UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA HEMIJU

LIPIDI

 Primarni biomolekuli, ine osnovne komponente

elije
Rasprostranjeni u biljnom i ivotinjskom svetu
Ime im potie od grke rei lipos mast
Po sastavu veoma razliita jedinjenja sa dve
zajednike karakteristike:
- Nerastvorljivi u vodi, rastvorljivi u nepolarnim
organskim rastvaraima (hloroform, dietil etar,
benzen, petrol etar, heksan, ugljentetrahlorid, ...)
- Sadre polarne (hidrofilne) i nepolarne
(hidrofobne) grupe.

 PODELA Na osnovu sposobnosti da podleu

hidrolizi u baznoj sredini

LIPIDI
OSAPUNJIVI LIPIDI

NEOSAPUNJIVI LIPIDI
Steroidi

SLOZENI

PROSTI
Acil-gliceroli
(masti i ulja)
Voskovi
(ceridi)

Terpeni
Fosfolipidi

Glicerofosfolipidi

Sfingolipidi

Sfingofosfolipidi

Lipoproteini

Glikofosfolipidi
Glikolipidi

Steridi

Kefalini

Liposolubilni
lipidi
(A,D,E,K)
Prostaglandini

Lecitini

Plazmogeni Cerebrozidi Gangliozidi

Sulfolipidi

Alkoholi koji ulaze u sastav

lipida
Alkoholi sa
azotom

CH2OH
CHOH
CH2OH
Glicerol

Alkoholi bez
azota

CH3(CH2)12-C-H
H-C-CH-CH-CH2OH
HO

NH2

Sfingol

 Kod voskova:
CH3(CH2)14CH2OH
cetil-alkohol

CH3(CH2)22CH2OH
ceril-alkohol

CH3(CH2)28CH2OH
miricil-alkohol
Kod sterida:

HO-CH2-CH2-N(CH3)3 OH

HO-CH2-CH2-NH2

OH OH
OH
OH

Holesterol

HO
OH

HO

 Drugu alkoholnu komponentu sloenih lipida ine

alkoholi holin, etanolamin i inozitol.

HO-CH2-CH2-N(CH3)3 OH

HO-CH2-CH2-NH2
Etanolami
n

Holin

OH OH
OH
OH
HO
OH

Inozitol

MASNE KISELINE
U prirodnim lipidima su naene masne kiseline sa 432 C-atoma, ali su najbitnije one sa 16 i 18 C-atoma
ZASIENE MASNE KISELINE:
CH3(CH2)14COOH
Palmitinska
kiselina

CH3(CH2)16COOH
Stearinska
kiselina

NEZASIENE MASNE KISELINE:

Nezasiene masne kiseline su normalnog niza i
mogu imati jednu ili vie (do est) dvostrukih veza,
koje su uvek cis-konfiguracije.

H C
H C

CH3(CH2)4 C
(CH2)7COOH

H C

(CH2)7CH3

H C

9-cis-oktadecenska
kiselina

Oleinska
kiselina
H C CH2CH3
15

H C

CH2 C H
12

H C CH2 C H
9

H C

(CH2)7COOH

Linoleinska

CH2 C

(CH2)7COOH

9,12-cis-oktadekadienska
kiselina

Linolna
CH3(CH2)4 C kiselina
H
15

H C CH2 C H
11

H C CH2 C
8

H C CH2 C
5

H C
9,12,15-cisoktadekatrienska kiselina

12

H
H

(CH2)3COOH

5,8,11,14-ciseikozatetraensk
a kiselina

Arahidons
ka kiselina

ESENCIJALNE!

OSAPUNJIVI LIPIDI

PROSTI LIPIDI

Hidrolizom daju dve klase jedinjenja alkohole i

soli masnih kiselina

1. ACILGLICEROLI - MASTI I
ULJA
O

CH2
CH
CH2

HO

OH
OH
OH

HO
HO

C
O
C

R1
R2

- 3 H 2O
R3

O
CH2

C
O

CH

C
O

CH2

Podela:
Prosti (R1=R2=R3)
Meoviti
(R1R2R3)

R1
R2
R3

Estarska
veza

O
CH2-O-C-(CH2)14CH3
O
CH-O-C-(CH2)14CH3
O
CH2-O-C-(CH2)14CH3

Tripalmitoilglicer
ol
Tripalmitat

MAST

estri zasienih
masnih kiselina

O
CH2-O-C-(CH2)14CH3
O
CH-O-C-(CH2)7-CH=CH-(CH2)7CH3
O
CH2-O-C-(CH2)16CH3

1-Palmitoil-2-oleanoil-3stearoilglicerol
Palmitooleostearat

ULJE

estri nezasienih
masnih kiselina

Podela na masti i ulja je izvrena na osnovu

agregatnog stanja na sobnoj temperaturi
Prirodne masti su ivotinjskog, a ulja biljnog porekla.

