S C E N A : asopis za pozorinu umetnost

Novi Sad, 2007.

YU ISSN 0036-5734

broj 3-4

godina XLIII

jul-decembar

DRAME
Jano HAJ / HY Jnos
MALI GEZA (boja drama) / GZAGYEREK (istendrma)
S maarskog prevela Ivana RISTOV

JANO HAJ
Jano Haj (pisac, pesnik) roen je 1. aprila 1960. u mestu Vamomikola u Maarskoj. Diplomirao je
na Katedri za ruski jezik i istoriju Filozofskog fakulteta u Segedinu. U prvoj polovini osamdesetih
pojavio se s prvom zbirkom pesama. Pored poezije bavi se i pisanjem kratke prie, romana i
drama. Meu kritiarima izazvao je posebno interesovanje romanom Digerdilen (1996), kao i
romanom bajkovite inspiracije Ksanadu (1999). Devedesetih poinje da pie drame, i to s velikim
uspehom prevoen je na brojne jezike (engleski, poljski, srpski), a njegove drame izvoene su i u
inostranstvu. Dobitnik je vie nagrada: 1994. dobija nagradu Jano Siveri, 2001. nagradu Milan
Fit, a 2002. i prestinu nagradu Atila Joef. Amaterski se bavi slikanjem, propali je muziar,
kako ima obiaj da u ali kae za sebe. Radio je kao urednik vie renomiranih izdavakih kua u
Maarskoj. ivi u Budimpeti.
Objavljena dela:
1989 Koraam ka tebi po trotoaru (Gyalog megyek hozzd a stl tn), pesme/crtei
1990 Panja, humanisti (Vigyzat, humanistk), pesme
1991 Welcome in Africa, pesme/kratka proza
1993 Marlon i Marion (Marlon s Marion), pesme/novele
1995 Meseci i dani (Holdak s napok), novele/pesme/crtei
1996 Digerdilen. Divota srca (Dzsigerdilen. A szv gynyr sge), roman
1998 Bogovi (Istenek), pesme
1999 Ksanadu. Zemlja, voda, vazduh (Xanadu. Fld, vz, leveg ), roman
2002 Tornjam se (Kotrdom el), pesme
2002 Alfabeta i etrdeset etiri razbojnika (Alfabta s a negyvenngy rabl), roman
2003 Sin bobiastog voara (A bogysgymlcskertsz fia), zbirka novela
2004 Mali Geza ( A Gzagyerek), drame/novele
2006 Sa ove i one strane braka (Hzassgon innen s tl), novele

