POZORISTE 486 BELESKA “Pukovnikova fotografija", prita od dvadesetak strana nastala je iz komara koga se autor ukratko priseca: "Zamislite trazio sam ubicu. Odjednom ga opazih u polumraku, idem prema njemu, i tek tada opazim njegov noi... Taj noz je presekao nit mog sna. Medutim to istog jutra napisao sam pritu "Fotografija pukovnika".! Kao skica Neplacenog ubice (kao sto je bilo sa Zastavom i Amedejom ili kako ga se otarasiti) ova prita’ tka narativnu potku komada’, postavija glavne likove i navinje nekoliko dijaloga. Priga U pratnji gradskog Arhitekte anonimni pripovedaé obilazi sunéanu éetvrt grada, tu “oazu" ali i “fata-morganu”, gde se odigrava preobrazaj sveta.’ Tu je sve savrseno, bar naizgled, jer tu smeh ne odjekuje i sreéa se ne pokazuje. Arhitekta, u neku ruku s dvostrukom duzZno8cu, jer isto tako ima i funkeiju policijskog komesara, otkriva kako misteriozni i neuhvatljivi ubica svakodnevno ostavi vie Zrtava. Po povratku kuéi pripovedaé zatiée zagonetnog Eduara, u salonu "vetite jeseni", obugenog u cmo, vrlo mr8avog, bledog i twZnog lika, wZagrenih oéiju"’. On je upoznat s Zinjenicama i tak njegova akten-taina sadrZi i opremu ubice. Radoznao, ali i suvi8e naivan, pripovedaé prihvata objagnjenja svog sagovornika, kome je neugodno, Zajedno odlaze da obaveste Komesara, medutim pripovedaé se iznenada nade sam s ubicom, koji mu preti nozem. On poteze svoje revolvere, uperi na neprijatelja, potom paradoksalno spusti ruke "Sta mogu pustana za, misli se [...] protiv hladne mrznje, tvrdoglavosti, protiv neograniéene energije te apsolutne surovosti, bez razuma, bez pardona®?" Tako se zavrsava priga, koja potvrduje poraz toveka pred iraciona- Inim. Namemo zagonetno zami8ijena ova priéa nas uranja u neobigan svet srodan Kafkinom. U prilog tome ide upad fantastiénog u svakodnevicu, adsustvo bilo kakvog psiholoskog objasnje- nja, sprega administracije, policije i kao krajnja analiza trijumf bezrazlozne surovosti.” Od priée do komada Pre svega da primetimo da dramsko delo sadr2i dve verzije, jednu napisanu 1957., drugu 1972, Zak Mokler je, u dogovoru s Joneskom, originalnu verziju skratio pre izvodenja iz dramatur8kih i pre svega praktiénih razloga. Istovremeno treba jasno naglasiti: nikad se Jonesko nije odrekao stZi prvobitnog teksta, o kome éemo voditi razuna tokom nae analize. 1 Razgovor Alena Spiroa 6, januara, objavljen u Petites scénes.. Grand thédtre, D.A.A.V.P., str.160, bez datums ali prethodi stvaranju komada. 2 Objavijena u Nowelle Revue Francaise, 1. novembar 1985. Uéi ée u zbirku priéa pod naslovom "Pukovnikova fotogratija” 1962. (Gallimard). Zbirka sadr est priga uz koje je dodat dnevnik, posveéen produzenom boravku mladog Joneska u Sapel antenez. 3. Nema jos wvek Komignih i sairignih epizoda. Pukovnikove fotografia str. 30-31 S [bid., str 40, Nalazice analogije s Apolinerovom pesmom pod naslovom Signa. iji drugi Katren podinje stihovima: “Moja vena jesen. moje godisnje doba” (dlevols, ocusres poétiques, Bibl de la Pliade, st. 125.) 6 Pukovnikova fotografi, str. 52 + U to priti nailazimo takode na predstavy lavirinta, koji nas preko Kafke vraéa na Dedala i Minotaura. Arhitekta objasniava svom sazovorniku: "Ne tuda, zalutaéete, sve vreme se okregete u krig, samo se vraéate svojim stopama” (Pukovniova fotografi sit. 35), Dve dnuge naznake su odjek gréke mitologije: a - kao kiklop, ubiea ima "samo jedno ko" (bid, st51).