Tehnika kola

Knjaevac

SEMINARSKI RAD
ELEKTRONSKI EK I ELEKTRONSKI NOVAC TA JE I
KAKO SE KORISTI
Apstrakt:
U ovom seminarskom radu bie rei o elektronskom eku i elektronskom novcu, njihovim
prednostima i nainu korienja.. Takoe, bie navedena i 4 najea scenarija koja se pojavljuju pri
upotrebi elektronskih ekova, kao i neke od najpopularnijih sistema elektronskog plaanja po principu
upotrebe e-ekova. Pored toga, navode se i metodi sistema elektronskog novca, njegovi bitni elementi,
ogranienja, kao i sistemi plaanja preko Interneta.

Mentor:
Zlatica Gerov

Uenici:
Ivana Milivojevi IV2
Stefan Vidojkovi IV2

Knjaevac 2014

SADRAJ

1. Uvod.......................................................................................................3
2. Elektronski ek......................................................................................3
2.1.Definicija.........................................................................................3
2.2.Nain korienja elektronskih ekova...........................................4
2.3.FSTC projekat elektronskih ekova...............................................4
2.4.Sistemi elektronskog plaanja po modelu elektronskih ekova....5
2.4.1.Kerberos protokol model.........................................................5
2.4.2.NetBill......................................................................................6
2.4.3.NetCheque...............................................................................6
3. Elektronski novac.................................................................................7
3.1.Definicija elektronskog novca.......................................................7
3.1.1.Odlike elektronskog novca.....................................................7
3.2.Modeli sistema elektronskog plaanja...........................................7
3.2.1.Opti model.............................................................................7
3.2.2.Posebni model.........................................................................8
3.3.Potencijalni koraci u transakcijama sa elektronskim novcem.....8
3.4.Kljuni elementi privathin sistema elektronskog novca...............8
3.5.Klasifikacija elektronskog novca...................................................9
3.6.Ograinenja i mane elektronskog novca.....................................10
4. Zakljuak.............................................................................................10
5. Literatura.............................................................................................10

1. UVOD
ivimo u savremenom vremenu, vremenu tehnolokog napredka, gde tehnoloka
dostignua iz dana u dan bivaju sve vea i vea. Ovakvu tendenciju dogaaja prate i sve druge
oblasti ivota i funkcionisanja svetske zajednice, ukljuujui i kupoprodajna poslovanja.
Tenja dananjice jeste da se omogui obavljanje to veeg broja poslova iz fotelje, to jest od
kue korienjem interneta. Kao rezultat tih tenji, pojavila su se elektronska sredstva
plaanja, koja su ekvivalentna fizikim i sa slinim funkcijama, ali se njihov prenos obavlja
iskljuivo preko interneta. U ovom seminarskom radu bie rei o elektronskom novcu i
elektronskim ekovima kao jednim od najeih vidova elektronskog plaanja, njihovim
osobinama i elementima, kako i nainu korienja.