SAPONIFIKACIJA MASTI I ULJA

Ovu reakciju katalizuju i kiseline i baze
CH2

O
O C (CH2)12CH3

O
CH O C (CH2)14CH3
O
CH2 O C (CH2)16CH3

CH3(CH2)12COONa

CH2OH
+ 3 NaOH

CHOH

CH2OH

CH3(CH2)14COONa
CH3(CH2)16COONa

Glicerol

Triglicerid

Sapu
n

Sapuni u vodenom rastvoru reaguju BAZNO jer

HIDROLIZUJU:
-

CH3(CH2)14COOH + Na+ + OH-

CH3(CH2)14COO Na + H2O
+

H + OH

+
pH>7

CH3(CH2)14COO + H

ODREIVANJE KVALITETA
Koriste se tri reakcije neutralizacija kiselina
bazama, hidroliza estarskih veza i adicija I2 na
dvostruku vezu.
KISELINSKI BROJ broj g KOH potrebnih za
neutralizaciju slobodnih masnih kiselina u 100g
masti ili ulja
SAPONIFIKACIONI BROJ broj g KOH potrebnih za
neutralizaciju svih (slobodnih i estarski vezanih)
masnih kiselina u 100 g masti ili ulja
ESTARSKI BROJ = S.B. K.B.
JODNI BROJ broj g joda koji se adira na 100g ulja

2. VOSKOVI (CERIDI)
Estarska jedinjenja - VII MONOHIDROKSILNI
ALIFATINI ALKOHOLI + VIA MASNA
KISELINA
CH3(CH2)14CH2OH
- CETIL ALKOHOL
- CERIL ALKOHOL
- MIRICIL ALKOHOL

CH3(CH2)14

CH3(CH2)22CH2OH
CH3(CH2)28CH2OH

O
Cetil-palmitat
C O CH2 (CH2)14CH3 (izolovan iz

Miricil-palmitat
(u pelinjem

kitove glave)

CH3(CH2)14

O
C O CH2 (CH2)28CH3

II

SLOENI LIPIDI

Hidrolizom daju vie od dve vrste jedinjenja.

Predstavlljaju heterogenu grupu koja ima niz
zajednikih fizikih i hemijskih osobina
Osnovne su komponente elijskih membrana, a
svojim osobinama omoguavaju njihove bioloke
funkcije
Na osnovu proizvoda hidrolize podeljeni su na:
1. FOSFOLIPIDE
2. SFINGOLIPIDE
3. LIPOPROTEINE

FOSFOLIPIDI

1. GLICEROFOSFOLIPIDI
Derivati glicerol-3fosfata.

CH2OH
HO *C - H

CH2OH
O

CH2O - P - OH
OH
L-glicerol-3-fosfat

H *C - OH O
CH2O - P - OH
OH
D-glicerol-3-fosfat

Svi prirodni fosfogliceridi su derivati L-glicerol-3fosfata.

 U toku metabolizma nastaje iz fosfata

dihidroksiacetona uz uee enzima glicerofosfatdehidrogenaze.

CH2OH

CH2OH
[H]

C=O O
CH2O - P - OH
OH
Fosfat
dihidroksiacetona

[O]

HO C - H

CH2O - P - OH
OH
L-glicerol-3fosfat

 Obino je poloaj 1 esterifikovan zasienom MK sa

16 ili 18 C-atoma
Poloaj 2 je esterifikovan jednom od nezasienih MK
O
CH2OH
HO C - H

+ R-COOH + R -COOH

CH2O - P - OH
OH

1
CH2-O- C-R

2
R -C-O C - H
,

+ 2 H2O

CH2O - P - OH

Lfosfatidna
kiselina

OH

Podela izvrena
na osnovu
prirode grupe
vezane za OH

A)
FOSFATIDILETANOLAMINI

U mozgu, nervnom tkivu, umancetu.

