Boris Ilakovac PECINA BUTA ‘Tokom istrazivanja rimskog vodovoda na potezu Vrana — Bio- grad — Zadar 1955/57, rekognoscirao se bliZi teren, kojom prilikom su woéeni arheoloski objekti, medu njima i pe¢ina Buta. Iduéi od Krméine 1,5 km prema Biogradu (v. sl. 3.) spusta se prema moru, u smjeru otoka Gale&njaka, Peéinska draga (sl. 3, 4). Na njezinoj sjevero-zapadnoj strani najizrazitiji je Spiljski otvor, HORIZONTAL —PRESICK Sl. 1. Horizontalni é vertikatni presjek pecine Bute. — Abb. 1. Horizontaler und. vertikaler Durchschnitt der Buta Honte. 27od kojeg se stepenasto spuStaju prirodne terase uslojenog vapnenca (v. sl. 4). Kako prikazuje horizontalni i vertikalni presjek na sl. 2, od peéinskog otvora, Kojeg narod naziva »vratac, nastavlja se izdu. Zena Spiljska dvorana do dubine od 25 m, sve do prirodnih pragova, koji se uzdizu za vige od 1 m i skreéu udesno prema tamnom Spiljskom pyostoru. Pragove narod naziva »skale«, a spomenutu tamnu komoru »mrak«, Otuda se pecina vijugavo nastavlja u sve wi podzemni kanal {po prianju mjestana izbija nekoliko kilometara dalje, na platou Peéinske gradine, 4-4 (urdut sonde-t) 2-2 (usdut sonde-2) LEGEUDA Rig xowcioncany Sl. 2. Vertikaini popreént presject. — Abb. 2. Vertikale Querdurchschnitte, Vidljivo je iz horizontalnog presjeka na sl. 1, da Spiljski prostor meandrasto krivuda i da su narotito niZi zidovi pecine sfernog oblika, ili, kako narod veli, na »volte«. Pod pecine, koji se blago spuSta prema vratima, sastoji se od humusne prasine i razbacanih kamenih ulomaka, ili od stijene, koja kod »vrata« Gini pod peéine.' Donje botne strane, Sdje je peéina najsira, Iuéno se uzdiZu, zatvarajuéi uski svod, Koji pa nekim mjestima u presjeku podsjeéa na gotsku profilaciju (sl. 2). Na sredini Spiljske dvorane, oko 2 m povise poda, nalazi se na zapad- noj strani peéinskog prostora prirodno udubljenje, koje mjestani nazivaju »tavan« (sl. 1). Botne strane peéine grubo su zaravnate, 4 Unutar horizontalnog presjeka na sl. 1. uertane su tri tanje zatvorene krivul Kole predstavijaju granicu izmedu ravnog poda i boéne stijene. Dvije manje kod svratee najveéa uzdut peéine. 28 aneke ugladene trenjem, za razliku od gornjih strana, koje su ispre- kidano lomne. Donja svijetlija strana peéine reflektira prirodnu boju vapnenca, dok je svod, radi tisuégodi8njeg logenja vatre, utoliko | BISASE o77- LESNUAK © 710 I o.RIGUL | cf SEP Sl. 3, Situacija, peéina Buta oznaéena je strelicom. — Abb. 3. Situation, der Pfeil zeigt die Buta Honle, tamniji ukoliko je vi8i, da bi na nekim najviSim dijelovima poprimio sjajno crnu boju koja se ne brige. Opisani dio Spilje, sve do »skalac, orijentiran je u smjeru jug- jugoistok, radi Zega je svjetao” Pri nivelmanskoj izmjeri_ ustano- vijeno je, da se taj Spiljski prostor nalazi na apsoluinoj visini od 74,0 do 80,6 m, kako to prikazuje vertikalan presjek na sl. 1° Peéina je ucrtana u pravougaoni koordinatni sustav, kojem uzduzna vodoravna 2 Za vrijeme zimskog solsticija jutarnje sunce direktno osvjetljava Spilju sve do wskalae, na sl. d. : 3.Na njematkoj specijatki, na osovu koje je napravijena fotokopija sl. 1, peéina se pogresno nalazi izmedu izohipsa od 100 i 120 m. Pri ponovnom mjerenju nivelmanski Vlak je izveden od kote 125 na rimskom vodovodu, &ija apsolutna visina fznosi 23,490 m. 29osovina predstavlja apsolutnu visinu od 76 m iznad mora, Mjerni 0 . Mjerni potetak nalazi se kod »skalac, gdje apscisa sijete zid pecine. Sy 4 na mjestu oznageno miniumom.