AGROEKOLOGIJA

Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose izmeu ivih organizama i

spoljanje sredine i njihovo delovanje na organizme. Oikos-dom, stanite, logos-nauka. Po
Hekelu to je nauka o prirodi, bavi se biolokim sistemima i nainima na kojioni funkcioniu,a
sutina je kako ovek da pravilno upravlja prirodom. Ekologija prouava ivi svet na
organizacionim nivoima (jedinka-vrsta-populacija...). Ekologija prouava funkcionisanje prirode
u celini. Najira je disciplina biologije, integrie sve ostale i prouava i neivu prirodu. Hekel:
ekologija je nauka o biosferi. Ekologija se prema predmetu prouavanja deli na fitoekologiju i
zooekologiju.
Agroekologija je deo primenjene ekologije koja se bavi principima koji se koriste u
poljoprivredi, umarstvu.... Poljoprivreda je ljudska delatnost koja je prva poela da menja
prirodu, pa i da negativno utie na nju. Ona unitava prirodnu vegetaciju da bi ovek obraivao
to zemljite. U agroekologiji ovek je najvaniji faktor. Ne poznajui ekoloke principe, ovek
jako loe utie na prirodu pa time i na sebe. Neobnovljivi prirodni resursi su oni koji kad se
unite ne mogu vie nikad da se obnove (ista pijaa voda, vazduh, zemljite-pre svega plodno i
obradivo-ono se stvara kroz geoloku istoriju). ivot je star oko milijardu godina. Na zemlji ima
nekoliko milijardi vrsta. Ekologija se deli prema nivou organizacije ivog sveta koji prouava:
idioekologija-na nivou vrste; sinekologija (biocenologija /sistemska ekologija)-prouava odnos
sistema ivih organizama. Fitocenologija prouava biljne zajednice. Zoocenologija prouava
ivotinjske zajednice. Spoljna sredina (ivotna sredina) je kompleks (skup) najrazliitijih faktora
(uticaja) (neive prirode, ivih organizama) na neku vrstu.
Ekoloki faktor je pojedinani uticajte ivotne sredine. ivotno stanite (biotop) je
skup svih faktora neive prirode kojideluju na jednom prostoru i prostor na kome ivi jedinka.
Na jednom biotopu ivibiocenoza (ivotna zajednica) to je grupa (kombinacija) vrste tj. svih
ivihorganizama koji naseljavaju odreeni biotop-prilagoeni su na ivot u tom biotopu
iprilagoeni su jedni na druge. im se neto promeni,bilo koji faktor sledi poremeajekoloke
ravnotee-sledi katastrofalno izumiranje vrsta (npr. meteor-poremeajiklime-izumiru dinosaurusi
koji su bili prilagoeni na sva stanita-vazduh,voda,kopnokao danas sisari).Za poslednjih 10
godina srednja godinja t se poveala za 1-2C.Biotop i biocenoze ne postoje jedna bez druge
(moda biotopi ali jakoretko),dakle podela je vetaka.
Biotop i biocenoze zajedno ine ekosistem, ali tonije njihov prost zbir ve meusobni
uticaj (aktivna integracija) npr. zemlja jestvorena radom ivih organizama (biljaka, ivotinja i
mikroorg.); uticaj biljaka naklimu: sav O2 u atmosferi potie od njih, tj. biogenog je porekla.
Prvi organizmi su bilianaerobni. Biomi-vie slinih ekosistema, veliki kompleksi nastali pod
uticajemklime, globalni ekosistem (sve pustinje na svetu ine biom pustinja). Biomi se grupiuu
biocikluse. Biociklusi-ujedinjeni biomi. Postoje biomi kopna, slatkih i slanih voda. Biosfera je
deo litosfere, hidrosfere, atmosfere naseljen ivim biima, funkcionie kaoglobalni ekosistem.
Funkcije biosfere: kruenje materije i protok energije.
ivotna sredina kompleks svih uticaja koji na organizme deluju na mestu gde ive.
Ekoloki faktori-pojedinani uticaj na organizme bilo ive ili neive prirode. Biotop-ivotno
stanite, prostor gde ima organizama koje se odlikuje specifinim kompleksom ekolokih

faktora. Biocenoza/ivotna zajednica-kombinacija svih ivih bia koja su karakteristina za dati

biotop. Biotop+ Biocenoza = ekosistem. Ekosistem-interakcija biotopa i biocenoze koji uprirodi
deluje nezavisno dok se ne promene uslovi.
Agroekosistem-njime upravlja ovek, stvara ga i unitava. Biosfera-deo litosfere,
hidrosfere, atmosfere naseljen ivim biima, funkcionie kao globalni ekosistem. Funkcije
biosfere: kruenje materije i protok energije. Ekologija je bioloka disciplinska nauka koja se
bavi prouavanjem uticaja ivotne sredine na organizme.) U agroekologiji imamo: agrosfera
(poljoprivredni proizvodni prostor; prostor u komse proizvodi hrana), antroposfera (zone u
biosferi koje je naselio ovek; organizovani nain ivota uslovio je oveka da organizuje
proizvodnju hrane u okviru gajenja biljaka). Deo antroposfere pogodan za poljoprivrednu
proizvodnju zove se agrosfera (prostor u kome se proizvodi hrana). ovek prilagoava uslove.
Agrosfera nijekontinuirana celina. Poljoprivredni proizvodni prostor je organizovan na principu
usklaivanja biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa faktorima sredine. U poljoprivrednom
proizvodnom prostoru faktori sredine su retko optimalni, pa se koriste razliite mere da se oni
koliko-toliko kontroliu i da se izbegne negativni uticaj spoljanje sredine-navodnjavanjem,
sejanjem u odgovarajue vreme, obradom zemljita.
Elementi poljoprivrednog proizvodnog prostora.
Agrosferu ine: agrobiotop-poljoprivredno stanite-ini ga kompleks abiotikih faktorazemljite, reljef i klima koji su praktino nerazdvojivi. Agrobiotopi su integrisani u posebne
povrine na zemlji koje su pogodne za poljoprivrednu proizvodnju (najvei deo nije pogodan).
Agrobiotop ini zemljite zajedno sa klimom i reljefom, u kom je organizovana atmosfera.
Zemlja i klima su nerazdvojiva celina i moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor u
ekolokom smislu. Stanini uslovi na Zemlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi Zemlje, reljefu
i tipu zemljita. Potpuno brisanje granica u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek
stvaranjem pogodnih sorata i korienjem agrotehnikih mera iri areal gajenja u razliitim
ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje.
Agrosferu ine-poljoprivredno stanite (agrobiotop), poljoprivredna ivotna zajednica
(agrobiocenoza), poljoprivredne sinuzije (agrosinuzije), poljoprivredni ekoloki system
(agroekosistem). ovek se trudi da agrobiotop prilagodi biljnim vrstama koje gaji,a ida gaji one
vrste koje odgovaraju tim uslovima (genomski princip prilagoavanjastaninim uslovima).
ovek stvaranjem pogodnih sorti i agrotehnikim merama iriareal u razliitim ekolokim
uslovima polj. proizvodnje.
Agrobiocenoza-poljoprivredna ivotna zajednica- osnovni inilac su agrobiocenoze- je
najee jedna vrsta (ranije se gajilo vie vrsta), i ona je edifikator zajednice i najvaniji lan,
dok kod prirodnih biocenoza ima vie vrsta. Sporedni lanovi (tzv. pratilaki kompleks) su
najee nepoeljni-npr. korovske biljke koje konkuriu gajenoj biljci za sve faktore i ugroavaju
prinos; insekti, glodari, mikroorganizmi (oni mogu biti ikorisni-u zemljitu). Agrobiocenozaivotna zajednica (gajene biljke koje slueoveku, a i one koje su tetne po agrobiocenozu).
Prema funkciji postoje 3 grupe lanova biocenoze: proizvoai (biljke, domae ivotinje),
potroai (ovek, tetoine, domae ivotinje) i razlagai (mikroor.). Osobine agrobiocenoze i
razlike u odnosu na spontanu biocenozu: spontane biocenoze su bogate vrstama, osnovna
bioloka jedinica je vrsta, imaju celovit lanac ishrane i uravnoteeno stanje u klimaks
zajednicama i vrlo su stabilne. Agrobiocenoze su siromane vrstama, osnovna bioloka jedinica

je sorta ili hibrid, prekinut lanac ishrane (od ivotinja su tu samo biljojedi) zato nema ekoloke
ravnotee, nju stvaraovek i to je nedostatak agrobiocenoze, a prednost: sistem je otvoren za
poveanje produktivnosti jer se stalno stvara iznova pa novim merama moe da se povea
produktivnost, a u poljoprivrednoj zajednici to ne moe, vrlo su nestabilne. Vrste se ne mogu
genetiki ukrtati (genetika barijera), isti hibrid klon-apsolutno isti genetiki materijal, nema
genetike varijabilnosti, to se u prirodi ne deava i nije poeljno-zato se javlja mnogo vie
tetoina, a i zato to nemaju ta drugo da jedu).
Poljoprivredne sinuzije (agrosinuzije) su skup individua razliitih vrsta saslinim
pravcem razvoja npr. korovske sinuzije. Agroekosistem-poljoprivredni ekoloki sistem. Ekoloki
faktori su pojedinani uticaji spoljanje sredine koji deluju na ivi organizam. Sva iva bia
moraju da se prilagoavaju na ekoloke faktore i njihovepromene, mnoge izumiru. To se u
prirodi stalno deava, a danas pod uticajem oveka jo bre. Klasifikacija ekolokih faktora:
prosti (t, voda, vetar, sadraj N u zemljitu) isloeni (sastoje se od vie prostih faktora npr. klima,
zemljite, reljef, iva bia tj. biotiki faktori). Prema nainu delovanja-direktni (svetlost, t) i
indirektni (npr. elementi reljefa-nadmorska visina, nagib terena, izloenost stranama sveta utiu
napromenu klimatskih faktora ). Dele se i na abiotike (faktori neive prirode; klimatski-svetlost,
t, vlanost vode, vazduha, vetar; edafski-stene, zemljite; orografski-reljef; geofiziki-gravitacija,
magnetnost), biotike (uticaj biljaka, ivotinja imikroorganizama na biljke) i antropogene
(pozitivni i negativni uticaj oveka). Osobine ekolokih faktora- promenljivost u prostoru i
vremenu. To je osnovna osobina ekolokih faktora. Usled nje, ivi prganizmi su u stalnoj
adaptaciji. Promene mogu biti stalne (uobiajene)-npr. dan/no, sezonske promene i u tom
sluaju su predvidljive. Kompleksno delovanje-faktori niskad ne delujupojedinano ve uvek
zajedno. Usled toga oni se menjaju tj. utiu jedan na drugi(npr. uticaj t na vlanost: kad t raste,
vlanost opada). -Postoje 2 vrste promenljivost (adaptacija): Morfoloka-vezana je za filogeniju,
i fiziloka- nain na koji se biljka priprema za uticaje spoljanje sredine na nivou elije.
Ekoloka nia-niz adaptacija, nain preivljavanja, mesto koje vrstazauzima u
ekosistemu sa svim njenim potrebama. Uloga ekoloke nie je u prirodi dakada gajimo biljku
moramo znati ta joj treba.Preklapanje nia dovodi do negativnekonotacije. Ekoloka niakoristi se jo i za odreivanja stepena preklapanja i naina izbegavanja npr. t je uslov koji
odreuje rast ili razmnoavanje svih organizama, ali razliiti organizmi toleriu razliite opsege
t. Ovaj opseg je jedna dimenzija ekoloke nie nekog organizma. Esencijalni ekoloki faktori su
oni koji su osnovni za ivot i ne mogu se zamenjivati drugim. Ali, manjak nekog od njih
eventualno moe da senadoknadi (kompenzacija), npr. manjak toplote u polarnim oblastima
kompenzuje se time to je u letnjem periodu stalno dan (stalna orotosinteza) pa na godinjem
nivou biljke mogu da ostvare odreenu produkciju.
Ekoloka valenca-predstavlja amplitudu variranja jednog ekolokog faktora u okviru
kog ima postojanja date vrste. Ima karakteistine 3 kardinalne take: dva pesimuma (min i max) i
optimum. Min-vrednost na kojoj poinje rast i razvie odreene vrste; max-vrednost iznad koje
prestaje rast i razvie odreene vrste; opt-vrednost na kojoj je najbolja produkcija. Ona vrsta koja
ima iroko rasprostranjenu valencu je eurivalentna (rasprostranjena na raznim t npr. Vik).
Organizmi koji imaju uske amplitude variranja ekolokih faktora su razliito prilagoeni na
promenu t. Stenovalentne vrste: npr. endemiti veoma retki, specijalizovani po pravilu oligo-niska
t, meta-visoka t. Prema obliku valence oligo-vrste su bolje pri niim t, mezo-vrste su na

optimalno umerenimt i poli-bolje prilagoene viim t ali trpe i nie t. Antroposfera-povoljne