-kao bogovt ima sposobnast da prevariIjude menjajuci svoj fizi8k izgled i kao oni ne namiguje, rnema kapaka’.in Jonesko 487 NEPLACE! U poredenju sa skicom, dramsko delo, onakvo kako ga je autor zamislio 1957. sadr2i dodat ke. Da bi doveo do delotvomnosti pozorigne atmosfere Jonesko je jata i menja uvodeéi veliki broj epizodnih likova.’ Tako imamo kao primer geg sa portabl telefonom iz prvog éina, ili iz drugog Gina taku s opsenarom — taka je imala mnogo uspeha kod publike — koji "vadi iz svoje putne torbe sadrzaj éitave ’igratkarnice’ hokus-pokus trikova". Ili groteskne pesme domarke iz drugog Gina i u sledeéem &inu demago&ki i karikiran govor, koji Majka Pip — neka vrsta kralja Ibija u suknji - upucuje narodu. Pored toga Sto uziva u polititkoj satiri i komignoj igri Jonesko razvija u Sirokim potezima "svoju filozofiju". Njegov dvojnik, Beranze, obuzet oseanjem otudenja i egzistencijalne muke, iznosi nam svoja oseéanja i svoje patnje podnoseci strogost "zime dusa"'” intimno ubeden u ta8tinu svih stvari!! on je hrani nadom u nemoguce metamorfoze sveta, preobrazaje Zivota, koje bi Bodler, Rembo i nadrealisti drage volje potpisali. Konaéno, nasuprot pridi, koja po svojoj prirodi naginje sazimanju i elipsi, komad tezi hiper- boli, to jest logomahiji. [pak primeéujemo da mu je 1972. Zak Mokler ublazio tu bujnost, iako je zadr2ao dugi zavr$ni monolog, namenjen glumcu kako bi pokazao punu meru svog talenta’?, UsdrZan odjek komada Komad je prvo izvodenje imao u Nematkoj 14. aprila 1958, u Landsteatru u Darmstatu!. Francuska postavka komada je bila u pozoristu "Rekamije" 27. februara 1959. u reziji Hose Kalja i dekoru Zaka Noela.'* Kao Sto je uobitajeno, reakcije kritike su bile raz kad nepovoljne. Da prosudimo sa “Taj sunéani grad s potetka, kojeg svi napustaju, jer u njemu vlada Ubica, nekaznjen, to je socijalizam, (...) Socijalizam, nemoéan da Ijudima obezbedi sreéu, jer ée ubica uvek biti, jer sam izlutuje sekret ubica, jer nas birokratska struktura socijalistitkog drustva spreéava da bilo ta efikasno pokuSamo ne bi li ih isterali. Ukratko, razumete zaSto ne volim taj komad i zasto ga je nihilistika i takozvana intelektualna elita ove zemlje uzdizala u nebesa, i zasto je Kami ‘gromoglasno plieskao, i za8to se Orson Vels (...) sprema da ga postavi na Brodveju.'© Drugi opaga uticaj Kafke i "preko apsurdnih i ponekad grotesknih situacija'’ zabrinutost autora. Treéi konstatuje kako je "humor jedini odgovor na zebnju od Zivota i jedini naéin da se ite, a zbog ideoloskog stava pisca, pone- 3 Dani, sekretarica Arhitekte, Gazda bistroa, Pijani klofar, Sarae, Utitelj itd, Poslednja tri lika se ne pojavfiuju ‘skragenoj verziji komada. 9 Nepotpisano, Nord-Eelair, navedeno w L ‘Avunt-scéne, be 510. januar 1973. str. 34 to Tain 11 "(..) Zalud egzistencija! Cemu sve to (...)?" (I éin), kaze se takode "oseéam se van svega” (I gin). 12 Primetigemo da je situaeiju, na kojoj pogiva zaveéni monolog - solilokvij junaka suoéenog sa sagovomikom, Koji paradoksalno ut, - koristio Kami u delt Pad.