2. ELEKTRONSKI EK
2.1 DEFINICIJA
2

Postoji veliki broj razliitih naina kojima se vri plaanje roba i usluga u procesu
trgovine. Jedna od osnovnih podela naina plaanja je na gotovinska i bezgotovinska
plaanja. to se prvih tie, ona idalje preovlaavaju u trgovini, ali imaju i svoje nedostatke.
ek, kao jedan od opteprihvaenih instrumenata gotovinskog plaanja koji prua odreene
pogodnosti kako korisnicima, tako i bankama, masovno se upotrebljava ve decenijama.
Pogotovo je pogodan za prenoenje sredstava izmeu klijenata koji imaju raune u istoj banci.
Meutim, ekove kao i druge instrumente gotovinskog plaanja prate visoki trokovi
proizvodnje, distribucije, upotrebe i skladitenja, kao i dodatni trokovi odbijenih ekova.
Zbog toga se u svetu tei ka to masovnijem prelasku na bezgotovinske sisteme plaanja,
upotrebom svetske mree- Interneta, i to ne samo u razvijenim nego i u nerazvijenim
zemljama. Upravo iz te inicijative je dolo do pojavljivanja elektronskih ekova.
Elektronski ek je elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom
papirnom dokumentu, kojim se nalae banci potpisnika da isplati iznos novca sa
potpisnikovog rauna u odreenom roku. E-ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji email. Kao i papirnati, i ovaj ek sadri nalog banci platioca da izvri prenos sredstava sa
njegovog rauna na raun poverioca. Zasniva se na ideji da dokument u elektronskoj formi
moe zameniti istovetan papirni dokument, time to e kriptografski potpis zameniti runi
potpis. Prvenstveno je elektronski ek razvijen sa funkcijom preventive prevare i kraa.
Danas je elektronski ek najsigurniji plateni instrument bezgotovinskog plaanja.
Zahvaljujui svojim osobinama, elektronski ek je naao veliku primenu u
konkretnom poslovanju. Neke od njegovih prednosti jesu:
Smanjenje broja papirnih ekova;
Smanjenje bankarske opreme neophodne za servisiranje papirnih ekova;
Smanjenje manuelnog rada koji je potreban za servisiranje papirnih ekova;
Eliminacija pozadinskog unosa ekova;
Smanjenje potanskih trokova slanja ekova i trokova tampanja eka;;
Mogunost korienja na svim raunima komitenata, velikih ili malih, ak i gde su
drugi vidovi elektronskog plaanja riskantni ili nisu odobreni;
Obezbeenje brzog i sigurnog obrauna finansijskih obaveza;
Mogunost pokretanja sa razliitih hardverskih platformi i softverskih aplikacija;
Lako razumljiv za komitente banke, uz veliki stepen zatite.
2.2 NAIN KORIENJA ELEKTRONSKIH EKOVA
Prilikom startovanja softvera za rad sa elektronskim ekovima na ekranu se
pojavljuje slika elekronskog eka koji ima istovetan izgled i formu papirnog eka, sa svim
potrebnim podacima i ostavljenim delom koji se popunjava. Korisnik popunjava potrebne
podatke: datum, naziv primaoca (poverioca) i iznos koji treba da se isplati. Time su
kompletirani podaci i kao i kod papirnog eka, da bi on postao validno sredstvo prometa
novca, mora biti potpisan. Potpisivanje eka vri se putem smart kartice. Smart kartica se
ubacuje u ureaj za itanje i unosi se PIN radi otkljuavanja kartice. Serijski broj eka se
automatski dodaje iz Smart kartice. Na kraju kartica ita sve podatke sa eka i formira
digitalni potpis. Ovako pripremljen ek se alje kao bilo koji e-mail i dalji postupak obrade
eka je istovetan postupku obrade papirnih ekova. Svaki izdat ek moe biti sauvan na
raunaru kao verna kopija originala. Samo jedna kopija eka moe biti plaena jer postoji
kontrola i detekcija duplikata. Kopije mogu biti sauvane na vie mesta, ak mogu biti i
ponovo kopirane i distribuirane bez ikakvih posledica. Digitalni potpis na elektronskom eku
3

moe biti proveren u svakom trenutku. Takoe se moe izvriti autentifikacija potpisnika
elektronskog eka a on ni sam ni na koji nain ne moe biti modifikovan ili falsifikovan. Po
prijemu elektronskog eka postupak rada sa njim je nadalje kao i sa papirnim ekom.
2.3. FSTC PROJEKAT ELEKTRONSKIH EKOVA
Tehnoloki konzorcijum finansijskih slubi FSTC (Financial Services Technology
Consortium) jeste organizacija koju ine preko 60 lanica, ukljuujui poznate Amerike
banke, istraivake agencije i vladine organizacije, formirana 1993 godine. Ova organizacije
je dola do izraaja sa dva zanimljiva projekta koji se tiu elektronskog sistema plaanja. Prvi
se bavi definisanjem samih elektronskih ekova, dok je drugi projekat pod nazivom
Elektronska Trgovina za temu imao definisanje nove infrastrukture koja bi bila neophodna
za podravanje svih oblika elektronske trgovine, time ukljuujui i elektonske ekove.
Drugim reima, projekat se bavio pronalaenjem najlakeg i najpovoljnijeg naina da se
postojee infrastukture banaka preobrate i dopune kako bi podravale to masovniju primenu
sistema elektronskog plaanja.
Kako se elektronski ekovi prenose putem raunarskih mrea meu korisnicima, to
FSTC razlikuje etiri znaajna scenarija.
Prvi jeste scenario uloi-iobraunaj
(deposit-and-clear),
koji
predstavlja korienje e-ekova na
potpuno istovetan nain kao i papirnih.
Obveznik izdaje elektronski ek i
potpisuje ga putem ureaja koji
predstavlja ekovnu knjiicu. Zatim se taj
ek alje primaocu, koji vri njegovo
indosiranje upotrebom istog sigurnosnog
ureaja a zatim ga prosleuje svojoj banci,
Slika 1 Uloi i obraunaj scenario
koja sravnjuje ek sa obveznikovom bankom.
Nedostatak ovog scenarija jeste zavisnost od
opreme, to znai da sve strane moraju imati mrene kapacitete (elektronski kliring), kao i
kapacitete za obradu na nivou koji moe da radi sa elektronskim ekovima.
Drugi scenario nosi naziv unovi-iprenesi (cash-and-transfer), gde primalac
moe elektronskim putem primati ekove, ali
njegova banka nema tu mogunost. Tako da
primalac eka isti mora unoviti u
obveznikovoj banci, pri tom dajui i
informacije o svom bankovnom raunu.
Obveznikova
banka
vri
prebacivanje
sredstava na primaoev bankovni raun.