* eo Spilja je nastala u va i ij a pencu kredne starosti, kojoj je osnovni smjer vjerovatno uvjetovala neka tektonska pukotina, dok glavni St 4 Petina Buta, panorama. — Abb. 4. Panorama der Buta Honte, znataj za njenu morfologiju ima eroziono djelovanj ataj 0 i \je podzemne vode, Koja je nekoé kroz nju protjecala. Meandrasto krivudanie Spiljskog prostora, Kao i izglodane donje botne strane ukazuju ne samo ne nekadaSnju erozivnu snagu, veé i na osrednju razina te podzemne gdje se nalaze izglodani sferni oblici, analogry ji ii : lani sferni oblici, analogni unutragnjim, a k Galli nastavak erodiranih stijena. Moguée je spilja nastala ick oe vijeme dok sa vapnent slojevi bill horizontalni, ali svakako prije iskog poremetenja, kojom prilikom je postala Pecan a zavrini dio peéine bio unisten.. ate eer 4 Terensiu dokumentaci iju (fotografiranje, tehnigko snimanje Se iju Cotografiranje, tenia He { nivelmansku izmjeru) 30 Za razliku od veéine Spilja, ova uopée nije viazna. Da je Buta od davnine izvanredno suha, ukazuje pomanjkanje pecinskog ukrasa. Tek za vecih kifa prokapa nedaleko »tavana« i »mrakax, gdje se nalaze tektonske pukotine. 21. novembra 1957. bilo je burovito, sto je pogodovalo, da se ustanovi termitko svojstvo peéine. Dok je termo- metar ispred Spiljskog prostora, nezaklonjen od bure, u 7.30 sati pokazivao 5°C, bila je temperatura u 8.00 sati u »mrakue 13°C, a nekoliko metara dublje od »mrakac, u suzenom kanalu, u 8.15 nesto preko 14°C, Tek na nekim botnim stijenama unutar peéine nalazi se sivi 1iSaj, dok je inaze flora okolnog podruéja veoma bogata.’ Sada w §pilji nocuju divlji golubovi i slijepi miSevi, a u vecim dubinama neki noéni leptiri. Nitko u selu Krmtini nije mogao dati bilo kakvo tumatenje ili legendu, po éemu se peéina zove Buta i Sto ovo ime znati. NajéeSée se Buta spominje u vezi s obigajem, koji je prestao krajem proslog stoljeéa, Bogati viasnici ovaca i koza iz Bukovice dolazili bi redovito preko zime u Butu, gdje je toplije. Stado bi noéivalo u Buti, a oni u kolibi nize peéine, kojoj se kamene rudevine jo$ vide. Kad bi zatoplilo vraéali bi se kuéi, Dubar koji se stvarao od ovéjih i kozjih remiteta, strugao bi se iz peéine i prodavao.' Sada Butu dnevno posjecuju mjesni pastiri, narotito za vrijeme vremenskih nepogoda. Pri prvom obilasku peéine, januara 1957., pronadeno je vise kre- menih artefakata i keramitkih ulomaka. Peéina je bila zanimljiva i stoga, jer se nalazi unutar trokuta triju jo8 neispitanih gradina.’ Da bi se 0 tom, nesumnjivo bivsem prethistorijskom stanistu, vise doznalo, krajem novembra 1957. obavljeno je prethodno istraZivanje od strane Instituta za historijske nauke u Zadru.’ Sondiranje peéinskog poda nakon stoljetnog struganja ovéjeg gnojiva nije mnogo obe¢avalo, jer se tom prilikom postepeno odnaSao i kulturni sloj. Osim toga i sama konfiguracija pe¢inskog prostora nije dozvoljavala veéu akumulaciju kulturnih slojeva. Radi sigurnosti postavijene su dvije sonde, prva S-1, preko ispunjene udubine kod »vratiju«, a druga S-2, ispod »tavana« (y. sl. 1). Kako je oznaveno na vertikalnom popretnom pre- sjeku na sl. 2, nakon probijanja tanjeg humusnog sloja, debelog oko 15 cm, koji je gornjom stranom veoma pragnjav i suh, izmijeSan § Do ovog stoljeéa podrudje je bilo bogato visokom Sumom, koja Je uniftena inten- zivnim paljenjem vapnenica, Veée raslinje oko apilje mjestani nazivaju: ernika, lapotika, divija maslina, planika, smrdela, smrika, Sipak i zelenska. * Ovo mi Je kazao Colié Ivan pok. Mile jz Krmdine, star 9 godina. Imena bivsih viasnika stada iz Bukovice, selo Medvide jesu: Stevo Milenko { Skorié Jere. 7 Sjeverno od Bute nalazi se Peéinska gradina, zapadno Vukasinov Krug, a jugo- istogno Gradina, kota 155, * Pod vodstvom autora istrazivanja su trajala pet radnih dana, od 16. do 21. novem- bra 1957, uz pomoé dvaju radniea, 318 | sche Gegensttinde pred pe me kere vor der Buta Honte, Sl. 6. Povrsinsit nalaz keramike ts Auf der Oberfidiche vorgesunder predmeta ispred pecine Bute, ‘aefundene Steinfunde vor der Buta Henle, Sl. 5. Povrfinskt nataz kamenih AbD. 5. Auf der Oberfliche vor; s kamenim ulomeima, slijedio je svijetliji sloj, na najdubljem mjestu debeo oko 40 cm. To je konglomerat humusa i usitnjenog vapnenca, medu kojim se rijetko nade po koji grumen uglja. Zadnji i najdonji sloj prirodna je tvorevina, nastala vjerovatno jos za vrijeme peéinske vode, a sastoji se od kalcitnog sedimenta smede boje, debelog oko 5 cm. Jer je stjenoviti potetak Peéinske drage zavjetrina, moZda su ispod pedine postojale prethistorijske nastambe. Ako je od toga neSto ostalo, tragovi su zatrpani visokim nanosom lomljenog kamena i humusa, kojeg voda valja za vrijeme velikih kiga u dragu. Zasada se moze kulturno znavenje peéine Bute nazreti samo na osnovu povrsinskih nalaza. Od keramike pronadeni su samo frag- menti, od kojih manji dio donosimo na sl. 6. Veéina fragmenata toliko je usitnjena, da onemoguéava bilo kakvu formalnu rekonstrukciju. Na fragmentima pod brojem 1 do 9 jasni su paralelni povrsinski potezi vidljivi na obje strane, kao dokaz, da pripadaju sudovima, koji su oblikovani na lonéarskom kolu, Fragment 4 krasi zubati pojas uokviren s dvije kanelure. Isto vazi i za br. 1, s tom razlikom, Sto je analogan ukras izveden s manje paznje. Fragment br. 2 ima dva ispupéena rebra i dvije kanelure, ispod kojih teée valovnica. Najveci fragment, br. 3, pripada trbuSastoj posudi s kratkim vratom i blago prema vani izbotenom usnom. Fragmenti, koji su oblikovani na lon- éarskom kolu, rimske su provenijencije, s izuzetkom fragmenta pod 3, koji bi isto tako mogao biti i recentan. Spomenuta keramika dobro je pevena, izradena od bolje gline s dodatkom kalcitnih zrna. Boja ovih fragmenata ciglasto je ervena. Fragmenti 10 i 11 pripadaju posudama, koje su oblikovane slo- bodnom rukom, izradene od nedovoljno protiséene gline, takoder izmije8ane s kalcitnim zrnima. Na oba fragmenta saéuvana su ravno odrezana i malo zadebljana usta. Radi nejednakog peéenja boja pre- lazi iz erne u ciglasto-crvenu. Gruba osnova, preko koje su prevuéena dva tanka premaza, &ini fragment 