2007 Dete (A gyerek), roman

Dramaturka beleka
BOJA DRAMA BEZ BOGA
Jano Haj (Hy Jnos) relativno je kasno poeo da pie drame, piui prethodno pesme, potom i
kratke prie, novele i romane, i na taj nain skrenuo na sebe panju maarske knjievnosti u
poslednjem kvartalu XX veka. Prvu Hajevu dramu Mali Geza (A Gzagyerek) objavio je asopis
Pozorite (Sznhz) godine 2000. Komad je dospeo na scenu ve sledee godine u Debrecinu, a
potom i u drugim gradovima; dva puta je na repertoar stalnog Susreta maarskih pozorita u
Peuju uvrtena predstava raena po ovom tekstu, to je nesumnjivo znailo uspenu promociju
Haja kao dramskog pisca. Godine 2003. premijerno je prikazana njegova drama ale Ferija
Hernera (A Herner Ferike faterja), a u naredne dve godine enak (A Senk) i ika Piuov sin (A
Pityu bcsi fia). U novembru 2007. objavljen je tekst S ove i s one strane braka (Hzassgon innen
s tl) u prilogu asopisa Pozorite.
Za etiri dosad prikazane drame Janoa Haja, teatrolozi se slau da u pogledu tematike i dramskog
diskursa ine jedinstvenu sliku. U svakoj od njih re je o svetu malih, provincijskih ljudi na margini
ivota. Ipak, Hajove tekstove karakterie i osobena dvojnost. Njegova dela, s jedne strane, temelje
se na ivotnim situacijama u kojima se pojavljuju stvarni likovi, siromani, osakaeni, a dijalog
vode jezikom punim psovki mogli bismo rei da su to sociodrame, iako se Haj tome protivi, jer ga
sociodrama kao knjievna vrsta ne zanima. Istovremeno, likovi potisnuti na margine drutva
pitanja o ivotnoj filozofiji definiu na osnovu linih iskustava i ne ba istim jezikom mucajui,
pokatkad i vulgarno, primitivno, ali iskreno, preivljeno i doivljeno. Njegove drame s jedne strane
izrazito su na strani svakodnevice, a s druge prekorauju i izdiu se iznad nje. Haj stvarnost
izraenu ovakvim jezikom smeta u nesvakidanje prostore. Drame Janoa Haja istovremeno su i
stvarni, ali i transcendentni tekstovi meu kojima tri nose poseban piev naziv boja drama. Ovu
osobenu definiciju knjievne vrste trebalo bi razumeti onako kako je to uinio i Itvan Nanaj
(Nnay Istvn), jedan od kritiara Malog Geze, koji smatra da je Haj otkrio bez ega nije vredno
pisati dramu: Moemo li postojati, moemo li odluivati, ko je taj koji odluuje, postoji li neko
iznad nas ko bi to mogao uiniti, i ukoliko postoji problem a on uvek postoji, i to u prilinoj meri
moe li nam se Bog prikazati. Drugim reima, vulgarno, kako i jedan od Hajovih likova postavlja
pitanje: Gde, u kurac, ide ovaj svet? Na ovo pitanje nema odgovora, o emu svedoe i njegove
drame. Ostaje jedino nada. Iz bojih drama ne uju se boje rei, ve isijava nedostatak samog
Boga.
Strukturalna snaga drama Janoa Haja jeste jezik koji tvori posebnu meavinu lirike i drame. Haj
koristi jezik dobro poznatog drutvenog sloja u dananjoj maarskoj stvarnosti, jezik posrnulih,
ostarelih radnika koji ive od socijalne pomoi, jezik nezaposlenih ili provincijalnih, kafanskih ljudi
koji rade poniavajue poslove. etiri drame prikazuju sve gori poloaj ugroenog drutvenog sloja
od poetka sedamdesetih do dananjih dana. U ovom nizu Mali Geza odvija se u devedesetim
godinama, nazvanim i godine divlje privatizacije. Glavni lik je autistini mladi koga zapoljavaju
u kamenolomu kako bi motrio na bujicu kamenja na traci usled eventualne eksplozije. Tako nalau
propisi o radu, kojih se novi gazda, Nemac, strogo pridrava. Zadatak malog Geze je da motri na
traku i, u sluaju da primeti kakve nepravilnosti, strani materijal ili, ako kojim udom dospe ovek
na traku, pritisne crveno dugme i traka e stati. Ali, nikakva nepravilnost se ne dogaa. Mali Geza
poinje da se osea suvinim, eli da napusti posao. Ne osea smisao onoga to radi: Daba ja
mogu da pritisnem dugme, ako ne pritisnem crveno dugme, onda je sve ovo uzalud. Sedim,