sfere koje je naselio ovek. Organizovan nain ivota uslovio je oveka da organizuje
proizvodnju hrane u okviru gajenja biljaka.
Agrosfera-prostor u kom se proizvodi hrana ili poljoprivredni proizvodni prostor. Za
organizaciju poljoprivrednog proizvodnog prostora moraju biti osigurani svi uslovi koji pomau
gajenje biljaka i domaih ivotinja. Agrosfera nije zaokruena celina, ve se utapa meu vodeni
prostor idr. Poljoprivredni proizvodni prostor organizovan je na ekolokom principu usklaivanja
biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa faktorima sredine. Za opstanak bia potrebni su
neophodni ivotni faktori. U agrosferi ovek pokuava da kontrolie vegetativnim faktorima u
smeru optimuma, uz izbegavanje vegetacijskog uticaja na lanove proizvodnje. Elementi
poljoprivrednog proizvodnog procesa (prostora)-Agrosferu ine seldei elementi: poljoprivredno
stanite (agrobiotop), poljoprivredna ivotna zajednica (agrobiocenoza), poljoprivredne sinuzije
(agrosinuzije) i poljoprivredni ekoloki sistem (agroekosistem).
Agrobiotop ini zemljite zajedno sa klimom i reljefom, u kom je organizovana
atmosfera. Zemlja i klima su nerazdvojiva celina i moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor
u ekolokom smislu. Stanini uslovi na Zemlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi Zemlje,
reljefu i tipu zemljita. Potpuno brisanje granice u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek
stvaranjem pogodnih sorti i korienjem agrotehnikih mera, iri areal gajenja u razliitim
ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Agrobiocenozaivotna zajednica (gajene
biljke koje slue oveku, a i one koje su tetne za agrobiocenozu). Svi lanovi agrobiocenoze se
mogu podeliti na glavne (nosioci proizvodnje-gajenje biljaka i domaih ivotinja) i sporedne
(koji zbog heterogenog sastava imaju naziv pratei kompleks (korovi, tetoine, insekti,
glodari)). Prema funkciji lanovi se dele na: proizvoae, potroae i razlagae. Spontane
biocenoze bogate su biljnim i ivotinjskim vrstama, dok je agrobiocenoza siromana vrstama, a
bogata pripadnicima jedne vrste. U spontanim biocenozama vrsta je osnovna bioloka jedinica, a
u agrobiocenozama spoj sorata i pasmina domaih ivotinja. Pomou sorte mogue je proiriti
uzgoj vrsta u razliitim agrobiotopima, naprvom mestu onih koji imaju veu poljoprivrednoekonomsku vrednost. U agrobiocenozi nalaze se samo biljojedi-herbivori. Jedan deo proizvodnje
slui zastonu hranu, jer ivotinje mogu iskoristiti onaj deo biolokog prinosa koji ovek ne
moe. U spontanim biocenozama postoje celoviti lanci ishrane (od stvaranja, korienja,
razlaganja organskih materija kada se krug zatvara)-mehanizam samoregulacije ime se postie
ekoloka ravnotea u prirodnim jedinicama, a to je osnovni element stabilnosti biocenoze).
Ekoloka nia je zbir potreba i adaptacija vrste na spoljanju sredinu -odreeno mesto i
uloga bilo koje vrste organizama u prirodi. Mesto ne u slinim stanitima, nego svi faktori koji deluju na
tu vrstu i sve ime oni deluju na spoljanu sredinu (gde ivi, ta jede, odnosi sa drugim vrstama).
Svaka vrsta ima svoju ekoloku niu. Ako se nie dve vrste preklapaju, dolazi do kompeticije i
borbe. Ako se suvie preklapaju, jedna vrsta e potisnuti drugu. Esencijalni ekoloki faktori su
oni koji su osnovni za ivot i ne mogu se zamenjivati drugim. Ali, manjak nekog od njih
eventualno moe da se nadoknadi (kompenzacija), npr. manjak toplote u polarnim oblastima
kompenzuje se time to je u letnjem periodu stalno dan (stalna orotosinteza) pa na godinjem
nivou biljke mogu da ostvare odreenu produkciju. Delovanje ekolokih faktora definiemo
preko valence. Ekoloka valenca-predstavlja amplitudu variranja jednog ekolokog faktora u
okviru kog ima postojanja date vrste. Ima karakteistine 3 kardinalne take: dva pesimuma (min
imax) i optimum. Eurivalentni organizmi (npr. euritermni ako se radi o t) imaju irokuvalencu-toleriu

iroko variranje ekolokih faktora.iroko rasprostranjeni organizmi (kosmopoliti) su oni koji

imaju iroku valencu za veinu faktora (pacov, ovek, vuk, gajene biljke).Takvih vrsta nema
mnogo. Stenovalentni organizmi toleriu vrlo mali raspon variranja ekolokih faktora. Oni su
endemi. Vrsta moe biti eurivalentna za jedan faktor, a stenovalentna za drugi-npr. komarac je
eurivalentan za t, a stenovalentan za vodu.
Organizmi su endemici zato to su vrlo
1. stari (reliktni) ivi fosili-preiveli su samo na tom mestu, a roaci su im izumrli. Na N.
Zelandu postoji guter filogenetski stariji od dinosaurusa. Panieva omorika potie jo iz
tercijara-preivela je ledeno doba; samo na 2 planine-Tara i jo jedna u Bosni.
2. nisu stari ali su usko specijalizovani za odreene uslove. Oblik valence prema poloaju
optimuma oligo, mezo, poli oblik.Valenca stimulativnih faktora-stimulativni (korisni) ekoloki
faktori su faktori upoljoprivredi koji nisu neophodni za ivot-npr. ubriva. Postoje 3 kardinalne
take-relativni minimum-nije apsolutni jer je opstanak vrste mogu bez tog faktora, apsolutni
max-vrsta preko toga izumire i optimum. Valenca tetnog faktora-on ima 2 kardinalne takerelativni min i apsolutni max) ne postoji optimum jer tetni faktor ne moe imati optimalno
dejstvo.
Zakoni delovanja ekolokih faktora- I zakon minimuma (Libigov zakon min) je
najvaniji inajstariji.Faktor koji je u min je limitirajui faktor za opstanak vrste (a isto vai i
zaproizvodnju). II zakon zajednikog delovanja faktora (Mierlihov zakon) uvek delujuzajedno,
nikad pojedinano,utiu jedni na druge tj. oni se menjaju. Klima-sloeni abiotiki faktor-srednje
stanje meteorolokih inilaca karakteristinihza jedno mesto u toku dugog niza godina. inioci
(faktori) klime su: t, boja i vlanost, kretanje vazduha i svetlost. Prema veliini oblasti:
makroklima-kontinent, neka velika oblast; mezokima-neko mesto (lokalna klima-selo, grad);
mikroklima-klima jednog biotopa. Ona je trenutna, stvarna klima na jednom mestu i jako je
varijabilna; nano klima-npr. kllima nalija lista i slino.
Na Zemlji postoji mnogo tipova klime (radi se o makro klimi): ekvatorijalna, tropska,
subtropska, mediteranska, kontinentalna, planinska, polarna itd. Kod nas: umereno kontinentalna
(dominantan tip), mediteranska, planinska (na visokimplaninama). Umereno kontinentalni tip
ima vie podtipova-na severu je klima vie kontinentalna, na jugu umerenija; na istoku vie
kontinentalna, na zapadu umerenijai vlanija (to je klima vie kontinentalnija to su leta toplija,
zime hladnije, a koliina padavina je manja). Za veinu gajenih biljaka idealna je umerena
kontinentalnaklima.
Uticaj oveka na klimu: efekat staklene bate (globalno zagrevanje)-CO2, CH4
spreavaju odavanje toplote sa Zemlje; ozonske rupe (freoni-hlorfluor veomareaktivni) ozon
titi od prodiranja UV i drugih tetnih zraenja. Kontinentalna klima: neravnomeran raspored
padavina (suni period leti); mediteranska: blage zime, suva leta; planinska (iznad 1500m):
hladne, duge zime, prohladna leta. Faktori klime: t, voda i vlanost, svetlost, vazduna kretanja.
Pokazatelji klime: t, koliina padavina. Najee se meri srednja godinja t (u Beogradu 11C)
srednj emesene, dnevne, min, max. Na osnovu srednje godinje t klimu delimo na: nivalna (vrlo
hladna-srenja god.t manja od 0,5C), hladna (0-4C), umereno hladna (4-8C), umereno topla
(kod nas-8-12C), topla (nae primorje-12-20C) i vrlo topla (preko 20C). Koliina padavinanajee se meri ukupna godinja koliina padavina (u Beogradu 600mm). Raspored padavina
tokom godine: aridna (suva,suna-ispod250mm),semiaridna (polusuna-250-500mm),subhumidna
(poluvlana-500-1000mm), humidna (1000-1500mm), perihumidna (veoma vlana- preko

1500mm). Povoljne za gajenje biljaka su subhumidna i humidna. Semiaridna samo uznavodnjavanje.

Ako je srednja godinja t iznad 20C i ako ima preko 1500mm padavina godinje gajene biljke
ne mogu da izdre konkurenciju prirodne vegetacije tj. ima mnogo tetoina.
Kombinacija t i koliine padavina-Langeov kini faktor- KF= O/T O-ukupna godinja
suma padavina: T-srednja godinja t. Na osnovu kinog faktora imamo podelu klimena: aridnu
(KF manji od 40), semiaridna (40-60), semihumidna (60-80), humidna (80-160), perihumidna (KF vei
od 160). Langeov kini faktor se isto esto rauna na mesenom nivou-aridna (manji od 3,3),
semiaridna (3-5), semihumidna (5-6,6), humidna (6,6-13,3), perihumidna (vei od 13,3). Indeks
sue- Is= O/T+10 osnovni ograniavajui faktor rasta i prinosa je voda. Poljozatitni pojasevi
(drvee, iva ograda)-zatita od jakog vetra-erozija, visoka transpiracija, lomljenje biljaka.
Obraivanje zemljita (oranje, okopavanje) due uva vodu jer se remete kapilarne punotine u
zemljitu kroz koje se voda kree navie i isparava.
Faktori klime-svetlost.- Svetlost kao ekoloki faktor-abiotiki, prost, klimatski faktor.
Neophodan za ivot.6CO2+ 6H2O (hlorofil,svetlost) C6H12O6+ 6O2. Svetla faza fotosinteze
je biofiziki proces. Tamna faza je biohemijski proces. 1. Usvajanje svetlosti od strane hlorofila.
Kvant svetlosti (foton) izbija jedan elektroniz spoljanje orbitale hlorofila tako da taj elektron
prelazi u vie energetskostanje. Ovo se zove eksitacija hlorofila. Ta energja ide dalje, u tamnu
fazu, kao ielektron vodonika iz vode (O2 koji se oslobaa ide iz vode) i oni se koriste
zaredukciju. Dobija se glukoza (visokoenergetski molekul). Sutina fotosinteze je pretvaranje
svetlosne energije u hemijsku energiju (koja se kasnije pretvara u neki rad, a sve to na kraju
svodi se na toplotu). Svetlost je vidljivi deo spectra elektromagnetnog zraenja Sunca. Solarna
konstanta je koliina energije koja dospe na gornju granicu atmosfere i iznosi 8,29 Jcm 2min.
57% se odbija, a samo 47% dodje do zemlje. Hlorofil odbija zelenu svetlost a najvie usvaja
crvenu svetlost oko 700nm talasne duine (hlorofil a), a hlorofil b usvaja i plavu svetlost. to je
vea talasna duina manja je energija koju taj talas nosi. Svetlost utie na biljke jainom
(intenzitetom), spektralnim sastavom (kvalitetom) i duinom trajanja. Intenzitet se meri luksima.
Na njega utiu: reljef (nadmorska visina, ekspozicija, nagibterena)-vei intenzitet svetlosti je na
veim visinama a takoe je vei i udeo UV zraka; Geografska irina-na Ekvatoru dan:
no=12:12,na polovima 6 meseci :6meseci; oblanost-utie na to da li e biti direktno zraenje
(koje podrazumeva veiintenzitet do nekoliko stotina hiljada luksa u podne kad je sunan dan) ili
difuzno (par hiljada po oblanom danu). Direktno zraenje ima vie IC i UV a difuzno nema IC,
a mnogo manje ima UV i ostalih kratkotalasnih. Biljni pokriva utie na intenzitet svetlosti u
biotopu. uma: difuzna svetlost manji intenzitet. Tipovi biljaka u odnosu na svetlost:1. Heliofiteza rast i razvoj zahtevaju iskljuivo direktno Sunevo zraenje i veliki intenzitet; 2. Skiofiteprilagoene na uslove senke i difuznog zraenja, smeta im direktno zraenje; 3. Poluskiofiteimaju iru valencu za svetlost, i mogu da opstanu u oba sluaja, ali vie im odgovara direktno
zraenje i veliki intenzitet. Kompenzaciona taka za svetlost je ona jaina svetlosti na kojoj se
izjednaava apsorbovani CO2 u fotosintezi sa odatim CO2 u disanju. Na tom nivou
metabollizam je u ravnotei, nema rasta ni razvia, biljka samo kompenzuje gubitak CO2 u
disanju. To je min jaina svetlosti na kojoj biljka opstaje. Iznad toga biljka rastei razvija se.
Heliofite su mnogo vei producenti organske materije.Veina biljaka sa velikom masom,
ukljuujui i veinu gajenih biljaka su heliofite. Zelena salata ima bolji kvalitet u senci (jer
listovi otvrdnu i ogrube ako su na Suncu). Listovi heliofita su diferencirani, imaju zatite od
gubitka vode (kutikula, diferencirano palisadno i sunerasto tkivo). Listovi skiofita imaju samo

sunerasti parenhim nenije su-sa manje mehanikih elemenata. Njima ne smeta samo Sunevo
zraenje ve i isparavanje vode jer nisu zatiene od toga. Zato one trae zasenjivanje stanita
jer su vlanija i hladnija. Poluskiofite su anatomski sline heliofitama ali imaju niu
kompenzacionu taku, tj. po fiziologiji su sline slkiofitama. Spektralni sastav-za fotosintezu su
najvanije crvena svetlost oko 700nm (hlorofil a) i plava svetlost (hlorofil b).
Svetlost u vodi se jako razlikuje od one u vazduhu intenzitet je mnogo manji, nema
crvenih zraka, najvie su plavi i ljubiasti. Zato kod algi postoje drugi hlorofili pored hlorofila a
koji postoji kod svih biljaka (c, d, e) i drugi pigmenti. Tela su im vrlo tanka i ak prozirna (da ne
zasenjuju jedni druge). Na veim nadmorskim visinama: bele dlaice na listovima (Verbascum),
votana prevlaka- odbija zrake. Duina trajanja- tokom jednog dana imamo dan i no. Ovo je za
neke biljke veoma vano tj. one zahtevaju odreenu duinu dana i to se zove fotoperiodizam
ilisvetlosni stadijum, a reakcija biljaka na duinu dana zove se fotoperiodska reakcija. Biljke
dugog dana-duina dana duu od 14 sati; biljke kratkog dana- duina danakrai od 14 sati;
indiferentne biljke (neutralne). Ako nema odgovarajue duine dana, biljka ne moe da pree iz
vegetativne u generativnu fazu (tj. da cveta), ili cveta mnogo kasnije to je nepovoljno (npr. ako
je ve otpoela sua ili hladniji period) jer je cvet vrlo osetljiv. Zato je veoma vano da se o tome
vodi rauna (gde koja biljka moe da se gaji).
Kod nas je najdui dan 16, skoro 17 sati, i zato se kod nas leti ne mogu gajiti biljke
kratkog dana, ali eventualno mogu zimi. Takoe, moe da se vri selekcija tako da biljke nemaju
tu fotoperiodsku reakciju. Pritom, rast i fotosinteza se nastavljaju sasvim normalno jer to ne
zavisi od duine dana. Dakle, rast se nastavlja, a ometa se samo razvie, pa ako biljke gajimo u
obrnutim uslovima npr. rotkvice, zelena salata su biljke dugog dana, ali se gaje od jeseni do
prolea ba zato da ne preu brzo u fazu cvetanja nego da to vie rastu. Ali ako hoemo plod,
seme tada moramo da potujemo potrebe biljke (ita, plodovi). Po pravilu, biljke koje su
poreklom tropske su biljke kratkog dana a biljke iz umerenih krajeva su biljke dugog dana, ali
selekcija moe da ih menja. Biljke kratkog dana: kukuruz (iz JuneSrednje Amerike), soja
(Kina), proso, pirina, konoplja, paradajz, paprika. Biljke dugog dana: strna ita-penica, ra,
jeam, ovas (uglavnom su iz Srednje Azije-Mesopotamija, oko 45-50 geografske irine), cvekla,
rotkvica, lukovi, lan. Mogunosti za prilagoavanje svetlosnih uslova su vrlo male, osim u
zatvorenim prostorima npr. pomou elemenata reljefa (ekspozicija, nagib terena) nego se ide u
suprotnom pravcu, odabiraju se vrste i sorte koje mogu da se gaje u odreenim regionima.
Temperatura (toplota)- Toplota je abiotiki, klimatski, prost faktor. Toplota je potrebna
zbog biohemijskih reakcija. Na apsolutnoj nuli (-273C) staje svako kretanje molekula. Takoe,
enzimi nisu aktivni na niim temperaturama zbog smanjenog kretanja molekula, a na viim
temperaturama od 45-50C se denaturiu. Svaki proces, svaki organizam ima svoju optimalnu t, a
optimalne t se razlikuju i tokom razvia. Znai osnovni znaaj t je fizioloki. Drugi znaaj t je
ekoloki, to znai da su organizmi veoma rasporeeni na Zemlji u zavisnosti od toplotnih
uslova, a u zavisnosti od toplotnih uslova postoje i razliiti naini prilagoavanja tim
uslovima.To prilagoavanje je izuzetno iroko npr. na stalnom ledu ive modrozelene alge.
Raspored toplote na zemlji zavisi od : Geografska irina- sa poveanjem geografske irine opada
temperatura (na svaki stepen geografske irine za 0,5C opada srednja godinja temperatura).
Toplotni pojasevi-2 hladna, 2umerena i 1 arki). Mi smo u toplom delu umerenog pojasa (jer se
ovaj deli na umereno topli i umereno hladni). Pravilo: to je organizam evolutivno primitivniji,