Trei scenario je poznat kao scenario ormari sa kljuem (lockbox). Kod ovog
scenarioa elektronski ek se alje
Slika 2 Unovi i prenesi scenario
primaoevoj banci direktno, pri emu
odredini raun moe biti ili primaoev privatni raun ili raun za posebne namene koji se i
naziva lockbox, a koji banka ili neka druga organizacija vodi u korist primaoca. Banka dalje
obavetava primaoca putem auriranog spiska potraivanja.
etvrti scenario se naziva transfer sredstava (funds transfer). Vrlo je slian
bankarskom direktnom knjienju koje je danas

Slika 3 Ormari sa kjuem scenario

Slika 4 Transfer sredstava scenario

u masovnoj upotrebi.Ovde obveznik izdaje ekove i prosleuje ih svojoj banci, koja prebacuje
sredstva na raun primaoeve banke, i iznos potrauje od obveznika.
2.4. SISTEMI ELEKTRONSKOG PLAANJA PO MODELU
ELEKTRONSKIH EKOVA
2.4.1. Kerberos protokol model
Kerberosov protokol je razvijen na Msausetskom tehnolokom univerzitetu. Ovaj
protokol se koristi za potrvrdu verodostojnosti nudi autentine i poverljive poruke stranama u
komunikaciji, i zasniva se na upotrebi algoritma za simetrino ifrovanje i algoritmima za
obradu poruka. Kerberos omoguava korisnicima da potvrde svoj identitet serveru tree strane
a da pri tom izbegnu slanje osetljivih i poverljivih informacija preko mree, a takoe vri
ifrovanje kanala komunikacije meu klijentima. Za mrene servise, koji zahtevaju potvrdu
autentinosti, se trai da se registruju sa Kerberos-om kao klijenti koji ele da koriste njegove
usluge. Kerberos model se sastoji od Kerberos servera, koji uva tajne kljueve svih korisnika
mree. Ovi zajedniki kljuevi su simetrini, ostvaruju se bez meusobne veze, i imaju
dugaak vek trajanja. U Kerberosu se koriste dva tipa akreditiva: ulaznice (kartica) i
potvrivai autentinosti. Kartica slui da bi se potvrdila autentinost klijenta, i ima vrednost
samo za jedan server i za jednog klijenta, koji karticu moe koristiti vie puta sve dok ona ne
istekne. Potvriva autentinosti sadri dodatne informacije koje se uporeuju sa onima na
odgovarajuoj kartici i time se sto postotno dokazuje identitet klijenta.
2.4.2. NetBill
NetBill je platni sistem razvijen na univerzitetu Carnegie Mellon, namenjen za
prodaju i kupovinu jeftinih informatikih roba. NetBillov protokol transakcije poinje
kupevim interesovanjem za cenu izabranog artikla a zavrava se prijemom simetrinog
kljua za odmotavanje ifrovane robe isporuene tokom faze isporuke robe.NetBill server
odrava raune i za kupce i za trgovce. Ovi rauni mogu biti povezani sa standardnim
5

raunima u finansijskim institucijama-bankama. Kada kupac kupi neku robu na njegovom