mama, sedim i gledam, i gledam kako traka ide, ide ujutru, ide za sat vremena, i kasnije, ide tako
traka, ali ja sam uzalud tamo, ide ona i ako nisam tamo, i onda ide... Nita se ne dogaa, nita... Ja
nita ne radim... Gledam i nita. Kao autistina osoba on je osetljiviji od normalnih, i zbog toga
reaguje na ono na ta se drugi i ne osvru, jer su ve navikli da je ivot takav, navikli su na
ubistvenu jednolinost svakodnevice i na rad bez ikakvog smisla.
Pored toga to Hajove drame u pogledu diskursa oznaavaju novi glas u maarskoj dramaturgiji,
one ne pripadaju dramama parabolama pisanim u doba Kadarovog* komunizma, kada se o
stvarnosti jedino moglo pisati u parabolama; u prenosnom smislu on govori o sopstvenom dobu, i
izriito i na direktan nain prikazuje stvarnost. Na ovaj nain Hajove drame srodne su s dramskim
pisanjem era pira, Itvana Tanadija, Zoltana Egreija, Lajoa Parti Naa, Petera Karpatija,
odnosno s onim evropskim trendom u kojem, u ovom trenutku, najjau crtu zastupaju ruska i irska
drama.
Laslo GEROLD
S maarskog prevela Ivana RISTOV
* Maarski politiar Jano Kadar, lider maarskih komunista (19561988), predsednik Vlade nakon
antisovjetskih demonstracija i oruane pobune u Maarskoj, koja je uguena intervencijom
sovjetskih trupa.

Lica
Mali Geza (oko dvadeset pet godina, smanjenih psihikih sposobnosti, autistian)
Tetka Ruica (Gezina majka)
Lajo Banda (ostareli etrdesetogodinjak, radnik u kamenolomu)
Piu Troak (ostareli etrdesetogodinjak, radnik u kamenolomu)
Bela Kreka (kafanski ovek, etrdesetogodinjak)
ika Laci (ef u kamenolomu)
Komija (Ruiina generacija)
Kominica (Ruiina generacija)
Marika (prodavaica)
Vizika (ostarela ena u kafani)
Kares (voza autobusa, dobrodrei etrdesetogodinjak iz provincije)

Prvi in
Prva scena
Autobuska stanica u zoru na centralnom seoskom trgu, gde se nalazi i prodavnica. Banda i Herda
ekaju autobus kada stie Tetka Ruica na biciklu.
BANDA: Opet kasni taj jebeni autobus. Cirka li? (Prua flau Troku, ovaj potee gutljaj.)
TROAK: Opet. A sputa se nizbrdo, samo se zaleti i onda skotrlja.
BANDA: A jebe nizbrdicu ako ne moe da ga upali. Proli put Kares je zagrejao akumulator
elektrinim reoom da bi upalio.
TROAK: Jednom e taj da ode u vazduh, tako e zavriti.
BANDA: Ba vala . (Pije.)
TROAK: Eksplodirae zajedno s celim usranim autobusom, sigurno e tako zavriti Kares.