to je manje osetljiv na ekstremne uslove. U vruim gejzirima opet modrozelene alge. Tropska
zona: biljke koje trae visoke t, a ne podnose niske.
U odnosu na t, biljke se dele na frigofilne (biljke hladnijih oblasti) i termofilne (biljke
koje zahtevaju veu koliinu toplote). U odnosu na srednju godinju t (horizontalna zonalnost)
imamo: Megatermne: t iznad 20C niske pozitivne t dovode do obustavljanja enzimske
aktivnosti kod njih-biljke tropskih oblasti; Mezotermne: 15-20C ne podnose mraz.
Mediteranske biljke-maslina, agrumi, urme, palma, pirina, pamuk. Kod nas u primorju je srednja
godinja t oko 16C; Mikrotermne: 0-15C biljke umerenog pojasa. Neke vrste mogu uspeno da
preivljavaju mraz. etinari: graa lista-vrlo debela kutikula, razvijeni mehaniki elementi
(zatita od izmrzavanja). Listopadno drvee: opadanje lia. Drvee: kora. Neke zeljaste biljke:
nadzemni delovi izumiru. Seme je vrlo otporno na izmrzavanje jer je suvo (ima malo vode),
debela semenjaa. Neke biljke prezime u aktivnom stanju, zelene; Hekistotermne; temperature
ispod 0C biljke polarnih oblasti. Najvei deo godine su pod uticajem mraza. Slini mehanizmi
kao kod prethodnih samo nema drvenastih vrsta. To je vegetacija tundra-to su niske bunaste
forme (vrlo je slina flora na jakov isokim planinama). titi ih sneni pokriva (termika
izolacija). Dlaice, debela kutikula i mehaniki elementi tite od izmrzavanja. Ali to je siromana
flora-mali broj vrsta. Nadmorska visina-vertikalna zonalnost. Vertikalni gradijent t: na svakih
100m visine srednje godinje t opadaju za 0,5C. Toplotni uslovi su odreeni kombinacijom
geografske irine i nadmorske visine.
U Srbiji je osnovna vegetacija hrastova uma (najee kitnjak i cer). To je osnovna
vegetacija niih brdskih podruja (do 500m). Zatim ide bukova uma (ali u vlanijim oblastima,
dakle vie u zapadnoj Srbiji), etinarske ume (u suvljim tj. istonijim podrujima najee
smra, a u vlanijim tj. zapadnijim jela (ili kombinacija jele i bukve) i bor (on ne pravi zone ve
ga ima svuda)). Gornja granica ume kod nas: 1800-2000m. Iznad toga- livade I panjaci
(zeljaste biljke, preivljavaju zatiene snenim pokrivaem), i niske bunaste vrste (kleka,
borovnica). Sve ovo se odnosilo na globalnu zonalnost. Lokalna zavisi od svaega. I sam biljni
pokriva utie na toplotne uslove npr. u umi je leti hladnije, a zimi toplije. Adaptacije na niske t
(mraz) Voda se ledi prvo u intercelularima, taj led izvlai vodu iz okolnih elija (isuivanje), a
zatim i u samim elijama nastaje led i svojim irenjem razara tkivo.
Adaptacija (fizioloki mehanizam) koji omoguava da biljka u zelenom stanju preivi
mraz zove se kaljenje. Veoma je vano vreme setve da bi biljke stigle da prou kroz to kaljenje.
Zato su rani jesenji mrazevi (nagli pad temperatura) veoma tetni. Postepeno sniavanje t inicira
ubrzanu fotosintezu eera koji se ne pretvara uskrob ve se gomila u vakuoli. im je rastvor
vee koncentracije, on ima niu taku mrnjenja; takoe povean osmotski pritisak ne
dozvoljava odlazak vode iz elije (suenje). To je bila prva faza kaljenja: naputanje eera u
vakuoli. To se deava na +t (nikako ispod 0C) primer: eer sniava t mrnjenja i poveava
osmotski pritisak. Druga faza-na slabom mrazu od -1 do -2C koji izaziva dodatno izdvajanje
vode iz elije (viak vode), pa je rastvor jo vie koncentrovan. Ako jo padne i sneg zatita je
potpuna. Mraz moe i povoljno da deluje na biljke. Kod ozimih biljaka potrebno je da seme bude
izloeno t ispod 0C da bi one mogle da te godine cvetaju i donesu plod to se zove jarovizacia,i
to je toplotni stadijum (kao to je fotoperiodizam svetlosni stadijum), inae e cvetati tek sledee
godine. Seme mora da se izloi niskim t da bi moglo da se seje u prolee i bude jari usev. Niske t
utiu na cvet voaka kajsija, breskva, ljiva rano cvetaju a cvet je najosetljiviji biljni organ i zato

su proleni mrazevi izuzetno tetni. Pupoljci (meristemska tkiva) su najosetljiviji na mraz.-1C

ili-2C u prolee mnogo je tetnije nego -20C zimi.
Visoke temperature. - elije umiru zbog otrovnih produkata raspada (denaturacija)
belanevina i to amonijaka. To poinje na t veoj od 40C. Visoke t kod biljaka prilagoenih na
niske tutiu na cvet (isuivanje polena) ime on postaje sterilan. Kod strnih ita toplotni udar-u
fazi mlene zrelosti (prva faza sazrevanja) kombinacija ova tri faktora: t veaod 28C, relativna
vlanost vazduha manja od 25%, jak vetar izaziva toplotni udar penice. To je vrlo tetna pojava.
U mlenoj zrelosti plod (krupa ili zrno) je zelen i mekan jer jo nije ispunjen rezervnom
materijom, a endosperm je kao mleko i imanajvie vode (do 50% sadraja). Ta voda pri
toplotnom udaru ispari, a zrno ostaje smeurano i tu vie ne moe nita da se uradi, prinos je
apsolutno uniten. To sedeava ak i u navodnjavanom usevu, jer treba vremena da se voda
sprovede dozrna, a ovo isparavanje je trenutno. Ova pojava je dosta retka kod nas jer su maj i jun
kioviti. Odbrana od visokih t: tvorevine na listovima iste kao za zraenje, smanjivanje povrine
tela.
Vernalizacija-uticaj niskih t na klijanje; Jarovizacija toplotni stadijum. - Temperatura
je jedini faktor koji utie na razvie, a ono predstavlja niz kvalitativnih promena u toku
vegetacionog perioda biljke. Svaka faza razvia odlikuje se pojavom novog organa. Kada i
koliko e trajati neka faza zavisi samo od t (i od duine dana). Rast je niz kvantitativnih promena
(poveanje mase i veliine biljke). Najee rast i razvie idu uporedo. Za rast su vani voda,
svetlost, mineralne materije-najvaniji je azot, zatim fosfor i eventualno kalijum a za razvieneki mikro elementin pr. u nedostatku vode rast staje, a razvie se nastavlja. Kada je sua, rast je
mali, ali svi organi su tu.
Opte potrebe gajenih biljaka za toplotom
Osnovni pokazatelj je bioloki minimum temperature=najnie t na kojoj biljka moe da
opstane. Znaajne za odreivanje roka setve. Setva mora da se obavi kad su t i vazduha i zemlje
iznad tog min. Toplotna suma se dobija sabiranjem srednjih dnevnih t, a one se dobijaju: Sve t
iznad biolokih min su aktivne t (jer na njima biljka raste i razvija se). Kad od aktivnih t
oduzmemo bioloki min, dobijamo efektivne t. Rasponi su zbog toga to razliite vrste i hibridi
imaju razliite potrebe. Duinu vegetacionog perioda odreuju potrebe biljaka za toplotom. Kod
nas je gornja granica gajenja kukuruza 600m.
Fenologija
Fenologija je deo ekologije koja prouava periodinost u razviu ivog sveta. Deli se na
fenologiju biljaka (periodinost u razviu) i fenologiju ivotinja (periodinost u ponaanju). Rast
je kvantitativno uveanje biomase. Razvie je niz kvalitativnih promena koje se ogledaju u
pojavi novih organa. Brzina razvia zavisi samo od temperature. Ako su one optimalne razvie
ide vrlo brzo, a ako su nepovoljne vrlo sporo. Rast vie zavisi od vode i hrane, a manje od
temperature. Razvie biljaka je podeljeno u faze razvia-fenoloke faze-fenofaze. Fenoloka
godinja doba ne poklapaju se sa kalendarskim: zima (t manja od 0C), predprolee (od 0-5C),
prolee (5-15C), leto (t vee od15C), jesen (15-5C), predzima (5-0C). Pojava odreenih
fenolokih faza nekih biljaka oznaava poetak fenolokog godinjeg doba. Te pojave se zovu
vesnici. Cvetanje visibabe je vesnik predprolea (znak da t poinju da rastu); cvetanje kukureka,
drena, leske. Vesnici prolea: cvetanje ljubiice i mnogih drugih vrsta (voke itd.). Vesnici jeseni:

cvetanje mrazovca (im on procveta, znak da je jesen nastupila). Kod ita postoje fenoloke faze
u ponaanju. Migracije (npr. ptice selice). Hladna zima-preivi malo larvi, a ako je obrnuto
kasnije imamo najezdu insekata.
Fenoloka posmatranja. - Primer: fenofaze ozime penice. Beleimo datume pojave
odreenih fenofaza. Prvi datum koji beleimo je datum setve. Fenofaze ozime penice:
1.Nicanje-pojava provg pravog lista. Datum nicanja belei se kada se na povrini
zasejanoj penicom vidi zeleni pokriva, visine biljaka 2-3cm. Od setve do nicanja proe 5-6
dana.
2. Bokorenje-pojava bonih izdanaka (u pazuhu prvog lista, pojavljuju se boni izdanak).
Dobija se vie stabala, to je poeljna osobina. Datum se belei kad vie od 50% biljaka ima taj
boni izdanak (od nicanja do bokorenja proe 2-3 dana-ne vie od nedelju dana). Potrebne t za
bokorenje su 5-10C, a upravo u ovoj fazi se vri ikaljenje. Pod uticajem niskih t, biljka je sada
(tj. zimi) u fazi mirovanja (latentnojfazi), tj. svi ekoloki procesi su na minimum. Meutim uvek
kad t dovoljno poraste biljka moe da vri fotosintezu. U prolee: aktiviranje fotosinteza. Ako
bokorenje nije bilo zavreno, sada se zavrava. Sada biljka prelazi u fazu vlatanja, tj. intenzitet
porasta. To nije fenofaza, jer se ne pojavljuje novi organ. Tada je kritini period za vodu jer je
fotosinteza intenzivirana pa mora da se uzima CO2-otvorene stome- porast transpiracije. im doe
do sue, biljka zatvara stome, ulazi manje CO2 i zato ne proizvodi dovoljno organske materije.
Biljka nakuplja materije zato da bi mogla da obrazuje reproduktivne organe. Stoga ako je sada
sua, prinosi se drastino smanjuju.
3. Klasanje-kad biljka dostigne genetski odreenu visinu, onda u pazuhu vrnog lista
izlazi klas. Klas je cvast. Sloeni klas-sastavljen u vie klasia a u svakom klasiu ima po
nekoliko cvetova. Optimalne t su oko 15C. Datum se belei kada vie od 50% biljaka ima klas.
Cvetanje-graa cveta zavisi samo od naina opraivanja. Kod penice: anemofilija (vetar)
pleva-zatitni listi oko celog klasia. Kad doe do cvetanja, pleve se odvajaju i vide se ute
antere pranika. Kad na vie od polovine svih biljaka vidimo pranike, belei se datum cvetanja.
Optimalni uslovi su t od 15-25C, umeren vetar (jak teti cvetovima), suvo vreme. Ako je u doba
cvetanja vlano vreme, pleve se nee otvoriti, ali e unutar doi do samooplodnje (autogamija)
to je kod biljaka esto i nije negativno jer su biljke poliploidne. Kod ivotinja recesivni gen
dobija veu frenkvenciju i zato se ee desi da se spoje 2 takva gena i da se on ispolji. Faza
cvetanja je najosetljivija faza na t. Porast t ili jak vetar uzrokuju da se polen isuuje i postaje
sterilan. Penica cveta krajem aprila/poetkom maja. Kod kukuruza: protoandrija-ranije
sazrevanje mukih cvetova nego enskih, na istojbiljci. Protoginija-ranije sazrevanje enskih
cvetova.
5.Sazrevanje-formiranje ploda (zrno,krupa) a) mleno zrenje (zrelost): cela biljka
jezelena, donji listovi poinju da ute. Zrno je zeleno, mekano sa tenim sadrajem. Vode u zrnu
ima preko 50%. Ova faza je kritini period za toplotni udar. Datum se belei kad je na vie od
50% biljaka prisutna mlena zrelost. b)votano zrenje (zrelost)-biljka je uta; samo je vrna
internodija zelena. Zrno jeuto, ali meko kao vosak, u njega moe da se utisne nokat. Vode ima
25-30%. Sadabiljka vie nije osetljiva na neke spoljanje faktore,jedino postoji opasnost
odpoleganja. v) puno zrenje (zrelost)-bijka je potpuno suva, zrno potpuno suvo (nemoe se
utisnuti nokat), voda 14-15%. Ovo je vreme za etvu. Poslednji datum u dnevniku fenolokog
osmatranja je datum etve.