(1956). U Sest poglavlja, Koliko ima delo, Zan-Batist Klemans jedini {zinia red. Primetigemio da pored za - pojma koji je u suitni podloga Joneskovog Komada - svojstvenog samo} ideji pada, Koji se w komadu Neplaceni ubien uvodi pojavom ybice u sunéanom gradu. Zapazicemo da se iste godine kad je Kontad pisan, ija je ostovna tema zlo.pojavilo delo Zor2a Bataja (Bataille) La littérature et fe mal (Gallimard, 11957). posveceno osmorici autora, medu Kojima Bodler, Kafka i Zene. Pisae dela La part mauaite w svom tumaéenju drustvatistorie je postavio centralnu ost prekoraéenjt osnovni zakona. Hi, prekoraéenje je sam din, koji definite Uubjeu: on usporava, zaustavlja sveopst osu ubistva 15. Reditelj je bio Gustav Rudolf Zelner 14 Ovo pozorste je zalvoreno 1978, Sala, vlasnisivo Saveza obmzovanja, bila je izadata Kalju. Od 1960. do 1961.Zan Vilar, dije se ime vezuje za TN P. nukovodio je pozoristem.Od 1965 do 1975. pozoriste st vodili Zan-Luj Baro i Madlen Reno. pre no Sto ée ga preuzeti Burseje I Neplageni ubica je potom postavljen u Stokholmu Gun 1959.) Londons (april 1960.) i Sjedinjenim Dr2avama (mart 1981.),1 1968. 1 1972. u Pozoristu Francuske alijanse,a od 24. februara do 5. aprila 1981. igran jew T.E.P. u rezji Gija Retorea 16 Paul Gordeaux. France.Soir L.mart 1959, Primetiéemo i2medu ostalog da je komad pisan neposredino poste sovjetske invazije (novemibar 1936.) koja je usledila posle nemira u Madarskoj, Sto je poveéalo piStey antagonizam prema staljintzmu. 17 Guy Leeiere, L Humanité, 2. mart 1989.POZORISTE 488 Een Jonesko suprotstavi smrti (...) on opSimo nastavija jednu od svojih omiljenih tema: usamljenost pojedin- ca, osudenog na poraz od trenutka kad pokuSa da izmeni svet".!* Ipak ne izostaju hvalospevi. Tako Zak LemarSan tvrdi: "Neplaceni ubica" Ge nesumnjivo biti zabeleZen, ne samo zato Sto je reé o “novom stilu" autora, jednostavno Neplacenim ubicom Jonesko dokazuje da viada svojim talentom, koji je rezultat njegovog iskustva i razmi8ljanja 0 sopstvenoj umetnosti."!” Ni Pjer Markabri, ni Morvan Lebek nemaju mere u svojim pohvalama. Za jednog je Nep- Jaéeni ubica najbolji autorov komad,”° za drugog njegovo pozoriste postepeno baca u proglost komediju izmedu dva rata i onu pedesetih godina. *! Cak i Elsa Triole, "posle duzeg razdoblja udaljenosti i antipatije prema piscu" ne Stedi reti pohvale glavnom glumecu: "trebalo bi da ste u stanju da zamislite vrtoglavu igru Kloda Nikoa u ulozi gospodina Beranzea. Mogla bi da se poredi samo sa ostvarenjem Zan-Luja Baroa u komadu "Borbena lignost" Votjea.”? U pozoriStu Rekamije je u toku stvaranje lika, koji bi trebalo pamtiti,kao Sto se pamti jedan Panirz, Don Kihot, gospodin Zurden ili gospodin Pikvik". Predstava Zaka Moklera decembra 1972. dodivela je pravi panegirik hroniéara "Ekspresa" (Rober Kanters), "Frans-Soara" (Pjer Markabri), "Pari-Maéa” (Nikola de Rabodi) i "Orora” (Andre Ransan)**. Cak Zan-Zak Gotje, godinama Ijuti protivnik Joneska, pa ga je ovaj ozlo- jeden, karikirao u komadu Pariska improvizacija, odaje priznanje autoru: "Za mene Neplaceni ubica ostaje prva dilema Goveka, prvi pristup zebnji skoro razotkrivenog lica, Tu se, éini mi se, prvi put u pozori8tu guo rezak glas Joneska kao Soveka; prvi put, u osvetljenju kao u snu, to biée priznaje svoje skretanje, pritisak, svoje strahove, sudaranje, prvi put objaSnjava kako dan zah- ladnjava, kako se stvari menjaju, i biéa i priroda, kako se boje Zivota raspadaju." * Sto se tige Joneska, uvek sklonog da iznenadi, on kritikuje Joneska; istina dvadeset godina kasnije. Zaista 1978, on smatra da je njegov komad "pomalo suvi§e naivan i sentimentalan, naivan pre svega. Vi8e necu tako pisati: Kona%no, Sto je utinjeno, udinjeno je. Moram da prihvatim ono to sam napisao, a i svoje postupke.” Logika stvaranja U najboljem tuaéenju: komad nikad nije bio obuhvaéen do graniea svoje logike, Sto pregled