Miljenko Smoje

Dalmatinska
pisma

Digitalizacija Knjiga: Equilibrium

KAZALO
Lipo s m o zabordiali u Novu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
U okovina sniga i leda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Nedijom, u r a n u zoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
udnog li svita jema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Nesriknja omladina tila bi u Partiju
23
U centru ciklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Ricete za titule
34
Ni u kafetin ni u glavu
39
Atroke njemaka dica
43
A ko z n a a bismo mi tili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Di su d a n a s te magine rii
52
Najnovija moda: stat u jarpu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
J e s m o li judi oli tukci
60
Zapisi jednog putnika
64
Kad u kaleti u bot letrika gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Bi' iz kue dok je na vrime
74
Priko Tugari u Frankfurt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Dok ferata u Split uliza
82
Ko eka i doeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
etnja po portu
91
ivija Vijetnam
95
Moderna vrimena
100
Profundaj se zemjo
105
Najneposlovniji poslovni prostor na svitu
111
Lipa je, judi, istorija
116
Maa od lubina
120

Ne smeta n a n miljarde biljuni decibali

125
Bez globe n i m a putovanja
130
Kia pada, blato trca
134
Svakakva se u d a na moru dogaadu
138
Pomariveni, gnjili akvareli
143
Posljedni tango u Splitu
147
Sve se izremenalo
152
Najlipa u r a u najlipemu g r a d u
156
Najdemokratskiji s t a u n
161
Lito i nae domaice
165
Ka u raju
169
Tono u podne
173
Ne ti takve filozofije
177
Fjaka, njifa i profumi
181
J e s a m li ovik oli striptizeta
185
Opareni t u r i t a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Ajte, judi, d o m a
193
Kad udre zvir na zvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
I lito se deformalo
202
Vrati se, Erika
206
Vapaj za reciprocitetom
210
Debeli ribari a mravo more
214
Nove slike i timunzi
218
Susreti pod neverom
222
Sve samo kraji i krajice
226
Lipo se u tia pritvorit
230
S k u p a arter na drugi svit
235
U malome p o r t u dok bura zvie . . . . . . . . . . . . . . . 239
Oprostite ako nije bilo ba sve po protokolu . 243
Kratki dani, opasni zanati
248
Di su oni lipi, teki vonji od frikine
252
tirlic, Pjerinko i Ivo
256

Blaena gripa
263
Pod lumbrelom u ledeno doba
268
ivot je posta bujniji, sadrajniji
273
M r a n a kicana meditacija
278
Ou se vogat, ou dimit
282
Bar malo povjerenja
286
J a s n o i nejasno
291
Daj organizmu sve a trai
295
Zatvoren krug snigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Zima, bakalar i p a p a ovani
305
enici i prajci
309
Matejuka se u crno zavala
313
Sve j e m a m o a nita nimamo
317
Raj za jubavnike i lupee
323
Train za noas direktivu
327

LIPO SMO ZABORDIALI U NOVU!

U ovu Novu godinu s takon smo brivon uletili
ka da se mislimo uz nju zalipit i nikad, nikad vie
iz nje ne iza. Cili grad mi je sliija na veseli pijani
vapor koji s p u n o n paron ulize u luku.
A ja uvik i s guton i sa strajon gledan kad n a i
vapori ulazidu, oli izlazidu iz porta. I m a k n e n se
od rive, oli mula uz koji e akotat. Oparija s a n se
i bogu vie ne virujen.
Eto, s a m o u zanji deset godin n i t a manje nego
tri stotine vapori n a e bandire jemalo je sudare, a
tri stotine i etrdeset i dva broda n a s u k a l a su se
na grebene, hridine, lanterne. Di se sve nai vapori
nisu nasukavali? Di sve nisu cipali u hridine i pod
vodne stine? Di se sve nisu sudarili?
Ne znan, jema li na cilu balotu zemajsku te geo
grafske duine i irine di nismo doivili udes, oli
barenko havariju. Ajde, de, a smo se sudarili i na
sukavali vanka, ka recimo n a vapor "Progres" kod
Mississippija. (Zabranija bi nain brodovlasnicima
da dajedu brodima taka napredna imena, jer grubo
je kad se u naslovima novin pojavi: Nasukan 'Pro
gres!') Dakle, nikako ti i gre u glavu k a d se s t r a d a
na velikome moru, ali ovaka masovna sudaranja i
nasukavanja u nae domae vode, di se svaki d a n
plovi... Ijadu puti projde uz lanternu, jo ti svitli,
daje sinjale a brod - puf u nju.

Ne pomau njanci radari, jerbo u nas j e m a bit

uvik na moru velika magla, slaba vidljivost, veliki
fortunali, a jopet, s druge strane obala n a n je pu
no razvijena: j e m a mijardu otoci, grebeni, hridin,
tjesnaci, i je li samo minut okrene glavu, m o r a na
jednoga naletit. Istina je i to da san ja gleda nae
brode kad su se nasukavali i po lipon vrimenu, po
bonaci, po maksimalnoj vidljivosti. Dri lipo rotu,
svi su uvjeti idealni, a brod ka da je poludija, samo
skrene na j e d n u , oli drugu b a n d u i tutaforca u
kraj.
Ne mislin se falit, ali j e m a n svidoke da s a n dva
p u t viunski predvidija: nee pro lito a ovi e
brod udrit u kraj! Kako san zna, pitat ete? Lako.
Bila je litnja no, vruina, eta san se po p o r t u a
iz dotinoga b r o d a zovu me da dojden na bierin.
I do eter bota razgovara s a n s kapetanon i prvim
makinjiton i oni su mi se tuili kako p u n o radu,
plovidu d a n i no, ne moredu na noge stat od u m o
ra. Bidni judi! Toliko su bili u m o r n i da n i s u mogli
spavat. I tako u razgovoru popili smo po pet-est,
more bit i deset, konjaki i ja s a n sia jer je brod
m o r a isplovit.
A do dva d a n a brod se n a s u k a .
A drugi p u t s a n predvidija nesriu kad s a n vidija
k a p e t a n a zagrljenoga na kormilu s Njemicon; ona
je mekla k a p e t a n s k u kapu, on je nju uija k a k o se
manovra i m a l a je bila tako smina, tako s l a t k a da
bi teko bilo u z a nju vidit i cili kontinenat a nek
moli niku m a l u hridinu.
Sva sria da n a n svi brodi n i s u ka 'Ero'. Ti 'Ero'
meni je najdrai brod koji je ikad zaplovija moren.
Smian je, slii na one starinske vapore graene
za rike, ali je vrst, snaan, dobar na more. Vidija

san ga jednoga lita kad je uvatija brivu pa udrija u

s u p e t a r s k u rivu. Pukla je ka dinja a na njemu nja
nci fria. Gleda s a n ga kad bi u splitski mul uliza
ka u sir.
Cipa je sve a uvati i taki je to s n a a n brod da
bi, ja mislin, on s a m samcat sve flote ovega svita
potopija. Kad bi ga ugleda, omar s a n trka u porat
vidit oe li i d a n a s k a koji diatar uinit.
Ba nikidan ga gledan, uliza u luku, lipo se, esno nakrivija, trese se ka bedevija i ja govorin: aj
a, platija je mul, a on lipo, mirno popuzne i a k o t a
bez da ita takne, bez da se granfa.
udin se: a je, kako to more bit?
Govoridu mi: n i m a vie straja, prominija 'Ero'
motore. Naime, pri je jema stare motore koji bidu
svaki as izduili, i makinja bi u manovru stala.
Sad je kompletna nova makinja i dobri 'Ero' plovi
sad bez bravuri.
Ove s a n ja primjere iznija da italac uvidi kako
n a o p a k a plovidba, faliveni kurs, slaba manovra
- mogu biti izazvani subjektivnim i objektivnim sla
bostima i grekama.
Mogu biti slabe makinje, a o n d a ne pomae ni
najbolja posada, jer makinje triba minjat.
A more jopet biti najboji brod, s najmodernijon
makinjon, a posada je malo razvicjana, komodna,
pa se voli i zabavit, i napit, i zaspat, a na m o r u
van je tako, da se brzo izgubi k u r s . Nego, di s a n ja
ovo j u d i zabordia? Uputija san se pisat kako smo
veselo ulizli u Novu, a svrija na debelo more.
Sve s a n izmia i vie ne znan a s a n ono tija re
i kakve to ujope veze jema Nova godina s vaporin
i plovidbom.
J e m a bit da mi je jo glava u b a l u n u od novogo
dinje fete.

Interesantno! Cilu ovu, tek minulu, godinu bili

smo ejni kie, vapili smo za kion, plakali smo za
kion. A j u t a u ponoa, k a d su se vere Stare i
Nove poklopile, uputila se kia, pa kako uputila.
Nebo se otvorilo, na matilo se prosipjala.
I lampalo je i grmilo je, munje su se n e b o n ra
zigrale, pucali su gromi i cilu novogodinju no i cili
d a n padala je kia. Njanci sekunde ni fermala.
Proa s a n r a n o ujutro kroz Omi, Cetina je na
brekla, samo a se ne izlije. I tee m u t n a , uta, straj
ti je pogledat. Tako je kie palo da se n a r o d pita:
oe li n a n sad, kad se ovako napadalo, barenko
dva miseca davat mukte elektriku?
Dobar je ovo sinjal, p u n o dobar! im nova pome ovako u mokro, mogla bi to lako biti godina
obilance, sita godina, rodna, berietna. Nije ni u
do a smo u nju ovako veselo zabrivali ka da nikad,
nikad vie neemo iz nje iza.
J o s a n od fete i nikako se ne mogu, ne da
mi se u d u b i t u problematiku, a ba me z a n i m a s
kojima u se prvima problemima sudarit u Novoj.
Ve je utin k a k o su poeli marirat.

U OKOVIMA SNIGA I LEDA

Predosjea san da e se nito grubo dogodit i
kroz mojane mi je strilavala misal: d o m a ajde, doma ajde, dok ti je vrime!
Bija san, naime, s prijatejima u Hvar. Planirali
smo ostat lovit ribe, igrat na karte p u n a tri d a n a ,
ali ve prvoga d a n a praznikog vikenda vidin ja:
m i a d u se vitri. S bure okrene na lebi, pa zavrti
na jugo, s juga na b u r u , pa udre na t r a m u n t a n u .
Ta vitrenasta m i a n c a uzmutila more. Bilo ga je
smino vidit.
U arji ve jugo, a ostali vali od lebia, i tek a
su se poeli vajat juni vali, a ovo novi od bure i trem u n t a n e . Parilo je da su vali pijani pa se t e t u r a d u ,
vrtidu i s u d a r a d u . To me dalo malo mislit. Eto, ne
samo ovik, ne samo drutvo, nego i more, k a d je
podlono svima vitrima, kad n i m a stava, k a d je
bez vrste orijentacije, postaje pijano i aljivo.
Doa je jo jedan a l a r m a n t a n sinjal. U otelu nes
talo letrike. Dola je do dvi ure, ali in je uinila
prvi kerac, omar me bilo sumnjivo.
"Ajdemo mi, judi, doma", govorin prijatejima.
"Di e doma, a tek smo doli?"
"Doma ajmo, dok n a n je na vrime!"
Nisu me posluali. A ja s 'Liburnijon' lipo u
Split.
Veliki bili vapor deboto prazan; prikosutra e
radni narod navalit. A prikosutra gre mali vaporet

i bit e guve i vike: moran na posal, e k a d u me u

poduzee!
Saloni prazni. Smistin se uz ank kraj bazena.
Dva stola Inglei koji piju svoj poslipodnevni aj.
I akuladu. Ne znan njanci besidu ingleki ali gutan ji iz podajega sluat. Kad ji tako slua, a
nita ne razumi, pari ti se ka da recitiradu ekspirove stihove. Koja fraza, koja dikcija, koji ri
tam govora, a ne ko nai kadrafi koji njanci na
televiziju ne znadu izustit dvi beside k a k o triba.
Dopire do m e n e i fini vonj lul i ingleki panjuleti,
trista mi p u t i drai od govorne muike.
uto s u n c e kroz isparane pomarivane krpe od
oblaci tone u pijano more. Vapor se trese i u k a
ka limena katula.
Ako ste opazili, ginganje broda najvie kodi ba
otoanima. Od deset otoani barenko o s a n patidu
od morske bolesti. Kad vaja, uvik se drin daleko
od nji.
Oparili su me. Kad jin nakodi biidu iz salona
na palube i uvik iz nji letidu rii koji ti vitar nosi
u obraz.
I uvik se m o r a n najidit i betimat:
"aina i materina, a ne jite kumplire kad vijaate priko mora?"
Na brodu je jedan jedini putnik, otoanin, i di e
nego puf na me. Pripovida mi kako putuje u Riku
vidit sina, a gledan ga, ve mu se kukuja.
"Jesi li jija za obid rie?"
"Kako z n a ? "
"Take s a n ti srie, samo daleko od m e n e ! "
Oba kamarjera za a n k o n jemadu duge kose,
brie i crne oale. U ova moderna vrimena sve se
izmialo. Konobari sad sliidu na filmske reisere,
a reiseri na konobare.

Lipo je putovat! Evo i na ove male vijae svata

ovik vidi i naui.
Nego, oprostite, dragi tioci, mojoj nespretnosti
koja me odaleila od glavne teme. Poeja s a n kako
s a n u t e k a s otoka jerbo san utija da e se nito
grubo dogodit. I dogodilo se. Umoran o p u t a , r a n o
s a n se, te veeri, u t i r a u posteju i mirno spava ne
slute a se vanka velikoga dogaa. U svitanje pro
budi me tuljenje vapori, vidanje brodski sireni.
Promislija san: ovo je pala na more magla. A meni
je p u n o drago kad se magla spusti n a d Spliton.
To je u n a s ritkost. Drago mi je pogotovo okad u
London vie nima magle. Bija s a n ja osan d a n a
u Londru i kompletno se razoara jerbo ujope
n i s a n vidija tu uvenu ingleku maglu. Pita s a n
Inglee: a di van je magla? Objasnili su mi kako je
odavno vie nima, kako su izumislili nain da je se
deliberadu.
Reka s a n jin otvoreno:
"A a e vam Londra bez magle? Vidit ete, do'
e vrime da e Split Londri i maglu prodavat."
viu, dakle, vapori i otvaran ponistru da vidin
Split u magli. Zablii mi oi bililo. Ajme, a je ovo
sad?
Ko mi je ovo priko ponistre p r o s t r a bile l a n c u n e ?
I koliko ji ovo j e m a ? Ma a lancuni? Asti onega bo
ga, a da nije ovo snig? Je, snig je, pa koji snig! A di
s a n ovo? Je li u Sibir? Na, Artik? Oli Antartik? J o
gore, jo jeivije? esnajst miljardi puti gore!
Budin enu u drugu sobu.
"Di je zob za konja!"
"Koja zob, koji konj?"
"Oni konj a e mi vu saonice po gradu."
"a si se najranije opija!"

"Snig, snig je vanka! Ajme a lipo pada!"

Otvaran a r m e r u n e , biingajen, jitan v a n k a sal
pe, gvante, kapot, vunene bive, train duge mu
dante, debele dempere i sve a najden stavjan na
se, a ena mi ve pie cilu provitu koju m o r a n donit. U n a s je t a k i adet. Jedino k a d pade snig, mu
ko gre u spizu da ena nogu ne slomije. Boje da
on slomije a da ga ona aiti, nego obratno. Bogati,
kako bi to bilo da se ona slomije pa da lei lipo u
posteju i k o m a n d i r a a da se on pati oko nje. Volija
bi slomit i noge i ruke, nego to doekat. Na k a r t u
mi pie a sve m o r a m kupit.
Najpri pe. Pa garbuna, ako nestane letrike. Me
sa za dva d a n a i bakalara n e k a se najde, ako se ne
b u d e moglo iz kue iza.
Faola i katradine. Kafe.
"A salate?"
"Ne triba, bit e na pazar miljun dinari kil."
Dignen kolet od kapota, nabijen kapu na oi i
sad triba init od sebe malo eroja.
" J a gren, a ti lipo stoj u teplo".
"Polako, s pomnjon!"
"Ne boj se!"
"Ne dri r u k e u ep, kad b u d e p a d a da se mo
doekat! "
"A kako u se doekat k a d b u d e n nosija."
"Najdi kojega Vlajia da ti nosi."
J o , lipo li je odit po snigu, dok je jo friak, mek,
ist, pari ti se da gazi po b u m b a k u . Ali, ajme, u
prometne ulice, di je snig izgaen a najskoli di su
oto ploe i tavele! Na pjacu i u one okolne kalete
gleda s a n prolaznike kako p u z e d u u neredu, a niki
su padali svaki tri metra.

Dien jednoga.
"Ajde, jor, dignite se! "
"A a u se dignit kad u jopet past!"
"Ajme, kako u d o m a do?" plae j e d n a ena i
sidi na prag butige. Svi ronjadu, svi betimadu.
Gospu ainu, ko je i ovi snig izventa, trista mu
kolpi palo!
Snig s p a d a u oborine samo oni desetak prvi
minuti a kad ga se n a p a d a , kad smrzne, onda to nije
oborina, to je kataklima, ka trus, ka poplave.
Nima sminije stvari nego gledat Spliane kako
gredu po snigu. Gredu ka gatapani polako s
lumbrelon u jednoj ruci a drugon se dridu zida.
I k a k o padadu, ostajedu sidit i betimat, a lumbrela iza nji, ka da su pali iz p a d o b r a n a . A di koji
infotan raspali po lumbreli i kako nogan z a m a n e
- j o p e d pade.
Dok s a n doa od kue do 'Prime', ve ujen da
je radijo javija da je dosad u bolnicu dovedeno
dvadeset graani sa slomivenim r u k a n i nogan.
Koje mi jemamo fine delikane kosti, trebalo bi sva
kome n a p i s a t na prsi: fragile!
Ne znan, je li to vic, oli istina, ali ve se govori
kako je bolnici nestalo ea, pa slomivene kosti
stavjadu u daice.
U 'Prime' jagma i karanja oko peic. Nestalo ji je
kroz u r u vrimena.
Po butigan nima ni bakalara. Nestalo je i suvo
meso. Nikor ne zna di se to kupuje garbun.
Snig neprestano pada. Ola, a se nameija! Ovo
e n a s svi zatrpat! Bre doma, dok je na vrime!
Radio-Split daje neprestano upozorenja i obavisti.
Dramatino je i sluat. Kosa ti se die na glavi. Upozoravadu se graani da ta manje koristidu ulice.

To, dakle, j e m a bit da doma stojidu. Upozoravadu

se i vozai da ne vozu. Potrebna je zimska oprema.
Teka vozila nikako po gradu.
Protrnija s a n od straja.
Ako kamioni ne smidu saobraat, kako e te
opskrba, ko e n a n dat spize?
"Do e bome, vaporima", siti se moja ena.
Koja je prednost na more ivit, nikako ne mo
bit odsien od svita.
Javlja se priko radija i civilna zatita. Ajme, ovo
je ka rat.
Dolazi mi javit Preidente kunoga savjeta da
je javilo kako svak triba da oisti snig ispred svoje
kue. Poinje omar i karanje, jerbo je b a r polak
stanovnitva v a n k a na vikende, i a emo sad mi
koji smo ostali doma za njih istit da se moredu
komodno vratit. Evo na, a edu oni do na gotovo!
Bogati, da je bilo! Noge lomit ka i mi! Oete li da
van i tapet podotremo da ne ugazite na snig kad
budete izlazili iz a u t a ?
Posla s a n e n u da baci dva bandila sniga, j e d a n
za me, jedan za nju.
A koja e tek bit karanja u neboderima jer ta
mo dojde po centimetra prostora isprid k u e na
jednoga s t a n a r a . Dosta je da se ovik prigne i prs
tima skupi baloticu.
A jopet malo ko isti. a emo istit, ol nee su
tra sunce pa e sve raskrabit?
A a o n d a ako tri d a n a ne bude sunca, ako tri
d a n a bude padalo? Nita, s n a emo se. Oli nee
do vojska pa n a s otkopat? Evo, dok ovo piem ve
je tri d a n a prolo otkako je pa snig. A ulice su jo
uvik zatrpane, neprohodne, skorenija se po njima
led. Ko e od straja iza iz kue! Sve mi se izmialo,

vazeja s a n dan za no. Ne znan k a d je podne, k a d

ponoa, kad triba obidvat, a kad se u s t a t .
Dok sunce ne upee, ostat e mo okovani zarobjeni u snigu i ledu. A a bi tek bilo da me zatrpalo
na otoku?

NEDIJOM, U RANU ZORU...

Bolestan s a n . Skupilo mi se u glavi i u prsi, bulsajen, kajen, kripjen i ripjen i svaki p u t k a d zakajen ka da mi ko iznutra tenperinon stre. Dva
s a n d a n a posteje uinija i j u t r o s se najranije diga.
Sve isto: krepava u posteji, oli na noge.
Nedija je, jo nije ni svanulo, prva zvona tek
zvonidu. Po ulican nidir nikoga. Tek doli na Rivi,
kraj crikve sv. Frane, trevin dvi mlade vore. J u d i ,
a je ovo dolo na svit? Sve se izopailo. Ne o b a r a d u
srameljivo, smjerno pogled, nego me m e r k a d u ,
strilajedu oima. I ja moran glavu prignit. A a je?
A di smo? vora me gleda fio ka muki i a bi
sad ja mora postat vora. Za dipet se okrien i
gledan kako gredu u crikvu. Na vrj skale j e d n a se
okrene. Adio, bela! Volta s a n te, a?
"Belvi" je zatvoren, i svi bufeti okolo. Ola i takega grada di se pri otvaradu crikve nego kafane i
bufeti.
Pritre j e d n a cura. Mali, mali mini a duge, duge
noge. U ovu r a n u u r u ve su j o n ruke p u n e libar i
teki. Di e u ovu u r u ? Di tre? Bit e, bidna, ostala
noas u prijateljice bubat. Sigurno je tako, r u k u
bi da da je tako! I lice jon je napaeno, izmueno,
zbrkano, vidi se da je toga gradiva protudjala
vraga i po.
Otvorili su 'Belvi'. Seden uz ponistru. Prolazidu
prvi autobusi. Prazni.

Prvi prolaznici. Svi p u i d u i kaju. Svi bulsaju.

Kako nee kad je i po najnovijin mirenjima splitska
arja zagaena priko svake granice. Dozvoljeno je
najvie sto i pedeset ne znan ega sto pedeset, je
li kili, deki, deci ali z n a n da je u n a s u Split nita
manje nego sedan stotin i pedeset. I a se o n d a
triba udit da na podruju splitske Zajednice za
zdravstveno osiguranje svaki d a n je na bolovanje
est ijad radnika.
I svake godine ti procenat bolovanji skae za
dvajst posto. Ako se tako nastavi, kroz par godin
svi emo bit na bolovanje. I kako emo svi bit bo
lesni, nikor nee radit, i krepavat e u posteju i ni
kor ti nee mo pruit mul vode. A zamislite da je
samo broj bolovanji nosei en n a r a s t a sto posto!
ene su poele odit na bolovanja od prvoga d a n a
trudnoe i sad ostaje jedino da se javjadu bolesne
na Socijalni in u i n e d u faturetu.
Smijen se jerbo mi je sad pala na p a m e t o n a ma
la s dugin, dugin nogan. Da se nije n o a s razbolila?
Gledan kroz caklo. A a je sad ovo? Je li mogue?
Di s a n ?
Na d n o Rive, isprid crikve, skupja se niki u d a n ,
smini svit. Ni bilo nikoga i dok s a n okrenija glavu
ve ji se skupilo dvadesetak, najvie m o m a k i cur.
Ma a ono nosidu na kosti? Skije? Taren oi. Je
skije, prave pravcate skije. Bome, z n a n a su skije,
vidija s a n ji na televiziju.
A vidi a su smino obueni. J e m a d u crvene ple
tene k a p e sa p u n p u n o n . I dempere sa jelenima
na prsi. I konate nike trlie. Ola jin postoli! e
e vengo soldaske cokule. Kako moredu odit u
te postole? Ako su proli priko Pjace bit e jin
pod n o g a n oganj siva. Neka u te gvozdene postole

promariradu priko grada i omar je opina u veliki

troak pala. Sve e ploe tribat prominit.
Ve ji j e m a i pedesetak sa ruksacima, konopima,
klanfan. Divota ji je, judi, gledat! Ja ne bi ni jija, ni
pija samo bi planinare gleda.
Bija bi da glavu osi da su to Slovenci i da je ko
ja njijova p l a n i n a r s k a ekskurzija, ali k a d su niki
ulizli u kafanu popit aj i k a d san ji uja govorit,
jemalo me afanat. Moji Spliani, batali gori od me
ne, a gredu se p u s t po snigu i verat po vrjima.
Brr... evo vas s a n se najeija. Kad boje promislin
nije ni udo a su Spliani poeli biat u planine.
Bar edu iat friku arju a ne se ovod davit u
smogu i otrovu.
Zakasnili su jin autobusi, po ure su ji ekali i
bogami, nikor od nji nije zakaja, zabulsa.
Da me ni straj nogu slomit i ja bi se ia skijat.
Za verat se nisan, niman esta, a i m a n t a mi se
kad s a n n a visoko.
Gren i ja doma, u posteju, krepavat. Ripjen, bulsajen i svaki p u t kad zakajen ka da mi ko tenperinon iznutra stre.

UDNOG LI SVITA JEMA!

Je li ovo, judi, sianj misec? Straj ti mu je i ime
izgovoriti Sianj: to s t u d e n sve sie, bure zviu,
led stiska.
A, ovo, tek je osan uri, a ne mogu pisat, s m e t a
mi sunce, pa mien stol malo daje od rastvorene
ponistre. Sluan na radijo meteoroloki izvjetaj: u
Zagrebu magla i dva oto nule. Da mi se sad stvorit
u Zagreb, samo da malo utin zimu, da se malo
stresnen i najeurin! A da se sad koji Zagrepanin
stvori na Rivu, pa da ne zna u kome smo t a u n u ,
promislija bi: ovo j e m a bit svibanj.
Zvoni mi telefon. I uvik tako: j e s a n li sija radit
-telefon. Ne javin li se, po ure e zvonit.
udnoga li svita sve jema. Sad me ovo na telefon
zva niki ovik, da bi se elija s m e n o n vidit. a s a n
mu moga re? U redu, dojdite kad oete.
"Ali, kad van je najzgodnije?"
"Morete do kad god van pade na pamet."
"Ne, ne, zaboga, ne bi van tija smetat, nego
recite u r u kad van je najzgodnije."
I k a d je ve tako fin, paljiv, reka s a n mu otvo
reno:
"Ujutru pien, oko podne gren u kafanu, posli
obida spavan, onda u po proetat, veerat u dikod vanka, i prema tome, meni bi bilo najzgodnije
da dojdete izmeu dva i tri bota."
"U redu," govori ovik, "onda eto me popodne,
juto u dva i po."

"Ma ne, zaboga, popodne!"

"Nego k a d ? "
"Nikad popodne, jor moj, nego o noi izmeu
dva i tri."
J e m a se bit najidija. Zatvorija mi je telefon. ud
noga li svita sve jema!
Od dvi spliske kockarnice ne radi ni j e d n a . Ona
u otel 'Marjan' radi samo u sezoni, a ova druga,
u 'Lava', koja je radila non-top, zatvorena je pri
desetak d a n . Dosta naega svita tamo se zabavjalo
po cilu no i sad se svata uje.
Ne ti takoga grada bez kockarnice! A di e se
ovik od m o t a u ovome smrdjivome Splitu po za
bavit? J e d a n moj dragi prijatej ba je zanje veeri,
kad je kockarnica bila otvorena, izgubija pol miljuna dinari. I s a d mi govori:
"Pii, urgiraj da se otvori kockarnica. a ova na
a n a r o d n a vlast ini n a r o d u dipete? Eto ja san
se ba mislija refat, vratit pineze, a oni zatvaradu
kockarnicu."
Napada se socijalizam, koji krati graanske slo
bode. Sitija s a n se odmar jedne moje stare, sad ve
pokojne tete, kojoj je najdraa pisma bila 'bandjera
roa la triumfera'. Bila je, kako je ona govorila, e
stoka komunitovica, petavala je roge popima, a in
je dola n a r o d n a vlast, smista se razoarala. Ova
ko je to bilo.
Mala u n u k a jon je dola plau doma.
"a je, a ti je? Zato plae?"
"Potirala me metrovica iz skule!"
"a si, nesriknjice, uinila?"
"Nita!"
"Ne bi te za nita potirala."
"Nala me dva u e n k a u kosu i potirala me do
ma."

Poludila je moja teta. Da nee? Omar je ila u

skulu vikat, izacovala je uitejicu i svata jon izgovprila. Da dite ne smi jemat gnjidicu i koji ueni
u vlase? Ola i take narodne vlasti? Moglo se j e m a t
uenke u skulu i za vrime Franje cara. I za vrime
kraja Aleandra. Pa ni Talijanci, ni Njemci, koji su
bili okupatori, nisu tirali dicu radi u e n a k . A sad
ji naa n a r o d n a vlast tira.
Tako i ovi kockari ka moja teta. Koja je to naro
dna vlast, a ne da n a r o d u malo kockat?
Bija s a n i ja tamo, mislin u kockarnicu, dva pu
tu povirit i jema s a n a vidit.
Nai igradu p u n o boje i ee nego stranci. G u t
je vidit naega ovika koji u pet m i n u t i izgubi sto
ne ijad, pa i miljun-dva, a ne trepne okon. A k a d
dobije, kako samo baci m a n u krupjeru.
A vidija san i nike bive visoke funkcionere, koji
su se, okad su sminjeni, p u n o diperali. A a e,
bidni, nego se bacit u rulet. Ali vaja re istinu. Ne
ka su izbaeni iz partije, jopet igraju samo sa crve
nili etonima.
J e m a bit daje ova n a a n a r o d n a vlast malo i diprtoasta. Pustila je j u d e da izgubidu pineze a sad
jin niti ne daje mogunost da se moredu refat.
Slua san i j e d n u interesantnu polemiku. Zato
na ovik ne bi smija gubit svoje pineze na ruletu,
a more ji gubit na porsku kladionicu? Najpri, na
ruleti su puno vee anse za dobitak. Drugo, na rulet
je jopet ogranien ulog, a na portsku kladionicu
nije i mo ispunit miljardu tiketi. Oli kako to: mo
kupit miljardu dinari sreki klasne lutrije, oli lota,
a ne m o bacit ijadu dinari na crno, oli crveno?
Od drugi interesantni noviteti mogu javit da su
se doli, i to blizu Splita, omar za Klisa, pojavili vu
ji opori.

Nikidan su u jedno selo upali vuci u s r i d bilega

d a n a i jednoj staroj udovici zaklali est ovac. Ba
je davala ovcan jist k a d eto ti ji. Zanju ovcu su
jon iz r u k e istrgli. Bidna s t a r a nije je tila dat, vuk
potie na j e d n u , stara na drugu b a n d u . J e m a l a je
priko r u k e pribaenu j a k e t u i jaketon je vuka po
unci tukla. Uz poklane ovce i r a z d e r a n u jaketu
proklinjala je stara lovce. U Dalmaciji j e m a na ijade lovac, na svakoga zeca, na svaku jarebicu dojde
bar po deset puak. A k a d vuci ovce koju, nidir
lovca nima. A je li dikod poletila grivna, eto ti ji na
ijade i pari ka da su vibe openarodne obrane.

NESRIKNJA OMLADINA TILA BI U

PARTIJU!
Od svega a s a n ove nedije uja, najlipje, najinteresantnije stvari uja san - znate di? - nikad ne
biste pogodili - uja san u Tugare.
Ovako je to bilo.
U petak pozapodne vazeja ja vikend i gren se ma
lo odmorit, rekreirat, u Tugare, na istu mosorsku
arju i dobru spizu u otariji 'Kod Luia'. J u t o po
ja veeravat, a eto ti tri momka.
"Jeste li vi ti i ti?"
Smrklo mi se. a je ovo dolo da ni u Tugare vi
e ne mo biti miran.
a u re:
"A, eto, jesan!"
"Znate, mi ba drimo sastanak."
"Ko van krati, po meni morete i dva."
"Nego doli smo vas zvat da prisustvujete..."
"Nisan van ja ba, mladii, od veliki sastanki, a
sad s a n i na vikend, evo vidite... veerajen..."
A, e, ko se moga obranit? Najskoli, kad su mi
se predstavili ko omladinci, predstavnici radnike
klae. J e d a n radi u kver, drugi u 'Konstruktora',
trei u 'Pomgrada'. I, ajde ti, odbij kad te r a d n i k a
klaa zove.
Vanka je bija mrak, prst se prid noson nije vidija,
i oni su me vodili cestom, pa uz nike skalinade.
"A di ovo gremo?"

"Evo doli smo, ovo je n a a kola!"

Tri-eter gnjila bania u ladnoj betonskoj pro
storiji. Po zidima slike pop-pivai i ostaci novogodinjeg dekora.
S a s t a n a k je ve poeja. Dolo je dvadesetak mla
dii, dvi-tri cure, Preidente omladine iz Omia i
tot je jo predava koji je marksistikom kruoku
odra predavanje.
Isprva n i t a nisan razumija. Nika una, nervoata diskusija. Omladinci se nito p u n o raeili
i po dva u botu diskutiradu, pa kako diskutiradu,
pocrvenidu jin glave, n a b r e k n u jin vratnje ile,
strilaju oima, tuedu a k a n po nikome malome
stoliu i, svaki p u t kad a k a bugne, eka da se
raspade.
Pritidu birokraciji u opini da ji vue za nos
(otvoreno su rekli da ji zajebaje). P a d a d u velike
beside: birokrati, tehnomenaeri, neprijateji koji
dobro z n a d u svoj posal. Otiedu stvar s a m o da om
ladinu revoltiradu i tufadu pa da se jopet svaka
inicijativa umrtvi i raspade.
Nita po bogu ne razumin.
Spominjadu nikoga poera na biikletu i pred
sjednika mjesne zajednice, pa nikoga koji da je gla
vni u Mjesnu zajednicu i jednoga koji je jopet gla
vni u crkveni odbor.
Pitam moje vodie:
"Koji je to poer, a koji predsjednik? Koji je u
Zajednicu, a koji je u crikvu?"
"Ma to je isti!"
"Koji je isti?"
"Isti je u Zajednicu i u crkveni odbor."
"An, tako!"
"E tako! I jopet je isti poer na biikleti i pred
sjednik Mjesne zajednice."

Puno mi se tilo za poet vatat konce.

A virujte da to po malima mistima nije ba ni la
ko. S m i n a su n a a m a l a mista! Svata se u njima
mia i izmia.
I uini se parangal koji nikako vie ne mo razmrsit.
Diskutira tako j e d a n bistri momak, kako su om
ladinci, u prvom redu omladinci-radnici koji su is
pekli z a n a t i razvili socijalistiku, proletersku svist
u velikim radnim kolektivima, n a k o n Pisma, tili i
u Tugare povest akciju. "Prouili smo", govori mo
mak, "mi Pismo i bacili se na posal."
Osnovali su marksistiki kruok, pozvali preda
vae, omladina dolazi, slua, ui a neki nai stariji
drugovi ne daju svojoj dici da dolaze na predavanja
i sastanke.
"Znamo mi zato vi drite kruoke, tila bi se om
ladina u t i r a t u partiju, a neete vi tako!"
"A ko se to buni? Ko van to ne da, je li pop?", pi
tan ja moje vodie.
"Ma kakvi pop, lako je s popon, ali je teko sa
nain drugovima. Misle, dolaze mladi, pa mi gu
bimo pozicije."
I sad recimo, kad bi ja napisa, da je sekretaru
nike partijske organizacije u nikom n a e m malom
mistu drae da omladina ui katekiam, nego ma
rksizam, ne biste mi virovali.
A zapravo je tako. Njega katekiam ne more sru
it, a marksizam more. Nego to su ve teoretska
razmatranja u koja sad neemo ulizat.
Omladina je osnovala kruok, marksistiki kru
ok, povela akciju da se cesta kroz misto, p l a n i r a n a
na pet metri irine, proiri na s e d a n i trideset
nji stavili su potpise da e to uinit dobrovojnin
radom.

I cesta je iroka sedan metri.

I onda se omladina bacila u akciju da zgradi
sebi omladinski dom, zapravo prostoriju di e se
okupjat, zabavjat, drat sastanke.
I sad poinju nevoje.
I tek sad n i t a ne razumi.
Odobrena je lokacija, opina se sloila, dodiljena
je omladini n i k a parcela, o m a r su je omeili i ujutro
nali sve meje poruene.
"Oo, neemo tako!" rekla je omladina. "Ne more
se tako u socijalizmu!"
Nisu se tili obraunavat sa ovikon koji je to uinija, nego su lipo ili zvat miliciju. Dola je milici
ja, ulizla u k u u prikritelja-ruioca, a omladina
tare ruke i g u t a kako e sad ovi vidit boga svoga.
Nito p u n o se milicija gori zadrala.
I izala je vanka skupa s tim ovikom. Nima a
le, vodidu ga u preun.
Ma ke, vodi on nji u otariju, pa onda su i ti do
tini i milicija uinili i partiju na balote i p u n o se
lipo zabavili.
Sve ja to s l u a n na s a s t a n k u , u diskusiji, i kako
ovik ne da da se gradi na toj parceli, njemu e om
ladina suzit pogled na cestu, krv e se prolit, ali on
ne pristaje.
K vragu i pogled, uvucite se u n u t r a , traite kom
promis, m u d r a je poruka iz Omia.
Omladina oe, pristaje, dobro neka b u d e kompro
mis, mi emo se povu, u n u t r a , neemo zatvarat po
glede, ali n e k a vlasnik kue ukloni svoje prajce, da
n a m ne vonja u novome domu. Neka bira izmeu
prajci i pogleda.
Zemja v a n je dodiljena, smatrajte da je v a a - po
r u k a je iz Omia.

Ali potpisa predsjednika nima. eka ga se ve

puste misece. Omladinci tuedu akon o stol, pu
ure su u Omiu gubili:
"Dojdite sutra, dojdite do pet dan."
Pa jopet do pet, pa do deset i tako ve misecima.
Misli omladina da je to lako, da je to ajnc-zvajnc, ali to su imovinsko-pravni odnosi, zatita zako
nitosti...
I kako je tekla diskusija, ja san cilo vrime mislija
da je to zemja koja pripada, oli koja je pripadala,
tome oviku koji je sruija mee.
Ma kakvi, to je opinska zemja! I kompleks na ko
me je ti ovik diga svoju kuu je isto opinski, i dvor
okolo je opinska zemja, n a a n a r o d n a zemja, pa
je narodnome oviku malo estotin kvadratni metri
pa opali jo malo, pa jo malo, pa dojde k u p u s , pa
voke pa prajci. I mogla bi iza cila velika farma da
nima nesriknje n a r o d n e omladine.
A b a ta zemja, uz cestu priko p u t a otarije sad
kad je doa asfalat a i vodovod e pro brzo, sad
bi ta zemja kurila ka cukar, gastarbajteri ve n u d e
petnajst ijad za metar.
I sad se na narodnoj zemji n a m i a d u t r a p u l e
narodnoj omladini.
A r u k u na srce, opasna je ta omladina. Nije to
vie o n a z a t u c a n a seoska omladina, prola je skule po fabrikan, priti akon, citira Pismo, ui ma
rksizam.
Progucalo bi se ti komad zemje, ali a onda ako
se omladini tek otvara apetit? Ve se spominje i
igralite. Asti Isukrsta i igralite, a ni dosta a pop
prid crikvom daje b a l u n i mriu i koe za k o a r k u
i odbojku. Nesriknja omladina! I nikor od nji ne
bi ia u crkveni odbor a kako e o n d a koordinirat

rad odbora i Mjesne zajednice. I onda bi se jo ta

porka omladina priko markstistikog k r u o k a tila
fikat u partiju pa sve a se dosad uinilo, zapravo
zaplelo, rasistit.
Neemo mi tako! Polako omladino, s a d emo
najpri ekat a m a n d m a n e , novi ustav, kongres, iz
bore.
Polako, n i s m o za jedan d a n , prid vama je cili i
vot. A oli mi stari, rutinirani jemamo s a m o j e d n u
fintu, samo j e d n u trapulu? tufat e vas, s p l a n u t
e entuzijazam, u d u n i t e se kruoci, a ostat e i
pogled i prajci. I crkvenjaci.
Traje jo diskusija. Zapinila se omladina, tue
a k a n o gnjili stol i udo jedno kako se ti gnjili stol
ne raspade. J e m a bit bilo ilavo drvo. Zabolit edu
ji klanci a n e e d u ga razbit.
Pa da n i s u draesna n a a mala mista?

U CENTRU CIKLONA
Ova nedija bila je u znaku kie i gromi i od ve
likog b u r a t a n j a i pucanja jedva da se ita drugo
ulo. Ne volin kad grmi, mislin, kad ono p u n o grmi
i siva.
Ali in san priko radija uja meteoroloku
prognozu, po kojoj se centar ciklone, koja je pro
uzrokovala grubo vrime u ciloj zemji i u Italiji, nala
zi j u t o u srednjoj Dalmaciji, omar me bilo drago.
Omar s a n poeja vikat:
"Grmi, udri, cipaj, n e k a vididu di je centar! Dosta
su n a n govorili kako smo mi ovod j e d n a periferija.
Evo v a m sad ta periferija!"
Toliko s a n se oduevija da san k a d je najee
grmilo otvorija ponistru i poeja pleskat cikloni ko
ja je svoj centar stacionirala ovod izmeu Splita,
Braa i olte.
"Evala ti, raspali, ne tedi, udri, neka se svi
sprenu! Dosta n a n je bit periferija sa lokalnin neverinima i burinima."
Ko je ikad obadava nae lokalne nevere? Koga
se za nji frigalo ako su bile samo n a e , lokalne.
Uvik smo, mislin u meteorolokom smislu, bili odrebatajica drugi daleki podruji. Uvik je u n a s li
po, oli grubo vrime ovisilo o cikloni, anticikloni,
grebenima i depresijama na Atlantiku, enovekom
zalivu, o Alpama i Karpatima.
I di mi nee bit drago ut: centar ciklone j u t o iz
nad ovi nai kup? Smista bi potpisa: neka tri mise-

ca tuedu gromi i cipa kia, samo neka ostanemo

centar od koga e svaki j e m a t prenge, jerbo centar
odluuje ko e okisnit, ko e ostat suv, di e opalit
grom, di e se spustit magla, di e cipat k r u p a .
Cili ivot sluan: lokalne nevere, lokalni proble
mi, lokalna vlast, lokalni novinar.
Gledan kroz ponistru. Asti boga, oli se ono iznad
ijova poelo vedrit. Vas s a n protrnuja, ali nije, do
bro je.
Mui, stislo je, oblaci se nisko spustili, sve je po
krilo i dobro se centar ciklone usidrija. E n e , mona
je, nije zna izabrat lokaciju? Moga je falit?
Jopet grmi. Jo a lipo grmi, koji lipi zvuk ka mu
ika.
Evo, i trei d a n a se ne mien s ponistre, a oko
lo sve siva i p u c a .
"Ol, si lud," vie ena iz kuine, "oe da te ubije?"
"Frega me se, ubit e me moj ciklon, centralni,
a ne tuji, podmukli od rebatajice."
I di svake nedije mora u t akod novoga za pri
past se. Sad je najnovija da se mirila zagaenost
spliske arje i utvrdilo se da n a n je grad opasno ot
rovan. Otrov od grada.
ujem v a n k a komentare.
"Promisli: stoipedeset je jo dozvoljeno, to je po
etak."
"Koji stoipedeset?"
"Ne z n a n ta: je li grami, kili, deki, ali mi smo
zagaeno sedanstotinipedeset."
"Sedanstotinipedeset jin kolpi palo! Sedanstoipedeset vragov izili u svaki zalogaj."
"A kome to, an?"

"Ne znan kome, ali mislin openito zagaenosti."

"A Socijalni se jo b u n i da svit gre p u n o na bolo
vanja, da se puno d u p e r a d u dekoti?"
"Boje bi jin bilo muat."
"Eno a likari govoridu. Neka ono itadu!"
"Ono je bilo za s p r e n u t se."
"Sve je vei broj bulsavi Spliani."
"O straja ne mo sluat a se bulsa, kaje, ripje."
I je, judi! etajte spliskin kaletan za mirne, vrile,
litnje noi kad svit spava s otvorenim ponistran.
ut ete rkanje, ut ete i koji itac, ali bar iz svake
pete ponistre, uje se kaaj. Nikor gori ne more spa
vat a ga kaaj gui. A ujutru kad velerini zovedu
na posal kad se zapali prvi panjulet - svud suvi
kaaj i ripjanje. Straota jedna!
Radi te zagaenosti najbulsaviji smo grad u cilu
Evropu. J o edu n a s zvat bulsavi Split! Lipega li
epiteta!
Likari govoridu da se sve vie Spliani javja sa
oteenin onin kapcima.
J e , tako je! Z n a n po sebi. Koliko puti su mi,
kad gren vanka Splita, primjetili: morali biste vie
spavat, manje pit jer su van kapci natekli.
I ko e jin sad po protumait da to nije ni spa
vanje, ni alkohol, ni duvan, nego spliska zagae
nost.
A one najtee bolesti, koje Spliane radi zagajenosti nosidu leva-leva, neemo njanci spominjat
o straja.
J o doma uvan tudije od pri dvajst godin u ko
jima je bija zacrtan urbanistiki razvoj Splita i cila
industrija, svi fumari bili su locirani iza brda. Sve
je bilo lipo, pametno planirano. Cila e se Zagora
i tako spustit u grad koji e se bavit turizmom, u s -

lugan, more i ostat akod iste industrije, koja fa

brika bez dima, a sve druge gori, iza brda. Zagora
se uglavnom ve kalala, a industrija se nije uspela
nego je ostala di je i jo se razvila.
I kad gleda iz daleka Split, vas je u dimu, u ma
gli; zadimjeniji od Esena i Liverpula s k u p a . Pari
po dimu: asti gospu, ta ovi uvod proizvodidu, ovi
su ei od J a p a n a c i Njemac? A da nije kvera i
vapori mogli bismo k o m a d n o re: a eto proizvodimo
malo cimenta i puno dima.
Onda je bila velika kampanja za filtere. Govorilo
se: in se stavu filtri na fumare, nee vie dimit.
J e s u filtri skupi, ali edu se brzo isplatiti jerbo
ostaje u njima najfinija c e m e n t n a p r a i n a koja se
more prodat u zlato.
Kupilo se filtre, potroilo devize a jopet dimi. ujen da je i novi problen di e se bacit ta p r a i n a koja
kupi u filtrima i koja se morala prodat u zlato.
Nima zlata, ostala je praina.
Sad ujem: e, nije to ba tako, triba k u p i t i skupe
n a k n a d n e ureaje i triba z n a t rukovat s filtrima.
Kada je to lako? Ko je to moga znat? Ko se toga
moga sitit?
I a emo sad? Oemo li sad kupit nove filtre ko
ji edu filtrirat ve postavljene filtre.
A kad bi se to i riilo, a n a n vridi, k a d ostaje u
Split problem tridesetijad tonobili od koji je svaki
jedan izvor zagaivanja.
Lako je n a n jo za fumare, ali ko n a s od ove late
i benzine more spasit? Projde li priko Rive u j u s t a
ti je gut od benzine.
uje se u vezi s tin pridlog da se bar u centar
grada zabrani saobraaj tonobili.
Ko e to vie zabranit k a d su se tonobili utirali u
svaku kaletu, u svaki dvor, u svaku talu.

Ne moremo se vie vraat na kare i karoce, tova

re i konje.
Spominjen se kad je tacija karoci bila isprid Lu
ke kapetanije. Oli je i onda bilo sve higijenski?
Oli i onda nije priko cile Rive vonjala konjska
piota, najskoli liti kad bi se ueila. Ajme, koji
je jopet to bija s m r a d ? A di je ono kad bi se vukla
kavalkada tovari priko rive. I na svaki korak koja
tovarja, oli konjska balega. Istina dica su kupila i
prodavala za gnoj, ali dok bi se skupilo, kad bi se
razgazilo, dok bi jo i posli vonjalo, kupile su se i
zunzile brakuje pa ti posli dolazile doma u vizite i
oblizale te po nosu, po justima, oli bi ti se istresle
po pijatu.
Oli doma, oli u susistvo uvik je koga bolija trbuj,
oli su ga vodili u bolnicu.
"a m u je?"
"Ma nita, j e m a bit okusija ono a je brakuja
zagadila."
A volin i benzin nego brakuje.

RICETE ZA TITULE
Dopustite mi, dragi tioci, drugarice i drugovi,
gospoe i gospodo, da i ja iznesen svoj stav, svoje
miljenje po pitanju meusobnoga tituliranja nae
ga svita. To je jedno pitanje puno sloeno, kompli
cirano i suptilno i meni se pari da svaka sredina,
svaki grad, j e m a svoje specifike.
U Splitu se, na primjer, titulira drugovaije nego
u Zagreb. Nikad nikor nikome nije u n a s reka: mi
lostivi oli milostiva, ritko se uje i gospodin, jer se
ree jor, ali zato se esto uje gospoja. Interesantno
je to da je u Splitu tako malo gospodini, a tako pu
no gospoji. J e m a u n a s i drugov, ali ajme u Split
drugu k a d mu ponu govorit gospodine! Boje mu
se omar po obisit!
Molin s a m o malo strpjenja da sve analiziramo i
stavimo na svoje misto!
Moja pokojna teta jemala je svoj iroki repertoar
tituliranja, koji je, pari mi se, bija tipian za n a u
sredinu.
Svit koji nije poznavala, po butigan, na pazaru,
u pekariji, u susretima na ulicu, titulirala je jed
nostavno: ovie, eno. Ako bi ve s njima ulizla u
razgovor, o n d a bi znala re - ovik moj lipi, oli e
no moja. I to je bilo p u n o m u d r o jer nikad ni mogla
falit. Svaki muki je ovik, svako ensko je ena,
odnosno c u r a .

Sve zanatlije, postolare, brijae, zidare, kovae

zvala je - metre, s tin da bi onima koje poznaje
dodala i ime - metre Toni, metre Jozo. Likaru
se obraala sa doture, profeuru sa profeure, a
poeru koji bi j o n nosija penjun rekla bi - jor
poer. Puno je volila poere i iskazivala je p u n o
potovanje p r e m a m o n t u r a n o m e oviku. I feratjerima je govorila - jor feratjer, jer je to isto bila
m o n t u r a i sigurni dravni kruv. kovacina koji je
dolazija vazest smee zvala je - k u m e i prijateju,
i s njin je uvik bila u dobre, dala bi mu i bierin
rakije.
Policjote, fante koji po k u a n gredu plinit i picigamorte nije volila njanci vidit, i nj i nije nikako
zvala.
Ali jednome oviku uvik se obraala s prisvitli.
Mislite biskupu? Ma ke, biskupe i pope ni mogla
vidit. Prisvitli je za nju bija j e d a n ovik koji je
nosija karte od letrike. udija s a n se zato ga zove
Prisvitli.
"Mirita on! Zna li ti da mu je dida prodava lu i
terike, otac petroljo i ferale, a on radi na letrino
poduzee. I kai mi: ko u Split mirita bit Prisvitli
nego on?"
An bravo, i jednoga visokoga kovacina koji je
j e m a priko dva m e t r a zvala je - Vaa Visost.
Znala je re i drug, ali to uvik uz nika imena.
Recimo drug Baja, drug Petica. Za nju drug je bija
samo k o m u n i t a kojega su zatvarali i tukli po preunima, koji je sve rtvova za ideju i nikakve m a e
na njemu ne smi bit.
Karakteristino je to da ne s a m o ona nego nikor
u Split nikad jo nije niti ufalice izustija gospodin
Baja, jor Petica. To se ne more dogodit, da to ree
mislili bidu da si lud, oli da ini vic.

Ni drugu Vici, oviku i po, ne mo ti re gospodin

Vice. Splianin e recimo naelniku re jor nae
lnik, jor Preidente, jor ministre, ali n e k a Baja,
neka Vice b u d u naelnici oli ministri onde to ne
gre. Di bili da bili, na svakoj funkciji, oni su drug
Vice, drug Baja, drug Petica.
Istina je i to da Spliani nikad nisu znali titulavat.
Nimadu za to nikakva smisla ni talenta.
Spominjen se kad su igrai Ajduka, misto da pozdravidu krajicu rukoljubon ili poklonon, zavikali:
"Tri p u t a zdravo za krajicu!" I onda: "Zdravo, zdra
vo, zdravo!"
Oli kad je poznati Splianin J u t i bija s krajen u
lov. Cilo ga je vrime zva - jor kraj, a kad je izbija
prid njima zec, turne ga:
"Kraj, ti boga, a eka, pucaj!"
J e m a je sto puti prav, j e r dok bi izgovorija cilu
titulu Vae Velianstvo, zec bi davno u t e k a .
Bija s a n j e d a n put ka reporter na suenju jednoj
p u n o sminoj druini kurab, makroi, verceri koji
su namatali pa pritukli i opjakali jednoga naivnoga
trgovca. Nije to bija rav svit, ali, eto, dogodilo se.
Nisu tega nesriknjega d a n a jemali posla, mierija,
nikor olda u ep a bili su edni i gladni. I namirija
in se ti trgovac.
Glavna o p t u e n a titulira cilo vrime suca; gospo
din sudac.
I ovi se najidi: "Nisam gospodin nego drug!"
"Ma di u ja vas, gospodin sudac, tako zvat? Oli
ne vidite ko s a n i a san?"
"Onda me nikako nemoj oslovjavat!"
"Dobro... gospodin sudac... jor... ne, tila san
re... ne mogu, nikako ne mogu, gospodin sudac."

I sva se, bidna, s m a n t a l a i vie nije j u s t a otvo

rila.
Ti problem tituliranja je u n a s jo vie zaotren
sa turizmom.
Kako konobar more znat ko je a. Svakome furetom obrati se gospodine, svakome domaemu
drug. A j e m a fureti koji govoridu po naki. I je li,
recimo, n a ovik-iseljenik koji j e m a amerikanski
paso d r u g oli gospodin.
Anketira san i nikoliko Splianki na pazaru i
one su to pitanje vulgarno pojednostavile.
Gospodin, odnosno gospoja je za nji ejade koje
jema p u n o pinez, kojima pritie, a drugovi su oni
koji se jedva pokriju, oli in fali.
"Bogata," govori jedna, "ne more bit nikome
drug nego samo bogatau, jer da je on n a drug,
onda bi bogatstvo podilija. Drugovi moraju izmeu
sebe podilit zanji panjulet."
Sit i gladan ne moredu bit drugovi! J e m a s a n i
prilike u t siromaje, mierje, kako se meju sobon
titulaju - gospo moja, jor moj dragi - i ne da mi
nije smetalo nego bilo me drago u t kako j e d a n
drugoga u svojoj mierji diedu i kadidu.
A jopet san uja i lokalne Onazise koji svakoga
zovedu drue. Reka s a n ja na poetku da je to sve
komplicirana i suptilna materija. Svata ovik u
ivotu uje. I govoridu ti: drug si i nisi drug, i go
spodin si i nisi gospodin.
I s a d oe se najidit kad ti reedu gospodin, oli
nisi gospodin?
Mora bit da je najboje ka u Italiji, tamo su me
na primjer titulali: dotore, profeore, kavaljere,
raionjere, komendatore, i ja s a n se isprsija: asti
boga koji san imprejun ostavija? ujete li a me
titulaju?

Malo je falilo a me nisu poeli zvat Ekselencijo,

i ja se jopet ne bi nita jidija ka a se Prisvitli nije
jidija kad bi ga moja teta zazvala.
Eto, tako van je to, drugarice i drugovi, moje da
me i gospodo. Budite vi s a m o judi i nita drugo, pa
emo sve drugo riit lako!

NI U KAFETIN NI U GLAVU!
Pripa s a n se! Nito mi je! Ne z n a n ta, ali je: t a
je da je! Izgubija s a n svaki radni elan, izduija s a n ,
ne da mi se nita radit, samo bi cili d a n plandova.
Sada istina, nisan se nikad ni ubiva poslon, n i s a n
ni j e m a ba veliki radni kapacitet, ali jopet s a n
nito malo vuka, koliko san moga, a sad - nita!
Tuin se jednome prijateju a on mi odgovara
prion o volima i oranju:
"Upregnuta u j a r a m , oru ledinu dva vola. A trei
pase travu. I od o n a dva koja oru, j e d a n uvik vue
jae, drugi slabije. A oni trei, koji vazdan samo pa
se, da z n a govorit, pri kraju bi d a n a zavika: Dosta!
Danas smo se p u n o naorali!"
"I di si mene stavija? Koji san ja od ta tri vola?"
"Ne z n a n ti ja, brate! Sam se nai! Ako ore, ori
i uti; ako pase - vii!"
Lupe jedan vlaki! E, ba ga n e u posluat i
neu bit ni jedan od ta tri vola nego j e d n a sridnja
varijanta: malo past, malo orat, malo vikat!
Zaboravija s a n van u poetku spomenit da me
ovi n e r a d spopa okad s a n se vratija s vijaa. Okad
san se zavitova da se nidir neu micat, vrag mi
ni da mira i est d a n skoknija s a n do Zagreba i
Beograda. I ne mogu se potuit, nije mi bilo loe,
bilo mi je lipo. J e m a s a n i fini susreti i p a m e t n i
kontakti, svata s a n uja i nauija, obogatija s a n
svoja znanja, proirija vidike, a jedino a s a n izgu-

bija - voju za rad. Nosija s a n sobon i makinjetu da

ne kasnin sa svojin novinarskin obavezan, ali nja
nci rige n a p i s a nisan. I pripa s a n se: ajme, judi, ta
je ovo s m e n o n , zar san u est d a n posta t u k a c ?
Tako je m e n i jedan moj Splianin, m a r a n g u n ,
plaka kad mu se posli prve godine tudiranja sin
vratija iz Zagreba.
"Ajme meni, a su mi od diteta uinili? Posla
s a n jin Ajntajna., vratili su mi tukca!"
J e m a , judi, nikoga vraga u tome! Ne govorin ja
da je to niko pravilo, ali zna se dogodit. Oli nima
i nai knjievnika koji su lipo, pametno pisali dok
su, recimo, bili metri po dalmatinskim seliman, a
im dojdu u veliki grad, nito se u njima slomije i
pomu krolavat.
Dosauje se m e t a r u nekoj vukojebini, ui por k u diicu, n i m a pametni kontakti, nima lektrike,
nima libar, svaki trei d a n mu poer donese no
vinu, a on pie lipe novele, romane, drame.
I dojde u veliki grad di j e m a sve uvjete, di su
teatri, koncerti, izlobe, bibjoteke; izmisli mu i misto da prima plau a ne radi, samo da proizvodi,
da pie, a on - nita.
Sad se tome vie ne udin, sad mi je i to jasno.
Samo kod knjievnika ti proces, ta pritvorba, ila je
polako, kroz godine, a kod mene sve u est dan.
A ak bi tek bilo da s a n misto est d a n osta
est godin? Mora bi skupjat koletu, prosit za pijat
faola, ali u n a s je i prosjaenje zabranjeno.
Umra bi, judi, od glada! I sad se m o r a n polako
rekuperavat od vijaa.
Nego sad, dok ovo pien, j e d n a stvar mi p a d a na
pamet. I n t e r e s a n t n a stvar. U n a s jema d o s t a judi
od pera, knjievnika i novinara koji n i k a d nita
ne piedu. Draga gospe n e k a to razumi: ovik je

od pera, ive od pera a nita ne pie. Nikad nita.

Godinan.
A da to nije koje novo bratstvo, novi red knjiev
niki i novinarski koji je poloija zavit da nikad u
ivotu needu vazest pero u ruke?
Kako moredu, oklen jin ta u n u t r a n j a snaga da
moredu godinan o svemu m u a t ? Nikad na n i t a
reagirat?
A postoji i u s m e n a knjievnost, pa more biti da
su oni u s m e n i knjievnici i novinari.
A priznajte da triba isto bit puno, p u n o p a m e t a n
da bi se bez pisanja ivilo od pisanja. A ne samo
to nego u n a s se zna dogodit da a manje pie
- to ti kreiju plau, a najvie ti d a d u kad nita ne
pie.
Mi emo, na primjer n a p a s t ovika da p u n o pie,
da se u sve mia i, k a d se zaleti pa falije, brojit e
mo mu i pineze za svaku karticu koju je napisa,
a onega drugoga bidnoga koji j u s t a ne otvara, koji
je i slova zaboravija, falit emo i davat emo mu
unaprid pineze za projekte.
A nikidan ba itan kako su napali i novinare,
da ji j e m a koji ne piu nego ekadu m i r n a vrimena.
Nikako se ne bi sloija, pri bi reka da j e m a u n a s
judi od pera koji ekadu da se prominidu slova.
A najdrai su mi jopet oni koji bidu pisali, koji jem a d u velike ideje i planove, ali e k a d u jer d a n a s
nisu vrimena, nisu vrimena za slobodnog ovika
od pera.
I vi mislite da oni t a ekadu? ekadu crnog
vraga! Nego p u n o in je lake glumit nego priznat
nemo.
J e d n o m e s a n reka:

"Ako jema ta u kafetin a straj te objavit, nima

di tampat, daj meni, ja u ti pribacit u Ingleku, u
Italiju, u Njemaku, di oe pa neka ovi n a i zinu."
Zinija je on. Problidija je.
"a si se pripa, ako nee na Zapad, pribacit u
ti na Istok?"
"Ti si provokator!" kriknija je.
"A ti kurbin sin i kreten! I nita nima ni u glavu
ni u kafetin!"
I jidan s a n a mene sve toka pisat a u n a s se mo
re ivit, i to dobro ivit, od pisanja bez pisanja. E
da ja z n a n tu ricetu, omar bi poeja okolo apjat.
"Jo, koji s a n ja pisac, koje ideje j e m a n , ta bi
sve iz mene izlazilo kad bi ovo bila j e d n a slobodna
zemja?"
Nikome se ne utirajen, nikome ne fikajen, i virujte mi, tioci, da san bar dosad sve reka, sve na
pisa a s a n tija i jema re. I jo me nisu, fala bogu,
njanci j e d a n jedini dan (da u d r e n u drvo) u preun
zatvorili.
A zna s a n ja ujidat. I falit i pogodit. A znalo se
na me i vikat. I pritili mi prston: ujida, je li?
Ako ujidan, ujidan svoje, neu ujidat ingleku
krajicu!

ATROKE NJEMAKA DICA!

Nikidan gren u Podgoru i da u ulist u otel stanen na vrata. Asti gospu, a san rastresen!? Kako
san moga ovako falit? Misto u otel, u p a san u diji
dom.
Ola koji lipi diji dom? Ka pravi otel! I to A ka
tegorije!
Omar do ulaza veliki bazen u caklo. Bar sto dice
u n u t r a se plaska. Skau dica, plivadu, inidu t u m
bule. G u t a d u .
Izajden vanka a niki ovik tre za menon.
"Di ete?"
"Gren u otel."
"Ovi van je jedini otvoren. Sobu smo van ve re
zervirali."
"Ovod? U diji dom?"
On se nasmije. iri nemono ruke.
"A a mi moremo?"
"Ozbiljno je ovo otel?"
"Dat emo van sobu na zanji pod. Bit ete gori
mirni."
Di n i s a n bija, a n i s a n vidija, ko z n a koliko san,
more bit i stotin, oteli prominija u ivotu ali ovo u
do jo n i s a n doivija.
J e m a bit da u otelu i nima gosta koji nije doa
bar sa dvoje dice. Nosi ji pape, vue ji m a m a , tredu
isprid bakice. Dica svi uzrasti: od maleni koji jo
iadu mliko do berekini.

Gren u restoran obidvat, nisan ni poe jist a

ve dvi dije glave, jedna s jedne, druga s druge
bande, naslanjadu se b r a d o n o stol.
"A a je, mii moji mali?"
"Nita, iko!"
"A di van je mamica?"
"Eno o n a m o ! " kaijedu mi prstiima.
"Ona a mirno ji?"
U ovakvin situacijan nikad ne znan a u init.
Ou li ji dignit na kolino pa jin dat papat. Lipo, liicon!
I da s a n ja zna di u do bija bi van b a r b a kupija
ukalice.
Dico moja, a san van tako drag pa ste se omar
uza me prilipili.
A oete li a popit? Kamerjer, dvi kokte! Samo
me nemojte polit!
A mamica mirno ji i priko zalogaja mi se nasmije.
Guta kako me njezina diica zabavjaju. Ba jon
fala!
Divnu, k r a s n u diicu jemate, gospojo! Oemo li
se sad i igrat, mii moji? Da ja kleknen ispod stola
pa da vi na me jaite ka na konja? Ajde najdite
kurju pa emo vikat io!
Deset m i n u t i ekan lift. Upiren u b o t u n e . Dobro
je, evo ga! Ni se ni kala a u z a me ve dvi mamice i
petero dice. Di u ulist prvi, moran ji pustit.
ekan drugi lift, jopet se ni dobro ni ferma a
oto mi nogu, ka kroz tunel, letidu u n u t r a dica.
Koja su ovo moderna dica? J e m a bit da njanci
ne spavadu. Od ranoga j u t r a do kasno u no uvik
su b u d n a .
Vozidu se lifton gori-doli, tredu po skalan, igradu se na vatalo. I kako su samo obuena! Svi,

do njanci jednoga, svi j e m a d u baden mantele o

punje.
Ve prvi dan o etiri lifta, koliko ji jema otel,
tri su u kvaru. U niku r u k u mi je drago jer koliko
su god dica iva toko su jin roditelji lini, krepani.
Mlade gospoje koje j e m a d u sobe na prvi pod, za ne
uinit samo deset skalini, po ure ekadu lift.
A da buden m i r a n meni su dali sobu na zanji
pod. Isto gutan a su lifti u kvaru.
Tatice i mamice igradu u salonu na karte, oli i
taju romane, bakice pletu, akuladu, uveer svi na
televiziju a diicu putaju da se vogaju po otelu.
Osobje se vata za glavu!
"Nita nemojte govorit! Da vi znate koju su n a n
samo etu uinili? Otel su n a n ruvinali!"
Interesantno je to da svako nae dite vridi za dva,
za eter, ma a za eter, i za est njemake dice.
Ujope se to ne more uporedit. Svako je n a e dite
miljardu posto ivje od njijovoga.
Vodidu i Njemci sobon dicu liti po otelima. Vidija
san ja, ali ako meni ne virujete pitajte kamarjere,
sobarice, direture, pitajte cili personal.
I svi edu van re: tu furetu dicu deboto i ne
vidi i ne uje. Prosti boe, j e m a d u dicu a ka da ji
i n i m a d u . a e ti njiov odgoj, to je sve ap-tak!.
Dica od tri godine sididu za stolon ka stari judi.
Ne z n a d u ni plakat. Kad si vidija jedno njemako
dite da je nervoasto, da je zacenilo?
Nima jin ni tri godine a ve jidu perunon, k i d a d u
meso noen. A u n a s j e m a mu petnajst, cure vata
a za stolon plae: "Pape okini mi meso!"
I p a p e mu isicka meso i pita ga. To su mi jopet
najdrae scene i dok mali klipan p a p a papi iz per u n a , ja mu uvik t e p a n tako, tako, sunce moje pa
metno!