12. Osnova je tamna, unutarnji premaz crveno-ciglaste, a vanjski Zute boje. Osobito je, da je povrsina, koju tine spomenuti premazi, potpuno ravna, radi éega vjerovatno fragment ne pripada posudi, veé nekom podu ili zidu. Fragment 13 izraden je od bolje gline, koja je pri petenju popri- mila s unutarnje strane crnu, as vanjske ciglasto-crvenu boju. Pla~ sti¢no ispupéenje ukraSeno je na Siljastoj strani sitnozubatom trakom i dvjema utisnutim crtama. Cini se, da fragment pripada nekoj figuralnoj plastici.” ‘Ukoliko fragment ne predstavija ludsku osobu, pri Eemu bi spomenuto ispupgenje bilo dio vrata ukragena ogrlicom, mogao bi biti 1 ulomak Zivotinjske plastike, gdje bi spomenuto Ispupéenje predstavljalo eventualno vrat neke ptice. 33Keramiéki fragmenti 14 i 15 pripadaju éetvrtastim predmetima, Osobit je 15., ukraSen s jedne strane kanelurom i vijencem krugova, dok se na drugoj susjednoj strani vidi samo ukras od éetiri rombeidna spojena kruga. Sit Pecinska draga s terasama tspred pecine Bute. — Abb. 7. Hihlental mit terrassen vor der Hohle Buta, Na terasama ispred peéine pronadeno je 38 predmeta od kamena, od ojih 25 donosimo na sl. 5.” Medu ovima mozemo raspo. znati kao finalne proizvode, nastale prema unaprijed postojeéoj za- misli, slijedeée: éetvrtasta rezala-strugala, trapezastog i trokutastog Presjeka. Jedna strana ovog alata ima samo jednu lomnu povréinu. a na drugoj @etiri ili vige. Sva etiri brida naknadno su retusirana okresivanjem, Sto ih &ini sitnozubatim (v, sl. 6, br, 1a i 1b). Slijedi Siljato rezalo s jednom retusiranom oStricom, na sl. 5, le, isa zakei- vijenim, takoder retufiranim Siljkom i udubljenom obradenom oStricom, na sl. 5, 1d. stoeeastaviient Kament predmeti nemaju nikakvu formainu vrijednost, jer su, din! se, otpaci. 34 Suprotno plo’nim rezalima, masivnije Siljate oblike mo%emo uvrstiti u Sila i svrdla, na sl. 5, br. 3a, 3c-e, 4a-c, de, 5a, bi 5e. Preostali kameni_predmeti, ukoliko nisu otpaci, savim su atipitni i fragmen- tarni, Spomenuti alati izradeni su preteZno od opalnog kamenja (roznjaka i mikrokristalastog kaleedona), a boja im je tamno-smeda (kao 4a, b), svijetlo-smeda (1b-d i dr.), ili siva (1a, 1¢ i 20). Jedino je 5e mlije’no-bijele boje." Jer ne raspolazemo s tipiénim stratigrafski odredenim nalazima, nemoguée je zasada poblize odrediti potetak druStvene upotrebe pe- éine Bute, Malobrojna fragmentarna keramika kao i sileksi, koji sami Po sebi nisu dovoljni za uze datiranje nekog nalaza, takoder ne mogu mnogo pomoéi. Peéina se praktitno:mogla upotrebljavati tek nakon nestanka pe¢inske vode, 3to se dogodilo prije ili za vrijeme postanka Peéinske drage.” Na osnovu raspolozivih nalaza moze se pe¢ina Buta arheolo’ki vezati najranije uz neolit. Atipiéni keramiéki fragmenti 10 i 11 na sl. 6 ne mogu potkrijepiti takvu tvrdnju, koliko malobrojni sileksi, Analogne kremene alate, naroéito one na sl. 5, 1a-d, imamo u neolitskim nalazima Dalmacije, posebno iz Devrsaka i Zadra."