kritike otkriva, Poredenje narativne skice s njenim dramskim ostvarenjem ipak dozvoljava da se uhvati kreativni postupak, prikriven tananim ostvarenjem dela, Voden s nekoliko osnovnih slika - psihoafektivnih projekcija, autor se prepusta struji oniriénih misli i oseéanja. Tako se ne &udimo kad daje prednost dvema vrstama mentalnih operacija: suéeljavanje suprotnosti (ona igra preoviadujuéu ulogu u psihi pisca) i asocijacija analogijom. Stvaralaéki elan ne povinuje se logici sukoba, tradicionalnoj u pozoristu Prva je i osnovna slika, koja nastaje iz pera autora, "grad koji zraéi" i Siri "magiéno svetlo” Ono, koje u sebi ima "negeg Eudotvornog" i "bozanstvenog", zbog njega nite lepota, radost koja 18 Georges Lerminier, Le Parisien libéré 3.mart 1959. Rober Kemp je bio stroziji. On izjavjuje da je bio: *razocaran, zbunjen, zapanen, potiten, pre veya potisten da ti sata rei, rezenica, oe 8k mu se bizamo uéinule kso gledaocu s Ove strane rampe lisene bilo kakvog reljefa, dubine, pretvarajuci su sivu pajavu vodu, Le Monde, 3, mart 1959. 49 Le Figaro liuéraire, 7-matt 1959 20 Arts, 4.mat 1959. 21, Markabri ipak dodaje: *Postojiveliki dramskikrtitar,najtananij od svibnas, koji se zove Vreme. Savekajmo suplivo da stavi stvari na njihovo mesto."(*Cartefour, 4. mart 1959.) 22 Jean Vauthier je autor dela "Capitaine Bada’ ,njegov prvi komad, postavljen Theatre de Poche, u reiji André Reybaza januara 1952.1 Personnage combattant (prvobitni naslov: Fortissimo) igrao je i postavio na scenu Zan-Luj Baro februara 1956. u pozoristy Petit Matigny. 23 Les Lettres Frangaises, 5. mast 1959 24 Vidi L’Avant-seéne br. 510, 15 januar 1973. str33-34, 25 [bid 26 Citat iz razgovora sa Filipom Solersom, prenet u Un homme en question, str 41. Naivnost tog komada &ak prevezilazi naivnost njenog junaka, nspirisanog Idiotom Dostojevskog, Vidi Note 6, st. 1631Jonesko 489 NEPLACENI UBICA Zravi, euforiéna sreéa koju simbolizuje proleée i njegovo izvanredno plavo nebo.2” Ukratko ona uvodi ideal, uzivanje i Zelju u stanju da preobraze razoéaravajuéu stvarnost. Beranze, dakle Zivi u “preobrazenom svetu"*®, "Zaguden Sto postoji", osloboden "muke postojanja".”” Jonesko pre- uzima ovde skoro misti¢no iskustvo poznato iz. mladosti, na koje se podseéa u svojim dnevn cima i nekim svojim dramama.” Druga osnovna slika shvata zlo i smrt kao apsurdni ishod egzistencijalnih uslova. Javlja se u liku Ubice* Antinomija te dve slike-snage, emanacija dva pola psihe javlja se u obliku koji je uskladen s potrebama pozorista kao Zanra: prelazeéi od jedne slike da bi do’ao do druge protagonist — bezazleni glavni junak, kakvog bi mogao zamisliti Caplin ili Dostojevski*? — prevaljuje za dva sata neizmerni put koji deli ideal od nepraviéne stvarnosti. Kao i Kamijev junak, on se buni. Ali in extremis, ligen iluzija miri se s neumitnim. "Gorko saznanje, ono koje izvlagimo iz putova- nja", Oblik kojim se saopstava to iskustvo je kriminalistiéki zaplet. Naravno, pseudo-kriminalis- ti¢ki zaplet™ s ubicom, osumnjigenima, Zrtvama, hajkom za krivcem i na kraju suéeljavanjem Dobra i Zla. Ta osnovna narativna i dramska potka je tanka i Jonesko mora da je popuni pozivajuéi se na reference pozajmljene iz knjizevnosti i polititke i istorijske stvarosti; znanje je ovde reminis cencija, Tako sunéani grad ~ &iji emo arhetip nesumnjivo naéi u Bozijoj drzavi — koji je zamisao Arhitekte, publiku podseéa na Lekorbizjea, idejnog tvorca Sunéanog