BANDA (Pije, zatim prua flau Troku.): Kad sam jutros ustao, tako sam podrignuo, bilo je ba
gorko i malo je falilo da se ispovraam. Inae, ono sam ispljunuo bilo je uto ko slina.
TROAK: u, znam, to je u.
BANDA: Dobro da nije jetra.
TROAK: Nije jetra, znam, u je, od jetre ti faca pouti, bude onako govno boje.
BANDA: A skroz sam se usro, mislio sam da je jetra, mislio sam da u ispljunuti celu jetru. Da u,
dok idem na bus, pljuvati i kad stignem vie neu imati jetru.
TROAK: To je u, ne seri. u, od rakije, bre.
BANDA: Jue nisam pio rakiju.
TROAK: Kako nisi?
BANDA: Tako, lepo, nisam.
TROAK: Ma, sigurno se ne sea.
BANDA: Zapravo, mogue je. (Pije rakiju.) To je, na kraju krajeva, i mogue. Nije bilo nita posebno
jue.
TROAK: Ne znam ni ta bi bilo.
BANDA: Nita.
Tetka Ruica stie na biciklu.
BANDA, TROAK (Viu): Tetka Ruice! Tetka Ruice...
TETKA RUICA: Za ime Boga, to me plai, sinko, odma u pasti s bicikle.
TROAK: Zar ne vidite da tu stojimo?
TETKA RUICA: avola vas vidim.
TROAK: Samo vrtite glavom, pa nita ne vidite!
TETKA RUICA: Pazim na autobus, sinko, na autobus, i da sluajno ba sad ne naie mali Joe Tota
s onim glupim traktorom.
BANDA: Pa, ne ide, vidite valjda da ne ide, ima zvuk kao tenk, to se uje, tetka Ruice, da se uti
sigurno.
TETKA RUICA: Dobro, de, al ni proli put nisam ula.
TROAK: Kako niste?
TETKA RUICA: Vetar je duvao nasuprot traktoru, razume, nasuprot zvuku traktora.
BANDA: Nasuprot?
TROAK: Ravno u traktor?
TETKA RUICA: Dabome, ozdo je duvalo, a traktor je ozgo io.
BANDA: Boga mu, oduvo mu je zvuk, pa je traktor dolazio ko da i nije dolazio, apui?
TETKA RUICA: Zar nije? Tota Joinom malom ak je i kosa trala natrake.
TROAK: U suprotnom smeru?
TETKA RUICA: Dabome, odakle je i duvalo.
BANDA: Bogme, lako moe biti belaja.
TETKA RUICA: Najednom, traktora tu gde i ja.
TROAK: Pokraj bicikle.
TETKA RUICA: Taj mrmot je ve tu, jedva mogu na plonik, ve je toliko blizu.
TROAK: Boga ti.
BANDA: Inae, mali je aknut, mnogo aknut...
TROAK: Tot Join mali oduvek je i bio aknut, ama skroz-naskroz.
TETKA RUICA: Samo mu ne bi trebalo dati traktor, to nikako!
BANDA: A ta onda? Mitraljez?
TETKA RUICA: I ti svakakve gluposti izvali, Lajoe.

BANDA: S druge strane, ja nemam traktor. A to je ipak velika razlika.

TROAK: Ali zna da bruji, je lda?
BANDA: Ja ne brujim.
TROAK: Ili ga samo vetar oduva.
BANDA: ta?
TROAK: Brujanje.
TETKA RUICA: Radije u popeti bicikl na plonik dok priamo, da me ne pregazi mali Joe Tota...
BANDA: Ne bih znao da brujim.
TETKA RUICA: ta ne bi znao, Lajoka?
TROAK: Da vozim traktor.
BANDA: Budalo, ne bih znao da priam.
TROAK: To je tano, ovek ili pria ili je traktor. (Cerekaju se.)
BANDA: Ili je mali Joe Tota.
TETKA RUICA: No, dobro, odo ja, jer Geza eka parizer. (Krene, pa prikoi.)A ta ste ono hteli?
Dvojica mukaraca blenu.
BANDA: Zapravo, nita.
TETKA RUICA: Pa onda, odo ako je nita.
BANDA: Neto je ipak bilo, je l da, Piu?
TROAK: Pa... da... Laci vas je traio.
TETKA RUICA: Koji Laci?
TROAK: Ma, znate, ef Laci iz kamenoloma...
TETKA RUICA: A ta oe?
BANDA: To ne znamo, odnosno, ovaj...
TROAK: Rei e vam, je li?
TETKA RUICA: Rei e mi ako neto oe, zbilja e mi rei.
ena ode.
Druga scena
Prodavnica, tipina seoska prodavnica, jutro.
MARIKA: Dobro jutro, tetka Ruice!
TETKA RUICA: ta ima, Marika, eto i danas je poeo dan...
MARIKA: Ne spominjite, jedva sam se digla iz kreveta...
TETKA RUICA: Je l bilo neto jue?
MARIKA: Negde do jedan smo se zaboli, tetka Ruice, negde do jedan u klubu.
TETKA RUICA: ta ste zaboli, Marika, ta tamo moe da se zabode?
MARIKA: To je diska, tetka Ruice, ist esid, a i rejv. (Malo se protegne.)
TETKA RUICA: Ecet? Sad zbog eceta ide u klub?
MARIKA: Jooj, tetka Ruice, to me smara?!
TETKA RUICA: Ne, stvarno ne znam.
MARIKA: Ma, znate ta je to, sigurno ste i sami videli na satelitskoj, zar ne?
TETKA RUICA: Vraga, nema toga kod nas, od stranih moemo da uvatimo samo Slovaku jedan i
dva.
MARIKA: Uglavnom, to znai da je dobro.
TETKA RUICA: Ali, ne uzimate valjda i onaj elesde?
MARIKA: Taman posla, tetka Ruice, nama je dovoljan i tehno.
TETKA RUICA: Na svu sreu.