* Frag- ment 15 na sl. 6 pretpostavlja mlade razdoblje. Tehnika ukraSavanja keramike pravilnim krugovima, s centriénom rupom u sredini ili bez nje, kao u ovom sluéaju, bila je najvige u upotrebi potetkom bron- @anog doba."' Oéitih dokaza, da se Spilja koristila u oba Zeljezna doba zasada nema, jedino to mozemo naslutiti iz povrSinskog nalaza Zeljezne rude i olovnog sjajnika. MNalazi su pohranjeni u Arheoloskom muzeju u Zadru. ¥ Na terasama ispred peéine nema erozivnih tragova, kao dokaz da je peéinska voda nestala prije njihova postanka, * S, BATOVIC, Neolitski tragovi u sjevernoj Dalmaciji, Radovi instituta JAZU u Zadru, 2, 1955., str. 994 4 397. Analogna éetvrtasta strugala nalazimo na pr. u prethistorijsko} sojenici Polada u Italijl, v. M. EBERT, Reallexikon der Vorgeschichte, sv. VI. Tab. 26 b is Omament koncentritnih krugova pornat je neolitu (u Megalitske) Kulturi 1 kulturi 2vonastog pehara), ali je na naSem podruéju takav Bigosani ornament na keramlci osobito zastupan u brongano doba (na pr. u panonskoj inkrustiranoj keramic! 1 dr), Up. F. V. SCHELTEMA, »Kreismusters, Reallexikon d. Vorgeschichte, sv. VIL. str. 62 35BUTA HOHLE Zusammenfassung Auf dem Wege zwischen Krméine (bei Zadar) und Biograd, cca 1,5 km von Krméine entfernt, lauft sanft dem Meere zu fallend das Tal »Peéinska draga« (Héhlental). An der nordwestlichen Seite dieses Tales liegt die Héhle Buta, Abb. 3. In der Abb. 1 sieht man die vertikalen und horizontalen Durchschnitte dieser Héhle. Nach dem Eingang in die Héhle iibergeht man in einen dunkeln, undurehgiinglichen unterirdischen Kanal. Sphdrisch geformte Hohlenwinde enden in einem sich stets verengendem Gewélbe das. infolge tausendjéhrigen Heizens dunkelschwarz geworden ist. Die Sohle der Héhle faillt sanft dem Ringange zu und besteht aus Humusstaub und zerstreuten Steinstiicken. Der beschriebene Teil der Héhle ist in der siid-siidost Richtung und in einer absoluten Hohe von 74,0—80,6 m gelegen. Die benachbarte Bevilkerung kann keinen Bescheid tiber den Ursprung der Namens Buta geben, sie wissen nur dass die Hdhle jahrhundertlang als Herd- winterunterkunft der aus Bukovac stammenden Hirte benutzt wurde. Das Institut fiir historische Wissenschaft in Zadar hatte im Jahre 1957 an 2wei Stellen die Sohle der Hohle bis zu dem gewachsenen Felsen sondiert und dabei festgestellt, dass die obere cca 15 cm dicke Humusschicht auf einer zweiten, lichteren liegt, die aus einem Gemenge von Humus, Kalkgries und Spuren aus Hohle besteht. Unter der letztgenannten Schicht befindet sich cca 5 cm Kalcitsedi- ment Ursprung dessen man dem ehmaligen Hohlenwasser zuschreiben kann. Die auf der Oberfldiche vorgefundenen Gegenstiinde weisen auf die entsprechenden Kulturperioden hin. Neben den rémischen Keramiken (Abb. 6, 1-9) sind gefunden Briiche praehistorischer Gefesse worden, freihindig aus ungereinigten Ton, vermischt mit Kalcitkérnern ausgearbeitet (Abb. 6, 10-15). Hervor zu heben ist das Fragment 13, das warscheinlich einer Plastik angehért, und Prag- ment 15, das mit Kanneliire und einen Krantz aus Kreisen verziert ist. Unter den steinernen Gebrauchsgegenstéinden wurden ausge- funden quadratische Schiiber (Abb. 5, 1a, 1b), spitzige Schneidewerk- zeuge mit retouschierter Schneide (Abb. 5, 1c, 1d) dann Ahlen und Bohrer (Abb. 5, 3a, 3c, 4a-c, e, 5a-c). Steinerne Werkzeuge sind itberwiegend aus Hornblende und mikrokrystallischen Kalcedon gefertigt. 36