Di e on s a m sluit noen i perunon? Bogati, da

se mali u b o d e ?
Oni njanci ne vodidu k o n t a o svojoj dici. Za stol
ka da i n i s u . Stariji se razgovaradu, dica s l u a d u i
nikor za nji ne obadaje.
Kad jin reedu lafen, oni gredu lafen, samo
ta se naklonidu starijima i reedu - gute naht!
Ni j e d a n ne trepje nogan, ne rasplae se, ne cene.
Mali Njemac od eter godine ve j e m a zaduenja
da uva m a l u sestru od dvi godine. I on je vodi va
nka, k u p a je, ui je plivat.
A otac i mater moredu komodno po cilo jutro
na izlet.
Personal otela mui i trpi. Gre li a izustit omar
na to jidno skou.
"a e ti po usporeivat n a s i Njemce? To je
druga vrst svita, drukiji adeti, drukije navike."
Njemci su prema dici tvrdi, strogi. More on bit
i najei miljunarijo i k a d mu zaeli dite ovo oli
ono, jopet mu on nee dat. Njemako dite sve mora
jist, nima ovo me drago, ovo neu. A, e, bila bi mu
lipa? Oni bidu dite pustili da izgladni.
Ja mislin da za Njemce ujope nisu dica. Oni ne
bidu smili j e m a t dicu. Trebalo bi jin zabranit!
I ne razumim: a se personal po otelima mora
jidit i kripjat zubima.
Dica su dica, ne ti ako dite uine malo ete?
I kako n i k a d nije bilo tako dice po otelima ka ove
zime, oteljeri su se malo i pripali. Govoridu da ako
bi ovako moralo bit i dojduu zimu, da ne bidu ni
otvorili otel.
Koju su s a m o od n a e diice prengu uvatili?
Ne m o r e d u se inoma nai oteli potuit da jin
ovu zimu fali ivost. J e m a je i na pritek!

Povirija san u jo nekoliko dalmatinski oteli. I

svuda, judi, ista slika! Od cike, vike, bubetanja vratima, u u r a nai vridni radni j u d i ne moredu se
koncentrirat.
Bravo, to san i zaboravija re da nima otela bez
kojega seminara, simpozijuma, savitovanja. Prosvitni radnici, knjigovoe, feratjeri, raunovoe, sve
se bacilo na uzdizanje po otelima.
Koliko su kamarjeri, samo dok nosidu kafe i bierini, uli referati i diskusij mogli su, da su bili
pomnjivi, svi postat akademici.
I ba je pametno da se ve dicu o mlika pome
vucarat po otelima. Neka se naviknu od mali nog
na otele i to prve klae. Tako se stvara klijentela i
osiguraje prosperitet naega oteljerstva.
A najdrae od svega a san jopet uja ove d a n e
po otelima to je p o n u d a iz unutranjosti j e d n o m e
n a e m u otelu da e drat u njemu simpozijum, oli
n a u n o savitovanje ali samo pod uvjetom ako te
dane b u d e u otel koji m a s k e n b a l .
Na to savitovanje omar bi doli nji dvista i pe
deset.
Je n a n se drago makaravat! I na simpozijume i
savitovanja putovat pod moretan.

A KO ZNA A BISMO MI TILI?

Jugo. Kia. I ou li sad aplaudirat n e b u a se
smilovalo i pustilo n a n ovu kiu?
Sutra moj kvart nima letrike. Od s e d a n ujutru
do sedan uveer. Puno bi bilo boje, p u n o bi bilo
lagje ne z n a t da u ti i ti dan, od te i te u r e , nee
jemat letrike. Boje bi bilo da to dojde iznenada. J e r
ovako kad zna, onda se mora spremat. Ve osan
d a n cili moj kvart vri pripreme za ti j e d a n mrani
dan. Na primjer: jema dva d a n a da cili kvart vonja
po sarmi. Nee bit letrike, nee se mo s u t r a kuvat
i najboje uinit sarme pa je s u t r a samo malo na
piritjeru podgrijat. Dosta da se j e d n a domaica
toga sitila i rekla svojoj prijatejici i omar se, kao po
direktivi, cilin kvarton irija miris sarme.
Ne volin sarme! Ne volin kiu!
Dere gnjilo, glavobolno jugo. A kia roska, samo
roska. Tek toko da sve bude mokro, u m i d n o , da
se skupi blato, da ti iporka postole, da ti trca
po nogavican. Bar da udre povodanj? Ovako kia
more p a d a t s e d a n ijad godin, nee n a p u n i t rike i
jezera.
Dipetozato, lupeko nebo! J e m a n kiu, j e m a n
sarme, a n i m a n letrike.
A vanka jopet ne mogu iza jerbo u okisnit a
lumbrelu jopet ne mogu otvorit jerbo jugo p u e i
lumbrelu e mi okrenut, ice razbit.
Zato smo jemali toko povjerenja u falo nebo i
nevirne rike i jezera? Oli ni bilo bolje radit centrale

na g a r b u n ? Oli atomske jer, fala bogu, bar atomi

ne fali!
Kad s a m spomenija atomsku centralu, sitija
san se, im je bila prva planirana, omar su se uli
protesti. Smian je n a svit! On protestira k o n t r a
svega.
Nai susidi Trogirani protestirali su pri k o n t r a
izgradnje aerodroma, a sad kontra irenja. Veliki
reoplani kalajedu se i diedu iznad njijovoga lipoga
gradia, inidu veliki uur, cili gradi dre i trese
se i more se jo dogodit i digracja.
Katelani su se bunili kontra eliane. U Dugi
Rat su protestirali k o n t r a irenja tvornice. Spliani
su protestirali kad su se u Meje tili gradit oteli. Bo
gati, da je bilo otele gradit, a di emo se mi rekreirat
di emo se mi k u p a t ?
Vranjiani sad protestiraju da se u njijov mali
kver tija dovest dok.
Taki smo mi! Evo meni prvome je drago da je
sad Split odnosno Trogir u r u vrimena udaljen od
Pariza i drago mi je da mogu skoknit u Pariz k a d
zaelin, ali nije mi drago da mi reoplani u u r a d u
povrj glave. I b u d u me kad spavan.
Kad ono liti po u r e zaspen uz rastvorenu ponistru a digne me grmjavina aviona, vas se stresnem, doivin ok i dogodi mi se da sanjan bomba
rdiranje.
Evo mi u Split smo estoko k o n t r a tega da se
industrija locira u gradu, oli blizu grada. Zato da
n a n zagauje arju? Sve pogone tribalo bi locirat
vanka, iza brda. E, ali sva r a d n a m i s t a tribalo bi
locirat a blie svojoj kui. Tako da mo najvie u
pet m i n u t a skoknit od kue do tvornice.
Svi bismo tili istu arju, slobodne vidike, perivoje
i ardine oko kue; nije n a n drago njanci vidit fu-

mare, s l u a t sirene, u u r e avioni, p u n o n a n je

drae cvrkutanje tii, zelene uvale, isto more...
I svi s m o za to da se otvaradu nova r a d n a mista, da se smanji broj nezaposleni, ali, za gospu,
neemo u u r , neemo fumare...
Naemu oviku je, na primjer, puno drago kad
on more iz kue, sa svoje ponistre, liti gledat tea
tarske predstave, oli kino na otvoreno.
I on gleda, guta. Ali ako mu se ne gleda, ako
mu drimje, o n d a on protestira, otvara radio, kalaje
gospe, jer njemu oni ispod, oni manjamuktai, altibanki, ne d a d u spavat.
Svi smo isti. I evo ja prvi tija bi da je lipi dan, da
ne pue jugo, da ne p a d a kia, da nima blata a da
n a n su rike i jezera p u n a p u n c a t a , da letrike jema
za bacivat.
Ne volin kiu, ne volin sarme, ne volin uure.
Ou letriku, laganu juvu, leoga janjca, tii da mi
pivadu i da mogu skoknit u Pariz, u London, kad mi
god padne n a p a m e t . Meni su isprid kue, zapravo
isprid n o s a zgradili veliki otel-neboder Marjan. I
kad j e m a n t a m o po na edutu, kad aelin po u
kafanu popit kafu, drago mi je a je otel isprid nas,
ali kad rastvorin ponistru a ou vidit otoke, onda
bi u otel-neboder puca iz topa jer mi krede vitu.
Oli, na primjer, ja etan po Rivi i dok etan, dok
san eta, ajen k vragu svaki tonobil koji mimo
me projde. porka smrdljiva lata ne da oviku mi
rno etat, ne more vie ejade protegnit noge.
Ali kad svrin bit pjeak, eta i kad seden u
tonobil i projden priko Rive - ajen k vragu etae,
sve pjeake.
"Neradi jedini, a se vrtite ka prdaci po gaan!
Radit, radit a ne etat i s m e t a t prometu!"

I gospe neka sad razumi a bi ja to, zapravo,

tija. I a bismo svi mi tili.
Tili bismo da kia p a d a u Bosnu a n a n u Split,
u Dalmaciji, da je vedro, da sunce sja i da j e m a letrike. I tili bismo aerodrome, ali bez u u r a iznad
nai glav i nai kampanili.
I nova r a d n a mista bez novi fumari, doki i dizalic.
Svata bismo mi tili jemat, ali jopet, da je sluat
nae proteste i betimje, nita od svega ne bismo
jemali. Ni ovo malo a sad jemamo!

DI SU DANAS TE MAGINE RII?

Ne mo o dragosti! Vedra s u n a n a Dalmacija?
Ko je tu la izmislija? D a n a s je, evo, juto dvadeset
d a n da gnjijemo u mranome, sablasnom nordij
s k o m pejsau. Sad je deset uri ujutru, a moja je
Dalmacija tako svitla da m o r a n ugat letriku, jer,
uz rastvorenu ponistru, ne vidin pisat. J o p e t la
m p a - jopet grmi. Koje s a n srie, jo e mi grom
opalit u makinjetu.
A takoga s a n raspoloenja, tako san svega tuf
da mi se i to friga. Samo ako jema udrit, n e k a ud
re omar, a ne pri kraju posla, kad san se ve ispatija.
Nikidan s m o nad sridnjon Dalmacijon jemali
strani, jeivi orkan i po meteorolokin izvjetajima
centar tisumilibarske ciklone bija je j u t o iznad
Splita.
Parilo je da n a n nima spasa, da e sve vrag odnit. Vitar je t u k a forcon od deset bofori, gulija je
stabla, otvara krove, nosija kupe, raznija je h a n g a r
i radionicu 'Dalmacija-auta', a u Milni je, ujen,
demolira tvornicu sardini.
Meteorolozi govoridu da se zaista radilo o orkanu,
o u r a g a n u , a dosta naeg svita, meu njima i ja,
uvireni smo da je to prola morska pijavica, oli tromba-marina. Jerbo od u r a g a n a koji guli stabla,
nosi krove ku, rui zide, stradalo bi ire podruje.
I kako to da je uragan izgulija stabla a od etrdeset
ijad auti po splitskin ulican nije privalija njanci

jednoga. A nikor mi nee re da je lagje izgulit sta

bla iz zemje nego privrnit fiu. Uragan s forcon od
priko d e s e t bofori ruvina bi po Splita, raznija bi u
portu i po luican brode, jedrilice, motorine.
A m e n e je uvatilo na Rivu, dakle u centar centra
tisumilibanskag ciklona, i nije me odnilo ni u mo
re, ni me diglo u arju, nije udrilo s m e n o n o zid,
nije mi njanci odnilo k a p u s glave.
I po m e n i to je morala bit prava pravcata pijavica,
odnosno, a je lipje ut, tromba-marina.
Oli ovi meteorolozi d a n a s a z n a d u ? a oni ujope z n a d u o trombi-marini? Svaka jin je druga - i
to kratkorona - prognoza falivena, a oni edu mi
do govorit o tromba-marini?
Kako s a n ja iz ribarske famije, o njoj s a n ijadu
prii uja. J e d a n stari splitski ribar kleja mi se da je
njegov dida zna odvratit, oli ukrotit svaku trombumarinu. J e m a je on nike magine rii, niku tajnu
formulu i uspeja bi se na provu gajete i izgovorija
bi, ka molitvu, te velike beside udnoga zvuka i
u u r a i diga bi ruku i s onin krivim ribarskin britvulinom svaku bi trombu-marinu u srid sride pro
para i o n a bi se ispiala.
A bilo je to u davno vrime, kad su dobre trombemarine znale dignut cilu gajetu, oli leut s osan drugov u njemu i spustit ji s jedne pote na drugu, di
ji je eka bogat ulov.
I stari ti ribar zna je razlikovat dobre i zle, z n a
je koju e probuat a koju e pustit da ga prinese.
I svi su se paruni tukli ko e tega s t a r c a primit u
druinu, jer svak je s njim bija siguran na moru.
I ja, judi, sve to virujen, virujen da moradu bit
nike magine rii koje moredu odvratit svaku nevoju, svako zlo pritvorit u dobro.

I sve mi se pari da je ova tromba-marina, koja

je prola priko Splita i dila Braa, bila j e d n a osridnja, ni d o b r a a ni p u n o zla. Ako je malo demoli
rala radionicu 'Dalmacija-auta', more bit da je to
osvetila sve one vozae koji se bunidu na 'Dalmacija-auto' i njezin servis. Oli je malo svita tilo ra
zbit njezina cakla pa se n i s u usudili?
I to a je ona, tromba-marina, digla cili j e d a n te
ki kamion i s njin smeila okolo dva-tri tonobila
- to znai da je tila, mogla je dvajst ijad a u t i po splitskin ulican ka peruinu, ka k a r t u i n u pomest.
U blizini 'Dalmacija-auta' jema ono mali siro
maki kuic od late i k a r t u n a i di koje blokete. Znate
te kuice. Kad ste blizu nji, straj vas se zakajat da
se ne prosedu. I ta tromba-marina, koja je stabla
gulila, k a m i o n privrnula, h a n g a r raznila - bila je
tako d u e v n a i tako pomnjiva da s oti kuic nije
njanci j e d n u latu, njanci jedno drivce odnila. Evo
sad san se toga sitija i omar san siguran da je to
bila p u n o d o b r a tromba-marina. Boja, potenija,
pravednija od inpektorski i ti drugi slub u opini
ta se falidu ruenjen ovi kuic koje prestavjadu
divju izgradnju.
Kad otijen u novine da se koja od ti kuic sru
ila, uvik me za srce uji. Jerbo, kuice te n i s u gra
ene od morbina, nego od j u t e nevoje.
Ali jo n i s a n protija da je s r u e n a koja vila,
koji dvorac i tvrave, sagraene obino iz morbina,
kontra svi regul, siledijski, otimaju n a r o d u uvale,
obalu, more. Dok se kuice od evara ruidu, ta
opasna i najdivjija izgradnja ostaje n e t a k n u t a .
Znan, te vile, dvorce i tvrave nije laka sorit, triba puno d i n a m i t a za dignut ji u arju i p u n o je lagje

i bezopasnije i cinije zakajat se a kuice od evara

same se od sebe ruidu.
Sve bi prigorija samo da mi je z n a t one magine
lii staroga ribara. Uspeja bi se na provu gajete i
nasrid m o r a zva bi, molija, zaklinja sve trombeinarine ovega naega n e b a da u d r u i d u force i sa
jednu s e d a n ijad bofori raznesu sve te dvorce i fortice.
Zaklinja bi ji: u p a p a r ji sve samlijte, i zide i ska
linade i mule i hangare i plae, ali kuice od evara
da niste takli, da jin njanci lata ne zauka! Lako
emo mi za tu malu divju izgradnju, in poduzee
da stani, ona e se samo od sebe sruit.
Ali a e kad maginu formulu ne z n a n ? Mogu
ovako samo s prove gajete vikat, jidit se i petavat
roge. Evo svrija san! Dobro je, jer gromi jo cipadu,
ali makinjeta je ostala cila.

NAJNOVIJA MODA: STAT U JARPU

Velike su se promine dogodile u splitskom stilu
ivota. u d n e ! Neobjanjive!
Vazmimo na primjer Rivu, oli jo boje Pjacu, u
venu splitsku Pjacu, koja je kroz vikove bila naj
popularnije splitsko sastajalite i etalite. Svi puti
vodili su na Pjacu i svaki se graanin na njoj mora
pojavit b a r dva p u t a na d a n . Govorilo se: amo na
Pjacu u t a jema novo? inovnici, suci, profeuri
pri posla doli bi proetat priko Pjace. Skulari bi
doli uinit ir pri i posli skule. Poslovni sastanci,
ali i jubavni, ugovarali su se na Pjacu. in svri
utakmica, s placa tri na Pjacu, karat se i sluat
komentare. ak i demontranti su morali uinit
ir priko Pjace i ba tot razbit koji izlog i pobit se s
policjotima i endarima.
Pjaca je j e m a l a svoj red, svoj est, svoje zakone.
Sve se znalo. Svak je na njoj jema svoje misto.
im bi m o m a k prvi p u t obuka duge gae, omar
bi se trka u t i r a t u prvi red etai koji bi se lipija uz
staru o p i n s k u vinicu. Tot bi se ti najmlaji turali
i tiskali koju godinu dok bi nauili etat kako bog
zapovida i o n d a su stekli dirit primistit se u dru
gu filu di se ve migalo, korteavalo i uzdisalo. enidbeni kandidati etali su u treoj fili, a stari
ganci, koji su svoje uinili, akulali bi i iravali na
drugi kraj, uz kafanu 'Central'.
I d a n a s tot morete n a di kojega uglednoga li
kara, inenjera, profeura, jidnoga i razoaranoga

to se Pjaca skroz prominila, a vie na njoj n i m a

ni reda ni zakona, a on, eto, odlazi, betima, jidi se,
ali se ne more otrest stare navike. e k a d u ga d o m a
zona, dica, more bit i unuci, a on isto svaku veer
stoji ka priboden u svoj k a n t u n i izgubjen, p u n
prezira, gleda a je ova danaja mladost uinila od
nae lipe, dobre Pjace.
Nita se vie na Pjacu ne razumi. O gada je ne
rno gledat! Danas se vie po njoj ne eta. Nikor
ne iraje. Ona nije vie etalite, postala je j e n o
veliko stajalite. Svaku veer k r c a t a je mladosti, ali
nikor se ne mie. Svi stojidu. Na u r e stotine, ijade
nji, m o m a k i cur, stojidu nepomini, inkantani. Ka
veliko stado. Ka ovce. Interesantno da se svi zbiju
na donji dil Pjace di su tri kalete i najei promet.
Samo se nabivaju, stivaju jedan uz drugoga i ajme
prolazniku koji tot upade, ne more po po u r e ni
naprid, ni nazad. Stoji tot ka i oni i njanci ne m o
izvadit ruke iz epa. Ne mo zapalit.
Nikidan sam namjerno u p a u tu guvu da vidin
a inidu, o emu razgovaradu. Ne inidu nita.
I deboto i da j u s t a ne otvaradu. Stojidu ka da ji je
ko udrija macolon po glavi.
Barenko da se tiu, da se pipadu, ma ni to! Go
rnja polovica Pjace zna bit ritko naseljena, ak i
pusta, a ijade nji samo se doli tiska, zbija i g u t a
boga svoga. a jin je god tisnije, ue, a je manje
repira, to jin je drae, to vie gutiradu.
I Riva nije vie etalite i ona je isto veliko jedno
stajalite. Razlika je u tome da je o n a podnevno, a
Pjaca veernje stajalite.
Ba sad, dok traju lipi zimski dani, dok Riva
pliva u s u n c u i svitlosti, njezin etalini dil, pod
palmama, uz komi, posta je parkiralite za tono-

bile i stajalite za mladost. Ko e to razumit? Zato

mladost stoji, zato ne gre, zato ne eta? Koji su
to psiholoki, bioloki, fizioloki oli socijoloki pro
cesi?
Pri su momci i cure odili na rendese pa Marjanu,
na T u r s k u kulu, a d a n a s je ta njihova nepokretnost
tako sveobuhvatna da ni na rendese ne gredu. Ako
ji uvati voja jubit se i milovat, onda jopet to inidu
na stajalitu, u jarpu. Gledan jin noge. Da nisu beteni? Ne, nisu, j e m a d u obe noge zdrave, mogli bidu odit, ali ne gredu. Stojidu. Svi stojidu.
A najsminije tek dolazi. Uveer, ako je ladno,
ako b u r a p u e , onda svi tredu u Belvija. Mislite
sidit. Ma vraga, gredu u Belvija isto s t a t na noge.
To u d a nidir se na svitu ne more vidit.
Kafana se brzo n a p u n i i ko uvati stol sede, ali to
drugima n i t a ne smeta, oni neprestano dolazidu,
trpadu se. Dolazi ji stotine, more bit i ijadu mladii
i cur, i zbijedu se ako stoli, oko anka, uz ponistiru,
uz zrcala, po skalinan, prid zahodon, u zahodu, i
kad se ne moredu vie zbijat u n u t r a o n d a se zbiju
prid vratima.
Konobari fermadu radit, moradu fermat jer i da
oe ne m o r e d u vie prolazit. I konobari s t a n u i prikriu r u k e .
Sve donedavno Belvi je bija kafana za ozbiljniji
svit, za penjunate koji bi doli popit kafu i protit
novine.
Ako bi zaluta koji momak, s vrat bi poe vikat:
"Oli Austrije, jo a smrdi naftalina!"
A onda iznenada, na juri, Belvi je osvojen. Upa
la su u n u t r a dica, skulari sa librima i poeli su po
Belviju pisat zadae. Za vrime odmora stotine nji
skokli bi u Belvija popit pepsi, oli vinjak.

Penjunati su zinuli. I pobigli. I konobari n i t a

ne razumidu.
A ko more razumit da se u kafani ne gre vie
sest? Gre se u r u , dvi na noge stat.
Novin u kafani vie ne triba. Ne triba vie ni
konobari. U najmodernije kafane ne tribadu vie
njanci stoli i katrige.
Oklen je u Split importirana ova nova stajalina
moda? Di s a n ja vanka bija, nidir to udo n i s a n
vidija. U druga dalmatinska mista sve je manje-vie normalno. U kafanu se sidi, na etalitima se
eta.
Samo u Split se stoji. Stoji se na jarpu, zbijeno
i najboje je da je tako tisno da se ne more stat na
dvi noge nego s a m o na jednu.
Pita s a n mladie i cure:
"Ma dobro recite mi: zato stojite, zato se zbijate?"
Svi su rekli:
"A tako, drago n a n je stat."
"A nije van boje odit?"
"Zato odit? A di?"
O n d a nita. Stojte kad van je drago stat! Ne
stojite meni na kal.

J E S M O LI J U D I OLI TUKCI?
Uvik je to tako u ovo d o b a godine. Vrime je da
ne more bit gore.
Nebo isto, modro, vedro, da ne more vedrije bit.
S u n c a j e m a napritek, svitlost smeta, blii prid
oi, a b u r a zvide i ladno je.
Sunce te tepli, a b u r a te ladi, i zapravo ne zna
ni di si, ni k a k o ti je. Je li vrue oli ti je zima?
Kako ovik u odu minja poicjune, tako mu se
i minja godinje doba. Ako si dikod u zaklonici od
vitra, pari ti se da je ve poelo lito i o m a r skida
kapot, rastvara kouju. Uine koji korak, najde
se u lad, izloen vitru - opali te bura, uji zima.
I a je najgore, ne mo se obranit od s u n c a , ne
mo se zatitit od bure.
Sunce t u e u oi, mora nosit litnje c r n e oale.
A vitar jopet die prainu i tiska ti je ispod oali.
Oi se stiskadu, suzidu i crvenidu, zakrvaridu se
ka od plaa.
Volin i najgnjilije jugo i grome i bure i m a t u n e
da padaju s n e b a vengo ovu s u n a n u - b u r n u va
rijantu k a d koa gripavi a jazik postaje tvrd, suv
u justima.
Jeivo!
Ispod oali pome zapravo plakat i razjeca se
ka dite.
Po ovako me vrimenu njanci mi se ne mili iza
iz kue. Zatvorija san dobro sve ponistre, navuka

koltrine da me ni igla svitlosti ne pronajde i ne

ubode.
Zaboga, ne radit! Nikako se naprizat!
Eto, tek zanji godin n a u k a priznaje i tudije
se piu kako vrimenske prilike u t i u na zdravje i
ponaanje ovika. I kad ti vrime poinje smetat likari svituju - najboje je puno spavat, osan-devet
uri spavat ka top. Nita ne mislit, ne uzbuivat
se, n e k a sve vrag ako tebe nosi, ti se lipo utira u
posteju i re. A kad se u s t a n e , kad si se naspava,
jopet ne radit, nego omar tri u prirodu, na friku
arju, u u m u , na more, u planine. I jopet nita ne
radit, n i t a ne mislit. Samo stoj ka t u k a c i dii pra
vilno i duboko. Likarska je riceta - omar fermat
radit. Ne smi se naprezat ni fiziki ni duevno, jer
radi li, uinak ti je mali, a posal lako more ispast
naopako.
Pa da nisu likari pametni? Svaki jin svit zlata
vridi. Nego a bi bilo kad bi se ja tija drat ti me
dicinski propisi i kad bi se javija na Socijalno: "Evo
me, doture, smeta mi vrime, ne bi jedno pet-est
dan radija, samo u spavat i etat u prirodu."
Izbacili bidu me na glavu vanka.
A u n a e novine ti isti likari mi piedu kako je
jedini lik ne radit, boravit u prirodu jer svako na
prezanje kad vrime s m e t a pojaava krvni tlak, priti kolpon i aninon pektoris.
I sad: kako ja mogu bilo ta radit k a d znan da to
radin k o n t r a sebe, kontra svoga zdravja? ajedu
me na posal, a u isto mi vrime svituju da ne radin,
da ne mislin, da lein. Dakle, da priman plau i da
zabuajen. Sve mi se pari da bi likarima tribalo
strogo zabranit pisat po novinan. Budemo li ji slu
ali, svi emo svrit u ludnicu. Gotovo i nima d a n a

da ne protijen koje novo njijovo otkrie. Eto, od

svega m e s a najvolija s a n jist govedinu. Sad u ovi
t a u n govedinu malo debju s kiselin k u p u s o n .
Bija bi se udavija u govedinu, nikad me tufala
ne bi. A o n d a s a n proita u novine kako je govedina
najgori otrov. Od govedine dolazi skleroza.
Smista s a n se ostavija govedine i pija s a n samo
juvu. A o n d a s a n protija da je juva p u n o opasnija
od samog mesa, jerbo je o n a govei koncetrat. Di u
po s a n sebe trovat? O m a r san se i juve ostavija.
Priporuili su likari meso na gradele, na aru.
Ajde, to mi ni mrsko. Bacija san se na meso na
gradele. Zaboravlja san re i to da san se i duvana
bija ostavija, zapravo ostavi san se panjuleti, a,
po likarskim svitima, poeja sam dimit na lulu ko
ja je ka daleko manje opasna.
I kupija s a n cilu kolekciju lul. Griza s a n meso s
gradel ka v u k i dimija ka Turko. Onda s a n protija
medicinski lanak da je dvadesetak deki m e s a na
gradele isto ka da si popuija tri katule panjuleti.
J e r da n i m a gorega otrova i veega uzronika r a k a
nego je erava, najskoli od garbuna.
A ja s a n vrie garbuna sarija! Koliko s a n me
sa na aru izija moga s a n popalit miljardu panju
leti.
Doa je i lanak kontra lul i cilu s a n kolekciju
itnija kroz ponistru.
Gutira s a n i kafu pit dok n i s a n protija da je
kafa najvei uzronik r a k a beike.
Deboto me afanalo! O m a r san trka u kondut.
Ajme, b i d n a moja beika! Ostavi san se kafe i misto nje svako jutro bierin travarice. Dok jopet
nisan proita: metili u rakiju izazivjedu r a k grla.
Otad i grlo mi je suvo, rapavo. Ogadili su mi tako,

i pulastre, i teletinu, i voe, i povre, i u zanju svri

lo je da s a n samo vodu pija.
Bila me alost i pogledat.
I o n d a s a n se sitija i reka: a ne, morete po k
vragu, i vi, i vaa medicina!
Otad jin sve a mi dojde pod zube i dimin jopet
ezdeset panjuleti. Virujte mi k a d n i s a n puija,
parija s a n sam sebe ka da san kukavica ka da s a n
o straja u t e k a s bojnoga poja.
Eto, koliko san se zanija i revoltira i zaboravija
san o emu san ono poeja pisat. An, bravo, kako
je vrime opako, gadljivo, da ne more bit gore. Nika
m i a n c a od vrimena, s u d a r lita i zime. Litnje s u n c e
u zimska bura. Oi suzidu ispod crni oali. J a z i k
postaje tvrd, j u s t a se suidu. Koa se gripavi. A
likari dajedu svite: ne radit, nita ne radit, ne naprezat se, samo spavat devet-deset uri na d a n i
etat u prirodu.
P a d a mi na p a m e t kako bi bilo telefonski nazvat
Onazisa.
"Ari, molin te, poaji mi ek na pet-est ijad do
lari!"
Ajte, drugovi likari, lovit rake a ne inempjavat
svit po novinan.

ZAPISI J E D N O G PUTNIKA
Kako pie ova n a a t a m p a sve e ferata putnike
rastirat. Evo, ja san ve m o r a partit, svrit za me
jedan vaan posal, ali nikako mi se ne da, sve
odgaan i k a d odluin - s u t r a gren! - eto ti omar
u novine koji novi zastraujui podatak o stanju
u nain eljeznican i ja se pripaden, jopet p u t odgodin, n e k a se stanje bar malo popravi. Dosad,
bar se tako govorilo, najbolje, najsigurnije je bilo
putovat posli koje nesrie jer da su onda feratjeri
niko vrime na oprezu, o n d a si siguran dok se ta
nesria ne zaboravi.
A sad t a m p a svaki d a n iznova tue: n i m a si
gurnosti, ivoti su p u t n i k a u opasnosti. I kako
sad mogu mirno putovat, platit kartu a priti mi
opasnost ne s a m o da poginem nego da me njanci
ne moredu identificirat.
Eto, juer s a n proita kako su od deset mainovoi tri dola na posal pijana a nita manje nego
deset ferati je prolo kroz crveno.
I onda itan izjavu jednoga feratjerskog visokog
rukovodioca, zapravo je to vie apel na putnike,
nego izjava, u kojoj on upozorava putnike da je u njijovome interesu kad vididu pijanoga mainovou,
oli ako vididu da u lokomotivu nosi botilje vina, oli
rakije, da ga smista prijavidu efu stanice koji e
ga skinit s makinje.
I sad bi ja k a d putujen feraton mora do na taciju jedno dvi u r i pri, raspitat se za mainovou:

di je, k a d e do, da ga vrag ni odni lokat u koju

betulu? I ou li po u kontrolu po b e t u l a n ?
Sad s a n se sitija: kad se ono pri godin d a n pro
davalo vino na Rivu, po korniu, uvik su feratjeri
dolazili botiljan i ja s a n guta gledat kako feratjer
provaje, pucketa jazikon, i onda se lipo sa feraliem
u j e d n u r u k u a botiljan, oli demejanican u drugu
uputi p u t tacije.
U s t a r a vrimena se znalo di je dobro vino po
batelantima a onda su posli feratjeri postali mjero
davni.
O n d a su ferate bile na garbun pa su judi ejali,
grlo in je o garbuna bilo uvik suvo i morali su zalivat. I bit e jin bidnima osta ti beteg i sad kad je
sve na letriku.
Koliko san se puti u feratu i nasmija sa poprucanima konduktjerima, najskoli s onima iz spava
i kol, a j e d a n p u t s a n i u novine pisa kako smo
iz Zagreba doli u Split a n a je kondutjer jo u
pregrae ka janje u hodniku spava, nisi moga
pro a je iz njega bazdilo i jedva smo ga uspili pro
budit. Ali jedno je pijani kondutjer, a drugo pijani
makinjita. Kondutjer ti jedino more falit k a r t u
probuat, oli u spavaa kola nee da ti skuva kafu,
i k a r a se s tobon, ali ko je to moga ikad promislit
da ua i oni naprid u lokomotivu. I k a d oedni da
zna s t a t kraj bufeta uz p r u g u pa mu kompozicija
pobigne.
I sad se na me ka na jednoga p u t n i k a apelira
da pri nego seden u kupe pogledan je li makinjita
pijan, je li botiljice nosi sobon. A kako u znat je
li pijan?
Mogu li, pitan ja odgovornega druga koji je u p u tija ti apel, mogu li se uspet na lokomotivu i lipo

ga, uljudno, zamolit da mi malo pue? Mogu li mu

malo biingavat okolo da vidin je li boice dikod
sakrija?
Oe li se ovik najidit, oe li se uvridit? A ta
ako me baci iz lokomotive na prsi v a n k a ?
Zapravo jedino bi sigurno bilo da ja tega moga
makinjitu kojemu u povjerit svoj ivot slidin cili
dan, svu dvajstieter u r e . Sve u stopu za njin, da
vidin di sve uliza, gre li okolo po bufetima, da vidin
kad obidavaje i veeraje, koja mu je doa i je li lega, je li se malo odmorija posli obida. Moga bi ga
ja slidit po d a n a a on dar poslat enu da me ona
zamini.
I a je naroito vano sa stajalita n a e h u m a
nosti ako ga uvatin poprucanoga mogu ga mirno,
bez grinje savjesti prijavit nadlenima jer ne more
izgubit misto, nee ostat bez kruva mu dica jer za
take prekraje dobije se obino opomena, oli koja
mala i n t e r n a kaznica. More on bit i vie p u t i uvaen na dilu jopet mu nikor ne more n i t a jer ako
mu se da otkaz jopet ga s u d vrati.
Bit e da je to pametno, da to triba da b u d e tako
jer ako bi se poprucane feratjere tiralo iz slube
onda bi se umrtvija saobraaj, bar po ferati stalo
bi na tacije jer ne bi jemale osobja.
A onda itan i to kako je bit feratjer teki jedan
posal, odgovoran a slabo plaen. I kad su j u d i sla
bo plaeni o n d a su diperani, ne mo ti od nji pu
no ni trait.
I zato a je on slabo plaen ja bi m o r a u feratu
poginit! I a bi sad tribalo, da mi svi putnici pri
nego ferata krene skupimo izmeju sebe koletu, ko
ijadu, ko dvi, pa kad skupimo da odnesemo makinjiti:

"Evo ti, kume, pa lipo pametno vozi!"

I kad s a n ja pri vijaa sve to uinija, kad s a n
poduzeja sve mire opreza, slidija dvajstietiri u r e
moga makinjistu, inija ga da mi pri partence jo
pue, biingava mu po lokomotivi da ni sakrija
alkohol i kad san mu m a n u odnija da mu popravin
plau - j o p e t nisan siguran jer s a n tek riija faktor
ovik a s a d su ostali drugi nesigurni faktori.
J e m a m o nove, brze lokomotive a starinske nesi
gurne pruge; misto da sve na tacijan bude automatizirano, da se radi uz ovake lokomotive na kom
pjutere, na botune jo uvik se m a e feralien, vrti
na mainin-telefone ka u prve dane sinjske fera
ine. Cila je tehnika ostala na reru.
I popuze na taciju feratjer, razbije se ferali i
omar triba zvat eperte da me identificiradu.
A ja, evo, moran feraton putovat! A ne da mi se,
t a m p a svata pie i rukovodioci feratjeri svata
govoridu, dajedu upozorenja i kako sad mogu pu
tovat. Neu, neka vrag i posal nosi, u feratu ne
gren! Putovat u samo di se more po brodon. Sad
istina i n a i brodi postiu svjetske rekorde u n a s u kavanju, u havarijan, u sudarima, ali s broda mo
gu skoit, vazest alvaomine, oli se uvatit za koju
daicu.

KAD U KALETI U BOT LETRIKA GORI

Volin oni n a mali, pripropsti, grezi, a jopet ni
kako smini, fini, uvodievski, iezli, nestali svit.
Je li to svit izgubjen, s m a n t a n od ivota, bez orije
ntacije, tragian? More bit i da nije? More bit da
je ivot zbunjen i s m a n t a n , sad komian, sad tra
gian, a oni ga uzimaju i ive onakoga kakvi je i
prolazidu kroz ti porki ivot bez glumjenja, bez
morete.
A znate da ti svit i nije b a sasvim ieza! J o ga
jema, ali ga mi iz nai moderni vidikovci - iz palaci,
iz neboderi, iz avioni i tonobili - ne vidimo.
Evo van jedne prie iz tega staroga Splita, za
pravo ne prie nego istinitoga dogaaja koji se
dogodija u travnju misecu 1974. godine u jednoj
kaleti Splita I. Ovo Split I sasvim je suvino bilo
dodat jerbo u Splitu III to se nikako nije moglo do
godit. Ko e tamo dat kaletu?
Bot je blizu, bot od noi, i mala kala, s potleuican,
b a l a t u r a n i sa zahodima vanka koji se, obiljeni japnom, srebrenidu na miseini - spava. Ajme a je,
ne spava kala, eno gori letrika na podu k u m e Domine. U k u i su samo o n a i mu jon Pako, a dica
su se poenila i ila svojin puten.
Oo, je a je da je k a d letrika na ovu u r u gori!
Mora da se nito etra dogodilo.
Ni prolo desetak minuti, palidu se i druge letrike po komoran. Glave na ponistru.

"a je, a jin se dogodilo?"

"Njemu oli njoj?"
"Nju juer nije sladilo."
"Ajmo vidit a je!"
"Evo tren, n e k a se samo zaogrnen."
Nikor nije ni reka ni promislija: stariji su judi,
more bit da ne moredu spavat, pa su ugali svitlo i
a k u l a d u . a edu akulat pod letriku, pedeset su
godin blizu skupa, a moredu se k a r a t i u m r a k u . Ni
kor nije promislija: more bit da Pako, oli Domina
itadu. A, e! itat edu ingleku enciklopediju.
Svia koja je gorila u bot digla je cilu kaletu. kripjale su drvene skale kad su susidi ulizali i o n d a je
jedan od nji, koji j e m a najveltije noge, istrka i do
po u r e vratija se vas zapinjen a u z a nj zasvitlitja se
bili m a n t e l likara.
Bidnoj Domini popustilo je srce. "Brzo s njon u
bolnicu!" reka je likar.
Pri vengo je likar doa suside su je prominile,
uredile i sva je bila ka spoa i bez straja je mogla
u opidal. Spremile su i lavaman, s a p u n i isti ugaman za likara. O n a je leala i mavala glavom i
sapjala: "Neu u bolnicu, neu, ako j e m a n umrit,
doma u umrit."
Poeli su je nagovarat. Onda je jora Mare m u d r o
rekla: "Neka bude njezina! J e r more se, bidna, i najidit, moredu joj skoit ivci, pa ako je kolpa, j e m a t
emo je na duu."
jor Pako se zbunjen vrtija po kui. a e init,
oli on a more pomo? Voli on svoju Dominu, voli
je kao i sebe, ako ne i vie, ali drimjalo mu se i
on je iva. I da se razbudi ia je u kuinu napit se
vina. Sino kad je veera na stolu je u boci ostalo
jo dva p r s t a 'Bepa'.

Na stol stoji boca a vina vie nima. Asti Isukrsta,

polokali su! I di se ovik nee infotat? Pametan je on,
zna on a se sve u ovakvim prilikan, kad je kofujun
u kui, more dogodit i a sve more nestat.
U ovakvin prilikan uvik triba bit na oprezu. Vratija se u sobu. I govori eni:
"Ve su polokali vino. Tribalo bi sve zakjuat.
A je li, moja Domina, di tii ona dva olda a jemamo. Ako ti se agod dogodi, da znamo."
Dakle, izvrija je i on svoj zadatak, r e k a je svima
a je j e m a re, pita je e n u sve a je j e m a pitat, ali
sad ona ni njemu ne viruje.
"Di dri pineze?" ponovi Pako.
"Reci svome oviku, m o r a znat, dogodi li se ne
daj boe ono najgore, kako e, di e?"
Ona m a e glavom. Ma a mae: ali n i m a pinez?
Oli nee da kae di su?
"Domina budi p a m e t n a ! Upast e se u troak i
kako e se Pako sna bez elera?"
Zaludu, ona ne uje. Uvatilaje nesvistica, ne uje i
ne vidi nita, oli ini fintu da ne mora odgovarat.
"U bolnicu, svakako u bolnicu," govori mladi
likar dok pere ruke.
"Kad se otrizni, neka gre ako tide!"
"Kako k a d se otrizni, oli je pila?" pita likar.
"Ma kakvi, nego ti s a n re: kad se osvisti - sve
isto! Aznate, jordotur, o n a v a n j e taka, ne viruje, ni
likarima, ni popima. A ja s a n drugovaiji ja virujen
likarima. Ja vam, moj joj dotur, j e m a m raka, ma
a raka, grancigulu u plua, i bombardirali su me
s onon bombon, kako se ono smino ree..."
"Bit e kobaltnom?" govori likar.
"Je, je, jemate prav, b a ton i vidite cila mi je
kina od nje izgorila. Ali sad je dobro, da u d r e n

u drvo. Nee vie ovod reuma, k a d ti likari zgriju

kinu, svaka r e u m a projde. A kad je r e u m a ila ka
rukon, ne virujen ni da je grancigula mogla ostat
a o n a je krepala."
Likaru za k u n u viitu tribalo je platit petstotin
dinari. Vrti jor Pako po epima i vadi eter di
nara.
" J e m a n ja i j e d n u od ijade koju s a n sakrija od
Domine, ali jemate li mi dat pet stotin nazad? Ako
jemate j e d n u u cilo?"
"Ne triba, lako emo", govori likar.
"Mogli ste se i napit da nisu polokali, vraga polokali!"
"Fala van, isto ka da jesan", opraa se likar. "I
govorin van: s njon u bolnicu, svakako u bolnicu."
"A a ja mogu, moj jor, kad se otrizni, n e k a o n a
odlui! Ko zna a se sve more noas dogodit? Sad
bi jedno aperto ejade tribalo po zvat jon s i n a i
er. A dva su bota od noi."
J e d n a susida zna di jon dica stojidu, ali di e
s a m a ena nou po gradu odit? No je no, svata
se po noi more dogodit.
Triba da bude m u k o uza nju. Najbolje vazest
taksi pa sve brzo svrit. E znan, ali koliko e to
zapast?
U ruci kume Domine stvori se j e d n a m o d r a od
pet ijad.
Taksista na Rivu jedino pita:
"A ko e platit vonju?"
" J e m a n ja pineze", odgovara susida i kaije mu
modruja kojega ne p u a iz ruke.
Kad se vratila, jo dok je bila na podan skal,
ula je Paku:
"Koliko ti je vazeja?"

"Sve, sve, moj jor Pako!"

ulo se k a k o je duboko uzdanija.
Tek u s o b u je pita: "A di su dica?"
"Avizala s a n ji, omar edu do."
Nije lako propatit no. Veliki je to trapac, pogo
tovo u kui di nima smokav, ni vina, ni rakije. Du
ga je no, a j u s t a su suva. Gorka! Uinili su sve,
svoj dover dobrega susida, pomogli su koliko su
mogli i tili se ve razi kad j e d n a od susidi, ko zna
u kojemu n a d a h n u u , galantno ji pozivje doma
na bokun sirnice. J u s k i svit nee taki poziv odbit,
makar to bilo u tri bota ujutru.
Izvadila se j e d n a botilja vina, pa druga, pa trea.
Nikor je jija onako, pa pija, drugi je supa. Svak po
svome g u t u .
Vino je brzo planulo a lipi se dikori rasplamsali,
a je ivot? Govno i gore od govna! Radi, trudi, pa
ti i u zanju krepaj. Neka dru oni a j e m a d u vile i
jahte, a ovik, siromaj, koji je poteno ivija, koji
nikome zlo nije uinija, umire lako. Evo n a a Do
mina nee njanci u opidal. J e m a prav da nee!
Ako jema u m r i t , onda je najboje da u m r e doma,
u svoju posteju, okruena svojon dicon, svojim susidima.
Popila se i boca rakije, n a l a se i boca pelinkovca.
U trapacu propativene noi, uz juske skladne beside ne kodi kad mia pie. U zoru k a d svie i
kunferi bierin eega bibita.
Dva-tri p u t a skoknija bi i jor Pako. Donosija
je najnoviji zdravstveni bilten i svaki p u t bi reka:
"Vi lipo loete, a mene ste samoga ostavili da kuburin oko nje."
Nudili su i njega da se mai malo sirnice, da se
okripi mulon i posli bierinon. Odbija je, nije mo
ga! More bit da je i moga, ali nije tija. Z n a on koja

je dunost ovika u ovakima momentima. Dola

su i dica.
Nestalo je i pelinkovca. Razili su se svak svojin
poslon. Ko na mul, ko na Matejuku, na kver, e
ne po pekariji i pazaru.
I nikor nije reka: zato san no propatija, nego
su svi bili sritni a su srano skoili i pomogli ko
liko su mogli.
Ajde, n e k a se ovo dogodi u kojemu neboderu u
Splitu III!
Nikad, nikad se neboder nee mo stavit s n a o n
malon kaleton.

BI' IZ KUE DOK JE NA VRIME

I priroda kerce ini. Podivjalo vrime, miseci se
izopaili, t a u n i naopako okrenuli.
iven u pitomome gradu i uvik s a n misilija siguran s a m ka u katuli - a sad mi se pari ka da
s a n usrid Atlantika. O straja cilu nediju iz kue ne
izlazin. Radio emitira upozorenja: jugo od sedan
i osan bofora. Virin kroz ponistru: more pini a
vaporeti se u porat zbili.
Kalmalo jugo a zadimila b u r a . Dere, nosi, urlie,
jaue. J o p e t radio-upozorenje: b u r a na mahove do
devet bofora. Nu ti onega boga a a je ovo dolo
da nima u n a s d a n a bez devet bofori? A k a d je de
vet bofori na moru, onda brodski kuvar u d u n j a
paker, n i m a vie kuvanja i ko more jist, eno mu
ibi-fredi.
Pri smo jemali i povjetarce, burine, juine, metralie, lipe, smine vitre koji su jemali svoje za
datke i svoje funkcije. B u r i n a posal bija je da ra
isti arju i pomete p r a i n u , dakle moglo bi se
re jedan higijensko-kovacinski zadatak. J u i n a
bi jopet dolazija da stepli arju koju bi b u r i n malo
rasfirika, a metrali je jopet jema funkciju erkondina. Kad se liti sunce razigra, kad s p a r i n a oko
devet-deset u r i pone morit - eto ti metralia sa
svojim v e n t u l a n i mirisima daleki um. A di su on
da bave s mora, pune mira i sna? Dragi mali vitri,
hranjeni nikin monin nebeskin galofagon, izresli
su u nakaze, u orkane koji ibadu puste bofore.

I to mi je niko moderno premalie, a ja ve dani

ma iz kue ne izlazin. Straj me iza.
I u meni reste zabrinutost i nemir. Da se to ka
vitar da mirit na mojoj skali, bilo bi barenko petest bofori.
Progoni me j e d n a stara, sad ve pokojna kon
tea. Prokleta moja kurjoitad koja me odvela k
njoj u vizite! ivila je s a m a u velikome palacu na
kome se kure nikad nisu otvarale. Dobro je ivila,
jemala je i slukinje dok je bilo tineli i sob p u n i
stilskoga namjetaja. U svako doba d a n a mogao si
prid palacon vidit koji kamioncin ili limuzinu kako
trpa mobilju. D a n a s se imitacija take mobilje za
skupe pineze masovno kupuje po butigan u 'Slovenijales', u 'Salonu namjetaja', a o n d a se za male
pineze kupovalo u kontee.
Kad s a n joj ja doa u viite, sve se ve raznilo,
utekla je i zanja slukinja, a ostalo je samo nikoliko
biavi fotelji s gnjizdima imavic, di koji porki
kvadar, okrnjena minijatura i nito razbucani sta
ri libar koje se kupcima sigurno gadilo vazest u
ruke.
Kontea je novinarsku posjetu primila tako mi
rno i dostojanstveno da niti ni sklonila vrinu p u n u
piote ispod biave fotelje na koju me sela. Mislila
je da s a n doa kupovat i nudi mi na prodaju i te
zanje tune ostatke - okrnjeni porculan, kvadar,
rasklimani stoli.
"Uzmite to oete, novce mi ostavite na stol!"
Razoarana je to nita neu. Zanima me s a m o
biblioteka. Puno se o toj biblioteci pisalo. Spomenen j o n i jedan interesantan lanak koji je 1939.
godine izaa u splitsko 'Novo doba'. Kontea me za
moli da skoknen j e d a n as kupit tu novine. Skroz

je, bidna, rembambila! Ne zna koja je godina. Ka

lendara u kui nima. A dvadeset - trideset godin
ponistru nije otvorila, na ulicu nije pogledala.
Smrdi mi vrina, een se pod kouju, j e m a bit
da mi se utirala koja imavica.
Gledan staricu. I to je ta kontea koja je tudjala
u Parizu? Minjala jubavnike. Pucala iz rivolvera.
Vozila auto u koji bi bacila miljun dinari zamotan
u kartoc i zadimila u Veneciju, u Be.
Ajme, a se ovo s menon dogaa? P o n a a n se ka
stara kontea, poet u i sliit na nju! S e d a n dan
ve nisan izaa iz kue. Radio emitira upozorenje:
b u r a od devet bofora.
Letin v a n k a na arju.
"Di e?" vie za menon ena. "Di e po ovakome
vrimenu? Oe li da ti k u p a pade na glavu?"
"Neka p a d e cili Marjan? Gren vanka, u ivot!"
Lipo li je, judi, na friku arju i po vitru, po boforima. A ti meterolozi, prognozeri - to su laivci,
fiouni, koje ne triba nikad obadavat. Pritili su oluj n o n buron, a vanka je lipi burin od bofora i kvarat, bofora i po najvie.
Uvik je lipo vanka, pa i o n d a kad se grube stvari
dogaadu, k a d svud uje debate, karanja i estoke
revolte koji pritidu rebalacjunon.
Uga se narod, poludija a di nee kad n a 'Ajd u k ' ne da ne more dobit utakmicu - nego ne
more zabit gol. J u d i su izraunali: osan u r i igre
bez njanci jednoga gola. Zamislite da u t a k m i c a
pone u osan uveer i igra se sve do eter bota
ujutru drugoga d a n a a bez jednoga jedinoga gola.
ampionska momad, zlatna generacija, najboja koju smo ikad jemali, koja je morala h a r a t Evropon, devalvirala je, izduila i priti da e potonit

u portskoj provincijskoj fuzbalskoj bari. A koji ve

liki igrai, koji strani potencijali, sve odreda reprezcntativci!
Interesantno je to u Splitu! Kad devalvira dinar,
nikor se ne uzbuuje; kad devalvira balun, odnosno
'Ajduk', sve je na noge. I penjunati s lapion u
ruke, misto da inidu kalkulacije kako e izdurat
do prvog - r a u n a d u bi li 'Ajduk' jo moga biti pr
vi, koliko bi bodi moga osvojit, t u d i r a d u tabelu s
kin jo igra 'Rijeka', s kin 'Dinamo', i inidu kombinacijune. More kreit duvan, fit, letrika trista po
sto, more galopirat inflacija i devalvacija s k u p a s
najcrnjon depresijon - sve su to sitnice, sve je to
nita p r e m a padu vridnosti na splitskoj fuzbalskoj
burzi.
To je, j e m a bit, jedina burza koju mi u Split pri
znajemo. Kad gre naopako, onda vidimo kordune
milicije prid Ajdukovon' barakon. A ko je ikad vidija milicionara ispred banke da uva bankovne
trezore?
Vridnije su i zatienije latre na Ajdukovoj' ba
raci nego sve umjetniko blago po splitskim muze
jima i galerijan. Vrije u Split i izgubi li se jo koja
utakmica, moglo bi bit svata. Atroke b u r a od de
vet bofori!
Razletija san se gradon, po Pjaci, Rivi, po m u l u
od bufeta do bufeta. Neu doma, n e u da sliin na
pokojnu konteu.

PRIKO TUGARI U FRANKFURT

Nikad na ciloj baloti zemajskoj nije bilo tako i
rokoga, tako demokratinoga grada ka a je n a
Split. U njemu se svak svakoga denja, lupe e poastit policjota, bezvirac e zagrlit k a n u n i k a , fakin
e se zakarat sa preidenton.
Profeur aje uenika da mu skokne kupit duvana. Mali izvadi iz epa katulu:
"Evo uzmite, uzmite slobodno!"
Profeur zine.
"Neete me odbit, omar bi se uvridija! Ma ajte,
boni, da ja n i m a n , ol' ne biste vi meni dali?"
Oli, recimo, Vukas se vraa iz Londona di je igra
za reprezentaciju Evrope i Ingleima da tri gola pa
se svrati u D u k i n u brijanicu i omar se z a k a r a s
jednin starin batelanton, i oni dva gredu na plac
pucat j e d a n drugome po pet elferi da se vidi ko
boje puca.
Sian se tako kad smo jedne veeri sidili u bati Park-otela. Velika klapa, lipo se namistili u i
roke slamnate fotelje, a stol do n a s sidi ingleki
Preidente Bevan. I eto ti j e d a n n a m o m a k kojega
ve misecima nismo vidili. Nito je bija verca s napoleondoriman i za nita, na pravdi boga, utiralo
ga u buu.
"a je? Di si? Kad si izaa?"
"Evo j u t r o s me pustilo."
"Ajde sedi, priaj!"

I kako ni bilo fotelje, on se okrene i pome potizat

jednu p r a z n u sa Bevanova stola.
ovik iz Bevanove pratnje skoi:
"Jesi li ti lud? Ovo je Bevan!"
"Ajde, b a me drago a ja san Mue," predstavi
se Bevanu momak i mirno donese fotelju.
Eto, tako van je to misto, ti n a lipi Split. Bija ti
ko bija da bija - eneral, ministar, kraj, sin boji
doin si u Split uliza, ostavjaj trike, k r u n u i dojdi,
kume, popij a oe, pa emo se lipo razgovarat,
oli se jo lipje karat ka pravi judi.
Sve van ovo, dragi tioci, prian, objanjavan
van Split da biste mogli razumit ovo a mi se nikidan dogodilo. Bilo je to ba u s u b o t u . Lipi d a n ,
vedar, p u n sunca, pravo premalie. Grijota d o m a
stat. Mislin se di u? A da skoknem do Tugari. Fina
arja s Mosora, pa kad ti otvori apetit, svrati se u
otariju kod Luia, di se u ovo doba uvik more n a
katradine, pune vonja bure i ognja, i raike koju
je led malo stresa. in me to palo na pamet, ko e
me vie fermat...
Dreto ja u kuinu, ipjen prut, vonjan katradinu i ujen tamo za ank niki fureti mliju pa
njolski i taljanski: senjor, drapa, salu, ombre, ka
ie...
Povirin: za ankom niki bjondo, j e m a etrdesetak
godin, dobro stavjen, ricaste ute vlase, a s njin niki
mlaji, tanki, govori taljanski i pari Napolitanac.
Vanka prid otarijon parkirani tonobili, namiadu se stoli, vrtidu se janjii, peu se na gradele
komare i barbuni. Skoin u pomo ka interpret
izmeu Luia i ovoga bjonda.
"Senjor," govorin m u , "nikad u ivotu nisan vidija tako bjondastoga panjolca."

Kad mi se predstavlja, deboto me afanalo. Promi

slite: to nikor drugi nego Kubala, a s njin jopet niki
drugi trener, zove se Perera, Pereita, zaboravlja
san juto kako, ali ja san ga cilo vrime zva Perito.
Omar zoven litru da jude poastin.
"Ma a neete, di neete, ne znate vi di ste doli,
a ne bi se ja omar uvridija. Eto, koliko s a n demo
kratian, ja u se mait vaega pijata."
Vazmen Kubali po barbuna, Peritu lipi komad
janjca i omar jin nazdravjan:
"Eviva la panja, dove se beve i manja!"
Dobar je ovik ti Kubala, ovik od svita ka i ja.
A da ste n a s samo uli kad smo oto voe, mi tri,
Kubala ja i Perito zapivali: Tamo daleko'.
To je bilo za najeurit se.
A onda su doli iri i Miljani i k a d su n a s
nali zagrljene, u timungu, ostali su zavrte.
"Otkud ti, burazeru? I Kubalu pozna?"
"Pa okad! Znan ga iro, ka tebe, k a d je bija
ovaki mali. Je li tako, amigo?"
I tot smo lipo blagovali, provali smo i k a t r a d i n u
i kupus, i bilo i crno, i pivali smo, i jubili se, i ja
san se k a r a i s Kubalom i s Peritom i s irom i
s Miljanon, pojma nimadu o balunu, n e ti taki
treneri i selektori, dat edu mi indiric. Sa svakin
mulon meni je bilo sve jasnije, sve s a n se vie razumija u balun, a oni sve manje.
"Ajde, moj burazeru", govorin ja Miljanu, "in
tebi triba trista puti poi u panjolsku za proitat
kako panjolci igradu, omar znan koja je u r a . A
i ti amigo", govorin Kubali, "in mora dolazit u
Split pijavat da vidi kako nai igradu, o m a r mo
po lovit rake. A meni je bilo dosta pogledat na te
leviziju onu utakmicu Jugoslavija - panjolska u

Zagreb i sve mi je jasno. Oemo se okladit: u Fra

nkfurt e svrit neodluno i p u c a t e se elferi. Kad
san v a n ja zapiva, ne triba van njanci igrat. Poveri
beci koje arite na pripreme! A za nita!"
Tako smo se lipo karali sve dok sunce ni palo.
Kubala je, to je najinteresantnije, sastavija n a u , a
Miljan panjolsku reprezentaciju, i obe su kartice,
na kojima su ispisivali sastave, u m e n e u ep.
Ne mogu odolit da ne iznesen Kubalinu varijantu.
Lipo je n a c r t a i stavja strilice: Mari, isprid njega
Katalinski, sa strane Pavlovi i Bogievi, a o n d a
Buljan (s nikon strilicon p u t gori), u sridu je stavija:
Karasi i Aimovi, a naprid Petkovi, urjak i Daji.
Miljan gleda ti sastav, pa umire od smija.
apje mi:
"Mui, Kubala misli da se igra sa deset igrai."
Brojin: je, samo ji je tiva deset.
Ne gren tako daleko da Kubala ne zna da se igra
sa jedanajst igrai. Sigurno zna, nego kako n a s je
gleda u Atenu, vidija je da igramo boje, opasnije sa
deset, nai j e m a d u vie manevarskog prostora, ne
tuedu glavon j e d a n u drugog.
S u t r a d a n Kubala ujope nije doa na plac gledat
nae izabranike. Osta je spavat u otel. J e m a bit da
ga je bolila glava. Di nee?
Bolila je i mene a san n a u a n na nae crno, a
tek njega bidnoga. Bit e mu bila glava ka b a l u n .

DOK FERATA U SPLIT ULIZA

Kad zaelin doivit neto veliko, koji zaista veli
anstveni prizor, onda seden u feratu do Perkovia
i kalan se u Split. Ti ulaz u Split, zapravo ve tamo
od Labina, k a d ti pukne pogled na more, pa uz
Katila, Solin i Kopilicu do splitskoga mula, to je,
judi, zaista impresivno. Uliza san feraton u stotine
misti, u velegradove, u metropole, ali nikad n i s a n
bija impresioniran ni njanci mrvu uzbuen. Nita
se ne da usporedit s ovon splitskon slikon, svi su
drugi ulasci blidi, anemini, sivi, porki monotoni.
Sva su ta d r u g a predgraa tuna, mierjasta, sve
nike potleuice, barake uz prugu, oli sive grube
kuerine, a svit je blid, inkantan, i uvik uz p r u g u
niki ovik vozi biikletu, blida dica gledaju tuno,
glave en po ponistran raspletene, krmejeve i u
letu vidin, nervoaste su, lude. I sve je to nikako
isto, sve je to ka fal-literatura, i dok ferata uliza u
ta mista, njanci neu da gledan kroz ponistru jer
n i m a n a vidit.
A kad ulizan u Split, svaki put, sedandeset i se
d a n ijad puti, zalipin se uz ponistru, p r e d a n , gle
dan, rairin oi da sve upiju i gutan, beskrajno
godin. Skupin se i muin, ri ne bi progovorija, a
iznutra, u meni sve piva.
Asti boga, a je ovo lipo! Vidi nebo, nidir na svitu
nebo nima ovi kolur. A ova arja, ovi vonji m o r a i
Zagore, b r d a i laine? Bile kuice, bile stine, bile

krape, izmeu krap malo crvene zemje i okolo

zelena travica, da bila ovca jema a upkat. A ovo
je Primorski Dolac, n i m a jo mora, ali vonj mu se
uti, i uvik se, kad ovuda ferata proleti, sitin moga
prijateja Parilije koji je tamo usrid Pariza, u naj
finije lokale, zna i falit se da je on roen u Dolac
sur la m e r i svoj Dolac s u r la mer ne bi da za cilu
Azurnu obalu.
"Ne znate vi, m a d a m , to je to Dolac s u r la mer.
Morate ga do vidit i zamrzit ete Nicu i Saint Tropez."
To njoj na francuski govori, a meni miga.
Ne z n a ona kako je lipo kad ti ispod ponistre
vuk zavija.
F e r a t a leti, evo sad e se otvorit more, i ja mislin
da su b a s ovega mista, s ovega vidikovca, stari
Slaveni prvi p u t more ugledali. Mogu zamislit kako
su ostali? Meni svaki p u t na ovo misto suze dojdu,
a oni su se sigurno razjecali. Modro zrcalo, otoci,
vapori, gliseri, vikendice... ko e sve to opisat, je
dva u s p i v a n registrirat. Vinogradi i masline, borove
ume, t a n k i zvonci, reoplani letidu...
Koji furet, koji ne poznaje situaciju moga bi se
zaudit k a d vidi di se sve u n a s pustilo gradit kue
i vikendice. Furet je furet, a furet zna, on i nije
za drugo nego da se zaudi.
A m e n i je dosta iz ferate, oli iz reoplana, ako e
te, vidit more i vikendice, i smista mi je sve j a s n o .
Mene su i glavni opinski funkcioneri iz mali opin,
mislin iz mali misti, tonobilon vozili i kaivali mi di
se sve u zabranjene zone gradilo. Na tonobilu bile
su kontrine i onda bi funkcioner r a z m a k a k o l t r i n e
upira prston:

"Vidi li o n u vilu? On je onda bija ara i ko e

mu re ne. A vidi ove druge dvi vile? Ja s a n na
opinu poveja akciju i glasa da se ne da lokacija.
Tili smo bit vrsti, principijelni. Ali a e ti vidit?
Svako popodne juto u tri bota, eto ti nji na vrata.
Kad ji posli n i s a n tija primit, svako popodne u tri
bota doli bi mi pod ponistru vikat, pivat, galamit.
Debato s a n poludija. Bilo je lito, pasja vruina,
glava mi p u c a , a oni mi spavat ne dadu. Izdura
s a n puni est d a n a sedmi neka vrag sve nosi, sa
mo me spavat pustite."
Razumija s a n ovika. U tri ure popodne i ja bi
sve lokacije pustija samo za ubit oko. J o je to i
Pizistrat zna i u tri ure popodne kad je sve ivo
na Akropoli spavalo, navalija je i udrija tiraniju.
Ko e se b r a n i t liti, u tri u r e popodne, kad si se
najija, napija i kad te san vata. Da su ovi dolazili
pod ponistru funkcioneru vikat bilo u koju drugu
u r u , recimo u tri, u est ujutru, u pet po podne, u
ponoa, nikad ga ne bi slomili, ali u tri, u tri naega
ovika mo ubit, samo ga nemoj init patit.
Leti ferata, minjadu se slike, miadu se face i
asocijacije. Proli smo ovce i vinograde, otele i ae
rodrom, ovarstvo i poljporivredu i turizam, i sad
dolazi industrija. Kad iz ferate gledan, pari ka da
smo najindustrijskiji grad na svitu, Milano, Hanover, Liverpul, sve moremo u epi stavit. More
bit da je jedino ei Tokijo, ali ne znan, nikad ni
an bija u Tokijo.
Dimidu fumari tvornic cimenta, kripju vaguncini, dvi paralelne asfaltne trake pune autobusi,
kamioni, kari, konji. Obe magistrale, i industrijske
i putnike. E n o i eliana, jerbo ko je to vidija veliki
industrijski grad bez eliane? Eno i kombinat J u -

govinil, a doli je otelsko naselje Resnik. Sve je tot

furetima na ruku, i aerodrom i eliana i cimenat
i plastine mase, i da su traili misto na kugli zemajskoj za gradit otele, nisu mogli boje izmislit.
Kosturi vapori na rizalitu Brodospasa. Ovod vapori u m i r u , a s druge je bande zaliva spliski kver
di se s a d kolosi raaju. Petrolejska luka, t e r e t n a
luka, cila u m a dizalic, a izad nji blie na s u n c e
ijade ponistar spliski neboderi. Cakla odbijedu rifle, ne mo gledat, oslipit e. S t a r a Salona s amfiteatron, banjima, nekropolan i vilan i ranirna
stanica Solin. Sve mi se mia, ne z n a n k u d u pri
okon.
I a se vie pribliava Splitu, sve je vie oko te
be vai, ice, kaet, koli, ambalae, garbuna, late,
i aj mi je a vie ne mogu gledat, jer ferata uliza u
tunel i k a d izajde, gotovo je, u Split si, skretniari
su spustili rampe, tonobili stojidu s obe strane pru
ge, n i m a biikleti, n i m a blide dice, krmejivi en na
ponistran, samo vidin kojega nervoastog ofera i
znan da bogaje. Ferata ka da prolazi kroz kaletu,
moga bi rukon taknit zide ku, u b r a t smokvu is
pod mosta...
I kripje i stane ferata na cencu mora, pet metri
od vapori i trajekti, dva metra od autobusi. Samo
ugazi s ferate na brod i mo naprid di kod oe.
Ali n a k o n ure vrimena od Perkovia do Splita meni
je vijaa dosta, ja gren dreto doma! Triba mi se od
morit od veliki imprejuni.