CH2OH
CHOH

O
+ HO-C-(CH2)14CH3
+

- 5 H 2O
O
HO-C-(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3
OH

CH2OH

HO-P-OH
O

H
+ HO-CH2-CH2-N-H OH
H

Etanolamin

 U fiziolokim uslovima se nalaze u obliku dipolarnog

jona.

Estarska
veza

Estarska
veza

CH2 O C (CH2)14CH3
O
Zwitter-jonska
veza

CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7-C-O- CH
O

CH2 O P O CH2CH2
O

KEFALIN

Estarske
veze

H
N H
H

B) FOSFATIDILHOLINI
Isto kao i kefalin, samo u veim koliinama
Predstavljaju najvei deo lipidnih komponenata
elijskih membrana
U fiziolokim uslovima se nalaze u obliku dipolarnog
jona

CH2OH
CHOH

O
HO-C-(CH2)12CH3

O
HO-C-(CH2)14CH3

- 5 H2O
CH3

OH
CH2OH

HO-P-OH
O

+ HO-CH2-CH2-N-CH3 OH
Holin

CH3

O
Estarska
veza

CH3(CH2)14

Estarska
veza

CH2 O C (CH2)12CH3
O

C O CH
O

Zwitter-jonska
veza

' CH2 O P O CH2CH2

O

LECITINI

Estarske
veze

CH3
N CH3
CH3

C) FOSFATIDILSERINI
Nalazi se u srcu, jetri i mozgu.
U fiziolokim uslovima se nalazi u obliku anjona
jer ima -COOH grupu koja u tim uslovima
disosuje

CH2OH
CHOH

O
HO-C-(CH2)14CH3

- 5 H2O
O
HO-C-(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3
OH

CH2OH

HO-P-OH
O

+ HO-CH2-CH-COO
NH3 Serin

OH-

FOSFATIDILSERIN
I
O

Estarska
veza

Estarska
veza

CH2 O C (CH2)14CH3
O

CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7-C-O- CH

Zwitter-jonska
veza

O
CH2 O

NH3

P -O-CH2-CH-COO
O
Estarske

D)
FOSFATIDILINOZITOLI
Nalazi se u u modanom tkivu, membranama
mitohondrija, lipidima jetre, pankreasa itd.

CH2 O

(CH2)12CH3

O
CH3(CH2)14

OH OH

CH
O
CH2

P O
O

H
H
H HO
OH H

H
OH

E) FOSFATIDILGLICEROLI
Nalazi se u u sranom tkivu, biljkama i bakterijama.

O
CH2 O C (CH2)14CH3
O
CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7-C-O- CH
O
CH2 O

P -O-CH2-CHOH-CH2OH
O

F) KARDIOLIPINI
Vezivanjem 2 molekula fosfatidne kiseline preko
ostatka glicerola nastaju KARDIOLIPINI
Nalaze se u membranama mitohondrija.
O
CH2 O C (CH2)14CH3
O
CH O C (CH2)16CH3
OH
CH2 O

O
CH2 O
CHOH

Glicer
ol

P O CH2
OH

CH2

L-fosfatidna kiselina

CH2 O C (CH2)14CH3
O
CH2 O C (CH2)16CH3

G) PLAZMALOGENI
OH
CH2-O-CH-C15H31

CH2-O-CH=CH-C14H29
O

+ H 2O

R-C-O- CH

R-C-O- CH
O

CH2-O-P-O-CH2-CH2-NH3

CH2-O-P-O-CH2-CH2-NH3

Viniletarska
struktura

Poluacetalna
struktura

CH2-O
O

CH-C15H31

R-C-O- C - O
O
CH2-O-P-O-CH2-CH2-NH3
O

Acetalna struktura

OSOBINE FOSFOGLICERIDA
Svi su bele supstance.
HEMIJSKE OSOBINE podleu hidrolizi
U baznoj sredini sve estarske veze hidrolizuju osim
one izmeu glicerola i fosforne kiseline
hidroliz
Fosfoglicerid

2 Masne kiseline + aminoalkohol

+ G-3-P
U kiseloj sredini hidrolizuju sve veze
a

hidroliz
Fosfoglicerid

a
+

2 Masne kiseline + aminoalkohol

glicerol + fosforna kiselina

U biolokim uslovima, hidroliza se vri dejstvom

enzima fosfolipaze. Ima ih etiri (A, B, C i D) i svaka
hidrolizuje odreenu vezu.