Voda i vlanost
Voda je prost klimatski faktor, neophodan za sve organizme. Uticaj vode moe biti
fizioloki i ekoloki. Voda je univerzalni rastvara (jer je dipolarna). Citoplazma je i sama jedan
vodeni rastvor. U vodi se deavaju svi fizioloki procesi, jer seme miruje. U svakom organizmu
99,5% vode odlazi na odravanje turgora (na kraju sva ta voda ode u transpiraciju (kroz biljku
stalno postoji kretanje vode), a 0,5% na fotosintezu.
Promet vode kroz biljku
1. Apsorpcija-usvajanje vode. Kod kopnenih biljaka: pomou korenovih dlaica i to
osmozom. Osnovni preduslov za osmozu je vea koncentracija rastvora u biljci nego uzemljitu.
U slanom zemljitu nije taj sluaj i zato obine biljke tu ne mogu da ive ve samo halofite koje
su prilagoene. To je relativno mali broj vrsta. One su esto sukulentne (stablo), a listovi su u
vidu ljuspica. elijski sok je vrlo koncentrovan rastvor soli (jer koncentracija mora biti vea
nego u zemljitu). Viak soli izbacuje na povrinu tela (esto se na njima vide kristali soli). To su
biljke slatina, obala mora i okeana, vegetacija mangrove (uz obalu mora, na uu reke u more)najee bunaste vrste/drvenaste, ive u uslovima plime (so) i oseke (mulj), koren je u potpuno
anaerobnim uslovima i raste na gore, van zemlje tzv. vazduno korenje ili pneumatofori. Kod
mangrove listovi su koasti, plodovi plivaju na vodi, klijaju na samoj biljci, zatim klica padne u
more, dospe do obale i tu se ukoreni. Postignuti suvrlo dobri uspesi u selekciji penice otporne na
slanije uslove.
2.Transport pomou provodnih snopia- ksilem + floem
3.Transpiracija-preko kutikule (kutikularna). To je pasivno gubljenje vode, ne moe
seregulisati. Zavisi od debljine kutikule, t, vlanosti vazduha i vetra-preko stoma (stomaterna).
Aktivno je regulisana-zavisi od koncentracije rastvora u elijama zatvaraicama i nije toliko
zavisna od spoljanjih faktora. Gutacija se javlja pri poveanoj vlanostivazduha. Pokazatelji
transpiracije su intenzitet transpiracije, transpiracioni koef. i produktivnost transpiracije.
Intenzitet transpiracije je koliina vode koja ispari sa jedinice povrine lista u jedinici vremena.
Transpiracioni koeficijent je koliina vode koju biljka izgubi za vreme za koje sintetie 1g suve
materije. Produktivnost transpiracije je koliina suve materije koju biljka izgradi za vreme za
koje izgubi 1l vode. To je povezani jer kroz stome ulazi CO2 za fotosintezu pa to je vea
transpiracija, vea je i produkcija. Transpiracioni koeficijent kukuruza je 200l (tolikotreba za 1 g
suve materije). Ako je ishrana biljke dobra (mineralnematerije), potroie manje vode. Ekoloki
znaaj vode: rasprostranjenost vrsta,adaptivne forme (postoji ogroman brojrazliitih adaptacija
na razliite uslove vode i vlanosti). Formativno dejstvo (utiuna izgled biljke) imaju voda i
svetlost. Ne postoji neka globalna pravilnost rasporedavode, kao kod t. Ona je na Zemlji vrlo
neravnomerno rasprostranjena. Globalni faktorikoji utiu na vlanost su: udaljenost od mora-od
Atlantskog okeana ka Aziji ravnomerno opada koliina padavina (postoje pustinje uz morsku
obalu), pravac pruanja planina, pravac duvanja stalnih vetrova (pasati, monsuni). Lokalni
faktori: nadmorska visina i svi elementi reljefa naroito ekspozicija i nagib terena, nivo
podzemnih voda: ako su visoke, mnogo utiu na vlanost zemljita, biljni pokriva-tako gde je
bujna vegetacija (ume) nema izraenijeg sunog perioda. uma uva vlagu u zemljitu: umska
stepa (opalo lie i sl.) kao suner upija vodu i ona ne isparava iz zemljita. Biljke se dele na
vodene (hidrofite) i kopnene (higrofite, mezofite, kserofite). Vodene biljke-Voda je gua

sredina-pridrava biljke, pa one imaju malo mehanikih tkiva, nisu vrste ve mlitave,
prilagoavaju se kretanju vode. U vodi je manje CO2 i svetlosti. Na veim dubinama: poveana
povrina tela (razgranato, spljoteno, rascvetano)-vea apsorpcija svetlosti i gasova. Svetlost je
drugaijeg sastava (hlorofil koji apsorbuje te talasne duine)-najvie ima plave svetlosti (sve vie
biljke i zelene alge imaju hlorofil a i b zato su slabije prilagoene na vee dubine, pa ih tamo i
nema). Koren samo privruje cvetnice, a voda se upija celom povrinom tela. Tkiva su im vrlo
esto prozrana, da ne bi jedan list zaklanjao drugi. Sve ovo je vano za biljke koje su potpuno
potopljene u vodi (tzv. prave vodene biljke ili submerzne). Submerzne mogu biti uronjene
(privrene za dno) mrke, crvene alge idu na vee dubine. Mogu i da slobodno plutaju po vodi.
Sve alge su submerzne i mali broj cvetnica. Flotantne: plivaju na povrini vode (ne cela biljka
ve najee listovi). Uronjene ili slobodno plivajue. Listovi su u dodiru sa vazduhom. Cvet je
najee iznad povrine, ali ima i vrsta kod kojih je u vodi. Flotantne biljke su najee u plitkim
vodama (bare, movare) pa je koren u mulju (manjak O2) i ima aerenhim koji je u vezi sa
listovima koji su esto slini listovima kopnenih biljaka (votana prevlaka isve ostalo). Slobodno
plivajue flotantne biljke se takoe najee nalaze u stajaim vodama (barske biljke). Lokvanj
je privren, a slobodno pliva soivica (ima male srcaste listice). Emerzne su delimino
potopljene u vodi. U barama, na plavljenim livadama i slino. Jedan deo je u vodi, a drugi je
napolju. Lisni dimorfizam.Takoe imaju aerenhim. Trska (Phragmites communis) (ima je i na
njivi jer je visoka podzemna voda-odlian je indikator vlanosti tj. podzemnih voda). Rogoz
(Typhalatifolia/angustifolia) to je ono to deca zovu bambus.
Kopnene biljke- Higrofite-biljke vrlo vlanih stanita. Nena graa jer nisu u opasnosti
od sue (akodo nje doe ne mogu da preive). Higrofite otvorenih stanita (livadarske) u
uslovima pune osvetljenosti; umske: ive u vrlo vlanim umama i u zemljite i vazduh su vrlo
vlani, senka-one su skiofite. Zato im se graa razlikuje. umske su izrazito nene grae (malo
mehanikih elemenata), listovi najee celi, veliki; lisna tkiva slabo diferencirana (nema
diferencijacije na palisadno i sunerasto tkivo, jednoslojni epidermis, vrlo tanka kutikula, slabo
razvijena lisna nervatura), stome su malobrojne i krupne, preovladava kutikularna transpiracija
(slabo reguliu transport), stome slue za razmenu gasova a ne za transpiraciju. esto gutacija
(zbog visoke vlanosti vazduha)-Adam, paprati. Kod nas Petasites ide uz planinske potoke
(Peruica-jedina prauma u Evropi izmeu Srbije, Crne Gore i Bosne). Livadske: deblja kutikula,
palisadno i sunerasto tkivo, vie stoma, jaa nervatura, ali uopte nisu otporne na isuivanje
zemljita.
Mezofite-biljke umereno vlanih stanita. vrste su, vie mehanikih elementa. Listovi:
deblja kutikula nego kod higrofita, vie provodnih snopia, bolje reguliu transpiraciju jer imaju
vie stoma i to sitnijih. Kutikula nije zadebljala pa postoji kutikularna transpiracija. Ni one ne
trpe suu, iako su na nju otpornije od higrofita. Sua moe biti fizika i fizioloka. Fizika sua
(prava)-nedostatak vode uzemljitu. Biljka vie vode gubi nego to prima. Fizioloka sua-vode
ima uzemljitu, ali je biljka ne moe usvojiti zbog: zaslanjenosti zemljita, kiselosti zemljita,
niske t-koren ne funkcionie. U rano prolee je vrlo opasno naglo otopljavanje- t vazduha rastu, a
t zemljita je i dalje niska-biljke transpiriu a koren ne apsorbuje vodu. Veina gajenih biljaka
spada u mezofite. Sve su manje-vie osetljive na suu. Mezofite nemaju nikakve zatite od sue.
Kukuruz ima neke osobine kserofita.
Kserofite-biljke sunih stanita. Otporne su na suu, aktivno se bore protiv nje. Postoje
defanzivne kserofite koje ive u sunim oblastima ali se ne suprostavljaju sui ve bee u zemlju

(preivljavaju podzemni organi), znai graa tela im nije adaptirana na suu. Kserofite su
izuzetno raznovrsne po adaptacijama na problemsue- vrlo razliite forme. Osnovne i zajednike
osobine svih njih su: smanjitipovrinu tela to vie (smanjuje se isparavajua povrina), pa se
smanjuje nadzemni deo u odnosu na podzemni, koji je vrlo razvijen i vei od podzemnog;
zadebljala kutikula-nema kutikularne transpiracije. Dele se na: sukulente, sklerofite, afilne
kserofite i stipa kserofite. Sukulente-Na najsavreniji nain smanjuju povrinu tela tako to su
poveali zapreminu tela i najee izgube listove-trnovi, a stablo preuzima ulogu fotosinteze i u
njemu se magacionira voda u vodenom parenhimu. To je osnovna strategija sukulenata. Telo je
najee loptasto/valjkasto. a) stablove sukulente (sve dosad reeno o sukulentama vai za njih).
Transpiriusamo nou-stome se samo tada otvaraju, pa one tada i vre fotosintezu.tzv. CAM put
fotosinteze: kao C3 biljke, ali nou usvojen CO2 odmah transformiu u jabunu kiselinu i smetaju
je u vakuole. Ujutru se jabuna kiselina razlae i oslobaaju se molekuli C koji sad idu u C3 putpreko pirogroane kiseline. Produktivnost fotosinteze je slaba, ali u pustinji nema konkurencije
drugih biljaka, pa je to nevano. Najefikasnije su C4 biljke. Kaktusi-krupni, lepi cvetovi.
Euphorbiaceae-sitni, neugledni cvetovi. Stablove sukulente su indikatori pustinja; b) lisnate
sukulente-nisu odbacile listove, ve oni imaju debelu kutikulu i u njima je vodeni parenhim.
Listovi esto imaju i bodlje zbog odbrane. uvarkua (Semprevivum)- je naa najpoznatija lisna
sukulenta. ivi na kamenjaru, stenama, krovu kue, betonu. Aloje, agave-pustinje u Meksiku. I
lisne sukulente imaju CAM put fotosinteze.
Sklerofite-One aktivno trpe suu, ak do 25% gubitka vode, bez oteenja elija.Vrlosu
vrste, mnogo mehanikih elemenata. Vrlo esto su trnovite (list-trn). Debela kutikula, votana
prevlaka-sjaj, 2-3 slojni epidermis, palisadno i sunerasto tkivo. Listovi su najee sitni (kao to
je uopte pravilo kod kserofita). Izuzetno dobro razvijena nervatura. Stome mnogobrojne, jako
sitne, vrlo esto uvuene u epidermis tako da se razmena gasova vri, a ispari vrlo malo vodeodlino regulisana transpiracija. Mnogo etarskih ulja. Neke imaju dlaice na listovima. Izgledaju
polu osueno.Vrlo su karakteristine za Mediteran-po njima se cela mediteranska vegetacija zove
durilignoze (tvrdolisna). Najee su zimzelene. Maslina, mirta. Slina klima/vegetacija je jo u
Kaliforniji, u Junoj Africi. Afilne kserofite-bezlisne. Nikad (ni u jednoj fazi razvia) nemaju
listove. Stablo je zeleno (vri fotosintezu), obloeno debelom kutikulom. Kod nas (Mediteran):
ukva (Spartium junceum, Fabaceae). Stipa kserofite-po rodu Stipa. Kovilje (Stipa pennata).
Uvija list u fiek tako da su stome samo sa unutranje strane, i onda moe da ih otvori i vri
razmenu gasova. Isto to radi i kukuruz, ali on je ipak mezofita. Stepske trave-imaju 2 nepovoljna
perioda, suno leto i hladnu zimu. Moda neka mezokserofita (prelaznioblik-kukuruz).
Listopadne biljke za vreme sue gube lie (smanjuju transpiracionu povrinu). Meu gajenim
biljkama nema kserofita, ne raunajui neke lekovite (aloja). Kserofite ljudi jedu, ali ih ne gaje.
Voda u zemljitu
U zavisnosti od toga da li je biljke mogu usvojiti: *nedostupna voda-mrtva rezerva
zemljita. Sile koje dre molekule vode vee su od sila osmotskog pritiska kojima koren usvaja
vodu. To su higroskopna voda i opnena voda kao i hemijski vezana voda. Higroskopna i opnena
voda su fiziki vezane za koloidne micele zemljita. Elektrostatikim silama se estice vode
vezuju za estice gline-one su najsitnije. To su jake sile. Hemijski vezana voda se nalazi u
molekulima razliitih jedinjenja, a naroito soli. *dostupna voda-moe biti kapilarna,
gravitaciona i slobodna. Kapilarna voda se nalazi u sitnim upljinama (veliine kapilara) izmeu