grada’’, ali svep- risutna administracija nas vraéa, Sto i kritika primeéuje, na Kafku i to u kontekstu vremena, znati marksisticki socijalizam, predmet ironije pisca. U njegovoj svesti polititka asocijacija vezuje se za sliku demagoga, totalitamog politigara, karikaturu, koju personifikuje Majka Pip. Drugi nagin obogacivanja narativne potke je pribegavanje arhetipu da bi se slikom prenela cezistencijalna muka, To objasnjava prisustvo lavirinta u tananoj gradi teksta, kao predstavu naseg bezizlaznog stanja, koje je neposredno izneto u prigi.” Minotaur se ne Ppojavijuje uopite, ali Jonesko pazljivo guva teratoloski element. U pripovedanju veé postoji aluzija na "éudo- viste"’* — ubija i ima samo jedno oko” — drama uvodi na scenu dve nenormalne liénosti: Eduar sa "cgréenom desnom rukom"™® "oéigledno kracom od druge" i Ubica "skoro kepec", "éorav" i FF Vidi tin 8 [in 29. 1in, Ta se muka pominje w rxzgovora s Klodom Bonfoa (+Enretiens avee ouesco, Belfond, st. 41) 40 Vidi nas Predgovor ovom izdanju i Enmetiens avec lonesco, st. 36.37 3I_ Pisa precizia da prisusivo kriminalea u gradu koji zraéi odgovara "pad, "prvabitnom grehi nije bio tako zamislien” (Claude Bonnetoy. Entretiens avec Engine fonesco.en Se) 3 Berante razotkriva zl, ali kao Sto je Jonesko precizrao Pjeru Lezen2eu, suStni to je alibi. Za to bi bila potrebna psihoanaliza deelata i arti, tirana 1 buntovnika. Berange ne razume zaito 10 tin On je, bez pretence Mann Dostojevskog,izlo2en je rvnodusnosti i nepnjateistv, Genevieve Latour, Petits seénes. Grad heaing ToGo 160. 38 Bodler. Le Voyage u leurs au mal. (Qewvres completes, Bibl. dela Pléiade, tome I, st. 133) 3 Jonesko ovde preuzima resenje iz komada Zrve duénost.t je predstavio "zlo" (Malo), ubicu (Nikola ¢'Rogi i Policaja emu Soveka, koji se podvrgava dudnost drustvenoj i biolotko} Ne znamolagno iavor (oda severe, Pretpostavke da je reo kriminalnom zaplet), Ko je ubica? U rovniskeije ne znamo, kao mi Joneako On se omenieaca ato da bait amo pseudo indice, koje ukazujuna verovatny krvieu Edara | kiosara (Lveraija komad) Ne aja emo primetiti da je tema zla deo preokupacia epohe: Odibert ju je adeo "Zl jun" 1947. iloeofia Karis oe neprestano vraéa 38 LeKorbizije defini svojepoimanje stanitaurazlitiim spisima kao La vile radieuse i Maniérede penser 'wbanisme (1946) 36 U jednoj replici na izgled bez ze vole B nazivamo fotamorgana, (Lin), 37 Pukovnitove fotografia, stt-2. Takode primeéujemo da kao gréki bog Ubica poseduje sposobnost preobrazaja Presrese svoje arve prenusen u prosjaka (I cin) 38 Fotografia pukornika st. 42 59 bid. sr. 51 40 Vidi iT gin jako "komad uopste ange odgovara Arhitekti-nautniku; Govorite o tim gradovima, koje takodePOZORISTE 490 n Jonesko njegovo jedno oko ima éeliéni odsjaj i paléevi""". Ali vraéanje grékoj mitologiji ni iz daleka nije dovoljno za Joneska. On isto tako koristi hri8éansku sliku pada: "Mislio sam da se proleée vratilo zauvek... da sam pronaSao ono Sto se nigde ne nalazi, kljué, Zivot... Sve Sto smo izgubili Zivedi.”" Nekoliko replika dalje Eduar ée ustvrditi: "Ali to je poredak sveta"**, U toku svoje potrage Javni junak ée zakljuéiti u slignom tonu: "Gospode Boze, niSta se ne da udiniti! Sta da se radi... Sta da se radi?" Prenoseéi mitske arhetipove slikovita misao dobija izrasline koje popunjavaju komad i daju mu poznat prizvuk, Autor pre svega razotkriva drutvena i polititka zla, svojstvena nagim uslovima, tako Sto izmedu