SFINGOLIPIDI

 Osnovna alkoholna komponenta je nezasieni

dvohidroksilni amino alkohol
Ima dva asimetrina C-atoma, ali sfingol, kao i
prirodni sfingolipidi imaju D-konfiguraciju.
18

CH3(CH2)12-C-H
4

3*

H-C-CH-CH-CH2OH
HO

NH2

trans-2-aminooktadec-4-en-1,3-diol

Sfingol (sfingozin)

 Osnovnu komponentu svih sfingolipida ini ceramid

koji nastaje acilovanjem amino grupe nekom
masnom kiselinom

CH3(CH2)12-C-H
H-C-CH-CH-CH2OH
HO

NH
H

O
+ HO-C-R

Podela izvrena
na osnovu
prirode grupe
vezane za OH

CH3(CH2)12-C-H
H-C-CH-CH-CH2-OH
Pseudopeptid
na veza

HO

NH

O=C-R

CH3(CH2)12-C-H

OH

H-C-CH-CH-CH2OH
HO NH
H

HO-P-OH + HO-CH2-CH2-NR3 OH

+ HO-C-R

Zwitterjonska veza

CH3(CH2)12-C-H

- 4 H 2O

H-C-CH-CH-CH2-O -P-O-CH2-CH2-NR3
HO

Pseudopeptid
na veza

NH

O=C-R

Estarske
veze

SFINGOMIJELINI

R'= CH3 ili H

R= CH3(CH2)16- ili
CH3(CH2se
)22-u membranama mijelinskih vlakana i nervnih
Nalaze

GLIKOLIPIDI
Ne sadre fosfornu kiselinu i aminoalkohol, ve je za
primarnu OH grupu vezan neki eer.
PODELA:
Cerebrozidi
Sulfolipidi
Gangliozidi

Cerebrozid = ceramid + -Dgalaktopiranoza

R
C O
NH

CH3 (CH2)12 CH CH CH CH CH2

OH

CH2OH
Ostatak -Dgalaktopirano
ze

HO

O
H H
OH
H

H
H

HO

Sulfolipid = ceramid + -D-galaktopiranoza +

H2SO4

C O
NH
CH3 (CH2)12 CH CH CH CH CH2
OH
Ostatak -Dgalaktopirano
ze
Ostatak
sumporne
kiseline

CH2OH
HO

H
OSO3H H

H
H

HO

Gangliozidi = siva modana masa, membrane elija, nervni

zavreci

sfingozin - glukoza - galaktoza - N-acetilgalaktozamin galaktoza

Amidn veza
a
Masna

kiselina
CH2OH

H2N

Sijalinsk
a
CH2OH kiselina

Sijalinsk
a
kiselina

CHOH

CHOH

CHOH

CHOH

O OH
H
H
H

H
OH

COOH
H

Neuraminska
kiselina

O OH
H
H
H

CH3 CO NH
H

OH

COOH
H

Sijalinska kiselina (N-acetilneuraminska kiselina)

LIPOPROTEINI
Kompleksi lipida i proteina u kojima oni nisu
meusobno vezani kovalentnim vezama, ve se
celina dri vodoninim i jonskim vezama i van der
Wals-ovim silama.
Nisu tano definisana jedinjenja i mogu biti razliitog
sastava.
Podela:
Lipoproteini vrlo male gustine (VLDL)
Lipoproteini male gustine (LDL)
Lipoproteini velike gustine (HDL)
Uloga: transport krvlju lipida nerastvornih u vodi do
odgovarajuih organa.