KO EKA I D O E K A
Lein u posteju, itan i s l u a n kako v a n k a zavije
vitar. Pono je davno prola, svaki as klonen i libar mi p a d a iz ruk. Trgnen se. Uinilo mi se da
nikor k u c a na vrata. Oli s a n to sniva?
Bogami, nikor je prid vratima. I ne k u c a nego
tue, b u b a a k o n o vrata.
Koja je ovo l u d a viita? U ovu u r u ?
"Ko je s a d ? "
" J a san! Otvori! Brzo otvori!"
Ka furija u k u u mi u p a d a stari moj prijatej, glu
mac, penzioner. Oi mu svitlidu, ne more govorit,
samo tepa, d r u mu vilice, vas se trese, skae na
me, grli me, jubi, bali, plae, vie, piva.
"Di si se tako opija?"
"Nisan!" trese glavon.
I stane pivat i igrat:
"jor File moj, jor Dane moj, ovako s r i t a n ni ni
kraj! Koja ditracjun, koja enacjun..."
Uvatin ga za prsi.
"Smiri se, cilu e k u u probudit! J e s i li poludija?"
" J e m a bit da jesan, poludija san!"
I udri u pla.
"Lipo sidi, smiri se. Oe da ti kafu uinin?"
Plae, jeca, trese se i dre ka iba.
"Daj, govori a ti je! a se dogodilo?"
" J e m a bit," odgovara kroz pla, "jema bit da san
dobija stan. S t a n san dobija."

" S t a n su ti dali? Tebi?"

Klima glavon.
" J e m a bit da jesu!"
Sad s a n se ja inkanta. Deboto s a n poeja plakat.
Brzo konjak da se razaberen.
"Ko ti ga je da?"
"Penzioneri. Evo na, pogledaj", vadi on iz epa
dokumente.
A ja s a n mu n a p i s a prvu molbu za stan. Ka
sad se sian. Bilo je to ba posli nike premijere u
teatru, on je onda igra jubavnika. ekaj, ekaj, sitit u se... Bija je to Ostrovski. Omar poza rata. A
on je igra Neznamova. Bija je o n d a lip ka bog, cili
je t e a t a r na noge diga, cure su ga isprid garderobe
ekale, a ja san ga kumpanja ne bi li se i za me
koja prilipila.
Lipi moj Neznamov je sad penjunat, j e m a ap
i ne more skaline init.
Gledan rjeenje.
Dodijeljena mu je garsonjera na Ravne Njive.
Kua broj ti i ti. Stan A-l. Frega ga se a ne more
vie skale init kad je garsonjera i tako u prizemje.
A-l! More bit najvie dvi skaline? Garsonjera od
esnajst kvadrata.
"A je li", pita me Neznamov, "koliko je to esnajst
kvadrati?"
Gremo po kuini i mirimo koracima.
"To ti je pet metri duga, tri iroko i jo stane je
d a n metar."
"Ajme, a e mi bit lipo, a u gutat. A je li, ni
kor me vie ne more potirat?"
"Nikor! Samo te moredu mrtva iznit! Sad si ti
pravi pravcati stanar. Moredu te izabrat i u savjet
stanari."

"Ne gre mi u glavu da me nikor nee tirat. Bit e

mi neobino. I da u po u zahod kad god ou? I
da u bez straja ugat kuvalo? I da u mo primat
viite u svako doba? Je li to mogue? A koliko san
samo gazdaric i gospodari prominja? Di sve po
Splitu n i s a n sta? Deboto u svaku ulicu, u svaku
kaletu. Koliko puti mi se izmialo, pa n i s a n zna
di stojin: u ovu oli onu k u u . I zato s a n svu potu
prima samo n a "post-restant".
U dva b o t a od noi inija me da se o b u e n i da
gremo vidit njegov stan. A Ravne Njive su daleko,
do nji od c e n t r a Splita jema b a r eter-pet kilometri.
I vazeli smo taksi. Dobro je da smo ga vazeli jer n a n
je taksista svitlija reflektorima dok smo se vrtili
po livadan i traili dotinu kuu. Oli je bilo lako
prona usrid crne noi i po velikon vitru? Nali
smo i s t a n A-1.
"Jo lipi vrat, vidi a su lia, lutrana", gladi on
dlanon svoja vrata pa ji pome jubit.
"Daj otvori vie!"
"A kako u otvorit kad n i m a n kjue?"
"A di su ti kjui?"
"Dat edu mi ujutru kad potpien ugovor."
Tia san ga ubit. Usrid noi me die iz posteje da
vidin vrata.
Virija je kroz buicu na vratima.
"Asti boga," poeja je drat, "a da se nije proulo
da je ovi s t a n prazan pa da mi se padobranci nisu
uselili?"
Da je i m e n i b u b u u glavu pa san i ja poeja virit
kroz buicu i zvonit na vratima. Ili smo okolo kue
i kako on ne more to san se ja penja na ponistru i
gleda u n u t r a .
"Nita se ne vidi. Nita se ne mie. J e m a bit da
je sve u redu."

O straja da mu se ko ne useli tija je ostat cilu no

u p o r t u n prid svoja vrata. Jedva s a n ga nagovorija
da gremo doma. Ujutru, najranije, po emo pot
pisat ti ugovor, vazest kjue i omar uselit.
"An bravo, morat emo vazest bar kamionicin
da ti pribaci stvari."
"A koje stvari?"
"Bome a jema."
Udrija je u histerini smij.
Nisan ga moga ostavit i ka dva g a t a p a n a ulibili
smo u j e d n u vlanu marjansku potleuicu u kojoj
sobu plaa pedeset ijad miseno.
Gledan a je njegovo, a emo u j u t r u kamionom
pribacit.
"Moj je", govori Neznamov, "ovi mali televizor,
onda je moj ovi upre."
"I n i t a drugo nima?"
"A a bi moga jemat? J e m a n jo kufer, jo j e d a n
par litnji postoli, dvi pidame, kapot i lumbrelu."
"A nesrio crna, kako se ti to misli uselit? Di
e spavat, di e sidit, kako e jist?"
"A eto, to san zaboravija, n i s a n na to njanci
promislija. A a u bidan, sad init? Ou li vratit
kjue?"
Tija s a n ga zadavit. Di se na me uvik sirotinja
lipi? Koje ja probleme moran riavat?
Sili smo za stol i inili konte i planove. Mogli
bismo dignit kredit miljun dinari i kupit sve ono
najnunije. "Penjun ti je sto i ezdeset ijad i pret
postavimo da e vraat jedno pedeset ijad na misec. A jema li jo koji kredit?"
" J e m a m dvista ijad!"
"Koji dvista ijad?"
"Diga s a n pri dva miseca od penzioneri za kupit
malo robe."

"I koliko vraa?"

"Samo sedamnajst ijad na misec."
inimo r a u n . Tamo pedeset, simo sedamnajst,
o n d a jo dvadesetak za fit, vodu, letriku, to je ve
blizu sto ijad. Autobus ti je dvista dinari a do koji
d a n bit e trista. Neka samo dva p u t a gre autob u s o n u grad to ti je esto dinari simo - esto ta
mo, dakle ijadu i dvista. J o nadodajmo, dakle tri
deset i est ijad. Ostat e ti za r a n u j e d n u dvajst
ijad na misec.
I ni bilo drugo nego s a n preuzeja obavezu da
mu najden posteju, lancune, deku, dat u mu je
d a n stoli i katrigu, jedan pijat, j e d n u au, i to od
plastike da je nesriknjak ne razbije.
Ujutro smo vazeli kjue i priselili se. Ja s a n nosija televizor, a on kufer u koji je stiva nabrojene
stvari i jo dvi kapule i komad slanine.
"Baci tu k a p u l u ! a e ti slanina, oli e mie
lovit?"
"Bogati, a a u jist do prvoga?"
I eto, tako v a n je Neznamov uselija u novi stan.

ETNJA PO PORTU
Nikidan Split osvanuja p u n mali Ingleii. Izviru
iza svakoga k a n t u n a i razlili se po cilome gradu.
Jo, smini li su! Nikad u ivotu n i s a n vidija n i t a
bilije i tanje.
Gledan te male Ingleine koje s a n prve trevija
na Pjacu. Sve roba etrnajst, petnajst, najvie esnajst godin. Bit e, mislin, koji kole jer su sve
isto obuene, u plave jaketice i kotulice do kolin.
A svima noice bile, bile ka od voska, a tanke. Jedi
ne obline su koice od kolin i gnjati. I ruice su
jin t a n k e i obrazi blidi, upali, samo proarani sa
dikojon ilicon.
Bidna dica! Ka da nikad s u n c a n i s u vidili, ka da
se nikad milosti boje nisu okusili.
U p o r t u je veliki bili vapor koji je u Split zavrija
svoje prvo kruno putovanje po Mediteranu. Reoplani iz Ingleke doletili su s novim putnicima, jo
pet uglavnom dicon, a ove kojima je svrija vija
vozidu nazad.
I dok se vri dva d a n a ta smjena, Split je krcat
Ingleii.
Nije prolo ni dvi u r e otkako je vapor akota a
ve vidin tu ingleku dicu m a r i r a d u priko Rive.
Pivadu i maedu botiljan bire. I u centru te gru
pe j e d n a mala lipukasta Ingleina zagrljena s mo
mkom.
I, naravski, n a momi. Dolazin blie da se uvirin. J e , n a je, ne zna njanci jednu ingleku besidu,

govori po splitsku, nikor ga nita ne razumi, ali on

vadi pineze i plaa nove bire.
Ma kud se pri umia? I di je n a a ba tu jednu
jedinu l i p u k a s t u ?
I kako se brzo rodila jubav?
Stisla se Ingleina uzanj i gleda ga ka u boga. A
Ingleii okolo nisu ljubomorni. Evo, okladija bi se
da edu naeg momka provercat na vapor.
Proetan se do vapora i virin kroz finetrinu da
vidin kakve su jin kabine. J e m a n a vidit.
Velike spavaonice ka k a s a r n e di ji po sedandeset
spava zajedno.
Kupidu se splitski momci isprid broda. Ali brzo
biidu. Nima lova. Sve samo dica.
A s druge s t r a n e mula kineki tramper. Kineke
mornare ka da nita ne interesira. Oni lipo igradu
na brodu ping-pong.
Uinin ir priko Bavic. Ingleii su ve otkrili
plau i k u p a d u se. A oblano je, pue jugo, pinidu
vali.
Bili tanki Ingleii i mekinaste Ingleine tredu
priko s a l b u n a i bacijedu se u more da ji vali zibju i
nosu. Ko bi reka da su tako ilavi i otporni?
Dva su se d a n a mali Ingleii po Splitu vrtili.
Lipo, esno, skladno. G u t a si ji gledat. etali su,
kupali se, slikavali po Peristilu, ulizali po butigan,
kupovali jeftine suvenire od desetak, najvie dvajst
dinari i ako nije bilo pinez za nita drugo, kupili
bidu na pazar po retu luka.
I virujte mi da me bilo p u n o , puno aj a kroz ta
dva d a n a nije izalo sunce da ogrije male Ingleie,
da jin da malo kolura, da jin ceru popravi.
A da je d o a u Split ovaki brod s pravin putnicima
dubokoga epa, doekala bi ji muika i cure u na
rodne nonje s garifulima i bile bi folklorne pri-

redbe na brodu, a ovako nikor nita. Ka da je sletilo i odletilo jato tiic. Njanci carinike nisi moga
na m u l vidit!

Bili, lipi vapori radost su svakoga porta. Bez nji

luke su tune ka grobja.
A bilu n a u flotu mi smo rasprodali ka k u r b i n u
m u k u . Prodajemo lipe, bile vapore, a kupujemo
grube, stare trajekte. Kako smo se uputili, lako
bi se moglo dogodit da prodamo i zanja dva n a a
bila broda. Kakvi smo, jo bismo se mogli vratit na
prve dodire stari Slaveni s moren. I jopet poet sve
iz poetka - s napuvani miinan i platulima pribacivat se od otoka do otoka. I gospe n e k a zna a
oe to re: n a a pomorska orijentacija! Da to nije
ba ovo: sve od poetka, od miin?
Naa brodogradilita gradidu brode samo za
strance. Da smo gradili za se, jemali bismo najlipiju, najmoderniju flotu na svitu. Ali mi lipe, mo
derne brode gradimo samo za tuje bandire, a za se
od nji kupujemo stare ruzinave k a r a m p a n e .
Nima na svitu tako nesebinoga pomorskoga na
roda! Gradimo vapore za cili svit, kreditiramo sve,
samo ne sebe. I kadrove jin dajemo, kapitane, stro
jare, notrome, mornare.
J e s t e li opazili: zanji godin ritko se u svitu do
godila koja pomorska degracija a da ni s t r a d a b a r
koji Jugoslaven.
Oluja u Biskaju proguca niki ingleki brod, a
najvie mrtvi Jugoslaveni. Ne Kinei, ne J a p a n a c ,
ne Inglei, nego nai.
Izgori njemaki tanker, tuga u n a e porte.

Nestane Paname, Grk - pla u n a a mista.

Koliko nai pomorac strada, pari ka da j e m a m o
najveu flotu na svitu. Mi plovimo i ginemo pod
tujin zastavan. Tako je to u n a e m u pomorstvu, a
u ribarstvu jo i gore. Stare ribarske brode rasho
dujemo, prodajemo a nove godinan ne gradimo. I
ribari n a n biidu i lovidu ribu, po tujima morima,
pod tujima zastavan.
Bidan n a J a d r a n !
J e m a bit da je n a J a d r a n jedino nerentabilno
more na svitu. Jedino se u njemu isplati okupat.
Nesriknjo n a e more!
Da nima J a p a n a c po ovome n a e m u m o r u , ne
bismo znali a je to riba.
Po naim portima ve j e m a dice koja nikad nisu
vidila vapor osin na kartolinu.
Partili su Ingleii. Sidin na koloni i gledan kako
Kinezi na svome brodu igradu ping-pong.

IVIJA VIJETNAM!
Drugog d a n a prvomajske fete, ako devete ure,
izlazin iz kue i nidir nikoga. Ni a u t a , ni ovika.
Koja sablasna slika?
Nikor se ne mie, n i m a nikakvoga zvuka.
I koga u prvoga trevit - nego jednoga Njemca!
Parkira je auto kraj sv. Frane i izlazi sa sinom,
momiem od desetak godin koji se plajivo okrie
oko sebe i kad osjeti pusto, zatre se za ocen i va
ta ga za r u k u .
Pripa se mali Njemac, a di nee k a d je i meni pu
sti Split uinija kerac.
Ovo je kompletno cili grad ia na izlete, u otele,
u vikendice, povuka se na seosko ladanje, a ono
malo svita, koji je d o m a osta, bit e sino dimija i
sad se liidu i krepaju u posteji.
I Slovence smo uperali u vikendima i ja mislin
da njanci J u b j a n a nikad nije bila ovaka p u s t a .
Sve se, judi, minja! I nae fete. Pri si zna da je
feta jer je cili grad izlazija na ulicu, a sad zna da
je feta jer nidir nikoga nima.
I p r i p a s a n se ve da u pustome gradu neu ni
ta ut. I a u pisat ako se nita ne uje?
Morete mi virovat, na a s n u ri, da mi je ve prvi
ovik kojega san trevija, mislin prvi n a ovik jer
onega Njemca ne mogu ovod r a u n a t , pria stvari
koje je vridilo ut. J e m a san veliku sriu da s a n se
ba na nj, na takega ovika namirija.

Pivucka, skakue, oi mu svitlidu, p u n je rado

sti, cili bi svit zagrlija, izjubija; ve davno, davno
n i s a m vidija t a k u sliku sritnoga ovika.
Znan ga: ujope ne pije, a zove me na pie. Vadi
cili plik crveni bankanoti.
"Vidi koliko ji jo jema! Ajdemo, sve zdimit!"
"A ta je? t a se to slavi?"
"Dva d a n a sa famijom slavin Vijetnam i ovo mi
je najlipji Prvi maja u ivotu. Volin te Vijetnamce.
Koji lipi narod, koji esni, ponosni narod! J e s i li
na televiziji vidija ono kako se kapitalistiki soldati
obiadu za helikoptere, kako najvea sila na svitu
bii u more, kako jin a m b a s a d o r kupi b a n d i r u i
vata maglu. Tristotine velesil ne more pokorit narod
koji se bori za slobodu! a ini n a a mladost? Di
je tudentarija? Ne gren vie u povorke i p a r a d e
ali od guta bi s vijetnamskon bandiran m a r i r a
priko grada. Volin Vijetnam! ivija Vijetnam! J u d i ,
drugovi, veliki su ovo trenuci ovianstva. Svuda
p u c a d u lanci, j e d a n dan Kamboa, drugi Portugal,
sad Vijetnam. More li bit lipji prvomajski praznik?
A vi drugovi iz televizije i tampe dat ete mi indiric?
Zato televizija nije cili dan, bez fermat, prikaziva
la filmove i urnale o Vijetnamu, zato radijo nije
cili d a n vrtija njijove pisme, zato nisu izala spe
cijalna izdanja s crvenima naslovima o po m e t r a ?
A ta je? A di smo? Manje prostora i vrimena jemamo za Vijetnam nego za vikende i janjetinu! J e r
oe-nee vijetnamska feta i n a a je feta! I ba
iz Splita to je moralo puno ee zazvonit."
Muin ka kurba, a u govorit kad je on sve
reka?
Gren uinit ir priko mula, vidit brode. I zovu
me iz jednoga remorkera. U salonetu barba, kapo

o makinje i nikoliko mornari piju kafu i viski i razgovaradu se o Vijetnamu.

"Promislite, judi, d a n a s jin je prvi d a n bez r a t n o
ga izvjetaja! Prvi d a n posli trideset godin."
"Needu mo spavat, bit e jin neobino jer ne
uju bombe i kalune."
"Kako to gre? U Vijetnam je poelo kad je u n a s
svrilo. I cilo ovo vrime oni se t u u . Trideset p u n i
godin. A kad je u n a s svrilo, kad s a n se vratija iz
partizani, bilo mi je neobino, n i s a n zna di u rukan di s nogan."
Najstariji od posade, jema bit notromo, kaije
palcan kroz finetrinu:
"A vidi ovu n a u nesriknju mladost danas! Ne mi
sli na nita. Samo pape daj, daj, gobaji ti za nji."
"A a e ti od nji? J e m a d u sriu da se n i m a d u
s kin t u pa se sad t u u meju sobon."
"Ne boj se ti za nji!" odgovara mu barba. "Kad bi
tribalo, kad bi u n a s zatrumbetalo, ti mili da bidu
ovako etali po Rivi i Pjaci? Ne zna ti koji bidu tek
to lavi bili?"
Smije se stari notromo. Guta.
"I ja mislin da ne bidu tradili!"
S l u a n do obida te lipe razgovore i drago mi da
je Vijetnam puno prisutniji po Splitu nego bi se to
dalo zakljuit po slubenim izvjetajima.
I k a k o se sve lipo poklopilo? Prvi maja, trideset
godinjica pobjede n a d faizmom i n a k o n tridesetgodinjeg ratovanja pobjeda u Vijetnamu. Sve se
vezalo u j e d n u fetu. Veliku fetu. Ali n a n k a da je
svaki d a n sveanost i ka da smo postali sramejivi
javno manifestirat svoja raspoloenja. A priznajte
da ne bi bilo grij u t muike, zvono, rokete, povo
rke?

Te vanjske znake slavja mi ostavjamo s a m o za

n a splitski litnji festival i za Ajdukove ampionske
krune!
ivot se tako spleja da se i u ove velike sveane
trenutke z n a m o najidit i feta n a n progora. A sve
zbog niki mali, porki stvari.
I evo a s a n na tu temu od jednoga n a e g a ovika uja.
Sa enon, neviston i sinon, koji jema a u t o , skoknija je na izlet uz riku Cetinu. Nije on ovik od
zabavi, izleti, lokandi ali prid Prvi maja primile su
se plae i n a d o k n a d e za litovanja. Ovake fete nisu
svaki dan i red je bija da famiju bar ti j e d a n p u t na
godinu izvede v a n k a u prirodu, na m a r e n d u .
Bilo je p u n o lipo, pusti narod, konfujun, janjci
se vrtidu na ranju, narod navalija, konobari nosidu u svu priu.
Seli nji etvoro marendat, dozvali su nikako ko
n o b a r a kojega bidnoga sa svi s t r a n rastiu i potiu
da ne zna di mu je glava. Naruili su kil, najvie do
kil i po janjca, malo kapulice i litru crnoga.
Nisu ni p u n o ekali, meso je bilo jo teplo, jo je
dimilo i slako su izili, sve je bilo ka bog, dok in ko
nobar nije uinija raun. Malo su i poblidili. Kako
more bit blizu pedeset ijad. Oni su raunali u pola
manje. Zvali su samo kil mesa, najvie da b u d e kil
i po. Onda, poto je kil?
"Ma ta kil i po? Donija s a n van tri kila!"
"Ali mi smo van rekli: najvie kil i po!"
"Ali ja s a n donija tri kila."
"A ta niste omar rekli?"
"A ta niste vratili nego se bunite sad k a d ste
prodrli."
I dakako izideno meso nije se vie dalo mirit.

I misto dvi crvene, mora je izvadit pet. Polak litovanja ilo je na ono malo janjetine. Da tri kila? Tri
ga kolpa uvatila. Kune se n a ovik da nije bilo de
ka priko kila i po, ruke e osi ako nije tako.
"ta mo?" tiin ga. "Nima iskustva u tima stva
rima a svaka se skula plaa."
Ali ne da se utiit. Kune se: nikad, njanci na Prvi
maja v a n k a jist, jer je li to dilo da se i na praznike
radnike klae radnoga ovika ovako odere.
A ako je sve tako, kako n a ovik govori, a ja
mu virujen jer da nije tako ne bi doa doma trait
da se i njegov sluaj u novine uje, dakle ako je
tako, koliko onda u jednoj naoj praznikoj guvi,
kad ijade i ijade judi projdu kroz konobarske ruke,
koliko jin onda to istega ostane?
Od s a m o jedne fete more se deboto kupit cili
pod od kue.
I a se tot more?
Do trideset godin n a d a n se da e se ut kako se
i Vijetnamci tuidu da se teko borit s ovakim pro
blemima i pojavan.

MODERNA VRIMENA
Svata se, judi, uje, a u procentima izraeno
devedeset posto od onega a se uje bilo bi boje ne
ut jerbo se odnosi na grube stvari.
Ali i da oe ne mo ne ut, ne mo izbjegnit.
Ove nedije cipala je kia i manje san izlazija vanka.
Raunan, boje se zatvorit meju eter zida, manje
u grubi stvari ut. A, e, da ne bi u t e k a ? Nima se
d a n a s di sakrit.
Napunija s a n se novin i mislin kako u lipo le
at, itat, s l u a t kiu, g u t a t boga svoga. Frega mi
se za sve a se uje po gradu.
Nisan se ni namistija, a zvoni telefon.
"Jesi li gluva? a ne digne slualicu?" vien e
ni. "Oli ti nije pri ruci?"
"Je, ali ni me doma."
"Ne, n i m a ga, nije dolazija. A zovite ga malo pri
dvi", ujen e n u da lae. "Ma a mi govorite? Umra
je? Ma k a d ? Sprovod u tri u r e . Ajme a e mu bit
aj, kad uje? Naravski da e do, ne bojte se, re'
u mu da ete do po njega u dvi i po."
Dajen j o n mot da mi da telefon a ona j e m a tehni
ku kako e se izvu.
"Skuajte nikor zvoni, pari mi se da ba dolazi."
"Onda z n a li?" govori mi prijatej priko telefona.
"Jesi li ve uja?"
"A a u u t ? "
"To da je u m r a Frane."

"Ma koji Frane?"

"Sad ga, kad je u m r a , ne poznaje, a prikjuer
ste jili i pili skupa."
"Ma ekaj, koji Frane? An, Frane? Asti gospu!
To j e m a bit naglo? J u e r san ga jo vidija, n i t a mi
se ni tuija."
" J u e r si ga vidija, pa a se udi. udi se ako
ga s u t r a vidi, tako ti je d a n a s vrime."
Nima ute! Ne mo se sakrit! Pronajde te telefon.
I ti prokleti telefon specijalizira se sve vie za
prenoenje tuni visti. Javja o bolestima prijateji i
z n a n a c , o sprovodima, o auto-degracjan.
Kad zazvoni svaki p u t zadren.
"a je sad? Oli je jo ko otega?"
"Nije nego n a n dolazidu u viite. Zna bome ko!"
"a nisi rekla da n a s nima?"
"Kako u re, n i m a nas, a govorin."
Sve vie dolazin u iskuenje da otkaen telefon.
I ne spominjem se kad san zanji p u t akod lipoga
uja priko telefona. ena me tii:
"Taki ti je zanat da mora j e m a t telefon."
"A da je zanat prominit, samo da telefon ne ujen"
Zbog telefona se enon se m o r a n karat. Prigovara
mi kako je inin lagat, kako se prid svitom sramoti.
I po dva dana. nee da digne slualicu za ne lagat:
n i m a ga. Ne dien je, bogami, ni ja.
I on zvoni li zvoni, pa jo ee zvoni, jidan a mi
ne more javit jo koju grubu novitad.
Privren novine. Cili svit plae kako vrtoglavo
s k a u cine spizi. Munita pada, a sva r a n a kreije.
Eto, m a s e Amerikanac svaki d a n prelazidu granicu
Meksika i Kanade za kupovat meso.

A moji Spliani se jidu i bogaju ako nisu p u n e

mesarnice oko pekarije, pa za n a kil bojega m e s a
m o r a d u putovat do Solina i daje, do Sinja.
Nestaje spize u cilome svitu. itan i o najnovijemu
otkriu jednoga inglekoga likara koji je dokaza da
ovik jema previe zubi. U 'Dentistikom u r n a l u '
koji izlazi u Londri, on lipo objanjava da su tri
deset i dva z u b a koliko ji ovik j e m a tribala u s t a r a
vrimena kad je osnovna spiza bila vra, ilavija.
D a n a s p u n o je i dvadeset zubi, a zapravo sasvin je
dovoljno samo osan: gori eteri - doli etir.
I je, jema ti nauenjak sto p u t i prav.
Ja j e m a n s a m o sedan zub, etir gori i tri doli i to
mi je za moj gibirung dosta i priko dosta.
Danas, govori dotini likar, manje se zvae i sitni
spiza jer se sve vie gucaju meke i tekue stvari.
I je, tako je, judi! ak i meso je d a n a s meke,
probavljivije. Za vlakoga pivia recimo, tribalo je
j e m a t zube, najskoli kad je ono malo ilav, a jopet
ne mo ga prikuvat jer izgubi svaki gut. Pivi triba da bude malo tvrd, da ga guta ujist.
Danas ovi pulastri su meki, raspadaju se kad
ji perunon u b o d e . Meso o t p a d a s kostiju s a m o o
sebe. Oli tredu po dvoru, ili gazidu zemju i traidu
spizu? Umjetno ji se rani galofagon, i meki su od
bambujina.
I a e oviku uz ovu d a n a n j u spizu ti pusti
zubi? Zakon je prirode da ono a se ne d u p e r a zakrljavi. I sad su eter z u b a preuzela posal koja
su pri jemala trideset dva, dakle dvadeset i osan
zub samo stoji za fintu i ujope ne uestvuju u
proizvodnji. I ti suvni zubi ka i suvini j u d i samo
krepaju, gnjiju. Smista svakome triba izvadit dva
desetak zub da z n a di je!

Najzad, ako jema osan, a ne trideset i dva zu

ba, o n d a je i eter p u t a manja mogunost da te
zub zaboli. Suvini zubi perikulani su ka i slipo
rivo koje niemu ne slui, a samo se more upalit.
I ka a dici vadidu u Amerike slipo rivo kako bi
trebalo vaditi i zube.
Ti ingleki likar vadija bi dakle zube iz bioloki i
higijenski razlogi, a zaboravja pri tome i socijalne
momente.
Naime, u niti j e d n u zemju na svitu n i m a d a n a s
tvrde boje spize za sva trideset i dva z u b a svakoga
graanina.
Oni koji stoposto koristidu kompletno zubalo
otimaju od j u s t onome koji jema s a m o j e d a n zub.
I ti malobrojni koji j e m a d u sva trideset i dva koriena zuba ne z n a d u a je zubobolja, a oni, ja
dan j e m a jedan pa ga i ti jedan boli.
Tribalo bi juto izraunat koliko j e m a na lageru
spize i to podiliti po zubima. Za svaki zub isto. Je li
po pet, n e k a je pet, je li po dva - n e k a je dva! Mogu
se jo nikako i progucat socijalne razlike u vilan,
tonobilima, jahtan, jerbo more se ivit i bez tega,
ali k a d je ri o spizi, o zubima, o n d a je isto ka i sa
arjon. U niku me i drago da j e m a n samo s e d a n
zub. Za moj gibirung spize menije dosta!
A j e d a n drugi jopet ingleki likar estoko n a p a d a
dosadanje glupe i nekorisne naine sahrane mrtvi.
I stari nain pokapanja, a jo vie spaljivanje,
kremiranje, je najistiji gubitak. Svako tilo j e m a va
no misto u odravanju ravnotee prirode. Spali li
mrtvo tilo naruija si ravnoteu.
I sve umrle, priporua ugledni likar, triba na
industrijski nain pritvarat u u m j e t n a gnojiva, a
u b u d u n o s t i ak i u gorivo da se ublai b u d u a
kriza energetike.

Pametni judi, govori likar, triba da se s tin pomiridu i da svoje tilo posli smrti odredidu, oli za
gnjojivo, oli za gorivo.
Nita mi ni draga ova perpektiva ni u jednoj ni
u drugoj varijanti.
Pritvoridu me u gnjojivo, n a p u n i d u vriu, pospu
vrtal i nareste k u p u s .
Familija ga ji za obidon.
"Nikako mi se ini gorak. Nima u t a ni guta."
"Sve ti je do gnjojiva."
"Vraga prodrli u svaki zalogaj, progoralo van
bog da!" jidin se ja dok me priko voje mlaskaju po
justima.
"Da znate koga jite sve bi van se zgadilo, umrli
biste od glada a ne biste se okusili. Mlaskaj, ti mlaskaj, boje bi ti bilo otrov po j u s t i m a privrat!"
"udan niki kupus, ka da jema acida u njemu?"
"Ako te ne komoda ostavi, a dere, frega ti pas
unku!"
Ka da me uje, pjune zalogaj koji je privra po
j u s t i m a i m a i se za mul.
"Uskukoljalo me! Nikad se vie n e u k u p u s a
okusit."
Isto more bit da bi bilo boje pritvorit se u gorivo.
Od ovika od osandeset kili moglo bi iza dese
tak litar benzina i tako bi moga, dok ne izgorin u
rezervoar tonobila, uinit jo koji ir po Rivi, oli
svrit u motorin i iravat jo malo po portu, skoknit eventualno do olte i Braa.
A benzin ka benzin. Nikor ne bi ronja na me.

PROFUNDAJ SE Z E M J O !
Dogodilo se to u jednome malom mistu na oto
ku. Neu spominjat nikakva imena, niti otoka, da
se od sramote cili otok ne profunda.
Partija je momak a posli etrdeset godin vratija
se s t a r a c . im mu je otac u m r a , partija je priko
mora u daleku J a m e r i k u radit i gobavat da prirani m a t e r i mlajega brata. Otoka sirotinja: m a l a
potleuica sa smokvon i ipkon u vrtlu, vrit klonu
loga vinograda i nito maslin. Sve do partence odija je bos, u gae od vrie koju je m a t e r krojila.
Dobri j u d i pozajmili su mu pineze za biljet, dali
mu gae, prave gae, je malo taelane, ali se deboto
tael nije ni opaa jer je bija slinega kolura. Prvi
put je o n d a obuka postole, tuje, iznoene.
Mater je plakala:
"Sinko, ako ti u tujemu svitu b u d e teko skupi
dolore samo za vratit dug i ti mi se vrati! Neemo
krepat od glada."
Omar je n a a posal. Bacili su ga u j a m u da kopa
garbun. I kopa je! Najpri da se iskopa iz duga. A
kad je to uredija, bilo mu je lake. A kad je materi
i b r a t u posla prve dolore, bija je sritan.
"Gledaj mater," pisa je mlajemu b r a t u . "Kupi j o n
novi crni udar. ajen i tebi da kupi prave gae i
postole, jer sad i ti j e m a brata u Jamerike. Pii mi
jesi li okopa lozu. Pii mi oe li bit uja."

Pisma koja mu je mlaji brat ava uva je i tivava.

Nikad ni kupija nikakve novine ni libre, to mu je
bilo jedino tivo. Po sto p u t u ji je iznova ita.
O sebi, o svome ivjenju, o b a r a k a n i j a m a n di
su i crni i bili svi jednako crni, nikad nije ni spo
m e n a bilo.
On je zapravo ivija u tima kratkima jednosta
vnima pismima mlajega brata. Sve je zna a je va
ljalo znat, sve a ga je zanimalo.
Mater je, bidna, poela krolavat, a vinograd se
nito rekupera. Vonjala mu je smokva i jidija se a
je b u r a digla j e d n u plou s krova. Uinija je malu
fetu i popija dvi bire kad su doma zaklali prajca.
A onda je b i d n a stara u m r l a ka ti. Posla je dolore da jon se s m i s t a uredi greb, posla je i p o p u za
vele i male, za k a n t e n e i m r t a k e mise.
Kad je b r a t ia u soldate, i o n d a mu je sve ava,
da soldat j e m a za iza o nediju u otariju. I plaa
je ovika koji e ustiit poje.
Rat je prekinija vezu, ali im je rat proa, jopet
su poela putovat pisma i dolori.
Kua je bila u r a t u zapuena, sorivena i ava je
da je se popravi i obnovi.
Mlaji se b r a t i oenija. Dola su i dica, najpri
sin, p a er.
Za starijega b r a t a u J a m e r i k e nove brige.
Je se mlaji b r a t i namistija u dravnu slubu,
j e m a sad i plau, ali ivjenje je teko.
Spominje se on kako se ivilo pri rata, a sad
k a d je zemja u r a t u unitena, popaljena, s a d je jo
gore. Od bratove enidbe pisma su se izminila. Po
stala su dua, vonj in se nikako prominija.
J e , pie ista r u k a , ali ka da ne pie isti ovik. Na
a je i nike nove beside koje je jedva razumija.

Resla dica i stara potleuica postala bratu tisna. Plaa mala, ne more se famiju priranit. Da je
bokun kajia i mriice, bilo bi lagje.
"Drugi gradidu kue i vikendice i afitaju furetima sobe. Zaradidu lipe pineze", pie mlaji brat.
Godine su prolazile i stariji je b r a t poeja krolovat. Po fotografijan koje su mu avali u pisma
gleda je kako bratova dica restu.
I o n d a su mu i ta dica poela pisat. J e m a je nepute pa je sad i za nji kopa.
Ve su momak i cura, ne moredu svi u ono bo
k u n stare potleuice spavat.
ava je i za novu kuu, ali n e k a se ne zapusti
stara j e r on e se vratit i u njoj e svoje zanje dane
uinit.
I vratija se iznenada.
U s t a r u kuu n a a je nove gospodare, niki fureti svit koji ga je udno gleda.
Pita je u mistu: di stoji ti i ti? Nije reka: di stoji
moj b r a t .
Nevista ga ni poznala. Kako e ga i poznat k a d
ga nikad ni vidila.
On nije njima iz J a m e r i k ava litrate. Sla je sa
mo dolore!
Inempjala ga je kua. Velika, od bile stine. Crve
ne k u p e , perguli, skalinade, groe...
Nevista je izala na vrata, a on je gleda iza nje,
u kuu.
"a traite, jor?"
Gleda je tinel, mobiliju i m a k a joj je r u k u s vrat.
Gleda je kuinu s makinjan.
Tila je vikat, ali on je tako gleda da se ni riala.
"Koga traite, jor?"

"Train moga brata, ali, kuajte, jema bit da s a n

falija. Da n i s a m uliza u Bilu k u u amerikanskoga
preidenta???"
I ona se s m a n t a l a i ni znala a e re.
"... pa ovako bez javit... ulizite... naprid... komodajte se..."
Zazvonija je zvoni sa p a k e r a u kuini.
"Ajme, kuajte, zagorit e mi torta. Mala mi je
m a roendan."
Dola je i m a l a s banja, u bikini, s velikin
kapelinon i crnin oalima. Oi joj nije vidija. Dovela
je sobom i m o m k a .
Ulizla je dreto u banj.
Mater jon je iz kuine zavikala:
"A barbu nisi upoznala!"
"Kojega b a r b u ? " vikala je ispod tua.
"Onega uz Amerike!"
uja se motorin. To je dolazija mlaji b r a t koji je
ia bacit parangale.
Zatrubija je ispod ponistre tonobil. Vratija se i
sin mu koji je doveja sobon na veeru j e d n u prijatejicu.
Mlaji brat ga je ia jubit.
"Molaj! Pusti!"
Brat je gleda u tle. Ni rii mu nije reka.
I kad su seli za veeru, i dok su jili, mlaji je brat
gleda samo u pjat. Glavu nije diza. Parilo je da su
okupjeni oko m r c a na misi.
Spremili su mu sobu, najlipju sobu koju je on u
ivotu svome vidija. I osta je misec dan.
Nita nije pita, niti su ga t a pitali.
I posli misec d a n pozva je brata, nevistu, n e p u t e
i jo nike m i t a n e u Split, u otel, na veeru.
Za r a s t a n a k prid partencu. Vrtili su se oko nji
kamarjeri.

"Ne edite, nosite sve pjatance, najboje vino.

J e m a u mene dolari za platit veeru i jo e ostat
za tiket do Jamerik."
Kamarjeri su mislili da se ali, a ostali ga nisu
uli. Svi su se lipo snali, jili su a pili, nazdravjali
mu i zapivali 'koliko kapi, toliko ljet'. On nije moga
gucat. Grop mu je bija u grlo.
I p u k a je ti grop kad se pri svretku veere diga.
Sta je u vrj stola, minut-dva, ublidija i poeja drat.
Kamarjeri su skoili da e ga uvatit.
"Ne triba, fala van!"
Smirija se. Vie ni dra.
Poeja ji je jednoga po jednega mirit za stolon:
"Mili i dragi moji, s vaim dopuenjem progovorija bi na r a s t a n k u samo par besid. Mislija s a n
muat, partit bez rii, partit za vavik, ali bojin se
da bi to bija preveliki grij i za mene i za vas. iven
evo s v a n misec dan, sve san vidija, sve o van z n a m
i ne bilo poteno od mene da vi o meni nita ne
znate, da van ostajen ka jedan furet koji je ovuda
samo proa. Brate moj, nevisto moja, neputi moji,
znate li vi da ja u cilome svome viku ensko n i s a m
jema?"
"A t a mu je?" apje neputa.
" J e m a se bit opija", smije se n e p u t .
uja ji je.
"Smij se, mladiu, jema prav! Tebi je, koliko
ovo, dvajst i dvi i tri godine, jema si en na prste ji
ne mo zbrojit, a ovi tvoj inempjani, rebambiveni
stric n i k a d ni jednu. Ni na kurbe n i s a n odija, a
gorija san..."
"Nemoj, brate, ovod prid sviton..."
"Prid cilin sviton, n e k a svi uju moju ludost, mo
ju s r a m o t u : ... gorija san, a na kurbe n i s a n ia jer
kurbe oedu dolore koje s a n j a van ava. Za vas s a n

para, za vas s a n mislija! Sad san sidi, nemoni

tovar, a bija s a n i ja botu mlad, ka bik snaan.
Snagu n i s a n ostavija po postejan, nisu me enske
iiale, nego minjere Pensilvanije. Pjunite sad na
starega ludonju koji e u m r i t ka divac, a nije tija
bit ni m u e n i k ni svetac. Spominje li se brate,
kad smo gae od vrie nosili, kad smo bosi zemju
gazili? Mierija me u svit potirala, ka stariji ia san
lavurat da bi pokojnu mater i tebe, brate, pomoga.
I ja san rabota, rabota kako tovar i svaki v a n dolor
ava da ne krepate od gladi, da vinograd i masline
ustiite, da se kua ne prosede, da se komin ne
u d u n e . . . I k a d je stara umrla, rabota s a n za tebe,
brate, za te, nevisto, za dicu vau, rabota, bulsa i
nebo nisam proklinja. Nikad se nisan u etrdeset
godi nasmija, nikad n i s a n zaplaka. Smijat se
nisan j e m a zato, plakat n i s a n jema kad. Zato ste
me tako privarili? Zato ste mi kako vukodlaci krv
ispili? Sve ste mi ene vazeli, svu moju dicu ubili,
samoga me na svit ostavili. Prokleti bili!"
I kamarjeri su zaplakali.
Partija je i nikad se za nj vie ni ulo.
Dogodilo se to u jedno malo misto na otoku ko
jemu niti i m e n a neu spominit, da se od alositi i
sramote ne profunda.

NAJNEPOSLOVNIJI POSLOVNI
PROSTOR NA SVITU
Ma je li, judi, i po vaima mistima tako? Je li i
u Zagreb situacija ka i u Split? Oli je to samo n a
fenomen? J e d a n nevirovatan fenomen, besmislen,
skroz-naskroz inempjan.
I j e s m o li samo mi u Split ludi, pijani, da stvaramo
take besmislene fenomene i problematike?
U n a s , u Split, velika je s t a m b e n a izgradnja; dav
no ve smo izgradili Split II, sad sve u esnajst di
emo cili jedan novi moderni grad - Split III.
I ti n a i ininjeri, projektanti, p a m e t n i su j u d i
koji na sve mislidu. Morete zamislit u koje se fine
detalje gre kad se u te nove stambene blokove ak
ostavjadu bue za tie i repce.
I b a te bue su me toliko oduevile da s a m nikidan, u bot od noi, uvatija inenjera Dinka Kovaia i ili smo u Split III gledat, viitavat tu nje
govu novu ulicu za koju je dobij a p u s t e fale i na
grade.
Jo judi, lipe ulice!
Nova je, moderna, a jopet nije ono bezlina, bez
due, nego je i usrid noi intimna, gostojubiva, is
to ka s t a r a kaleta koja te teplo primi i apje ti:
ma di e, di tre? Vrag odnija i priu; sedi lipo
ka ovik, poini malo, komodaj se! ena koja na
dno kale prodaje elat iz friidera ostavila je lumbrelin, katrigu i na katrigi kuin. To je kala, od-

nosno nova moderna ulica, njoj poapjala: ne boj

se, ovod ti nikor nita nee ukrest. J e m a u njoj i
cvia i skalinadi i mali vrtli i balatur i prazi i svud
mo sest i zapivat. I on mi pria kako je nikidan
u kaletu dola nika vercerica i kad je na jedan
prag iznila svoju robu, on je t r k a i donija j o n elat.
Zaudila se i pitala ga zato.
"Zato a ste mi dragi", r e k a jon je inenjer.
Ulica je pozvala i nju vercericu, priprodavaicu.
I tii su doletili u ulicu. I nekoliko taranteli po
elo je list po zidu, a s t a n a r i m a koji su se poeli
bunit na tarantele inenjer je reka:
"Budite sritni, zafalite bogu a ste t a r a n t e l u vidili, jer na sliku, na fotografiju, i tarantela i krokodilo su isti. A sad e van dica vidit razliku."
Svoje n a c r t e on ne ini u ateliere, u biroe, nego
u j e d n u b a r a k u izmeu golubi i tii, i s t a n a r i m a
daje golube da ji dridu koju nediju na terace a on
da da ji p u s t i d u .
Jo lipe ulice, judi moji!
Tili su da j e d n a od ku b u d e p i t u r a n a u uti kolur a on je poludija: kakvo uto, zato uto, oli vi
mislite da u ove kue nikad nikor nee u m r i t ? A
kako e se kasil unosit u u t u kuu?
I kue u tu ulicu, p r e m d a visoke, jopet n i s u viso
ke, paridu basetene, ka da se nije teko gori uspet.
A na najdonje pode cura more priko balature, kroz
ponistru, o noi primit momka.
I promislite na to mi se tui n a vajali inenjer?
ali se da su stanari sve odreda mlaji svit. Falidu
mi na ulicu starci, jer ulica oe da uje ne samo
pla diteta i pismu mladosti, nego i bulsanje i prde starca koji dili ivotne pouke, p u n iskustva i
superiorne mudrosti.

Inenjer nije zna zato su na stare splitske kue

ostavjali bue. To u librima o arhitekturi nidir ne
pie: I on je pita stare Spliane.
Rekli su mu starci:
"Prokleta kua koju tica ne naseli!"
"Ajme," udrija se po elu, "ja s a n stotine k u bez
bui gradija!"
I promislite koliko je bija sritan kad su se prva
jata rebac u njegove bue uselili. I kad su se prvi
mali repci u bue izlegli.
I odveja me u drugu ulicu koja se tek gradi, koja
e bit jo boja, lipja, jo demokratinija.
Sve s a n van ovo iznija samo da vidite kako nai
inenjeri d a n a s , kad gradidu ove velike s t a m b e n e
blokove, kako na sve mislidu.

A ja dojden na obid u prijatelja koji je nikidan

uselija u novi stambeni blok. I za obidon n e s t a n e
n a n vina. Govorin m u :
"Poalji malu, n e k a skokne kupit dvi boce!"
On se pome smijat: "A a misli di si? Nima ti
ovod skoknit! Vaja da mala gre po ure za prona
butigu."
Nevirovatno. Pusti dugi hodnici, stotine vrat s
obe bande, a vina nima, a d u v a n a nima.
Koliko svita j e m a u kuu, u bloku, pari mi se
dvi ijade, oli jo vie, i na svaki pod bi mogla bit
butiica, a nima je nidir u cilome bloku.
Doli u prizemjima neboderi i veliki stambeni blo
ki stoji prazan poslovni prostor. Ijade, milijuni me
tri poslovnog prostora! Prolazidu ve godine, nebo
deri i stambeni bloki ve su i ostarili, ofucali se, a
ogromni poslovni prostor oto stoji prazan, upaj,

cakla na ponistran i veltrinam razbijena, d a s k a n

zaepjena.
I svaki je metar tega poslovnoga prostora pla
n i r a n namjenski, sve su to morale biti butige, sa
moposluge, brijanice, bufeti, cviarne, mesarni
ca, piljarnice, servisi, paticerije, profumerije - a
nidir nita. I za katulu duvana, za bocu vina triba
sest u auto i vozit se u grad. I neprestano se diedu
nove kue, novi neboderi, novi stambeni blokovi i
uvik se planira i gradi novi i novi poslovni prostor.
Ali za koji to posal, milost ti boju?
U n a poslovni prostor j e m a mista za cilu poslo
vnu Hrvatsku. Puste su mijarde u poslovni prostor
investirane, a nikor nikakvi posal u poslovnome
prostoru ne ini.
Pa da to nije jedan inempjani fenomen? Trka
s a n okolo, raspitiva se kad poslovnoga svita i nikor
mi nije z n a precizno kazat, objasnit u e m u je
stvar, odnosno u emu je ludost. A niki su se i za
trbuj drali od smija koliko s a n naivan i n e u p u e n
u n a u problematiku.
Ko e kupit poslovni prostor kad je miljun i po di
nari etvorni metar? Najmanji buak dvista-trista
milijuni. I to gologa praznoga prostora koji bi sad
tribalo uredit, opremit.
"A a ga ne afitate umisto kupite?"
"Ne afitaju, ne dajedu u najam, samo prodajedu.
A cina je t a k a da nikor poslovan ne more kupit ako
ne misli propast."
Na j e d n u novu kuu ve su stavili i tablu 'Pota',
a pota n i m a ni u san da kupi.
A u jedan blok oto velikoga praznoga poslovnoga
prostora sagradili su osandeset garai, a gomila tonobili vanka prid garaan stoji. Nikor ne more u
garau jer zapada koliko dva a u t a .

Ni garae se ne afitaju, samo se prodaju.

Split n i m a diji jaslic i vrtii i bilo bi najboje cili
ti poslovni prostor u jaslice i vrtie pritvorit. J e r i
mala dica e pametnije poslovnin prostorom u p r a
vljat nego mi veliki.
Blago ga se repcima u novin kvartovima! Samo
su oni kompletno riili sve probleme. Kotidu se u
svojim b u a n i friga jin se za sve.
Ali kakvi smo, sve me straj da emo jednog d a n a
i njima poslat opomenu oli da buu kupidu oli da
fit platidu.

LIPA J E , JUDI, ISTORIJA!

Davno se n i s a m ovako lipo zabavlja. J e m a i godin da nisan ovako guta.
A znate a inin? Uin istoriju! E, istoriju! Ne
virujete mi? Ne gre van u glavu da uenje istorije
more zabavit i to boje nego najzabavniji film?
Uin istoriju a samo a se po tleju ne vajan od
smija. Dakako da ne uin ka u skulu jer bi onda
to bila j e d n a s t r a n a d o s a d n a istorija koju ni pas
s maslom ne bi moga progucat. J e m a n ja svoju po
s e b n u metodu i kad van ja lipo, na primjeru objasnin, vidit ete, dragi tioci, da e te je i vi usvojit i
bit mi zafalni do groba.
Evo ovako. Mene ka Splianina istorija najvie
zanima sa splitskog aspekta, naime kako su se ve
liki istorijski dogaaji reflektirali na moj grad, na
moj svit. Prednost ovakoga metoda je dvostruka:
upoznajem s a m i istorijski dogaaj i jo boje spo
znajem svoj grad, svoj svit. Godine 1904., na Dale
kom istoku zaratili se Rusi i J a p a n c i . Vodidu se
velike, krvave bitke koje svit do tad nije vidija, a
moj Split se o m a r podili: jedni su za Ruse, drugi
za J a p a n c e , a kako su Rusi raskoljnici a J a p a n c i
budisti to j e d a n dil graani stoji neutralan.
Prid opinsku palacinu na Pjacu dri se proruski
zbor, piva se 'Boje, carja b r a n i ' i skupjaju se pinezi za pomo Rusima.
I dok ovi pivadu 'Boe, carja brani', projapanci
viu: 'Doli bili car! ivija Mikado!' I skupjaju smista

pedeset k r u n i ajedu pozdravne telegrame Mikadu

u Tokijo. Po trafikan prodajedu se karte eografike
Dalekog istoka, trai se di je to Mandurija, di je
Portartur, Dalnji. Po spliskin kaletan uje se h a r a o, nievo i - banzai!
Dolazidu prid porat veliki vapori. Glad je, mierja, peronospora unitava vinograde, posla d o m a
nima, t r e b a biat, biat u Amerike. Muika svira
estoko da pokrije pla oni koji odlazidu.
A pinezi se kupidu za biloga i za utoga cara.
Harao! Njet harao! Banzai!
"Boga aina Kuropatniku, a vie eka?"
"Ne smi iz bue provirit, dat e mu Toga po gos
pi!"
I stari nai oijalisti su za J a p a n c e . Oni j e m a d u
pravilan stav. Ako J a p a n c i potuu, pri e u Rusiju
revolucija. Doli bili car, doli! Dosta je bilo Sibira!
U Petrograd car p u c a u radnike. Kurbin sin, platit
e on za sve!
Po konoban i betulan pria se o popu Gavonu
(Spliani ga zovu Gavun) koji se stavja isprid radni
kih eti.
A d r u g a s t r a n a pie lanke, fali b a u k u , r u s k u
vojsku koja je ka j e d n a velika familija, i enerali
zovu soldate rebjati, molodci. A k a d se n a d m a n durijskom ravnicom sunce sakrije za horizontom,
sa svih s t r a n a uju se zvuci rodne r u s k e pjesme.
"A r u s k i osuenici kanjeni progonstvom u Si
bir najsretnija su kriminalna klasa na svijetu. Do
bro su hranjeni, toplo obueni i zatieni u udo
bnim stanovima. Zdravstvene mjere izvrsne. Blagi
postupak. Duevno njihovo dobro nikad se ne za
nemaruje."

U j e d n u ri: njima je ka u raj, gutadu boga svo

ga. Tako piu ondanje novine 'Jedinstvo' iji je
urednik estoko za Ruse. J a p a n c i niu pobjede a
po 'Jedinstvu' samo a nisu kapitulirali.
Ti urednik ei je za Ruse od samog b a u k e . I
kad bi b a u k a prista na primirje, on ne da, on oe
da se rat nastavi. Sakrije i brzojave koji javjadu o
j a p a n s k i m pobjedan jer ne da guta projapancima
koji su ve spremili veliku fetu.
On je dosljedan i kad je r a t zavren, izgubjen
- on to ne priznaje.
Policjoti u Split jemadu p u n e ruke posla. Bit u
Splitu policjot, redar, to je najtea stvar na svitu.
Mala plaa a veliki bubci. Policjoti u Splitu u m i r u
p u n o mladi. Di nee?
Sino su regruti ili u soldate i regruti ka regruti
pivali su. I jemali su i crjenu bandiru. I r e d a r je te
ga s bandirom ujapsija.
"Omar da si ga pustija!" viu drugi.
Nije tija. I britvom su ga uboli u guzicu; drugoga
koji mu je skoija u pomo, udrili su pizon u prsi.
U apoteku svlaiju mu gae i mau mu guzicu jo
dom. A onega kojega je piz o kila pogodija u prsi
odveli su u bolnicu.
I ovi e, bidni, izgnjijat i partit pri vrimena.
U Petrograd sve ee dimi. Radnici nosidu sliku
cara, ali isto se u nji puca.
U Split betimje.
Nike bombe plivadu u luci. Alarm. Dolazu poli
cjoti, andari, komejuni. Apsidu se anarkiti; to
su oni bombe spremali za klat i ruit po Splitu.
Odvidajedu bombe i u n u t a r plakati karfeantana.
Reklamira se n i k a nova pivaica. Pirotehniar, koji
j e m a radionicu na Sustipan, bacija je u more te

bombe o fete koje n i s u vridile. Anarkite moraju

pustiti iz preuna.
A na Prvi maja i opina je zavijorila crjenu ban
diru.
"Oli je Prvi maja posta dravni praznik?" b u n i d u
se d u m a n i .
Nije nego se sluga opine opija pa stavija bandiru! Tako se on bidan pravda ali svejedno gubi slu
bu. Sve manje Spliani je u procesjune, sve vie
u demontracijune. Razbiju se po gradu kvadri sve
tac. Nima vae, boga! Kako zna? Moga si juer
do na predavanje pa bi i ti zna. Ajde, more bit da
nima boga a jema li gospe? To ne znam, nije o gos
pi bila govora.
Eto, tako van ja uin istoriju. A vrimena su gru
ba. P u e jugo, p a d a kia, siva, grmi. Tuu gromi
ee nego topi pod Portarturom. Ve trei d a n ne
mogu iz kue nosom provirit. Utira s a n se u sobu
i uin istoriju. I samo a se po tleju ne vajan od
smija. Jo lipa li je, judi, istorija kad je se gleda iz
spliskog aspekta!

MAA OD LUBINA
Za me, za moj gut, za moje svaanje finoe i
kulture, jor Toni je bez ikakve sumnje j e d a n od
najfiniji i najkulturniji judi koje san u ivotu sreja.
On nije intelektualac, on nije protija p u n o libar,
ali nikor na svitu ne zna tako lipo sidit za stolon i
juski vodit razgovore, duhovite, smine, leprave i
kad su najbezvezniji.
J e m a ji kojima su cile bibjoteke u glavu, a ne mo
s njima sidit pet minuti. Oli su nespretni pa edu
te polit, m a a t , ispjucat dok govoru, a razgovor vo
du ubij boe. Udavidu te svojon kulturon. Sve na
svitu znaju, a nita ne znaju. Nijanci sidit i razgo
varat se. Ne znaju jist, ne znaju pit. mul vina i
jazikon zapliu.
A sa jor Tonon i osan u r i za stolon projde u je
d a n minut. Svaki susret s njin za me je m a l a feta.
Kad se zaelin s kin vodit dijalog, ja gren train
jor Tona. Kako je u penjun, znan di u ga na.
Belvi, devet uri ujutro. Popili smo kafe, zapalili
dva-tri panjuleta.
"Sad je, jor Toni, najboja u r a za popit konjak."
"Je! Prava u r a ! Najskoli za jedan martel. Dobar
je i korvasje, ali martel je boji. J e m a i drugi lipi
konjaci ali ovi otel ji nije otkrija. Za moj ep dobar
je vinjak. A najzdravije je n i m a t pinez, ne truje se
alkoholon, duvanon, ne prijida se."
Prikine n a s jor File - "Amerikanac".

"jor File, dugo vas nismo vidili, di ste? ol' ste

bili u Amerike?"
"Nisan, bija san u Trogir."
"I ja s a n ove dane dosta putova. Bija san do Bavic, do Mej, do pinuta. A boje da ste bili u Trogir
nego u Amerike jerbo pri ste se mogli vratit. A lip
je Trogir. U Trogir je najboji kruv. A jopet je blizu.
Falija je Kolumbo k a d je otkrij a Ameriku. To je
daleko, jor File, m o r a je on otkrit Ameriku dikod
blie. Da bude ovako pri ruci, da mo skoknit."
"Ma vi dva falijete: kako e Kolumbo otkrit Ame
riku blie?"
"Ali jor File zaboga! Ne falijemo mi dva, nego je
falija Kolumbo, oli je falila Amerika. To je njihova
greka. Amerika je, govoridu, p u n o dolori. Lako je
onda po tamo vazest dolore. Lako li je po u Af
riku i najist se b a n a n . Lak li je to! Kunst je ovod
uinit dolare, ovod jist b a n a n e . "
tufalo je jor Filu i u t e k a je za drugi stol itat
novine.
Pitan ga za jednoga njegova dragoga prijateja,
visokoga oficijala, enerala.
"Tili su ga poslat v a n k a na skule."
"Ma ajde, eneral pa na skule?"
"E, na skule! I ja s a n se zaudi, pa s a n ga pita:
a a e sad uit, je li za kraja?"
Ola, promislite: skula za kraja? Koja je to skula?
a tot j e m a b u b a t da ti modani p u k n u . Oli je la
ko biti kraj? Sve mora znat. Jerbo, jeste li ikad u
li da koji kraj akod ne zna. Kraji uvik znadu sve.
Prikine n a n dijalog j e d a n artita i okrene se raz
govor na jednoga naega ovika koji je svrija u
preun.
"E moj jor Toni, u preun, a koji fini ovik?"
"Da fini? Mrava ne bi ugazija."

"Poginija bi za pravdu."
"Da poginija? Sedan ijad puti!"
"Pa onakoga ovika osudit?"
"I to na pravdi boga."
"a triba govorit: uzeli su ga na ozub."
Na gost se zlamenuje.
"Ma a mi govorite? A ja s a n uvik mislija da je
on jedan m u t a n tip. Uvik s a n govorija: ne virujen
m u , pri oli posli njemu e se akod zalipit za prste.
Ali kad vi dva sad govorite...:"
"Ma uzeli su ga na ozub, je li, jor Toni?"
"Fala bogu, on je inoente ka dite, anel od o
vika."
"Koji judi d a n a s stradaju!"
I tako smo ovega pripali i deliberali ga se.
"Do obida dva konjaka. Nikad priko!"
"Tako je! Najvie dva. Samo pri obidu j e d n u etu rakiju. Nikako ne konjak. eta rakija - nita
drugo. J e d n u litru, litru i po. Ne s mineralnon. Najboje init pricere."
Eto ti i Boris Dvornik.
"Di e Roko?"
"Gren kupit gume za a u t a . "
"Oli su ti se istroile?"
"Dole su kartafina."
"Eto vidi s a d e kupit nove, pa edu ti se i nove
istroit i di si onda? Nima pinez, nima gum. Ne
isplati se kupovat gume."
"Kupit u nove gume pa u drat auto u garau."
"To ti je ve pametno. J e m a auto, j e m a nove
gume, mo pit, nikoga nee satrat, nee odgova
rat. I mo se cili ivot falit kako uvik j e m a i auto
i uvik nove novcate gume. A govori: gume e dat
jednome a j e m a brod pa da mu ne tue o kraj. Dvi

mu daj, a dvi rani. - Ne zna ti a oe re guma.

Da je n a n bilo gum u partizane? O gume mo init
opanke. Nisi moga po onima k r a p a n s k a k a t u po
stale. S a m o u gumanjae. - uvaj, moj sinko, gu
me! Ne z n a ti koliko vridu gume. Najskoli u parti
zane."
Boris pojde, a u kafanu ulize j e d a n advokat neenja koji voli minjat partnerice. Sede u k a n t u n ,
a do pet m i n u t eto i ona. Kokolaju se.
"Koja jubav, jor Toni?"
"Dirljiva, dirljiva. U dananje vrime ritko se ova
ko iste jubavi dogaadu. Evo ja s a n se vas najeija."
"Gotovo je! J u b a v do greba. Kako ujen zakleli
su se j e d a n drugome da e ji s k u p a zakopat. J e d a n
p u t u sto godin se rodi t a k a jubav. Take jubavi su
iste patnje. Minut ne moredu j e d a n bez drugoga.
Kad se ekadu svaka s e k u n d a ini jin se godina.
Pogledajte ga koliko je smravija. Di nee? Kad se
ovako zajubi, ne mo jist. Njima je s a d dosta kvadret c u k r a ka kanarinima."
Tako u j u t r u u kafanu. A kako je tek za veeru
kad su delicje na stolu? Koji je onda to ceremonijal,
koji komplimenti domaici, koje tirade, koji nivo
razgovora? Nima libra iz kojega se to more nauit.
Jili smo lubina. I di e grom nego u koprivu.
Pjat s ujen i ribon p a d a na onega koji je te veeri
prvi p u t o b u k a sivi vetit.
Ublidi siromaj. Pozeleni. Oblije ga znoj. Mislili
smo gotov je, inkolpat e ga.
Domaica je vrisnula, svi smo se zbunili. Samo
se jor Toni snaa.
"Ajme od lubina! Nemojte za gospu trat! Neka ma
a o s t a n e . Nikor van nee virovat da je od lubina.

D a n a s se m a a t lubinom? Ko to more? Samo miljarder. Morete se falit: vidite, ovo je od lubina. Svi
e van zavidit. Ko se, moj jor, d a n a s ne bi tija
m a a t lubinon. Ne j a p a n s k i n nego frikin, ovakin
lubinon. Dobar van je vetit, ingleki tof; vidin ja
kako uje spuga."
I nesritni vlasnik maanoga vetita pribrodi kri
zu i privati glendu. Minjale su se tirade i pjatance,
a pri kraju veere, kad se jor Toni zaelija i malo
slakoga, korija je domaicu.
"Najidit u se, gospojo, na vas... eto kakvi ste,
sigurno ste koje slako napravili, da niste po vragu i
tortu uinili? Ma nemojte... zato ste se ili muit?
Oli niste mogli u paticeriju kupit? Ne bismo van
zamirili. Niste se radi n a s morali muit, gospojo,
da znate k a k o n a n je neugodno..."
A kad je stiglo slako, zaredali su fini, duhoviti
komplimenti zlatnin r u k a n , a u m o r n a domaica
zraila je tako srion da se pritvorila u lipoticu.
Taku k u l t u r u , taki rafinman stola i razgovora,
taki d u h i finou teko je d a n a s u svitu n a .

NE SMETA NAM MILJARDE BILJUNI

DECIBALI
Malo, malo i nita se ni moglo ut! a e ut,
kako e ut kad se sve a u Split proizvodi zvuko
ve, galamu, uur, stavilo u pokret. Trideset ijad
tonobili, kamioni, motori, sve trumbete, sirene, arajike, zvona, pirje, stvorili su najveu b u k u od
postanka grada do d a n a s .
Kad od subote projde eter-pet nakieni tonobili
sa mladencima koji se vraaju iz m a t i a r a i malo
pritisnu sirene, svi biimo, zaepijemo ui... ai
na, materina, primitivnoga... ka da je n a Split vu
kojebina... to ti tamo sviri.
Ali k a d Split, kad Dalmacija slavi svoga Ajduka;
onda n i m a ti decibali koje ne moremo podnit. Neka
se b u k a penje na sedamstosedamdeset miljardu
biljuni decibali nita nikome ne smeta, nikor u i
ne zaepije. Buka od koje bi se u normalnim situacijan ludilo i umiralo godi n a n u i m a , ka najlipja
muika.
Interesantno da oni mali pridratni Split, koji i
nije j e m a deboto drugo nego Ajduka, nije ovako
estoko slavija njegove ampionate. Ali da smo i
tili, nismo mogli, nismo bili ujope motorizirani i
mehanizirani i nismo jemali dananje zvukovne
mogunosti. Moga si, jedino pivat i vikat dok ne
promukne.