NetBill raunu se pojavljuje odgovarajue zaduenje dok se na trgovevom raunu pojavljuje
potraivanje u iznosu vrednosti robe. Kupev NetBill raun moe da se dopuni transferom
sredstava iz njegove banke. Slino, sredstva na trgovevom NetBill raunu se ulau na njegov
raun u banci. NetBill garantuje da e kupac platiti samo onu robu koju uspeno primi.
NetBill transakcija je slina eku po neposrednom prenosu sa jednog prepoznatog rauna na
drugi koji se odvija u vreme kupovine. Ovom sistemu, meutim, nedostaje optost eka jer
jedna strana mora da preuzme ulogu trgovca da bi se izvrilo plaanje.
2.4.3. Netcheque
NetCheque sistem plaanja je razvijen na
Institutu za informatike nauke univerziteta June
Kalifornije. NetCheque sistem je distribuirani sistem
plaanja zasnovan na kreditno-debitnom modelu.
Glavne karakteristike ovog sistema su: bezbednost,
pouzdanost, skalabilnost i efikasnost. Potpisi na
ekovima se autentifikuju koristei Kerberos server.
NetCheque ne obezbeuje anonimnost ali moe biti
korien za praenje tokova novanih sredstava izmeu
drugih sistema plaanja koji obezbeuju anonimnost.
NetCheque je distribuirana obraunska sluba koja se
sastoji iz hijerarhije NetCheque servera (banaka)
Slika 5 ema NetCheque sistema
koje se koriste za obraun ekova i poravnanje
meubankarskih rauna. NetCheque raun je slian
standardnom bankarskom raunu po osnovu kojeg vlasnici rauna mogu da izdaju elektronske
ekove. Elektronski ek je slian konvencionalnom papirnom eku po tome to sadri
korisnikov potpis. Za razliku od papirnog eka, elektronski ek mora i trgovac da odobri pre
nego to se ek naplati. NetCheque sistem koristi Kerberos karte za kreiranje elektronskih
potpisa i za odobravanje ekova. NetCheque se sastoji iz sledeih polja:

Iznos na eku i jedinica valute

Datum i broj rauna

Primalac (ili vie njih)

Potpis kupca

Odobrenje (ili vie njih) trgovca i banke (ili vie njih).

Prvih pet polja eka nije ifrovano i mogu ih itati nosioci eka. Poslednja dva polja
mogu da verifikuju banke na ije ime ek glasi.

3. ELEKTRONSKI NOVAC
3.1. DEFINICIJA ELEKTRONSKOG NOVCA
Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaanja na malo poznate su pod
nazivom elektronski novac ili digitalni novac. Elektronski novac predstavlja sistem koji
omoguava plaanje robe ili usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi. To je
virtuelni novac koji se moe prenositi na bilo koje udaljenosti bez probplema posredstvom
interneta ili bankarskih sistema.
Jedna od kljunih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova
upotreba potpuno anonimna. Elektonski novac se moe koristiti za on-line kupovinu.
Elektronskim novcem moe se platiti trgovcu proizvod ili usluge, a trgovac ga moe
6

deponovati u bilo kojoj banci koja uestvuje u konkretnom sistemu elektronskog novca ili ga
moe proslediti drugom trgovcu.
Postoje dve osnovne vrste elektronskog novca:
identifikovan i anoniman. Kod identifikovanog novca
mogue je voditi evidenciju o korisniku elektronskog novca
i pratiti njegovo kretanje na tritu, dok kod anonimnog
novca nije mogue praenje kretanja na tritu posle prve
Slika 6 Elektronski novac
transakcije.
Elektronski novac moe se efikasno koristiti za
elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog
tehnikog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos
informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i
ekonomian. Domainstva moraju biti opremljena personalnim raunarima sa odgovarajuim
softverom. Kada su ispunjeni ovi tehniki uslovi, na red dolazi reavanje problema
bezbednosti Velika prednost elektronskog novca nad obinim je u tome da je on informacija u
raunaru koja moe da se programira. Ova razlika omuguava da elektronski novac postane
pametni novac u obliku tzv. '' pametnih kartica''.
3.1.1.Odlike elektronskog novca

Osnovne odlike elektronskog novca su:

proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj tehnikoj implementaciji;
institucionalna ureenja mogu da variraju;
proizvodi se razlikuju po nainu na koji se vri transfer vrednosti;

Obino ce u okviru nekog modela baziranog na elektronskom novcu biti prisutna etiri
tipa vrilaca usluga:
oni koji emituju elektronski novac;
mreni operatori;
dobavljai i specijalizovani hardver i softver;
oni koji vre kliring transakcija elektronskim novcem.