NEOSAPUNJIVI LIPIDI

1. STEROIDI
Heterogena grupa jedinjenja za koje je zajedniko da
sadre policiklini skelet
ciklopentanoperhidrofenantren
Ubrajaju se u lipide zbog toga to ih prate u
biolokim sistemima i to su nerastvorni u vodi, a
rastvorni u slabo polarnim organskim rastvaraima.
12

11
1
10

*
4

9 *

B
6

C
* 8
7

13
*
*
14

17

16
15

6
asimetrinih
C-atoma; broj
izomera = 26

STRUKTURA STEROIDA
Svi prirodni steroidi imaju metil-grupe u poloajima
10 i 13
U poloaju 17 imaju alifatini niz (ugljovodonini
ostatak sa nekom funkcionalnom grupom ili bez nje)
U poloaju 3 imaju neku kiseoninu funkciju
1
9

CH3

12
1
8

H3C
2

* 3

A
4

*
10
5
*

11
9

B
6

13 *

17

16
D
C 14 * 15

8
asimetrinih
C-atoma; broj
izomera = 28

*
8
7

R alifatini
supstituent

 Kod prirodnih steroida B i C su uvek, a C i D skoro

uvek trans-kondenzovani.
Prstenovi A i B mogu biti cis- i trans-kondenzovani
5- (trans-kondenzovani A i B) i 5-serija (ciskondenzovani A i B)

CH3

CH3
H
H3C

C D
B

5-Steroid
(trans-A/B)

H
H 3C

C D
B

5-Steroid
(cis-A/B)

STEROLI
Steroidni alkoholi ili steroli su jako zastupljeni u
ivom svetu, bilo slobodni, bilo u obliku estara.
Podela:
Zoosteroli
Fitosteroli
Mikosteroli

STEROLI
H

H 3C

Holestanol
CH3
(3-OH, 5-H)

CH3

CH3 Naen u

H3C

ivotinjskim
elijama

HH
HO

H3C

H
H

HH
HO

CH3
CH3

H3C

Koprostanol
(3-OH, 5-H)
Stvara se u
crevima

CH3

HOLESTEROL

21

22

H 3C

CH3

20

H 3C

HO

Naen u ivotinjskim elijama

23
24

26

CH3

25

27

CH3

7-DEHIDROKSIHOLESTEROL
H3C
CH3

CH3

CH3

H 3C

HO

H3C
7

CH3

7-dehidroholesterol

CH3
CH3

CH2

Holekalciferol
HO

Vitamin D3

H3C

22

ERGOSTEROL
CH3

CH3
H3C

H3C

CH3
H3C

HO

CH3

CH3

H3C

Ergosterol

CH3

CH2

Ergokalciferol
HO

Vitamin D2

UNE KISELINE
Prirodne une kiseline su hidroksi derivati holanske
kiseline, koja nastaje oksidacijom koprostana.

H 3C
CH3

CH3

[O]

CH3

H3C

H3C
CH3

H3C

COOH

Koprostan

+ CH3COCH3
H

Holanska kiselina

H3C
R
CH3
H3 C

COOH

12

Holna (R=R=OH)
3

HO

Henodeoksiholna (R=H,
R=OH)
Deoksiholna (R=OH, R=H)
Litoholna (R=R=H)

Holna kiselina 3, 7, 12- trihidroksiholanska

kiselina
Henodeoksiholna - 3, 7- dihidroksiholanska
kiselina
Deoksiholna - 3, 12- dihidroksiholanska kiselina

 U organizmu une kiseline nastaju u jetri iz

holesterola i uglavnom se nalaze u obliku amida
glicina i taurina.
Najvaniji su derivati holne kiseline, poznati pod
nazivom glikoholna, odnosno tauroholna kiselina.

H3C
HO
CH3

COX

H 3C

HO

OH
H

Glikoholna kiselina
(X=NHCH2COOH )

2. TERPENI
Prirodni proizvodi koji se najee nalaze u biljkama
Uljaste tenosti, prijatnog mirisa, a retko su vrste
supstance.
Po hemijskom sastavu su ugljovodonici ili njihovi
funkcionalni derivati (alkoholi, aldehidi i ketoni)
razliitog stepena nezasienosti.
Rastvorni u mastima
eki hemiar Leopold Ruika je pokazao da se
mnoge supstance pronaene u prirodi formiraju
kombinovanjem po 5 ugljenikovih atoma i da su oni
aranirani po istom principu kao izopren (dobijen
pirolizom prirodne gume).