pogleda i stvari postavlja filter ili uveligavajuée ogledalo. Tako njegova misao, koja se kreée skokovito i previcama, podvlati spregu umetnika i vlasti*’, Arhi- tekta — Komesar, stvaralac i upravnik grada koji zravi (politi¢ka kopija biblijskog raja, profani- sanog padom, tolerige Ubicu®’ a samim tim i smrt. U ovom svetu, koji obiluje secanjima pozajmljenim iz knjizevnosti, religije i istorije, policija yr8i nasilje nad neduznima i podreduje sebi vojsku.’” Tekst prepun komentara upucuje nas na totalitarizam (posebno na staljinizam). Nije sluéajno Sto Majka-Pip, ibijevska karikatura dema- goga, vite masi: "Svi guSéjim korakom"* masi, koja u horu ponavlja parolu i marSira u ritmu. Komitan, jer je groteskan i preteran, govor majke-Pip, preuzima koncepte na koje su nas istorija i ideologija navikli, svodeci ih na apsurde. Da procenimo na osnovu nekoliko odlomaka: "Narode, ti si mistifikovan. Biée8 demistifikovan. Odgajila sam za sve vas jato demistifikato- ra. Oni ée vas demistifikovati, Ali treba mistifikovati da bi se demistifikovalo. Treba nam nova mistifikacija." "Da bi se oslobodilo Zovezanstvo otudenja, treba otuditi svakog pojedinca... i dobiéete ka- zan!” "Obnovijena tiranija zvaée se disciplina i sloboda. Nesreéa svih judi je sreéa Sovetanstva.®° "Nae ée se razmidljanje zasnivati na besu. (...) U vreme pseudo-nauke objektivnost je sub- jektivna.*! njegovih starih cipela, probusenih pri vrhu vire noini 4 TIL Gin, Treba da nas usmeri na pogresan trag, ova poslednji pokazatelj nanosi veo sumnje na Klo8ara. koji je Beranzeut pevusio preteéi refren: Cuvaj se..Cuvaj se(?) (I verzija, Theatre If, Gallimard, 1958, str. 112.) U stvari vidljivi no2ni prsti Ubice treba da naznage Pivotinjsko w lignosti Ubice, sto se inace ogleda w pogrdama Beranzea: Ruzniji si od krastave Zabe, beénji od tigra, gluplii od magarca...(?) (Ibid), Takode primecujemo da se Beranze “sve br2e viti u krug. pognuite glave" (Ibid). Obigno Jonesko erpi iz vige izvora i stvara amalgam. Lik Ubice, u koga razaznajemo nozni palae pred "delom zida" (1 én) na kraju grada, kao sfinga pognuta na svojoj steni na wlazu u Tebu. Beranze kao Edip 2ehi da ubije éudoviste i kao on mora da se stig sa zagonetkom, koja stavlja na kocku njegov Zivot. Ali nasuprot Edipu ‘svi odgovori koje prediaze kao resenje Ijudskog Zivota ostaju waludni. Beranze ée biti pobeden. Slika 2ivotinjskog. strah Koji kod pisea izaziva vraéanje iz stanja kulture u stanje prirode, javiée se ponovo ti Nosorogu. gde Ge se razviti (vidi Komentar koji se odnosi na tu dramu), 2 Wein, 42 I1 gin, Beranze kvalifikuje ubicu. otelotvorenje smuti, "bruka Stvoritelja"? (ILI gin) 44 I] 8in, Thévirre Il, str. 172. U skraéenoj verziji tekst je nesto drugatiji: "Gospode Bo2e, nista se ne da uéiniti! Ali zasto. ali zaito!" (III din, str. $35), Na samom podetku komada Arhitekta je definisao rasplet nageg postojanja na Ixzno bezazlen nagin na nagin Katke: "U svakom slutaju znajte da uvek treba ici do krajnje stanice u svim okolnostima, svi tramvaji tu vode, tu je depo.” ( Zin). 45. Jonesko se izgleda priseéa da je Korbizje izgradio Centralni komitet zadruga Sovjetskog Saveza (1930). Uopstenije ‘on je razotkrio intelektualea, Koji saraduje s vla8Gu, 46. Neki kritiéari evociraju uticaj Kafke. Tako povodom dugog hoda Berangea ka prefektu Abastado pie: "Sanjamo, Jonesko je takode sanjao geometra u Kafkinom "Zamku" 133). 