (Privlaka, Grab 87) melden sich in diesem Gebiet zum erstenmale. Ahnliche Verschliisse fiir Giirtel wurden 2ufallig in Nin gefunden,” und in Depotfund in Otok-Privlaka.” (Aus dieser Phase wurde in Nin kein einziger Gegenstand gefunden, sondern alles aus spiiteren Perioden). Die Bogenfibeln mit zwei Verdickungen sind in Jugoslawien, Griechenland, der Tiirkei und in Italien verbreitet. Am hiufigsten sind sie in Jugoslawien (Kroatien, Bosnien und der Herzegowina) im Gebiete, welches von der mittleren Adria, der Save und der Drina begrenzt und identisch sind mit den Gebieten der liburnischen- und Glasinac-Gruppen. Die Fibeln der einen und anderen Gruppen sind verschieden. Im Glasinac-Kreis haben sie grosse, dreieckige Fiisse, den Bogen linglich ausgerippt, den Schmuck gewdhnlich auf den Fiissen konzentriert. Nach dem Schmuck wie auch nach dem Ganzen der Griberfunde zu schliessen sind unsere beschriebenen Fibeln etwas alter als die iibrigen Exemplare des liburnischen Kreises, sodass man sie alle chronologisch und entwicklungsgemiss in vier Arten teilen kann. Die Fibeln des Glasinac-Kreises sind jiinger als die liburnischen. Nach dem Schmuck sind jene aus Vranjic dem Glasinac-Kreise am ndchsten, ebenso vielen Gegenstiinden der Ha Bs in Bosnien. Ansonsten sind diese Fibeln in der Form etwas andersartig und sporadisch, ausgenommen auf Sizilien (Pantalica). In Italien befindet sich auch ein Ubergangs-Typus von Peschieratypus mit 84 zwei Verdickungen zu denselben," aber auch im Schmuck beriihren sich beide Arten. Der Form nach sind die Fibeln aus Pianello unseren am dhnlichsten,” welche ein spiterer Import aus unserem Gebiete nach Picenum sein kénnten.“* Die Fibeln dieser Art datieren im allgemeinen im 11. Jh.>** Peroni reiht sie auf Sizilien in die I. Phase Pantalica (1230—1150) ein." Er verneint, dass sie aus dem Norden nach Sizilien gekommen wiiren. In Griechenland sind die dortigen Fibeln wie auch die Peschieratypus” zweifellos sizilianischen Ur- sprungs. Es sind keine Beweise dafilr vorhanden, dass sie auf den Balkan entstanden wiiren. Die makedonischen Fibeln sind den griechischen dhnlich. Milojéié ist der Meinung, dass die dalmatinisch- italienischen Ursprungs seien.” Ihren Ursprung kann man in Dalma- tien und Bosnien nicht finden. Sie sind von den griechischen vollkom- ‘men. verschieden und datieren auch aus spiiterer Zeit. Der illyrische Einfluss aus Bosnien und Griechenland meldet sich in der geometri- schen Phase (9. und 8. Jh.). Auch die Bestattung ist unterschiedlich. In Bosnien besteht ein Vakuum von den Peschiera bis zu diesen Fibeln (12. bis 9. Jh.).° Auch in Dalmatien gibt es keine Entwicklungs- stufen und ausser dem zeigen die unsrigen keine direkten Muster auf. Die Fibeln aus Glasinac-Kreise werden an das Ende der Ha B:-Epoche, gegen das Jahr 800 gestellt, die ailteren etwas friiher.* Unsere Fibeln entwickelten sich selbststiindig, doch miglicherweise unter dem Anirieb aus Sizilien. Zujolge der Entwicklungsunterschiede kénnen unsere Gegen- stiinde nicht alle in das 11. Jh. eingereiht werden. Dafiir spricht auch die spirale Fibel aus Ti8kovac, Solche Fibeln datieren in Griechenland und Italien frithestens in das 9. und 8. Jh., in die Wanderung der Ilyrer.