estica zemljita. To je najznaajniji oblik vode za biljke.Voda ne otie iz njih a biljke je lako
usvajaju jer su kapilarne sile slabe. Gravitaciona voda pod uticajem Zemljine tee prolazi kroz
vee upljine i ide do podzemnih voda. Biljke je mogu iskoristiti, ali vrlo kratko jer se ona brzo
gubi kroz zemlju. Slobodna voda najee otie u vodotokove, ili se pretvara ugravitacionu.
Takoe se kratko zadrava i takoe je za to vreme dostupna biljkama. Sve ovo zavisi od strukture
zemljita.
Voda u vazduhu (vlanost)
Od velikog je znaaja za kopnene biljke jer od nje (i od vetra i t vazduha) zavisi
transpiracija, opraivanje, cvetanje, oplodnja. Suvie suv vazduh, jak vetar, visoke t nisu dobri jer
se cvet oteuje, polen postaje sterilan. Ova tri faktora mogu da dovedu do toplotnog udara.
Vlanost vazduha E-max je koliina vodene pare koju moe da primi vazduh na odreenoj t.
Apsolutna vlanost vazduha (e)-stvarna koliina vodene pare u vazduhu. Relativna vlanost
vazduha je e1=e/E *100 Ispod 25% relativne vlanosti vazduha-vrlo suv vazduh. U toplim
danima letnjeg perioda 40-50%. Deficit vlanosti D= E-e to je on vei, vea je i transpiracija:
V=k/ (F-f)* 760/p *SF-napon pare u listu; f-napon pare u vazduhu; p-atmosferski pritisak; S-povrina
lista to je povrina lista vea, a atmosferski pritisak nii, vea je i transpiracija, kao i ako je
vea razlika napona pare u listu i napona pare u vazduhu.Vazduh i vetar (vazduna kretanja)O2
(22%) sav je biogenog porekla (fotosinteza); N2 (78%) ni biljke ni ivotinje ga nemogu koristiti;
CO2 (0,03%)-zagaujui gasovi (SO2, NO x, CO, ugljovodonici, CH4, O3, CFC), vrsteestice
(pepeo,a); Ar (1%), H u tragovima Anaerobni organizmi: najvie u mulju i zemljitu. Ogromna
veina organizama je aerobna. Za biljke je CO2 u minimum, ako bi ga bilo vie, njihova
produkcija bi sepoveala, ali bi to dovelo do velikih poremeaja u toplotnom bilansu Zemlje.
Vetar: anemofilija; raznoenje zagaenja na veu povrinu. Sa poveanom brzinom vetra
isuuje se vazduh pa raste transpiracija. Udari vetra mehaniki oteuju biljke (npr. strna ita
poleu). Erozija: sadnja drvenastih vrsta (vetrozatitni pojasevi). Dubokim oranjem sitne se
estice zemljita pa ih lake odnosi vetar. U Americi, 20-30te godine 20tog veka su zvali
pranjave godine jer su prerije u srednjem delu SAD-a (kukuruzni pojas-corn belt) zbog oranja
podlegle eroziji, a praina je stizala sve do Njujorka. Zato je tamo zakonom zabranjeno oranje
jer su to laka zemljita, kao i kod nas u Vojvodini, a tea zemljita se moraju orati. Ovo je
primer tetnog delovanja obrade zemljita na strukturu zemljita. Kad se zemljite jednom uniti,
ono je izgubljeno. Svi kamenjari u Sredozemlju su antropogeni (ovek je unitio ume pa je
otilo u zemljite).
Faktori reljefa (orografski faktori)
Elementi reljefa su indirektni faktori-utiu preko klime (menjaju klimatske uslove). Sve
smo ih ve pominjali. Nadmorska visina, ekspozicija (juna strana: toplija, suvlja), nagib terena
(nagnuti tereni-suvlji). U ravniarskim oblastima su podzemne vode vie. Faktori zemljita
(edafski faktori) Abiotiki deo: odnosi se na sastav estica koje ine zemljite. Ono to ini
plodnost zemljita je organska materija, a ona nastaje delovanjem ivih organizama. Fizike
osobine zemljita (vodne, vazdune) Struktura-sastav i veliina estica. Peskovita zemljita su
laka, imaju krupnije estice. Jako su propusna-vodne osobine su veoma loe (voda se brzo
ocedi), a vazdune su povoljne. Mogu se popraviti dodavanjem humusa, da se stvore sitnije

estice, a i da se popravi plodnost (jer su loe i hemijske osobine). Za gajenje biljka: estice
srednje veliine (sitnomrvilasta struktrura)-tu ima vie kapilarnih upljina (vei vodni
kapacitet),a i onih u kojima je vazduh; vea koliina humusa (on ba i pravi takvu povoljnu
strukturu). Kod nas je takav ernozem. Najplodnija zemljita na svetu su ona gde je prirodna
vegetacija bila stepa. Tamo gde je bila uma ,zemljite nije toliko povoljno jer je velika kiselost i
manja je razgradnja organskih materija. Gajene biljke najee trae neutralno do blago alkalnog
zemljita. Tea zemljita imaju veu koliinu sitnih estica (glina) koje privlae vodu I bubre.
Vazdune osobine su jako loe. Takva zemljita se zabaruju. Teka su za obradu ako su vlana,
lepljiva su, a ako su suva vrlo su tvrda. Vrlo su nepovoljna za gajenje biljaka. Takav je brdski deo
Srbije, gde su nekad bile ume. Mora se dodati organska materija (manjak N, P, K-naroito P jer
on pri niskim pH prelazi u nerastvorne oblike). Fizike osobine se popravljaju raznim nainima
obrade (oranje, tanjiranje, drljanje, valjanje-usitnjavanje, stvaranje povoljnog odnosa upljina
(popravljanje vodnih, vazdunih i toplotnih osobina-rastresito zemljite se sporo greje i hladi i
bolji je isolator toplote). Najvee tete u poljoprivredi su kad se zemljite ostavi golo (bez biljaka
ili druge zatite), jer ga kia i vetar kvare. Kad se zemljite posle kie osui, na povrini e se
stvoriti tvrda kora (tzv. cementiranje). Hemijske osobiine (pH vrednost, sadraj N, P, K i ostalih
vanih elemenata) Makroelementi: N, P, K, Ca, Mg; mikroelementi: Zn, Cu, Cd-u veim
koliinama su toksini. N -je potreban u najveim koliinama. On se ugrauje u protein
nukleinskih kiselina. Biljke ga usvajaju u obliku nitrata (najpristupaniji oblik N za biljke).
Najvie se ugrauje u zelene (vegetativne) delove biljaka. K-znaajan je za reproduktivne organe
(cvet, plod) nalazi se u obliku soli.P- U kiselim zemljitima,P stvara nerastvorne soli.tada ga
biljke ne mogu usvojiti.Postoje i ubriva sa mikroelementima.Osnovno je da se urade analize
zemljita dabi se racionalno ubrilo.Kod nas se to najee ne radi,posledica
jezagaivanje.Nikad ne dodaj nita dok ne proveri da li je stvarno potrebno.
Bioloke osobine zemljita
Zemljite nije abiotiki faktor. Znaaj ivih organizama je izuzetno velik. Od najprostijih
bakterija do vrlo razvijenih biljaka i ivotinja.
Mikroflora-preciznije je rei mikroorganizmi.
1. Bakterijea) heterotrofne*azotofiksatori N2 iz vazduha pretvaraju u nitrate. Veoma
znaajna uloga. 1.simbiotske (Rhizobum) samo sa familijom Fabaceae (soja, pasulj, bob, graak,
grahorice, zvezdan, deteline, lucerka). Zelenino ubrenje ili plodored. 2. nesimbiotske
(Azotobacter, Clostridium). Inokulacija semena soje, pasulja, graka sporama Rhizobiuma je
zakonski obavezna, I onda ubrenje azotom nije potrebno. Radi se na kombinacijama
neleguminoznih biljaka (penice, kukuruza) sa Azotobacterom-neki njegovi sojevi mogu da budu
u saradnji sa penicom i kukuruzom (ne simbiozni jer ne ulaze u koren, ali su urizosferi).
*amonifikatori-pretvaraju belanevine u amonijak. Zatim druge bakterije taj amonijak pretvore u
nitrate, nitrite. *bakterije koje razlau celulozu-ona ine veliki deo biljne mase, a ona i lignin se
ne razlau. Kad u zemljitu (i drugim delovima ekosistema) ne bi bilo bakterija (saprofitskihhrane se mrtvom organskom materijom), ne bi bilo kruenja materije. b) autotrofne dele se na
hemisintetske i fotosintetske Autotrofne bakterije su hematotrofne. Nitrosomonas pretvara NH3

u nitrite, a Nitrobacter nitrite u nitrate. Sumporne bakterije najee koriste H2S: One oksidiu
H2S u soli sumporne kiseline. Fero bakterije okside Fe pretvaraju u oblike koje biljke mogu da
koriste. Fosforne prevode teko rastvorljive fosfate u lako rastvorljivu formu.
2. Aktinomicete-spadaju u gljive, imaju hife, ali su mikroorganizmi (mikroskopske
veliine). Razlau organsku materiju, humus, oslobaaju azot, antibiotike. Aktivnije su od
bakterija u razgradnji organske materije jer ih ima vie. Razlau azotne materije i oslobaaju N2
u atmosferu-denitrifikacija. Penicillium- lue antibiotik-zatitna uloga, unitavaju patogene
mikroorganizme. Zemljino disanje-kao krajnji proizvod svih razgranji organske materije (CO2 i
H2O), CO2 se u vrlo velikim koliinama oslobaa iz zemljita. ak moda vie CO2 u vazduhu
potie odatle nego od disanja drugih organizama.
3. Gljive (bazidiomicete i askomicete)- hrane se najee saprofitski. Uvelo lie, mrtvo
drvo. Mnoge su paraziti, ali one u zemljitu nemaju neku ulogu. Saprofitne gljive su jedini
organizmi koji mogu da razlau lignin (drvo). Razlau i celulozu. Mnoge gljive ive na
panjevima. Biomasa gljiva: 1-1,5 t/ha. Trae veu vlanost i mnogo otpadne materije, pa najvei
broj vrsta ivi u umi, ali ima ih svuda (mnogo ih je manje na obradivim povrinama). Gljive
svojim hifama proiruju organsku materiju i razlau je. Pored viih gljiva ima i kvasaca i plesni.
Gljive seobrazuju sa viim biljkama. Dele se na: obligatni (bez nje ne moe nisko drvee), i
fakultativni.
4. Alge-stanovnici su i golih stena. Zastupljene su u manjoj meri (jednoelijske i
konaste; ili modrozelene bakterije ili zelene alge), vlana zemljita. Neke fiksiraju N2.
Mikrofauna-opet uslovno reeno (nekad su se ubrajale u ivotinje). 1. Nematode-mogu biti
saprofitske (hrane se organskom materijom u raspadanju), koje jedu druge nematode, bakterije,
biljke, protozoe, i koje prodiru ukoren viih biljaka gde provode jedan deo svog ivotnog
ciklusa.Vrlo znaajni vieelijski organizmi. Najvanije su saprofitske. Predatorske se hrane
drugim nematodama, bakterijama. tetoine se hrane korenovima biljaka, mogu da budu vrlo
opasne i esto se protiv njih koriste hemijska sredstva. Najugroeniji su krtolastii slini korenovi
(argarepa, repa, rotkvica, krompir). 2. Protozoe-mogu imati pozitivan znaaj ako jedu tetne
bakterije, a mogu imati inegativan znaaj ako jedu korisne bakterije. Vezane su za vodu (esto i u
zemljitu), jednoelijske su. Infuzorije (imaju treplje, cilije), biari (flagele-najpoznatija je
Euglena, ima hlorofil), amebe (patogene, kreu se pomou pseudopodija). Veina su saprofiti
(mrtva organska materija korisno za kruenje materije-stimulacija metabolikih procesa). 3.
Rotatorije-naroito u barskim zemljitima, tresavama (movare gde je supstrattreset). Na
obradivim povrinama ih nema mnogo. Njihova uloga nije razjanjena.
Makrofauna-svi ovi organizmi svojom aktivnou utiu na osobine zemljita. Znaajni
su za dreniranje zemljita (prave hodnike u njemu), aeraciju zemljita, vodnireim, hranidbeni
reim-utiu na hemijske osobine zemljita, hrane se zemljitem inekim bakterijama, algama, gljivama,
1. Glodari-bue hodnike (korisno drenaa), ali su za agroekosistem vrlo tetni jer skupljaju
zrnevlje (mi, hrak, tekunica). 2. Bubojedi-krtice, rovice. Glodari izlaze napolje, a krtica je
striktno zemljini organizam-ne izlazi. Njena uloga je vrlo pozitivna-bui hodnike, jede insekte i
njihove larve. 3. Insekti-ima saprofita, predatora itd. 4. Mokrice-grupa raia,ive u vlanim
zemljitima,saprofiti su,ima ih i po kuamagde je vlano. 5. Puevi-se najee hrane biljnim
materijalom (mrtvim ili ivim). 6. Pauci su svi predatori, unitavaju tetne insekte. 7. Stonogejedu humusnu materiju. 8. Pregljevi-krpelji ali ne parazitske. 9. lankoviti crvi su najvaniji.

Kina glista: bui hodnike (dreniranje zemljita, aeracija), jede organsku materiju i izbacuje
preraen humus-poveava plodnost zemljita. Glistenjak je vrlo koncentrovano organsko ubrivo
(stajnjak gliste prerade u humus i to je glistenjak). Gliste meaju zemljite (dublje i plie slojeve)
pa obogauju humusom i donje slojeve zemljita. Biomasa glista u zemljitu-90-500leg/ha,
zavise od zagaenosti (gde god ima glista zemljite je isto-bezpesticide, herbicida i vetakog
ubriva-sa njima one automatski nestaju), vlanosti. Gliste poveavaju pH, poveavaju N, Ca,
Mg, pristupani P. Vre mehaniki i hemijski uticaj u zemljitu. Dejstvo stajnjaka traje 3 godine.
Biotiki faktori
Svaki uticaj koji dolazi od drugih ivih bia predstavlja bioloki faktor sredine. Mogu biti
fitogeni-delovanje biljaka, zoogeni-delovanje ivotinja i antropogeni-delovanje oveka.
Uzajamni odnosi izmeu biljaka.- Organizmi mogu uticati jedan na drugi posredno ili
neposredno (posredne i neposredne koakcije). Neposredne koakcije: 1. Simbioza (mutualizam)-po
svojoj morfologiji i fiziolokim osobinama predstavljaju u ekolokom smislu sasvim novi organizam
obostrano pozitivan odnos (obe vrste imaju koristi). Mnogo primera, vrlo esta pojava u ivom
svetu. Liajevi= alge+ gljive, vrlo tesna simbioza: alge-fotosintezom, gljive-hifama usvajaju
vodu i mineralne materije. Mikoriza-vie biljke (najee drvenaste, ali i zeljaste Festuca ovina,
orhideje) + gljive. Endotrofna mikoriza: hife ulaze u elije korena-U umi je zemljite esto
siromano N, pa drvo od gljiva uzima N materije (asimiluje deo hifa), a gljiva od drveta organske
materije. To je obligatna mikoriza, ni gljive, ni drvo bez nje ne mogu da opstanu. Vrganji i tartufi
su iskljuivo mikorizne gljive. Egzotrofna mikoriza: hife dodiruju elije korena, ali ne ulaze u
njih. Koren tako poveava mo upijanja vode i mineralnih materija iz zemljita, a gljive koriste
izluevine korena. Neke orhideje kod nas na vlanim livadama na korenu imaju kvrice, ali ne
od bakterija nego ba od gljiva. Obligatna protiv fakultativne mikorize. Simbioza biljaka i
mikroorganizama (Fabaceae i Rhizobium). Simbioza oveka i gajenih biljaka. 2. Kompeticijapredstavlja borbu za iskoriavanje biljne hrane. Obostrano negativni odnos, konkurentski odnos
npr. 2 biljke zauzimaju slinu ekoloku niu pa koriste iste/sline resurse-korenovi na istoj dubini
(voda) ili biljke su sline visine (svetlost). Tada dolazi do konkurentnih odnosa za ivotne forme.
Ovo se stalno deava u prirodi. Konkurent koji bre raste ili ima veu biomasu itd. na kraju
eliminie onog drugog (kompetitivno iskljuivanje) npr. korovi/gajene biljke, a ako su slini do
toga nee doi, nego ostaju u kompeticiji. Korovi su odlino prilagoeni ba na njivske
ekosisteme. Oduzimaju vodu, hranljive materije iz zemljita, zasenjuju gajene biljke. Najvee
tete u agroekosistemu su ba od korova, a ne od tetoina ili bolesti. Oni imaju izuzetnu mo
razmnoavanja (ogroman broj semena i to sitnih pa se teko uklanjaju iz agroekosistema a esto
veoma lie na seme gajene biljke. Velika sposobnost regeneracije i brz porast, velika sposobnost
vegetativnog razmnoavanja-sirak, pirevina i zubaa naroito opasni rizomi, stoloni-ako se isitne
i ostanu u zemljitu, korov se jo bre razmnoava). Ranije su bili zdrueni usevi- vie vrsta
istovremeno na istoj povrini-konkurentni odnosi. Danas se opet ide ka tome (npr. ita +
leguminoze), ali treba paziti da ne doe do sukoba oko istih resursa. 3. Parazitizam i
poluparazitizam-jedan organizam ima koristi (parazit), a drugi tetu (domain). Parazitske biljke
nisu zelene-koren unazadovao u evoluciji. Cuscuta(vilina kosica) nema ak ni koren, najee
napada trave i leguminoze. Gljive, patogeni mikroorganizmi. Poluparaziti-od biljaka je
najpoznatija imela. Najee je na drvetu (u kruni) i nema kontakt sa zemljitem pa vodu i
mineralne materije uzima iz provodnih snopia domaina, a sama ima hlorofil i vri fotosintezu.