Danas je lako. Samo u p r e prston u b o t u n i si

r e n a slavi Ajduka a tebi njanci ile na v r a t u ne
n a b r e k n u . Tresa se od u u r a cili grad, a nikor da
je promuka! Za me, za moj gut, jedino pravilno do
stojanstveno, ajduki slavili su oni drukeri koji su
se, in je u Beograd svrila utakmica, poeli skupjat
na placu. Bez dogovori, spontano, pobono doli
su na molitvu u h r a m baluna. Do k a s n o u noi,
pod reflektorima gledali su travu, tange, mrie,
traili poicjune i rekonstruirali akcije iz koji su
padali goli. Na praznome igralitu zanji su (ve pre
ma tome koliko jin dopire sianje) inili p a r a d e po
kojni Baria, Beara i friki n a Mate; griza je travu
i t u k a glavon u tangu Koke; odbijali duge b a l u n e
Broke i Joze; ka iz topa p u c a je Vlade; tresli su
mrie Frane i ungul. I dok su vanka pritiskalo u
botune i pilo, oni su apjali imena i podvige.
Samo tot, u h r a m u b a l u n a , mogla je ee od
svi sireni i zvon zazvonit b a t u d a :
"Osvojili s m o k u p prvaka, sruili Ajaksa, osvojili
jugoslavenski k u p i prvenstvo, i a emo s a d ? "
"Sad bi tribalo igrat u t a k m i c u za titulu superampiona!"
"Ali kako? S kim? Nimamo protivnika k a d smo
sve trofeje osvojili."
"a n i m a m o , jemamo mi protivnika! Neka igra
n a a prva i d r u g a naa."
I posle ovega zapiva se h i m n a Splitu i Ajduku,
zaori skladno 'Marjane, Marjane', najei ti se malo
koa ka u t u k e , kane suza i ne bi se minja s nikin
na svitu.
A onda triba drat na pameti da je n a Split da
n a s veliko misto i promet se u njemu ne bi smija
na ure i ure paralizirat njanci kad su ovake fete. U

velikom m i s t u uvik je kome pria. Partiju ferate, vapori, avioni i putniku triba prispit. J e m a i bidnoga
bolesnoga svita, jema infarkti, kapji, ozlieni, povrieni, zove se prva pomo, svaki m i n u t , svaka
s e k u n d a moredu odluivat o ivotima.
More se a ugat i triba da doletidu vatrogasci,
ako se dogodilo razbojstvo oli lupeina, pria je
policjotima! Svata se u veliko misto dogaa i na
sve triba mislit.
A mi se, eto, u modernom Splitu velegradu zna
mo kadikad ponaat ka u najcrnjoj palanki.
Ba nikidam, usrid podneva na dno Pjace, na
najprometniji k a n t u n grada grmjavina, letidu face,
matuni, svit bii zavijen u oblake praine, sakriju
se judi u butige i portune.
"a je, a se rui?"
"Ma nita, ne bojte se, popravja se krov na kui."
J o od ove zime, dakle ve misecima, popravjadu
se kupe. Oli je to mala fatura za n a e vajale gra
evinare? J e m a m o judi, snanu graevinsku ope
rativu, gradimo po svitu gigantske objekte, diemo
luke i nove gradove, a oe n a n se po po godine za
prominit dvi grede i dvadeset kup. I ti podvig izvo
dimo b a na Pjacu.
I to kojin stilom?
Po cilome svitu d a n a s kad gradidu oli obnavljaju
po gradovima kue stavjadu okolo koltrine, peredu
facade a okolo stavjadu najlon da koja kapja doli
ne pade. Ne vidi, ne uje da se radi.
A na Pjacu misecima traje konfujun, ita se s
vrja k u p materijal, oni odozgora vie: uvaj! I letidu
m a t u n i i stine. Je, istina je, napravili su tunel od
dasak, ali doli na b u u ka iz topa bovani letidu do
po Pjace, i ne skoi li velto, uvatit e po njutu,

nogu e ti slomit. A na tiramolu diu se sii sa japnon. I prolazniku ginga se si nad glavon.
Ovako se radilo i pri pet stotin godin, a pri dvi
ijade, metri koji su gradili Dioklecijanov palac, br
e su i modernije radili.
Ka i uvik u ovakvin prilikan kad nai sportai
inidu podvige i osvajadu ampionate, red je i du
nost spliskog kroniara n a p a s t opinu.
Jesmo najporskiji grad na svitu, mirakule i
nimo, a n i t a nimamo. A a bi tek bilo, di bi n a n
bija kraj da j e m a m o pametniju opinu?
Bez stadioni, bez pomoni tereni, na ovo b o k u n
stare njive igra se najboji, najmoderniji b a l u n u
Evropu. S ovakin igraliten, bez pomonog terena,
Ajduku ne bi njanci dozvolili n a s t u p a t u ingleku
oli njemaku ligu.
Bez bazeni, bez porski dvoran, bez stadioni,
bez ita, s a m o r u k a n i nogan (i s ovakvon opinon
koja portaima kad osvojidu ampionat z n a samo
uinit prijem) spliska mladost ini uda.
Ma da je b a r banket, nego prijem sa sendvion
od mortadele i boicon kokakole.
Da je n a Ajduk u Zagreb, u J u b j a n u , u Skopje,
u Sarajevo, u Ni, ma bilo di osim u Split, esnajst
bi mu se Marakani zgradilo.
udan je ovi n a Split! I udotvoran! U n a s se
vrhunski, i to oni najvrhunskiji port stvara sam
od sebe.
J e r jemamo ti vrhunski port, a za nj nimamo
nikakve uvjete. Moga bi koji furet, koji ne zna na
e prilike, promislit kako se u n a s ti v r h u n s k i
port izvodi iz masovnoga. Moga bi mislit: bit e
da j e m a d u u Split m a s u jednostavni objekti za ma
sovni port pa vridu selekciju.

Za masovni port jemamo mi u Split samo dese

tak zjogi za balote. Ali i balot fali.
Po onome a jemamo, po naoj opini, svi bismo
morali bit beteni, krivi, upali prsiju, tanki noic.
Po onome a jemamo za masovnu fiziku k u l t u r u ,
od sto spliski momak najvie bi morali bit sposobno
za soldate jedan-dva.
Nita nimamo, a svi se trofeji jopet lipidu za
Split. Ne mo ji se nikako otrest.
Ko z n a kako se to dogaa? Kad sami sebi to gremo objasnit, govorimo: mi jemamo n a spliski dipet.
Ne ti! Ola i tega objanjenja! Oli i drugi nisu jo
dipetoastiji od n a s , pa su isto uvik na t u k u .
A u n i k u i boje da nimamo mogunosti. J e r da ji
jemamo, nikad se nikor drugi ne bi njanci jednoga
trofeja okusija.
A i n a n to ne bi bilo drago. Jer, virujte, ja s a n od
pravi Spliani uja:
"A z n a da mi je aj Velea! Lipi b a l u n igraju i
miritadu i oni koji p u t bit prvaci."
Eto, n e k a oni slobodno koji trofej osvojidu dogo
dine i mi emo jin iz Splita masovno do na fraju.
Lipo smo uvatili t r a t za n a p a s t n a u opinu. I
to kad smo osvojili prvenstvo. A a bi tek ula da
nismo.

BEZ GLOBE NIMA PUTOVANJA

Grubo li je j e m a t posla s notromima na vaporima i s kondutjerima po feratan. Moredu mijardu
godin ivit, nikad nita needu razumit, nikad jin
nee po, na primjer, u glavu da jema svita koji
putuje tek da putuje, a p u n o puti ejade i ne zna
di to gre. Evo: ja prvi otputujen tek da se m a k n e n
iz Splita. Imalo k a d p u t n u k a r t u uinim u n a p r i d .
Oli znam di u svrit? Odluija san, recimo, po u
Far, i kad uinin kartu, onda moran po u Far. A
ja se sto puti mogu pridomislit. Oli na m u l mogu
trevit prijateja koj igre na Bra. I, misto na Far,
gren na Bra.
I nikidan se ukrcajen na brod, a notromo stoji
n a dasku:
"Kartu molim!"
"Nimam k a r t u . "
"Ajte je uinit; jemate jo vrimena!"
"Neu je uinit, platit u globu!"
Kako me pogleda, izija bi me, ali on mora bit fin,
usluan. Znan, nije mu lako izvadit lapi, stavjat
indigo, ispisat biljet.
"Ma zato ete plaat globu? teta je... a jemate
jo vrimena da lipo, ka ovik, uinite k a r t u na
alter."
"Ne mogu, nikako ne mogu, jer ne z n a n di pu
tujem."
"Kako da ne znate?"

"A eto, ne znan, ne z n a n njanci di ovi brod pu

tuje."
"Nita ne razumin."
"E moj lipi ovik, a oli ja ta r a z u m i n ? "
I projden skalu a on gleda za menon, vrti glavon,
misli: lud ovik. U brode volin ulist ka u kino. Proj
den mimo kino i ulizen. I najee ne znan koji
je film. Uope ne razumin kako se to more uinit
karta za kino ujutro a kino je uveer. I cili d a n ja
moran uvat biljet, mislit kako veeras j e m a m po
u kino. I o n d a moran gledat leroj da ne zakasnin.
I kako si planira po u kina, ne mo se pridomislit
da k a r t a ne propade.
Meni je taki stil putovanja osta od mladosti. U
jedan ep bokun notea, u drugi m u t a n d i n e i vrtin
se po p o r t u od broda da broda i gledan u koji u
se u k r c a t . Meni moj vapor nikako ne more ute.
Ne mogu nikako zakasnit. Mogu se u k r c a t ujutro
u osan, u podne, u bot, u bot i po, u est, u osan
uveer - uvik me koji vapor eka u luci. J e m a li ji
vie, o n d a ne gledan di koji putuje, nego koga je
m a n a brodu.
Kad s a n kod uinija unaprijed biljet, uvik s a n
se oparija. Na sve druge vapore veseli fini svit, li
pe ene, ekskurzija tudentic, vonj inglekih panjuleti, a na moj vapor mesari ukrcavaju brave,
oli kojega bolesnika u n o s i d u na portantinu, i on
bidan, jaue, oli je kasil s krunon. I rodbina po
kojnika zbije se u salonet, svi u crno, svi plau, svi
se potidu pod debelin crnin vetitima. A u k a n t u n
saloneta zabije se koja ena i pred njon velika torta
s visokin zvonikon od k r o k a n t a i doli pie SRITNO
MLADENCI!

Biin v a n k a iz saloneta, a v a n k a je m r t a c u kasilu i krune od faloga cvia i ja se mislin bili skoija u more i otpliva na kraj.
Ne znate vi, judi, koliko je ta pametno, koliko je
to lipo etat po portu a ne z n a t u koji e se vapor
u k r c a t . I kad se ukrca bez karte, uini ir po
palubi, poviri u salonet i ako ti je drago - ostane,
namisti se, g u t a . A smeta li ti, skae vanka, u
drugi vapor.
Koliko puti e t a n po mulu, a kapetan, oli kapo
od makinje, oli kogo vie mi s broda:
"Di e?"
A ja odozdal pitan:
"A kako ti je vino? a jema za obid?"
Je li mi odgovor po gutu, penjen se i n a k o n dvi
u r e vijaa sitin se pitat:
"A di zapravo gremo?"
"A bome za Lastovo!"
"Bravo, isto ka da mene pitate. Ajme, okad n i s a n
bija na Lastovo?"
Kad san bija mlaji, znale su i jedne lipe noge na
palubi odluit di u putovat, oli miris koji bi jo
osta na skali i u k r c a bi se da vidin ko ta tako kurbanjski lipo vonja.
A notromo na skali pita k a r t u .
Lud ovik, k a k o mogu j e m a t kartu kad ne znan
di ona gre?
I vapor se u p u t i , a notromo mi daje k a r t u do
Hvara i naplati globu. A ona ne silazi u Hvar. Di e
za majku boju?
Jopet inin k a r t u , jopet plaan globu. Ne silazin
ni u Korulu.
Onda je vapor odija do Kotora i svrija s a n u Ko
tor. Sva sria da vapor nije putova za Afriku, jer ta
ka je to bila kalamita da bi me i u Afriku privukla.

I misli po danas, vratit se sutra, a ostane sedan-osan d a n i bati u Split telegrame: ajite Smi
sta pineze, moran ostat po zadatku.
I kako se lipo osvjeen vraa kad si svoj zadatak
poteno obavija. I kad si doa, kad si se iskrca, vazeja sobu u otel i omar je platija, eta mirno, bez
brige i m o ute kad te voja.
Dogaalo mi se da platin sobu a do u r u vrimena
eto drugi vapor, jahta, gliser i ti samo skoi i bii.
Pitat ete: a stvari koji si ostavija u otel?
Ma koje stvari, kad nikada nita na vija ne
nosin. Sad njanci vie ne nosin ni note, jer svud di
dojden j e m a karte i svud se najde k o m a d lapia.
I tako, evo, cili ivot putujen i cili ivot plaan
globe s a m o zato a ne znan di s a n se uputija i di
u svrit. Grubo li je jemat posla s kondutjerima i
notromima. Nikad nita needu razumit.

KIA PADA, BLATO TRCA

Ovega premalia kad s a m bija u pravu Londru
vidija s a n j e d n u neobinu turistiku reklamu, od
nosno poziv o n i m a koji volidu kiu da dojdu posje
tit Ingliku.
Nasmija s a n se. Ti gospu a su ovi Inglei etravagantni? Ma di oni vatadu na kiu? I koga edu
uvatiti? Meni je to onda zvonilo kao poziv: dojdi u
Ingleku ako eli okisnit i nazepst.
A virujte mi: ovega lita da s a n jema pinez, bija
bi skoknija u Ingleku samo da ujen kiu, da me
p r s k a po koi. Ne po kiici nego po povodnju naj
veemu eta bi gole glave, rastvorene kouje da
okisnen ka pivac. Eto toliko smo mi u Dalmaciji
ejni kie.
Nikidan s a n bija na selo i k a d san vidija vinograde
pripa san se. Sve je izgorilo. Zemja je suva, edna,
smokve pocrnile, ulizle u se, male ka franjice, same
padaju sa cabla. Vinogradi su grobja, grozdi su se
osuili usitnili i paridu mumije od grozja.
Da se vino ini od grozja svo dalmatinsko vino
stalo bi u j e d n u jedinu bavu.
Meni su smini ovi nai j u d i iz u n u t r a n j o s t i koji
se falidu kako su u Dalmaciju pili pravo dobro vino.
Koliko su naivni? I niti s e k u n d e ne mislidu. Evo jin
najjednostavniji dokaz. Na pazaru sad je kil grozja
ijadu i dvista dinari. A za litru vina triba skoro kil i
po grozja. Dakle triba skoro dvi ijade dinari grozja

za litru vina. A di su trokovi proizvodnje, a porezi:

opinski, republiki, savezni?
Dakle litra pravoga vina morala bi zapast najma
nje pet-est ijad dinara. A ovi nai iz u n u t r a n j o s t i
falidu kako su po konoban pili vino, pravo vino za
pet-est sto dinari. I to vino ka grom!
More n a u Dalmaciju pritisnit trista miljardi tu
risti i svaki more pit litru na dan, i dvi ako oe, ne
bojte se, vina n a m nee pofalit. Moredu i svi vino
gradi izgorit, dalmatinskoga vina uvik e bit, nikad
ga nee nestat. a se vina tie mi udo iz Kane ga
lilejske ponavljamo svaki dan.
im spomenem vino omar se zanesen a zapravo
nije o vinu nego o kii ri.
ejni smo kie. Razbisnili se m o u n i i muice
pa grizu, ujidaju do krvi ka da je n a r o d kriv a kie
nima. Za proli vikend ia san u jedno malo selo
tridesetak kilometri daleko od Splita. Tek t a s a n
prispija i smistija se, ujen pod ponistru ribare di
govoru kako bi moglo sneverat.
Izajden na ponistru:
"Kako znate?"
"Oli ne vidite: stislo je nad Splitom, tamo ve
p a d a kia."
Isti as seja san u auto.
"Di ete, a sad ste doli?"
"Gren okisnit."
U Split san bija kroz po ure. Zvizdan pee.
"Je li padalo, raspitijen se?"
"Je, botu je zagrmilo i palo je j u t o sedam i po
kapji."
Di su fortunali, gromi, nevere, povodnji i potopi?
Talijanci lipo reedu: Prima pjoa d'agosto, rinfreska m a r e i bosko!
Ali n i m a tega rinfreka! Sve je izgorilo.

Pari ka da smo u Afriku, dikod u S a h a r u . I kad

je ve tako b a r da pronajdemo naftu.
J e m a ' I n a ' n o s a kad je po Dalmaciji ve p u s t e
godine trai. Jo da ikne koje bismo pineze uinili.
Ne bismo se tribali muit turizmom i svaki bi moj
Dalmatinac ivija ka eik. Ne bismo se diperavali
da kia nikad vie ne pade. Oli bi n a n o n d a bilo
teko skoknit u Ingleku, malo okisnit k a d se za
elimo.
Nedija u j u t r u . Probudila me galama. Skaem iz
posteje, r a s t v a r a n ponistru. J e m a m a i vidit. Vas
se najein od milinja. Di n e u ? Trumbetaju tonobili, stigli iz cile zemje. Vijoridu bile bandire, zavijadu sirene, diu se transparenti, lipidu parole,
pivadu virni drukeri; priko Brakoga konala plovi
p r e m a Splitu cila flota okieni motorini, trabakuli,
gajeti. Invazija sedan ijad p u t i ea i lipja nego
saveznika na Normandiju.
Bidni deki! Jo koju edu porciju uvatit d a n a s .
Bit e goli ka kie. A nebo je sivo, oblano, muklo
i ini ti se d o s t a je uprit malo prston, p r o b u a t ob
lak i prosut e se kia.
Brzo se obuen i izletin v a n k a utopit se u m a s u ,
bacit se u fetu. Pod uzdignutin bilin bandiran, pod
t r a n s p a r e n t i m a zadivjen s l u a n komentare. - Pro
govorilo je ajduko srce. - Nima vie k a r a n t e n e !
- Jesi li ita izjavu Ivia? - J e m a povjerenje u svoje
igrae. Ne triba in k a r a n t e n a . - A jesi li ita izjavu
Muinia. Borit emo se za Ivia, izgarat emo na
terenu.
Sve je proeto jedinstvenon vojon, cila b a r a k a pli
va u jubavi i povjerenju. Bidan Dinamo, bidni de
ki! aj n a n je, ali a se more? Jo koji emo tingulet
uinit od zagrebaki pulastri. Bit e goli ka kie.

Ka za potvrdu opali samo j e d a n grom tek da ras

p a r a oblake i izlije kiu. I pone kia.
Puno dobar sinjal. J e s m o li rekli: goli ka kie.
Cila m a s a tre priko rive, svi biimo u kafane, u po
r t u n e . Koliko san bija ejan kie, sanja s a n k a k o
u s t a t na kiu, kako u je utiti pod prstima, na
obrazu, da mi p a d a na kosu, da mi se cidi niz vrat
a sad od nje biin u prvi portun. U n a s njanci kia
ne z n a padat. Di je o n a fina, meka, lagana ingleka kiica ka velud meka, blaga. Ova n a a p a d a
nikako divje, grezno. Nima uvoda nego se izlije ka
iz kabla. Prospe se ka iz vrine.
A ako se tako ne prospe onda p a d a u nike pojedinane-krupne kapje koje mo brojit. Svaka kapja
p u n a kacjola; mo s njon pijat n a p u n i t . I kad u d r e
o tle p r s n e ka mala eksplozija, digne p r a i n u i Smi
sta stvara blato, fanag, glib, koji ti isprska ne s a m o
postole, nego gae priko kolin.
Samo u Ingliku zna padat kia. Samo t a m o
mo lipo esno okisnit, a u n a s samo se porkat.
Nikad u Split nee kia znat padat.
Boje bi bilo da nikad nisan bija u Ingleku jerbo
onda ne bi jema tako kritian stav p r e m a naoj
kii. Mislija bi: kia je kia - svud ista. A velika je
razlika u kvaliteti kie - vie nego tofa.

SVAKAKVA SE UDA
NA MORU DOGAADU
Uinija s a n nikidan prvi banj. Dakako u moru.
Smian banj: skoija san na glavu s muleta, i to u
gae i kouju. Ovako je to bilo.
Skoknija s a n nikidan na Bra provat sriu na
komare. U ovo doba godine o n a se zna javit doli
oko Sutivana. Tri san tunje bacija s muleta uz pla
u, ba ispod staroga mlina. Ure su prolazile a ni
kor se ni javja. Tunje se makle nisu. Dan vedar, ali
uinilo je malo frike bure i k a d san zavrnija gae,
izuja postole i ugazija u more, uinilo mi se ladno.
Promislija s a n : jo e pro misec dan dok se more
stepli da se m o okupat.
Otaren noge o gae, zapalin panjulet i gren na
mulet pogledat tunje.
Asti onega boga! Samo su dvi! Prve mi tunje ni
m a . Pogledan u more, a pluto mi se vrti, riba ga
nosi. Ve je dvadesetak metri daleko od m u l a .
Njanci s e k u n d e se nisan mislija. Bacin se u more
i zaplivan p u t pluta. Ako pitate je li bilo ladno, ne bi
van zna odgovorit. Nita n i s a n utija, n i t a n i s a n
mislija. Samo s a n pliva za svojin pluton.
J e d a n p u t mi se to isto dogodilo u Stari Grad
na Faru, prid otelon. Samo onda je ta bilo usrid
lita, ja san bija u mudantine i okolo Njemci. Nisan
tija init konfujune, zapliva s a n za pluton, vrtija
tunju u m o r u i na kraju je bila riba, k o m a r a od

kila. Uvatija san je za brane, skinija s udice i tunju sakrija u m u d a n t i n e . Kad san s ribon izaa iz
mora, cila se plaa inkantala. Njemci, Njemice, di
ca, svi se skupili oko mene. Di nee!
Niman p u k u ni osti ni purtil, nikakve arte
niman nego plivaju, golin rukan, ribu lovin.
Slua s a n oko sebe komentare.
"Da ist unmoglich! Nemogue! Nevjerojatno!"
J e d a n pelonja, vas uzbuen, kleja se kako je on
na svoje oi to udo vidija. Pliva je uz mene i vidija
je kako s a n ribu u m o r u za glavu uvatija.
Sad mi ne treba izvodit te bravure. Nima Njemac,
nikoga n i m a na plai. Zgrabin pluto, plivan p u t
kraja, penjen se na mulet.
I kalajen boge, gospe, cilo nebo s p u t a n na zemju. Ispala je, kurbetina! Priobuke n i m a n , a b u r a
pue. J e d i n o da zamolin kojega m o r n a r a na trajek
tu da mi gae pozajmi.
Nisan ni svrija betimat, a potegne drugu tunju.
Uvatija s a n je u letu. Uinija kontrako i riba je
na u d i c u . Izmirija s a n je: dva kila i petnajst deki!
Friga mi se sad i da uvatin u p a l u plu. Otvorija
san dva t a u n a : t a u n banji i t a u n lova na
komare.
Ako ne virujete, pitajte Sutivanjane. Pitajte ji: ko
ji je ono ovik priko Sutivana mokar proa s velon
k o m a r a n u ruke?
I b a u vezi s tin p a d a mi na p a m e t da se u n a s
jo nikor ne kupa. Nesriknja, ova m o d e r n a mla
dost! Koji lipi dani a oni, misto da se k u p a d u , da
igradu picigin na salbunadu, ka ovce se zbijedu po
Pjaci, po kafanan, bufetima i disko-klubovima.
Ola i take nesriknje mladosti! E, da je bilo drogu
uat! I b a me drago da je n a a spliska opina

nikidan donila odluku o zabrani r a d a disko-klubovima. Bit e s a d kuknjave: a di emo mi mladi!

Interesantno je to da se ovi najmlai svit sve
vie zatvara, sakrije pod velikin kosan, bradon, izm a n , koon. Ka da se bojidu, ka da biidu od mora
i vode.
Nije mi briga za mukie, moredu, po meni, puat vlase do kine i brade da tleja, ali a se ovo s
c u r a n dogaja. Sve odreda nosidu gae i izme ka
kauboji, ka da edu konje jait. U tri d a n a ne mo
vidit jednu lipu, malu, esnu mini-suknju. A di je
ono kad zalampa s dugin nogan i otkrije bedro do
fria i zablii ti prid oima ka da se raj otvorija!
J e m a si se zato etat, okriat se da te i vratnje
ile zabolidu. A sad sve u gae, u izme, koa gori,
koa doli, i promisli, prosti boe, ovo e jin se sve
upalit i vonjat edu po kauboju, po znoju i faolu.
J o me j e d n a stvar buni.
Danas kad ja gledan n a u mladost u etnji, u
kafane, oli kako lei oko kolonadi na Peristilu, ne
z n a n ko je n a a ko furet. Moran do blizu da jin
ujen govor. Sve se sad izmialo, izjednailo, poistovitilo, sve je svoj identitet izgubilo.
Pri si n a e ejade moga poznat izdaleka. Po
odu. Po nonji. Odizad si ga mora pripoznat po
upici, po pleima. Sad mi nikako jednako gredu
i Inglei i Njemci i Spliani; j e m a d u iste vlase, iste
brade, isto su obueni, j e m a d u isti mot. A k a d se
u klapan najdu hipici, onda su jopet svi j e d n a k o
zaputeni i j e d n a k o porki; istin vonjima vonjadu
i iste beside govoridu. I a je najgore, sve je tee razabirat koje m u k o a ko ensko. Jedino a jo en
ske n i m a d u brade. A sve je drugo isto. Na m e t a r
daleine ne mogu razaznat je li isprid mene m u k i

oli enskica. Odizad su isti, odisprid jopet isti. Sve

jin je opuzlo, da prostite, nimadu ni guzic ni prsiju. Paridu, prosti boe, daske a ne cure! I kad se
vajadu po tleju, kad se nasrid Rive zaiadu, jopet
ne z n a : jubi li se to muko i m u k o , m u k o i e
nsko oli ensko i ensko.
Blaene nudistike plae! Barenko je tamo sve
jasno. Nikakve zabune nima. Dobro s a n se sitija.
Omar gren u Far i skoknit u do svetog J e r o n i m a .
Na tome rajskome otoiu uvik se bar akod ulovi.
I na tome nudistikome otoiu pri par godin
dogodija se s t r a a n zloin. Jeiv! Brutalno jedno si
lovanje. On, zloinac veliki, bija je n a ovik, a o n a
bidna, rtva, strankinja. Nou su ostali na otoiu.
Zanji jin je motorin uteka, oli su ga namjerno pro
pustili, to ne znan. Ali znan da ju je mu svuda
traija, sve je alarmira i nali su je, zapravo uli su
je kako bidna stenje, plae, vie...
A ti n a momak nije jema milosti, zloin je nikoliko p u t a ponavja.
I k a d je mu banija i na dilu ji uvatija, a je bi
d n a mogla re nego da je silovana. Mu je diga tu
bu, istrani sudac je iz Splita doa.
Na m o m a k je bija uporan, dokaiva je da rtvu
nije silova nego da je ona dobrovojno i dragovojno
digla ruke, odnosno noge.
"Neka bar plati otetu!" traija je mu.
Momak ni ut.
"Kolika bi bila oteta?" pita je s u d a c .
Mu je uzeja lapi i poeja je nito r a u n a t . I
izrauna je pedeset i pet ijad dinari.
S u d a c je reka momku:
"Nemoj komplicirat, plati!"
I m o m a k je platija.

A s u t r a d a n jopet eto mua i ene i traidu mo

mka, to jest onega zloinca. Falili su r a u n a t , kriva
su procinili tetu; nije pedeset i pet, nego pedeset
i sedan ijad.
Momak se nasmija i zaokruija na ezdeset. Ne
ka vas vrag nosi, evo van i napojnicu!
Eto, zato je meni drago lito i banji. Svakakva
se uda liti na m o r u dogaadu. Altroke k o m a r u
uvatit r u k a n ?

POMARIVENI, GNJILI AKVARELI

U zrcalo se gledan jedino kad moran, kad se brijen. A i o n d a se zapravo ne gledan nego samo pazin da se ne obrien.
I evo b a malo pri s a n se brija i ugleda novo ejade. Asti onu gospu, a koji je sad ovo? A vidi ga
kakvi je? Ala... ovo s a n ja! Ko bi reka? Parin za
malo koji gospodin! Kud san se ovo pri prominija
Ovako naglo? Nikako s a n pomarija i ublidija, ka
da s a n pija mliko, oli ka da san malo pri iz opidala
izaa.
Ajme a mi je ovo? Da nisan bolestan? Di je ona
moja lipa cera, crvena, ribarska, ispeena, izgrip a n a ? A vidi koji s a n fini ten dobija? K vragu i ten,
a e mi ten kad s a n bil, blid? Asti boga, evo mi i
ruke pobilile. A ne u t i n se pokvaren. Slatko i jin i
pijen! A vidi ruke: kartafina!
I sprenija san se, malo se pripa. Ve san tija po
u likara n e k a mi zbroji krvna zrnca i da eventualno
koji misec bolovanja. Ali pogledan boje oko sebe i
vidin: svi su judi izgubili ceru, nikor vie i ne slii
na se.
Di nee, kako nee kad evo i sad, dok pien ove
retke, kia p a d a ka iz kabla.
Sminiju se vitri i nevere, siva, b u r a t a , i ve misecima s u n c e se izmeu oblaki ukae dnevno samo
pet m i n u t a , koliko mu treba da se naruga, da is
plazi jezik:

"A a biste to tili? Lito, e? Bogati, da je bilo? Ni

ma vie ne, uteklo je lito vilovito..."
U ovo doba godine uvik su svi banji bili puni,
svi smo se uvik toali oli sidili u ladu a pod r u k u
m u d a n t i n e zamotane u u g a m a n o punje. Izda
leka, po koluru, moga si pripoznat naeg ovika.
Sad smo svi ka Zagrepani. Svi smo blidi i m o r e d u
n a m se ilice brojat.
Ne triba vie konobarima s p u a t tende n a d tekatima.
Nidir niko ne lie elat. A koja su ono pri bila
masovna lizanja? Ne znan je li se ovoga lita u svi
ma paticerijan i sladoledarnan prodalo po kila elata? I ne samo a nima lita, a nima sunca, nego
smo svi po cili d a n u kuu, u zatvoreno, u tumiji.
Samo gnjijemo.
Ujutro zatvoreni po poduzeima, u kancelarijan,
o pozapodne jopet u kuro, pred televizore. Ni su
nce, ni misec n a s ne vididu.
Svi smo blidi, svi jemamo oi nabotivene, zakrvavjene.
Ovo svitsko prvenstvo u fuzbalu izminilo je sliku
n a e g a grada. Svako pozapodne ka da ga k u g a mo
ri. Po ulican njanci tonobili nima. Samo mo trevit
kojega furetoga koji kuferima tre priko p u s t i
ulic da uvati trajekt oli feratu. Likari svituju da
ejade koje dugo sidi ispred televizora uini malo
enastike, da se protegne, uini koji uanj.
Ola a mi je to smino! Ispred televizora init
enatiku? R u k a gori - r u k a doli... jedan dva - j e
d a n dva! Prova s a n unit kad mi se ena m a k l a
iz sobe. Jo a su mi koice zakripjale, ka da s a n
iznutra p u n ruzinavi krakun. Kako nee kad j e m a
p u s t i godin da se nisan prignija. Da me vidila a bi
se bila nasmijala.

"Nu moga enatikanta, oli se s p r e m a na Oli

mpijadu?"
Namisto enatike izmeu dvi utakmice ia s a n
protegnut noge. Malo mi i oi bliidu. Di u? A
da gren do ardina, nije daleko a govoridu da je
zdravo gledat u zeleno. Ma di mi je ardin pa na
pamet a pusti godin n i s a n bija u ardin.
Oli to jo ko gre u ardine? J u d i gredu u kafane,
u otarije, na plac, na balote, more kadikad i u
kino, ali u ardin? Gren veltije jer me sad b a
interesira kakvi su ardini, ko to d a n a s sidi u a
rdin?
Omar na prvu e n t a d u jedna s t a r a gospoja s izlizanin kapelinon, a na drugi k a n t u n iste entade
niki mravi, crni zalizani ovik, roba koji pedesetak
godin. Kako dri ruke prikriene na kolina, kako
vrtu oima omar vidin koja je u r a , odnosno kojoj
sorti svita pripada. Kad ga pomnjivije pogledan ui
ni mi se nikako poznat, ka da s a n ga via. J e , si
gurno, i to ba po piarjolan.
A s t a r a gospoja sigurno misli: Boe juskoga li,
finoga li ovika? Ritkost je d a n a s trevit tako fino
ejade.
J e d n a debela mala tre oko funtane a baba, s
oalima na p u n t u n o s a i sa apom u ruci, vie za
njon:
"Pomnjivo, pa e, slomit e se."
A debela mala da i pade ne bi n i t a utila, sva je
ka baluni, ne bilo jon uroka!
Na zidi ardina sididu momak i cura. Vidi se:
friki graani. Zajubjeni su, a malo sramejivi, dridu se za ruke, ali se ne gledadu. On gleda livo i
zaneseno barka nos, a ona se jopet, side, prignula
i zamiljeno grata se po nozi. Asti gospu a je srbi,
sve e izgratat!

J o jedna s t a r a gospoja pod kapelinon koji se

lutra. J e m a bit da ga patinaje. P u n a je bradavic
i dlak a k u s n o s a . Ka da se m u k o nespretno m a karalo u ensko.
A izmeu e n t a d i marira j e d n a prijatejica noi
koja je bila u modi jo dok s a n ja u skulu odija.
Sve okolo gleda s visoka i gazi vrsto, ispod nje
alo kripje i leti. Boga mi dobro se dri! Evala,
kuma!
Projde o n a uz jednoga osamjenoga veseljaka ko
ji se s bocon u ruci raskomodija po entadi. Unere
dija se bekrija i samo a ne zapiva. Kuma ga samo
prezrivo oine pogledon koji zadri na boci.
I to van je sve! Cili ardin.
Evo je prolo petnajst minuti. Tren d o m a da
prispijem na drugo poluvrime.
A more bit da bi bilo boje, interesantnije, zdra
vije, bogatije ostati u ardin do noi. Eno fini juski
gospodin nije moga izdurat, diga se i gre malo sest
kraj onega bekrije.
velto d o m a priko pusti ulic! Ka da grad kuga
mori.

POSLJEDNJI TANGO U SPLITU

Nikad neu prialit da ti as n i s a n j e m a u z a se
fotografski aparat. Bila bi to slika koju bidu primile
sve novine, koja bi obala cili svit.
J e d n a stara vora i uz nju j e d n a isto tako s t a r a
gospoja kalajedu se polako skalinan Trga republike
u Marmontovu. I di e nego prid reklamne izloge ki
nematografi. Kauboje samo priletidu oima a vo
ra koja gre prva najde ono a je traila.
"Evo n a l a san!" potie ona svoju prijatejicu.
Ova omar veselije dogega.
"E kvando komina?" pita ona prijateljicu na ta
lijanski.
"U o s a n i po!" odgovori vora.
Upiru nosen u staklo, minjaju i oale i nito a
pju ka da molidu, samo misto Raspela povie nji
infontana glava Marlona Branda.
I di se ovik nee nasmijat? I ko god projde, s t a n e
i zagleda se u ti draesni prizor. Dvi starice od koji
j e d n a a s n a sestra more biti i m a d r e badea, apju
se prid izlogon 'Posljednjeg tanga u Parizu'.
Nike ene koje se vraaju sa pazara i pekarije
z a s t a n u , gledadu starice i jidne m a u glavan.
"A a je ovo dolo na svit?"
"Sve se, sestro moja, prokurbalo!"
Koji grezi dalekoseni zakljuci izvedeni iz toga
a dvi, bit e malo rebanbivene, starice naivno stojidu isprid 'POSLJEDNJEG TANGA'.

Ko zna a su one, bidne, sve o ovome filmu ule,

ko zna a se sve apje po s a m o s t a n s k i n elijan?
Zaelija s a n ti as jemati fotografski a p a r a t . Ali
kako u ga j e m a t kad ga nikad u ivotu n i s a n je
ma.? I da s a n ga jema a mi vridi kad njanci ne
z n a n fotografavat.
Ritko gren u kino, puno ritko, deboto nikad. A
eto, dogodilo se sluajno, da s a n ba ti 'Posljednji
tango' priklani gleda u Ingleku. U Londonu. Od
vukli su me da to svakako m o r a n vidit.
I tamo u London cila se sala smijala. Svi su cilo
vrime cenuli od smija, samo a nisu padali s pol
troni i vajali se po tleju. Virujte mi, tioci, Inglei
su se smijali onako ka mi k a d gledamo filmove De
beloga i Mravoga.
Kako ja ne z n a n ingleki a Inglei su se slako
smijali, ja s a m mislija da je to koja komedija. I
griza san se a ne razumin, a se i ja ne mogu nasmijat.
I zakleja s a n se refat u ja to! in "Posljednji ta
ngo" dojde u Split, omar ga gren gledat.
Interesantno! U London su svi cenuli a u Split
nikor se nije m a k a , nikor nasmija, muicu si moga
u t kako leti. Njanci katrige nisu kripjale, svi su
stali ozbiljno isto ka da gledadu Antigonu'oli 'Edipa'
na Peristilu. Interesantno je i to da ovi film u Split
vie tredu gledat ene nego muki. inovnice po
uredima, cure na Pjacu, ene na pazaru - sve su
p u n e prii i komentari. Na svaku prestavu tri dila
sale sainjava enska publika koja je na sve druge
filmove uvik u manjini.
I uje se svega i svata. A najdrae me bilo ut
kad je j e d n a moja susida pripovidala fabulu filma
svojoj prijatejici.

"On ti je niki diperadun, bez alata i zanata, ni

kor i n i t a a trevi ti on na ulicu n i k u malu l u d a s t u
upjau kojoj more bit i otac. I a e ti vidit, sestro
moja, posli pet minuti on ti je, bogami, opali."
"Oo, mogu mislit koji je to fini svit!"
"Ne mo, o dragosti!"
"Bit e slakojustan pa je s m a n t a besidan?"
"Ma a slakojustan? Nije njanci otvorija j u s t a ,
nego s a m o za betimat. Progovorili nisu, nego se
on izbetima i onda su ti se, sestro moja, svukli goli
golcati i on je vika ka vol, ona m u k a l a ka krava,
stenjali su, puvali, lajali ka pasi..."
"Puno lipo, pouno, sad kad je poela skula mo
gli bidu profeuri u kina i dicu voditi!"
"ekaj malo, jo nije ni poelo! I a e ti sad
vidit? I kad je on uinija svoj posal, n a r i k a se i nalaja, t r k a je doma a u kui mu lei mrtva ena na
mizi."
"Misusovo sveto!"
"E na mizu! ile je pririzala!"
"Ma k u d je pri doznala?"
"a doznala?"
"To da je on ia za ton malon upjaon."
"Ma nije doznala, kako e doznat kad se o n a pri
ubila. I ni se ni oladila a on ve s drugon. I a on
sve nije toj svoj mrtvoj eni, nad mizon, izgovorija?
To je bilo, sestro, jeivo! I laivice i kurbetino i prasice i sve najgore."
" O n d a je to lud ovik?"
"Da lud? Stoposto lud! A najgore od svega je jo
pet da je sve to bila istina jer o n a je jemala jubavnika. I on se onda s a s t a s tim jubavnikom ka s
prijatejon i lipo su sidili, akulali, pili."

"Ajme bai fondi! To bi sve tribalo polit petroljen

i zapalit."
"I a e ti s a d vidit, sestro moja? I dok ena lei
na mizu on bi svaki as trknija do svoje upjae i
u d r i Jovo nanovo! I promisli: maslon jon je guzicu
m a z a d a m u popuzne."
"Nikad to n i s a n ula. Ajme betij, ajme Sodome
i Gomore! Di nee vrag cili svit odnit kad se maslo
poelo i za to d u p e r a t ? "
"I onda u zanju, a e ti vidit, sestro moja?
Posli ti pusti fatureti..."
"Je li bar ia eni na sprovod?"
"Ma ke, ona je leala na mizu."
"Onda koliko tamo dridu mre bez ukopa."
"A a ja z n a n ? Dakle, posli ti pusti fatureti, nij ti
dvoje pojdu v a n k a u niki lokal, naloadu se, opijedu
ka sipe, na noge nisu mogli stat. I u j e d n u s a l u di
se balalo padali su, nerali, on je nju za nogu v u k a
po palketu i k a d ji je jedna gospoja dola potirat on
ti kala gae i svi ji u salu fotografa."
"Ola i takoga edukacjuna!"
"A ta njegova upjaa se j e m a bit zasramovala i
poela je biat a on trk za njon. Kad je uvatija, po
eli su se jubit i dok se jubili o n a izvue livorver i
opali mu dva tira u trbuj."
"Ubila ga je?"
"Da ubila? I a e ti vidit, a je onda uinila?
O m a r je zvala policjote i govori jin da ga ne poznaje,
da ga nikad ni vidila. J e m a bit da je bija lud, govori,
i n a p a me, tija me silovat."
"A a e, k u r b a jema rii i oi."
I tako nizali su se prie i komentari, resta je kurjoitad i cili je grad trka u kino. Nikima se posli ki-

na kukujalo, bar su tako govorili, dolazilo im rigat,

a drugi jopet da je to prava umjetnost.
Nikidan me fermala i j e d n a gospoja i pita me a
ja mislin. Koju poruku j e m a ovi film?
Neka svak izvue svoju. a se m e n e tie, mogu
van re samo to da se meni jedino zgadilo maslo.
Nikad ga n i s a n p u n o volija a odsad dok s a n iv ne
e vie maslo u moja j u s t a .

SVE SE IZREMENILO
J e m a svita koji misli da ja sve o Dalmaciji z n a m
pa mi se i obraaju s raznim pitanjima. Niki tako
traidu od m e n e da ji svitujen di bi in bilo najboje
litovat i kad.
Nisan van, judi, roen za savitnika i kad najpo
tenije mislin, jopet sve ispade naopako.
Evo deboto dva miseca kako s a n se poeja k u p a t ,
plaskat u moru, plivat, tumbulavat se. I pisa s a n
prijateju u unutranjost: a se misli, sad dojdi,
s a d ti je najlipje, gutat e boga svog.
ovik me poslua, vazeja je d o p u s t a doa. Naa
s a n mu pansion u malome portu, moe s ponistre
u more skakat. Lipo san ga t a m o opratija, smistija
i obea mu da u svake nedije skoknit do njega
dva d a n a i k u p a t emo se, ribu lovit.
I ne da n i s a n ia nego se od njega sakrijen i te
lefon san iskljuija da me ne zove. J e m a bi me o
vik prav izbuat noen. A n i t a n i s a n kriv. Sve s a n
najboje, najpotenije mislija.
Ve ti prvi d a n kad san ga u mali porat doveja,
doekala n a s je b u r a . Pa koja b u r a ? Buretina! Do
m u l e t a nisi moga do da te u more ne odnese. Misto kupanja grijali smo se na kominu. Tiija s a n ga:
Lito je, ne more ovo trajat, najvie dan-dva. A b u r a
nije kalmavala cilu nediju a fermala je oni a s k a d
je poela kia. I evo ve drugu nediju po cili d a n
kia pada.

Ko z n a a je s tin jadnikon? Je li poludija? Je li

ujope jo iv?
A a s a n jopet ja kriv da se vrime ovako izremenalo? Ne bi ja judi, moga radit u turizmu za sve
mijarde ovega svita. Kako pogledat u oi oviku
kojemu si obea more i sunce a da mu b u r u i ki
u? Evo ja san sad s p r e m a n mome prijateju iz u n u
tranjosti platit sve trokove. Ali ko e njemu na
doknadit izgubjeno vrime, trapac i patimenat.
Oparija s a n se za cili ivot i nikad vie nikome
nikakav savit neu davat.
Usput, moran van javit da se u Split rasplancala
estoka bitka oko obnove nae stare popaljene tea
tarske kue. Duhovi su se p u n o uzbudili i sa svi
stran p u c a se na profeura Raicu koji da n a n od
teatra oe uinit kino-dvoranu. A mi smo Spliani
tradicionalisti ka Inglei i nita ne damo ticat.
On bi i loe oistija i fika n a n novo sivo, ladno gle
dalite bez patine, bez due, bez plia, zlata i ika
kva sjaja. Ne ti takoga teatra? J o bidu se po nje
mu vucarali momci i cure u izme i traperice? Ola
i takega h r a m a umjetnosti?
Ne d a d u Spliani svoje historijsko gledalite s
loan na pode. I ja mislin daje profeur Raica es
toko falija. Moga je bar ostavit one dvi-tri centralne
loe iz koji se jedino mogla vidit pozornica. Loa za
opinu, loa za bana i loa za kraja. U tu najcentralniju svakako bi tribalo istaknit velik austrijski grb.
I spliska mladost radi teatra tribalo bi da promini
modu. Bogati da je bilo s placa oli s banja trkat u te
atar! I onako u rebatinke sest na pli! Malo morgen!
A t a je? A di smo? Oemo li se za ulist u h r a m
umjetnosti obu svi u stare Ilirce? Ola, ta bi ja li
po kumparija, jo bidu me mogli zaminit za grofa

Drakovia. A osim te monture u obzir bi mogla

do jedino frak oli smoking.
Budimo, judi, pametni! Sve loe dignit u lagun,
ostrugat sve falo zlato, oistit pli i dekoracjune
da se ne kupi p r a i n a i ne kotidu imavice i n a p r a
vit obine, plebejske, demokratske galerije s erkondinon i velikin higijenskin zahodima.
Najsminije mi je kad ujen od moji Spliani ka
ko su oni sentimentalno vezani uz svoje staro do
bro gledalite, uz svoje loe i s a d edu mene na
p a s t kako s a n bezoan, surov i bez sentimenta i
bez historijskog osiaja.
Bogati, oli s a n ja furet, oli i ja nisan uz te loe
i sentimentalno povezan i povjesno vezan? Oli i ja
n i s a n po tim loan misto gledat pozornicu biingava prstiman pod kotule? J e s a n i gore i znaajnije
stvari po njima inija, najskoli k a d su u teatru odr
avani veliki elitni bali. Meni su ak iz jedne loe
i prvi kapot, novi novcati zimski kapot ukreli i tri
s a n zime u s a m u jaketu po Splitu eta. I b a sve
te tri zime snig je pada.
I te kako s a n ja uz te loe i sentimentalno i po
vjesno vezan, ali, eto, isto mislin da ji triba u lagum
dignut! Mogla bi eventualno ostat samo jedna, i to
ne o n a centralna od bana, nego j e d n a pokrajna, i
to b a ona povjesna iz koje su mi kapot digli.
Dok ovo pien, jo kia p a d a . Interesantno je
to da najlake m o razlikovat furetoga od n a e g a
ovika liti po kii. Kad kia liti pada, grad je p u n
fureti, ne k u p a d u se nego obilazidu grad i njegove
znamenitosti i kia jin ne udi. a njima kodi kia
kad svi j e m a d u lake inceradice i kapuljae crvene,
ute, modre, j e m a d u i izmice, a n a svit, kad p a d a
kia, nima nita osin lumbrele.

tufalo me liti kisnit i ia san po butigan da u

kupit koju laganu inceradu kontra kie.
I promislite: u nas tega nima. Osin lumbrele ni
ta kontra kie nima. A jemamo Jugoplastiku i Jugovinil i p u s t i polivinil i inimo i folje, tavaje, kartuce, gume, ploice, kockice, andole, gondole, bra
de, sve inimo od plastike samo nita kontra kie.
Morat u uvatit koga Njemca da mi proda svoju
kinu opremu. tufalo me kisnit!
A t a je od onega moga bidnoga prijateja u ma
lome p o r t u ? Bit e izgnjija u ovoj vlazi - ako nije
ve d o m a uteka.
Ma di on gre mene sluat? Mora je falit! Da je
doa u s r i d zime, manje bi se napatija.

NAJLIPA URA U NAJLIPEMU GRADU

Prvi pravi litnji dan. A nedija je. Nedija pridveer.
S k a m p a n e l a sv. Frane ba odrebatije est. Najboje
doba, u najlipju u r u u najesnije misto na svitu.
Iz p o r t u n a kue izletija san ka iz topa. Di n e ! Cili
j e d a n d a n n i s a n bija vanka! J e m a san nita posla
i radija s a n i, dok san radija, cilo vrime j e m a s a n
osjeaj da ja s a m u cilome ovome mome ludome,
porkome gradu radim, san samcat, a svi drugi pu
ni morbini i vicji planduju.
Teko je u Split radit, grij je u Split radit, zabra
nit bi u Split tribalo svaki rad, svaki n a p o r osin
onega koji je vezan uz gute.
Izletija s a n iz p o r t u n a ka iz preuna i ne z n a n
k u d u pri s oima. Sve a vidin, sve je lipo, sve mi
je drago.
Uliza u porat Tician', vidin mu nike figure na
provu, tribalo bi se zaletit, vidit ko je doa.
S live b a n d e Ticiana', uz igu, iz porta izlazi
'Ero', a s desne uliza izletniki vapor s Braa. Ola
prometa! Eno i farski trajekt. J o bidu se mogli i
u d r i t ? Oli in se p u n o oe? Dobro je, trajekt je ferma,
vaporet ini m a n e v r u i izvije se prema S u s t i p a n u .
Tren priko Rive na mul. Z n a n ja zato tren.
Ou vidit kako brod akotaje, ko izlazi, a nosi.
Srce mi tue, ne znan je li a priin oli od srie.
Priko brodske skale izletnikoga vapora izlije se
rika putnika. Pa koja rika, koji putnika! Mariradu

pusti fagoti, bore, demejane, velike demejane, ma

se, sridnje, pletene, caklene, demejane od osta, od
vina, od uja. J e m a ji koji nosidu tri demejane u
dvi ruke. U livu malu i sridnju, a u d e s n u veliku.
U veliku je vino a u m a l u osto, u sridnju uje. Da
n a ovik j e m a trista ruk, u svi trista bila bi mu
demejana.
S druge strane mula n a veliki vapor na krunom
putovanju s furetima.
Vidin s a m o priko oka u ezlonge lei nito furetarije. E, nji u gledat? Gledan ja moj svit, moje
spliske i brake trudbenike koji se u ovo nediljno
litnje pridveerje vraadu s vikenda i iz svoji vikendic.
Furete ja ne razumin. J e d a n p u t s a n ja bija na
jedno k r u n o putovanje. I ujutro k a d s a n silazija u
Pirej, konobar mi daje najlonsku kesu.
"a ti je to?" pitan ga.
On govori: "Lan-paket."
"a je to lan-paket?"
"Bome, spiza za d a n a s , neete dolazit do noi."
Pogledan u ti lan-paket: u n u t r a komad indoranoga mesa, j e d n a jabuka, j e d n a poma, fregula kruva
i jaje. "I a u ja s ovin?"
"A bome a i drugi, izist ete za obid."
"A koliko ovo vridi?"
"Bit e dolor, dolor i po."
"I a ti misli", govorin konobaru, "da u ja paket
koji vridi dolar nosit od sedam ujutru do bota priko
cile Grke. E ne bi, k u m e , ni za sto dolori."
Gledan ja face moga izletnikoga naroda. Sve
nito viu, m a u . Gori na palubi jo niki pivadu, te
ko jin se rastat. Osobito ivnu ene k a d se vraa
du iz prirode, iz piknika, a mui, k a d ji vididu tako

razdragane, vesele, u m u k n u , povuu se. I dok kla

pa en sad vriska i mae pod fumaron, gledan jin
mue: stojidu malo podaje i z n a n tono a mislidu.
Z n a n da edu letit kopule in zatvoridu za sobon
vrata stana. Nita ona, bidna, nee razumit. Samo
e zacenit. Nee ga ni ut dok on bude, mrsija:
"Ti' meni na piknik... aina, materina, tebi i pik
niku...!"
I gledan te vesele ivahne ene i naoko mirne,
ladne mue koja se malo kiselo smiju i j u t o znan:
kroz pet m i n u t a progorat e ti, mala, tvoj piknik.
Ajme, koliko ji to izlazi! Mali brod a jemaji miljarda. Di su stali, za majku boju?
I vidi kako su svi rekreirani, lipi, crveni, rumeni,
sunce ji je opalilo, malo vino uvatilo, malo su i umo
rni i oi su im svima ka malo zakrvavljene, ali do
j u t r a , kad se naspavadu, sve e pro i rekreirani
narod s u t r a e navalit na posal, da e sve dimit.
J o je zanji p u t n i k na skalu, a ve se brod drii
i prii nazad u redovnu prugu.
I n t e r e s n a t n a je to stvar s ovima n a i m a vaporetima. Bude ji po sedan-osan u luku i na njanci
jednome ne pie di gre, koja je njegova pruga. Oli
je lako m o r n a r u vazest kredu i na crnu tabelu na
pisat Bol, oli Vis. Bogati, a da ko izbrie, o n d a bi tokalo i s u t r a pisat. Pa jopet tri slova. A a je, jesmo
li marinjeri oli dica u p u k u skulu. I nikako ne
razumin kako fureti, oli ovi nai iz unutranjosti,
pogodidu vapor. Uostalom, a ja jeman tot razbivat
glavu? Oli su vapori za furete? Vapori su za nas,
a neka se oni snalazidu kako znadu i u m i d u . Gle
d a n naprid po mulu: veliki turistiki jedrenjaci,
njanci p o s a d u ne vidin, i hidrogliser miruje vezan
o kolonu.

Nima braceric i otelski motorini, n i m a kaseti bire i pepsi-kole po m u l u . Nima jo pravoga turisti
koga timunga. Amo vidin onu lipu jahtiu kraj
Kapetanije. Panama, sve je P a n a m a . Da ja j e m a n
kaji na vesla, ja bi na nj napisa P a n a m a i vesla bi
pod p a n a m s k o m zastavom.
I k a d bidu me vidili u kaji moji Spliani, bi se
jidili: vidi onega kurbinoga sina Panamea!
U salon jahte, u pli, sidi postariji ovik. Sam.
Konobar samo za nj otvorija a n k i slui mu led i
niki bibit.
E moj mister Perkins, kako mo s a m s a m c a t sidit? Sidi ka tukac. a e ti sve miljarde kad ne
zna g u t a t ? I a loe te bierine, pij vino ka o
vik, vraga popija. U salonu, u pliu, sidi ka m u t o ,
njanci n i m a s kin dvi beside progovorit. S kin e
se kartat, s kamarjeron?
Uvik se oko take j a h t e i oko takoga mister Perkinsa skupi dosta naega kurjoastega svita i svi
isto, svi ka jedan, mislidu.
"Ajme tukca, jo da je moja p a m e t a njegovi pinezi!"
Tek sad se etan lipo, polako, priko Rive i pari
mi se da su se lipotice skupile na izbor za mis svi
ta. Jo koliko lipi enski? I svake godine gredu lipje
i svaki su jin godine noge due.
J o p e t tren. Sitija s a n se. Iz ribarske luice Matejuke zvali su me juer telefonski da dojden na
banket. D a n a s se odralo prvenstvo drave u udiarenju. Zaboravija san, a ba me zanima ko je
prvak. Velika tabela obiena na zid zahoda. Ba je
na r u k u . Lipo mo itat dok pia. Prvi su Trogirani
a moji s Matejuke tek drugi. Dva ovika u b r o d u
i jedanajst kili ribe. A nije ni loe s obzirom na ovo
nae nevojno more.

A oko Matejuke po bufetima i betulan sve dimi.

J u d i se lipo esno karadu o balunu, o ulovu, o
sportu, o spizi, o vinu. I o n d a dojde niki c u k u n i
prikine razgovore.
"Jopet vi o b a l u n u ! "
"a je, c u k u n u , ol' bi tija da govorimo o operi?"
Evo se i smrailo. Ve je prolo osan. Je vrime
u Split leti! G r e n telefonirat eni neka me ne eka.
Neka lipo lee, neka se odmori, a ja u n o a s do
kasno patit.

NAJDEMOKRATSKIJI STAUN
Z n a n ovika elegantastoga, pedantnoga, uvik je
na njemu bar izvanka, sve u redu, svaka mu je
dlaka na misto; uvik jaketa, kularina, z a b o t u n a n ,
u m p r e s a n . I a mene najvie udi: uvik su mu postoli patinani, isti. J e m a taki j u d i kojima se niti
p r a i n a oli blato ne lipidu za postole. Gre k u d a ti
gre i ti p a d a u blato, itrca se do kolin a on ka
da je po arji letija.
Kad sidimo u drutvu i ja se, recimo, m a a n oli
prolijen, onda to ni nita, nikor ne obadaje, isto ka
da ta m a a na mojin gaan meni pripada, ka da je
to moj sastavni dil, a kad se, ne daj boe, on m a a ,
onda je to cila prestava, svika na k o m a n d u skoimo
na noge, tre konobar, konfujun i u kuinu, trai
se talka. I omar se drutvo razbije, n i m a vie raz
govora, svi u m u k n e m o i napeto gledamo tu nje
govu m a u pokrivenu talkom i ekamo ishod: oe
li m a a ostat oli nestat? Najsminije je kad taki
ovik progovori, k a d ree: ma ajte judi, inimo fintu da se ni nita dogodilo. More bit da on to i is
kreno ree, ali jopet te rii potenciradu znaenje
njegove mae. On je svaku pet sekundi pogleda,
takne, rairi nogavicu oli rukav di je m a a i svi mi
to m o r a m o gledat i saivit se sa dramatinon situacijon. I ef sale po tri p u t a dojde za stol pitat a je
sa maon, je li ila a?

I dojde ti da ree: p u n a mi te, kume, kapa,

ajde, zna di, ti i tvoja maa!
Morete se vi po najbojemu inglekom vetitu na
mjerno polit, uinit deset p u t i veu m a u od nje
gove, neete d r u t v u odvratit panju i svi e d u vas
n a p a s t da ste namjerno uvridili ovika.
Evo koliko me zanila ta njegova maa, sad s a n i
zaboravija a s a n ono tija pisat. Zato san tu m a u
ujope spomenija? An bravo, tija san n a p i s a t o litu
i n a e m u svitu na pasjoj ezi.
Vrue je, s t r a n o je vrue i u ove dane k a d s u n c e
nemilosrdno ee sve se topi i krabi pa ak i regule
normalnoga ponaanja.
Morete li vi koji ivite u gornje kraje ujope za
mislit da vas ko pozove doma u viite, a kad dojdete i domain pa i domaica, doekadu vas u mu
dante.
Gledan okolo sebe svit. Na ulicu, u a u t o b u s e ,
na brode, u kafane. udo jedno! J u d i ozbiljni, u
godinan, i j u d i od poicjuna i j u d i uredni, skladni
sve se sad raspustilo. Nikor n i t a ne gleda. Rastvo
rili su kouje, zavrnuli rukave, vidi jin runje po
prsima. Likara i profeura mo trevit na ulicu bo
sa, samo u k r a t k e gae, tre na banj. Diu se maje,
kalaju gae, i s p a d a d u vanka trbuji da se p u p a k na
metraliu ladi.
Pune, prave, sone litnje scene moredu se doivit
jedino u r a n o popodne po kaletan oli uveer po entadan.
Vruina mori najskoli posli obida kad je ovik
akod prigriza a vie se napija. Kad sunce ee ni
j e d n a spiza n i m a guta i oviku su suva j u s t a i sa
mo bi loka, loka. I poza obida vata te san, gre se
bacit, zaspat po u r e ali ne mo, ne mo nikako, pot

se cidi, j e d n a muica ti oko nosa zunzi, kroz m i n u t

vas si u jednoj vodi. Noas se slabo spavalo i sad
ti se drimje, oi se sklapadu, ali ne mo spavat i
glava te pome bolit. I ovik jidan, nervoast, izlazi
prid k u u , nosi sobon bani oli sede na prag, na
skalinu di jema malo bave, neka je i p r o p u h . Frega
ga se oe li ga probit, samo arje, arje da teplinu i
mute iz tebe izvue.
I uvik se po kaletan u te ure najde na malome
baniu koja iroka debela k u m a Tone oli Mare od
oni koje se jidu kad spomene braceru. Ripoaju
se lipo, rairidu noge i ruke i samo p u u . I malo se
ventulaju sa k a r t u n o n od fugere dok jin ne klone
r u k a i ne pade glava.
Za k u n j a d u bidne m i n u t dva pa se p r e n u . I jopet
se k a r t u n o n malo ventulaju da se oladidu i jopet
oko m i n u t sklopu.
A n i m a ti pinez koji moredu platit njihov litnji
striptiz. Nikor nikad nidir nije moga vidit centime
tar njijove koe osin, normalno, obrazi i ruk. nikor
nije moga to vidit osin njijovoga ovika, obino po
kojnoga. Nisu ne, bidne, odile na banje jer n i s u
jemale zato odit, za koga.
A eto lito i nji promini. Dignu malo otane pa
im mo vidit bilo kolino i latik na bivu. Velikin
u d a r o n t a r u vrat a r u k a samo o sebe spuzne u
znojna njidra bila ka pribili ir. Nisu mogle odolit i
korete su skinule. Lito mirakule ini. Eto i debelu
tetu Tonu deboto pritvori u striptizetu.
Svi n a s lito skine, ogoli, razotkrije, od svi napravi
t r a c u n e i zato je lito najboje, najdemokratinije
godinje doba.
I nikidan po ovaj pasjoj ezi trevi s a n spomenutoga
elegantastoga, uvik pedantnoga ovika.

Asti gospu, je li mogue? Je li on ujope ovik?

Oganj gori, asfalt se krabi a on u jaketu, u kularinu,
umprean, zabotunan.
I dojde ti misal - jo da ga je maat, udrit tapnjon
p u n i m crnila?
Drago mi je i liti od noi prolazit gradon, etat
kroz kalete. Sve ponistre rastvorene i uje rkanje
umornoga, izmuenoga svita. Ispod koje ponistre
pozdravi te i itac iz posteje. Ne mo odolit i zavie:
bravo, nazdravje!
Litnje noi p u n e su svakakve muike. Kad te
itac pozdravija, uje kako se spava okrenija u
posteji.
uje u noi kad je i dite zaplakalo i promisli:
boli ga, bidnoga, bit e da zubie ini. Kroz otvo
rene ponistre uje i posteje kako kripju. I pue
se i stenje se i bulsavi kajedu. Liti o noi se i sva
kakve grube rii izgovaradu i udo jedno k a k o te
grube beside liti gubidu piz. Liti je dozvoljeno go
vorit i ono a je zimi zabranjeno.
A judi koji ne moredu spavat stojidu goli po
ponistran i p u i d u panjulet za panjuletom.

LITO I NAE DOMAICE

Poelo je! Pa kako poelo? Svit se i pripa. Di
nee? Nismo bili temperani za ovakvu egu. Naglo
je dola. Cili Split pue, stenje, ronja, betima i
poti se. Domaice koje se vraadu s p u n i m b o r a n
iz p a z a r a p u u ka ferate. Ovo je vrime kad su one
najvee muenice.
ee zvizdan a one priko grada vuedu najlonske
bore p u n e salate, kukumari, faoleta, poma, pra
sak, trianj, a a je najtee, sad su poele i dinje,
pa se vazme i j e d n a dinja od pet-est kili. I gredu
one crvene, potne. Zvie zvizdan, ruke od piza
trnedu, otri najlon ini frie i sie znojne ruke. I
svaka prava n a a domaica ka da u tome sadistiki
guta: a su god bore tee, njoj je sve to drae, da
famija vidi koliko se, eto, ona rtvuje. A najee,
najslaje p u e kad se penje doma u z a skale. I in se
pojavi na vrata svaka, a m a ba svaka, tui se:
"a ste me ovo naprtili ka najgorega tovara!"
Ako je dotina domaica malo postarija, o n d a
neizostavno slidi:
"Ba me trevila j e d n a fina gospoa i govori mi:
gospoo moja, nije to vie za vas!"
Ako je u kui nevista, onda se nju u s p u t krivo
pogleda i nadoda:
"Lako li je stat u ladu i drat ruke na niku stvar!"
Najboje jon je nita ne odgovorit, m u a t , ponudit
je da sede, da se ispue i pofalit je kako je lipu

spizu uinila. A najgore je od svega re jon da jema

prav ta fina gospoa i da za nju ni vie odit u spizu.
Do smrti van nee oprostit.
"Je li, da ne gren? A a ete doma derat?" J e r
ko to nju more zaminit? Oli ove mlaje a z n a d u ? Oli
znadu izabrat m e s a oli z n a d u koji je koji poicjun,
a zeje koje d o n e s u nije, prosti boe, njanci za be
tiju.
I ona triba da gre, ona m o r a da gre u spizu, do
pazara, svaki d a n , i po kii i po ledu i po ezi, svaki
dan; triba je pustit da gre i kad je boli i k a d uti
bol od srca i k a d je probada simo i tamo. Mora odit
jer a ete vi derat ako o n a ne gre?
Nikor ne smi njoj oduzet to pravo da bude
muenica famije. Jer, omar je gotova: ubija si je.
I ne samo da sa pazara donese spizu nego i pri
e o finima susretima koje je tamo jemala. Uvik
se najde koja fina gospoa koja je njoj rekla: "Gos
poo moja..." Neete doivit da nju trevi koja obi
n a gospoja, ne, nikad! Sve gospoe koje se njoj
obratidu sve su to fine gospoe. I svaka pria sa
pazara uvik poinje kako je j e d n a fina gospoa
njoj rekla "Gospoo moja..." A ako jon se obratija
muki, o n d a je to uvik koji puno p a m e t a n i fini
ovik.
Pria, oli novitadi koje nosi s pazara n i s u vane,
akcenat je uvik na finoj gospoji i na p a m e t n o m
oviku. A z n a se, fala bogu, sa finom gospoom, sa
pametnim ovikom uvik se govori fino i p a m e t n o .
Morete vi mislit a god oete, ali meni je uvik
drago ut k a d se nae male priproste ene titulaju
i komplimentaju. I u Napulju s a n tako uiva sluat
kako dva siromaja oslovjavadu jedan drugog sa
'don': don Karlo i 'don' ii. A oba n i m a d u s k u p a
liru u ep.

Nikad neu zaboravit j e d n u veer kad s a n prolazija kroz Varadin. Nije bilo kasno, more bit devet,
devet i po, a nidir nikoga. Cilo s a n misto p r o a a
samo s a n iz daleka vidija jednoga ovika na biikletu kako nestaje iza jednoga zidia.
A u n a s u devet u r i jo izlazidu v a n k a matere sa
malon dicon u karocetu. Ajte u bilo koji privatni
spliski lokal u deset uri (reka s a n privatni jer se
dravni u to vrime ve zatvaradu) i zaudit ete se
koliko j e m a male dice u lokalu. Istina, j e m a dice
kojima se u tu u r u i spava, pa pospani plaedu a
papi i m a m i jo se ne da po doma, pa p u s t i d u dite
da malo oko stoli tre.
A k a d je dite i nervoasto, pa tare snene oi i
zacene, roditeljima to nita ne smeta. Neka se dite
naui. Dite je splisko, ivit e u Split i neka se na
ui s t a t v a n k a do k a s n o . Druga je stvar kad bi dite
ivilo u Varadin.
Neka se Varadinci na me ne jidu, a ja mogu,
meni je osta taki imprejun. More bit da oni svi uju
tru r a d i d u pa m o r a d u rano le. I a ja spominjen
Varadin? I u vicarsku kad si posli deset na ulici
policjot te zna fermat: di e? Kud? Koga trai? Je
li se a dogodilo?
Nita ti vicarski policjoti ne razumidu. Kako di
u? Gren vanka. Asti boga da di? A ko zna di e me
vrag odnit? Gren di me bila voja i init u a me
voja i nikome neu podnosit konte. Oli ovik z n a
di e k a d gre vanka.
Poele su nae lipe teple spliske noi. Ba ove
zanje subote u ponoa Riva k r c a t a svita. eta se
uz more sidi se pred davno zatvorene kafane.
"Di se more veerat oli a popit?"
"More tamo priko puta."

I kae mu r u k o m na more.
On gleda za prston:
"Ma di to?"
"A tamo, u Veneciju!"
More u Split sletit tri ijade reoplani, more a k o t a t
trista t r a n s a t l a n t i k a puni fureti, nima majci ko
e se i vode n a p i t posli jedanajst uri. I funtane se
zatvaradu. I konduti.
Nae ugostiteljstvo odgojeno je na seoskim tradicijan i in u d r e "zdravomarija" omar konobari pomedu potizat tavaje i goste tirat.
Dvadeset godin jemamo Litnje igre, dvadeset
godin dolazidu n a n i veliki ansambli i svaku veer
kroz dvadeset godina kad koncerat svri uvik
a n s a m b l pita: " J e li se di more ta popit?"
I dvadeset godin uvik je odgovor: nidir, nita!
Sva sria da se ne moredu stavit k a t a n c i na
entade pa ovik kad se umori od etnje more sest,
lambikavat se i vatat arju s mora.
More bit da je i boje ovako. J e r kakvi je n a svit,
nikor se i ne bi ni diza sa stola do zore. J e d i n o bi
se moglo uinit da se u lokale posli ponoa more
sidit samo sa stranim pasoon. Tako se n a svit ne
bi kvarija i friak bi dolazija na posal.