TERPENI
prirodna guma

CH 3
H2C

CH

CH2

ili

2-metil-1,3-butadien
(izopren)
2-metil-1,3butadien
izopren
(C H )
5

U molekulu terpena izoprenske jedinice se povezuju

po principu glava - rep i to je tzv. izoprensko
pravilo.
Dodatna
veza
dodatna veza

PODELA TERPENA
Prema strukturi ugljeninog niza dele se na alifatine
i cikline.
Prema broju izoprenskih jedinica:
Broj
izoprenskih
jedinica
1

Broj C-atoma
(formula)
5

Klasa terpena

(C5H8)

hemiterpeni

10

(C10H16)

monoterpeni

15

(C15H24)

seskviterpeni

20

(C20H32)

diterpeni

25

(C25H40)

sesterpeni

30

(C30H48)

triterpeni

MONOTERPEN
I
Mircen alifatini monoterpen, sastavljen iz dve
izoprenske jedinice, formule C10H16.
Iz njega se izvode alkoholi geraniol i citronelol i
aldehid citral.

O
H
OH

OH
Mircen

Geraniol
Mircen
Geraniol tena supstanca
ute boje, prijatnog mirisa,
nalazi se u rui i drugom
cveu. Upotrebljava se u
industriji kao
dodatak
Mircen

Citral

Citral
Geraniol

OH
Geraniol

SESKVITERPENI

OH

CH 2 OH
Farnesol

Farnezol

Eudezm
Eudesmol
ol

Bulgare
Bulgarene
n
CH3
CH3

CH3

CH3

Atractylone

CH3

Kedren

Caryophyllene
CH
3

Aromadendrene

OH3C

Longifole

DITERPENI
Fitol nezasieni alkohol, izolovan je iz biolokog
materijala.

OH
Vitamin A (retinol) naziva se i vitamin rasta. Igra
veliku ulogu u funkciji vida. Nedostatak vitamina A
izaziva oboljenja ronjae.
uta, kristalna supstanca koja se rastvara u uljima
Nalazi se u hrani, a najvie ga ima u ribljem ulju.

H3 C
OH

H3C
CH3

TRITERPEN
I
Skvalen meuproizvod u biosintezi holesterola.
TETRATERPENI
Karotenoidi rastvorljivi u mastima i njihovim
rastvaraima, nisu rastvorljivi u vodi. Uglavnom se
nalaze u biljkama.
ine narandasto-utu boju u pojedinim biljkama i
zbog toga se zovu biljnim pigmentima. Boja potie
od njihove hemijske strukture, koju ini
ugljovodonini niz sa veim brojem uglavnom
konjugovanih dvostrukih veza.

TETRATERPENI
Likopen karotenoid iji je nezasieni ugljovodonini
niz sa konjugovanim dvostrukim vezama sastavljen
od osam linearno vezanih izoprenskih jedinica.
Od njega potie karakteristina boja zrelog paradajza
i ipka.

TETRATERPENI
Karoten - daje uto-narandastu boju prirodnim
proizvodima (mrkvi). Najpoznatiji su -, - i -izomer. Na
krajevima sadre cikloheksanske prstenove formirane
od etiri izoprenske jedinice.
H3C

CH3

CH3

CH3

H3 C

CH3

CH3

CH3

H3C

CH3

-karoten se razlikuje od -izomera samo po poloaju

dvostruke veze u cikloheksanskom prstenu, dok karoten ima samo na jednom kraju cikloheksanski
prsten
Karotenoidi u sastavu hrane igraju veoma vanu ulogu,
a posebno su znaajni za sintezu vitamina A, zbog ega

CIKLINI MONOTERPENI
Supstituisani ciklini ugljovodonici ili njihovi
funkcionalni derivati
Mogu biti monociklini i biciklini

7
1

2
3

4
Monociklini monoterpeni se izvode iz mentana.

6
5

1
4

Limonen nalazi se
u etarskom ulju
limuna, narande i
dr.
OH

8
Limonen
10

Mentan

8
10

Mentan
O

Mentol nalazi se u
etarskom ulju nane;
OH
se u medicini,
Mentol koristi Menton
OH prehrambenoj
O
industriji i kozmetici.

Limonen

Mentol

O
Mento
Menton
n

CIKLINI MONOTERPENI
Biciklini monoterpeni su
derivati zasienih
ugljovodonika pinana i
kamfana.

Pinan

Pinan

Kamfa
Kamfan
n

Iz pinana se izvode - i pinen, koji u svom

biciklinom molekulu imaju
dvostruku vezu

OH
borneol

O -pinen
- Pinen
kamfor

-pinen

- Pinen