4. Epifitizam-jedna vrsta poluparazitizma. Jedna biljka ivi na drugoj, ali nita od nje ne uzima.
Kod nas: alge, gljive, liajevi, mahovine. Ali, ako ih ima mnogo na jednom drvetu, smetaju
(svetlost). U tropskim umama esto: lijane (puzavice), kod nas lijana je npr. brljan-treba im
neto za oslonac. Nekad toliko obrastu domaina da se smatraju parazitima prostora. Neke vrste
paradajza,pasulja mora da im se daoslonac. Kod nas se esto gajio puzavi pasulj sa kukuruzomobostrana korist. Posredne-nema dodira ve se uticaj vri najee preko nekih izluevina
(gasovitih ili tenih), koje se prenose vodom/vazduhom. 1. Alelopatija-biohemijski uticaji. ee
su negativni-izluevine jednog organizma ometaju funkcije drugog. Etilen lue plodovi koji
sazrevaju, a on ubrzava zrenje drugih plodova jabuke. Ali, on izaziva i opadanje plodova i
listova, pa deluje negativno na druge vrste. Alelopatski odnosi se ogledaju u tome to pojedine
biljke ne rastu i ne razvijaju se u prisustvu drugih biljaka zato to druge biljke izluuju odreene
materije koje inhibiraju razvoj ovih biljaka. Izmeu 2 mikroorganizma: antibiotik koji lue
aktinomicete ubija bakterije. Biljke lue fitoncide (biljne antibiotike koji unitavaju
mikroorganizme). Beli luk, rotkvice, crni luk. One pozitivno utiu na svoju sredinu. Dragoljub,
neven, kamilica, kadifija. Te izluevine mogu da teraju insekte, crve i ostale tetne organizme.
Kopriva, preslica, rastavi. Prave se od njih i preparati za zatitu biljaka, a u istu svrhu mogu da
koriste i ive. Fizioloke koakcije- srastanje korenova drvea (naroito tamo gde je poveana
gustina), vri se razmena materija iz jedinki. Moe biti korisno ili tetno-npr. tisa je cela otrovna,
zato je ispod nje zemljite potpuno golo bez drugih biljaka, a samo plodovi nisu otrovni (da bi ih
jele ptice). U nekim borovim i smrevim umama korenovi srastaju i do 30% drvea.
Odnosi izmeu biljaka i ivotinja
Najpoznatiji su trofiki odnosi (odnosi ishrane) koji se praktino svode na lanac ishrane
(trofike lance). Prva karika u lancu ishrane su uvek producenti organske materije (biljke).
Sledea karika su biljojedi. (broj karika zavisi od broja vrsta ivotinja u ekosistemu). Zatim
grabljivice (hrane se biljojedima), pa grabljivice drugog reda, treeg reda itd. Poslednja karika su
mesoderi (koji nemaju prirodnih neprijatelja). U agroekosistemu ovi lanci su vrlo kratki: usevovek ili usev-domaa ivotinja-ovek (panjaci i ivotinja i ovek). Biljojedi (herbivore) su
primarni potroai (potroai prvog reda), mesoderi (karnivore) su sekundarni potroai
(potroai 2, 3reda-lisica, jastreb, kobac). Paraziti: ako su na biljkama, onda su primarni
potroai, a na ivotinjama su sekundarni. Hiperparazitizam-jedan parazit parazitira na drugom.
Svi ovi organizmi zavravaju u zemljitu na kraju. Razlagai (detritovore) se hrane mrtvom
organskom materijom. Kraj: bakterije (zemljino disanje CO2 i H2O) i gljive-sve razloe u
potpunosti (lignin). U ekosistemu najvaniji odnosi su odnosi ishrane. Ekoloka piramida
materije (biomase): Konzumenti 3 reda (mesoderi 2 reda) Konzumenti 2 reda (mesoderi)- jo
manja biomasa-jer ne bi imali ta da jedu i zato je produktivnost biljojeda vea nego mesojeda da
bi oni imali ta da jedu. Konzumenti 1 reda (biljojedi)-daleko manja, jer ne mogu da pojedu sve
biljke-onda ne bi imali vie hrane. Producenti (zelene biljke)-najvea koliina organske materije
(biomasa) Biljke, biljojedi (gusenica, gubar, herbivore), mesoderi (paraziti, karnivore),
grabljivice (lisica, kobac, jastreb karnivore). Zato je razmnoavanje biljojeda vrlo produktivno, a
mesodera vrlo malo. Sva materija koja ne ide dalje u piramidu vraa se u razlaganje. Dakle
kompletna materija krui. Osnovna funkcija ekosistema je da materija krui, jer inae ne bi bilo
ivota. Za neko vreme (due/krae) neki deo materije moe biti izostavljen iz kruenja: npr. ugalj
i nafta (biljnog su porekla-ume, movare) nalaze se duboko pod zemljom gde nema uslova za

raspadanje. Energija u ekosistemu ne krui, nego protie (jednosmerno kretanje). Energija ulazi u
ekosistem iz Suneve svetlosti (glavni izvor E na Zemlji). Tu energiju fotosinteza pretvara u
hemijsku energiju (molekul glukoze je glavni energetski molekul svih ivih elija, organska
materija je u stvari rezerva energije). Ta energija takoe ide kroz lance ishrane, ali pri procesima
kao to su disanje, truljenje, vrenje (svi procesi razgradnje) oslobaa se toplota, koja ne moe da
se vrati u ekosistem nego se gubi. Najvea koliina energije je u zelenim biljkama. U
agroekosistemu: uzimamo vrlo veliki deo biomase (materije i energije) iz ekosistema (etvom),
pa moramo i da vratimo i materiju (ubrenjem) i energiju (uproizvodnji mineralnih ubriva troi
se vrlo velika koliina energije zatim obrada zemljita-rad+gorivo-na sve naine se vraa
energija u ekosistem). U prirodnim ekosistemima kruenje materije je manje vie potpuno.
Kruenje materije i proticanje energije idu kroz lance ishrane.
Kruenje najznaajnijih elemenata u prirodi
Ugljenik - Posle H i O najzastupljeniji element. Najee se koristi u obliku
CO2. Juvenilni 0,09% (vulkanska aktivnost) umski poari i poari stepa 0,38% Goriva 3,08%
Disanje biljaka i razgradnja biljnih ostataka 56,1% Disanje ljudi i ivotinja 1,6% Organska
materija je sva od C (udeo C u ivim organizmima od ukupne mase je49%). CO2 se oslobaa iz
vode u vazduh (za fotosintezu O2-ivotinje,ljudi (razlause do CO2 i H2O)-CO2. CO2 u moru:
disanjem ivih organizama (nafta nastaje od morskih organizama) i iz krenjaka. CO2 u
atmosferi-0,03%. Oko 49% mase ivihorganizama je C,a njegov najvaniji oblik je CO2, iji je
osnovni izvor atmosfera. Sav CO2 iz atmosfere bi se potroio za 35 godina ako ne bi bilo
njegovog kruenja.
Kiseonik - Prvi element po koliini na Zemlji (oko 50% Zemljine kore, 21% atmosfere).
Disanje-aerobna oksidacija organskih materija. 99% svih organizama su aerobni. Jedini izvor O2
su zelene biljke.
Azot - U sastavu proteina, nukleinskih kiselina, alkaloida, hlorofilaZa biljke osnovni
izvor azota je zemljite, 95% azota u zemljitu je u organskom obliku (najvie u obliku humusa) i
on je biljci nedostupan. Samo 5% je u obliku neorganskih soli i biljci je dostupan. Razlaganjem
organske materije nastaje NH3, koji se ili oslobaa u atmosferu (ako ima vie ugljenika nego
azota u zemlji) ime se gubi azot iz zemlje, ili pravi soli: nitrosomonas-nitriti-nitrobacter-nitrati
(jedini oblik N dostupan biljci-potpuna mineralizacija N). Nije u svim ekosistemima kruenje N
isto, ali je slino. N se uvek u agroekosistemu moe dodavati, jer uzimamo biljke. Organski N: u
organskom ubrivu (stajnjak, osoka, kompost, glistenjak). Bioloka ubriva-seme se mea sa
bakterijama azotofiksatorima. Mineralni N: amonijana jedinjenja ili NPK ubriva. Mnogo
manje N iz mineralnih ubriva iskoriste biljke nego to se ispere i ode u podzemne vode.
Primenom ubriva mi u stvari zatvaramo krug, inae bi zemljite vrlo brzo bilo iscrpljeno i
drastino bi opao prinos. N iz neogranskih ubriva je odmah dostupan biljkama i dosta tog N se
ispere pre nego to ga biljke uzmu.
Fosfor - Drugi po znaaju i koliini u agroekosistemu. Nekad nije u molekulskom ve
uvek uobliku jedinjenja. U ivim organizmima: najvie u kostima ivotinja, obliku CaPO3, u
biljkama: ADP, ATP, nukleinske kiseline, fosfolipidiU prirodi fosfor je vrlo esto
u jedinjenjima koja su nerastvorna i koja se taloe, pa ga biljke ne mogu iskoristiti i njegovo
kruenje je oteano. Mnogo fosfora ima u morskim sedimentima. U agroekosistemu se i fosfor
mora nadoknaditi (ubriva u obliku fosfata). Fosforadosta ima u organskom ubrivu naroito u

guanu. Morski organizmi su veliki izvor fosfora (ribe, beskimenjai-njima se hrane morske
ptice). Fosfor se esto jedini sa metalima u zemljitu i gradi nerastvorljivo jedinjenje i taloi se).
Zato: primena ubriva vrlo obazriva, mora se znati sastav zemljita (ima metala aluminijuma koji
grade te nerastvorne soli).
Sumpor - U sastavu mnogih organskih jedinjenja, naroito znaajan za neke amino
kiseline (metionin, cistin, cistein), neki enzimi, sulfolipidi, biotin. U zemljinoj kori 0,05%. esto
se javlja slobodan (elementaran). Nastao ili vulkanskom aktivnou, ili: sumporaste bakterije
razlau kalcijum sulfat. S je u prirodi najee u vidu sulfida i sulfata, a u zemljitu je i u
organskim materijama. Atmosfera naroito iznad gradova/industrije zbog sagorevanja uglja i
nafte sadri SO2 koji je vrlo tetan (sa padavinama daje sumporastu kiselinu-kisele kie).
Prirodno u atmosferi nema sumpor oksida ve H2S. Kruenje S: biljke ga usvajaju u obliku
sulfata. Dosta sulfata se ispere iz zemljita, najvie iz glinovitih i onih bez biljnog pokrivaa.
Zbog velike pokretljivosti sulfatnog jona bilans S je esto negativan. Takoe, S se iz zemlje gubi
u vidu H2S (isparavanje). Zemljine bakterije razlau biljne i ivotinjske ostatke. Sumporne
bakterije: 1. Hemotrofne-najee koriste H2S i oksiduju ga do elementarnog S, a njega do
H2SO4, i to se zove sulfurifikacija. To opadanje pH zemljita se koristi za opadanje pH alkalnih
zemljita (jer je u njima Fe nepristupano za biljke). To su aerobne bakterije. 2. Anaerobne
zelene i purpurne sumporne bakterije: oslobaaju H2S. este su u toplim izvorima (blato).
Velika koliina S stalno dolazi u zemljite sa padavinama iz zagaene atmosfere pa esto nema
deficita S u zemljitu. esto se S iskljuuje iz kruenja (gvoe sulfid i sulfat, cink, kobalt)
taloenjem tih nerastovnih jedinjenja. Onda ovek kopa rude i vraa S u kruenje. Najee je
bilans S u zemljitu pozitivan.
Biogeni makroelementi - K, Ca, Mg, Na - Oni nisu gradivni elementi (ne grade proteine,
masti i ugljene hidrate) ali imaju znaajnu ulogu u aktivaciji ivotnih procesa, stvaraju osmotski
potencijal u eliji (K, Na), u sastavu su enzima, a Mg je u hlorofilu itd.
Biogeni mikroelementi-B,Zn,Cu,Fe,Cl,Mo - Vani sastojci enzima; uestvuju u oksidoreduktivnim procesima, transportu energije. Njihov odnos u zemljitu je vrlo znaajan za biljke,
osnovni je izvor zemljita. Dospevaju u zemljite iz matinog supstrata a zanemarljivo malo iz
atmosfere. Kruenje je isto kao i kod svih drugih elemenata. esto mogu da se iskljue iz
kruenja i da budu u nedostatku. U uslovima vlane klime: ispiranje (najvaniji oblik gubljenja
minerala iz zemljita). Koloidne estice u zemljitu (one su najsitnije) privlae i dre vodu ali i te
elemente. Zato su peskovita zemljita neplodna. U umskim ekosistemima kruenje je mnogo
sporije (ugradnja u drvo koje due ivi i teko se razgrauje). U kiselim zemljitima imobilie se
fosfor i molibden. U alkalnim: P, Fe, Zn, Mn, Cu. U umi humusne kiseline imobiliu katjone metala.
Elementi tetni za ekosistem takoe krue (pa kad tad dou i do oveka). Teki metali, pesticide,
radio aktivne materije.
Kruenje vode - Fizike i hemijske osobine vode-*visoka toplotna isparavanja i visok
toplotni kapacitet (uvaju toplotu). Globalno voda je veliki moderator klime-ublaava kolebanje
temperature. Dobar izolator toplote je sneg. *dipolno svojstvo molekula-stvara adhezione sile u
drugim molekulima, vodonine veze. *mali viskozitet, *velika sposobnost rastvaranja, *bezbojna
(proputa suneve zrake), *nema miris i ukus. Znaajna je za morfologiju zemljine kore-jedan od
glavnih inilaca u obrazovanju reljefa (erozivnim delovanjem, taloenjem nanosa) i za
obrazovanje zemljita (njegove osobine i sastav se razlikuju zavisno od koliine vode). Najvie
vode u okeanima i morima, zatoeno u ledu i polarnim oblastima, pa u podzemnim vodama,