KA U RAJU
Gori sve. I nebo i zemja. J u t r o s u s e d a n uri javilo
je priko radija da je Split najtepliji, priko trideset u
ladu, i to jutros r a n o a a e tek biti oko bota-dva?
Bidan oni kojega toka sad radit! Bidan p u t n i k koji
sad eka u luci a u t o b u s , oli vapor!
O d a n u ja ne izlazin. Di u v a n k a u pakal, a
doma mi je ka u raju. Zatvorija s a n sve ponistre,
spustija kontrine, zamraija i uga letriku. Lipo
lein, itan, puin, popijen di koji bibit, napien ko
ju rigu. A kad me tufa, samo malo provirin kroz
grilje da vidin b o k u n Rive i prolaznike lampave,
razgolicane, potne, izmuene. Brzo zatvaran ponistru da me izvanka ne tue tepla arja.
I dok svi puu, m u i d u se, ne moredu spavat,
krepajedu o vruine, meni je lipo, friko i k u n u
j a k e t u s a n prebacija priko r a m e n a . I ko mi god
dojde u viitu - a bogu fala liti mi viit ne fali - svi
govoridu: blago tebi, jo a je u tebe lipo, friko,
mo lipo radit, spavat. I svi mi govoridu kako s a n
p a m e t a n , kako ja z n a n gutat.
Susidi i prijateji dolazidu se u m e n e po u r e razladit, ali da se te viite ne bi otegle, p u a n erkondin da radi t u t a forca i posli pet m i n u t a svaki
gost utee da se ne razboli, da ne nazebe, da ne
uvatidu p u n t u .
Sad k a d to i drugi inidu, kad su se opametili i
uvodidu u kue erkondin, sad mogu re da ja ve

pet-est godin n i s a m utija vruinu. Najee lito

nije mi doma zasmetalo.
Interesantan je ovi n a svit. Ko e ga razumit?
Kupujedu tonobile od desetak miljuni, kupujedu
motorine, glisere, gradidu vile i vikendice, dridu
pineze na b a n k u , a meni zavididu kad dojdu i govoridu: blago tebi, ti jema erkondin. J e m a n ga,
pa a je? Stavija s a n ga da mogu mirno spavat, da
se ne budin svaki as u vodi, da mogu ujutro naspavan, o d m a r a n sest za stol i radit.
Kad je zimi u kui ladno, o n d a svi ugedu peice
da jin bude lipo teplo. I to je sasvim normalno. Ali
k a d u d r u vruine, kad pritisnu sparine, o n d a in
nije normalno s o b u oladit. Uvest u kuu erkondin
to je za n a a svaanja superkomfor-superlu.
I ja se m o r a n s tin sviton kontretavat i karat.
Boli ji glava, p u c a d u jin templa, cilu no n i s u mo
gli oko stisnut, cilu no stali su na ponistru, ladili
se i puili. I kako e ti ujutro neispavan, iscrpjen
po na posal? J e m a d u tonobile, j e m a d u vikendice,
j e m a d u stilske mobije, sve j e m a d u , sve jin triba, ali
uvest erkondin - to jin nikad ne p a d a na pamet. A
to je investicija, ka treina, ka etvrtina najcinijega
auta. Koliko zapada fio oli brodi mo cili s t a n
deset godin ladit i usrid lita gutat boga svoga.
Zaludu se ja s mojin sviton kontretajen, zaludu
dokaijen.
I ne samo da ete gutat nego ete i boje radit,
vie proizvodit i tu investiciju brzo nadoknadit. To
van je, judi, najrentabilnija investicija na svitu.
A jok! Nee! J e m a bit da svi umiru o straja da
jin se radni u i n a k ne bi povea. Boje malo i patit
vruinu nego radit. Ovako j e m a priliku. Ne mo
ni disat a kamoli radit na ovu pasju sparinu!

Ne mogu se ni ja ba potuit da me ubija veliki

posal, ali je dosta i ovo malo a inin, pa da oni
prigovaradu: lako li je tebi radit k a d jema d o m a
erkondin.
Virujte mi, judi, da se ni ja sam n i s a n tome nikad,
njanci u s n u nada. U mene doma i u krugovima di
s a n se ja krea uvik se mislilo da ovik sve jema,
da je sve postiga ako j e m a di le, jist, pit i puit. I
to u isto vrime najist se, napit pa zapalit. I znat da te
sve to isto eka i sutra, i prikosutra. I kad san se bija
dotle uzdiga nikako s a n sumnja, n i s a n virova da
e to potrajat, pa s a n i priko mire grabija i prive
jija i p u n o pija i panjulet na panjulet palija.
I tako s a n se vas iskvarija, deformira. A sad me,
evo, obuklo usrid lita u k u n u j a k e t u i ne mogu
bez erkondina. I nikako ne razumin: zato triba
posebno k u n a jaketa kad san moga po kui nosit
i koju staru.
A di je ono lipo vrime kad san ja svakoga ko mi
je z a k u c a na vrata u m u d a n t e doekiva. Sad mi ni
to vie ne dadu, govoridu mi: kako ti zna ko je na
vrata?
Ma a mi treba znat? Glavno je da su mi m u d a n t e
iste. I ko mi doa da doa, ja s a n se lipo komodno
po kui u same m u d a n t e vrtija. Otvorija bi - k a d
bi bila ovakva vruina - sve ponistre i vrata da
mu ini p r o p u h a ispod svi pini u k u u uvik su
se ladile botilje. I nikad nikor nije izaa iz moje
kue uvrien a ni edan bogami! Bar to mi nikor
ne more prigovorit.
I o n d a su mi bili doli niki pinezi za j e d a n vei
posal koji s a n uinija i nisan ji moga sve pofrajat u
jie i pie, i da s a n montirat erkondin i n a a s a n
onda k u n u pomonicu, finu j e d n u gospoju koja

je radila po otelima. I kad bi mene moji drugovi na

telefon zvali, o n a bi odgovarala: gospodin n i s u kod
kue, gospodin su izili na p r o m e n a d u i oni edu
doi tek u tri etvrt na dva.
Kad se prvi p u t ta fina gospoja odazvala, mislili
su da su falili broj telefona, pa su jopet zvali. I
kad je ona jopet isto slakojusno odgovorila s druge
strane ule su se betimje. I o n a bi mi rekla kako
su mene traili neki prostaci. A ja san g u t a sluat
te telefonske razgovore i vaja s a n se o smija. Skupo
s a n je plaa, ali san, judi, guta.
Gospodin n i s u kod kue. Nisu kod kue ni za
redakciju ni za opinu ni za komitet. Za nikoga.
I dok san nju dra, inilo mi se da n i s a n doma
nego u teatar. Bilo me aj a s a n je mora otpustit
jer je milostivome pinez nestalo. Ali erkondin je,
bogami, osta.
I vie liti ne patin. More bit najea vruina, ja
n i t a ne utin. I kad bi tija iza, ena mi govori: di
e vanka k a d te doma ka u raj?
Nego ja m o r a n bit niki proklet ovik! tufajica
velika! Meni sve dodija. I raja mi je p u n a pipa.
Lito je, v a n k a sve gori, gori nebo i zemja a ja nisan
jo uja cvrka. Kako u ga u t kad s a n zatvoren u
sobu. Nisan se upotija, n i s a n se ono lipo raeja i s
guton u tiru natega cilu kriglu ladnega biloga.
Poapjat u van u velikome povjerenju. Falija
san, estoko s a n falija. I s a m o ekan kad e se ti
prokleti erkondin pokvarit, ali nee, za dipet ne
e, godinan ve radi ka vicarski leroj. A da ga nim a n , sad bi ja dimija po otocima, k u p a bi se, lovija
bi ribu, guta boga svoga. I bez njega bi j e m a i jist i
pit i puit. A vie od tega m e n i ne triba. Sve drugo
a inin s a m o je teatar!

TONO U PODNE
S a m s a n na jednoj biloj uarenoj ploi n a s r i d
mora. P u n san s u n c a i vina i vas gorin. Jo da mi
je s a m o malo lada i botilja frike, ladne vode! Naa
san izmeu dva bovana j e d n u b u u i p o k u a v a n
u n u t r a utirat glavu, ali straj me da je neu mo iz
vadit.
Tek je deset uri a reka s a n jin da me dojdu di
g n u t u podne. Kad sunce ovako ee, ni zmije jutice iz bui ne izlazidu.
Tamo daleko svaki as projde koji brod, trajekt,
hidrogliser, j a h t a . Asti gospu, evo veliki motorin
'Dalmacijaturista'. Mavat u jin koujon da me doj
du spasit. Ajme ludoga svita! Ja jin maen, a oni
mislidu da ja pozdravjan i m a e d u meni.
Ako se izvuen, ako iv doekan podne, ka prvu
stvar kupit u o n u pitolu s roketan, kakvu s a n
vidija u onega Njemca Helmuta. Bogami, on je nikid a n opalija roketu i spasija se. To kako se Helmut
spasija, to u van posli priat.
U zoru su me na ovu plou iskrcali, est s a n
tunj u more bacija i njanci j e d n a se nije makla. Ka
da s a m bacija u kajin. Prokleto more! Pari ka da je
krepano. Nita se u njemu ne mie, a mirno je, bi
stro da mo novinu na deset metri dubine itat.
Sitija s a n se pokojnoga barba Umberta k a d ga
je o m a r posli r a t a tokalo niko vrime ivit u Zagreb.
Uvik je plaka za Spliton i moren. "Jo da mi se sad

n a na more," - govorija je b a r b a Umberto, "pa

lipo skinit postole i moit noge. A laina se u more
malo njie, m e k a zelena laina i gladi ti prste. I
o n d a lipo lamicom o brijanja kida kale."
Bar da j e m a n kale! Ali a u init kad ji n i m a n ?
Ni kale ni lamicu.
Volija bi bit i u Zagreb nego ovod di san.
I tot na ploi od muke, od diperacjuna poimjen
pisat ovo pismo. Ko zna ou li ga svrit. Nije mi
dobro. Boli me malo trbuj, a i srce utin. Grijota bi
bilo sad partit jer me za obid eka jastog na brujet.
Ono me nikidan u otariju u Trst dotur agar, n a
spliski konzul reka: "Kad promislin da u umrit,
o m a r bi se ubija."
Di se sve i ja, judi, skitan? Nikidan s a n bija s
Borison Dvornikom u Trst. Ili smo malo vercat,
kupit rebatinke, i in san prova prvi par, s v u k a
postole, svuka gae, a nisu mi ile, omar s a n se
tufa.
Pridloija je da po Trstu od butige do butige gremo u same m u d a n t e s postolima u ruke.
K vragu i gae! A nije boje misto butigi obilazit
lokande?
Ko ono predlae da se i u n a s , ka u Italiju, po
m a k n e leroj u r u naprid i uvede tako litnje vrime? Ne
vridi to, judi! U devet uri naveer jo se vidi, dakle
tek u deset se smrai i mo po veerat, ali ve u
jedanajst zatvaradu se lokali. I kad te u jedanajst
pomu tirat iz lokali, onda vidi da si izgubija p u n u
u r u , i to najlipju u r u u danu. Zapravo, ako emo
micat leroj, o n d a bi bilo najboje pomaknit vrime
ne u r u naprid nego u r u nazad. Istina, potroila bi
se koja miljarda kilovati letrike vie; ali bi se za to
i p u n o dobilo, jer bi cili radni narod moga svaku
no u r u vrimena vie dimit.

Ne z n a n vie a da pien. Blii mi isprid oiju,

dimi mi glava, ugala se. Svaki as skaen u more,
ali nita ne pomae. Tek je jedanajst uri. Stina gori.
Jo da mi se sad n a u m r a n u , l a d n u konobu
u malome portu. Ali tamo vie ne mogu, ne smin
za dva miseca. Doli su, okupirali mali porat, a
mene potiralo. Doli su u tri crna mercedesa i in
s a n ji ugleda, omar mi se smrklo. I svi su doli,
do njanci jednoga. J e m a si a gledat k a d su poeli
iz tonobili izlazit. Svi, i muki, i enski, i dica, svi
veliki, krupni, jaki, debeli, masni, bili, zdravi.
Ovo je pari mi se, dvanajsta godina da dolazidu
uvik u isti dan, u istu u r u . Ostaju cili misec a o n d a
dojdu drugi isti ka i oni. I u dvanajst godin nauili
su s a m o j e d n u n a u besidu. I to "ivili"! Kucnedu
se mulima, izgovoridu "ivili" i o n d a se smijedu.
Kako dojdu, omar ponu n a p u m p a v a t brode od
gume, stavjat motore, a ja se nervoasto pakujen
i biin. Niman ja nita kontra nji, oni su dobar
svit, miran, deboto ji i ne uje, jer svi u cili d a n
ne progovoridu desetak besid. I ne samo to, nego
edu i pomo i viitat e brode izvuene na alo,
prominit e i ruzinave vide, dat e ti za motor nove
sviice, pomo e i obrat vinje i a u t o n edu te
pribacit ako di triba, sve e uinit, ali, eto ja isto
biin. Sve vie postajen antituristiki raspoloen.
Nikako mi ne gre u glavu da ja tamo m o r a n plaat
otelsku sobu sto m a r a k na no, a oni za sto m a r a k
vazmedu sve sobe, kompletni mali porat.
I gre mi malo na ivce a oni j e m a d u za svaku
priliku sve a jin more tribat. Evo da je Helmut
ovod na moje misto, na ovu u a r e n u plou, on bi
se davno spasija. On bi opalija roketu iz pitola. A
ta u ja opalit?

Ti prvi d a n k a d su doli u mali porat, njemu je

sta gliser j e d n u dvista metri od muleta. J u t o se
smrailo i poela je bura. Nisi ga moga vidit da ma
e niti od b u r e ut kako zove. I on izvadi pitolu i
opali roketu. I a e ti sad vidit? Gre mu pomo
prvi motorin i k a d ga je veza, opet Helmut p u c a ro
ketu. a je s a d ?
Sta je motor i drugome motorinu i sad b u r a nosi
i gliser i motorin. Gre drugi brod kapulavat. Privee on i gliser i motorin, ali mali tomos n i m a force
i sad ji sva tri b u r a nosi. Ve su etiristo metri
od muleta. Opet p u c a roketa. Izlazidu jo dva bro
da i od porta s m o r a dopire karanje, betimje, kri
ka. Vezani brodi tuu j e d a n u drugi, t u r a d u se,
largajedu, opet tuedu i nikome je i prst smeilo.
ene se skupile pod zvonikom. I one plau da in se
mui topidu. J e d n u je bidnu i afanalo, pa je vodon
polijedu i razabiru.
I ko zna k a k o bi se sve svrilo i koliko bi bilo
rtav da nije trevija tot stari k o m a d a n t e Pere, koji ji
je svi skupija i u dugome konvoju doveja u porat.
Da nisu dola ta tri c r n a mercedesa, ne bi se
ja skita i verca po Trstu, ne bi se sad trapacira
po ovima u a r e n i m sikan, nego bi lipo u l e d n u ko
n o b u sidija i vino ia.
Brzo e podne. ujen motor. Evo ji dolazidu. Spasija san se. Nisan, judi vie za trapace. Od d a n a s
pa do kraja ivota neu se vie odaliit daje o mista
s kojega mogu vidit otel i zazvat konobara.

NE TI TAKVE FILOZOFIJE?!
Sidija je na e n t a d u kican u p o t a n , nervoast;
dica su oko njega vukla i pripomiala puste fago
te, kufere, najlonske kartuce, a ena mu se uvatila za glavu i vrisnula: "Ajme, zaboravili smo h a n zaplast!"
Duboko on u z d a h n e i objanjava eni da je d a n a s
nedija, sve je zatvoreno, di e sad n a ti prokleti
hanzaplast. More se litovat i bez h a n z a p l a s t a .
Ali o n a ni ut.
"A to ako se dica poriu u m o r u ? "
Pomoga san mu da najde d e u r n u apoteku i ta
ko smo se upoznali. I p u n o mi je bilo drago da s a n
ga u p o z n a jer s a n ita nike njegove libre. Ne sve
nego s a m o nike jer on je, pari mi se, n a p i s a vie
libar nego ji n a prosjeni ovik u ivotu proita. I
p a m e t a n je, uen, filozof, Salamun.
Gre na otok i litovat e u jednu p u s t u uvalu di
je p r o n a a i afita j e d n u malu ribarsku kuicu, za
pravo ribarski magazin bez letrike i tekue vode.
Mislin za se: k u m e , n a s t r a d a si; lipo e ti biti
j e d a n d a n , ali kako e bez osnovnog komfora, bez
letrike, bez vode, bez t u a ? A nisi skaut, nisi dite
vengo ovik ve u godine.
To mislin a govorin m u : "Jemate, jor, prav, bit
e van ka u raju; daleko od guve, od svita, lipo e
te u m i r u mo mislit, pisat, stvarat."

Prostrili mi kroz mojane asocijacija na onega

indijskoga jogika, i to zdravoga momka, koji toliko
meditira, toliko se zamislija da se vas pretvorija u
misal i srce mu je fermalo radit. Nali su ga mrtva
posli dva dana. Uvik ja govorin da je opasno, da je
tetno puno i duboko mislit.
J e m a bit da me n a filozof proita. Sumnjivo me
pogleda. I govori mi:
"Pa da li vam ja izgledam t a k o glup? Litova bi ja,
ovie, u otelu i to najluksuznijem, u a p a r t m a n u s
erkondinom, televizorom i friiderom p u n i m pia.
Ali kako oldi n i m a n ni za 'D' kategoriju, silom se
m o r a n pritvorit u eremitu."
Pomoga s a n mu da svoje fagote p u n e konervi
pribaci na trajekt. Ja san nosija manje k a r t u c e a
on je na kosti natovarija vriu b r a n a .
Nita mi nije drago nosit, fakinavat i dok se on
znojija i puva pod vrion b r a n a , sadistiki s a n
g u t a - n e k a te, to te bilo filozofirat i knjiurine
pisat. A jesi li moga kupit b o k u n makinje i init
b o t u n e ? Miljune bi zaradija! J e s i li moga otvorit
istionicu, vadit mae i pinez bi bilo ka blata.
Ne ti te p u s t e pameti a famiju ne more deset
d a n u otel odvest? I sa kojon s a n se ja mierijon, s
kojin gubavcen m o r a upoznat?
Trka san d o m a i iz moje male bibjioteke izvadija
s a n dva njegova libra i bacija ji u kovace. Njega
u itat? A t a od njega mogu nauit? Nosit vrie
b r a n a do trajekta? Istu tu veer ia s a n veerat
u n a najboji otel "Marjan" i g u t a san gledat pir
koji je sinu uinija jedan n a vajali obrtnik. Bilo
je dvista uzvanika. Avionon je doletila specijalna
muika. Gosti su doputovali iz cile zemje. Prid otelon je bija salon automobila.

U n a s je sad u veliku modu da se za pirove zakupidu oteli oli baremko vei restorani. Na svit vata
mot amerikanski miljarderi.
I ta je meni posebno drago - to je da stvaramo,
da odgajamo otelske goste od mali nog.
Nikidan je tako u n a s bija prireen prijem za
najboje uenike osnovne kole. Dakako, u najboji;
najskupji n a otel. Divota je vidit dicu u tome ambi
jentu, a promislite koliko je to smino, koliko je to
draesno kad mali uenik sede pa ne more dobavit
au sa stola. I kad sidi noge mu ne tiu tle nego
visu u arju.
Priznat ete da je to p u n o boje od onoga a se
meni dogodilo kad s a n se pri desetak godin n a a sa
jednin svojin mladin kolegon. Ve se bija lipo u p u tija pisat, i o turizmu je pisa, a u otelu, u Opatiji,
di s a n mu reka da e me na, slabo se snalazija.
Ne zna di je bar a di je aperitiv bar, ne zna ulist u
lift, ne more prona restoran. Svaki mi se as gu
bi, a k a d ga odveden na veeru, ne z n a naruit, ne
zna jist.
Gledan ga ciloga smantanoga, zbunjenoga.
"ta ti je, mome, oli te ta boli?"
Govori mi pokunjeno:
"Priznat u van: d a n a s san prvi p u t u ivotu u
otelu!"
I poeja priat o svojoj starici na selo kojoj aje
svako oldo; nikidan da jon je kupija noe, p e r u n e ,
ae, pijate i sad mu je stara sritna i mene sad mo
re odvest doma da me upozna sa staron. I da ne
duin, zamalo me rasplaka.
Vie se to ne more dogodit, d a n a s i mala dica od
est-sedan godin z n a d u naruit tost sa kavijaron.

Svata ja po n a i n otelima vidin i n a bujni i

vot, sve se vre vee i lipi uz najboje otele. Da
n i m a oteli, ivot bi sta jer ne bi bilo seminari, simpozijumi, studijski vijai, poslovni s a s t a n a k i ban
keti.
Virovali vi meni, oli ne, ali se tako i j e d a n ma
rksistiki seminar odrava u otelskome baru. Da
kako, ne od noi nego po d a n u kad u b a r u n i m a
striptiza.
I neka mi ko dojde re da to nije interesantno.
Svi nai stari revolucionari uili su marksizam po
preunima. D a n a s , eto, uimo i po barovima.
O n d a preuni, strae, policjotski pendreci, andarske bajunete, d a n a s kamarjeri u smokinzima!
Dakako da je razlika velika jer p u n o je lako
uoit di je ko p o s t a marksist: je li u p r e u n u , oli
u baru.

FJAKA, NJIFA I PROFUMI

Svak z n a a je to fjaka. O spliskoj i dalmatinskoj
fjaki pismice pivadu. Ali malo ko z n a a je to njifa.
O njoj n i m a i ne more bit pismic.
ovik kad ga uvati fjaka, jo more i init nike
stvari. More, eto, pivat, more i etat, jist, jubav vo
dit, more se i uzbudit, najidit, zabetimat. Ali k a d
ovika njifa pritisne, o n d a je svaki pokret bolan;
ako ga zasrbi njanci se ne more poeat. J i s t ne
mo, n e k a si gladan, jer je j u s t i m a teko mlit; oko
tebe m o r e d u se najlipje cure vrtit, glavu ne mo
okrenit. Ne mo ni mislit jer te i od najtanje misli
upica zaboli, a kad si prisiljen mislit, m a k a r ti mi
sal i dek, ma a dek, m a k a r ti gram pizala, pari ti
se da te mlatima po mojanima t u u .
Sino s a n fjakasto seja isprid Belvija i polako
fjaka je resla i poela me pritiskat njifa i sidija s a n
do tri b o t a ujutro. Spavalo mi se, glava me klocala,
ali n i s a n j e m a snage dignit se. J e d v a jedvice s a n
se u zoru do posteje dovuka, a sad s a n jo tromiji,
umorniji, bezvojniji nego noas, a pisat me toka.
A da po tleju vidin ijadu dolori, ne bi se moga pri
gnut.
Sidin za makinjeton ve dvi ure i svaki desetak
minuti kljucnen koje slovo, a ena mi svaki as,
opremjena za banj, u p a d a u sobu.
"Amo se kupat! Kad e vie to svrit?"
"Ma a svrit, kad n i s a n ni poeja!"

"Kad ti ne gre, ostavi!"

Kad bi ja p i s a samo kad mi gre, ne za vino nego
ni za papar ne bi uvatija. Lako li me nagovorit da
prikinen radit. Gren se kupat, more bit da me more
malo sprene.
Dobro s a n uinija. Pogodija san. Ne s a m o da
s a n se tamo na podan Marjana u moru rasfrika,
nego san j e m a a i vidit.
Okolo cilega Marjana, s obje strane ceste, paliri
tonobili. Vie ji je nego stabal. Pari ka da je uz cilu
marjansku u m u postavljena j e d n a duga k a d e n a
od raznobojne late.
A svaki centimetar uz more pokriven je kupa
ima.
Koliko smo, judi, napridovali u odnosu na more
i banje? Ako zaostajemo u pomorstvu i ribarstvu,
naglo smo se razvili u banjavanju.
Spominjen se pri rata. Ko se to pri r a t a u Split
k u p a ? Samo esi i dikoji tudent. uli ste sigurno
za oni vic. Kad su staru Splianku pitali da li se
kupala, odgovorila je: "A za koga, erce?"
A d a n a s se k u p a d u i starice koje se jedva miu
i to u kostimu u dva dila.
I vie ti na banj ne zna ko je furet - ko je n a .
Pri e to pogodit po faci nego po opremljenosti na
i kupai.
A samo u ovo nikoliko zanji godin koliko se izminija stil nai litnji pikniki!
J o pri p a r godin kad bi se Spliani uputili na
more, na piknik, vukli su sobon puste fagote, demejane, tee, pinjate i one velike somborske dinje
od kojih bi ti r u k a zatrnila. Ili bi, bidni, na noge i
k a d bi krenila famija, svaki njezin lan je nito potiza, vuka, od najstarijega do diteta.

A malo pri gledan Spliane na banju i pitan se

je li ova mogue? Je li mogue da je to n a svit?
Misto spize vuedu sobon nike ezlonge, stolie,
katriice, tramace za napuvat. I k a d ji vidi kako
su za banj mehanizirani, kako sididu, kako pijedu
i jidu - reka bi da su to, prosti boe, tamo niki Njemci a ne n a svit.
J e m a d u i est od fureti. Mu i ena sididu u
u m u za stolien na platnene katriice, u g a m a n i
oko vrata, noga priko noge, svira jin tranzistor, pi
jedu iz termosice a spizu ne vadu iz gameli nego
iz maloga friidera. Pa koju spizu? Za krepat od
smija. Nike male sendvie ka nokat. est ijad tako
sendvii mo u pet minuti progucat.
Ali je zato prid njima aluminijska katula p u n a
iskriani pomi, k u k u m a r i i paprik.
Nima indoranoga, nima broli, ni brujeta, ni makaruni, samo vitamini. A za u trbuj malo i nita.
J o pri par godina o straja nisi smija u a u t o b u s
koji vodi na banj jer bi te uvik ko teplon spizon iz
gamele oparija.
Ijade i ijade kupai, a nima galame, vike, betimiji, plaa, karanja.
Nima ni kitari, ni pisme, ni brikule. I ne igra se
na ploke ni na balun. I nima vie ni mlati, ni m a c
za razbivat stine i vadit prstace.
Je li mogue da smo se onako prominili, disci
plinirali, stavili u est?
Na splitske banje n i m a vie autentinog timunga i kolorita.
Ali ako tega nima, j e m a vonji. Pa koji vonji! Profumi! Po ciloj umi, koji metar od kupaa, izmetin
na badile. Stari osueni i friki sad proizvedeni
koje jo dimidu.

Strano me to impresioniralo. Ne gre mi u glavu

da je n a svit t a k o otporan, izdrljiv. I p o n a a se ka
da vie guta u frikome s m r a d u nego u frikome
zraku.
Puno smo napridovali u linoj opremi za banj i
u linoj higijeni i maemo se, profumajemo, vazimjemo niveu i sprej.
Ali smo zato nazadovali u kolektivnoj higijeni.
Split d a n a s j e m a pet puti vie svita nego pri rata,
a niti jedan novi javni zahod nije sagraen. A niki
stari su srueni.
Grad je antizahodski raspoloen. Gadi mu se vidit zahod. J e m a m o vie kampaneli nego zahodi u
gradu.
I ti ritki zahodi j e m a d u r a d n o vrime. Otvoreni su
osam uri na d a n i onda se zatvaradu ka bankovni
trezori. Po staroj splitskoj tradiciji, svaki n a gra
dski naelnik odnosno Preidente opine bija je u
nito infian. J e d a n u parkove, drugi u trotoare,
oli palme. J e d a n u aerodrom, drugi u elianu, a
bilo bi vrime da se nae koji e infiat u zahode.
J e r grad je poeja vonjat izdaleka. Ako ga pritisne
magla, more ga se po vonjima prona.
Doa s a n na banj p u n njife. Da sam n a a ijadu
dolori na tleju, ne bi se moga prignit. A iz banje
s a n trka. Prola me njifa.

JESAN LI OVIK OLI STRIPTIZETA?

J e m a n j e d n u p o t u koja me u ovo doba godine
nikad nije tradila. Tot s a n uvik na udicu uvatija
bar koji kil ribe. Ali ne rastuin se ako i ne ulovin,
jer to je jedno fino, bilo alo, malo podaje od misti
i oteli, i dosad su me na njemu samo j a t a galebi
doekivala. Lipo je bit u samoi, s a m sa svojima
mislin i pri tome ne mislit nita.
Ribari se me izbacili na alo oko osan uri i rekli
su do oko bota.
Galebi nije bilo. Doeka me lumbrelin, veliki kolurani lumbrelin zaboden nasrid ala. A oto lumbrelina tri gola tila. I na alo izvuen gumeni gliser.
Iz ribarskog broda skoija san s a m o u m u d a n t i n e ;
na glavi strija da me od s u n c a zatiti i na r a m e n u
torba s tunjan, fregulon sira i botiljon vina.
Razvija san na alo tunje, ali oko mi je isto pob i g o oto lumbrelina. ovik i dvi enske. Njega priskaen. Bit edu mu ono ena i er. Mala je ka
salivena. Prokleto ensko, kako je samo utila moj
pogled. A prostrilija s a n je u s e k u n d u . Omar se
pokrije ispod trbuja.
Bogati, dobra je i stara koke, nita jon ne fali,
pri bi se moglo re da jon pritie.
Da vidu zato s a n doa, omar zavrtin prvu tunju
i bacin je daleko. Bacin i drugu i seden na alo,
zapalin panjulet okrenut in leima. Mirno inin
svoj posal, ujope ne okrien glavu, isto kao da ji

nima, jer ou in dat na znanje da se komodadu, da

ne vodidu o meni rauna, isto ka da san k r a p a oli
k u s drva. Ali ujen da se iza mene nito dogaa.
ujen njemake beside. On govori glasnije, one dvi
tie. Ne znan njemaki, ali sve mi je jasno.
ekan ga.
Evo ga!
Ustoboi se onako gol isprid mene. I ospe paljbu.
J e d v a razumim svaku desetu besidu ali z n a n a
oe, i a mi je init.
Ne boj se, k u m e , s menom nee u skandal, fin
san, j e m a n ja kunoga odgoja i kulturan s a n , ne
mogu se ja nikako izgubit. Sa dva pokreta potegnen m u d a n t i n e i gol se isprsin i namistin da me
njegove dame oacuju. Skupin sve svoje znanje
njemakoga i u smiju reen:
"ovie dragi, jesi li to tija? Je li sad sve u re
du?"
Reka je samo 'gut' i vratija se oto lumbrelinajidniji nego je doa. Bogati, a a si tija mene potirat?
Naa si crikvu di e boga molit! Davno je to, k u m e ,
bilo kad s a n ja bija te srie da s a n se m e u golon
enskon furetarijom zbunjiva, crvenija i sramija.
I lega bi onda na trbuj da se smirin, da se ne vidi
kako s a n n e s t a a n .
Ne znan a bi sve prigorija da mi se to i s a d do
godi? Ne bi se, ne boj se, s m a n t a ni pocrvenija nego
bi oko tvoga lumbrelina zaigra indijansko kolo.
Vidi, isto me tvoje dame ispod oka iridu. Ko
ti je kriv da s a n interesantniji od tebe? I n a m i e n
se ka isprid fotografa u najizraziti]oj pozi. Ko zna,
more bit da jin b a r malo uinin golu. Koji fini, dra
esni termin: init golu? Ne z n a n to prevest, nije to
ni ugat ni narajcat - nego b a : init golu!

Poleti mi tunja. J e s a m li reka da me ovi pot

nikad nije izda. Dobro je potegla. Evo je jopet, nosi
mi tunju iz ruk. Dajen kontru. Gotova je, na udicu
je. Kako vue, znan da je komara. Srce mi se uzlepaalo.
Ako niste nikad komaru vukli, o n d a ne znate
koji je najlipji gut na svitu. Sve s a n zaboravija, i
poicjune i Njemice. Lipo polako vuen i tek kad se
na alo poela koprcat i t u repon, Njemice skou i
tru k meni. Vraga k meni, tru komari!
a je ovo na svit dolo? Da je enskoj intere
santnija riba od ovika? I to gologa? I to jo od me
ne? Dame bi tile taknit ribu, ali in je t a k n u , vrisnu
jer o n a zamlati repon. Sad igran p a r t u velikoga
ribara. Vatan komaru za brane, u s p u t t a k n e n
malu po koi da se najeuri. Nije se najeurila. nije
ni utila da san je taka. Meka jon je koa i mirie
od pizbuina.
Nudin jin panjulete. Vazmu. Izvadin botilju.
Najpri g u c n e stara koke. Maloj se crno vino razlije
niz b r a d u , cidi jon polako izmeu prstiju. Oi su
jon ka u make, a zubi veliki, bili. Rukon polako
tare vino. Da mi ruke nisu od frikine, moga bi je
ja otrat. Da jon nije tot pape, isto bi ja srknija koju
kapju. Lako bismo za m a m u .
ovik je ve turnija gliser u more, zove ji i pali.
An tot smo miu, boje ti je ute dok je na vrime!
uti ti u kosti kako bi ovo moglo svrit.
Pojdu. Gliser leti. Oe li mi bar zamavat? Nita!
Niti se nije okrenila. J i d n o jitan botilju u more.
Tunja se smiri. Lovin mirno jo po u r e . I sria
me prati. Na alo je ve mali zubatac i jo etiri
fratra. Iznenadit e se ribari kad dojdu po me.
Zaokupjen san lovon i njanci ne obadajen da do
lazidu ravno na alo dva glisera. J e m a ji nito p u n o

j u d i ene, dica. Nikor me vie ne interesira. Sad

lovin. Triba iskoristit ovi ritki ludi t r e n u t a k k a d se
riba pomami i grize.
Opet niki debeli Njemac iza mene. Neto vie
dere se.
"a je sad? Oli ne vidi da s a n gol, da s a n n u
dista?"
"Sramota!" vie debeli. "Obuite se!"
Okrenen se a vidin: cila njegova enska pratnja
stoji uz glisere i gleda me ka vraga.
Debeli jo vie vas je crven i ini mi mote da
stavin gaice.
Ajde, ne deri se, obu' u se!
I to je ovo, judi, dolo?
Malo pri me Njemac svuka.
Sad me Njemac ini da se obuen. J e s a n li ja
striptizeta, oli ovik? Moran se na njemaku koma
n d u svuivat i obuivat. Ona to radi za pineze, a ja
moran mukte.
Smirili su se k a d san se obuka. Ali ja vie n i s a m
j e m a mira. Prdili su cilo vrime s gliserima. Skijali
su uz alo. More je benzinon zasmrdilo. Tunje su
mi jelicon prisikli.
Kaiva sa njin ribu vika da s a n profesionalni ri
bar. Reka san: Das ist majn Leben! Sve je bilo za
ludu. A meni je kopjalo.
Svuka s a n se jopet gol i poeja san trkat i u r l a t
po alu. Nisan van ja striptizeta nego ovik, boga
aina i materina. Ne sluan ja ni nae k o m a n d e
pa neu pogotovo ni tuje!

OPARENI TURISTA
Ovi srpanj misec bijaje u meteorolokome smislu
jedan p u n o smini i neobini srpanj. Prvi petnajst
d a n sve je gorilo, bilo je vrue ka u p a k l u i to je,
po meteorolozima, bija najtepliji srpanj u zanju
dvajstipet godin. A o n d a su udrile kie, pa bure,
naglo je zaladilo, tribalo je obu j a k e t u i od noi se
pokrivat. Ta magla i velika promina t e m p e r a t u r e
i pritiska morala je uinit kerac na organizam, i
p u n o se svita tuilo kako ji boli glava, a bilo je i in
farkti, kapji, kolpi, i d o s t a nji je i partilo.
Ovo je, dakle, bija j e d a n skroz ludi misec, i naj
topliji i najladniji srpanj u zanju kvarat vika. Gori
misec ne more se zamislit. Ali kad se zbroji jedno
i drugo, o n d a dobijemo prosjek i i s p a d a da je ovo
bija j e d a n divan, idealan misec kakvi se samo mo
re poelit.
Eto, judi, a oe re statistika i koliko se mo
re virovat u teoriju prosjeka. Petnajst d a n te stavidu kuvat u vrili kotal i onda te tako leanoga,
kuvanoga bacidu u l a d n u jaceru da se smrzne ka
j a p a n s k i zubatac i misec dan se mui, krepaje, i
ako se izvue, dozna da si misec d a n proivija u
idealnim uvjetima.
Kroz ova dva litnja miseca ne volin se micat nidir!
Oparilo je mene, j e m a m ja dragocjena iskustva.
Nikor mi ne more platit koliko s a n se ja liti po
n a i m a otelima ispatija. Uvik je liti sve puno, sve

rezervirano, ali nikako se uvik snajdu i stvoridu,

ka za te, j e d n u sobu. Pa koju sobu? Lipu, svitlu
s u n a n u , s viton na more. Sobarica ispred tebe
otvara vrata, r a s t v a r a ponistru.
"Ovo van je, jor, raj na zemji."
A ja ve z n a n a me sve eka.
eka me u otelu kaldaja od restorana i jedno
misto za tisnim stolon pokrivenin porkom bilon
tavajon. Dok e k a n konobara, zabavjan se itaju
tragove spize koja je prolazila priko ovega stola.
B o k u n manistre u ugu zalipjen je za tavaju. Ovo
su sino jemali gula sa pagetima.
Konobara u ekat jednu u r u , u r u i po, i sve a
e mi donit na stol sve e bit ladno osin vode. Liti
u n a e otele najladnije je pie juva.
Restoran je velik, konobari je malo, pa se rastredu, slomijedu se bidni, znoj se s nji cidi, kouje
su jin mokre i jakete ispod p a z u h a potranpanjale,
poutile... I k o n o b a r e mi se prijatejski tuit kako
mu je teko, koliko posla na d a n izbaci, koliko ki
lometri triba da uini priko sale i tuit e se da je
ma platfus i da mu se noge s t r a n o potidu; bive,
postole, sve mu izgrize i meju prstima rane mu se
otvorile. I ja ga sluan, jist ne mogu, noen strguc a n pagete zalipjene za tavaju, a ova d r u g a u t a
m a a je od slakoga, ovo su jemali kremu.
Nita ne mogu jist, popijen s a m o prst vina i gren
malo prile. Bot je, cvrci viu, nebo gori, a ta
moja soba, ti raj na zemlji, pritvara se u muilite.
Ne mogu nikako zatvorit ponistru: oli su rolete po
kvarene, oli su kure nabrekle, pa se penjem po
stolu i priko ponistre n a m i a n deku. Na j e d a n
kraj namistin, na drugi mi p a d e .

Na p i n u ne vaja mi rubinet, oli, ako vaja, pina

umi ka da je u n u t r a motor. itan da se u s p a v a n
i juto da u sklopit oi, a u s u s i d n u sobu pustili
vodu u zahod. Koji u u r , koji vodopadi?
ekan da se smiri i misli - gotovo je, a priko
hodnika pomu dica t r k a t i igrat se na vatalo.
I u tri bota ve si v a n k a na teracu, pije kafu, a
glava te boli - puknit e.
Uveer jo gore. Veera slabija od obida. J o i mu
zika, t u t a forca, svira. eka ponoa da svri, da
gre le, ali ekadu i susidi. I juto da e zaspat,
a tanki zidi, i uje sve a se u susidstvu dogaa.
kripiju posteje, stenju, p u u , plau. Tue akon
o zid: d o s t a vie, jeste li judi, oli zviri?
Smiridu se koji minut pa se gredu tuirat pa udri
jopet, potiho. I onda se najidi, uvati te nervoitad,
ne mo vie zaspat. Sad bidu oni smireni tili spavat.
Bogami, neete! I onda se ti pome privrat po
posteji, s k a k a t po njoj, otvara sve pine; p u t a
vodu u zahod i u banj. Potie katrige, stole, posteju
dok susidi ne s t a n u b u b a t tebi a k a n o zid.
I kad je, napokon, sve zamuklo, k a d se sve smiri
lo, z a s p a si juto pet minuti i skae iz posteje.
Uas! Sniva si da je cila soba u plamenu, da gori.
A to je sunce prodrlo kroz ponistru i kroz t a n k u
crvenu koltrinu udrilo u oi. I u etiri b o t a ujutro
ve si s kuferon na rivu, eta i eka vapor koji e
te odvest doma.
Znan ja moj svit i zato se liti nidir ne mien. Je
dino se proetan do ferate i mula da vidin litnje pu
tnike i sasvin ubijen voju za vijaima. Kako jin se
da sad putovat? Umorni, kicani, p u n i bagaji, ispa
du iz ferati i autobusi. Oli ferata zakasni pa vapor
utee, oli vapori i trajekti i po tri-etiri u r e kasnidu.

I pusti svit m u v a se po mulu, tre na svaki vapor,

na svaki trajekt koji se ukae. I falijedu u p a d a d u na
krive linije; primiadu se kamioni i mali tonobili,
t u e d u se oferi, svi bogaju, tru, viu...
Trevija s a n tot nikidan jednoga naega diretura
s otoka koji mi plae da u svoje otele nikad ni j e m a
gore goste. J e m a bit da n a n agencije ajedu samo
evropsku lideru. I govori:
"Sve mi se pari da je veina ovogodinji fureti prvi
p u t u ivotu ulizla u otel. Ma di ji samo najdu?"
"Zamisli ti," govori on, "jema ji koji dajedu u po
h r a n u etvrdeset-pedeset m a r a k . Ritko koji projde
sto. A jo pri nekoliko godin ritko je koji dava uvat
svotu ispod petsto-esto m a r a k . Vanpansionska
potronja p a l a je na nita. Vino i mineralnu vodu
kupujedu u butige i nosidu u otel na stol. Kupujedu
vino ak i po k o n o b a n i onda traidu da jin ga u otel
razladi. U novi otel B kategorije plaadu p a n s i o n
dvanajst ijad dinari. Soba s banjon, tepla i l a d n a
voda, tri obroka - sve dvanajst ijad u srcu sezone!
I jo se b u n i i trai za predjelo prut! P u a d u po
soban vodu, izgoridu ti l a n c u n e , razbijedu lustere
i nikor oldu nee da plati. Osoblje izmeu sebe ku
pi da namiri njijovu etu. I jo se onda, k a d dojdu
doma, tuidu agencijan i traidu otetu. Koje smo
pri fine goste jemali a na to s m o spali? a se ovo
u svitu dogaja?"
I tui mi se diretur da je tuf svega i da e ute
iz turizma.

AJTE, JUDI, DOMA!

a, je preve - preve! Dosta je vie! Svi smo tufi svega. Svega n a n je dosta!
Dosta n a n je ovega nemilosrdnoga paklenskoga
sunca, vedroga neba, svitlosti koja tue u oi, mi
rnoga mlakoga mora koje je vie bara, nego mo
re, dosta je ovi ludi raspivani cvrak, grmjavine
reonplani, tonobili, jahti, gliseri, kori od cat i dinj,
tufi s m o Njemac, Talijanac, Inglei i vas, prijatelji
i drugovi, iz unutranjosti. Koliko vas samo u tu
vau u n u t r a n j o s t j e m a ? Deboto ka Kinei.
Mi smo doli ve svi postali nervoasti i ne vidimo
as k a d ete se sa svojima bagajima poet kupit.
Ba ovi zanji d a n ee itan po novinan kako gosti
j e m a d u k r u p n e primjedbe, kako recepioneri osorno
odgovaradu, konobari su nejubazni, bez smjeka
na u s n a m a , mornari na vaporima i trajektima lini
i spremni na svau.
J e , sve je to istina: i nejubazni smo i nervoasti,
i plae su zagaene i trnice su s k u p e i ugostitelji
su pjakai i nered je na brodima...
J e , sve je tako i jo grublje jo od toga, i ubijte
nas, s a m o n a s nemojte init patit.
Vi iz unutranjosti ne znate a mi sve govorimo
kad n a s vi ne ujete. Kad ste n a n vi po soban, a mi
apjemo po kuinan, ufitima i konoban.
Vi s a m o ujete:
"Jo a n a n je drago a ste doli! Ba smo govorili:
di su, k a d e vie do? Bili smo zabrinuti da van se

nije a dogodilo. Ajte, komodajte se! Oete li najpri

u banj po se malo rasfrikat? Oete li rakijicu?"
A kad ne ujete:
"As ti gospu i ovega kolpa! Donili su vie bagaji
nego lani. Ko zna koliko edu ostat?"
"Koliko moredu prodrit i polokat?"
"Di jin samo s t a n e za majku boju?"
Ne znate koliko mi gutamo kad n a n se v a a
dica za obidon penju po kolinima; kad razbijedu
mule, kad n a n bosima nogan grete po palketima,
k a d n a n u kratke gae, trbujon vanka, biingajete
po tinelima i kafetinima.
Tija bi ja vas, drugovi i prijatelji iz unutranjosti,
vidit na nae misto. Koje bismo tek mi primjedbe
jemali?
Ovi d a n kad je turistika guva dosegla svoj vrj,
svoj pincin, kad je cila Dalmacija pritisnuta furetarijom, kad na svakoga naega ovika dojdu dva
vaa, sad, u ove dane, di s a n kod ia svud su mi
kroz pla apjali:
"Kad e vie ova ludnica svrit? Kad e ji vrag
d o m a odnit?"
Cila n a a lipa Dalmacija postala je turistika i
svi smo ugostiteji, konobari, ako ne profesionalno
a ono amaterski.
I ovi profesionalni dil Dalmacije koji ive od tu
rizma mora sve gucat, mora se drat regule: gost
uvik jema prav - konobar nikad. Da gospodine, si
sinjore, javol Hern.
I zamislite: k a d je profesionalce tufalo, kad
su oni poeli ronjat, kad je njima svega dosta, a
emo re mi, bidni amateri.
Sluan po Splitu svi ronjadu kontra turizma.
"a e n a n turizam? a mi j e m a m o od turizma?"
Nestane po butigan kruva, po bikarijan m e s a i svi

ronjamo: kako nee nestat; kad je navalila p u s t a

furetarija?
Na pazar cine padaju, sve se prodaje po zlato.
Di nee, k a d jema miljun fureti? ak i oni koji afitaju sobe ronjaju kontra:
"Oli mi afitajemo od morbina, afitajemo od j u t e
potribe? Ko bi afitava da ni ova skupoa?"
Po malima mistima koja pri nisu j e m a l a boga te
be, a sad svaki kamarjer jema vilu ka kalifornijski
milijuna, jopet se ronja:
"Pri s m o bili sirotinja, ali smo ivili ka judi; sad
smo bogatai, ali ivimo ka pasi."
Ne zanima mene profesionalna turistika proble
matika, nego ova moja amaterska, intimna.
Cilo ovo lito nisan pet puti lega u svoju posteju.
J e m a m tu veliku sriu da uvik na koga naletin.
Gre ovik na odmor, na otoke, dojde u sedam
ujutro, a u dva mu gre vapor. Di e se v a n k a patit
po ovome s u n c u , s kuferima?
A onda, oli zakasni na brod oli ne more u k r c a t
tonobil na trajekt i ostane dan-dva. I ne bi bilo od
njega uljudno da se na povratku ne javi. Kako su
ga na otoke opljakali, oli je potroija vie nego je
planira, m o r a mu i pozajmit koji dinar. A onda,
n a n ovod lake je i s n a se za devize.
Virujte mi da izlazin u straju iz kue da koga iz
unutranjosti ne trevin.
Iskjuija san i telefon da me u n u t r a n j o s t ne zo
ve. Kako smo mi turistika, konobarska, u s l u n a
Dalmacija, mora init svitu usluge.
Ako ne nita drugo, bar mu rezerviraj kartu za
avion na povratku.
Razglasija san da me ovi misec nee biti u Split,
da gren i ja na godinji odmor i to sa enom u Slo
veniju.

I mislija s a n bit miran. Nee n a s bit u Split, ne

triba n a s trait. Ali tri su mi se famije javile. Kako
n e u bit u Split, kljue od s t a n a n e k a njima ostavin.
I sad fopet demantiram: ne gren u Sloveniju, d o m a
stojin i k u a mi je puna.
J e m a m i prijatejske ponude da ja ovi misec iven u Zagreb, u Beograd, u Ni a oni e misec da
na uinit doli.
Ajde kaite mi a u ja misec d a n a init u Za
greb? a u init u Ni? Ola kakvi si pa nee do
u Ni?
J e , taki sam, n e u u Ni, n e u u Zagreb, ou do
ma stat, bit miran, komodan.
Ou spavat u svoju posteju, jist za stolom, na
svoje misto, tit svoj libar.
Nikidan trevin na rivu moga staroga prijateja
Nadu pitura. D u a od ovika a p a m e t a n t a k o pa
m e t a n da on za se govori: "Straj me koliko s a n pa
metan". I on je revoltiran na turizam.
"aje ovo dolo od nae lipe Dalmacije? Ludnica!
Pogledaj!" kaije na furete koji zobjedu velike gro
zde grozja.
"Pogledaj ludoga naroda! Sve edu grozje poder a t a je li to od boga grijota? J e m a d u praske, jem a d u dinje, n e k a se na to bacidu a grozje je bog
stvorija za vino init. derite, derite, nesriknji na
rode, a mi emo vodu lokat?"
J e m a moj Nade tu malu m a n u da mu je drag mul
vina. A kad je bija u partizane, u bosanske ume
trevija je jednog Splianina oficijala i vika mu je:
"Pjero moj, javi svima u Split da vie ne pijen,
da s a n se ostavija!"
Refa se kad je r a t svrija i k a d je doma doa.
I ja san se, moj Nade, svega ovega lita ostavija.

Ne k u v a mi se, ne jin, ne pijen, ne p r i m a n viite.

Nima m e . Javite svima u u n u t r a n j o s t da s a n se
svega ostavija!
J u d i i drugovi, a vie ekate, dici van do koji
d a n poinje skula, triba kupovat libre, teke, bloke.
Ajmo, judi, svak svojoj kui, dosta je bilo ovega tu
rizma!

KAD UDRE ZVIR NA ZVIR

Vidija san, j u d i moji, onega morskoga p a s a o
kojemu su novine pisale, o n u zvir nemilu, koja je
izila onega bidnega Njemca. J e s a n , virujte mi, vi
dija san ga! Oorija - ako n i s a n !
I evo, ja s a n se mora klet jer ovi n a nesriknji
svit nikome vie nita ne viruje. Ka da je to a vidit
morskoga p a s a ? Ka da je to koji podvig? A kome
s a n god to pria nikor nije virova.
"Ma nije mogue! Floaje, i ba se tebi doa
kazat?"
"Ma a ja j e m a n lagat? Koja mi korist od toga?
I zato bi govorija da san ga vidija ako n i s a n ? Ako
ne virujete, ja j e m a n i svidoka. Eno pitajte Borisa
Dvornika, on je s menom bija u brod!"
"A, an, puno si lipoga svidoka naa."
J e s t e li to, dragi tioci, rekli, oli promislili? A a
ja mogu, bojega svidoka niman, on je bija s m e n o m
u brod.
Bilo je to u subotu pridveer, doli kraj Vruje.
Pripremili smo se lovit cilu no i vazeli smo sobon
nito malo spize i jednu demejanicu vina. To koje
ga vina! Morete zamislit kakvo je to vino k a d se
pri ostavljalo b i s k u p u kad bi doa dicu krizmat.
O n d a smo mi otkrili to vino i kako ga j e m a s a m o
malo - u sve j e d n a bava o pet-est tolitar - rekli
smo gospodaru: "Bogu da ga nisi vie dava! I dok
ta bava traje mi mu svake subote dajemo u sveti
sakramenat."

I j u t o sunce pada, mi dva lovimo iz male bateline i dodajemo j e d a n drugome demejanicu a on,
razbojnik, lipo bordiaje j e d n u dvista metri isprid
nas.
"Asti o n u gospu, pogledaj ga!" t u r a me Boris.
Kalma bonaca, more ka uje, a one mu dvi peraje
ka dva c r n a jidra i rie more ka da su mu to korteline.
Svak bi se na n a e misto bija sledija, a i ja s a n
se bija malo zabrinija i govorin m u :
"Zna da mu ne virujen."
"Ni ja!" govori on.
"Moga bi se zaletit, zamamit repon, razbit n a n
batelinu."
"I a emo init?"
"Brzo popit vino da n a m ga ne bi razbojnik
prolija!"
I mi uamo a on ini oko n a s irade. Stoji u
fermu i eka oemo li skoit, o k u p a t se.
Pa e ti n a s na te finte vatat? A na to ti mi
liimo?
I govorin ja Borisu:
"Vazmi ti osti, a ja u ga pokuat n a m a t a t . I in
se priblii, omar ostima u oi."
"Ajde dojdi, a se boji? Ajde, neemo ti nita!
Ne bi bilo fer: mi dva a ti, bidan, sam, samcat. Ajde
dojdi, digni glavu, pogledaj ko je u brod. A bit e,
bidan, i ogladnija? J e m a ovo deset d a n a da nisi
nikoga izija. Oli n i m a apetita? Pogledaj n a s pa
more bit da ti se i vrati? Dobar si, kume, j e m a u
te najmanje est metri, moga bi n a s komodno oba
smazat za veeru. Ne boj se, nismo ilavi, g u t a t
e u svaki zalogaj, vidit e koje su to u t a n c e ?
Sad, istina, malo vonjamo od vina i k a d bi n a s izi-

ja, a milicija te fermala i inila te puvat - ne bi lio

proa. Ali i bez milicije ne bi ti bila lipa. J o , a bi ti
se vrtilo u glavi, ne bi zna di je dno, di je povrina,
di je kopno, di su otoci, t u k a bi glavon u krape,
p l a k a bi ti i riga sve a si prodra."
Doa je do n a s na trideset metri i onda je sta i
ka zamislija se. Ne znan a je bilo, jesan li ga prip a , oli zgadija, ali podvija je repicu i okrenija p u t
Braa.
"Za njin!" zavika je Boris.
Dignemo brzo sidro, upalimo motor, uinimo
gvau na konop ka kauboji lac.
Boris na provu, mae lacon i vie: "Ravno na
nj!"
Tribalo je vidit kako je bia isprid n a s . Koju je
prengu uvatija? Parija je mali plaivi pasi, s a m o
a nije kajinka!
A a mu nismo vikali, a mu nismo sve izgovorili?
I to je tribalo ut.
Kurbin sine, doa si n a n ovamo turiste plait!
Je li te to konkurencija natoulala? I ba si se na
Njemce, na n a e najboje goste okomija? Evo sad
navali, na dva Hrvata, pa e vidit kako emo te u
p a p a r uinit.
Ako si ti zvir, mi smo, k a d se najidimo, duple
zviri! Moli boga da ne volimo jist sirovu ribu a da
ne, kad n a n m r a k na oi pade, na te bismo u more
skoili.
Bii, je li? Ti si govno a ne car od mora!
I kad smo ga tako izvikali, izasovali, izbetimali,
izvriali i ispripadali, uteka je ka lud i dok je iv ovi
se vie, ne boj se, nee vratit na ove n a e s t r a n e .
Drugi more, ali ovi ne!

Vratili smo se u konobu proslavit n a podvig. Mi

priamo n a u pustolovinu, judi se oko n a s skupili
i nikor n a n ne viruje. Ne viruju njanci da smo vidili
tega morskoga p a s a judodera.
A na a s n u ri sve je bilo ovako kako san van
ispripovidija. Njanci j e d n u besidu n i s a n n a d o d a .
Oorija ako nije!

I LITO SE DEFORMALO
Volija san lito, elija ga, eka, radova mu se,
toko s a n ga volija da san blagoslivja i muice i ko
marce. Neka z u n z u - vika s a n - jer je i to sinjal
lita. A sad lito vie ne volin, jer se skroz prominilo,
prokurbalo, deformalo.
Od oni lipi liti koje san ja volija malo je a ostalo.
Pogrubila su n a a lita, ivi koluri su pomarili, litnji lipi vonji su se izgubili - s a m o je smrad osta.
Jeivi je to t a u n , pogotovo u gradu, a pogotovo
u Splitu.
Pritiska sparina, danima, nedijan se ve iva ne
s p u a ispod trideset gradi, s p a r i n a se spojila s
benzinon, naiala, naspugala se arja kemije; di
mi i krabi se asfalt i svaki dan vuedu priko g r a d a
razbijene tonobile, kicanu, zguvanu latu poprs
k a n u krvju i koican, i oevidac e van priat da
je to bija taki s u d a r da su oferu oi izletile. Letidu
bolnika kola i sirena obznanjuje da je jopet nikoga
inkolpalo.
A malo su pri proletili vatrogasci: jopet je nidir
u m a gorila.
Arja je teka, gusta, smrad i oganj die i uvik
su ti gorka j u s t a .
I cili je grad p u n ambalae. Isprid svake proda
vaonice, isprid svakog bufeta visoko uza zide stivane plastine kaete pune botilji i boic. Kilometri
kaet, milijuni botilji. I svuda kamion iz kojega je
iskrcajedu nove poiljke.

U svakome portunu upalile se k a n t e za kovace.

Vonja j u t i n a . Smrad te prati uza skale, uliza je s
tobon k a d otvara vrata. A muic nima, sve su pokrepale.
Svit po gradu gre ka oamuen. Nikor nikoga
ne vidi. Usrid dana, nasrid Pjace, ferma se ovik s
boreton, uredan, naizgled skladan, ozbiljan ovik
i zapini pa dri govor. Vie, priti, kripje zubima,
pa tre i stane i jopet priti. A svit se okolo smije.
A uveer, od noi, tredu nike ene, j a u u , plau
i biidu.
Atroke gitare i serenade ispod ponistre! I noi
p u n e bile razbludne miseine.
I mladost je lina, mlitava, p u n a kemikalije. I n e
ti te njijove dananje litnje razblude? iadu se po
e n t a d a n , po ulican, stiskadu se, a o n a i on u de
bele farmarice.
A u o n a prava miriljiva lita ja s a n minja m u d a
nte dva p u t a na dan jer nikad nisan zna u koju u
posteju svrit. A sad ji minjan bez ikakvoga smi
sla i g u t a jer jedino me more vidit likar ako me
inkolpa, pa me u opidal odvedu.
I more gre sve porkije. Svita je na banj sve vie.
I banji smrdidu.
Autobusi put banji krcati. ovik na ovika. Slipjene kouje, jutkasti vonj mesa i ene koje dajedu
po bakalaru.
Svi se u a u t o b u s u karadu. Kondukterka nito
vie, a putnici u zboru odgovaradu betimjan... J u ske rii vie nima.
J u s k u ri mo jedino ut na veerima poezije.
Interesantno je to da se d a n a s ti recitali ne dridu vie u tvornike hale, nego u klotarima samos t a n s k i n za pedeset finiji gledalac. A koncerti po
crikvan.

J o u sridnjemu viku umjetnost je utekla iz crk

vi i samostani, a evo sad se jopet u nji vraa.
Na pekariju, na bile kamene ploe, samo japa
n s k e lignje, pobilile, poutile, popigavile od p u s t o
ga smrzavanja i odmravanja, raspadaju se na plo
u ka na mizu.
A na pazar dole narame. Bitka za n a r a n e .
Najgore suve n a r a n e , od koji se kora ne lupi, koje
fet nimaju - dvi ijade kil.
A praske dvi i po ijade. A faolet dvi ijade.
ene koje prodajedu na p a z a r u postale su teo
retski potkovane. J e d a n dan kil faoleti dvi ijade,
j e d a n dan ijadu manje od ijade. Pita li k a k o to
more bit, odgovaradu ti da more jer d a n a s vladaju
zakoni ponude i potranje.
Poznajen jednoga naeg iseljenika-povratnika
koji ivi u Split s amerikanskom penzijom. Nikidan
mi govori da se misli jopet vratit u Nevijork jer je u
Split velika skupoa.
Nikad neu razumit kako to da se smidu j e m a t
privatni bufeti, privatni oteli, privatne radionice ka
male tvornice, privatne bikarije, privatne p e k a r n e ,
s a m o se privatno ne srni prodavat voe i povre,
k a p u l a i kumpir.
I zlato mo privatno prodavat, ali butiicu od
krumpiri i faoleta privatno drat ne mo.
I cvie mo privatno prodavat, i papagale i leroje,
m o jemat i service i mali kver, sve mo jemat, za
sve e dobit dozvolu - samo ne za kumpire i faol
prodavat. Ko e z n a t a je mislija zakonodavac, ko
ga je tija titit, u ta je infia?
Sva sria da je poelo prvenstvo u b a l u n u . Da
svit malo ivne, da se razbudi. Fala dragome bogu
da su svrile i litnje igre i recitali po s a m o s t a n s k i m

klotrima i koncerti prid oltarima, jer trista p u t i

mi je drae ut kad m a s a na istoku piva 'Marjane,
Marjane' i grmi - gol! gool! Fali jo j e d n a lipa obi
lata kia da ispere arju da u d u n e s m r a d i vonje
benzina, late i kanti.
Dodijala su kicana auta, bolnika i vatrogasna
kola, j a p a n s k e lignje, n a r a n e i faolet po dvi ijade
kil. Bidan i oni ovik s boretom koji zapini i tii
govore i zubima, kripje, a svit se okolo smije.
I bidne jadne crne ene koje nou j a u u i plau
i uvik nikor za njima tre. Barenko milicioner koji
ji gre spasit. A one jo bre biidu i tre jer mislidu
da ji progoni.

VRATI SE, ERIKA!

Cilu je no, od petka na subotu, sivalo, lampalo,
gromi su tukli, kia je lila i d a n je osvanija m r a a n ,
nebo i more stopilo se u jedan jeivi sivoporki kolur.
Parilo je da nikad vie s u n c e nee zasjat.
I kad je ovaki d a n u ovom t a u n u , ja tono
z n a n a e se dogaat i a d a n a s triba vidit, gledat,
gutat.
U ovu n a u nesriknju, lipu, dragu Dalmaciju
svaki t a u n i svaki dan u t a u n u i svaka u r a u
d a n u j e m a d u svoje posebne gute. I cili je problem
u tome da triba znat gutat.
Dok su gromi tukli, dok je kia lila, privra s a n
se po posteji, puija panjulet za panjuleton, eka
da svane i tra s a n zadovoljno r u k e pri pomisli kako
e d a n a s bit lipo, kako u d a n a s gutat.
Unaprid s a n z n a da edu se fureti na ovaki d a n
pripast; isto ka da san vidija koji je bija a l a r u m u
sve kampove; pod atore nikor nije moga spavat,
voda je odooto prodirala, gromi su okolo cipali i
omar je poelo pakovanje. Pripali su se i oni koji
vuedu za sobom glisere i motorine, tribalo ji je
kapulavat, vu ji na kraj i k a d si ji ve izvuka, a
vrime je jeivo, a e init nego partit doma.
I juto s a n z n a da u u s u b o t u cili d a n gledat
kolone koje se povlaidu p u t sjevera. Svi e vozit
uzgor, desno, i b a s te gornje strane bit e p u s t i
odroni, odozgar ruit e se stine i bovani.

Drago mi je gledat kad fureti gredu nazad. Lipo

je vidit kolone put sivera, lipo je vidit i kad se tiskadu
u jatu, k a d po otocima navalidu na trajekte.
A k u d e lipje, nego u ovakva oblana kina
j u t r a u malim mistima prisustvovat r a s t a n c i m a fu
reti i njijovi domaini.
Koliko se draesni stvari vidi i dozna na tima
r a s t a n c i m a ? U to malo misto, di s a n prispija u su
botu r a n o ujutru, omar s a n dozna da putuje i frau
Erika.
A, eto, i meni je aj a gre. Zato gre k a d je misli
la ostat jo nediju d a n ? Strana je Erika, k u s en
ske, bjonde, tridesetak godin, mali bikini, a prsi i
noge sve ka saliveno.
Nikor ne spominje da partije i njezin m u J o h a n .
J e r ti J o h a n , to je niki tutle od ovika, samo sidi,
pui lulicu, riava kriajke, s u n a se, oli od veeri
sidi na m u l e t i gleda more.
A Erika marira okolo, mukie bode oiman i
svaki koga pogleda stresne se. A dobra je, a iroka,
a demokratina, denjoa! I ka a pravi muki voli
enske, tako i ona, prava enska, voli mukie.
I kupili se oko nje i momci i judi i postariji, a cili
enski dil maloga mista sta je po cili dan, a i od
noi, oprezno i pratija je njezino kretanje.
I dok su je svi m u k i u mistu estoko branili,
sve enske su je ogoreno, bidnu, napadale.
A promislite: jedna je susida dola vikat na joru
Katu kod koje Erika stoji. I plae susida:
"Ona tvoja Erika odvukla me oba sina!"
A nije o n a odvukla nego su momci ili Eriku
malo provozat brodom. Interesantno je to da su sve
enske govorile: "Teta Katina Erika..." A teta Kate
se jidi: "Ma a moja, otkad moja? Zato moja?"

I jutros ta fina gospoja partije. Virujte mi da je i

meni aj a di nee bit mianima? Ribari probiredu
na gajetan mrie, a sve pogledaju na mercedes
prid kojin Erika stavja gvante za vonju. I k a k o ne
gledadu u mriu, tri su se ribara to jutro ubola na
karpuna.
Pridloija s a n ribaru prijateju da n a s nikoliko
plaamo za Eriku pansion cilu godinu. Ja s a n spre
m a n dati moj dil i nee mi bit aj. I neu se n i t a
untrigavat, meni je samo do toga da ona stoji, da
m a r i r a malim mistom, jer o n a unosi j e d n u pose
b n u ivost, daje ideje za m u k e i enske razgovore,
za akule, za karanja.
Neka jon m u gre, eno mu i a u t o i svi kuferi, ne
triba jon njanci olda ostavit, mi emo je i r a n i t i
obuivat i kupovat emo jon kozmetiku i n i t a jon
na svitu nee falit.
Govorin ja Eriki: "Ostanite, ovo e razvedrit, jo
d a n a s e bit nebo ka cakal, ne more subota bez su
n c a ka udovica, ka i vi, Erika, bez sunca."
I moj je prijatelj nagovara: "Bit e jo p u n o su
nca, Erika, evo ve se die, pogledajte, gutat ete!"
A ona, j a d n a motaje na mua, slee r a m e n i m a ,
iri ruke.
Spremni su i drugi tonobili, nosidu se kuferi,
veiju prikolice i motorini, domaini nosidu svojima
gostima na dar rakiju, bocu proeka, malo suvi
smokav, koji grozd grozja.
Drago mi je da gredu, neka kolona bude a dua,
sve do Berlina, sve do Amsterdama, ali zato b a
Erika mora po?
Mu tutle ve se utira u a u t o i veza kaiima, evo
s a d e izvadit i krialjku, a o n a e, bidna, s a m a
vozit.

uvaj n a n se Erika, langsam, oprezno - j e r eka

mo te i dogodine.
Ve je partija jedan stariji brani p a r Olandei.
Puno fini judi! On advokat a ona turistiki epert,
govori sve jazike na svitu. Dva b r a n a p a r a Aus
trijanci krenuli su u svoj Grac. Mau, pozdravjaju
sirenan, ali nikor ji ne gleda. Cilo misto gleda
Eriku.
ene viridu kroz kure i oima striljaju di su jin
mui, di su jin sini, ka da e ji Erika u k r c a t , sakrit
u porta-paki.
Okrenula se velto, j u r n u l a ka strila, zatrumbetala i r u k a u gvanti izgubila se iza maslin. ene su
odanule, m u k i umukli, svak se pazi da jon ime
ne spomene.
Mui enski dil maloga mista i misli: odnija je
vrag! Mui i muki dil i misli: jopet e o n a n a n do!
I in je partila, vratija se mir i dosada.
I tek a su kolone krenule, in su magistralon
p u t sjevare zabordiali gliseri, prikolice i motorini,
fermala je kia, raaralo se more, zamodrilo se
nebo, a jednome od oni ribari koji se uboja na kar p u n a otekla je ruka.