MARIKA: Inae, traio vas je Laci...

TETKA RUICA: Nije reko zato?
MARIKA: Kae da lino odete kod njega, pitao je gde ivite, jer ve deset godina nije zalazio u
gornji deo sela...
TETKA RUICA: Na kraju krajeva, neka mi ne poruuje, nek kae ta ima ako oe neto, je l tako?
MARIKA: Naravno da je tako. Ajde, recite, tetka Ruice...
TETKA RUICA: ta da kaem?
MARIKA: Ono, kao, ta da vam dam.
TETKA RUICA: Uobiajeno, Marika. Pola hleba, mleko, 150 grama parizera.
MARIKA: Gezi jo nije dosadio parizer?
TETKA RUICA: Voli, Marika, hleb s margarinom i parizerom, ba voli.
MARIKA: Uvek.
TETKA RUICA: Uvek.
Trea scena
Na ulici kod tetka Ruiine kue, komija dovikuje.
KOMIJA: Ruice, Ruice!
TETKA RUICA: ta je, Piu, ta se desilo?
KOMIJA: Dolazio je Laci iz kamenoloma. Vas je traio.
TETKA RUICA: A Laci nije rekao ta hoe?
KOMIJA: Nije, al mislim da je uao kod urijevih iz elezare...
TETKA RUICA: Da je teo neto svratio bi, je l da?
Otvara ulina vrata, dok kraj nje stari opel koi.
LACI: Tetka Ruice, dobro da sam vas napokon naao...
TETKA RUICA: ta je, Lacika, ta toliko oe?
LACI: Tetka Ruice, imam vanu vest...
TETKA RUICA: Kai, moj Laci, hajde...
LACI: Rekoe mi Nemci da im je potrebno obezbeenje u kamenolomu, da e ih kazniti ako ne
bude dovoljno osigurano...
TETKA RUICA: Nemci vala znaju, znaju oni uvek ta treba initi, u ratu takoe, ve odavno je sve
bilo izgubljeno, a oni su ipak tako marirali...
LACI: Kako, ta?
TETKA RUICA: Ko da su sveana povorka, a tek Rusi ko krdo.
LACI: Jes, pa Rusi, naravno, i oni, naravno.
TETKA RUICA: Naravno, zato je svaki od nji krao.
LACI: Krali su.
TETKA RUICA: ak i od dece...
LACI: Bogme, i od nji.
TETKA RUICA: A i bave.
LACI: Bave?
TETKA RUICA: Da.
LACI: Na to nisam ni pomislio.
TETKA RUICA: Inae, ta je s Nemcima?
LACI: Oni poznaju zakon, ne ele da tamo neko umre pa onda da plate za to.
TETKA RUICA: Platiti, to sigurno ne.
LACI: Znaju ti da tede...

TETKA RUICA: Pa imaju i od ega, zar ne?