3.2. MODELI SISTEMA ELEKTRONSKOG NOVCA

3.2.1. Opti modeli
U optem modelu sistema elektronskog novca definisana su tri zasebna domena:
obraunsko- klirinki domen, u kome finansijske institucije klirinke banke i centralne
banke izvravaju meubankarske finansijske obaveze koje su rezultat bankarskih
vrednosti;
emisiono- operativni domen, u kome se osniva neka struktura za emitovanje i sticanje
elektronske vrednosti, kao i za interakciju sa obraunsko-klirinkim domenom;

 maloprodajni domen, u kome se odvijaju stvarni transferi vrednosti izmeju korisnika,

i to:
prenos: transfer vrednosti sa emitenta na korisnika,
plaanje: transfer vrednosti izmeu korisnika,
depozit: transfer vrednosti sa korisnika na emitenta.
3.2.2. Posebni modeli
U sistemu sa jednim emitentom, tokovi vrednosti su slini onima koji se odvijaju u
gotovinskom platnom sistemu, koji se sastoje od jednoemisione institucije bankarskog
sistema i maloprodajnog sistema. Meubankarska plaanja, koja rezultiraju iz transfera
elektronske vrednosti obrauju se i izvravaju u klirinko- obraunskom domenu.
3.3. POTENCIJALNI KORACI U TRANSAKCIJAMA SA ELEKTRONSKIM
NOVCEM
Potroa otvara raun kod emitenta putem
deponovanja sredstava kod emitenta;
Emitent uva potroaeva sredstva za budua
vuenja, koja e vriti oni koji budu primili
vrednost potroaa;
Kad potroa eli da kupuje preko interneta, on
salje ifrovanu poruku putem elektronske pote
Virtuelnoj banci, zahtevajui finansiranje.
Poruka sadri unikatni digitalni potpis;
Slika 7 Elektronski novac
Virtuelna banka zaduuje potroaev raun i
alje potroau digitalni novac, preko telefonske linije, do njegovog raunara;
Sistemi digitalnog novca mogu kreirati trag za reviziju transakcija ili mogu biti
anonimni, u zavisnosti od konkretnog sistema.
3.4. KLJUNI ELEMENTI PRIVATNIH SISTEMA ELEKTRONSKOG
NOVCA
1) Sigurnost - Protokol transakcije mora da obezbedi odravanje visokog nivoa sigurnosti
putem sofisticiranih tehnika enkripcije.
2) Anonimnost - Anonimnost obezbeuje privatnost neke transakcije na viem nivou.
3) Prenosivost - Digitalni novac moe se prenositi kroz raunarske mree, na nekom
drugom ureaju za uskladitenje.
4) Dvosmernost - Digitalni novac moe da se prenese na druge korisnike. U
sutini,direktna plaanja su mogua bez potrebe da bilo koja strana mora imati status
registrovanog trgovca.
5) Offline mogunost - Treba da postoji mogunost da se protokol izmeu dveju strana
koje vre razmenu izvrava off-line, to znai da nijedna od ovih strana ne mora
da bude prikljuena na mreu.
6) Deljivost Iznos se moe podeliti na manje iznose;
7) Neogranieno trajanje Elektronski novac nema rok trajanja;
8) iroka prihvaenost - Ovaj nain vrenja kupovine ili prodaje postaje sve vie
prihvaen u svijetu, jer daje prednosti i za jednu i za drugu stranu.