VAPAJ ZA RECIPROCITETOM
Moran nike re, p u k a bi da ne reen. Vi, fureti,
turisti, koji dolazite doli na more, vi iz n a e
unutranjosti i vi iz Njemake, Francuske, Ingleke,
bez obzira na to oklen se spuate na more, p u n i
ste primjedbi na n a raun. Puno van doli stvari
s m e t a i uvik, uvik, jemate nito za kritikovat.
I mi van ka domaini uvik, uvik dajemo za prav,
p r e m d a bismo vas koji put i k vragu poslali. J e r nije,
valjda, da vi uvik jemate prav a mi nikad? To van
je tako, moja furetarijo, vi ostavjate doli pineze,
pa i kad n i m a t e prav, mi van sve odobravamo,
potvrdijemo i laskamo van kako ste fini, uljudni,
pametni, iroki, ka judi od svita.
A, bogami, ritki meu van su taki. Nemojte se
vi, fureti, na me najidit jer sve a u van re, sve
je to dobronamjerno, za vae dobro, isto ka a su
dobronamjerne primjedbe i kritike koje vi sipjete
na na raun.
Kad mi odozdal dojdemo u v a a mista, u Zagreb,
Beograd, u Pariz, u Minhen, isto troimo pineze,
i te kako troimo. Mi van doli dajemo posteju,
spizu i vino, sve skupa na d a n petnajst-esnajst
ijad dinari, a k a d dojdemo gori u vas, o n d a s tima
pinezima ne moremo ni posteju platit. A vi isto
ronjate da je u n a s skupo i pitate kad e bit ribe,
zato nima p r u t a .

I k a d mi dojdemo u vaa mista, u vae kue, pla

amo, ne ronjamo i pokoravamo se vain pravilima
igre. ekamo na semafor da se upali zeleno za
pri s j e d n e bande ulice na drugu, ne pjujemo i
ne piamo po vain ulican, ne bacijemo van po a
rdinima k a r t u i vae; kad n a n dojde potriba, tremo u vae javne zahode, parkiramo tonobile na
mista di n a n odredite; kad van dolazimo u k u u ,
u p r e m o u botun i za va stol sedemo uvik pristojno
obueni.
A ja ne bi reka da se vi isto tako ponaate u
n a a mista, po naim kuan. Malo ste i preve komodni, slobodni, oprostite na besidi, ali i pomalo
agresivni.
J e m a m o mi po n a i m pjacetan i portiman svoje
semafore, ali vi neete da ji vidite.
Kad b a r b a Lovre u ladovini ispod svoje balature
krpi mriu pa zaspe i glava mu klone, onda je isto
k a d a je na semaforu sinjal da n i m a prolaza. A vi
dojurite tonobilon, zatrumbetate, a b a r b a Lovre se
prene i pripade. I da van tonobil b u d e u ladu, vi
nae starce miete i tirate. Puno van je vanije da
u ladu b u d e va tonobil nego n a b a r b a Lovre.
I n a starac se kupi bez rii i polagano gre, nosi
svoj bani sa kuinon a namisti se pod zidien na
mulet. I to van je malo pa dajete svojoj dici b a l u n da
se igradu po portu. I van je trideset-etrdeset godin,
pa se opet grete igrat s dicom i p u c a t e balunon, a
b r a n k a je mulet da sad sidi barba Lovre.
I on b i d a n svaki as apon b a l u n doda i umire
o straja da ga balunom ne privalite s bania.
I meni dolazi da se itan bovanima u vas, da van
dilin pesti, ali muin, trpin, jo bi se famija kod
koje ste odsjeli dola s menon k a r a t da jon goste

vrian i tiran. A da znate kako bi vas slatko posla

oklen ste i doli?
Oprostite, nemojte se jidit, ali moran nastavit da
n e puknen. Jemajte n a u m u d a s u nae primjedbe
dobronamjerne ka i vae k a d n a s kudite.
Puno, p u n o p u t i san se zaelija do u vas doma,
dragi fureti, i ponaat se isto onako kako se vi
ponaate u n a e kue.
Tija bi vas vidit kakvu biste facu uinili k a d bi ja
iz sobe oli iz banje izaa u s a m e m u d a n t e s trbujon
v a n k a i seja za stol obidvat s vain enan i eran.
Tako bi elija u same m u d a n t e sidit i jist u va
tinel a voda sa m u d a n a t da se cidi po t a p e t u , po
palketima. I dok jin, mrvice o spize p a d a d u mi po
runjan n a prsima.
Bi li vau gospoju afan uvatija? Volite biti slobo
dni, komodni, p o n a a t se prirodno, ali d a k a k o ne
u svoju, nego u moju kuu.
Nita n i m a m kontra nudizma, ali jopet ne mora
te svako misto koje van se svidi pritvarat u nudisti
ku plau.
U malome portu, omar do funtane na koju ene
gredu po vodu, nikidan se goli kupaju etiri ovika.
Kupaju se goli, sunaju se goli, mariraju goli, a
kapitan Pere j i n iz broda vie:
"Ej vi, jeste li n a a ili s t r a n a magarad?"
I umalo da nije dolo do barufe.
Vi spavate ujutro do devet uri, a mi se diemo u
etiri i gremo dizat mrie i gremo u grad kupovat
spizu i gremo u poje, i dok vi spavate, mi gremo na
prste da vas ne probudimo.
A u ponoa, u bot kad mi spavamo, vi ne grete na
prste, vi pivate, vi viete, vi otvarate tranzistore...

I po podne kad mi gremo po u r e ubit oko, vi palite

motore, grmite svojin gliserima, v a a dica bubaju
n a n u vrata, igraju na vatalo po dvoru. A dok vi
spavate, bidna n a a dica ni plakat ne smidu.
Ni dica n a n nisu ravnopravna.
A s a d nito ta se ne odnosi na domae, nego
samo na strane turiste. Sto puti s a n vidija da k a d
n a ovik ji on uvik ponudi stranca. A kad s t r a n a c
ji, on nikad ne nudi naega.
Meni je d a n a s veliki, posebni gut jist lipu, s k u p u
spizu, gucat fete p r u t a , oboritu ribu, slakusariju,
uinit pravu gozbu kad do mene fureti sididu. Ma
ki dajen, p a s u dajen, ali nji vie ne nudin. J e d i n o
ako je uz nji dite - onda ditetu sve dan.
Prin s a n nudija svi, i svi bidu se maili, a kad oni
jidu, m e n e nikad ponudili nisu. A t a je, strane,
oli ti misli da smo mi u kolonijalnim odnosima?
Na alost, ne mogu se drat p u n o g a reciprociteta
jer njegovome ditetu u dat, on mome nee.
Eto, mora san to re jer bi p u k a da nisan reka. Ali
nemojte se uvridit, nemojte vazest za zlo, jer sve je
bilo dobronamjerno. Isto ka a su dobronamjerne i
vae primjedbe i kritike na n a r a u n . Mi smo van
za nji ak i zahvalni, jer od vas uimo fine, svjetske
manire. Ali nauite i vi bar koju sitnicu od n a s .

DEBELI RIBARI A MRAVO MORE

Upozna s a n nikidan Talijanca, novinara koji je
dvi nedije litova u ribarsko misto a ribe se okusija
nije. On i ena doli su Ticijanon', prispavali j e d n u
no u Split i a u t o n se uputili p r e m a Dubrovniku. I
s ceste vidili su ribarski porat p u n gajeti i motorini,
mrii i parangali. Misto in se na prvi pogled svidilo,
a i raunali su kako e svaki d a n jist friku ribu.
Sve je bilo dobro, sve je bilo lipo, i judi i more i spiza i vino, ak je i pata-uta bila izvrsna, ali ribu
niti vidili nisu. I jedino ta su se okusili iz m o r a to
je a k a prilipak, koje je on s noiem ostruga sa
sike.
A jopet udi se Talijanac - svi u misto cili d a n
govoridu o ribi, bacijedu mrie, krpidu ji, p e r e d u i
jopet svakog s u m r a k a cila flota maloga porta izlazi
u ribolov. Di sakriju tu ribu? a njon inidu?
udi se moj kolega i nita ne razumi. Misli da je
posridi koji misterij.
Sigurno da on nije jedini furet koji tako misli.
Sve bi bija dozna da se samo jedno jutro u s t a u
etiri bota i u r u se vrimena eta po portu i doekiva ribare. Ti poetak d a n a - to je najlipja, najintresantnija, najsadrajnija u r a u svakome n a e m
ribarskom mistu.
A sva n a a m i s t a uz more d a n a s su ribarska.
Sva su p u n a brodi i mri.
I svi u misto do njanci jednega - svi su ribari. I
likari i milicionari i umirovjeni direturi i oficiri, svi

j e m a d u gajete, motorine, parangale, ferale, p u s t e

mrie i mriice. I svakoga s u m r a k a bacijedu se u
more i svakoga svitanja vadidu se iz m o r a kilometri
i kilometri mri. Nima centimetra mora uz kraj koji
nije mriom pokriven. Mria do mrie, a dogodi se
i mria na mriu.
I u svitanje svi ti vajali nai ribari s mrian na
provu b r o d a vraadu se u porat.
I svi su jidni, infotani, neispavani, pogotovo oni
koji sad m o r a d u trkat na posal. U kancelariju, u
tvornicu, u ambulantu.
I promislite, nije in drago da ji bilo ko doeka.
Ne volidu doeke. A ja g u t a n odit od jednoga do
drugoga i pitat: je li bog a providija?
A mrie skupjene na provi p u n e su jeinac, bovani, kacamarini. I di koji pari, salpica i karpuni samo za izbost r u k u .
I svi odreda odgovaradu: a evo j e m a za m a r e n d u .
Interesantno je to da nikor ne ree j e m a za obid
nego j e m a za marendu. A nima ni za m a k u najist.
A make su pametne betije, tufale su se i vie se
ne vrtidu po portima oko brodi i mri.
Gren od broda do broda i svi mi isto govoru j e m a
za m a r e n d u - i svima isto odgovaran - dobro je i to
na ove gladne godine.
Nijemci, Talijani, Francuzi, svi ti fureti, jo spavadu. Iscrpjeni od s u n c a i mora i naliveni sino
vinon i rakijom u s t a t e oko osan-devet a dotle e
mrie bit oiene, oprane i prostrte. Za obid jo
pet nee bit ribe. Nikad nee bit ribe jer ne mo ti
gostu p o n u d i t karpunia. a e recimo Nijemac,
Ingle pa i Talijanac iz Rima, oli Milana init sa
karpunion? Cila e j u s t a izbost, a d r a a e mu
u grlo zapet. More se jo i udavit?

I dok se mrie istu i pripremaju za veeranji

ribolov, teu uvik isti, uvik, uvik isti razgovori.
I likar i milicionar i umirovjeni diretur i teak,
svi ka papagalo ponavjadu:
"Kako e bit ribe kad d a n a s svak lovi? Ovi nesriknji svit postaje sve vie sebian, ingordast. Ci
lo edu more unitit! Oli je ovo more? Ve je sad
lokva."
Nije in drago kad jin se usprotivin:
"Nije, judi, tako nego za ulovit ribu vaja malo
guzicu smoit! Bogati da je bilo lovit ribu ispod
svoje ponistre? Nikidan san ja bija s jednim mladin
pravin ribaron. Bacija je mriu na osandeset metri
dubine i dok je vadija rutava se, kukuja, slomija
se, krv mu je iz dlanov ibala, ali u mrii su bila
etiri jastoga, lipi zubatac i tri-etri karpine, ni
j e d n a manja od dva kila. A a sad govorite?"
Svi u m u k n u . Takve stvari nije in njanci drago
sluat. Poslali bidu me u jedno misto ali ne s m i d u
jer znadu da ne laen. Bogati, da je bilo lovit ribu
u pliaku, i to na isto, da mria ne zapne?
Okladija bi se da mi u Dalmaciju jemamo najvie
na svitu metri mrie po glavi stanovnika. Koliko
j e m a m o ribarskog pribora morali bismo daleko
u p e r a t J a p a n c e . A ene nai ribari k a r a d u se sa
svojim muima.
"Od pustoga ribarskog alata ne mogu se m a k n i t
po kui a ejna s a n malo ribe."
J e m a m o najvie mri a jimo najmanje ribe po
glavi stanovnika. I vicarci jidu vie ribe od n a s . A
svi po cilu godinu lovimo.
Nikidan s a n bija u Trst i vidija san na pekariji
skue se prodaju 1200 liri kil. U n a s je kil jedanajst
ijad.

Stari splitski ribari na vesla ili su do Visa, Bieva,

do u a Neretve. D a n a s se moderni dalmatinski
ribar vrti oko kue. Ribarstvo mu je hobi, igra,
rekreacija ka i meni. I smeta mu i s u n c e i kia i
bonaca i vali i nije mu se drago ni vajat ni moit
ni potit ni trudit i ruke su mu bez uji, lie ka u
inovnice. I on oe svaku no spavat d o m a na svoju
posteju i najdrae mu je kad je k u a p u n a Njemic
i on ji u j u t r u oko devet-deset uri vodi motorinon
na p u s t u plau, i o n d a se Njemice k u p a d u gole i
tredu za njin da mu svuedu m u d a n t i n e .
J e m a p u s t e godine da ponavjamo uvik iznova
kako po glavi stanovnika mi jimo najmanje ribe
u Evropi. Siti smo jedino razvojni planova naega
ribarstva. Jedino rentabilno i efikasno rienje bilo
bi da angairamo dvi-tri stotine j a p a n s k i ribari.
Oni jidu ka tii, dosta jin je davat na d a n pjati
rii a r a d i d u po esnajest uri na dan.
U Dalmaciji nisan ve godin vidija ribara koji
piza manje od sto kili. I dok taki debeli, tusti ribar
zavrne rukave i vee gae, viljasti J a p a n a c je ve
mriu izvuka, oli parangal nadija.
Sve s a n ovo iznija svome talijanskome kolegi
da mu objasnim zato on u Dalmaciju nije ribe
okusija, ali jopet on nita nije razumija. A oli je
n a s lako razumit?

NOVE SLIKE I TIMUNZI

Veliki, uti, malo conkulasti misec, oko njega
dva-tri t a n k a oblaia a tamo nidir doli, daleko,
zguslo, zacrnilo i siva.
Ve pet-est puti, kad o noi gren doma, uvik ta
ista slika. Oko m e n e meka r a z b l u d n a miseina, a
odozdol priti. Uvik pari ka da e nevera i uvik se
sve ispia.
Ali utin isto kako dolazi jesen. Evo d a n a s prvi
p u t da nikoga n i s a n trevija v a n k a u kratke gae.
Grubo je, p u n o je grubo vidit ozbiljno eljade u
malene kratke gae. Virovali oni ne, ali ja n i k a d
u ivotu nisan eta s ovikom u kratke gae. More
mi bit najboji prijatej, je li dojde vanka u k r a t k e
gae, ja ga kivajen, uteen.
J o pri p u n o godin dolazin uveer doma, a govori
mi j e d n a moja s t a r a teta:
"Traija te j e d a n ovik, dva je p u t a dolazija."
"Koji ovik?"
"A a ja z n a n koji? Ovako je tvoji godin, ali j e m a
bit malo lude."
"Kako zna da je ludast?"
" J e m a je, bome, kratke gae."
Z n a n ja da o n a nije ba stoposto u pravu, j e m a
svita u kratke gae koji i nije ba ludast, ali ne
z n a n , ne z n a n o t k u d mi ta averzija prema k r a t k i n
gaan.

Sad, istina, uvik i je grubo vidit. Oli je povie nji

k u s trbuja, oli su ispod debele runjave noetine.
Oli gori kratke gae a doli bive i postoli!
I kad vidin po gradu ovika u take gae, naega
ovika, nikad ne z n a n di on gre, di ujope more
po i a u kratke gae misli.
I to je j e d n a i n t e r e s a n t n a stvar da ovik iz Za
greba jo i more do u Split u kratke gae, ali jo
nikad nikor iz Splita nije doa u Zagreb u kratke
gae.
A b a bi jedan p u t tija i to provat. Do u Zagreb
u kratke gae a doli bive zavrnit u kola. I sest
lipo u G r a d s k u kavanu nogon priko noge.
enske moredu odit i gole, oli tirat najveu mo
du, n i t a mi kod nji ne smeta. A kod m u k i sve.
Eto, ni mi drago vidit ni upicanjenoga ovika. Sa
pet u vetit, kularina ga stiska, kripju mu jo izglancani postoli, ruke mu smetadu, a kad gre sest,
onda p r o p u e to misto i izvadi udari pa ga lipo
rastre. Ajme, ubija bi ga!
A a mi je ovo? Sve mi vie stvari koje pri nisan
ni obadava poinje smetat. Za svaku bi se malu
kara. Sve gren nikako nervoatiji, sve grubje riu
govorin.
Asti gospu, a da to ne starin?
Eto nikidan san iz sasvin nevinoga povoda
svata jednoj bidnoj eni izgovorija. Gren priko
jedne kalete da u na Pjacu, a odozgar blagoslovi
me ti. Pa kako? Sve mi se razlilo po glavi.
Pogledan na ponistru - iba. I ena na ponistru.
Smije se.
"To van je, jor, sria!"
"Je obilata, m a j e nikako ritka."
"Uvatija je, bidan, proliv."

"Asti boga, to van njanci nije ti, to je papagalo!"

I di se n e u najidit? Ajde de, tia grdelina, verd u n u , faganelu i oprostija bi, ali papagalu? Ne mo
gu vidit papagala! Nikad nita ne piva, samo j e d n u
dvi beside ponavja. I ne razumi ni te dvi beside.
A u zanje vrime ti papagali su po Splitu ulizli u
veliku modu. P u n je grad papagali. Visidu na sva
k u ponistru.
Pri nije bilo u cili grad nego eter-pet papagali.
I to veliki, ivi koluri koji njanci nisu mogli s t a t u
ibu. I ti p r e d r a t n i papagali govorili su s a m o tali
janski. Papagallo, che ora e?
A d a n a s su papagali mali, stojidu uvik u ibu a
s njima se govori rvaski. Morete vi, tioci, mislit a
oete, ja j e s a n Rvat, ali ne volin rvaske papagale.
I jo da visidu gori po ponistran i litadu mirni svit
koji doli prolazi. Jidin se, p u n o se jidin, m o r a t u
vazimjat k a l m a n t e .
Stojin na a u t o b u s n u stanicu i ekam a u t u b u s .
Projde deset autobusi, projdu svi autobusi a moga
nima. Nikad n i m a onoga koji ja ekan. A mora
je ve davno pro. iadu mali tonobili, vozidu i
mladii i enskice i stari judi, i pasi se u tonobile
vozidu, rasni p a s i koji p a m e t n o sididu i gledadu
knoz ponistru. Interesantno kako pas uvati est,
m o t od gospodara.
Kako poznajen svoj svit, tono znan a mislidu,
a govoridu k a d me iz tonobila vididu kako ekan
na suncu, oli na kii, a u t o b u s . Isto ka da ji ujen.
Vidi ovega diperaduna, njanci nije moga b o k u n
a u t a kupit! Kako e kupit k a d je sve pofraja? I pas
me krivo pogleda i samo a ne zalaje.
I ja se jedva sustegnen da ne zavien: "Ajde, zalaji, kad more gospodar, mo i ti!"

Oli gren se dikod vanka kupat, oli lovit ribu. Ni

ma vie pusti val, i di dojden da dojden, svud su
kue, vile, dvorci,
I ja se k u p a n isprid dotine vile, oli lovin i vidin
gospodaru gre na ivce a mu se prid kuon vrtin.
Z a b u b a vratima n e k a ujen. Trpi uru-dvi, a o n d a
te dojde tirat. J e m a ji koji e i p a s a na te n a t u u l a t .
Ali j e m a i fini judi koji e te pozvat u n u t r a na bie
rin, oli na kafu.
A kako s a n ja naopako uinjen, ja volin, p u n o
me drae, kad me tiradu nego kad me u k u u zovedu.
J e r k a d me kod zovu u n u t r a , uvik me u zanju
pitaju: "A a i vi niste bokun kue zgradili?"
I ja uvik reen: "A eto, moga san, ali s a n sve na
enske i na konobare potroija. I blagoslovjeno sva
ko oldo koje su mi oni izili!"
I k a k o su to sve dobri judi, njima je aj a ja nim a n svoju vilu. Samo a jin suze ne dojdu na oi.
A ja, eto, gutam kad me tiraju, kad se na me
pasi u c k a d u . Onda tono znan di san. I virujte
mi, nikad ja ne bi ni doa blizu njijovi vil kad bi
zna da me needu potirati. Oni su meni jedino
interesantni po tome a tiradu. Ajde, recite, a bi
ja t a m o inija, kako bi se zabavija, k a d bi zna da
me njanci tirat needu?
A k a d me zovu u n u t r a , onda me samliju, rasplau, r a s t u u . I onda oni alidu mene, a ja nji.

SUSRETI POD NEVEROM

Zivan uz ponistru, lino se rastien, s l u a n kako
mi kosti p u c k e t a d u . Vanka je jugo, jopet je jugo,
bili more, tue est-sedam bofori. Pue ve dvajst
d a n , vaja i zbija oblake i, kad ji skupi i stisne, o n d a
se malo povue, ka da se sakrije iza k a n t u n a , dok
se ne prospe kia i jo zanje kaplje prskadu, a ju
go, sad odmoreno, friko, s novim forcan tre, leti,
zavija, dimi...
Dvajst d a n ve traje ta igra j u g a i kie. Slomilo
bi to konja i j u n a k a , a di mene nee?
Vilice me bolidu od zivanja, libar mi i s p a d a iz
ruk. I tek kad mi je libar na pod, gledan korice i.
vidin a itan. Sokrat, Platon, Aristotel... asti bo
ga, jopet s a m poeja sve iz poetka. Sve isto, mo
ga s a n i skraja, jopet bi na isto misto d o a i u
iste trapule u p a d a . Kad je ovako nesriknje vrime
o n d a je zaista svaka knjiga ista. Puin panjulet
za panjuleton. Mislin: ko je pametniji? Sokrat, oli
Aristotel? Sokrat je mirno ispija otrov, a Aristotel,
k a d mu je postalo gusto, u t e k a je.
Sve je to isto. Oba su m u d r a . Moga bi i ja popit
svoj konjak i ostat doma, a moga bi i ute vanka.
"Razlinija si se," ronja mi ena. "ini malo enatiku!"
"Vie s a n ti d a n a s raspoloen za akrobatiku."
"Ne mogu te gledat tako inkantonoga. Barenko
pii!"

A v a n k a raste jugo. Tlak se svaki as minja, gre

gori i doli. Svit leva-leva umire od infarkta.
udno je ovo gnjilo vrime! I ovik udno reagira.
Svata mo oekivat, cilu skalu: od nervoitadi
do totalne apatinosti. Eto, nikor nije vazeja u obzir
da su se ono nikidan na utakmici Zvizda-Ajduk do
godili neredi po ovakome gnjilome vrimenu. I nikor
na plac nije zna a ini. Falivali su najpri suci. Pri
znavali su neregularne, a ponitavale prave gole.
Igrai su mogli komodno odigrat u t a k m i c u i bez
b a l u n a jerbo za tu se ne triba balun. I publika je
falila to je kupila ulaznice jer za pobit se m e u
sobom ne tribadu biljeti, to se more init i vanka
placa.
I posli te velike nervoitadi i eksplozije nereda
dolazi do totalne apatinosti.
Dvajst d a n tue bofore bez pristanka. Dimi more,
crnidu se oblaci. Dvajst d a n stoji mi s p r e m n a torba
sa t u n j a n i ekon, a n i m a njanci n a d e da e se ovo
vrime smirit. Evo sad, dok pien, sve je okolo za
crnilo, gromi p u c a d u i t u u i, koje s a n srie, jo e
mi koji i u makinjeti udrit. Straj me, judi, pisat i
moran prikinit dok ova nevera ne projde.
Uini s a n ir po gradu i nisam je vidija. J e m a
bit partila. A bila je p u n o smina. Ka da je uinija
paticer od mlika, laga, marcipana. B a je bila ta
ka da bi je ovik izija od dragosti.
Trevi s a n je prvi p u t prikjuer k a d je iz otela
'Marjan' odila na Rivu. in san je ugleda osta s a n
na misto. Nasmija s a n se i razblaija. Roba blizu
pedeset godin, kratka, batasta, a debele noice,
gae trekvarti. Po njoj pusti koluri, kadene, braoleti, a na glavi bila g u m e n a kapica o banja. Stisnute
male modre oice koje se uvik smiju.

utila je da me drago a s a n je trevija, vidila je

da gutan, pa je i njoj bilo dago. Nasmijala se i ona
i odleprala ka leptirica, a ja s a n je pogledon pratija dok s a n god moga.
J u e r s a n je trevija jopet na isto misto, u istu
u r u . Nju p u t t u d a vodi iz otela, m e n e iz kue. Bila je
s druge strane trotoara, ali omar me pripoznala, na
smijala se, m a n i l a mi rukon i zavikala: "Helou!"
"Helou", odgovorija san veselo p u n dragosti, mavaju s obje r u k e . Danas nije dola. Partila je...
Nikako s a m se rastuija, fali mi. Unila mi je ova
dva j u t r a niku finu promjenu i guta san, b a s a n
je guta vidit. Z n a n : da je ijadu godin ovuda prola
zila, nikad ne bi s njon progovorija. Ja njanci ne
z n a n ingleki, ali meni je bilo dosta da je vidin, da
mi m a n e r u k o n , da zavie helou i cili s a n d a n bija
dobre voje. Prolazidu i druge furete i mlade i lipe,
ali sve to nije ono a te razblai i zanese. O n a je
sva bila slatki, smini, dragi paticerski ki, oli pu
pa koja zna m a v a t i vikat helou.
eka s a n je prid otelon po u r e da projde i razgo
vara san s j e d n i m prijatejen o balunu. Ali mislija
s a n na nju, n i m a je, partila je, nikad je vie neu
vidit. Mimo n a s projde j e d a n eneral. Projde pa
stane, okrene se i gleda me. a s n a ri: pravi ene
ral u m o n t u r u , jer da nije u m o n t u r u , kako bi zna
da je to eneral?
Malo s a n se usprenija. Asti boga, a me miri?
Glasno s a n govorija, more bit da me i u t e k l a koja
gruba ri, da n i s a n zabetima? Svata je mogue,
jer o b a l u n u s a n govorija. I evo: on stoji i jo me
miri. Analizira me od postoli do vlas. Di se neu
uzdrat?

Asti m i a u b u n b a k u , a a je sad? Ma n i t a mu
se n i s a m moga zamirit. Nikad n i s a n bija u soldate,
nikad njanci jedan tir n i s a n iz p u k e opalija i k a d
su bile fjere, kad su moji prijatelji pucali po stre
ljani, ja s a n se ita b a l u n i m a u vae. Ajme: gre eneral dreto na me! Izbezumija s a n se! Da ne misli
kako s a n kiva vojsku? J e m a n ja d o m a knjiicu:
stalno nesposoban. Mogu je po donit, evo ovod bli
zu stojin. Doa mi je sasvim blizu. S a m o mu c r n i
brk vidin.
"Ma jesi li ti to?"
"Je, j e s a n , razumen, drue enerale!"
Ne z n a n ja kako triba sa eneralima razgovarat,
triba li alutirat. Udrija s a n petu o p e t u i njut s a n
malo uvatija i pa s a n deboto.
"A z n a li ti mene?"
"Ne z n a n , drue enerale."
"Ma je li mogue, oli s a n se tako prominija? A u
skulu s m o s k u p a ili, maturirali zajedno, na m o j u
si smokvu dolazija..."
"Asti gospu," odanija s a n i opustija se ka da me
reka voljno. "a a m a r ne govori? a me p r i p a d a ?
Je li mi moglo srce p u k n i t ? "
Tridesetak ga godin nisan vidija i k a d ga boje p o gledan n i t a se nije prominija. I govori ka i ja.
"a ini prid otelon, oli koga eka?"
"Je, e k a n jednu furetu!"
"Oli jo vata strankinje?"
"Bome, i to mi uliza u posal."
"Uvik si isti, nikad se nee opametit."
I tako: eka san moju p u p u da mi zavie h e l o u
a doeka enerala.
Nevera je prola, ali jopet jugo forcaje. Ovo gremo u j e s e n .

SVE SAMO KRAJI I KRAJICE

J e d n a moja pokojna teta, o n a ista koju ja ee
spomenen, obiavala je govorit: n i s a n gladna, ni
an ni edna, j e m a n da le, a n i t a me ne boli. I a
meni fali? Njanci se s krajicon ne bi prominila.
I meni je, judi, lipo ka mojoj teti. A kome s a d u
Dalmaciju, bar u ovome dilu uz more, ni lipo? I ne
spominjen se vie kad san uz more zanji p u t trevija
diperano, nesritno ejade. Vrtin se svuda, ulizan
u kue, u konobe i svuda boje nego u otelima:
banji, ploice, nove mobilje, po dva-tri friidera,
televizora, koltrine, tapeti, a doli u konobi bave,
demejani, bilo, crno, proek, rakija, a pruti p u n i
plisni visidu sa crni gred. A prid svakon drugon konobon parkiran tonobil i do njega u kolonu vezan
motorin.
A ba sad, evo u ovi sad s t a u n je najlipje. J e m a
i grozja i smokav, a vrimena su lipa, fureti nima. I
vi ne znate ujope kako i koliko je to sad lipo.
Koji su sad vonji, koji su sad koluri.
Sad se gre u male porte i omar tot u porat, oli
uz prvo alo, baci dva p u t a mriicu g a v u n a r u i
srebreni gavuni koliko oe. Omar se na alo loi
oganj i svak ko eli more se mait. I sidi se tot na
alo, a ene iz konob nosidu b u k a r e .
Virujte mi, i more se popravilo. J e m a , judi. ribe!
Jema!
Nikadan zoven ribara prijateja da gremo bacit
parangal.

"A ko e dat srdel za nadit?"

"Ne boj se, kume, donija san."
"Ajdemo ako jema pacjence naekat!"
Nadija s a n srdele na trista udic, bacili parangal
u konal i u zoru izvukli dvadesetak kili ra i moli.
Nudin okolo ko e rae, ko e moli, mislin pobit
edu se a nikor nee, svi glavu okriu i bacin jed
noga mola maki, i ona ga povonja i ostavi.
I di je n e udrit bovanon?
U te male porte ne dolazidu nikad novine, n i m a
tranzistori, televiziju nikor ne gleda i n i t a ne zna,
nita ne uje, ka da si na kraj svita i n a k o n dva
d a n a dojde u Split i ostane - paf! Govori ena:
"A a je?"
"Kako a je? A kad su to svrgli Hajla Selasja?"
Donija s a n doma dva najvea mola, u dva-tri
kila, i ujen enu u kuini kako ronja. Cilu da s a n
jon k u u usmrdija od frikine, ka da je ova pekarija. I o n d a se mi dvoje razgovaramo kako se ovo
narod razlinija, kako se sve uzobistilo. a e vie
kad smo dali, koliko ono, miljun oli dva miljuna dolori za oiene liajake. Sramota j e d n a ! a ne moremo vie ni linjake istit nego triba da n a n dojdu na gotovo, oieni. Ajme frajunskoga, linoga
naroda!
I daje mi da jon oistin malo faoleti dok o n a
spremi k u u .
I ja vazmen no i istin faolete. Okinen, kako
me nauila, malo j e d a n malo drugi kraj i ako je fila
- potegnem tu filu.
I istin tako, istin.
"Asti boga, a koliko si ovo kupila, dvista kili, ko
e ovo sve prodrit?"
"Ma a dvista kili. J u t o je to po kila!"
"Pa ovako jema u po kila?"

"Oli ti je ve dojadilo?"
"Ma, je li, p i t a n je, a su to linjaci? Je li to ono
a vjeverica gloje?"
"Ne zna a su linjaci."
"Ne znan, k a k o u znat, j e s u li to oriji?"
"Oli nisi n i k a d vidija ikolatu s linjacima?"
"A, to je to! Ma a dva miljuna uvozidu ti linjak
za vjeverice i paticere? A nisu, nesriknjaci, mogli
uvozit dva miljuna dolora oieni faoleti, nego
mene inidu ovod da se zafrkajen. Ajme, a mi ovo
gre na ivce! En ti sve vjeverice i sve paticere na
svitu! Ajme a je ovo grubo istit faolet! Evo kakvi
san, da j e m a n sad miljun dolori, cili bi miljun da
za ne istit."
"Ola, koja si ti tufajica?"
"A a mogu, ubij me, samo me nemoj init patit!"
"A drago ti je papat?"
"Papat ou, a istit, bogami, neu."
"A ko o n d a j e m a to istit?"
"Oni igov je to posal!"
Najidija s a n se, itnija sve faolete, skupija sa i
ia lipo obidvat u Belvija.
I kad s a n se nabuba, pita s a n kamarjera: "A
j e m a te li torte s linjacima?" J i s t u sve uvozno,
sve oieno, a svoj dil n e u istit. Volin i ne jist,
nego istit.
Mi i med uvozimo, a ona, kakva je, o n a bi me i
moj dil m e d a inila proizvest. Ka da s a n ja ela!
Sve se ovo u n a s razlinilo, uzobistilo, pokvarilo.
P u n a n a n je Dalmacija kraji i krajic. S a m o se
misli na gute i godimente, na goluzarije, na lue i
morbine. J o , n e r a d a ! Na ivce mi gredu!
Svi mi pomalo poinjemo sliit na jednoga naeg
ovika koji je u a govorit:

"Nije da sam ja lin! Ma kakvi? Vajal s a n ja, ali ni

an za svaki posal. A j e m a puno stvari a me drago
radit. P u n o je radnji meni po voji. Evo, na primjer,
nisan lin ni za jist, ni za pit. Ja bi i putova, ja bi
odija u kino i u kazalite, nisan lin ni za igrat na
karte. I ni mi teko propatit no i drago mi je igrat
na balote i na ribe odit i nisan lin po p u k o n u
lov. A, eto, mogu a i proitat i vodit diskusije i jo
jema ijadu posli koje bi ja radija. Ali n i s a n b a za
svaki posal. Dopustite da jema pasli koji ni meni
nisu dragi."

LIPO SE U TIA PRITVORIT

Morete zamislit kako n a n je kad mi se evo trei
d a n iz kue ne mili iza. Di u, kud u, a u? Tri
d a n a nisan v a n k a noson provirija, samo se vrtin
po kui ka s t a r a uvita. Eto, tako s a n d i p e r a n da
bi lako moga skoknit i do Zagreba, samo za u t e iz
ove jesenske dosade, vlage, fanga, umidece.
Kad je gruba, jo, a je t u n a jesen u Dalimaciji!
A nikad jo ovake rugobe, ovake nevoje i tuge od
jeseni. Ovo nije jesen, nije uope tadun, ovo govno
od jeseni. Ustalilo se sad nikako jugo, pa laje, za
vija, dere - smiri se tek da pusti kiu. I esnajst
puti na dan, ve misec, d a n a , kia p a d a i jo uvik
siva, grmi, a jedina je promina, jedina novost da
sad kiu k a d i k a d prati magla i krupa. Usrid d a n a
ka da je no, pa lanterne goridu da vapori vididu
ulist u porat.
Evo jopet k r u p a . Tue ka iz mitraljeza. Bidni tii
vanka, koliko e ji pobit?
J e s a n li ja to promislija na tie? Aj a, nita
mi to nije drago! Uvik dosad kad bi t u k l a k r u p a
promislija bi na vinograde, na grozje. Kurbanjska
k r u p a sve e iscipat; a e bidan narod lokat.
A sad su mi pali tii na pamet! J e s a n li se ovo
popravija, oli pokvarija?
Sluan meteoroloke izvjetaje i bogajen. Svaki
d a n priko Dalmacije prolazi neki front ladnoga
zraka i gre p u t istoka, ali t a m o je tepli zrak formira

barijere, barikade i ladni front se ne more probit,

odrebatije se a vraa nazad.
A dokle e se to vraat?
Dosad bi u n a s jugo, oli b u r a trajali najee
tri d a n a . Kadikad znalo bi se nevrime protegnit i
na o s a n dan. Ali ovo je ve priko misec da l a d n a
fronta odrebatije od ti tamo tepli bunkeri. I sad i
tan da u Moskvu krepajedu od vruine, da je t a m o
pravo pravcato lito. A sad bi, po pravu, tamo m o r a
p a d a t snig. A a je sad? Oemo li se minjat: da mi
njima ajemo na litnji pribor, m u d a n t i n e , strijae,
s u n c o b r a n e , a oni ubare i saonice.
Ola, koja krupa cipa! Ovo, bi, da te uvati, ubilo
i ovika. Sve e tie pobiti. Bidni tii.
Bit e i krepani lastavic. Iznenadila i je, govoridu, zima, pa se nisu na vrime povukle. Sad ji, i
tan, u F r a n c u s k u masovno pribacijedu na jug reoplanima. Koliko s a n tuf svega, doilazi mi ideja da
se i ja javin da me pribacidu s jednim jaton.
Sad znan, sad s a n se sitija zato s a n se raspiva o
tiima. Kako neu k a d je sad t a u n o oelande. A
Split v a n je najstariji i najvei oelandurski centar
u zemji.
Ritko je i na Splianina koji b a r u mladosti nije
odija u tie i igra na balun. Za onega koji oe ivit
u Split veliki je hendikep ne razumit se u ta dva
porta.
I veliki oelandur, to je isto ka bit veliki likar,
veliki umjetnik - to donosi popularnost, ugled i za
njin ostaju legende.
Ba niki d a n slua s a n na Rivu diskusiju jedne
klape oelanduri. A njijove diskusije uvik, uvik sa
mo se vrtidu, o pismi, notan, koroni, varijacijan,

magnetofoniman, garavanju, kolovanju mladi.

Nima za nji drugi temi ni problemi. I n i m a te rtve
koju za pivanje needu podnit.
Da bi uli pravega pivaa, svaki e od nji uinit
i pet stotin kilometri ka od ale.
A isplati ji se sluat, mislin, te oelandure:
"Jo, da ste ga juer sluali, raskrabili biste se!
Ajme, judi, a je to bilo? Najpri je ia po n o t e gori,
pa onda cilu n o t u i sta je na koronu pa raspalija!
Nisi ga moga sluat to je bilo za poludit."
"A ne govori da ti je u zanju gara? Ne bi pivaa
koji pjev svri sa zja zja."
"Nemoj mi to govorit, jerbo to je bilo a zanju o
eine. Vie nije zna a e i morete li vi zamislit
da se od eine bacija na kinu, diga gori noge i
onda tako, lee, jo botu raspalija. Parilo je da e
puknit, da e se raspast i iba i grdelin."
I onda nastaje smij, karanje, svak imitira svoga
tia i svaki se u tia pritvori. I parilo je da se to na
Rivu spustio j a t o grdelini pa onda doletidu vrduni,
faganeli, lugarini, frzelini.
I sve zvoni: lilililili, cicici, cjacja... cja lili li, ciblin... ciblin gi, gigigi... gi... gi....
J e m a pivai od sto-dvista ijad dinari, a j e d a n tiar s marjanski skal jema grdelima za kojega mu
na r u k u dajedu po miljuna, a on ni ut. Govori da
ga ne bi prominija njanci da mu d a d u za nj Miu
Kovaa i Arsena Dedia s k u p a .
A ko zna koliko bi onda d a n a s vridija j e d a n gr
delin lipa kakvi je jo pri nikoliko godin bilo po
Marjanu. J e d a n ofer nikidan je uja jednoga tamo
iza Dubrovnika i omar se s p r e m a ekspedicija koja
e sa dva tonobila po ut toga pivaa. Ako ga ne

uvatidu, snimit edu mu pivanje na magnetofonsku

vrpcu i onda edu na to uit mlace.
J e m a i taki tii koji su roeni pedagozi, uiteji,
ma ke uitelja - profeuri - pecijalisti za odgoj
mladi narataji.
I takvog vajaloga profeura svaki bi afita b a r
na misec dan, i da njegov gospodar ni j u b o m o r a n ,
moga bi ga vodit okolo na lekcije i zaradija bi na nj
vie pinez nego a, za ure repeticjuna vatadu pravi
profeuri.
A da van je vidit muzike skule, institute i klinike
za tie. Magnetofoni s arijan najboji pivai uvik se
vrtidu, tot su i kamarete sa zrcalima, a kad piva
vidi sebe u zrcalo, misli da mu oni drugi odgovara,
pa se ei da ga upera. A u tije klinike inidu
se operacjuni probijedu se iri, propiijedu dijete i
dekoti i z n a d u se init i vetiti od b u n b a k a za tia
koja izgubi perje.
A ako se, ne daj boe, javi, bolest m e u tiima, to
se o m a r tuedu befeli i zovu telefoni u F r a n c u s k u , u
J a p a n , u Ameriku a kapitani, makinjiti, notromi
- a u zanje godine - i piloti i tuardese nosidu sve
dekote iz cilog svita.
J e d n o je vrime parilo da e ova tradicionalna
splitska skula izumrit jer se mladost infetala s dru
gim hobijima, ali se sad jopet masovno vraa da
nastavi oelandursku slavu grada.
Tonobilima se sad putuje u tie u Liku, u Bosnu. A
j e m a n a e g a svita, sa slubon u unutranjosti, ak
oficiri i rukovodioci, koje su s ibama i boketima
viali i oko Beograda, Jubjane, Skopja.
Znate da me za nji malo straj! a e bit ako ta
mo u kafanu, oli u kancelariju, pomedu imitirati

svoga najbojega tia, pa se raspivadu lilili, cjaja,

ciblin, gigigi...
More ko mislit da jin je skopjalo i trkat po li
kara.
Kia jo pada. Di u, a u?
Najboje da i ja imitiran tia, i to ne grdelina nego
s t a r u nervoastu uvitu.

SKUPI ARTER NA DRUGI SVIT

Seja s a n uz kafu, malo poinut, odmorit se, slu
at lipa karanja o b a l u n u , kad eto da me trai je
d a n ovik.
in s a n mu vidija crni fior u patelu o jakete,
omar mi ni bilo drago. Sija je kraj m e n e i poeja
mi se j a d a t :
"Umrla me nikidan mater, mala, s k r o m n a starica
koja je tijo, neprimjetno ivila i tako i umrla. Tako
san je tija i saranit: najskromnije, najneprimjetnije,
bez oneti, cvia, pompe, ceremonijala. Bez svita,
bez p o p a i muzike. I gren ja u pogrebno poduzee,
govorin a bi tija i pitan koliko e zapast."
"Pa tako, oko trista pedest ijad!" govori mi ino
vnik.
"Trista pedeset ijad? Ma ekajte, ne mislin je
balsamirat, ne mislin je stavit u specijalne friide
re da bi mogla oivit do pesto godin. Tija bi najskro
mniji sprovod."
"Kud ete skromnije od trista pedeset ijad?"
"Ma jeste li ludi, to su deboto moje dvi misene
plae. I a ja moran dva miseca radit za j e d a n naj
obiniji, najsiromaniji ukop."
"E moj jor, sve van je d a n a s skupo. Najciniji,
najgori kasil koji van ne mogu priporuit jerbo to je
za rtve u nesrean, dakle kaeta j e d n a - etrdeset
ijad. Obini kasil van je devedeset."

Da ne duin, evo van ovod ila lista a s a n sve

platija: Kasil - devet deset ijad. Brokve u kasil
napose se plaa - pet dinari. Plastina vria u koju
su, bidnu moju staru stavili - petnajst ijad. A sa
petnajest ijad mogla se pokrit cila Riva. Oli j e m a
koja specijalna plastika samo za mrce, nepoderiva
da se ne bi o noi dizali. Ajmo daje! Kuinet za
ispod glave - deset ijad. Pokrov - petnajest ijad.
Znate li vi koji je to pokrov?"
"a je to pokrov? Oli to nije dil kasila."
"Tonobil do mrtvanice dvanajst ijad i nosai
jo osan. Sve s k u p a dvajst. Atroke taksi usluge. A
vidite ovu stavku. Judi, to ni za virovat. Rasvita u
mrtvanici eter ijad. J e d n u no bila je na plou
i eter ijad letrike. Pari mi se da su bili u n u t r a
jo dvoje. I a su u n u t r a kuvali, pekli, kupali se,
umpreavali, a su sve ta tri mrca tu no inila
da su 12 ijad letrike potroili? A moja b i d n a s t a r a
s a m a eter ijade. Za j a m u iskopat trideset ijad.
eter pet lopati meke zemlje trideset ijad. Ja bi na
d a n iskopa toko jami da bi p o s t a miljuner. Mogu li
ja po tamo k o p a t ? Kopat u za po cine, za treinu.
Naponose sprovod, ne zna koji to sprovod dvajst
i pet ijad, pa niki vjenii, j e m a bit da je to ono
b o k u n mirte i dva garifula na kasil - trideset ijad.
A za dvista dinari sad j e m a cili buket gariful. I
s a d se, evo raunajte, skupilo trista pedest, trista
ezdeset ijad."
"Fali vam ovod samo telefon."
"Kako telefon?" - udi se ovik.
"Mogli su m e k n i t jo da je cilu cilcatu n a okolo
telefonirala, zvala sve do svetoga Petra i u d r i jo
pedeset ijad za telefonske razgovore."

a je ovo dolo, cile dvi kompletne misene pla

e, i to prosjene a ne niske, za saranit jednog siromaja? Ne isplati se vie ni umrit.
Evo sad oteli A-kategorije dajedu za deset ijad
na d a n sobu, grijanje, bazen, tri obroka, sve deset
ijad na d a n . Je li, bidna, mogla priko misec d a n a
litovat za te pineze. Mogla je po u Veneciju, mogla
je po na vija u paniju. Omar s a n zapovidi eni:
"Pazi, u m r e n li ja pri tebe, Smista vazmi trista
pedeset ijad i ajde na Bled, u Rim, u Pariz, dikok
oe. Samo javi pogrebnom poduzeu: ti i ti lei
mrtav u svome s t a n u . I bii! Morat edu me zakopat
ako ne iz drugi razloga onda radi higijene. S a n i t a r n a
inpekcija e jin zapovidit: morate ga zakopat.
A ako ti u m r e prva, uinit u ti najraskoniji,
najvei sprovod od priko miljun dinari. Naruit
u najbolji kasil, nepoderivi, nepromoivi petnajst
ijad godin da traje. Naruit u sve rusule, muike,
pope i o n d a u jin kad dojde r a u n udrit u lakat.
oldi n i m a m , sad me utirajte u prun. I tako mi
n i m a ko kuvat i morat ete me ranit. Utirat u jin
brokve za sve brokve koje su zaavlali u kasile."
I to je lipo, ako odbijemo plaat, morat e n a s sve
stavit u friidere i tako emo ekat odmrzavanje,
oli sudnji dan.
Ola, koji e to bit juri kad se b u d u ule t r u m bete? A mogle bidu one plastine vrie bit slabije,
cinije, tanje da je lagje iz nji skoit. I pokrov ne
triba zaavlavat da ga je lake odvalit. Mogla bi bit
i j a m a plia, od ijad a ne od trideset, da je lake
skoknit vanka na ariju. Ne triba b a da sve usluge
b u d u tako solidne, vrste, prvoklasne ka a su
sad. Ba s a n i ja t u k a c ! udin se kako more bit
cinija turistika p a r t e n c a u Pariz, oli u paniju,

nego j e d a n mali pogreb. Naravski da more jer di je

F r a n c u s k a di je panija a di je drugi svit.
Ja mislin da je vija na drugi svit tri p u t a dui i
sigurno se r a u n a i arter do t a m o .
Nima, judi, druge: ajmo svi kolektivno u trajk!

U MALOME PORTU DOK BURA ZVIDE

Kad s a n umoran, svega tuf, devan, porak,
p u n smoga i benzina, rapava grla i suvi just, onda
se gren istit i liit u jedan mali porat. Isto ka a
stari ruzinavi vapor gre u kver na reparaturu. I bar
jedan p u t na misec dolazin ovamo obnovit klau.
A spominjen se, ka sad da je bilo, k a d me po
kojni otac prvi p u t simo doveja. A prolo je otad
etrdesetak godin. Doli smo iz Splita gajeton, i to
bez motora. Malo na jidra, malo na vesla. I tako
trideset miji. Pamtin a smo sve na b r o d u jili i ka
da vidin crveni korcani pot iz kojega smo vino
pili. Bacili smo prid veer parangale i o n d a ulizli u
mali p o r a t ekat zoru. Spava s a n pod provu, zima
je bila i trbuj me bolija i plaka s a n da me d o m a
vodu. J u d i iz prve kue na alu doli su n a s zvat
da se dojdemo malo steplit oko komina. Zaspa
san na jednome b a n k u sluaju prie iz rata. Ka
rpati, Pijava, jurii, kaluni, bajunete, ordenji i dekoracjuni!
Poinjen sliit na jednoga staroga metra, koji
je klapu odveja u selo u kome je slubova.
"Odvest u vas", gavori jin, "u moga prijateja u
pnika d o n Duje, vidit ete koje on vino jema."
Ali u selo nikor ne z n a don Duju.
"Kako ne znate, bija je upnik p u s t e godine."
"Ali k a d je to bilo?"
"A pri pedesetak godin!"

Tako i meni utee, pa pitan za starce koji, da su

ivi, jemali bi blizu dvista godin.
Lipo je u malome portu, sve je lipo, uvik je lipo.
Menije ovud i grubo vrime lipo vrime.
Evo je, ba je pa mrak i b u r a je zazvidjala, stu
d e n ipje. S vrja muleta lovi s a n bukve, b u r a mi
je tunju mrsila i jidija san se, betima i smrza.
Tren prema ognju koji plamca u maloj kuici na
alu di se rakija pee. Zapravo to i nije k u a nego
p i j a zagraena zidon.
Na prvi pogled pari pakal. Gori oganj pod crnin
kazanon, judi s vilan bodu gomile smrdljivoga dropa i dimi, smrdi ti drop, judi vitlaju vilan, u odsjaju
ognja sjene in pleu po crnima zidima.
Hrabrosti triba da bi se u n u t r a ulizlo. Po se sela
skupilo u n u t r a , zbilo se po gredan i kaetan; da se
steplin dajedu mi vrile rakije iz pota. Oganj je priv u k a i patrolu milicije i nji se n u d i ali oni su, bidni,
na dunosti, ne smidu niti kapi, al jedan kumplir
iz luga, to m o r e d u , vrili kumplir koji pari prste. Ri
bari su istegli mriu i omar se gavuni bacijedu na
eravu, dica t r u po kruv i vino.
U malom p o r t u vatra je jedina zabava. Nima
ovod bali, kinematografi, oteli, njanci otarij, ali
in se uge vatra, stvara se cili teatar.
Mlaji raspravjadu o balunu, stari notromo da
vi jednoga milicionera oceanskin fjaban i vodi ga
po svitu iz luke u luku, ratnici kaiju r a n e i pri
aju svoja j u n a k a dila, a brine ene riavadu tu
ristiku problematiku.
"Kako e ti, sestro moja, z n a t koliko e vaban
naplaivat p a n s i o n idueg lita? A vabe ve piu."
J e d n a mi donese i pismo koje je jutros primila.
U tim malim portima, uz vatru, svakaka su u d a

mogua. Eto, i ja koji ne znan ni rii njemaki pre

veden eni pismo i o n a me kori.
"Eto, kakva si linina, ni pismo mi ne bi preveja?
I to te teko?"
"Nije eno boija, nego ne znan."
"Kako ne zna, k a d si sve do rii diga?"
Sve je u malom portu lipo, a najlipe od svega
su konobe. Cili bi libar bija malo da se sve nabroji,
sve a se more n a u jednoj ovakoj konobi.
Zapravo to i nisu vie samo konobe nego i maga
zini za teake i ribarske potribe i majstorske radi
onice za sve zanate.
Sve su u njima izmialo: bave, demejane, ka
menice za uje, mrie, parangali, tikve, jarpe, k u m pliri i suvi smokav, polivae, samari, motike, m a klini, jidra, vesla, jarboli, ferali, parafangi i gume
od tonobili; s gred visu k a t r a d i n a i pruti, a po
zidima su gumene gondule i mali plastini motorini
a ji vabe ostavjadu da ji ne vuedu svakoga lita
gori-doli.
A prostor najblie vratima, di j e m a najvie svitla,
pritvoren je u drvodjelsko-mehaniarsko-pitursku
radionicu. Puste kancije, banci sa kafetinima,
kavaleti, daske, stoli, pile, egaci, avli, brokve,
mlati, planje, pineli, vai piture, cili sjajni u kou
uvezani kompleti mehaniarskog alata iz vedske,
iz Njemake, rastavjeni motori, grede, daice, vi
de, avli, francuski kjui, svrdla, lamarini
Po dvista-trista godin ove se konobe uvik punidu, moderniziradu, a nikad se n i t a iz njih ne bacije. J o e u njima u koji k a n t u n n a stari gnjili
o p a n a k i od pantagani izideni m o r n a r s k i kapot ko
ji je nosija pradida sadanjeg vlasnika kad je sluija u Polu marinu.

I kad v a n k a zazvie b u r a oli p a d a kia u t i r a

se u n u t r a u k o n o b u i stoji u r e i ure i uvik j e m a
a vidit i a ut. I toliko tega nauit.
Otac doli radi parangal a povrj njega u kuinu
mali ui i uje ga se kako na glas buba. Zove ga
otac da mu dojde pomo.
"Ne mogu, u i n istoriju," vie mali.
"Vrag odnija tebe, profeura ti i istoriju! Ja san
na k u r s cilu istoriju u sedan d a n nauija."
I sad se stari obraa meni.
"Evo i tebe u nauit! Najpri ti je bija Egipat i
faraoni. I nji su detrigali Rimjani. Onda su doli
divji narodi i stari Slaveni koji jedini nisu bili divji
nego su pili medovinu i disali na tricu ispod mo
ra da ji d u m a n i n ne vidi. O n d a je gori d o a Ka
rlo Veliki, doli Frane Josip. U Njemaku Marks i
Engels i u n a s partizani. Je li tako?"
"Bome! Ne more drugovaije!"
"Znan ti ja, k u m e , i geografiju, oni pet est visoki
planin i tri-eter rike - Olgu, Nilu i Micicipi i bog
te blagoslovija."
"Ostavi libre," vie on malome, "doli dojdi, p a r a n
gal emo bacit!"
A ene se dogovaradu da e s u t r a ugat oganj i
frigat fritule. A meni edu donit snop pisan da jin s
njemakoga, francuskog, talijanskog i inglekoga
dignen na rvaski. Ou, zato neu kad sve znan,
mogu van prinit i s kinekoga na rvaski. Sve znan,
isto ka moj prijatej istoriju i geografiju.

OPROSTITE AKO NIJE BILO BA SVE

PO PROTOKOLU
Na svitu tega nima! Nita pod k a p o n nebeskon
nije lipje, finije, velianstvenije od fete u malome
mistu. I to one sveane fete kad ugledni gosti do
lazidu. I ta je misto manje a gosti - vei, to je k u n fujon ei. Misto se zove Pisak. Pitate li kojega
m i t a n i n a koliko ti mali porat jema stanovnika, on
se zamisli, u mislima gre po k u a n i po imenima ji
nabraja. Dakle, ne triba ga nita ni pitat.
I n i k a d a n u ti mali porat malo je falilo da n i s a n
u m r a od lipote i uzbuenja. Puno visoki gosti ne bi
ni smili dolazit u t a k a m a l a mista jerbo uzbuenje
tako r a s t e da jude s a m o a ne pome kolpavat.
Pravi novinari su omar javili svojiman redakcijan
koje sve od gostiju doa, i na televiziju se to vidilo,
a m e n e je isto straj sad ta sva imena spomenit.
Znate, ja cili ivot dolazin u ti mali porat pa se sma
t r a n i p o n a a n ka j e d a n od njegovi miani.
Ceremonijal proslave otvaranja pravoga vodovo
da poeja se razraivat i tudirat in se vodovod
poeja gradit. J o ovu zimu, uz komin, dok smo ga
vune pekli i vino pili, ja s a n uestvova u diskusiji u
vezi s proslavon, ideje s a n dava pa ako nikidan ni
je bilo sve u redu, ako je dikod zakripja protokol,
neka sve pade na moju glavu, evo mene, drugovi
o prvi feral obisite. Falili su, na primjer, slavoluk i
t r a n p a r e n t i s borbenin parolan i priznajen - kriv

san, jer san predlaga tako estoke parole da su

mi Slavko i Ante zatvarali j u s t a da me ko ne bi uja. Uz komin i b u k a r u nima hrabrijega ovika, uz
komin boga se ne bojin.
I evo n a s u predveerje velikoga dana. Pere se i
mete porat, ak se i alo isti i ispod izvueni brodi
na alo metlon se prolazi. Sinija je porat, vonja od
istoe.
Slavo aje sina Milana i mene da gremo leuton ta
mo izad grobja da pokupimo onu staru latu, kartuine, kavadefere i pakere, da sve to u dva-tri p u t a
u leut ukrcamo i u more, daje od kraja iskrenemo.
Neu! Bogati, da se na ruzinavu latu u b o d e n ?
Da t e t a n u s uvatin? Ne triba to istit, nee ji vrag
tamo nosit! Glavno je da ovod u portu bude sve i
sto i u redu.
Mali Milan slua i ronja. Pali motor leuta i govori:
"Sad biste sve tili u jedan d a n uredit, a di ste bili
cilu godinu?"
Na ponistre i balkone pune cvia, obiadu se bandire, tapeti, vlake torbe. Pertromila je na teracu
iznila fini j e d a n goblen sa panjolkon koja plee
uz kastanjete.
Na sedan misti velike bandire vijore. J e d n a na
trafostanicu, d r u g a na butigu, pa j e d n a na alo di
e prote voda, jo jedna iza crikve, a tri glavne s
visokon t a n d a r c i m a na samome muletu. U sridu
n a a crvena a trobojke sa strane. E, ali jo nije
sve gotovo! Triba pribrat mrie i noas po lovit da
gostima ne fali ribe. A zove b u r u , zapravo ve je bu
ra poela i bandire se vijoridu na frikome vitru.
ini se prova s vodon. Konal je prokopan do mo
ra, ali cijevi n i s u postavljene, falidu jin niki prsteni
i voda u portu jo protekla nije. Ali triba se znat
sna.

Duga g u m a na koju se pritae vino spojena je s

prvom k u n o m cisternom i na alo pod bandiron
tee kinica.
Pala je no, veeralo se, ali judi ne gredu spavat.
eka se a e bit s vrimenom. Tri bota ujutru. U mo
ru u r a g a n , bura. Brzo s tonobilima u Split kupit ja
panske lignje i ako se na pekariju najde bar koja
kaeta srdel.
Ure letidu, veliki se t r e n u t a k maloga mista pri
bliava, a problemi se kotidu. Dimi more, uje ka
ko pod refulima bure bandire p u k e t a d u . Oedu
li t a n d a r c i izdrat? Stole iznesene do ala triba
pripomistit, stavit u zaklon, jer b u r a bacije i katrige
a di nee ae i bierine.
Poimjedu se rizat dva kupjena p r u t a . Asti go
spu, oba slana, malo grancava. Ne mo to visokima
gostima dat! Ovo je jedino za p a t a faol! Slavo nosi
svoj j e d a n p r u t specijalno za goste. Nikor drugi
da se nije okusija.
Ve su na p u n t u m u l a postavjeni obavjetajci
da javidu in se gosti ukaedu.
ene preuzimadu stvar u ruke. Na k o m i n u peu
lignje, m i a d u tisto, frigadu fritule.
"Brzo jo uja, Vere!"
"Rua! Rua, jo a! Brzo!"
"Ne ovu, dajte onu veu tavaju."
"Pazi da ti ne zagori."
"Dok dojdu, sve e se fritule oladit."
Maak Grlin p u n iskustva, koje je steka u pu
stim dvobojima, vrti se okolo, mijaue i vreba da
u k r a d e koju ribu. Vrtim se, bogami, i ja i meni je
u r a od jia, i ja u poet mjaukat od gladi.
"Ne e k a n ja ni boga! Dajte vi meni moj dil: dvi
fete p r u t a i dvi fritule i ja gren spavat."

Ni ut! Tiradu mene i Grlina.

Vrti mi se oko nog, mjaue jedva ujno.
"Bidan, i ti si izdebulija. Mui, kad dojdu gosti,
svi e izletit pleskat, a mi emo dva o n d a uinit
n a posal. Oo, dolazi i plavi tonobil od milicije! Sad
e do koji m i n u t i oni."
"Ajme, cvie smo zaboravili! Brzo dva b u k e t a ! Po
u r e ve k a s n i d u . Moredu lako i ne do ako b u r a ne
popusti."
Gomiladu se pusti pijati p r u t a , puste terine fritul i liganj.
A ne d a d u se oviku mait.
"a vi mislite da dolazidu Gargantue? To je fini
svit, tuf spize, i jedva ako van se oni malo m a i d u .
I to iz krejance! a e njima va grancavi p r u t ? "
Zaludu ja drin govor, nikor ne slua.
Iza p u n t e u k a e se trabakul. Za njin jo dva. U
brazdi. Mali p o r a t zatrese detonacija.
"Evo ji, dolazidu! ivili!"
Svi tru na m u l doekat goste.
Nisan vidija a se na. m u l dogaalo jer s a n jija
na skaline od ufita prut, a Grlin se zafasta s jed n o n lignjon.
"A ta je, i ti nakrivi glavu kad ji. Oli i tebi falidu zubi?"
Proguca je i jopet mjaue.
"Ajde doli, ukredi, neu ja krest za te."
Na ijun u k r a e n sa dvi crvene rue protekla je
voda iz vodovoda, odnosno iz Slavine cisterne, ali
sve isto, jer oli je ko vodu pija.
Ka a s a n i reka, gosti, mislin oni glavni, jedva
da su se okusili. Samo fregulu iz krejance. A isto
je spiza u pet m i n u t i planula.

Meni sad dajedu sendvi. Fala, n i s a n gladan,

prola me voja.
Bot je proa. Gosti su se malo proetali, pogledali
i sad se vraadu u susidno misto na obid.
Mali porat ji ispraa. Mae se traveran, tavaj a m a n . Klie se. I jo dok se klie, u klicanje se mia
karanje. Ve je poelo. Smista. Dok je brod okria
u portu. Ko je ono bacija kavadefer u more. Je li
se t r a b a k u l s gostima moga jelicon zaplest? Zna se
ko je to uinija! ene jo maedu za trabakulima
i ronjadu. Sad triba pijate prat, tee gratat, vraat
ae i bierine.
J u d i skidadu kularine, odbotunajedu nove vetite, p u e d u , vatadu arju, a Slave se nalaktija na
provu izvuenoga leuta i samo pue.
Pita me: "a misli, kako je bilo?"
"Da kako? Velianstveno! Nije moglo bit boje!"
"ali se ti ka i uvik."
" a s n a ri! U ivotu nisan boju fetu vidija."
"Nije, nije," ne viruje mi on. "Na dva mista izgubija se protokol. Kad su se iskrcavali, nisi zna ko je
ko i sve se izmialo. Sad bi tribalo tek sve ponovit
kad j e m a m o ova iskustva."
"Sve je u redu, moj Slavo, samo ti vodu na ijun
zatvori da ti se ne iscidi cila cisterna."
Zadnji brod se izgubija iza p u n t e , b u r a je fermala, zastave se obisile.
Virujte mi, bilo je puno puno lipo. Velianstveno.
Ako smo koju sitnicu propustili u protokolu, mo
limo vas drugovi nemojte n a n zamirit.

KRATKI DANI, OPASNI ZANATI

Nikadan s a n u novine protija kako dani postaju
sve krai i, po najnovijin astronomskim mirenjima,
d a n se zanji godin ve smanjija za 0,001 sekundi,
odnosno za ijadeti dil sekunde.
Je judi, tako je, zna san ja to, u kosti s a n utija
i bez mirenji, bez aparati; okad ja govorin to isto,
naime da dani sve krai postaju.
Ovo d a n a s ujope vie n i s u pravi dani, ovo su
niki jadni retaji od dana. A di je ono u staro vrime,
u moje ditinjstvo, kad je svaki d a n bija pravi, cili
d a n , k u s d a n a , gledat si ga guta.
A koliko je bija dug, beskonano dug, n i k a d mu
kraja? Od izlaza do zapada s u n c a jema si vrimena
za sve. Odili s m o u skulu, kupali se, igrali na balun, lovili tie, guerice, zelembae, skitali se po
Marjanu, u p a d a l i u poja, krali smokve i grozje iz
latika razbivali aruje javne rasvite i cakla na ponistran gospodski palaci, kleali na sol po redar
stvenim stanican. I a jo sve nismo inili i za sve
je bilo vrimena, i to samo u j e d a n jedini d a n . Dan
je bija ka d a n a s nedija, ka misec, ka godina.
Ovo d a n a s , ovo je jadni retaj, govno od d a n a !
Tek a je svanulo, nisi se dobro ni okrenija, a ve
je smrklo. Kad pri za majku boju! a je ovo dolo
od dana, da pri smrkne nego svane.
Koliko s a n s a m o stvari planira d a n a s uinit. Ni
an uinija nita. Kako u, k a d je dan kratak, kad
je d a n izgubija svaki pojam o vrimenu.