povrinskim vodama (reke, jezera). Evaporacija je isparavanje sa fizike povrine, a transpiracija

je isparavanje se povrine biljaka. Oni zajedno ine evapotranspiraciju. Jedna bukva dnevno
ispari 100l vode, lipa i do 200l dnevno. U Srednjoj Evropi: evaporacija=100t/ha godinje,
evapotranspiracija=3000-7000t/ha godinje. Prisustvo biljnog pokrivaa umanjuje evaporaciju sa
te povrine. U umi, na povrini biljaka zadri se i do 25% padavina. Deo koji doe do zemlje ili
se upije (podzemne vode), ili otie povrinom zemlje, ili se zadrava u zemljitu. Negde je
evapotranspiraciji daleko vea od godinje sume padavina (pustinje i polupustinje). Biljke
izvlae vodu iz dubokih slojeva neke ak i iz podzemnih voda. Takve biljke se koriste za
isuivanje movara jer imaju izuzetno veliku sposobnost usvajanja vode. Za razliku od drugih
materija, u kruenju vode nema imobilizacije i gubitka, samo 1% od ukupne vode u ekosistemu
se ugradi u organsku materiju pri fotosintezi (u biomasu). Zato voda nije gradivna materija. Od
ukupne apsorbovane Suneve E biljke iskoriste samo 1% (tolika je efikasnost fotosinteze), a to je
ipak ogroman koliina E. Hemijska E je oblik potencijalne E koja se nalazi u hemijskim vezama.
Toplotna E se oslobaa ve na nivou biljaka (a one su te koje transformiu E i to je osnova ivota
na Zemlji) one disanjem oslobaaju toplotnu E; zatim ivotinje disanjem, a druga vrsta procesa
gde se oslobaa toplota je truljenje i vrenje. Gubi se i mehanika E za neki rad. Gubitci E daleko
prevazilaze njeno iskorienje-efikasnost ekosistema u iskoriavanju E je vrlo mala, a u
agroekosistemu jo je manja jer se E iznosi. Zato ona mora da se unosi (najvie u obliku
mineralnih ubriva-jer je ogromna potronja E da se ona proizvede-naroito N-troi se gas, kao
sirovina a ne emergent; zatim gorivo za rad maina-najvie za obradu zemljita).
Fitocenologija - Fitocenoze su vetaki odvojene od zoocenoza (nigde u prirodi one
nisuodvojene). Fitocenoza je grupa biljnih vrsta koje ive na istom mestu i koje su prilagoene
na zajedniki ivot. Osobine fitocenoza: floristiki sastav, brojnost, pokrovnost, prostorni
raspored, specijalnost, frekvencija, stalnost
Agrofitocenoze (antropogene biljne zajednice)- nastaju kao rezultat intenzivnog
ovekovog delovanja. Formiraju se izmenom prirodne zajednice. ovek menja strukturu
prirodnih fitocenoza. Dominantan faktor u agrofitocenozi je uticaj oveka. Antropogene biljne
zajednice se dele prema stepenu uticaja oveka na dve kategorije: 1. Agrobiocenoza u irem
smislu-ovde ovek nikad svesno ne unitava prirodnog edifikatora (vrstu koja je
dominantna-graditelja zajednice). U zavisnosti od intenziteta delovanja oveka nastale su
razne agrobiocenoze u irem smislu: *livade (primarne i prirodne) koje su intrazonalne jer je
onemoguen razvoj ume-npr. u dolinama reka (plavne livade), odravaju se i iskoriavanjem
koenjem i napasanjem stoke, ovek nita ne unosi. *livade nastale krenjem uma (dolinske)odravaju se kao prethodne; *brdske mezofilne livade-karakteristine vrste: Agrostis sp.,
Alopecurus pratensis, Dactilis glomerata, Festuca sp., Lathirys sp. * ruderalna vegetacija nastaje
intenzivnim i stalnim negativnim delovanjem oveka. U blizini ljudskih naselja, pored puteva,
kanala, eleznikih pruga. Trpi stalan i intenzivan negativan uticaj oveka-gaenje, smee,
zagaivanje svih vrsta. Karakteristine vrste: Amaranthus sp., Atriplex sp., Scenopodium sp.,
Urtica dioica, Polygonum aviculare. Biljke su otporne na te negativne uticaje. Ruderalna
vegetacija nalazi se ipored njiva (na meama, pored puteva). Navedene vrste su indikatori
zagaenosti. Kopriva je indikator zagaenosti zemljita N. Vrlo esto ruderalne vrste pojavljuju
se kao korovi na njivama-veliki su izvor zakorovljavanja (seme). Zato i ta vegetacija kad je u
blizini njiva mora da se kontrolie koenjem. Ta vegetacija je jedan od osnovnih izvora O2 u
gradovima i ekoloki nije tetna ve vrlo korisna npr. Polygonum aviculare- tamo gde je

zemljite zbijeno i ugaeno samo on ostaje od biljaka (on je indikator zbijenosti zemljita).
2.Agrobiocenoze u uem smislu-zovu se agrofitocenoze. Rezultat su sistematskog i planiranog
uticaja oveka. Prirodna zajednica se unitava i zasniva se nova i unosi se novi edifikator, menja
se kruenje materije i protok E. Najmanji uticaj oveka je na saene ume i viegodinje zasade
(vonjaci i vinogradi). *saene ume, *vonjaci i vinogradi: ekstenzivni: bijni pokriva ispod
zasada se ostavlja ali se kosi; intenzivan-izmeu biljaka se obrauje i intenzivno ubri, *vetake
livade: seju se trave i razne kombinacije leguminoza, odravaju se ubrenjem i koenjem.
Euagrofitocenoze - Edifikator je gajena biljka kojoj je sve podreeno-njivske fitocenoze.
Uticaj oveka jeveliki, svake godine se zasniva nova zajednica: *zajednice strnih ita (penica,
jeam, ovas i ra). Te biljke su vrlo kompetativne-guste su (dobre u borbi protiv korova), pa je
manji broj agrotehnikih mera-postoje periodi kada se ne radi nita, * zajednica okopavinakukuruz, suncokret, eerna repa, sve povrtarske vrste. Veliki broj i intenzitet agrotehnikih
mera, jer su to najtee zajednice za odravanje, velika ulaganja i materije i E. Gaje se letipovoljni uslovi za korove i ostale tetoine i bolesti.
ivotne forme biljaka - Skup morfolokih, anatomskih, fiziolokih i fenolokih
adaptivnih osobina ini ivotnuili ekoloku formu biljke. Svaka ivotna forma predstavlja
odgovor na date uslove sredine. Sistem ivotnih formi po Raunkiaer-u odreen je po
preivljavanju nepovoljnih ekolokih faktora za biljke, periodu sue i niske t. Ova klasifikacija
bavi se organima biljaka koji preivljavaju nepovoljnu sezonu (i to po pupoljcima).
1.Fanerophyte (P)- (phaneros-vidljiv, phyton-biljka) Ovde pripadaju viegodinje drvenaste
biljke, iji su pupoljci na vrhovima i u vreme trajanja nepovoljnog perioda ti pupoljci nisu
zatieni. Grupe fanerophyta: a) megafanerophyte (drvee vee od30m); b) mezofanerophyte
(drvee visine od 8-30m); v) mikrofanerophyte (drvee od2-8m); nanofanerophyte (bunovi do
2m) etinarske fanerophyte-prilagoene na hladne uslove (graa lista-zatitna votana prevlaka).
Karakteristine za hladne doline-tajge. Manji broj vrsta fanerophyta ivi u oblastima gde ima
nepovoljnih perioda, a vei broj tamo gde ih nema (tropske oblasti). Taj vei broj nije zatien.
Fanerophyte su najneprilagoenije na ekstremne spoljanje uslove kako u zimskim tako i u sunim
periodima. 2. Hamephyte (Ch)- (hamai-na zemlji-polubunovi-viegodinje poludrvenaste vrste)
Viegodinje patuljaste biljke, iji se pupoljci nalaze na donjem delu stable na 10cmod povrine
zemljita. Gornji deo izdanka izumire u toku nepovoljnog perioda. Postoje 3 forme hamephyta:
bunaste, puzee i jastuaste. Pupoljci su bolje zatieni. Bolje su zatieni od fanerophyta.
Rasprostranjeni su u umama, najvie u subpolarnoj vegetaciji (tundre) i vegetaciji visoko
planinskih livada (ine Alpsku vegetaciju-iznad gornje granice ume). Vrste: Stellaria holostea,
Thymus serphylum, Vaccinium (borovnica), Veronica persica. 3. Hemikryptophyte (H)- (hemipola, krypteos-sakriven). Viegodinje zeljaste biljke iji nadzemni delovi izumiru tokom
nepovoljnog perioda (zime), ostaje koren, podzemno stablo i pupoljci na njemu blizu ili na samoj
povrini zemlje, pa pupoljci pri osnovi stabla su dobro zatieni u sluaju tanjeg snenog pokrivaa.
Podela po obliku nadzemnog dela: a) prave hemikryptophyte- bez rozete (Artemisia vulgaris,
Urtica dioica); b) hemikryptophyte sa polu rozetom- Achillea millefolium; v) hemikryptophyte
sa rozetama- Plantago media, Plantago major, Bellis perennis, Taraxacum officinale.
4.Kriptophyte (K)- (krypteos-sakriven). Viegodinje zeljaste biljke iji se pupoljci nalaze
smeteni dublje u zemlji ili vodi. Dele se na: a) Geophyte (G)-podzemni organi u zemljitu tako
da su pupoljci dobro zatieni. Mogu biti sa: krtolama (Solanum tuberosum, Colchicum autumnale,
Czclamen sp.), sa lukovicama (Allium sp., Tulipa sp.), sa rizomima (Iris sp., Anemone nemorosa).

b)Hydrophyte - vodenebiljke, pupoljci ispod vode i mogu biti potopljeni ili plivajui. Mogu se i
odvojiti odbiljke, pasti na dno i tako preiveti nepovoljni period. v) Helophyte- delom potopljene
u vodi, a deo se nalazi u spoljanjoj sredini (vazdunoj). Nazivaju se jo i amfibijskim biljkama.
Vrste: Phragmites communis, Typha latifolia, Ranunculus aquaticus. 5.Therophyte (T) (theros-toplo
godinje doba). Jednogodinje biljke koje zavravaju ceo ivotni ciklus za vreme povoljnog dela
godine. Nepovoljan period preivljavaju u obliku semena koje se nalazi u podlozi. Postoje:
busenaste, puzee, sa polurozetama, sa rozetama i bez rozeta. Vrste: Stellaria media, sve
ratarske jednogodinje biljke, Lamium amplexicaule, Senecio vulgaris, soja. Karakteristine su
za agrofitocenoze u kojima ih ima u najveem broju (korovske biljke).
Uticaj oveka (antropogeni faktor) - ovek kao uzrok poremeaja u ivotnoj sredini.
Osnovni uzrok je ogranienost resursa (od hrane su mnogo kritiniji voda i E) i sve vei broj
ljudi. Primarna produkcija se moe poveati brim kruenjem materije (sama koliina materije se
ne menja), to se postie veim brojem generacija biljakai ivotinja za to krae vreme.
PODACI AGENCIJE ZA RAZVOJ UN, SVETSKE BANKE I SVETSKOG
INSTITUTA ZA RESURSE OD 18.04.2000. SA SKUPA U NAJROBIJU: znaajno smanjenje
unitavanja svetskih ekosistema, zbog visokog rasta proizvodnje tj. visokog iskorienja resursa.
Analiza se zasnivala na oceni zdravlja ekosistema na osnovu sledeih kriterijuma: proizvodnja
hrane, snabdevanje istom vodom i odravanje biodiverziteta. U poslednjih 100 godina
izgubljeno je vie od polovine movarnih sistema-ume su se smanjile za vie od polovine zbog
naselja i obradivih povrina-oko 10% vrsta drvea je u opasnosti od izumiranja-degradacija
zemljita zahvata 2/3 svetskog obradivog zemljita u poslednjih 50 godina-ulov ribe je za 40%
vei nego to moe da se obnovi u morima i okeanima-20% slatkovodnih vrsta ribe je u
izumiranju-od 1980. svetska ekologija je porasla 3 puta, a svetska populacija za 30%.
Princip odrivog razvoja - Odbacivanje principa rasta i profita u ekonomiji po kome
profit mora stalno da se poveava, nikako da se smanji (a posledica je da e onda doi do
strmoglavog pada). Odrivi razvoj nivo bez rasta,koji treba odravati, da bi i naredne generacije
imale uslove za ivot (hranu, vodu). To se odnosi na ceo svet a ne na pojedincane zemlje, i to
na sve oblasti ivota.Delovanje oveka na biosferu1.Migratorna i sedentarna poljoprivreda
dovodi do iscrpljivanje zemljita. 2. Irigacija u sunim oblasima-irenje slanih zemljita.
3.Prekomerno iskoriavanje panjaka. 4.Unitavanje umske vegetacije-erozija, poremeaji
hidrolokih odnosa, poplave. 5.Isuivanje vlanih oblasti-eolska erozija. 6.Preteran lov nekih
vrsta-poremeaj ekoloke ravnotee i osiromaenje genofonda. 7.Zagaivanje otrovnim
gasovima i otpacima. 9.Poremeaj O2-CO2 balansa u atmosferi (intenzivnim sagorevanjem
fosilnih goriva iunitavanjem uma). Nekontrolisano unoenje strane vrste u ekosistemima. Ima
mnogo primera zaizuzetno tetno delovanje takvih vrsta-one tu nemaju prirodne neprijatelje pa
se vrlo brzo ire.
Odriva poljoprivreda - Je segment u konceptu odrivog razvoja-ivot u skladu sa
prirodom,usklaenostpoljoprivredne proizvodnje sa prirodom u celini bez naruavanja
neobnovljivihresursa.Osnovni problemi u sistemu konvencionalne poljoprivrede su:1.opadanje
plodnosti zemljita u intenzivnoj zemljoradnji (bez obzira na ubrenje(jer se minerlana ubriva
brzo ispiraju)) (plodnost=organska materija potrebnabiljkama).2.erozija vetrom i vodom (to je
trajan gubitak)3.zagaivanje zemljita i vode preteranom upotrebom vetakim ubrivima
ipesticidima4.gajenjem samo jedne vrse opada biodiverzitet agroekosistema,pa raste