47 U Fotografiji pukovnika, pripovedaé je twrdio:"Smatram da je i2gubljena zemlja u kojoj je policija ima vlast i tesku ruku nad vojskom". (str 48). 48 Dize "selenu zastavw s guskom w sredini" II Sin, Primetigemo da je njeno ime preuzeto od naslova Brehtovog komada = Majka Hrabrost -i imena Zarijeve junakinje Majka-Tbi. 49 UL in. U prog) verziji Thédrre I, ste. 137 $0 Vidi alternat. b SI Ibid. koja je stalno daleko, Klod "Tonesco, Bordas, 1971., st.Ezen Jonesko 49} NEPLACENI UBICA “Ako se ideologija ne poklapa sa stvamoséu, dokazaéemo da se poklapa i to ée biti savrseno. PoSteni intelektualci ée nas podr2ati. Protiv starih mitova smisli¢e anti-mitove.? Svuda probija pi8éeva ironija®’. Ikonoklast daje prednost reskom izrazu: "Mi: svom vremenu je herojstvo, a to reéi je ludost".* Njegov nihilizam prema ideologiji ipak prati protiv-predlog, koji izlaze s humoristiskom distancom jedan pijanac u fraku i cilindru: "Nauka i umetnost su udinili mnogo vise nego politika na menjaju mentaliteta, Prava revolu- cija je u laboratorijama nautnika i ateljeima umetnika, Pravi obnovitelji su AjnStajn, Openhaj- mer, Breton, Kandinski, Pikaso, Pavlov. Oni sire polje nasih saznanja, obnavljaju nage videnje sveta, preobrazavaju nas".5* Kao u komadima Pastirov kameleon i Zrtve duénosti Jonesko se predstavlja kao "angazovan" m, godinu dana posto je zavr8io komad, ustvrdiée u odgovoru Kenetu Tajnanu: ‘Dramski pisac (...) moze da ponudi samo svedotanstvo, nikako didaktiéku poruku - ligno svedotenje svoje ligne strepnje i strepnje drugih, ili - sto je retko - svoje sreée, ili pak izraZava svoj tragiéni ili komiéni utisak 0 Zivotu, Umetnisko delo nema nigeg zajednigkog s doktrina- ma", Svakako se umetnost tesko prilagodava doktrinama, ali Jonesko nije mogao da se dr2i tog strogog programa, Svet arhetipova mu nije dovoljan, nije mu vise dovoljan, Spoljnji svet ima svoj Zivot, koji remeti namere i estetiku avangardnog pisca. Jonesko je uzalud zamisljao da je "neprijatelj istorije"*’, suogen sa socijalnim i politickim pozoristem na§ao se na novom putu, koji ée potvrditi Nosorog. Tom prilikom se vraéa humanizmu, To potvrduje stav njegovog glavnog junaka; kao Sto ée uotiti Zan Erve Donar: "Umesto da se bori protiv tudovista, (Beranze) trazZi od njega objasnjenje, Zeleéi da razume prave razloge njegovog ponaSanja". Ali ne budimo lakoverni. Kao Zak, Suber, Amedej i neki drugi Jonesko se gnuga duha stada i loSe se prilagodava drustvu, Stoga njegov izmisljeni dvojnik moze da izjavi u dosetki: "Uvek sam bio sam (...). Volim goveéanstvo, ali izdaleka"*’. Pakao to su drugi. iti nasuprot Dramaturska orkestracija U Neplacenom ubici predlaze estetiku meSavine Zanrova, tonova i stilova. Nespojiv s njego- vom pravom lignoséu, klasicizam i njegove teorijske osnove su mu se uvek Ginili ograniéava- juci i neprilagodeni bogatstvu tehniékih moguénosti, kojima pozori8te raspolaze. Ovde se kon- strukeija i ritam dela povinuju navelu smenjivanja, Kontrasta ili suprotnosti.£ I éin: 1, Atmosfera stvorena zajednikom igrom osvetljenja i ozvudenja. Prvo sivo osvetljenje "kao novembarskog dana”, pa bez prelaza snazno svetlo i blistavo plavo nebo, simboli Gistote i cuforije. TiSina, pa dijalog Beranzea i Athitekte. Geg s pokretnim telefonom. 2. Dolazak Dani. 3. Stvaranje preteée Klime, padanje kamenja, lomnjava stakala, puenjava i krici. I pojava vizuelnih elemenata, povezanih s dijalogom zahvaljujuéi projekeijama.