Astronomi su injoranti, astronomi n i t a ne zna

ju. Po njima je dan krai samo ijadeti dil sekunde.
More i bit, ali svitlosne sekunde! Ulizen u banj, e
na vie: "a ini? Koliko stoji?"
Gren vanka, doeka me:
"Di si bija? Koliko si sta?"
"Ne vii, to je dan, eno, okratija!"
Bar da ove kusaste, kratke dane proiven ka o
vik. Ali, ne dadu mi! Sa svi me s t r a n samo pripadadu. Ne jin slako, ne spavan mirno jer se r a n i n
peticidima, ujidaju me paraziti, okoli mi je zaga
en, arja otrovana, smog me davi, pritisak gui. A
ka da mi je sve to malo, pa me suoavaju s novin
jo vein strajon. Sad mi se iznosidu podaci kako
je moj zanat, novinarski zanat, najperikulaniji na
svitu. Zapravo najopasniji je probnoga pilota. Uvik
mu je bidnome, glava u torbi. I posije njega omar
dolazin ja, to jest novinar. Onda je i meni glava u
torbi.
Kako to? Otkad? a mi to nisu rekli omar na po
etku, kad san se uvatija ovog zanata, nego sad.
Ma judi, tioci dragi, ja san miran plaiv ovik,
ja se bojin letit i redovnin linijan, ja s a m o feraton
dolazin u Zagreb, a da je mogue, najvolija bi na to
vara, pa sad, u botu, u opasnostima s a n probnog
pilota.
Svaki as reoplan more eksplodirat, ko zna di
u bugnit, raspast se u miljardu komadii i ko e
me vie skupit. A ja san, bidan, mislija da je moj
avion od karte i da s a n siguran ka u katulicu, u
kafetinu.
Da s a n ja to pri zna, ne bi majci nikor proita
moga retka. Njanci pisma ne bi pisa. Samo bi tele
grafski ava estitke i sauea.

Ali a u s a d ? Di u sad? Kasno se sad preori

j e n t i r a j di si - tot si, stoj i dri. ekaj mirno svoj
red. Prosjek trajanja novinarskog ivota ve s a n
p r o a i tii me injenica da me more bit i priskoilo.
Ba u vezi svega ovoga kara s a n se nikidan s j e d n i n
n a i m lokalnim politiaren.
Napa me: "Bogati, da je bilo, traite za novinare
benificirani, skraeni radni sta. Da je bilo biat u
penjun? Nima n e ! "
"Zato ne? Je li moj posal ka od probnog pilota?"
"A oli je moj posal lagji? A jo je odgovorniji. I
k a d si uja da je ko od n a s traija skraeni r a d n i
sta?"
To je, to priznajen. Vie se boridu za produeni
r a d nego za skraeni radni sta.
Zasramija me. Skrueno s a n reka: " J e m a prav!
I ja u slidit tvoj radni elan. I dok je taki, bit e za
m e n e posla i n e u u penjun!"
Nito p u n o se u n a s gine. itan statistike i svud
u ginjenju prednjaimo. Stravina je statistika koli
ko se u n a s svita udavi u more, u rike i jezera. u
dno koja smo mi nacija neplivai. Puno j e m a r a d n i
katastrofi, p u n o se gine na r a d n o m mistu. Meu
prvima smo na svitu koliko ginemo u saobraaju.
udo jedno koliko smo neoprezni na poslu, koliko
smo slabi i ka oferi i ka pjeaci.
J e d a n moj stari Trogiranin govori mi da on svako
j u t r o nestrpljivo eka novinu samo da vidi onete,
da dozna ko je u Split strada.
A itan jopet nike amerikanske statistike po ko
j i m a ovik vridi oko trista ijad dolari. To je maksima
l n a procina, a minimalna je, po drugim r a u n i m a ,
da vridi oko stoosandesetijad dolari.

A n i m a d a n a kad u Split ko ne strada. A j e m a

jopet d a n kad ji je p u n a mrtvanica, k a d grobari
ne m o r e d u odolit poslu.
Vazmimo da ji s t r a d a samo stotinu na godinu i
to je ve trideset milijuni dolori oli p u s t e miljarde
dinari zakopani, nepovratno izgubljeni.
Ipak mi je malo sumnjiva ta procina. Kako mi
take teke gubitke moramo podnit? Naa splitska
privreda nije ba tako jaka, prije je debula.
Ne virujen da ovik toko vridi. Onako od oka,
brat b r a t u , ako u Split vridi miljun i po dva miljuna
dinari. Eto, kad se u n a s dogodi saobraajna nesre
a, uvik onda u novine pie: teta se cijeni na miljun,
miljun i po dinari. A b u d e i po dva-tri mrtva.
Gubici se penju jedino ako jema ranjeni, pa triba plaat bolnicu, operacije, dekote, bolovanje. E
onda je to druga stvar. Ali kad si o s t a na misto,
jedini je troak i gubitak - sprovod.
Kad bi ovik u n a s vridija trista ijad dolori, dru
kije bi se ja ponaa i eta po Splitu. Ne bi vreba
na svaki k a n t u n , ne bi dra o straja i na trotoaru i
na svakom pjeakom prolazu, nego bi se isprsija
i eta u s r i d najguega saobraaja.
I svakome bi oferu vika: "Takne li me, miljarde
si upropastija!"
A ovako ka zec predan.
Jer, a zna ko te eka na tir i ko te sve more
smeit!

DI SU ONI LIPI, TEKI VONJI

OD FRIKINE?
Brzo e veer. S tunjon u ruci sidin na krmi
gajete i gledan zalaz sunca. Crvena balota polako
se spua, s u p a se u more i gasi ka velika ika o
panjuleta, a t a m o doli, di je s u n c e klonulo i palo
zacrvenilo se nebo i more, a ovamo, oko mene more
je mirno, modro duboko i nebo je modro, k u r o i
p a d a d u ritke k r u p n e kapje kie, kapje ka stinice,
pa se oko svake kapje krugovi inidu. Malo s a n se i
pripa. a s a n ja, n a ovik oli koji furet, Nijemac,
Ingle, pa s a n se u zalaz s u n c a zagleda?
Kalma je bonaca. Gajeta je u s i d r e n a daleko va
n k a , u konalu, na jednome b r a k u , desetak miji od
Fara prema Koruli. Taka je bonaca, taki mir da
ujen kako more die. Gajeta se stopila s m o r e n ka
da je krapa. u d a n je ovi mir, ova mrtva tiina ka
da nidir na svitu nikoga nima. I onda u b o t u sve
oko mene oivi, more progovori. Altroke da smo u
umi.
"uje li?" t u r n e me gospodar o gajete, iskusni
ribar koji poznaje govor mora.
"ujen, ali ne razumin."
"Vrije srdela. Svud oko n a s su sad j a t a srdel.
Miljuni srdel..."
Stvorili su se dupini, privredu se i p u e d u oko
broda. Doletili sa svi stran galebi. Dupini su mirni,
pametni, galebi ludi, nervoasti. Iza galebi j a t a divji

gusak, prestrojavaju se i jema bit da su se nito

zakarali, ka da su izgubili orijentaciju, ne z n a d u
oedu li livo oli desno, dok se jedan ne infota pa le
ti bre od svi, projde sve redon i stavi se na elo ko
lone. Vas s a n se smanta, ne znam vie a u, di u
gledat, a u sluat, srdele, dupine, galebe, guske.
Posli desetak minuti sve se smiri, stia, u m u k n e .
Ka da je bija san.
Projde mimo n a s niki bili vapor. I on nestaje br
zo. G u b i d u mu se svitla na puini, u noi ka da
same aruje putuju. Dragi su mi ti bili osvitljeni va
pori o noi kad dopire s nji muika koja se polako
gubi i misli ko zna di gre, u Marsej, Pirej, Afriku,
angaj, i uvik su na tima brodima nike lipe ene i
konobari sluidu delicije i muika tiho svira, lipe
ene privredu oima, mui trbujci p u i d u cigare
i gledadu kroz kanoale i misli: jo, a bi bilo lipo
na se na takome brodu, a tuno je ostat, gledat s
mula k a d ti vapori biidu. A onda se jednoga d a n a
u k r c a na ti vapor i posli po ure tija bi se iskrcat i
zavidi o n i m a koji m a u s mula: blago njima, oni
doma ostaju a vidi ovod, oko mene, sve rae, sve
grubi pigavi svit i kamerjeri ne nosidu delicije i
tisno je, i vonja u kabini, i muika ne vridi i sve je
naopako. I plae: j e s a m li moga na m u l ostat? I
na bilome vaporu vaja se u fortunalu, ne mo jist,
ne mo pit, vali te bacijadu iz posteje, izmui se,
ispati, broji ure kad e doma do i k a d dojde,
projde godina dan, i jopet vidi bili vapor od noi
kako te svojin svitlima i muikon zove i m a t a . Plovi
ti, plovi, n e me ovega lita uvatiti na lipak! Migaj
ti migaj, n i t a ne obadajen, mrtav s a n ladan. Nego
jedino da enu odveden sa sobom, nee mi bit do
sadno, j e m a t u se s kin karat. E z n a m , a ako je

odveden, onda e se na vapor, oko mene, stvorit

lipe cure, ne odveden je - sve s a m o nakaze.
Uvik je to tako, i uvik je najboje doma stat. Cili
smo d a n lovili, n i t a ulovili nismo - samo dva kila
pirak. Vikat e ena kad dojden: di si bija? a si
inija? Di je riba? Riba je u moru, slua s a n d u p i n e
i srdele, gleda galebe, sunce i bile vapore.
Nee mi virovat i gledat e me ka da je prid njon
koji Tudeko.
Javile su se m a s e plave ribe. Vrije more od srdel,
prolazidu i velika j a t a tunji, bija s a n dva d a n a s
tunjolovcima, sto ezdeset glav - roba sve devetdeset kili - smo ulovili, a s u t r a d a n konop je na
mrii p u k a i trista glav je iz mrie uteklo, nebo
smo kalavali na zemju, pljuvali, petavali roge, izbetimali se lipo, esno, slako ka pravi judi i k a d se
izbetima o n d a ti je lagje.
J o se ja spominjen kako bi pri, u ova d o b a go
dine, kad se javi velika srdela, sva n a a r i b a r s k a
m i s t a zavonjala po frikini. Ti teki vonj znaija je
obilancu, vrie b r a n a , kaete cukra, nove k u p e i
grede. Vonj od frikine dozva bi pismu i sva bi na
a mista propivala. A i po gradovima i gradiima,
po kaletan i pjacetan, po vrtlima i vinogradima, za
vonjala bi srdela na lozju. Bilo je dobro i m a k a n i
p a n t a g a n a m , j e r su se glave i b r a n e u k a r t u zamo
t a n e bacivale kroz ponistre v a n k a na ulicu.
Gledan na pekariju: nikor nee da kupuje srde
lu, svi traidu zubace, lignje, b a r b u n e .
Lani i priklani s a n gleda k a d su s leuti kvintale
srdel u more bacivali. Nisu je mogli ribari ni pro
d a t ni darovat. Svit je prilazija i nos zaepiva. Da
ne uje vonj od frikina. P u n o smo napridovali.
Prerasli smo srdelu. Ko to d a n a s jo srdele more

jist? Kako e jist srdelu u neboder? Cili e nebo

der srdela usmrdit, kako e bacit b r a n e na ulicu
sa dvanajstoga poda? Mala je riba openito devalvirala. Nikor o njoj k o n t a ne vodi.
Sad se u n a s doli kopadu vinogradi. Trai se ra
d n a snaga, traidu se kopai i jagma je za momci
ma koji se spuaju iz unutranjosti. Tarifa je dva
desetak ijad dinari na d a n , posteja, pet obroki i dvi
litre vina.
U misto di smo tunje uhvatili s t a r a udovica ispe
kla je svojima momcima tunja za obid. Ispekla ga
je obilato da ostane i za veeru.
I kad j i n je peenega tunja i za veeru iznila, po
eli su ronjat i protestirat.
"Nemoj n a s i za obid i za veeru tunjon davit!"
I morala je zaklat za veeru pivca.
A srdelu njanci vie m a k e nee da jidu. Sve mi
se pari da bi pekarija na zagrebakoj trnici ovi
dan mogla bit p u n a srdel. Mi smo doli srdelu da
vno prerasli, a ne znam dokle ste vi gore doli.

TIRLIC, PJERINKO I IVO

Nima niti j e d n e nae novine koja prole d a n e
nije pisala o tirlicu. tirlic u Skopje, u Zagreb,
u Beograd, u Dubrovnik, u J u b j a n u , trirlic gost
r a d n i kolektivi, svaki korak su mu pratile ete no
vinari i fotoreporteri, cile stranice su posveene ti
rlicu, puste slike, reportae intervjui...
Jedino je ova novina uinila propust i o njemu
njanci rii.
A ja san kriv! Ubijte me, kriv san! A n a a s a n
se s njin, u p o z n a s a m mu i enu, i lipo smo se raz
govarali i mogu rei da je na me ostavija s n a n i
imprejun i j e m a s a n materijala za napisat cili inte
rvju, ali zamislite pegule, ko je na tirlica i na me
u Beograd m o r a nabasat, nikor drugi nego Boris
Dvornik. Upa je ka vitar i sve mi pokvarija. Ovako
je to bilo.
Ba san ja tirlicu postavja pitanje:
"Govori se, j u d i govoridu, da su svi pijuni isti,
oli barenko da sliidu jedan na drugoga, a evo, jor
tirlic, gledan vas i nikako se ne mogu naudit."
"A emu se to udite?"
"Ma nita mi ne smijete na Pjerinka."
"Ne znaju kto to tovari Pjerinko?"
"Ne znate Pjerinka? Niste uli za Pjerinka?"
I sad u p a d e Boris:
"Ajme lipoga pitanja!"
"Vidi da radin, ne miaj mi se u posal."

" G u t a n te sluat k a d ti razgovara, s judima."

"E ne, m o n a san, ne z n a n a u pitat."
"Ma k a k o si se samo Pjerinka sitija?"
"Ma ko to Pjerinko?" zainteresira se sad tirlic.
Boris (koji je bija eter pet puti u Moskvi pa govori
ruski isto ka i spliski) objasni mu da je Pjerinko
jedan njegov kolega, fini, televizijski pijun iz serije
"ovik i po" koja se b a sad u n a s prikaije.
"Nita Pjerinko, ali a je moj jor tirlic, u Split
bija j e d a n pijun a zva se Ivo. J o , da vi znate tega
pijuna? I je, boga mi, i sliija je na vas, samo je
bija malo manji, mraviji. I kad se o m a r posli r a t a
bacija na pijunau, pustija je male brie i poeja
se plest rigabanda a j e m a je crnu liu zalizanu ko
su. Meka je i postole od gume i polako se libija po
gradu i slidija d u m a n i n e . Nije s njin bilo lako, bo
gu nije virova i svak mu je bija sumnjiv. Tribalo je
vidit kad bi on slidija ovika. Kakvo kino, kazalite,
kakva televizija, nidir se to ne more vidit! J e m a je
ba pravi fini profesionalni mot. Kad bi on kojega
sumnjivca slidija, toko bi se zanija da n i t a oko sebe
nije vidija. Ni prijateje, ni poznanike, ni svojtu. Bija
je vas ka u jednoj ekstazi i da je onda, mislin o m a r
posli rata, bilo tonobili ka d a n a s , njega bi svaku
po u r e satralo. U to svoje vrime, a karijera mu je
malo trajala, dva je p u t a svrija pod kar, a ko z n a
koliko je j e m a modric i enji po nogan a je t u k a u
karijole. A on to ne bi njanci utija, ne bi ni pogleda
u ta je buga, samo da ne izgubi d u m a n i n a iz vi
da. A na svaki bi se k a n t u n , na svaki zaokret, prignija oli bi unija i vreba di e d u m a n i n . I dok
bi on vreba naprid iza njega bi uvik stalo u filu
deset petnajst dice. Dica su ga p u n o , p u n o volila,
on bi ji i tira ali su se o n a jopet vraala. Znalo bi

se dogodit, d a k a k o ritko ali jopet dogodilo bi se, da

bi se pored sve njegove opreznosti i budnosti sumniavac izgubija. Iskoristija bi guvu pa bi se sakrija u koji p o r t u n , u butigu, u pialjoru, a vajali
bi n a Ivo prste sebi griza, samo a ji ne bi izija. Ali
o n d a bidu dica skoila u pomo, razletili bi se po
okolnima portunima, pialjoran, butigan i kroz tri
m i n u t a ula bi se vika: 'Evo van ga, jor Ive!' E moj
trlic, ko e d a t vie taki pijuni, to je bilo zlato
od pijuna i vie s a n ja volija gledat j e d n u njegovu
akciju, svakodnevnu rutinsku, nego esto ijad va
i epizodi. Nemojte se vi na uvrideni, ali niste vi
njanci mali p r s t od moga pijuna Ive. Koliko smo
ga svi volili k a d bi on napeja u i i prislukiva, a i
to je inija p u n o fino, diskretno, mi se ne bismo
apjali nego bismo svi vikali, galamili i onda namje
r n o kritikovali i protidravno balili samo da mu
ugodimo, da j e m a posla, da kruv ne izgubi."
J e m a bit da tirlicu nije sve ba bilo j a s n o ali
zato se Boris raznjeija, deboto se rasplaka.
"a je daje s njin bilo? Brzo govori!"
"a e bit? Tragedija, moj sinko, tragedija!"
"Ubili su ga? U p a je u ruke d u m a n i m a ? "
"Izgubija je slubu. Potirali su ga bidnoga! Vrag
n e k a zna zato."
"Da nije igra dvostruku ulogu?" u p a d e tirlic.
"Ma nije b i d a n njanci unjulu! I da samo znate
kako se posli tega bija dipera, rastuija? A i dica
su za njin plakala isto ka da jin je ko uzeja najdrai
zjogatul oli ka da jin je zabranija najdrai zjog. Ako
ne radi drugoga, tribalo ga je ostavit u slubu radi
dice."
"I a je posli radija?"

"Nali su mu misto za nikin ankom, p r a je mule, toija bibite, ali to je inija bez jubavi, p u s t u
je caklariju razbija. Di nee kad je i za a n k o n
uvik oima strilava, a ui su mu drale ka lie
na vitru. Svraa s a n t a m o na bierin samo da mi
pria o tajnama pijunae. Oli je pria samo me
ni? Pria je svakome ko bi doa i svakin bi se kucnija i popija bierin. I priaj po cili d a n , priaj da
n a s , priaj sutra, odnija je vrag j e t r u i bidan je
partija."
"Ajde pijmo, jor tirlic, za d u u vaeg kolege,
najbojeg, najveeg pijuna u istoriji svjetske piju
nae! Nikad se vie taki rodit nee!"
I pili smo i plakali smo. Boris i ja vie, on manje.
I da s m o bili u Split, a ne u Beograd, bili bismo
ili kupit najvei b u k e t cvia i odnili bismo ga na
grobje. I na buket bismo dali napisat:
NEDOSTINOM IVI,
PIJUNU NAD PIJUNIMA
U ZNAK POTOVANJA 1 DIVLJENJA
TIRLIC
E moj Ive, da ti se dignit i vidit k a k o si i velikog
tirlica ganujai oduevija? Sve bi prigorija da mo bit
noas s n a n . Vikali bismo, galamili k o n t r a svakoga,
m a k a r svrili u preun, samo da ti ugodimo, da ti
damo tofa, da ne slubu ne izgubi. Lako za me
i za Borisa a bismo mi vikali, ali i tirlica bismo
uvalili da barenko malo zaronja. A bi, mora bi i on,
jema on srca i zato ne bi oviku jubav uinija?
Ali a sad vridi plakat i uzdisat, triba gledat od
ta ive!
"Oprostite jor tirlic, ali tija s a n vas pitat kako
van sad gre posal."

"Pa uglavnom se odmaram, putujem uokolo, e

k a m nove zadatke, planiram."
"A smi li se z n a t za koga sad radite?"
Dvornik me t u r n e ispod stola:
"Di ga gre to pitat, najidit e se!"
"a bi se jidija? Neka on m e n e pita!"
tirlic ka da je razumija:
"A za koga vi radite?"
" J a ? A za koga ne radin? I ne z n a n vie a od se
be sve ne inin. I on (kaen na Borisa) isto ka i ja.
Mogu van pisat izvjetaje i komentare o svemu. Sve
z n a n a se po Splitu uje i ne uje, mogu sastavit
izvjetaj o svemu: o b a l u n u i Ajduku, politiki, pri
vredi, kriminalu... I Boris van je, jor tirlic, isto
vajal, more igrat svaku ulogu i dvostruku. Ako jem a t e koga gori da n a s priporuite?"
Zinija je i tirlic.
"Nita vas ne razumin. Sve ste vi dva izmiali!"
"Je, je, jor tirlic, jemate prav! Uvik se to meni
dogodi kad se s njim najden. Uvik on mene u govna
baci."
"A a s a n j a to uinija?" plane Boris. " J a s a m sa
mo reka da bi tija igrat pijuna. Svata s a n igra, a
pijuna jo n i s a n . A bija bi roeni pijun."
"Ti pijun?"
"E ja, pa s t a j e ? ! "
"Nisi ti za to stvoren! Nima glavu, n i m a mot
od pijuna."
" J a n i m a n ? A j e m a li on?"
"Ostavi ti sad njega! O tebi je ri. Ne mo ti bit s
ton glavon pijun. Vidi ti se da ne mo uvat tajnu.
Ti bi sve okolo razbalaska."
"Meni e ti to govorit? Mogli bidu me trukavat,
si, pe, na fete init, ne bi ja j u s t a otvorija. Nima
ti muenja pri kojima bi ovi pokleka!"

"Ne more, kume, tebi se drago i napit, a jesi li

vidija jor tirlica: nit je jubav inija nit je loka. Ti
bi d u m a n i n u lega, im bi demejanu vidija."
"A ti n e bi?"
"Ne, jer ja bi se, kad bi se uvatija tega posla, pi
a ostavlja!"
"I posli brujeta ne bi se napija?"
"Ne bi jija brujet, jija bi samo voe i pija mliko. I
ako bi me otkrili d u m a n i stiska bi zube, ri ne bi
iz mene mogli kliima izvadit."
"A k a k o bi stiska zube kad ji n i m a ? "
"Stavija bi, bome dentjeru!"
I dok smo se mi tako karali ko bi od n a s dva
boje zadovoljija u pijunai, ko bi boje slidija dumanina, iia sve tajne, izdra bez pisnit sve
muke, ostavija se, ako triba, pia i duvana, i dok
smo se mi tako zeili, tukli a k a n po stolu, zvali
kamarjera da n a n donese nove boce i promini pro
livenu tavaju, tirlica je nestalo.
Nismo se ni opazili kako je muga.
J e m a bit da je u m r a o straja kad je vidija s kojin
jema vragovima posla i di bi moga svrit.
Toko s m o se ugali da nismo ni ili u otel, spa
vat, a ujutro in su se otvorile butige, ili smo ku
pit g u m e n e postole.
Samo nismo jemali zadatak, nismo znali koga
emo slidit. A onda ja ugledan iz otela izlazidu dva
Kinea. Ista m o n t u r a u m u k o i ensko. Mladi niki
judi. O m a r su mi bili sumnjivi. Promislite izlazidu
na ulicu a za prst se dridu.
Kud ete sumnjivije stvari d a n a s nego da se
mladi i c u r a dridu za prsti. Da se jubidu, pipadu, iadu, to ne bi bilo nita. Ali za prst? To n i s a n
vidija od pri rata.

I gledadu se milo. I za prsti se njeno dridu.

Da mi je ko ovo reka ne bi virova!
A u Kinu, meni je to rekla j e d n a novinarka koja
je bila tamo, po ardinima j e d a n na drugome leidu. A ovo mi se za fintu dridu za prst.
"Zna li ti koji ti je ovo?" pitan ja Borisa.
"Ne znan, kako u znat? J e m a ji miljarda i sad
u pogodit koji je ti jedan."
"A ja znan! To je sigurno najvei plejboj u cilu
Kinu."
I meni je, judi, uzbudljivije bilo gledat tega kine
koga plejboja kako curu za prsti dri nego gledat
najeega pijuna u akciju, dakako osin moga
pokojnoga Iva!
Laka mu bila c r n a zemja i bog mu grije prostija
ako ji je jema, ali, ja mislin da nije.

BLAENA GRIPA
Ova epidemija gripe nije ba ni tako loa stvar.
Naprotiv! J e m a ona i nike svoje pozitivne efekte.
Sad k a d je gripa tri dila grada bacila u posteju,
sad uvik j e m a di po. Nije vie dosadno. Mo cili
d a n izgubiti po viitan, obilaze bolesne prijateje i
znance. I kad doe u viitu, sad j e m a o emu go
vorit. Lipo se sad s j u d i m a juski razgovara.
Trista p u t i je boje, veselije u kui s gripon nego
bez gripe.
Blaena gripa!
Zapazija san da bolesni o gripe ne m a r i d u za tele
viziju. Ne otvaradu televizor. Televizija jin smeta.
Kad su svi u kui zdravi, nima razgovora. Svi u
kui na u r e i ure ka telad buljidu u ekran. I dojde
li jin drutvo u viite, u d u n e se televizor najvie
pet-deset minuti, dokle prvi ne ree: "kuajte, ali
tija bi vidit jednu stvar, nito me zanima."
I cilo drutvo to jedva doeka. I k a d su vidili "tu
stvar" o n d a su svi razoarani.
"Ola i take televizije!"
"Ne m o o dragosti!"
"Dat edu mi indiric!"
"Jo mislidu u d u p l a t preplatu!"
"Vraga izili u svako n a e oldo!"
I s tin cili razgovor svri. Svi jopet umukli, svi
blenu u ekran.
I reklame gledadu.

I j e d a n p u t mi je kopjalo. Reka san:

"Dobro, ne vridi program. Ali ako ne vridi, a
gledamo? Zato i reklame gledamo? Sve se meni
ini da nije problem u televiziji nego u n a e m u dru
tvu. Ne vridi n a n drutvo! Nimamo a j e d a n dru
gom re."
Zbogojin! I udrija san vratima i u t e k a vanka.
A evo okad gripa hara, vizite su postale sadraj
nije, drutva su se popravila. Dojde lipo u viitu i
o m a r s vrat vie:
"A di n a n je bolesnik? Kako n a bolesnik?"
J e m a li ovik samo dvi u n c e fibre, omar je osje
tljiv i da je bija najtvri, sad postaje mek, drago
mu je da si doa, da si prema njemu paljiv. I in
te na vrata uja, vas se razmeka, samo a se ni
razjeca.
A drago je i u k u a n i m a jer njima je p u n a pipa
bolesnika. J e r svaki bolesnik, in zalee, o m a r je
razvicjan, uvik oe da se ko vrti oko njega, uvik
nito pita: dodaj ovo, dodaj ono, promini ga, otari
ga, a koja je ura...? I u k u a n i tufi bolesnika, a
eljni arje, e k a d u te ka boga, jer sad kad si doa,
oni moredu po u r e iza, moredu skoknit do s a m o
posluge, do picalije. I sve a j e m a d u u k u u , sve
iznesu prid tebe, i rakiju i konjak i viski, s a m o stoj,
ini drutvo bolesniku. Jeste li i to opazili da in
je bolesnik u k u u , omar je k u a p u n a blagoslova,
svata u njoj j e m a i za jist i za pit. Ta b a n a l n a gri
pa zna i krca pritvorit u rasipnika.
Najbolje je k a d bolesnik j e m a visoku febru, bar
trideset i devet i po, etrdeset, jer onda ga triba
ostavit na miru, smeta mu i d u v a n i dok lei, ti
se gre razgovarat s u k u a n i m a u kuinu. I lipo

jite, pijete, priate vice i jo zatvarate vrata da ne

ujete k a d bolesnik zazove.
Ako su te po ure ostavili uz bolesnika da mu i
ni drutvo, jopet ti je lipo, zabavno. Lako li je raz
govarat s bolesnikon i utiit ga u svakoj situaciji!
Ako b i d a n jema, recimo, trideset i devet fibre pa ti
se potui, omar mu iznova izmiri.
"Ma ke trideset i devet? Jedva dvi linje priko tri
deset i osan. Kako ne uti da ti ve p a d a ? "
"Je, je," stenje on, "malo mi je boje!"
"Ma da je i trideset i devet, ne ti! A zna li da je
Pere j e m a dva d a n a priko etrdeset, do etrdeset
i jedan."
I uvik izmisli nikoga kome je bilo p u n o , p u n o
gore vengo njemu.
To u njega je mala gripa, nevina gripica p r e m a
onome a je jema ti Pere.
"A m o li jist?"
"Mogu, j e m a n apetita!"
"Pa a o n d a cmizdri? Ni ti nita! in mo derat,
omar si ka krik. Samo ti navali!"
"A a e kad se ne smin napit."
"Ma a ne smi? Ko govori da ne smi?"
"Vazimjen ove dekote i ako uz nji pijen vino, mo
glo bi mi bacit na bubrige oli na jetru."
"Ma ko to govori?"
"Likar mi reka."
"Ajde, moj sinko, a likari d a n a s z n a d u . To ti je
niki likar od ete kolpi. A a je boje k o n t r a gripe
nego alkohol. I u s t a r a vrimena, k a d je bila 'panjola', svak ko je pija rakiju i jija p e k a i luka, ti je
bogami, osta."
"Bojin se!"

"Ma sad ti je to najnovije otkrie medicine: a

vie tekuine! Udri litru crnoga, pravoga, n e k a se
dobro, dobro upoti, i s u t r a e bit ka riba. Meni
njanci nije drago vidit ove dananje likare. U s t a r a
vrimena, kad s a n ja bija dite, likari su bili stari
judi, jemali su b r a d u , brke, oale, crne vetite. Da
n a s zove likara, a dojde ti koje dite. Oli a se meni
pri nikoliko godin dogodilo k a d su mi poslali j e d n u
m a l u dotoreu. Blaene mi divice Marije, a k o jon
je parilo osamnajst godin. Reka san jon otvoreno:
erce, n i m a n u te povjerenja! Di e me ti liit?
J e d i n o bi mi pomogla da se u t i r a s m e n o n u posteju pa da se dobro, dobro ispotin."
A di je tek razgovor s onima koji su se cipili kont r a gripe a isto se razbolili! J e d a n moj prijatelj razbolija se omar posli cipljenja, pa sad jopet.
A p u n o ova m o d e r n a medicina zna! J e m a trista
varijanti grip, a oni te cipidu po tri miseca u n a p r i d
dok se jo i ne z n a koja e varijanta bit a k t u a l n a .
Njiman je glavno da p r o d a d u svo cjepivo a ga
j e m a d u na lageru i kad se posli dva-tri miseca po
javi gripa, o n d a se falidu kako j e m a d u cjepivo i
k o n t r a te gripe, s a m o ga dosad nisu duperali. Nisu
bili sigurni da e ba ta varijanta do.
I bolesniku i u k u a n i m a drago je da si jim doa
u viitu ba u ovoj situaciji. Vidi se omar ko je pra
vi portvovni prijatej. Gripa je, zna se, takajica, a
ti si eto, isto d o a i riskira jer oe prijateja vidit,
pozdravit... A moga se ga i kivat, init fintu da
ujope ne z n a da je bolestan. Ali ti nisi taki i in
si uja, omar si doletija. A kako je tek o n i m a bid n i m a koji sami leidu doma a ena jin je na poslu.
Oli bidnima s a m c i m a kojima nima ko mul vode

dodat. I koji moradu s etrdeset fibre sami oditi u

picaliju i ekat u filu svoj dekot.
Njima nikor u viite ne dolazi.
Ni ja!
a e mu odit po kui smetat k a d n i m a doma
boga tebe?

POD LUMBRELOM U LEDENO DOBA

Nikad, nikad nai Spliani needu nauit kako
triba lumbrelu nosit, pod lumbrelon odit. Bija s a n
na primjer u London kad je kia padala a u London
svak j e m a lumbrelu i tot se uvik eter pet miljuni
lumbreli kree po ulican i trgovima. I kad san ja sve
te silne lumbrele u pokretu vidija promislija s a n :
"Boe moj, da je ova koncentracija lumbreli u
Split, bilo bi ranjeni ka na frontu."
Ja se spominjen jo iz ditinjstva kad bismo mi
dica odili u s k u l u a kia bi padala, uvik su m a t e r e
za n a n vikale:
"Pazi kako gre, pazi da ti ko lumbrelon oko ne
iskopa!"
I kad su judi odili na posal, a kia je padala, ene
su ji uvik svitovale kako edu odit pod lumbrelon i
kako s njon triba znat upravit.
A evo, pedeset godin je od tega prolo, a n i t a
se prominilo nije. More pro i miljardu i mi isto
neemo nauit lumbrelu nosit.
Na ovik ne misli na to, ne gre za tin da i oni
drugi jema lumbrelu i on svoju nabije na glavu,
n i t a oko sebe ne vidi jer ne more vidit k a d mu
je lumbrela na oi i gleda s a m o pod sobon da
u lokvu ne u p a d e . I gre drito i uje samo kako
stre i striaje po drugin lumbrelan. Upast e on u
kaletu u najeu guvu i svojon lumbrelon krit
e p u t . A jo ako p u e onda okrie, priokrie, vrti

lumbrelu naprid-nazad da mu je vitar ne razbije i

nikad ne misli koliko ti njegovi manovri moredu bit
opasni. A kad ne p u e da ne u m a r a r u k u nasloni
lumbrelu na rame ka p u k u a isto tako kad mu
pue u kinu on se p u s t i i guta ka da jidri.
Pien ovo zato a me nikidan u Marmontovu
isprid k i n a jedan fria icon u templa i kad me fria o n d a gleda je li mu se ica iskrivila. J e s a n li mu
moga lumbrelu ruvinat? I jeste se opazili: kad te
god fria ica od lumbrele uvik je to po glavi, di je
kosa, i o n d a ti se uini krastica pa k a d se plete,
uvik zaboravi, uvik se povridi iznova, pa ti d u r a
po misec d a n dok te jopet ne friadu. A gleda s a n
Inglee kako elegantasto gredu s lumbrelon, dridu je lipo visoko, j e m a d u pregled, nikor je ne baci
na r a m e ka puku, nikor s njon ne pokrije oi. I
mislija s a n onda gledaju te miljune lumbreli pod
londonskon kion:
"Jo, da je sad ovod pustit ijadu Spliani koji bidu
t u r u m uinili, ko bi frie i krastice zbrojija?"
Kako sad svak m o r a svrit p u k u skulu moga bi
se ka predmet uvest kulturno noenje lumbrele.
Sad triba priznat i to da mi u Split nimamo ob
jektivno gledaju ni prave uvjete za nosit lumbrelu.
Lako je njima u London di su ulice iroke, iri su
jin trotoari nego u n a s glavne ulice. Tribalo bi i nji
vidit po n a i n kaletan di se njanci dvi lumbrele ne
moredu mimoi. A o n d a tamo mo nosit lumbrelu
visoko n a d sobon jer nikad ne pue.
A o n d a ti u Split, ako pod lumbrelon oe j e m a t
pregled i gledat isprid i oko sebe, gazit e po lokvan do kolin. A usrid grada, u Marmontovu, na
Rivu, kamioni i tonobili mimo tebe ibadu a svud
puste lokve i u p a d a d u ka u jezero i porka voda i

blato trcadu ne samo na trotoar nego do drugoga

poda. I na ponistru e te potrcat.
Grubo je u Split kad kia pada, i grubo i opasno.
An, bravo, deboto s a n i zaboravija! A koja p u s t a ka
ranja oko vlasnitva lumbreli. U poduzee, u kafa
n u , u klub, u brijanicu, dikod lumbrelu ostavi,
b a r ti je svaki drugi put prominidu. Kako se Spli
ani ne r a z u m i d u u lumbrele nikor svoju ne more
poznat. I sinjaju je i veiju oko ruic konac i jopet
ti je promini. I za novu uvik ti ostavidu koju s t a r u
p u n u bui koje svidoe o okrajima kroz koje je
prola po splitskin kaletan...
A nikidan na plac vidija s a n k a d su se dva Ajdukova d r u k e r a zakarala i debotao pobila lumbre
lan. Poletili su j e d a n na drugoga s lumbrelan ka
b a j u n e t a n da e ji d u m a n i n u u t i r a t u trbuj. I sva
t a bi bilo da j u d i nisu skoili i rastavili ji.
Viestruko je lumbrela o p a s n a i more bit da bi u
Split zbog objektivne situacije bilo najboje zabranit
svaku u p o t r e b u lumbrele.
Najzad, pri p a r godin kad su bili ukavci u mo
du, malo se lumbreli vialo. A s a d su se jopet vra
tile, premda su ukavci miljardu puti praktiniji.
I mo ji nosit u epi.
Rano je ove godine zaladilo a po novinan jopet pi
e da se vraa ledeno doba. Kriva je, govoridu, do
s t a i velika industrija koja zagauje cilu atmosferu,
gori se diedu oblaci mali estic koje zadravadu
suneve zrake i manje tepline dolazi na zemju. Da
kle, posli deset ijad godin, vraa se ledeno doba,
a moji Spliani mislidu da to ledeno doba poinje
ve prikosutra i s a d nima famije koja se ne s p r e m a
k a k o e to ledeno doba dostojno doekat.

Svit je u velikoj brizi: a emo ove zime gorit?

kako se grijat? ujen da je velika navala na termoeletrine pei koje su planule ka c u k a r prid jematvu.
A svaka ta pe deboto po miljuna. A koliko letrike
guca? Koliko e zapast j e d n u famiju tako grijanje?
I ako svi budemo duperali termoeletrine peice
koliko e to gucat, oe li bit letrike?
Neka kie p a d a d u s letrikon smo isto kari i a
e bit ako se ponovi lanjska situacija.
Nikako ne razumin zato se ne javidu strunjaci
pa da n a r o d svituju a e iniit. Da kau a je naj
rentabilnije i za zajednicu najkorisnije.
Ajde ti oviku kad je ve investira po miljuna u
peicu re - nima grajanja, ne smi se arit struja!
Asti o n u gospu a zato su onda prodavali te pe
ice? I je li se rentabilnije orijentirat na naftu, na
g a r b u n i drva?
ujen da su se i Amerikanci bacili na veliko paranje, velike aruje zaminjuju s malima, zagrija
vanje ku, skuli, kancelarij smanjuju za tri-etiri
stupnja, a Francuzi, na primjer, da p a r a d u ben
zinu, ne gredu na vikend. I cili svit uvodi veliku
tednju i gleda se i broji se koliko se kili odnosno
litar i kilovati energije more utedit.
Samo u n a s ta potronja skae. I benzine, i
letrike, i garbuna. a je god kriza vea mi smo
ei. J e m a ve i misec dan da goridu tuve po
kancelarijan a kakvi smo, mogli bismo lako poet
grijanjen u osmi misec.
Evo sad se u n a e m u Splitu javja i veliki problem
s vodon. Grad je naresta, malean je Dioklecijanov
vodovod, triba gradit novi, prebacit se s J a d r a na
Cetinu i in se to proulo kreila je potronja vode.
Je li mogue da d a n a s svaki stanovnik Splita u pro-

sjeku troi vode trista posto vie nego stanovnik

Zagreba? U to on te puste tolitre dnevno ari?
Po toj potronji pari da oni smrdidu a mi se po
et puti na d a n u banj gratamo.
Da svaki Splianin jema vrtal, pa da s a l a t u i
pome svaki d a n zalije, nebi se tako vode sarilo.
A sad dolazi ledeno doba i ko e n a n struje napripravit? J e d i n o da misto termoelektrini k u p u
jemo termo n u k l e a r n e peice.
Kakvi smo, jedino nas a t o m s k a bomba, o d n o s n o
a t o m s k a centrala more spasit.

IVOT JE POSTA BUJNIJI,

SADRAJNIJI
Svi s m o se nikako pomladili, postali ivji, dina
miniji i ivot n a n je posta sadrajniji i bujniji.
Evo poet u od sebe.
Pri bi se ono ujutro lino diga, uga bi sve aruje
po kui, upalija peicu (oli bi ponistre i otvara),
onda bi se po ure rastiza, lino obuiva, brija se, banjava, pija polako kafu, i po dvi ure bi prolo dok
bi seja za makinjetu i poeja pisat, odnosno kad bi
falilo tofa onda i izventavat.
A ove nedije san vas niki drugi, vas s a n ivji,
priporodija se.
Skaen iz posteje ka zec, rastvaran ponistre, gle
d a n nebo, oblake, v a t a n na radio vodostaje nai
rik, n i m a rastizanja, n i m a peic nego omar trk va
n k a u filu.
Evo j u e r tek a s a n izaa na ulicu a ve ujen:
u 'Prime' dole terike.
Omar tren u 'Prime' tiskan se u filu, n e k a su
terike tanke, novogodinje. Dobro je i to, ma da
bi meni triba kus debele kandele. J o , da je sad
na u koju starinsku bratovtinu oni debeli torac
o procesjuna! Spasija bi me!
Nisan ni doa na red a ujen: " J u d i , dolo je
petroljo!"
"Di j e m a petrolja?"
"Sad je dolo Tehnokoloru'."

"A di je ti Tehnokolor'?"
"Bome u 'pana', ni to ne znate?"
"Prodajedu ga u boice o tri kvarta."
"To ka 'Dinga'."
"Je, ne boj se, i skupji je od vina."
Daj poto je da je. Triba mi petrolja, jerbo j e m a m
dvi piritjere.
Tren u "Tehnokolor" a t a m o jagma, itanje,
turanje, gaenje, betimje b a n a k su privalili. Straj
me do blizu, s a t r a t e me.
J e m a bit je ova nestaica letrike dola sasvim
iznenada, j e m a bit da je nikor iv ni oekiva.
Sigurno je tako jerbo da je drugovaje bilo bi
barenko terik i petrolja.
Ni jedno ni drugo nisan uvatija. Vuen se dip e r a n p u t Pote, gren platit telefon i poslat jedno
preporueno pismo. Asti onega Boga, a je s a d ?
I u Poti fila, pa koje file! File za uplatu, file za
isplatu, file za pisma.
Jo a vrime brzo leti! Cilo j u t r o prolo mi je u
as!
A dok s a n sta u file koje s a n samo sve lipe pa
m e t n e razgovore uja.
"Kako su n a s na ovi led jemali srca ostavit bez
letrike." plae j e d n a stara gobeta koja stoji u filu
naslonjena na bagulinu.
"Kako e bit letrika, kad je nestalo vode?"
"Ma ta: i vode je nestalo! J e s a n li bar mogla na
p u n i t banj?"
" J e m a vode na pini, ma n i m a vode za letriku!"
"Ol jema koja specijalna voda za letriku?"
"Letrika van se ini od vode!"
"Ma je li mogue, prva a ujen. Vodu inidu od
letrike. A otkad?"

"Ne nego letriku od vode!"

Ni se jo ni raspleja ovi n a u n i n e s p o r a z u m a
j e d a n n a inenjer, infotan a ga toka stat u filu,
dri tiradu. "E moj jor, tako van je to, k a d se ne mi
sli. Pogledajte vi samo po Splitu koliko se toga gra
di. Pogledajte bilo koju novu kuu, neboder, soliter,
novo s t a m b e n o naselje. I ajde recite: di su fumari?
Kad se u Split zgradila zadnja k u a sa fumarima?
a e n a n otvori, a fumari, oli, n i m a m o letriku?
Sve na letriku! Nemilosrdno smo itali iz ku pakere
na drva, vindofe, pei i banje na drva a punili smo
kue kuvalima, friiderima, bojlerima, elektrinim
peima, elektrinim gradelan, erkondien aparati
ma. N a a stara dobra Gubavica napajala je pri
strujon tri dila Dalmacije, d a n a s ne more njanci
j e d a n splitski kvart. I virujte vi meni: da ovoga je
moralo do, nismo mogli ute. I vidit ete, ovo e
trajat, redukcije su tek poele. More do i potop,
jopet e falit letrike."
Lako more bit da inenjer j e m a prav, jerbo s a n
ba ove d a n e ita j e d n u tudiju u kojoj pie da
se svaki deset godina udvostrui u svitu potronja
energije. Svi izvori energije brzo e presuit. Puno,
p u n o brzo, kroz tridesetak-etrdeset godin, iiat
e se iz zemlje vas garbun, sva nafta. I vode je sve
manje. Nee puno pro i ovik e poet koristiti su
n a n u energiju, ali kako e potronja uvik s k a k a t
sto posto i s u n c a emo istroit, i J u p i t e r emo samlit i tako oko 3500. godine ovi mali ovik s ove
gubave balote e radi svoga komfora progucat svu
energiju, svu materiju cile ove n a e galaksije. Stra
an je ovik, velik je ovik, galaksiju e cilu iiat,
progucat. I sve to more bit istina, ali istina je i to
da ja n i m a n bokun terike u Split.

U skule dica uidu kako je ovik pobjedija pri

rodu, kako je pri ovisija o groma; o kie, o s u n c a , to
u praistoriju k a d je ivija na cablo pa po piljan.
A ja ne iven u pilju, iven na etvrti pod, j e m a n
bojler, friider, elektrinu pe, telefon a nikako ne
mogu oganj ugat.
Ne mogu se zgrijat, ne mogu popit kafu. a e mi
pod tim uvjetima makinjeta? Na' u dikod teriku
i guje pero i pisat u ka sveti Jeronim.
Kako nima terik, dobro dojdu i ove t a n k e male
sveane boinje sviice. Reka s a n boinje a ne
novogodinje, jerbo san po g r a d u vidija da su n a n
trafike i banci p u n e jaslic, ovic, pastiri i repatic
koje vodidu sveta tri kraja.
A da nije ova Kohoutekova kometa koju emo
do koji d a n poet opaat ba o n a koja je vodila sve
ta tri kraja?
Koja je da je, dobro dola, s a m o kao e n a n do
bro svitlit!
Pametno se ono ree: nije svako zlo za zlo. Ne
staica letrike prisilno n a n je uvela moderno r a d n o
vrime: od o s a m do eter bota popodne.
Mi smo, ini mi se, zanji u Evropu koji sa jo
drimo naeg starinskog seljakog radnog vrimena.
J e s m o ranoranioci? I usrid zime gutamo se r a n o
dizat, oko eter-pet uri ka da smo lovci a ne r a d n i
judi. I bazat po m r a k u po kii i studeni do svoga
radnoga mista.
J e m a bit da to mi nimamo, ka pri, svrit n a pro
izvodni zadatak.
I sad se tri dila svita ne b u n i toko na n e s t a i c u
letrike koliko na novo radno vrime. Teko je na
e m u oviku o s t a t dvi ure vie u posteju.
Govori mi b a jedn prijatej, impjegat:

" J a g u t a n ba u kancelariju r a n o do, pa najpri

popit kafu, pa protit foje, pa lipo po u zahod.
I kad si se tako raskomodija, sve potribe uinija
- eto ti o s a n uri i pome radit."
"A s a d sve to lipo mo komodno uinit doma?"
"U tome i je stvar, doma ne guta. Ovako in
dojden u kancelariju n i m a n a init pa omar moran
poet radit."
A n i k a d doekat etiri ure popodne. I koji je to
smini obid u pet uri?
Obid bez u t a i guta! I cili ti je dan propa.
uja s a n od strunjaka da je ba u ove prve dvi
rane jutarnje ure produktivnost najmanja, judi jo
pospani nepaljivi pa su i digracije na poslu naj
vee. O n d a se i ne vidi pa se najvie letrike troi.
a to vridi kad n a avik gori od nestrpjenja ta
pri do na posal. A j e m a ji dosta koji bidu poeli
radit u etiri da moredu obidvat u podne.
Koji je to u n a s velegradski ivot a kad te vidu
vanka u devet uri, di izlazi iz kina, ali kazalita,
onda govoridu: ola noara!

MRANA KICANA MEDITACIJA

Nikad mi se ovo ni dogaalo. Lein po cili d a n u
posteju, kunjan, krepajen i j e m a n niki grubi osje
aj da san uliza u se, da san se smanjija. Nita ne
mislin ako i gren mislit, misli izlazidu nikako kicane, m u t n e , pomarivene.
Gledan na leroj. Pet uri. Ajme imberlanoga leroja, kaije pet u r i i pet minuti, ali ko e z n a t je li
pet uri ujutro oli pet uri popodne? Vanka je m r a k ,
ali ko zna oe li brzo svanut oli se tek smrklo? a
se ovo dogaa? Kad god otvorin oi, uvik je v a n k a
mrak.
J u d i , sram me re, ali ne z n a n ni koji je d a n . Pa
ri mi se da je u t o r a k , ali lako bi mogla biti i srida.
Pa a ako ne z n a n , oli to nije sve isto? Oli se u t o
r a k barenko malo razlikuje od sride?
J e m a bit da je ovako betijan koje inidu zimski
san.
A a edu, bidne, i init kad n i m a d u letrike? a
oete od mene? a u init? Di u po? V a n k a je
m r a n o i ujen kako vide b u r a .
I u sobu mi je mrano i ladno ka u grobnicu.
Nisan dosad bija svistan koliko mi je ivot vezan uz
letriku. Dosad s a n govorija: a e n a n letrika kad
j e m a m o sunce? D a n a s vien: evo; van s u n c e za
dva-tri kilovata! Letrika je od m e n e uinila robota.
ini sve a mu se zapovidi. A o n d a izvadi teker,
i on je gotov, nepokretan, mrtav.

Sad bi ja, da jemam letrike, skuva najpri kafu.

Ajme da je sad popit vrilu t u r s k u kafu, pa zapalit.
Onda bi se brija i banja u toplu vodu. Usput bi
slua priko radija muiku. Onda bi o b u k a istu
u m p r e a n u kouju. U sobu ugu peicu, bilo bi
mi lipo, toplo, guta bi itat, radit.
Bez letrike san ruzinavi robot, nepokretan, koji
samo kripje i san sebi ini gricule.
ovik s a n od reda i diipline i kad sluan, oli i
t a n sve ove apele, govore, naredbe o maksimalnoj
tednji letrike, ja n i m a m to porko srce da u, re
cimo, ugat bojler. Ma ke! Dre mi r u k a kad ugen
i j e d n u aruju.
R a u n a n : proguca li ti sad koji kilovat, more
omar stat kolo od makinje u koju fabriku. Industrija
n a n svaki d a n milijarde gubi, a ti bi b a sad arija
letriku.
A ne bi bilo boje da ti u s a n e ta r u k a kojon gre
okrenit teker! I r u k a se automatski, s a m o od se
be, povlai. I ja preden u m r a k u .
Ko e mi objasnit kako je do ove jeive nestaice
dolo? Eto, ja san prvi p u t jo pri dvadesetak godim
pisa kako se gradi b r a n a na Cetini i stvara umjetno
jezero. O n d a san bija i na druge b r a n e i na druga
jezera i di su pri bila sela, ceste, poja dola je voda,
i ja s a n se po njoj vozija motorinon, a inenjeri su
mi punili note i ui sa miljardan kilovati koje e
davat dotini sistem, najrentabilniji, najciniji, po
gotovo a e vode uvik bit, a jezero nee nikad presuit, nego e se lipo sve regulat. A ja bi se svaki
p u t iznova udija i pita: a drugovi inenjeri, a e
mo init s tim pustim miljardan kilovati? Oni se
smijali: sve e to pouat n a a industrija, a viak
emo jo izvozit u susidne zemje.

a mi sve n i s u govorili, ali tri dila s a n zaboravija,

a kako neu k a d s a n cilo vrime gleda u k a p e t a n a
prvoga motorina koji je zabordia po umjetnom je
zeru. Sad mi ga se pari vidit: bija je to k u s m o m k a
naeg krnog Zagorca s kikon to kapetanske k a p e .
J e d n a tamonja ena, lipotica prava, ostavila je i
dicu i m u a i pobigla s kapetanom, a motorin su
nali n a s u k a n .
Sve ene oko jezera i d a n a s pripovidadu o toj
njenoj, romantinoj, jubavi.
Mora bit, tioci dragi, da se pitate: kakve to ve
ze j e m a ti n a k a p e t a n o motorina koji je lomija
e n s k a srca po umjetnome jezeru s ovon n a o n
velikon elektroenergetskom problematikon?
Ne znan, bogami ne znan, virujte mi da ne z n a n ,
ali dok u m r a k u mislin na te n a e velike elektro
energetske sisteme koji se, k a k o pie, svaki as
moredu raspast, dok to mislin, ja vidin uz jezero na
p u t e n u , r a s p l a k a n u dicu i u pliak n a s u k a n i mo
torin. Dojdu mi suze i malo mi fali da ne zajecan.
Ako oete b a sve znat, onda van moran re i to
da se na dotino umjetno jezero dogodila i j e d n a
velika tragedija.
J e d n a vesela klapa vraala se nou s pira, i kako
nije vie bilo motorina, pribacivali su se s malim
brodican na vesla. Dobro poprucani privrnili su
brod i utopili se nasrid jezera.
To da n i m a letrike mogu jo nikako i razumit.
Ali kako je to dolo ovako iznenada, kako se to bar
koji d a n u n a p r i d ni znalo? Oli nikor nima z a d a t a k
da gleda j e m a li vode u rike i jezera?
J o pri misec d a n ja san bija m a r e n d a t u Gatima
i k a d s a n prolazija uz hidroelektranu u Zakuac,
vidija s a n tanki, tanki slap, da prostite, ka da an-

el pia. Omar s a n promislija: aj a; s t a t edu sve

turbine!
Ne z n a n je li se mogla i regulat voda u jezera.
Kad j e m a vode da se p u t a polako, a ne da se
otvoridu sve velike pine. Jerbo k a d se gubi na
pine, zaludu, onda, p a r a t na t a p u n .
I a n a n se onda nije reklo: jo misec d a n i n e s t a t
e letrika. a se nije avizala trgovaka mria?
Dobro a nima letrike, ali zato n i m a terik,
zato n i m a petrolja, garbuna, plina?
Oli su svi izvori tepline i svitlosti na svitu iscrpjeni? I a se to moralo dogodit b a k a d je pa prvi
snig, k a d je stiska led i b u r a zazviala s Klisa.
Ako je tako, ostajen do daljega u posteju. I ni
me briga koja je ura, je li pet uveer, oli pet ujutro.
Je li u t o r a k oli srida.
V a n k a je jo m r a n o . Ajme, judi, a je sad ovo?
J e m a bit da se pritvaram u maku! Evo, m r a k a ja
se isto poinjen snalazit; poinjen vidit i u m r a k u .
Brzo se obuijen i letin vanka i n e u osan d a n
dolazit doma.

OU SE VOGAT, OU DIMIT!
Nedija uveer. Kako se vrime pokvarilo, n i d a r
n i s a n ia na vikend i ostala su mi u ep dva olda.
A triba mi malo voga i izlazin veeras vanka, u
ivot... Ou dimit! Cilu san nediju gobava, orija
i veeras se ou pro, zabavit ka ovik. Reka s a n
eni:
"Nima me pri zore. A ti lipo lezi, poini!"
Na dno Rive t u e mi s kampanila sedma u r a .
A nidir nikoga. Samo iadu tonobili. Zaladilo je,
b u r a pue i igra se oko palmi sa kartuinom i kovacan. porkoga li grada, m u k o Isukrstova! A di
nee biti porak k a d u cili grad j e m a juto s e d a n
kovacini. Stopedeset ijad ji porkaje a sedan isti.
I ne samo da je porko, nego je sad i mrano. Sad
smo mrani grad. Ovo tedi letriku.
U m r a k u gazin preko kovac. Da s a n u koje
fureto misto, pripa bi se. A nikidan s a n ita niku tudiju u kojoj pie da se svaki deset godin
udvostrui u svitu potronja energije. Svi izvori ene
rgije brzo e prisuit. Puno, p u n o brzo, kroz trideset
- etrdeset godin izvadit e se iz zemje sva nafta,
vas garbun. I o n d a e ovik poet koristit s u n a n u
energiju, ali kako e potronja uvik s k a k a t sto
posto, i Sunce emo istroit, i J u p i t e r emo samlit
i tako e - pie u toj tudiji - oko 3500. godine ovi
mali ovik s ove gubave balote radi svoga komfora
progucat svu energiju, iuat e svu materiju cile

ove n a e galaksije. S t r a a n je ovik, velik je ovik,

cilu galaksiju progucat, iuat. A ja evo m o r a n
gazit po kovacan u m r a k u i drugi p u t kad izien
vanka, nosit u sobon ferali ka feratjer. A a je
ovo veeras? Ni na Pjacu nikoga!
Povirin u Belvija i u one dvi kafane na Rivu.
Utirala se u n u t r a p u s t a mladost, zbili se j e d a n uz
drugog. Stojidu na noge i ekadu red kad e se ko
dignut.
Di u ? Kud u?
Da mi je barem trevit kojega prijateja oli barenko
koju c u r u da je odveden na veeru. Ka za dipet ni
j e d n a p o z n a t a faca.
Vazmen taksi i kaen mu restoran di e me
vozit. Prvi p u t posli desetak godin ujen da u Split
k u c a taksimetar. Ijadu i sedansto dinari vonje. Je
li mogue? A ovu relaciju ve godinu plaan eter
ijade. Tui mi se taksista da ji je poelo kontrolirat.
Nike su uvatili i opalili smista po polak miljuna.
Ulizen u restoran. Nima nita. Sve p u n o . Svi zaseli, sva deru, lou. Kako su se uputili, nikor se
do ponoa nee dignut. A taksi mi u t e k a . A telefona
nima. A b u r a ja ee zvide.
Dignen kolet i izletin u no, u mrak. Svratin u s
p u t jo u dva lokala. U prvi nima mista, u drugi
svira u b o k s a za jist samio evapii i ranjii.
Ispuvan, u m o r a n gladan... evo me u osan i po isprid kina. Blagajna zatvorena, biljeti nima, ali n u d u
ji u verc. Spliska kina mogli bidu u p a r a t i otkazat
blagajnican. a e jin blagajna k a d nikad biljeti
nima? Moredu, direktno davat biljete vercerima.
Biljet, koji je inae devestotina dinari, plaan dvi
ijade. Dakle, vie pinezi i n k a a d u verceri nego
kino-poduzee.

U n u t r a tisno, porko. Neka smrdi - glavno da

je teplo. U ovo isto kino gleda s a n mutave filmove.
Pari mi se da se nita nije prominilo. Susid sliva
b a d a me lakton u rebra. Oni odizad tue me kolinon u boine, a ena zdesna u k a kartocon i
u a bonbone. Nije ni svrija urnal a ve s a n na
ulicu.
Smijen se s a m sebi: a tija s a n po u ivot, tija
s a n dimit?
J o p e t san na Rivu. Kampanil odrebatije devet.
Priin priko Rive, a iz jednoga p o r t u n a nikor me
zazove. Pogledan, u p o r t u n u klapa, ne dice, ne m u
lac - nego ozbijni judi. J e m a i inenjeri, metri,
likari. Vanka jin parkirani tonobili a oni se zbili u
p o r t u n ka siromaji. I karadu se o Ajduku.
Eto di smo mi u Split doli! S pineziman u ep
vuemo se po p o r t u n i m a ka p a n t a g a n e . Krene u
ivot, svri u p o r t u n i kad se umori stat, sede
na skale. I s l u a dijaloge!
"Di su n a n u gradu kafane? Nima se vie di s
prijatejima na, popit kafu, protit novinu! Pri ra
ta, kad je grad bija pet puti manji, j e m a je duplo
kafan."
"Pa njanci to ne znate da je kafana u modernome
ivotu izgubila funkciju."
"Fala bogu da je izgubila k a d je nima, k a d su je
likvidirali."
"Ne, nije tako! Mi smo jemali staromodni beki
tip kafane kakvi nestaje i u Beu."
"Ako needu beki, neka n a n d a d u turski,
arapski, ingleki, amerikanski... bilo koji, s a m o da
ovik more sest, akulat."
"Bogati da je bilo vodit kafanske razgovore. To
su tipino buroaske navike."

"A di e se ovik razgovarat nego uz kafu? Oe

li ovako s t a t na noge oli se penjat na palmu ka
imja?"
"Ma kafanski razgovori su ispod nivoa."
"A a triba vodit razgovor na nivou Ujedinjeni
narodi?"
Kafane su, dakle, izgubile funkciju. I di e ejade sest, popit kafu, protit foj? U itaonicu? Ali u
koju itaonicu kad su u Split i sve itaonice izgu
bile funkciju, osin francuske; koja jedina jema
funkciju za onega koji zna francuski.
Izgorija teatar pa je i on izgubija funkciju. Fu
nkciju su izgubile i koncertne dvorane, klubovi,
domovi. J o , jo kad je lipi dan, onda ti u gradu sve
funkcije vri Riva i Pjaca, ali zimi, k a d pue; k a d
kia p a d a , ostaje ti jedino koji prostraniji portun.
ena mi se zaudiia:
"Pa ovako rano? A di si bija?"
"Bija san di me bila voja! Bija san na sto misti!"
"A a nisi jo osta?"
"Kako u ostat kad su zatvorili p o r t u n . "
Tako van je to; lipi moji, u n a s u Split. Intere
s a n t a n grad! Brzo reste a jopet sve gre manji, mierjastiji: A jopet sve se u njemu kupi, a nikor nee
da gre.
etatu po njemu p u s t i pravnici, likari, ininjeri,
profeuri i druga ji mista zovedu, dajedu jin stanove,
visoke plae a jopet nikor nee da se m a k n e .
Drae in je u Split sidit na skaline po p o r t u n i m a
vengo v a n k a u fotelje.

BAR MALO POVJERENJA!

U bot i po nou gren vesel priko Rive. Nidir niko
ga nima, cili grad spava a meni se jo ne da doma.
Vedro je, miseina ka dan, a s t u d e n malo ujida,
zapravo lipo gricka. J o emo zapalit panjulet,
uinit dva-tri ira uz more da se razladin i razbistrin.
etan i mislin kako je ovi moj Split isto j e d a n
m i r a n grad. Evo, brzo e i dva bota a mene n i t a
nije straj. ujen iza sebe niki u d n i uur, ka da
zvecka, stre po tleju niko gvodje, kadene, a li!
Nisan se njanci j e m a vrimena okrenit a na kosti
mi skoi pas. Pa koji pas? Kus vuka! Gospe mi
k a d mu glava ni vea od moje! Pritiska me ka da
mi je vria cimenta na kosti. Ne z n a n a mi je bilo
i zato se n i s a n pripa.
Reka san ve: bija san malo ka vesel i ka s a n
taki onda se niega ne bojin. Pogleda s a n p a s a i
nasmija se: "a je, prijatelju? I k a d e n u vue? Ovo
si je prikinija i u t e k a ! J e m a si prav! Ka da si m e n e
pita."
Pogladin ga po glavi.
"Ajde, kalaj se, pusti me!"
Cilu mi je r u k u utira u u s t a .
"Mo, ali nemoj me ujist! Evo svega si me izbalija."
T u r n e n ga, a on jopet skoi.
"Ol' si lud? J o e me bacit, vidi da s a n slab
n a noge."

"Vau v a u vau," govori on meni, ali a vridi kad

ne razumin.
Seden na entadu da me ne baci kako se pomamija a on se unkon utiraje u me, gricka me, lie,
zaplie mi k a d e n u oko nog.
I nikako ga se oslobodit.
etan a on sve za menon. Ne mogu mu se sakrit,
ne mogu ute. Omar me najde i r a d o s n o laje.
"Ma ne igran se ja, prijateju, s tobon na kukalo
i vatalo."
Gren d o m a a on za m e n o n uza skale. Poeja s a n
mu i pritit:
"Aj a, boje ti je! Nogon u te probit! Tija bi se
polako ulibit u svoju sobu da me ena ne uvati i ne
vidi kakvi san. Pss! Ne laji, ne stri ton kadenon,
ut e n a s . " I u m u k a je.
Otvaran polako vrata.
"Ajde bog, prijatelju, vidit amo se s u t r a ! "
A, e! Nisan ni uliza, on stre po vratima. Gren ga
potirat, a on upade u sobu.
Probudila se i vie mi iz posteje:
"S kin si to doa?"
"Evo j e d a n prijatej s menon."
"A koji, a n ? "
"Ne z n a ga ti."
"Neka ga vidin."
Kad s a n joj doveja v u k a u sobu, pokrila se priko
glave.
"Ajme, bii!"
Seli s m o lipo u kuinu, veerali smo, ja s a n pija
vino a njemu san da dva trokuta mlika.
I da ne duin: veliku s a n s njin j e m a pokoru i
tek u svanue ga ispratija do Rive.

Morete vi mislit a oete, ali, eto, meni je bilo

drago a je i ti p a s jema u me povjerenja. On u
me, ja u nj. Povjerenje za povjerenje. Kad je na me
skoija, da s a n se pripa, da s a n poeja vikat, biat,
j a r a t se - bija bi me sigurno ujija. I jema bi me
prav ujist za to a s a n mu iskaza nepovjerenje.
I sad mi p a d a d u napamet jo dva velika, d r a g a
s m i n a primjera k a d su mi j u d i virovali.
Sidija s a n u j e d a n noni lokal, od oni lokali di
se more vidit svega i svata i zato smo ga zvali
J a z b i n a . I tot se glasno jedna m a l a d a m a pogaala
sa oferon koji je vanka parkira kamion.
Pogodili su se za pineze, ali on je njoj bija ni
to sumnjiv, nije mu virovala da e jon posli faturete platit. Poeli su se i karat a onda je o n a pred
loila.
"Evo, dajmo drat ovome oviku pineze! Ja jem a n u nj povjerenja."
Dirnulo me, di nee. Od cilega lokala o n a je je
dino meni virovala. Vie nego konobaru.
Ve san platija i ba san se tija dignit k a d mi
o n a nosi pineze.
"Dobro, lipa moja, samo nemojte dugo."
"Neemo," rekla je i pozvada konobara. "Za dru
ga pie, ja plaan!"
To mi je bija najdrai pricer u ivotu, i k a d se
vratila, zbrojija s a n joj pineze i reka: "Fala, m a l a
moja, fala ti na povjerenju!"
I jo san j e d n u no isto na Rivu uiva p u n o pov
jerenje.
teta san uz more a jedan visoki momak skida
je feral s parkiranog tonobila. Kako projde koji tonobil, on se malo pomakne, a o n d a se jopet prigne

i b a r k a kacavidon oko ferala. Ugleda li kojega pro

laznika, ferma radit. Interesantno. Svi se boji a
mene nita. Kako to da mene niti ne obadaje? Od
svakoga p r e d a samo ne od mene. Pa to oe re da
on u me j e m a povjerenje. Recite mi da s a n ovaki i
onaki, ali meni je i to godilo. etan i govorin s a m
sobon. Ma sumnjiv si mi ti mladiu. Nisi ti pravi
lupe. Evo po ure j e m a da barka oko tega ferala.
Moga si deset ferali dosad ukrast. I s a d ja, lupeu
lupeki, m o r a n za te drat da te ne u v a t u .
Evo i tufalo me i ja bi ia sad doma. Ali samo
radi tebe stojin. J e r ako pojden, ti se mo pripast i
re eno je ia zvat miliciju.
Ne boj se, ajde kredi, ini ti lipo svoj posa, ja u
etat j a desetak minuti. Vrtit u se blizu da me
uvik mo vidit.
Pazi, evo ti jedan dolazi s druge s t r a n e ! Tako,
prigni se! Dobro je, nije te vidija.
A koje to auto krede. Ne razumin se ja u a u t a .
J e m a bit da je to niko skupo? Vidi, njemaka je
oznaka. Dobro si izabra. Glavno je da ne krede
siromaju, nemoj mi samo ticat fie i ova druga malena a u t a . A po velikima udri ka po socijalnim
razlikan. Z n a n i ja: oli e ucvilit tega Nijemca?
J e m a , fala bogu, u Njemaku svaki rezervni dili,
more on kupit ti feral na svaki k a n t u n .
Ajde, jesi li, za majku boju, skinija vie te tri
vidice.
Ajde skinija si, fala bogu! Sad brzo doma! Sprint!
Ne boj se nita. Nisan te vidija. O n d a ne zna ti
mene! Kad si ti meni u k a z a toko povjerenje, mo
redu me si na komadie ne bi te ja pija.
a ja, tioci moji, mogu kad s a n taki? Fini, juski
momak j e m a je u me p u n o povjerenje i kakvi bi to

ja bija ovik k a d bi ga iznevirija i razoara? O n d a

on ne bi vie virova u jude.
More bit da bi ga rastuilo i mrnja bi se u njemu
mogla rodit. I more bit da bi ujida.

