LAZAR TRIFUNOVI, Slikarski pravci XX veka, Pritina

1982
(KONCEPTUALIZAM) I
Ideja i foto stvarnost

HIPERREALIZAM

U reakciji na intelektualizam i hermetinost konceptualne umetnosti

nastaje hiperrealizam. Zvanino ulazi u umetniki ivot 1972. na izlobi
Dokumenta V u Kaselu. Nastavlja se na izvesna reenja pop arta, slikarstva
tvrde ivice i eksperimetne Dejvida Hoknija, mada je presudno
interesovanje za fotografiju posle II svetskog rata. Ono je narotio
veliko u Engleskoj, gde je prireena izloba Od danas je slikarstvo
mrtvo, na kojoj je prikazana istorija fotografije. Hiperrealizam je
fotografiju potpuno asimolovao i uvukao u slikarsku strukturu. Iako se
ne bave svi hiperrealisti fotografjom ona je u temelju ovog pokreta, gde
se za osnovu slike koristi klie, aerograf ili dijapozitiv. Fotografiju
treba tacno kopirati bojama, najee u ulju ili akrilik na platnu.
Fotografija slui kao mrtvi i obezleeni izvor za jednu neutralnu
predstavu, pa su i motivi najee banalni: urbani pejzai, ulice i
prodavnice sa svojim reklamama, groblja, automobili, konji, ljudska lica.
Repertoar se prenosi u sliku onakav kakav jeste, ne menjaju se
njegova znaenja i kontekst, tako da se umetnikova aktivnost svodi na
izuzetnu tehniku i zanatsku vetinu kako bi se postigla potpuna
veristika iluzija stvarnosti. Hiperrealizam je doneo umetnost visokog
izvoakog virtuoziteta ali je kao superegzaktna kopija stvarnosti
postavio i jedno pitanje koje nije tehniko: Ikle Da li vizuelno iscrpljuje
realno ili je ono samo jednostavan znak koji vodi ka njemu? Da li je realno
s one strane hipermetafizikog ili je realno zatvorenik vizuelnog?
Delakroa je rekao za degerotip: kopija je na neki nain lana upravo zato
to je tana. *Fotografija dakle ne donosi pravu ve zaslaenu, reklamnu
stvarnost zato to u njoj ne postoji opaanje ve gola optika, svet je u
njoj tako ist, osvetljen i lep to u stvarnosti nije !!! Odgovor na Ikleovo
pitanje hiperrealizam ne iscrpljuje realno, on stvara optiki tanu ili
sutinski i semantiki pogrenu sliku o njemu, on je stvarno lice sveta
koje ne postoji.
U slikarstvu hiperrealista Robert Kotingem, Riard Estes, Ralf Koings,
Don Selt znaajno mesto zauzimaju simboli amerikog naina ivota:
bljetave reklame, urbani znaci, veliki i raskoni izlozi, brzi automobili i
motori, spoljni sjaj. Umetnost egzaltacije, prihvatanja i laskanja
simbolima i mitovima dananje Amerike. U odnosu umetnika prema
stvarnosti ukinuta je razlika izmeu objekta i slike na tetu predmeta

poto je on predstavljen istinito, istinitije od istinitog. Vraajui se na

ikonini znak i tehniku trompe leil-a hiperrealizam je doneo neto vie
od realnosti, istu iluziju. Zbog rascepa koji je nastao izmeu znaka i
objekta i nesposobnosti da se predstavljanje odvoji od predstavljene
stvarnosti, ova dela mogu ponekad da donesu irealnu, metafiziku
atmosferu (portreti ak Klosa korektura fotostvarnost,uveavao ih do 3
m).
Fotografija ne slui slikarstvu kao pomono sredstvo, jer je slikarstvo
pomono sredstvo za fotografiju rekao je jedan hiperrealista. Ova
izjava u potpunosti objanjava slike an Olivie Iklea. Umetnost je
potpuno izjednaena sa sposobnou izvoenja. Da bi monotonu tehniku
invenciju obogatio, Ikle se tematski usresredio na groblja, bizaran i
morbidan sadraj.
Skulptura ima angaovaniji odnos prema drutvenoj stvarnosti i prema
temama koje su otkrivale drugu stranu amerikog naina ivota. D.De
Andrea veristiki obraeno telo u razliitim poloajima, D. Henson oblai
figure u realnu odeu, postavlja ih u ambijente ulice, samoposluge, i
pokazuje kako kupuju, bore se sa policijom itd. Znaenje predmeta je
promenjeno, preko njega se izraava politiki stav prema drutvu.
Odnos konceptualizma i hiperrealizma
Konceptualizam odbacuje zanat i tehnologiju
Hiperrealizam u tome nalazi svoj osnovni cilj.
Konceptualizam ukida vizuelno iskustvo i umetnost svodi na ideju
Hiperrealizam nema nikakvu ideju i potpuno se oslanja na vizuelno
opaanje ostvareno pomou fotoaparata.
Konceptualizam je kritika, poricanje i jedan oblik destrukcije
Hiperrealizam ulepavanje stvarnosti, ili pasivan i inertan, hladan i
sutinski nezainteresovan stav prema svetu koji nas okruuje.