3.5. KLASIFIKACIJA ELEKTRONSKOG NOVCA

Korisnici koji su zaiteresovani za plaanja elektronskim novcem u veini sluajeva
moraju da instaliraju poseban softver na svom raunaru koji im omoguava da komuniciraju
sa bankom (ili izdavaocem novca), kao i da podiu novac sa svog rauna u banci a zatim ga
prebace u svoj novanikna raunaru. Prilikom plaanja oni razmenjuju ovako podignuti
novac sa trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje ele da kupe. Banka koja prima
depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio.
Druga varujanta je da korisnici imaju ip karticu i da pristupaju banci preko
interneta tako da se vrednost novca prebaci na karticu (kartica se napuni), a zatim se taj novac
koristi za plaanja. Prema tome postoje dva oblika elektronskog novca: oblik zasnovan na
karticama, gde se plastine kartice koje graani imaju koriste za manja plaanja i mreni
elektronski novac, za koji je karakteristino to to se elektronske vrednosti ovog novca
nalaze na hard diskovima personalnih raunara, a njegov transfer se vri putem
telekomunikacionih mrea (uglavnom interneta) posredstvom softvera koji omoguava
razmenu. Prema tome, postoje nekoliko vidova primene elektronskog novca, i to putem
platnih kartica, automatskih samouslunih altera (bankomata), EFT/POS sistema, i
homebanking sistema, koji omoguavaju raspolaganje novcem iz kue korisnika.
to se tie naina funkcionisanja, elektronski novac se moe koristiti za dve vrste
plaanja: online i offline plaanje. Online plaanje funkcionie u mrenom okruenju, u
razliitim sistemima plaanja. To je plaanje koje se odvija na mrei u realnom vremenu.
Tokom svake transakcije neophodnoj e uspostaviti vezu sa bankom putem mree, tako da u
procesu prenosa sredstava uvek uestvuju tri elementa: kupac, banka i prodavac. Kod offline
plaanja, nema potrebe za stalnom vezom sa bankama, jer se sredstva sa rauna kupca na
raun prodavca prebacuju kasnije.
3.6. OGRANIENJA I MANE ELEKTRONSKOG NOVCA
Kao i svako drugo sredstvo plaanja, i elektronski novac ima neke
nedostatke. Mogunost zloupotrebe elektronskog novca ima najvei uticaj na
njegov razvoj. Osim toga, izdavaoci elektronskog novca moraju biti na oprezu zbog
stalnih pokuaja i namera da se novac falsifikuje, kao i zbog estih upada hakera putem
kompjuterske mreze.
Brzina irenja elektronskog novca zavisi od motivacije emitenata, potroaa i
trgovca da se njime koriste. Tranja potroaa za elektronskim novcem zavisie
Slika 8 Razlika online i offline sistema plaanja

od metoda plaanja u pogledu provizije koje zaraunavaju emitenti, od sigurnosti i

9

privatnosti elektronskog novca, lakoe kojom se vri skladitenje i prenos elektronskog

novca, kao i spremnost trgovca da primaju elektronski novac.
S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizv odi
bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakaju plaanja u svakodnevnim
transakcijama na malo.
Sigurnost elektronskog novca i proputena kamata koja bi se dobila
dranjem sredstava u drugim oblicima i dalje e znaajno uticati na spremnost potroaa
da dre velike zalihe elektronskog novca.

4. ZAKLJUAK
Na osnovu navedenih karakteristika elektronskog novca i ekova, moe se zakljuiti
da je njihova primena iz dana u dan sve masovnija, naroito u razvijenim zemljama. U
budunosti, ovi instrumenti platnog prometa bi mogli dostii veliku popularnost, i ak doi do
toga da se sve transakcije obavljaju ovim putem. Meutim, treba imati na umu da sigurnost
ovog vida novca ima veliku ulogu na odluke pojedinaca da dre njegove zalihe i da posluju
njime. Takoe, tu su i navike, jer koliko god ovaj nain odvijanja transakcija bio laksi i
omoguavao bre poslovanje, ljudima je teko da se odreknu starih navika. Korienjem
elektronskog novca i ekova, to jest obavljanjem elektronskog bankarstva uopte, omoguava
se velika uteda vremena jer se transakcije mogu obavljati sa bilo kog mesta na svetu, bez
obzira na radno vreme banaka i bez bankarskih trokova.

5. LITERATURA
1. http://www.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=1803&d=1295348456
2. file:///D:/My%20Documents/Downloads/Materijal%20za%20pripremu%20dela
%20kolokvijuma%20o%20Elektronskom%20novcu%20(1).pdf
3. http://www.infoteh.rs.ba/zbornik/2006/radovi/E-I/E-I-4.doc
4. http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/attach/SeminarskiElektronskoBankarstvo/Semina
rski+rad-Elektronsko+bankarstvo.doc
5. http://www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2006/html/pdf/101.pdf
6. http://www.scribd.com/doc/18295173/Elektronski-novac

10