JASNO I NEJASNO
Je li ko od vas, dragi tioci, ikad uja da se niki
plan, bilo koji plan proizvodnje oli razvoja, ispunija s a m o dvajstipet posto, samo kvarat od plana.
Obino se uje kako se planovi premaidu, ispunidu pri roka a ako se podbaci, o n d a je to pet-et
posto, deset posto najvie.
A evo d a n a s ujen da je drutveni plan razvoja
nae trgovake flote od 1971. do 1975. godine omanija, podbacija za sedandesetpet posto.
Misto etiristotine vapori - predvieni, planirani
vapori - jemamo svega trista.
Misto tri miljuna registarskih tonelati, j e m a m o
miljun i osansto ijad!
Dakle, stotinu vapori sa miljun i dvista tonelati
plovi s a m o u planovima, po kartuini.
Za tu stotinu planski vapori moremo bit sigurni.
Oni se ne moredu ni potopit ni n a s u k a t . Nikakva
se havarija njima ne more dogodit.
Pri r a t a n a a flota bila je sedamnajsta na svitu,
sad je dvadeset i druga. Pristigle su n a s zemje koje
pri r a t a n i s u njanci jemale flotu a i d a n a s n i m a d u
more.
Obino se sastavjadu rangliste dvadeset flot na
svitu. Nas tot nima. Sad smo ispali iz prve u d r u g u
ligu.
I kako to da u svemu napredujemo, sve smo
privredne grane razvili, uzdigli- samo u pomorstvu,
ba u pomorstvu gubimo raniji poicjun?

Uvik s a n se jidija kad bi ita kako n a a po

m o r s k a poduzea ne moredu gradit vapore u n a a
brodogradilita. Naa brodogradilita ne m o r e d u
n a e brodare kreditirat, a s t r a n i m a k u p c i m a gradidu vapore na kredit. Drugome da - sebi n e . Ni
k a d nisan razumija kako to more bit, kako furet
u moju zemju more jemat boje uvjete od mene.
Ma bogati. O n d a samo u pomorstvu o t p a d a ona
poslovica da je bog sebi najprije b r a d u uinija?
I sad itan lipo u novine (evo novina je ispred mene
na stolu) i citiran rii Velibora Nikolia, direktora
Zajednice pomorskih brodara Jugoslavije:
"Nije n a m , m e u t i m jasno kako je mogue da u
n a i m brodogradilitima inostrani kupci dobijaju
brodove na kredit. elimo jednostavno da se s nji
m a izjednaimo."
Asti onega m i a u b u n b a k u , da ne reen ta
debjega! Ako on, diretur svi brodari ne zna k a k o to
more bit, ako njemu nita nije jasno, kako e onda
bit meni j a s n o ? Kako e tebi, dragi tioe? Onda
kome je to j a s n o ?
Da san ja na njegovo mista da bi smista ostavku.
J e r ako meni ka jednome direturu nisu j a s n e te
najvanije, temeljne stvari o n d a a ja j e m a n tamo
init, a j e m a n tamo trait.
Ako mu nije bilo jasno zato se nije raspita? Nee
mi valjda ti diretur re da se on okolo raspitiva ali
da nikome nije jasno. Kako: nikome u ciloj zemji?
Ne more to k u m e bit, nikor m o r a da zna zato je to
tako. I brodogradilita i pomorska poduzea sve su
to veliki, zrili kolektivi trudbenika samoupravljaa,
a ne dije jaslice.
Jopet se jein. Jopet gledan po novinan fotogra
fije uz ine poredani kasili. J o j e d n a teka saobra
ajna katastrofa na naoj ferati.

I istovremeno s ton katastrofon dola je iz ferate

najava kako e od prvoga kolovoza poskupit tarife.
Di nee poskupit kad se na n a i m a eljeznican
svaki d a n poboljava u d o b n o s t i sigurnost vonje!
Blago si ga putnicima nai ferati, svi su oni
kandidati za raj! Svaka te vonja more direktno u
raj dovest. Svata se ulo kad je ono bilo suenje
krivcima za veliku zagrebaku katastrofu, na vidilo
su izali i nered i neodgovornost i ulo se kako bi
prave krivce tek tribalo izvest na suenje.
Putnici jednoga aviona u J a p a n - o tome su sve
novine na svitu pisale - otrovali su se spizon koju
su jili u avionu.
Nikakvi posljedic nije bilo, samo su putnike ispumpali u bolnici i vratili ive i zdrave svojima kuan.
Ali isto diretur kompanije koja avione opskrbljava
spizon smista je izvrija samoubojstvo.
Nije on bidan reka: nije mi j a s n o , kako se to
moglo dogodit?
Da s a n ja bija na njegovo misto, najprije bi reka:
"Ajde, ni to nita, glavno da su svi ivi i zdravi.
Dobro e jin do a ji je otvorilo gori i doli. Bar su
se ispurgali."
Ne bi njanci dozvolija mogunost da ja mogu bit
i najmanje kriv. Asti o n u velu gospu, a ta je ulizan
u spizu!? Bacija bi krivicu na sve i svakoga i na
butige i na proizvoae rane i na stjuardesu koja
je spizu dilila, k a r a bi se sa svojim podinjenima,
dava bi otkaze leva-leva, t u k a bi a k a n po stolu i
kad bi se izmorija, o n d a bi, da vidu koliko me se
to dojmilo, uzeja koji d a n osustva. I ako bi bilo lito
ia bi se banjat na more, a ako bi bila zima ia bi
se s m u k a t po snigu u planine.
A J a p a n a c ti bidni sam sebi sabjon r a s p a r a
trbuj. Da pade cila flota reoplani, da se u d r u i pri-

valu est ijad ferati, da uz dvista kilometri ini bu

de kasil do kasila, n a ovik ne bi se njanci tenperinon, malin tenperinien u trbuj uboja, niti
toko da mu s a m o kroz salo projde. Nije da n a o
vik nima odgovornost, nego on nikad za n i t a nije
kriv. Uvik je kriv niki drugi.
I sva sria da mi nismo ka J a p a n c i , jer da je
smo ola a bidu sabje kurile. Sabje bidu bile je
d a n p u n o k u r e n t n i artikal. U n a s bidu se u Split
morale prodavat i u 'Dalme' i u 'Prime'. Tribalo bi i
p o s e b n u fabriku dignit koja bi sabje izbacivala.
Ali srion mi smo p a m e t a n svit, n a n sabje ne
tribadu. Sabje su u n a s samo muzejski eksponati
i sve su uvatile ruzinu. Meni nije njanci drago u
kui vidit p u n t a s t i no.

DAJ ORGANIZMU SVE A TRAI

Doa vrag po svoje! Uvatija i ja gripu. Sad n i s a n
stoposto siguran da je ba gripa, ali mogla bi bit
p u n o lako.
Likara nisan ni zva ni konzultira. a u gnjavit likara, kad nae novine toko d a n a s piu o bole
stima, najskoli o gripi, da itaju novine mo uit
medicinu. A onda, ja s a n jema prijateja poznatoga
likara i k a d njega ne bi sladilo, k a d bi se utija
malo pokvaren, uvik bi mene konzultira a ja mi
slin, a bi tribalo init. I uvik bi me poslua. Ja bi
mu propisa oe li ostat doma ali iza vanka; liti,
oe li se kupat, oli samo malo sunat; i uvik bi mu
pojaa i s h r a n u sa spizon koju on najvie voli. I
uvik bi mu sve prolo ka da si r u k u n odnija.
Vie je dra do moji dekoti, nego do konzilijuma
svi specijalisti. J o bismo ji izvriali: injoranti, sa
mo se inidu vani a n i m a d u pojma a je to medi
cina!
Po mojoj teoriji dobro je svako p a r godin uvatit
gripu koja dojde ka j e d n a prova za organizam
da vidi kakvi su ti u n u t r a motori, koliko ji m o
opteretit, koliko moredu izdrat. Fregaj ti orga
nizam k a d je nepripremjen, kad nikad nije bija u
tekoe i dojdu dvi u n c e fibre a on omar krola.
J e m a tako judi ka planina, nikad ji u ivotu ni
zabolilo, i in ji a takne, omar partidu. A jema jo
pet mekinastoga svita, uvik su u bolestima, jedva
se vuedu, a uvatidu po devedeset godin.

Nego da se ja vratin na moju gripu ako je tu

ujope bila gripa. Evo koji su u mome sluaju bili
simptomi i kako je ia tok bolesti.
U ponedijak gren ja pisat i vidin: ne da mi se,
ne gre mi. Sad nije ovo, fala bogu, ni prvi, ni zanji
p u t da mi se ne da radit, ali nikako s a n bezvoljan,
s m a n t a n , utin i plou na kinu. U dvi ure ne mo
gu n a p i s a t dva retka. A duvan me nikako ne j u b i i
tu me najvie pripalo.
Ovo davno n i s a n bija na more? Triba mi rekre
acija. S u t r a gren najranije na ribe, nita me ne
more fermat. J a v i n i prijateju: ujutro najranije partenca!
Ostavjan makinjetu, stivajen u b u r u tunje i
udice. Omar me lake!
Uveer utin zimu, boli me svaka unta. Mirim
fibru: boga mi - j e ! Trideset i s e d a n i pet! Muin, jer
ako eni reen, bit e kandala, nee me pustiti na
more. A more bit da je meni fibra od nervoitadi? Ali
za svaku sigurnost izajdem vanka, kupin Bayerove
apirine. Progucan kriomice dva za veeron i cipan
crno vino.
Tresen se u posteju, ali ujutro me boje. G u t a n
na brodu; ispiren nos i grlo moren, pivan; bacijen
tunje. Sve mi je prolo. Pue i malo frike b u r e . I
o n a mi godi.
Pozapodne, k a k o se pribliavan kui, sve mi je
gore: J o p e t zima, jopet me svaka u n t a boli.
Za veeron jin crni riot i pijen mul za mu
lon.
ena me gleda:
"Malo su ti krvave oi."
"More bit! Od vitra, napuvalo me. More lako bit
da j e m a n i koju u n c u fibre."

Mekne mi r u k u na elo i pone k u k a t .

"Ti gori; brzo u posteju! Brzo likara!"
"ekaj, polako!"
Miri mi fibru! Trideset osan i osan.
"Ma bogati, ko bi reka? A ja s a n mislija koju
uncu."
"Nisi smija jist i pit."
"Zato ne ako organizam trai. Nikad ne smi
svome organizmu rei ne, najskoli k a d je bolestan,
omar mu vaja u svemu ugodit. I jesi li itala a likari govoridu: ta vie tekuine."
"Ali ne vina!"
"Oli vino nije tekuina?"
No je duga. Svako pet minuti se budin. Provajen puit. Ne gre. Povuen dvi tirade i gasin panjulet.
Ne mogu se maknit. Pari mi se da pizan ijadu
kili. Polako, teko okrien se s j e d n e na drugu
stranu.
Ujutro je malo boje. Fibra p a d a na trideset i s e d a n
i etiri. in je izala u spizu, omar kuvan c r n u
kafu da mogu zapalit. Popijen i bierin travarice.
Dobro mi je uinila, lipo me stresla. Cili d a n lein,
kunjan, sluan radijo, mogu malo i itat. Nije tako
ni loe bit ovako malo bolestan.
Pridveer jopet fibra skae i oi me sad bolidu i
to je najtee od svega.
Dolazi mi u viite j e d a n prijatej i govori da je
uja u brijaa na Pjacu da me n i m a ve dva d a n a
vanka jer da san da opra jaketu.
Nesriknjega li svita! Ka da ja n i m a m dvi jakete?
J o j e d n a teka gruba no. Zaspen pet m i n u t i
i omar sanjan ruan san. Njanci vino ne pomae.
Koliko s a n se nalija tekuine pa nita! Njanci malo
da me obaturnulo?

Fibra ipak polako pada. Ne gre vie priko trideset

i osan. Ujutro trideset i est i etiri. Asti gospu, a
s a m o toko? Pripa s a n se: oli s a n malokrvan?
Brzo kafu i panjulete! Umar mi je boje. Zapravo,
sad mi nije vie nita. Sve me prolo. Samo s a n jo
malo s m a n t a n , ne mogu mislit, ne da mi se radit.
Interesantno je to: na puno nji ova gripa odrazila
se tako da su se ostavili duvana. Ne moredu mu
u t vonj. A meni je duvan osladija. Svi poroci su
mi sad postali drai. Samo mi je udrilo u nerad.
Sad bi mi se tribalo rehabilitirat - etat, jist, pit,
akulat.
S m i n a nika gripa! I ni mi sad aj a san je j e m a
i organizam tako stavija na provu.

ZATVOREN KRUG SNIGOM

Samo jo jedan p u t u cilom mome viku pa je
snig u Split ovako r a n o . Bilo je to pri etrdeset i
pet godin, ali spominjem se ka sad. Bija s a n o n d a
m a l e a n a jema s a n fere. Stavili su me kraj pakera i gleda sam kroz ponistru kako se na ulicu
dica t u e d u snigom.
Mater to jutro prvi p u t ni ila u spizu, vengo je
poslala oca.
I posli deboto pola vika jopet p a d a snig a isto vrime, jopet stojin kraj pakera i gledan kroz ponistru
kako se dica igradu u snigu. Samo mi jo falidu
fere da b u d e sve isto.
Zanija s a n se u tima mislima, a prene me ena:
"Ajde, obuci se!"
"a u se obuivat? Di u po ovome vrimenu?"
"Po d a n a s ti u spizu!"
Duboko san uzdanuja.
"a uzdie, ol' ti se ne da odit?"
"Eto tako, otelo mi se."
a u jon sad po objanjavat da s a n u jednome
t r e n u t k u , gledajui kroz ponistru ti bili snig, sagle
da cili svoj zatvoreni ivotni krug.
O b u k a san, se ee nego feratjeri na Zrmanju.
Stavija s a n oto piamu, udrija na se najpri dva ta
n k a a o n d a jedan stari debeli emper koji je ena
davno tila bacit, a ja ga uvan ka dragu u s p o m e n u .
J e m a na kinu i buu i nju nikad n i s a n da zakrpit.

Ti emper mi je pokojna m a t e r uplela k a d me

tokalo po u Sloveniju. I pri dvadesetak godin s
tin emperom najden se u jedno fino m o n d e n o
drutvo. Korteava s a n j e d n u gospoju iz velikog
svita koja je sve oko sebe armirala. Pripovidala
je za veerom kako je nedavno bila u Rimu kod
Carla Pontija. Divna vila s vrtlon po kojemu eta
mali lav. I kako se o n a igrala s lavon, apicom j o n
je podera emper. I kaije na svome emperu dvi
male buice koje su uinile lavje ape. Svi su ustali,
pipali to misto, divili se, a ja, da malo privuen
panju, gren se pofalit:
"Znate i ja j e m a n na emper buu. Pa koliku
b u u , pogledajte!" I dignen j a k e t u da mi vidu b u u
n a kinu.
"Zar je i vama to od lava," jubezno me pita go
spoja.
"Ma ni govora, gospojo, di bi ja blizu lava, u m r a
bio straja, nego je meni ovo p a n t a g a n a uinila.
I promislite: d o m a u kuini? Gospu jon ainu i
m a t e r i n u nisam j e m a mira dok jon se n i s a m osvetija, pronaa je i ubija."
Gospoja je zinula. Svi su umukli. Gledali su me
ledeno, mrzili su me. Nikako nisam razumija zato,
a s a n to grubo reka, a san to uinija, Oli bua nije
bua? Ol' san ja kriv a mi emper nisu apican
potizali lavi nego su ji zubiima grickali mii.
Ne razumin, judi, a mi je ovo jutros. Malo
sniga i vas s a n se smeka, razblaija i zapliva po
u s p o m e n a n . O b u k a s a n dakle i ti emper, gornju
po u v a pokrija kapon, donju po koleton s k a p o t a i
izletija u snig.
Ne gre mi u glavu kako se moji Spliani nikako
ne moredu nauit odit po snigu. Gredu ka po ja-

jima i s a m o neredu, tumbulajedu se, lomidu ruke

i noge.
Ne srni se plaljivo vu noga, jerbo onda, m o r a
popust, nego gazit vrsto, odozgar, tako da snig
oto pritisne, da ti ne bii. I nikako ne mo past.
"Kad zna, kako si onda ti p a ? " more mi re
koji moj sugraanin koji me vidi kako s a n poletija
isprid 'Belvija'.
To je, moj lipi tioe, bija j e d a n drugi sluaj.
Trotoar je na jedno misto bija s m r z n u t i kad s a n
tot prolazija tia s a n se za parkirane tonobile. I
kad s a n se rukon u p r a u jedno a u t o , n i s a n z n a
da je u n u t r a ofer, a on ga je lupe ti as uputija.
Tonobil mi je pod r u k o n izmaka i ja s a n m o r a
poletiti u prazno.
Razabira san se u "Belvija" uz tepli p u n .
Interesantno je to. in p a d a snig, a stvori se
prida te kamarjer, nikad se ne misli a e
naruit, j u s t a s a m a od sebe izgovoridu: p u n . Ne
volin p u n , za me je to gori otrov i od mlika, ali je
li palo malo sniga, ja m o r a n naruit p u n .
A uja s a n od moji Spliani kad su u Zagrebu
pa se inidu fini, o n d a naruidu: "Punec, molin!"
Nikad u ivotu n i s a n vidija ene koje radidu po
butigan, te trgovake pomonice i blagajnice, sla
bije voje nego tega j u t r a kad je p a d a snig. etvrtak
i petak jemale su fetu, a u subotu k a d je pa snig,
tribalo je otvorit butige do podne. I valjda su bile
jidne a jin se ni vezalo, a su jemale ti prekid fete.
Dva d a n a nerada, dva d a n a odmora, a sve su bile
u m o r n e , sve su jemale crvene nose i obraze, sve su
zivale, svima se drimjalo.
Blagajnice koje inae tuedu bloke ajn-cvaj, sad
su i za najsitniji r a u n gubile po pet-est minuti.

"Radite li i popodne?" pitan j e d n u .

"A a biste, eeee majko moja, i to tili?"
Omar me infeta:
"A eeetoooo, tija bi! "
"Oli se i van, jor, drimje?"
"Nije, ali kako ste lipo zinuli, uinili ste mi voju!"
Okreen se a cila fila ispred blagajne ziva.
Bija san i do pazara. I vidija s a n kako je snig
pritvorija k u p u s u kavor.
Kil k u p u s a - ijadu dinari! D a n pri davali su ga
za dvista dinari. A poto je o n d a k u p u s recimo na
Siverni pol di je uvik snig? Bit e najmanje ijadu
dolori kil?
Ne znam, j e m a li na cilu balotu zemajsku jo ko
ji grad a ga sve a se dogodi tako iznenadi ka n a
Split. Ne spominjen se njanci j e d n e godine da n a s
nije iznenadila zima.
Ma a zima, n a s iznenadi i lito.
Iznenadi n a tako brzi dolazak lita pa ugostitelji
zakasnidu izvu tekate. Iznenadidu se trgovci i
zakasnidu n a r u i t andole i m u d a n t i n e ; svit se ku
pa a oni jo dridu u izloge kapote i gojzerice. Izne
n a d i d u n a s fureti pa nestane masla, mesa, voa.
I k a d je tako di n a s nee snig iznenadit?
Najboje da n a s je snig n a a sve pripremjene s
badilima u ruci.
"Evo na, padaj, mi te ekamo!"
Lako li je priko radija, itat u p u s t v a i n a r e d b e .
Svak neka oisti snig isprid svoje kue, svak isprid
svoje butige, svoje ustanove.
Ajde neka mi ko kae kako u ja to istit?
Ko e mi dat badil? Ou li p e r u n o n bost oni snig
a mi se skorenija prid ulaz u k u u . I di u bacivat
ti snig? U ep, oli u kartuc?

I ja ne z n a n kako to ujope gre. Vidija s a n ka

ko su radnici istili kolnik da moredu tonobili pro
lazit, a snig su bacivali uz kue. I ou li sad ja
istit isprid kue i bacivat na kolnik? I tako bismo
se mogli dodavat do sudnjega dana.
uja s a n jednoga di vie:
"a u ja po istit? Lako li je Opini pivat, a
a ona isprid svoje kue ne oisti? Ne mo do ni
blizu Opine."
I sria a nismo zapriili istit grad, jerbo ve u
utorak izalo je sunce i vas led i snig raskrabilo.
Pametniji smo od S a l a m u n a . Pustili smo sunce da
radi za n a s .
a bismo mi inili da nima s u n c a samo misec
dan i da misec dan uvik p a d a snig?
Otkopala bi n a s do pet-est ijad godin tamo nika
daleka pokoljenja i u istoriju bismo ulizli ka jedini
grad na svitu koji je u m r a od linosti.
J e d a n d a n pada je snig a k u u u koju stojin je
zatrpalo smee. Pet d a n a nisu doli kovacini. Doli
na k a n t u n mi je samoposluga. Gren vazest kruv i
novine.
Nima kruva, nima novin. "Kako nima, zato
nima?"
"A k a k o e do kad p a d a snig?"
Palo dvi ake sniga, skule ne r a d u , poslalo
dicu doma. ujen na radijo: ne izlazite vanka bez
potribe. Ne vozile auta.
A zato neu iza vanka? Zato a je pa snig!
Neka p a d a , ja ou vanka!
Past u ? Neka paden! Neka nogu slomijen. So
cijalno s a n osiguran, n e u tri miseca radit. Plaa
e kurit.

Ola kakvi si! J e s a n , taki san, pa a je?

A a za majku boju, inidu t a m o po mistima di
uvik p a d a snig. a tamo, u ta mista, nikor ne gre u
skulu, nikor ne nosi kovace, nikor ne vozi a u t o .
Evo ja u se kladit: neka snig pade do pet, do
deset dan, evo da emo jopet svi s k u p a bit iznena
eni; nespremni i sve e bit ka i sad, ka i pri pe
deset godin kad je p a d a snig a ja s a n jema fere i
gleda s a n kroz ponistru.

ZIMA, BAKALAR I PAPA OVANI

I doli je stisla zima. Pa kako? Straj te sluat me
teoroloke izvjetaje. J u t r o s rano javjadu: u Split
plus tri! Ko e u s t a t iz posteje? Asti onega boga - da
smo p l u s tri? Vidi a s a n se najeurija? Ovo bi bilo
najboje uvatit gripu pa ostat koji d a n u posteju. Di
e v a n k a po ovakomu nevrimenu?
Znate li vi a to oe re u Split p l u s tri? To van
je isto ka u Gorski Kotar minus dvadeset oli ka u
Sibir m i n u s sedamdeset.
Nismo mi temperani za tako niske temperature,
nismo otporni, pogotovo kad zima u d r e ovako na
glo. I da sad pade koja a k a sniga, sve bi ovud bilo
paralizirano. A sve me straj jerbo su se ve opasno
zabilili pincini Mosora i Braa.
Zima je, skupjadu se po mule tima j a t a gladni ga
lebi, a turistika n a a flota hidrogliseri i jedrenjaci
zbila se tuno po igu.
Mi se liti tuimo na p u s t e konfujune, na silnu
furetariju. A kako je tuno sad k a d ne mo trevit
fureto ejade, m a k a r jedno friko lice. Sve iste
glave, sve nai kadrafi, i pari mi se da bi se spasija
da sad ujen da ko mlije malo ingleki, pa n e k a
njanci besidu ne razumin.
Sad s a n se sitija jednoga naega staroga ugostiteja koji je, kad je otvorija mali otel, da izjavu za
t a m p u : "Kveto e per stranieri, per ente fina,
non e per notri kadrafi!"

G r u b a je u n a s zima! Teka!
Bija s a n ja i po gornjima mistima i na svoje s a n
oi vidija kako je to tamo, kako je, na primjer, u
J u b j a n u , oli u Kranj, kad stisne zima, kad u i n i
prvi snig. Ne bi ni poeja snig p a d a t i eto ti ji o m a r
u empere s jelenom na prsi i Svi nosidu skije i
drago jin je, veseli su, smiju se jerbo poinju njijovi
zimski guti i zabave.
A u nas, in je malo zaladilo, in je zazviala
prva b u r a da najavi zimu, na svaki korak moga
se vidit n a svit kako nosi bakalar. a su njiman
skije i sanke, to je n a n bakalar.
Bakalar je najsigurniji, najpouzdaniji atribut na
e zime, nai guti i zabavi. Svi ga ponosno nosidu,
i penjunati i domaice i slubenice koje su skokle
iz u r e d a do butige. Ako je bakalar velik, o n d a se
zna nosit ka p u k a , ka skije, priko ramena.
Po gornjima se mistima veselidu: jo, ta emo
se lipo skijat! A u n a s : jo, a emo se n a b u b a t bakalara!
Ne, ne, ne z n a m o mi a vridi, ludi smo ka suci!
Nosi se obino, oli jedan veliki, oli dva-tri mala,
ako misli na b u d u n o s t , ti omar kupi po pet - po
est bakalarii, n e k a se u k u u najde.
Kad je bakalar u kuu, omar n i m a zime. Svi su
problemi rieni. Uini li snig, ne m o r a njanci iza,
a e izlazit k a d je bakalar u k u u ? Ola, koji je
v a n k a led, ovo se triba dobro fudrat!
O n a moja dobra stara teta, koju ja tako esto
citiran, nije volila crikve i pope, ali jon je p u n o
drag bija p a p a ovani, najskoli k a d je ula da je
iz male teake kue i da je radnicima koji su mu
radili u vrtal svaki d a n dava litru vina. Sve je tila
z n a t o ovaniju, pa me botu pita:

"A a on ji? a mu je najdrae?"

"Lud je za bakalaron! Svaku veer oe teu
b a k a l a r a na stol."
"Mona je, e? Ne zna on a je dobro?"
I koliko smo god p u t i ona i ja seli za stol oko
bakalara, svaki bi p u t rekla:
"Jo, da je s n a n sad ovani? Jo a bi se zafasta!
Bakalar na brujet s kumplirima! Sveta spiza!
A niki ga svit uveer izbjegava da je malo teak,
ingravante i da tumik more od njega zabolit."
Ne ti straja! I oni t a m o po gornjim mistima gre
du na skije a moredu nogu slomit. Ali, eto, isto
gredu. I zato: udri, k u m e , ne boj se! Pijat bakalara
i po litre, anci i litru cilega i n e k a p u e , ne boj se,
nee probit.
A b a k a l a r je ove zime dobar, pravi, bili, a me ka
ono lani kad su n a n po butigan fikavali ono gada,
crnog frolanoga.
A kil je deset ijad dinari. Buni se narod da
pijat d o m a dojde priko dvi ijade dinari i da n a s to
uvoznici pjakadu i gulidu. Bakalar je uvik bija
siromaka spiza a sad bi se i ovani m o r a mirit.
Ba nikadan, kad s a n ia kupit svoj bakalar,
gledan u butigu niki talijanski toaletni sapuni. Na
k a t u l u t a m p a n a je cina velikin slovima: 30 liri
komad. A u n a s u butigi komad 550 dinari. On
da poto je ta uvoznika lira? Moredu se lako n a
ufistiki tioci koji e d u mi prigovorit da s a n cilo
jedno godinje doba, koje jema svoju poeziju ba
nalizira, profanizira, devalvira s tin prokletin smrdljivin bakalarin.
Priznajen, jesan, ali a ja mogu k a d je tako. A jo
pri p a r godin nije bilo tako. in bi zazvidala prva
bura, o m a r su se po Pjaci poeli lipit plakati koji

su mladost pozivali na puste ajanke, a o n d a bi

zaredali bali: bali lovac, paticeri, likari, advokati,
inenjeri, sindikati, skul, drutav, vatrogasac, sva
ka struka, svaka institucija jemala je svoj bal. Fa
lilo je sali, pa su organizatori u file stali, toalete
su dolazile iz Pariza i Rima. Tako je bilo bali da na
Pjaci nije bilo m i s t a za stavit sve svitlee reklame.
Ka sad se sian da san i ja j e m a jedan lipi crni
vetit i moja teta bi ga svaku zimu lipo demaala
ostom. I j e d n a c u r a kad je s m e n o m balala rekla
mije:
"Ola ta vonjate od osta!"
"Neka," reka s a n jon radosno, "ali pogledajte,
nidir nima mae."
I zima je bila p u n o lipja dok ni dola ova nesriknja
televizija i sve n a s utirala u kue.
Sad oviku vie i ne triba vetit. Dosta mu je
j e m a t pidamu.
Svrili su, Mare, bali! Sad ti jedino zimi ostaje
orit uz televiziju i n a b u b a t se bakalara!

ENICI I PRAJCI
Dok ova stara godina traje svoje zanje dane,
zapaam dvi karakteristine masovne pojave, sli
kovite, idiline, p u n e vonja i koluri. Ri je, dragi
tioci, o enidban i o prajcima.
J e m a ve i desetak godin da je u m o d u uliza
novi enidbeni obiaj: svatovska kolona tonobil
vrti se priko grada s otvorenin sirenan i kad od
subote priko Rive prolazidu kolone za kolonon - a
svi zviu, svi trumbetaju, ka da se t a k m i d u ko e
ei u u r proizvest - to nastaje taki urnebes, da
te vata straj i ovik m o r a zaepit u i i biat.
Kad bi me ko tija kaznit, tribalo bi da me s a m o
stavi od subote predveer dvi ure na Rivu. Evo, ve
se jein; ja mislin da bi poludija! Taka je to muika
da mi se u glavu pome vrtit i ja vidin deformane
slike, vidin u kolonan sve nike primitivne, debele,
crvene glavetine, nacerene, nakeene, zle, surove.
Oni iz tonobili vidu da se svit usprenija, da tre i
upiredu jo ee.
A ka da je i to malo, pa triba ne s a m o urlikat nego
i u svaku kolonu vijorit jo bar j e d n u nacionalnu
zastavu: Nikako ne razumim zato urliedu? A sad
i bandire? Oe li mladi veeras j u r i a t bandiron na
m l a d u ? Oe li bandiru zabost usrid posteje u prvoj
branoj noi?
Oli je to malo rodojubje da se mladi i mlada ne
moredu vie ni egat bez bandire.

Ove zanje d a n e ceste su po Dalmaciji poplavile

kolone gastarbajterski tonobili s njemakin oznak a n . I nikidan v a n k a Splita, na cesti, e k a n j a a u
tobus, a enidbene kolone ibadu. Zvidu sirene,
viju bandire Sam s a n na cesti, a kolona prolazi, i
svi pritisli sirene. Kad me ve j u d i tako lipo pozdravjadu, ja samo sa dva prsta desne ruke u d r e n po
livoj aci. Ko ono: neka, neka, drago mi je, bit e
noas svata!
O m a r se tonobili fermajedu, ispadaju svati; t a
je? Koji si to mot uinija?
A ta je, majku boju, a di smo? Vi morete urlikat,
morete bandiran mavat, a ja ne s m i n udrit sa dva
p r s t a po aci. Ako ste vi meni dali sinjal da ste se
oenili, ja san van da sinjal da s a n razumija.
Nego ostavimo mi, dragi tioci, svate i gledajmo
o t a ivimo i bacimo se na prajce. U ovi donji dil
Dalmacije koji je uz more zabranjeno je drat pra
jce. Mi smo se morali opredilit izmeu p r a s a c i
s t r a n a c , i izabrali smo strance, odnosno t u r i z a m .
Ali, priznat ete da je lipo jemat prajca u kui. Sve
ta betija! Blagoslovjena! Smrad o koca - vonj je
obilance. A i stranci kad dou na litovanje, zaelu
p r u t , i ne mo re niman, a zabranjeno je d r a t
prajce. I zato n a svit gre u u n u t r u n j o s t k u p i t
svoga prajca.
I u malom portu, iz kojega se ee javjan, s v a k a
k u a kupila je prajca. Pet ku - pet prasac.
in s a n uja da su kupili prajce, omar s a n t r k a
u porat. Zaklat emo prajce, sidit uz komin, j i s t i
pit!
Ali n i m a n ja srie ni s prajcima! etiri s a n da
na doli osta, sve s a n obaveze zanemarija, ali se
prajca nisan okusija. Naime, b a sad su u i n i l a

lipa vrimena, deboto je lito i ne m o klat, do e

muica brekuja, i in ga ona takne, meso se kvari,
mo ga bacit. I etiri d a n a eka s a n da se naoblai,
da malo zaladi, a sunce sve ee pee.
Prajce su sve skupili na jedno misto u j e d a n dvor,
i sad je tot oko nji seosko silo, tot je najivje, uvik
je ko u viite, oli u kontrolu. I moja gospodarica,
kod koje dolazin kupila je prajca, i to je sad isto
ka da je moj, i ja ga obilazin, nosin mu mekinje,
k u k u r u z , tepan m u : "Tako, moj lipi, papaj mi sla
tko, udri, navali, n e k a galofag izajde iz tebe, pa
emo mi tebe lipo papat."
I ti lipi n a prasac uvatija malo proliva, i moja
gospodarica omar mu kuva veliki bronzin aja. I
da van je vidit a voli aj. Ka da je Ingle.
I g u t a san vikat: Gospodarice, u r a je za aj!
Ingle ve eka i protestira!"
I u tome malome portu nad tin Ingleom ja s a n
se, tioci, duboko zamislija i spozna kako mi je cili
ivot promaen.
Kad s a n ja bija mlad, onda su kalete i dvori moga
Veloga Varoa bili p u n i prasac. Vie, znaajnije je
bilo onda, jemat prajca, nego d a n a s tonobil. I moji
su d o m a ispod skal uinili ka tezu i tot smo gojili
dva praia. Sian ji se ka sad. Rica i Mora. Rico
je bija ritke ricaste dlake, a Moro na crne mae.
Koja je to bila p a m e t n a betija, ti Moro! A slakorana! Gnjeija je sve a bi mu dolo pod zube.
A in bi sve samlija, poeja bi plakat, prosti boe,
ka dite a plae kad je gladno pa trai jo... jo.
Onda nikako nisam moga razumit: kad bismo mi
dica plakali da smo gladni, onda bi stari na n a s
vikali: koliko to mo prodrit, di ti s t a n e , za m u k u
Isusovu? Oli jema rve? A kad bi p r a s a c plaka svi

bidu ga falili: jo, lipe betije, vidi ga sunce moje, a

mlije? I svaki as bi ga stavljali na balancu, a n a s
nikad nikor nije mirija.
I ja san ka momak, kad san ve sanja strankinje
koje lipo vonjadu, koje se gole uz more p l e s k a d u ,
ja s a n onda m o r a nosit prajcima spirine, odit po
restoranima, po brodima, ekat flote, jer o n d a je
bilo najvie spirin. Kad su mi strankinje najvie
tribale, nije ji bilo, misto profumi eka me s m r a d
o prasac.
A d a n a s , kad me ritko i nikako ne interesiradu
strankinje, nego prajci i pruti, d a n a s je sve p u n o
strankinj a nidir prajca. Susret s prajcom za me je
ridak, velik, uzbudljiv dogaaj p u n sadraja.
I kad san se, napokon, namirija na prajca, etiri
d a n a ga uvan, ranin, fetoin, t e p a n mu, aja mu
nosin, a zaklat ga ne mo jer su dani puni s u n c a i
okolo ve brekuje zunzidu. I sve s a n bija isplanira,
donija s a n najfinije talijanske rie za n a p u n i t kulina, planira s a n omar ispe latiinu, privrnit igericu pa zainit tretinsku pulentu...
Sve se meni u ivotu naopako namisti: k a d elin vedro - uini oblano, kad mi triba led - u d r e
vruina; kad ou strance, j e m a n prajce; kad ou
prajce, n a m i a d u mi se stranci. Nikako, judi,
pogodit!
Eno jopet milordo roke, jopet pita aja!
Omar, omar, moj lipi Ingle! Ne mogu trkat,
prolit e mi se. Ajde, loi ti, lipo loi, ali platit e
mi, kurbin sine, doe ti meni pod zube.
More bit, tioci dragi, da ste i sami zapazili da
s a n s p u n o vie uga i guta pisa ovi drugi dil o
prajcima nego oni o enicima. Nisan ja kriv a s a n
ve u toj fazi. Kad mi je ovo drugo nikako blie, pri
snije milije.

MATEJUKA SE U CRNO ZAVILA

Opaka b u r a ! Prokleta bura! Odnila je niki d a n
maloga edu, penjunata, ribia, barkariola.
Tilo mu nisu nali. Brod je potopila a njega odnila.
Matejuku je u crno zavila. I tot na Matejuki, u
starome ribarskom portu, ba oko one kolone o
koju je brod veiva, sastaju se j u d i i uvik iznova
poinje pria kako se ta degracija dogodila. I kako
se ujope moglu dogodit. I mia se tuga, jid i bis.
Prokleta bura! Ime jon se i sime zatrlo!
I di je b a njega, naega edu, morala odnit! Bija
je mali ovik, sitan, mrav, vas nikako minijaturan
i zato s m o ga o dragosti zvali mali edo - a b u r a je
bila s t r a n a , najea u zanji pedeset godin. Tukla
je na refule da joj svi instrumenti n i s u mogli forcu
izmirit. Vatali su je do sto i pedeset na u r u , a o n d a
se jo ee razbisnila i instrumente razbila.
Stabla je po Marijanu gulila, tonobile privrala,
kupe nosila, zide sorila, a mali eda u svome
t a n k o m e starome motorinu ia se s takon b u r o n
tu. Mali dobri ovik kontra jeivoga vitra i to u
konalu.
I svi se sad pitaju: a mu je to bilo? Zato je ia?
a nije u porat sta?
Dobro poznajen brodolomnika. Od ditinjstva ga
znan i sto smo p u t a s k u p a plovili i lovili. Falija
mi je uvik svoj motorin koji da j e m a samo j e d n u
m a n u , a ta je da smista, otprve pali. J e d a n p u t
smo jemali partiti u pet ujutru, a u jedanajst smo

jo vrtili manicu. tufalo me i u t e k a san. A on je

naprid vrtija.
"Nisi bija jo ni iza kan t u n a a motor je ve
upalija," falija mi se s u t r a d a n edo.
I na ti zanji tuni ribolov ili su edo i novinar
Joa, Zagrepanin, koji je u n a s od Joe p o s t a
Osib, vajali ribar i marinjer. Zvali su i mene.
"Ajdemo na sutivanski brak, juin je, grist e
riba! "
J e m a sam posla, nisan moga po.
To pozapodne bacila je estoka b u r a i dola je
tako naglo da su jedva jemali vrimena sakrit se u
sutivanski porat. Ostali su tamo i spavat.
Sutradan, oko podne, parilo je da je b u r a malo
kalmala.
"Oemo li?" pita je edo, koji je Novu tija doekat
sa enon i dicom.
"Nemojmo, edo! Vidi da dimi nad Splitom!"
"Neka dimi! Ako te straj, ti ajde trajekton."
I zapeja je edo. Cili ga porat nagovara, ne,
nemoj, a on m a e rukon: a e meni ovo malo
b u r e ! A Joa ne more druga samoga ostavit i skae
u brod za njin.
I tako su partili.
"Vratimo se edo," molija je Joa.
"Evo nas doma! Vidin osvitljenu ponistru, kue."
Bili su ve blizu ige, i zaista se ve vidila
ponistra njegove kue na Rivu.
A vitar je forca. edo je bija za timunon. Tresa
se mokar ka mi. Lakton je pokrija j u s t a da more
disat jer sve se okolo bililo i pinilo. Prilivalo je more
priko broda, J o a je izbaciva, ekava more, i gotovo
su stali na misto! Pria jin je trajekt 'Ero'. edo
mu daje sinjal da ne triba pomo. Ali k a p e t a n ne
viruje, vrti se oko nji.

A ja s a n ba tad izaa na ponistru i udija s a n

se: a a je ovo 'Eri', a se uzvrtija, oli su se opili na
brodu?
Nita n i s a m razumija.
More se tako uspinilo da nisan vidija mali mo
torin. J o u su alvali, digli ga na trajekt, motorin
se potopija, a edu je more odnilo.
Na pedanj od njegove ponistre u koju je gleda
dok ga je nosilo. I ka da ga ujen kako se jidi i
muca:
"Ma vidi pegule, a moga san veeras sa enon i
dicon jist fritule. Samo pet minuti da me pustilo!"
I svi su sad na Matejuki tuni, ali i jidni na
edu a nije napustija brod.
A k a k o ovik, siromaj, more do doma bez
broda. Nije samo stvar u tome da je penjun mali,
a s brodon e se uvik zaradit koji d i n a r kad dojdu
fureti, nego ko e posli od ruganja ostat iv da si
guzicu spasija a brod izgubija. I to ispod ponistre.
A edo ka kruv dobar, miran, tih, malean,
jema je u sebi niku u d n u forcu, gvode koje se
nije moglo slomit. B u r a ga je mogla odnit ali ne
slomit, isto ka a ga je ivot zna bespomono nosit
a on n i k a d nije tija priznat kapitulaciju.
O p a k a b u r a ! Prokleta bura!
Nikad n i s a n buri virova. Uvik s a n govorija da je
i najgnjilije, najbolesnije jugo miljardu puti boje
od najzdravije bure. J u g o je doboudni solidni,
karakterni vitar koji j e m a i svoj stav, svoju liniju.
I kad je ono najee, najbisnije, jopet ne skree
sa svoga puta, i ovik koji mu zna ud uvik mu
more kivat, oli se namistit tako da mu pue u
krmu. J u g o e ti se i najavit, s njin se mo karat,
razgovarat, pa i sporazumit.

Lovi ribu u konalu i vidi ga izdaleka kako se

modri i polako vaja. Do kvarat od u r e prvi mali vali
z a k u c a d u ti pristojno pod provu:
"Evo me, dolazin!"
"Ne ti, a e me pripast?"
"Reka san ti! Nemoj posli m e n e krivit!"
"Jo u po u r e lovit!"
"Boje ti se ne igrat. Kupi tunju dok te na vrime!"
"Nije me bila voja!"
"A pogledaj doli p u t punte, ve s a n se zapinija!"
"Vidin, vidin, evo samo da dignen parangal!"
"Ajde, veltije!"
I dok ti na brzinu kupi parangal, ve te vaja,
die i kalaje i zaleti se priko b a n d e pa ti pokropi
gae samo da te uje betimat.
A b u r a se pokvareno, lupeki libi, n a p a d a bez
najave.
B u r a je ljigava ka zmija jutica, ka morski p a s ,
ka tigar krvoedna. Zaskoit e te kad jon se naj
manje n a d a . More mirno, nebo vedro ka cakal i
nisi se ni okrenija, a ve more oko tebe pini, b u r a
dere, ujida, nosi, lomi.
Oli se ka ovo nikidan pokvareno sakrila iza
j u i n a pa je iznenada bisno navalila, urlikala,
zavijala, grizla, ujidala. Povukla bi se malo ka da
je u t e k l a samo da jude privari pa jopet iznova, u
jo ei juri.
I sve bi jon oprostija. I to a je razbila p u s t e
caklenike, unitila cvie, razbila telefonske linije,
sruila stabla, ostavila svit u m r a k u , privrala
a u t a , nosila kue, ali neu, ne mogu a je maloga
edu odnila.
Njanci drugu za sprovod ne mogu po. Nima ga,
odnila ga je ko z n a di.
Ledena bura, bez srca, i d u e .

SVE JEMAMO A NITA NIMAMO

Minjan lipi, konfortni stan u Splitu za manji i
slabiji u Riku, Maribor, oli Novi Sad, oli Ni, oli za
stan u bilo koje misto samo da n i s a n u Split. Samo
a daje od Splita!
Ne ti takoga mista! A fali mu est za uinit pet!
Nikad mu neu oprostit di san ja p u s t e godine,
ma a godine, cili svoj vik izgubija. I n i t a to, nego
ne mogu ni sebi oprostit da san cili ivot proivija
u zabludi da iven u najlipjemu, najesnijemu,
najnapridnijemu gradu na svitu.
Pivali smo mu pismice, ponavjali svi ka papagaji:
'Nima Splita do Splita' i 'a je bija p a m e t a n ti stari
rimski car'. Moga je zgradit sebi vikendicu na bilo
koju toku balote zemajske, moga je u Rim, moga
je na Bospor, moga je - a bi reka Uvodi, i na
oltu, a on ne, nego oto Marjana, na Rivu, da mu
se s j e d n e bande naslanja na Pazar, s druge na
Pjacu, s tree na opidal. Da je tija gradit bilo di
na svitu, moga je, jer oli bi ko njemu j e m a srca re:
ne mo ovod dobit lokaciju, ovo nije predvieno za
graevinsku parcelu. Bogati, da se bilo ko usudija
pisnit, a ne bi mu omar glava letila?!
Svi inenjeri, arhitekti, urbanisti, matematiari,
fiziari, svi mudraci velikoga carstva vrtili su glo
bus, mirili, raunali i izbor je pa b a u Split.
Uvik s a n mislija: a n a e m u Splitu fali? I nikad
se n i s a n moga dositit. Mislija san: jedini grad na

svitu kojemu n i t a ne fali, koji j e m a sve a j e m a d u

svi drugi gradovi i jopet n a p o n a s e nito a nikor
drugi nima.
Najsunaniji s m o grad u Evropu, a jopet j e m a m o
sva etiri godinja doba. J e m a m o i kie i magle i
vitra i di koju a k u sniga, ali sve to u najfmijin
uzorcima. Ne p u e d u n a n tajfuni i tornada, da
n o s u kue, nego metrali da razbijedu litnje spari
ne i bure da oistidu arju od bacili. J e m a m o toko
magle i sniga da n a n dica mogu provjerit te pri
rodne pojave o kojima u libre uidu. J e m a m o na
godinu i po j e d a n smini trus, da n a n dica i to u
do nauidu.
J e m a m o najlipje more i vale koji, kad se najee
razbisnidu, m o r e d u ti postole smoit ako si blizu
komia. J e m a m o odisprid otoke, da jemamo di vi
kendice gradit, a odizad fina, pitoma brda da n a s
titidu od vitri i studeni. J e m a m o grad u koji s m o
svi sigurni ka u katulu.
J e m a m o i b o k u n riice, J a d r o n a , koja n i k a d
ni poplavila ni prisuila, uvik daje vode koliko je
d o s t a za pine. J e m a m o na mali prostor (za noge
ne trudit), sve a j e m a d u najvei gradovi na svitu:
kina, teatre, igralita, butige, skule, pekariju, bufete, urede, otele, feratu, vapore, muzeje, galerije...
Sve jemamo, n i t a n a n ne fali, zapravo, mislili
smo da sve j e m a m o dok nije niki d a n Savezni zavod
za tatistiku izaa sa svojin najnovijin podacima i
dokaza n a n da n i m a m o nita.
Puno mu fala a mi je oi otvorija, jer moga s a n
i u m r i t i ne znat u koje gubavo misto iven.
Od u poetku spomenuti grad sa kojin bi minja
stan, n a Split je najvei. J e m a 153.000 du, dvajst
ijad vie nego Rika, pedeset ijad vie od Maribora,

desetak ijad vie od Novog Sada a dvajst i pet ijad

vie od Nia.
I a e ti vidit: n a s Spliani j e m a najvie, ali
jemamo najmanje prostora, svi smo zbijeni na j a r p u ,
na 36 kilometri kvadratni, sva druga s p o m e n u t a
mista j e m a d u po eter-pet puti vie prostora.
Sve splitske ulice j e m a d u u sve 88 hektari, a
novosadske blizu 400 hektari.
in s a n proita ovi podatak, o m a r me poelo
guit. Dajte, judi, maknite se, arje mi dajte, evo
ve me afanaje! Ne more se vie ivit ovako u buu,
u gusto. Tek sad s a n se oerva: na splitsku Pjacu
vie nikor ne eta, cila mladost stoji i ne mie se;
di e etat, di e odit, kad nima prostora! Makne
li se, poet emo se sudarat, tu glavon u glavu,
cili e grad rebumbavat.
Okad ja govorin da se mi u Split sve gue
tivajemo na mali prostor i ako se ovako nastavi da
e tribat uvest redukciju izlaenja iz kue. J e d a n
d a n pojavit e se obavijest graanstvu:
"Od d a n a s uvodi se po rajonima ogranienje
kretanja po gradu. Prvi i drugi rajon needu izlazit
vanka od ponedijka i petka, trei i etvrti od u t o r k a
i subote."
Suze mi dojdu na oi kad pomislin da se ja m o r a n
zbivat na ovi porki osandeset hektari splitski
ulic. J o , da mi je rastegniti noge na etiri stotine
hektari novosadski ulic. a bi briva, a bi dimija
priko Novega Sada s jednoga na drugi k a n t u n !
U n a s gre u kino, u kafu, na plac, u tejatar, na
pazar, na pekariju, sve u minut. Mo iz ponistre
pjunit na svako eljeno misto. A di je ono lipo k a d
se u p u t i iz kue u tri bota i pjeai po dvi-tri u r e
do kina, do pazara, do kancelarije! Koji su to guti!
Koje velike prednosti!

a je opina inila? Di su n a n ulice? Ko je izija

n a e pineze od ulice? Ulinu splitsku mriu triba
dakle u najmanju r u k u utrostruit. Mi koji s m o
mediteranski grad, koji smo najvie vanka na
ulicu, ne smimo dopustit taki ulini deficit. Triba
probivat nove ulice a frega n a n se di e vodit. Neka
ne vodidu nidir, ali neka su tot!
U svemu je n a Split najgori. Eto j e m a i najslabiji
a u t o b u s n i saobraaj. U godini d a n nai a u t o b u s i
privezedu samo dvajst miljuni putnika, s k u p a s
furetima, a u Novi Sad ezdeset miljuni p u t n i k a .
Ovo me malo zbunilo. J e m a bit da Novosadani
nikako ne izlazidu iz autobusa.
I naravski da je tako, da je sve to vezano. Kako
emo jemat a u t o b u s e kad n i m a m o ulice. eta
a Savezni zavod nije iznija podatke koliko se u
Novi Sad i Ni godinje p u t n a k a pribaci vaporima
i trajektima!
O privredi njanci ne triba govorit, tot smo da
leko najgori, najsiromaniji. J e m a m o u cilu opinu
ezdesetak ijad zaposleni, a Novi Sad jema dvajst
i pet ijad vie. I naravski kad j e m a m o najmanje za
posleni, onda n a n je i narodni dohodak najmanji.
Prema svima drugima mi smo jedan pasivni
gladnuki grad i triba n a n kupit koletu.
J e m a m o najmanje butigi i u njima najslabiji pro
met. J e m a m o najvie uenika, a najmanje skul i
klupi. J e m a m o najvie stanari, a najmanje stanov.
J e m a m o najmanje kanalizacije.
Eto u koje nesriknje, kilavo, gnjilo, nazadno,
skroz-naskroz nerazvijeno misto mene toka ivit.
I nikako ne r a z u m i m a se ovi pusti narod s a m o
jagmi i tiska u Split. Ma di ste, judi, navalili u
Split?! U propast svoju! a e van Split, a ete
init u Split?!

Mislite, kad ste zaseli u Split da ste uvatili boga

za b r a d u .
Koje je to u Split ivjenje? a jemate u Splitu od
ivota? Oli ne vidite da n e m a prostora, da n a n je
tisnije nego J a p a n c i m a u Tokijo, nego Kineima u
Peking?
uli ste: nimamo ni ulic, a oli jemate krila pa
ete letit? Nima zaposlenja! I a ete ovod tiat
ruke na niku stvar i krest bogu d a n e ?
Kako je sve zbijeno, tisno, kako nima kanaliza
cije, to je ovod, na ovome sitnome prostoru, najgu
a, najea koncentracija smoga, benzine, sva
koga otrova. Cili je grad bolestan bulsav, sve je
na bolovanje, repi se bolesnika vuedu isprid am
bulanti i po misec d a n projde dok vidi zdravega,
nasmijanoga ovika.
P u n o svita, malo prostora, malo posla, malo za
rade a jopet je ovod sve puno skupje nego u sva
s p o m e n u t a mista. a u n a s izi porciju evapii,
u Ni m o izist etir porcije. Za dva kila j a b u k
tamo j e m a cilu vriu. Skupji je u n a s pivac nego
u Novi Sad tukac.
J e s t e li, judi, ludi pa se zbijete u ovo nazadno,
digracjano misto?! Ovod morate na s t a n koji sad
platite ekat po tri-eter godine. a navalijete, a ste
infiali u ovi ludi grad koji nima u t a ni guta? Mene
su podaci Saveznog zavoda za tatistiku rasvistili,
otriznili, otvorili mi oi. Sad san progleda.
Ajme, di san svoj vik uinija! Nikad ovo prialit
neu! J e s a n li moga lipo ka ovik ivit u Riku,
u Maribor, u Novi Sad?! Dioklecijan me je ovod
ukopa, za kosti mu se ne znalo ka a se i ne zna.
Triba dakle biat iz Splita i sritno proivit b a r
ovo malo vrimena a je jo ostalo.

Minjan lipi, konfortni stan u c e n t r u Splita m a k a r

za manji i slabiji u Ni. Oli u Novi Sad, oli Maribor,
svejedno. Samo da nisan u Split.
Ali ka da je ko lud pa e sad trkat iz Nia u
Split.
A da mi se maknit, spasija bi se! Samo n i s a n ja
take srie!

RAJ ZA JUBAVNIKE I LUPEE

Ne morete, dragi tioci, ni naslutit koliko ivot
more bit lip i bez letrike! Bez friidera i bojlera, bez
kina i televizije.
Sluajno san to otkrija i pari mi se da s a n dva
d a n a sniva rajski san.
U Split mi je bilo ka u pakal. Bura, zima i jo
me tokalo stat u file i tu se za petrolje i terike.
Jidija s a n se, izbetima, deboto pobija. Di nee!
Na ovik, potenjak, sunce o ovika, roboljub, po
vezi prvi dozna da je dolo petrolje i omar vazimlje
cili tolitar. Dojde tonobilon i zbije u n u t a r stotinu
plastini boc petrolja.
Lipo mu ree:
"Kume, falija si, moga si do sa cisternom!"
"a je? Ol' nisan poteno platija?"
"Jesi, svaka ast, ali i meni triba j e d n a boica.
Vidi, triba boca i onoj staroj i onome penjunatu,
i onome ditetu..."
Taki te n a ovik! Nije da je zal, ali ne misli. A
ja jopet, kakvi san nagal, isto bi mu u auto p u n o
petrolja bacija uferin oli bi mu barenko da dvi po
unci.
Kad su se namirili oni prvi, o n d a je davalo po tri
boce, pa po jednu, pa nita - j e r b o vie nije bilo.
Mrano je, ladno, podmuklo i od diperacjuna
u t e k a s a n dva d a n a na selo.

Snig do kolin a i tamo letrike nima. Omar s a n se

tija vratit. Ali ujen skviidu prajci. Vonjan oganj,
rastovinu na kominu. Vrije voda u crnom bronzinu
n a komotran.
I ljudi i ene p u n i posla. Na stol ti je loza, s a m
uliji.
Ne mogu gledat kad prajce t u u . Bidni. prajci!
Soli se meso u k a c a n . Meni malo latiine. O m a r
n a gradele!
Mia se pura. To more malo posli, pa polit igericon. A vino ladno iz konobe, n e k a zubi malo zat r n u . Lipo li je uz komin u ovoj idili!
J e , judi, prasac ekonomina betija. Pruti, palete, peenice, divenice, mast, suuk, kobasice.
Sidimo oko komina, rastovina teplo pucketa, bukare putuju okolo, na od j a p n a bilom zidu gledan
svoju veliku sjenu kako potie iz bukare.
K vragu letrika i koje je izmislija! Stvori se i armonika. Pivadu se lipe porke pisme J e , malo d i m a
grize oi, a l i frega mi se. Oli eme noas tokat i
t a t ? a u se privrat dok zaspen?
Doli su tonobilon i niki lovci. Zovedu me da
gren s njima u Kamenice na vepre.
Ja na vepre? A nije li vepar izija Zrinjskoga? U
s k u l u s a n to uija. Bacija ga je s konja i cilega
ispribija ka da je ferata prola priko njega. I otad
ja se vas najein k a d ujen za vepra.
Vanka je snig a miseina, nebo vedro ka caklo,
miljardu zvizd. Izijden vanka s a m o da me malo
s t u d e n uji, da se stresnen. A di je ta nova repatica?
Ba s a n juer ita da e jon repica bit dosta m a n j a
nego a se predvidilo. Ne ti te repatice koja je povukla repicu? I cili rep da jon ne piza njanci dvatri kila? Ola repatice, a a jon je bila ona koja je

vodila sveta tri kraja? A ova more jedino mene vo

dit, i to ako buden. poprucan a ne bude letrike.
Vratija s a n se u Split vas rekreiran. Ne mogu u
Split bez letrike! Moga bi ali dajte mi prajca komin,
rastovinu, rvatinu iz konobe da zubi t r n u .
Zapravo, kad malo boje pogledan, nije n a n u
Split b a ni tako s t r a n o bez letrike. Samo, triba
se s n a . Najboje se s n a l a mladost.

Pri p u n o godin n i k a mala Lile bila je s ocen etat po Marijanu. I vidi mala na klupi jubavnike u
zagrlaju. Potegne oca: "Pape, vidi kino!"
I m e n i se sad ka maloj Lili ini da se cili grad
uveer pritvorija u kino.
I d o s a d se u n a s mladost jubila i grlila u po biloga d a n a , i na banj, i u kafanu, i na ulicu. A tek
sad? Ma to je divota! Taki prizori da ti suze gredu
od milinja. U svaku kaletu, u svaki portun, u svaki
k a n t u n grlidu se, stikadu, vatadu, p u u , stenju,
apju. Cili se grad pritvorija u j e d a n veliki jubavni
ardinet.
U svima lokalima posli devet goridu terike pa
i to stvara onako finu, intimnu atmosferu, pa a k
i kad vlastitu enu odvede na veeru, infeta se i
pome ka glumit jubavnika.
a e to bit u Split do devet miseci? Koja ludnica!
Morat u drat ovo na pameti i t a m o u kolovoz
ute iz Splita dikod u Sloveniju. J e r , liti se u n a s
spava s otvorenin ponistran i mogu zamislit koja
e to bit muika kad pomu plakat i cenit sva ta
silna diica! Bit e posla za rode! Svakoj e nabotit
kjun.

Da van pravo, tioci, kaen: malo i zavidin ovoj

mladosti. Sve jon gre na ruke. A eto, u moje vrime,
uvik je bilo te proklete letrike. Svagdi su gorile
aruje, i ako nisi tija itat nego se bavit pametnijim
stvarima, mora si aruju stinom razbit.
Osin za jubavnike Split u m r a k u raj je i za lupe
e. Krade se naveliko, pjaka se sve, Provalije se u
kue, u tonobile, ak i u staklenike iz koji se k r e d u
garifuli.
A jednoj su eni iz stana ukreli cili kompletni
ormar. Cili o r m e r u n i sve a je bilo u njemu.
J e m a bit da su lupei doli s kamionima. I tako,
svit se snalazi. I ivot postaje lip i bez letrike. G u t a
mladost. Lupeima feta. A nije ni meni bilo l o e
s b u k a r o m rvatine, uz komin, samo su mi falile
gusle i "Pismarica".

TRAIN ZA NOAS DIREKTIVU!

En ti i ovo nesriknje, dipetaasto nebo! Ma je li,
judi, ovo nebo? Ma na to samo lii?
Nima sunca, n i m a ni kie. Nije studeno, nije
teplo. Nije nita!
D a n i m a stoji r a s t e g n u t a nika sivoporka koltrina
koja ka da je izraena od dima tvornice cimenta.
Kadikad ta siva koltrina r a s p u k n e da n a n kae
blido, anemino, uijavo sunce. Morete zamislit
kakvo je kad ga mo gledat fio. Bez straja! Misli:
sad e se ono ragat, ali nije ni trepnulo, omar ga
sivi porki lug, ka od panjuleta, u d u n e .
Kadikad zakuri, zalampa priko Trogira, oli se
n a d otocima pomu vu rotondasti i conkulasti
oblaci. Misli: ajde neka, bar e kia. I odista se
uputi. Pome mokrit. Ali koliko? Dvajst kapljic.
Mo ji sve zbrojit. To nije njanci uzorak od kie
i sve a p a d a moglo bi se skupit u malu boicu
kapjic za oi.
Nesriknje nebo, samo dipete ini! Ka da se
ruga: jeste li vidili, j e m a n ja sunca, ma ga se neete
okusit j e m a n kie, ali u van ja pustit evo ovo...
(pa malo zagrmi ka da n a m ini truc).
Ka da vas, tioci, ujen: ako n i m a sunca, ako
nima kie, onda kakvo je to doli vrime?
Nikakvo! Ovo nije vrime, ovo je govno o vrimena,
arja o bacili, gripe, infetavanja, kaja, bulse i ripanja.

Nita mi nije drago. Je li mogue da emo se pod

ovom sivon koltrinom rastat od Stare i zabordiat
u Novu?
Glavobolno je ovo vrime i osian se tako ka da
su me u est uvatili i etrnajst r u n d i bez s u c a tukli
i gazili. Teko li je k a d ovik toliko ovisi o hirovima,
o morbinama i kercima neba i vrimena!
Ove trenutke, k a d se na velikome leroju pokla
paju fere dviju godin ovik bi tribalo da se zamisli
(bar tako govoridu), da filozofira da izvodi zakljuke,
ini analize, sinteze. Provajen i to, ali ne mogu. Ne
mislin nita, isto ka tukac.
T r e n u t a k je za duboke misli, za velike beside, i
ja, bidan, pokuavam mislit, nastojin, upiren, fo
rsiran i bilo a da t a k n e n , misal mi p u c a u refrenu:
Ajme, tribalo bi se noas napit!
a drugo mogu init po ovakome imberlanome
vrimenu? Di u, k u d ?
Lani u ovi isti d a n , ka sad se spominjen, p r i t a k a
s a n iz demejani vino u boce, a ena mi je u sobi red
inila. Ita iz sobe k a r t u i n u i sve libre pripomia
s jednoga na drugo misto, da se vie od misec d a n
ne mogu sna.
Pustoila mi je sobu i ronjala, a ja pritaen i
daje, ne sluan, da se ne jidin i svaki as gucnen.
Za obidon eto ti je s nikin velikin crnjenin letkon, proglason r a d n o m e narodu. I pone mi itat,
deklamirati
"Naa radnika klasa, svi mi koji smo svjesni
socijalisti neemo za Novu godinu frajavat i opijati
se. To ostavimo gnjiloj, pokvarenoj gospodi, a mi
n a krvavo zaraeni dinar, koji emo tako u p a r a t ,
dajmo za radnike sindikate, za radnike biblioteke!
Gospoda neka se opijaju a mi se, drugovi, k u l t u r n o
i politiki uzdiimo!"

"a sad govori?"

"A nita!"
"Oli se ne slae?"
"Stoposto!"
"Da zna, i ti e sluat direktivu!"
"Nisan ni reka da neu."
"Ne jedno pisat a drugo init!"
"Jo bi ti to i naglas rekla?"
"Dakle, skromna veera i samo kvarat vina."
Pri veere izaa s a n uinit djir po gradu i gleda
kako n a r o d ari, bacije, kupuje. Nosidu se pruti,
tukci, demejane, praznidu se sve butige.
Gadilo mi se gledat. Nesriknji narod, nikor ne
slua direktivu. Frajaju sindikate, lou bibjoteke,
aru skule i domove!
A ja s a n lipo ve u deset uri bija u posteju, ita
libar, razmija, inija biljeke.
"a ti ovako fali?" pita ona.
"Nita! Nego ko ti je da oni letak? Oli su ga v a n k a
dilili?"
"Ma ke! Nala s a n ga u jedan tvoj libar, ispa je
kad s a n istila prainu."
"Nur, donesi ga j e d a n as!"
Tija s a n je ubit. Promislite, letak iz 1919. godine!
Izletija s a n vanka ka iz topa da se refan dok jo
mogu. Vie za menom:
"Di i?"
" Z n a n ja di u! aina i materina, tebi i direktivi!
Ol' ne vidi da je to starinska, konzervativna. A ja
ou friku, za noas!"
Gnjila, pokvarena gospoda frajavala su ijadu
godin, a sad e radni narod frajavat a oni n e k a
itadu libre. Puno e se u librima osladit?

Naa s a n moju k l a p u i pivali smo i "Svanula

zora" i "U divjaka luk i strila" i "Da n a n ivi, ivi
rad" i u podne doveli su me doma u komadie.
Taki san. Kad se u p u t i n , izgubin miru. I j e m a
ve p u s t e godine da se uvik ujutru kajen za ono
a s a n uveer uinija. I uvik odluin: ovi p u t neu
tako, i jopet sve iznova.
Di u, k u d u? a u noas init? Da s a n bar
malo mlaji, zna bi di bi, jema bi, ne boj se, p u n e
ruke posla.
Di u ? asna ri ako ne bi volija da dojde bilo
koja direktiva, mislim novogodinja direktiva.
A more bit da je i dola koja povjerljiva, interna,
jerbo svit nikako malo ove godine ari, malo frajaje,
ni upolak ka lani.
A da se nismo i bez direktive opametili?
Mrak pada, jo se n i s a n odluija. Nebo je sivo,
porko ka lug od panjuleta. Nima s u n c a , nima kie,
nima njanci repatice koju smo po astronomskim
najavan ve morali vidit. Oli je i o n a uinila kicet
i zbrisala?
Ako se ukae noas, po u za njon, n e k a me
vodi kako je vodila sveta tri kraja.
Eto, s p r e m a n s a n i od nje primit novogodinju
direktivu. Ne ukae li se noas, b a r a se mene
tie, s u t r a e jon bit kasno. Sutra n e u mo glavu
dignit, ni oi otvorit.
Ja traim rienja za noas. Ovo je no za duboke
misli, za teke beside, a meni svaka misal p u c a u
refrenu: ajme, a u dimit noas.
- KRAJ -