* Die tibrigen Objekte gehen weiter zuriick als die Wanderung der Illyrer, welche gegen das Ende der Dauer dieser Phase bei den Liburnern erfolgte. Im Grabe aus Grizani wurde eine schlangenformige Fibel mit Spiralfiissen gefunden. Auch sie ist jiingeren Ur- sprungs. Derartige wurden in Nin, Jablanac,” Garica und Drvar gefunden und man kann sie spiter datieren als diese Gruppe, in die Ha B-Epoche. In Italien reiht man sie in das 9., friihestens in cinen Teil des 10. Jh. ein." Auch der tordierten Halsschmuck im Grabe aus Krkovié weist jiingere Erscheinungen auf. Ein solcher ist nur noch in einem Grabe Ha B: aus Nin bekannt." In Ha B treten sie auch in Bosnien auf.” ah Diese liburnische Phase muss man nach allem friihestens in die zweite Halfte des 11, Jh. bis zum Ende des 10. Jh. datieren, oder in den Anfang des 9. Jh., gegen 1050 bis 900, also vor der Wanderung der Illyrer und vor dem Aujtreten der Bogenfibel ohne Verdickung, der spiralen Brillenspiralfibel, der gebogenen tordierten Fibel, der schlangenformigen und gebogenen Fibel mit Spiralfiissen, Nach der Reinecke-Chronologie wire das das Ende der Ha As-Epoche bis zum Ende der Ha Bs. 85Die Bogenfibeln mit zwei Verdickungen formen sich zuerst auf Sizilien, von wo aus sie sich tiber Griechenland und Italien verbreiten und aus Griechenland in Mazedonien und Kleinasien, Ihr Ideenge- danke wirkt sich auf die Entwicklung in Dalmatien aus, woher spiiter, in der Ha By, sie in die Lika, nach Bosnien und Herzegowina dringen, bzw. vom Meeresufer in das Innere des Landes. Diese erste Phase der liburnischen Kulturgruppe nimmt ein iden- tisches Gebiet ein, welches die Liburnier in einer historischen Periode fortsetzen. Die kulturelle Ausdifferenzierung ist geschaffen. Das Spezifikum bestirkt die einzigartige Weise der hockenden Leichen- bestattung, welche dieser Gruppe bis zur rémischen Okkupation eigenartig ist. Einige Elemente verbinden diese mit der folgenden Phase bei den Liburniern, besonders diese Gegenstiinde, welche erst auftreten: spirale Fibeln mit Achtern, spirale Anhiinger mit Bogen, schlangenformige Fibeln mit Spiralfiissen, spirale Armreijen, Bern. stein und Glas, tordierte Halsbiinder, sowie ausschmiickende Motive — Girlanden, schraffierte Dreiecke — iiberhaupt die Technik der Einschnitte, denn in dieser Phase ist das Ausschlagen unbekannt. Aus den Bogenfibeln in der II. Phase entwickeln sich Fibeln ohne Verdi- ckungen. Die tibrigen Gegenstiinde, welche fiir die I. Phase typisch sind, verschwinden spiiter. Die folgenden Phasen sind in der liburnischen Gruppe untereinander stirker verbunden als dies mit den ersteren der Fall ist. Der Grund dafiir ist in der ethnischen Bewegung auf dem Balkan im 9. und 8, Jh. zu suchen, Alles spricht dafiir, dass in dieser Phase der liburnische Stamm ausdifferenziert ist und dass er das gleiche Gebiet auch vor der Wanderung bewohnte, als er die Vormacht an der Adria erreichte und dass er sich nach Siid- und Mittelitalien infiltrierte. Daher beobachtet man in den spiteren Phasen eine sehr enge kulturelle Verbindung mit Italien. In dieser ersten Phase ist der kontinentale Komponent am stdrksten, von welchem fast alle Objekte, ausgenommen die Bogenfibel, abstammen und das dlteste Zentrum ist ihnen Mitteleuropa. Vielleicht miissen wir in diesen Ausbreitungswellen dieser Objekte aus Mitteleuropa ein Hinabwandern der illyrischen Stémme auf den Balkan annehmen, oder ein Wandern von Menschen, welche an der illyrischen Ethno- genese Anteil hatien. Einen anderen Komponenten macht der Ideen- antrieb zum Entstehen der Bogenfibel mit Verdickung von Sizilien aus, ebenso das Vorkommen von Glas. Der dritte autochthone Kom- ponent liegt sichtlich in erster Linie in der Bestattung der hockenden Toten. Kein einziges Objekt unserer Gruppe ist aus anderen Gebieten importiert. Den spezifischen Inhalt dieser ersten Phase der liburnischen Kulturgruppe (Liburnien I) diktierten die autochthonen Einwohner, Elemente, welche aus dem Inneren des Landes zusiedelten, sowie Kontakte mit den benachbarten Kiisten- und Festlandgebieten. 86

Š.Batović - Iz Ranog Željeznog Doba Liburnije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Š.Batović - Iz Ranog Željeznog Doba Liburnije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like