brojtetoina (jer je jedina hrana ta vrsta) kako to spreiti?Sistemi zemljoradnje u konceptu

odrive poljoprivredeCilj svih tih sistema je bezbedna (nezagaena) hrana, ouvanje resursa za
buduegeneracije,smanjenje trokova.1)organska proizvodnja-apsolutno ekoloki nain
proizvodnje.Ime:jer se izostavljajuvetaki dobijena jedinjenja,koriste se samo prirodni materijali
(ne samo organskive i neorganski): iskljuivo organska ubriva;zatita samo prirodnim preparatimanaglasak na preventivi;prirodni stimulatori rasta; homeopatida;nema genetskiizmenjenih
organizama;bazira se na meunarodnim standardima IFOAM-a (postojitaan spisak ta sme da se
koristi).Obrada zemljita: redukcije u obradi (najee se izostavlja oranje);konzervacijskaobrada
(bar 30% etvenih ostataka se ostavlja na povrini zemlje,maliranje(prekrivanje) pa se pre
sejanja glavnog useva to zaore); izostavljanje obrade (no-till).Struktura zemljita je najbolja
posle strnih ita.Plodored: (smena useva u vremenu): intenzifikacija plodoreda-obavezno
uvoenjeleguminoza;razliite
vrste
razliito
koriste
zemljite
(npr.
dubina
korena);multiplecropping=gajenje vie useva istovremeno;intercropping=zdrueni usevi (uvek
vrstekoje se dopunjuju a nikako da su u kompeticiju-one tada daju veu produktivnostnego da su
zasebno,a ima manje korova,tetoina i bolesti);pokrovni (zatitni)usevi-nikad u toku godine ne
ostavljati golo zemljite.ubrenje:organska ubriva: stajnjak,kompost (dobija se raspadanjem
razliitihmaterija ali najee biljnih ostataka),glisenjak (to je praktino isthumus),zelenino
ubrenje (zaoravanjem leguminoza); bioloka ubriva:inokulacijasemena leguminoza
(simbiotski i asocijativni azotofiksatori (blizu korena ali ne usimbiozi)).Zatita bilja: pre svega
preventiva.Biljke mogu da tite jedna drugu:kamilice,dragoljub,kadifica,beli i crni luk teraju
tetoine; ekstrati:piretrin(Chrisantemum pyretrum-buha),rastavi,kopriva protiv lisnih vai.

Zagaivanje - Poljoprivredu najmanje zagauje vazduh. Zagaivanje vazduha u

gradovima i industrijskim naseljima je najvee zagaenje. Vazduh najvie zagauje industrija, i
to procesi sagorevanja. Zagaen vazduh indirektno utie na vodu i zemljite. Primese:
vodenapara, a, praina, vulkanski pepeo aerosoli.Ako je zemljite vlanije, pesticidi se bre
metaboliu i raspadaju. Duim korienjem javlja se rezistentnost (sticanje otpornosti) pa se
poveavaju koliine ili se uvode novi pesticidi. Biljka pesticid eusvaja preko korena i on prolazi
kroz celu biljku-to su sistematski pesticidi koji su mnogo tetniji u agroekosistemu; a postoje i
kontaktni pesticidi koji ne ulaze ubiljku. Pesticidi se akumuliraju u plodu i semenu. Koliinu
pesticida u zemljitu smanjuju: fotoliza, isparavanje i apsorpcija od strane biljaka
(fitoremedikacija-biljke iste zemljite od zagaujuih materija, usvajaju Pb, Hg, radioaktivne
materije i to je jedna od najjeftinijih naina da se oisti zemljite).Pesticidi smanjuju mikro i
makrofaunu zemljita, smanjuju broj mikroorganizama koji razlau organsku materiju,aposledica
je prekid kruenja materije u agroekosistemu.Mineralna ubriva postajuzagaivai zbog
nepravilne i preterane primene tj. neadekvatne primene.Najveideo se ne iskoristi ve se vezuje u
zemljitu u nerastvorna jedinjenja (fosfor)(menjaju se hemijske osobine zemljita,pH) ili ispira.
Azot je vrlo pokretljiv,ispira se izagauje vode.Nitrati se nakupljaju u lisnatom povru,naroito
spanau i zelenojsalati-mineralna ubriva zagauju hranu.Zagaivanje vodePrirodno zagaenje-voda
u prirodi sadri rastvorne ili dispegovane (vrste)supstance.Zagaena voda je voda izmenjenog
sastava,koji ne odgovara njenomprirodnom sastavu.Voda moe biti fiziki,hemijski i
mikrobioloki zagaena.Hemijskisastav prirodnih voda na Zemlji nije jedinstven jer on zavisi od
zemljita kroz kojeprolazi,od biljaka i ivotinjskog sveta sa kojim je u dodiru. Vode u prirodi su
poporeklu:1.atmosferske-najistije
su
(najmanje
rastvorenih
materija).Potiu
iz

padavina(kia,sneg,grad,rosa), uglavnom sadre rastvorene gasove (O2, N2, CO2...). Prirodni

izvor zagaivanje ovih voda su vulkanske erupcije, vetar, (praina, pepeo) i umski poari. 2.
Povrinske-tekue i stajae-reke, jezera, mora, okeani. Obnavljaju se iz padavina i iz izvora
podzemnih voda. Dele se na slatke, slane, mutne, bezbojne, obojene. Slatke: manji sadraj soli;
dominira katjon Ca i anjon CO3. Slane: katjon Na i anjon Ca. Najvie soli imaju slana jezera (Mrtvo
more)-do 360g/l, a u morima i okeanima ima 7,5-44g/l. Mutne: vei sadraj koloidnih estica,
suspenzije nerastvornih supstanci. Hemijski sastav bara i movara je blii tekuim slatkim nego
slanim vodama. U njima je veliki sadraj rastvorenih organskih supstanci (do 850mg/l), a u
tekuim i slanim vodama je mnogo manji. Te organske supstance su najee produkti
metabolizma i izluevina. Organske supstance u prirodnoj vodi potiu iz dva izvora: 1.
Atmosfere (sa padavinama) i 2. Tla kroz koje se voda kree. 3) Podzemne-sastav im zavisi od
vrste zemljita i stena kroz koje prolaze. Organske supstance ima veoma malo. Sve hemijske
supstance sintetikog porekla su zagaivai i jako su opasne i brzo se ire. Zagaivanje
atmosfere se vrlo lako prenosi na vrlo velike daljine, a svo zagaenje atmosfere na kraju zavri u
vodi ili u zemljitu. Veina voda ima mo regeneracije i prirodnog preiavanja. Zagaivanje
gorivima-spiranjem kiselih oksida-produkata sagorevanja (najopasnijisu SO2 i SO3) iz atmosfere
nastaju kiseline-korozija metala, rastvaranje karbonatnih materijala.
Hemijska industrija-hemijski zagaivai u vodi: prva grupa izazivaju potronju O2 u
vodi zbog nekih hemijskih reakcija sa njima; druga grupa spreavaju razmenu O2 izmeu vode i
vazduha jer poveavaju povrinski napon pa O2 ne moe da ue uvodu; trea grupa visoko
toksini zagaivai (Hg, cijanid, Pb, Zn, Cd, Cu) direktno unitavaju ivi svet (odmah ili
postepeno), a imaju i mutageno/teratogeno dejstvo. U drugu grupu spadaju deterdenti. Oni esto
sadre i fosfate od kojih se biljke u vodi pretaloe i potpuno se troi O2.
Ljudska naselja-otpadne vode iz naselja potiu iz 3 izvora: 1. Domainstva (60%
tihvoda ine organsku materiju; sve sadre patogene mikroorganizme); 2. Atmosferske vode
(kia i sneg spiraju krovove kua, ulice); 3.
Industrija, Poljoprivreda-sve otpadne materije iz poljoprivredne proizvodnje na kraju
dospeju uvodu. Poljoprivreda je veliki zagaiva (mineralna ubriva i pesticidi) a prerada
poljoprivrednih proizvoda (prehrambena industrija) jo vei. to se tie fosfora, domainstva su
vei zagaivai od poljoprivrede. Eutrofizacija=prenamnoavanje vodenih biljaka i
fitoplanktona-dolazi do njihovog truljenja-poveavaju se organske materije, a voda ne moe da
ih preisti. Eutrofizacija jeste prirodan proces ali traje izuzetno dugo, dok je sada jako ubrzana.
Efekat staklene bate: CO2, CH4 i razliiti ugljovodonici. SO2, azotovi oksidi. Hlorofluor
karboni (gasovita jedinjenja freona) su vrlo tetni (sprejevi, freoni)-vrlo su reaktivni i pretvaraju
O3 u O2. Dokazano je da se t na Zemlji svake godine poveava. Mnogi kau da je to normalna
pojava u klimi. Gasovi + kia =kisele kie. Na zagaen vazduh (SO2, HF, HCl, Cl2, NH3)
najosetljiviji su smra, jela, beli bor, ari; zatim lipa, bukva-u fitoindikaciji.
Etilen (C2H4) isputaju i same biljke kad sazrevaju, ali on tetno utie na druge biljke,
koje su u drugim fazama razvoja. Termoelektrane (i zbog pepela koji se taloi oko njih razvejava
po vazduhu), topionice, sva motorna vozila-najvei zagaivai vazduha. Ve promene se
ispoljavaju u usporavanju rasta, smanjivanju prinosa, uginua jedinki pa i populacija.
Zagaivanje zemljita - U poljoprivredi je najdragoceniji resurs. Najee unoenjem
otpadaka, koji mogu biti vrlo razliiti i dele se na grupe: a) otpadi organskog porekla

(prehrambena industrija)-oni su podloni raspadanju, 2) otpaci koji nisu podloni raspadanju,

dele se na sagorljive (guma, koa, papir) i nesagorljive. Saobraaj je drugi veliki zagaiva
zemljita: spiranje iscurele nafte sa puteva na zemljite; olovo iz izduvnih gaosva dospeva u
zemljite i sadraj olova u zemljitu je daleko najvei pored puteva pa se to zemljite ne sme
koristiti za poljoprivrednu proizvodnju. Zagaen vazduh je izvor zagaenosti tla. Materije se
prenose veoma daleko od mesta zagaivanja. Zagaivanje zemljita preko vode: voda je jedan od
glavnih prenosilaca zagaujuih agenasa na velike povrine. Zagaivanje zemljita u
poljoprivrednoj proizvodnji: najee pesticidima (herbicidi, insekticidi, fungicidi). Oni su u
zemljitu vrlo postojani i teko se razgrauju jer su vetake materije. U proizvodnji treba
koristiti sirovine i uvoditi proizvodne procese i opremu koja najmanje zagauje vazduh.
Fitoindikacija - Sve adaptacije su ogledalo uticaja sredine. Postoje biljke koje su
osetljive na razliite uticaje (pre svega tetne) i one koje su otporne. Direktan uticaj-izvazduha,
indirektan-voda i zemljite. Osnovna metoda praenja uticaja tetnih materija je monitoring. On
se vri uzimanjem uzoraka vazduha, zemljita i vode koji se analiziraju na raliite naine. To je
vrlo skupo. Zato je najjeftinije pratiti biljke tzv. pasivni monitoring (praenje ve postojee
vegetacije) i aktivni monitoring (namerno se uzgajaju te osetljive biljke). Otpornne biljke su
vane za zatitu ivotne sredine jer mogu da slue za preiavanje (najee vazduha) pa se
sade ugradovima, blizu industrijskih objekata. Smra, jela, beli bor su najosetljiviji na SO2, HF,
NH3, HCl (Cl2)-tetne gasove u vazduhu. Liajevi i mahovine (neke vrste) se najee koriste u
aktivnom monitoringu jer su vrlo osetljive. Liaj Usnea barbata je najosetljiviji i iskljuivo ivi
na istom vazduhu. Mnogo azota-nitrofilne biljke (Chenopodium album, Stellaria media,
Cirsium arvense) ; mnogo herbicida- Stellaria media, Galium aparine, Avena fatua, Setaria
viridis, Echinochloa crus-galli, divlji sirak. 1. Indikatori zabarenosti zemljita-Equisetum
arvense, Tussilago farfara, Polygonum amphibium var. terrestus (vrlo visoke podzemne vodekoren je u vodi). 2. Indikatori vrlo vlanih zemljita u povrinskom sloju: Mentha arvensis,
Equisetum sylvaticum, Poa trivialis, Polygonum hydropiper. 3. Indikatori kiselih zemljitaRumex acetosella, Scleranthus annus, Trifoliumarvense, Spergula arvensis. 4. Indikatori dobro
obraenog zemljita (povoljne vazduno-vodene osobine)-Atriplex patula, Sonchus oleraceus,
Sonchus asper, Senecio vulgaris 5. Indikatori azota-Urtica urens, Amaranthus retroflexus,
Echinochloa crus-galli, Solanum nigrum. 6. Indikatori humusnih zemljita- Sinapsis arvensis, Fumaria
officinalis, Euphorbia.
Agroekosistemska analiza - Rana faza (do 1900.); ekstenzivno gajenje biljaka, smena
panjaka i useva. Gaje sepoli kulture, agrotehnika niska, slaba upotreba ubriva (samo organska),
bez pesticida. Produktivnost mala, samo za svoje potrebe. -Produktivna faza (1900-1950)
unapreenje svetskog trita i sredstava za transport omoguava porast proizvodnje. Proizvodnja
se iri, poveava se input (ulaganja), uvode se vetaka ubriva i pesticidi. -Ekonomska
(industrijska) faza (1950-1975) tendencija na porast efikasnosti po svaku cenu, uspeh se meri
prinosom po ha. Poljoprivreda postaje industrijalizovana, sa velikim trokovima za E i ubrivo.
-Ekoloka faza (uslovno reeno) (1975- jo traje)-tendencije ka ouvanju povrina. Dokazi da su
zemlja, voda i ivi svet ugroeni preteranom upotrebom tehnologije upoljoprivredi. I
biotehnologija (genetiki ininjering) se ukljuuje u proizvodnju (19963 u Amsterdamu), a njen
dugoroni efekat je apsolutno nemogue predvideti. Conwaz: atributi prirodnih sistema
Produktivnost po jedinici povrine-prinos ili ekonomski koristan produkt po jedinici povrine u
jedinici vremena. Stabilnost- kratkotrajna homeostaza suoena sa povratnim stresovima

spoljanjesredine. Odrivost-dugotrajna sposobnost adaptacije na poremeaje u spoljanjoj sredini

i na pretrpljeni stres. Atributi drutvenih sistema: Jednakost-tenja da svaki proizvod i energija
budu jednaki. Automnost-tenja da sistem radi nezavisno od spoljanjih snaga i ulaganja.
Solidarnost-stepen kohezije ili integracije izmeu elementarnih jedinica. Farma ima sve ove
atribute (i prirodne i drutvene).