® 2 id. 53 Tako je 1957. zaposerta destaljinizacija, to nije navelo autora na pomirljivest. $4 Vidi alter. d). Ta ée replika biti izbaéena u érugoj verziji 8 Vidi by $6 Notes et contre-notes, Gallimard, coll."Idées", str. 141 57 Unstalom primeéujemo da majka-Pip optu2uje Pijanca da je "neprijatelj naroda, neprijatel istarije”. 58 J.H.Donnard, fonesco dramaturge, Minard, 1966., st 135. 9 Ill gin, 6 Preuzimamo, doy 201-202). 6 Tein 62 Lain njujuéi je, Semu Pola Veron (Vemois, La denamigue d’Eugéne lonesco, Klincksieck, 1972. str.POZORISTE 492 Ezen Jonesko U gin: 1, Kao kontrast potetku I Zina sugestivna tama je zamenila svetlost. Glomazan i ruzan dekor stvara utisak teZine i zacaurenosti (mraéna soba niske tavanice). Scena atmosfere, koja uk- Ijuuje mnogobrojne glasove pracene zvuénim efektima (radio, udarci éekiéa, buka kamiona i motocikla, fabritke sirene)** 2. Potpuna ti8ina u suprotnosti s kakofonijom, koja joj je prethodila, zatim dijalog Beranzea i Eduara, koji prati komiéno opu8tanje (madionitarski trikovi s torbom)%. IM cin: 1. Dekor: "Siroka avenija na izlazu iz grada"” zidié, zastava Majke Pip. Atmosfera potiva na njenoj harangi i raspoloZenju mase. 2. Crveno, ogromno sunce, skamenjen sumrak, prati monolog BeranZea suéeljenog s Ubicom. Cela Sema podvlati trazenje simbolizma dekora, Zelju da se koriste efekti Kontrasta, napor da se publika zavede komignim ili ludigkim, Jednom reéi upotrebljena sredstva, vizuelna, zvutna, kineti¢ka i ritmitka, uklopljena su u smi8ljenu orkestraciju. Jonesko koristi sve §t0 mu dode pod ruku: globalna i slozena komunikacija je u sluzbi totalnog pozorista. Komad izgleda kao potpuri, koji koristi gréku mitologiju, hri8canski simbolizam, polititku satiru, trikove mjuzik-hola i kriminalistiékog zapleta, ponekad Kafku, bez sumnje Zarija, vero- vatno Kamija, Ovo delo ~ prekretnica je saglasno merilima koja predlaze: svedodenje o strepnji, Zajedni¢ko} i pojedincu i zajednici®. Delo povezuje litni dozivljaj s mitskim arhetipom, knjizevnim predstavama, komponente koje deluju u okviru sistema medusobnih korespondenci- ja: 8 koji navedi na pomisao o krvavom kraju i Ligno iskustvo Mitski arhetip i knjizevna Komad predstava Kvazi-mistitno iskustvo Raj Grad koji zrati svetlosti? Opsesija smréu Pad, praroditeljski greh Ubica Lavirint i minotaur Neprijateljstvo prema Slika autoriteta Drustvena i popoliti¢ka zla autoritamom ocu, povrsnom (administracija i policija) _ (Majka Pip, administracija, i demagogu’! kod Katke sprega Arhitekte i vlasti) Zasnovana na razliditim mrezama analogija, asocijativna misaona osnova ove Seme je misao pesnika. Talentovanog pesnika bujne maste, koji ne okleva pred uopStavanjima lignih iskustava Uklopljena u strukturu mehanizma umnozavanja, na koji nas je Jonesko navikao svojim drugim delima, shvaéenog kao primer svega. ‘Neplaéeni ubica, kao kasnije Kralj umire, funkcionige kao psihodrama, izgleda bez ikakvog terapeutskog dejstva: pojedinac nema moguénosti da izbegne ni neizbezni ishod postojanja, ni zla koja donosti totalitarizam, Sledeée delo, Nosorog, pokuSaée da ponudi nov elemenat odgo- vora, Nastaviée se. @ Isto. 64 Il Sin (posetak /didaskalija. 65. {1 gin, Tonesko ovde preuizima tehniku, koju je koristio u Novo stanaru 66 Ona “treba da je madioniéursku torbu bez dint odakle izlaze predmeti u neverovatuim kolféinama”, 69 MUL ein (poeta / didaskalija). 68 Ibid. 69 Notes et contre-notes, str. 141. 10 Na njega se ukratko podseéa t: drami,[ in. ‘71 Vidi nag Predgovor.