LACI: Dakle, rekoe...
TETKA RUICA: ta?
LACI: Pa....
TETKA RUICA: To da... Dakle, ta?
LACI: Treba nadzor kod trake, inae bi posle nesree trebalo da plate, a mi smo nabavili od autotransporta jedno sedite za autobus, pa ga stavili na sredinu trake odakle se najbolje vidi, tako je
dobro to sedite za ofera autobusa od braon skaja, mnogo dobro izgleda, ali bi mu trebo i ofer...
Razumete, tetka Ruice?
TETKA RUICA: Razumem, sedite za ofera.
LACI: Ali neko treba i da sedne na to sedite, razumete, tetka Ruice?
TETKA RUICA: Naravno da neko treba da sedne na sedite, razumem.
LACI: Ne razumete, tetka Ruice. Ne razumete da na Gezu mislimo, na malog Gezu. Bio bi dobar
za to. Da i on ve jednom dobije posao, normalan...
TETKA RUICA: Na Gezu, da bude Geza... Geza, moj Geza?
LACI: Naravno, tetka Ruice, za Gezu bi to dobro bilo. Nemac plaa malo, znate kako oni uvaju
novac...
TETKA RUICA: Da bude Geza!
LACI: Naravno, tetka Ruice, naravno. Dogovorite se s njim, ve sutra moe da doe, Lajo Banda i
Piu Troak ekae ga kod busa ujutro.
TETKA RUICA: Lajo i Piu, kod busa?
LACI: Naravno, tetka Ruice, naravno, s njima moe da ide, oni e sve srediti, pazie na njega,
razumete.
TETKA RUICA: Razumem, naravno da razumem, Lacika, Lacika... (Raduje se, ak joj i zasuze oi.)
To... ovaj... Odoh da kaem Gezi. (Utri u kuu.)
etvrta scena
(Geza sedi u kuhinji pored poreta, kuhinjske ploice su crno-sivobele, kockaste, bulji u njih.)
TETKA RUICA: Sine, sine!
GEZA: Ljubim ruke, mama, dobar dan, gde si bila, u prodavnici, opet si parizer donela, leba i
mleka, ajde da dorukujemo, ja sam ve usto, obuko pantalone, koulju, vi ne pijete kafu...
TETKA RUICA: Stani malo!
GEZA: Sluam, mama, sluam, samo brojim koliko ima crnih kockica, a koliko sivih na patosu, ali
uvek zabrljam koliko ima crnih, koliko sivih, uvek zabrljam u brojanju.
TETKA RUICA: Pusti sad to, malopre je Laci bio ovde...
GEZA: Koji Laci, znam Lacija... Znam li ga?
TETKA RUICA: Laci iz kamenoloma, ef Laci...
GEZA: Laci radi tamo u kamenolomu, znam, i ika Lajo Banda tamo radi, i ika Piu Troak isto, u
kamenolomu radi Laci, znam.
TETKA RUICA: Od sutra i ti moe tamo da ide, to mi je Laci rekao, razume, sine. Laci mi je
rekao da i ti moe da ide.
GEZA: Dobro, to je Laci rekao, ali ta da radim u kamenolomu? Ne znam da radim tamo, i vi znate
da ne mogu ii tamo, meni to nije doputeno, i mama zna da mi nije doputeno. (Uzbueno grabi
vazduh.) Ko e gledati ploice u kuhinji? Ko e paziti na kuu? Ne mogu tamo da budem radnik, ne
znam da izvravam zadatke, i vi znate da ne mogu da odem od kue, jer e mi biti loe, i lekar je
rekao da ne mogu da radim, zapau u nevolje...

TETKA RUICA: To nije takav poso, ba je ko stvoren za tebe. Ima jedna stolica, kakve imaju
vozai autobusa.
GEZA: Kakva je ta stolica, gde je ta stolica, ja ne znam.
TETKA RUICA: Stolica, od braon skaja ko u autobusima, razume, e, takva je iznad trake.
GEZA: Razumem, iznad trake je stolica, razumem.
TETKA RUICA: Ti treba da sedi na njoj i gleda da li na traci kamenje ide kako treba...
GEZA: E, pa to je to. Ba se toga plaim da neu znati kada idu kako treba, i ta da radim kada ne
idu kako treba. Ne smem da se uzbuujem, lekar u Vacu reko je da ne smem.
TETKA RUICA: Moe ii na poso kao i ostali, kao i ika Lajo Banda i ika Piu Troak.
GEZA: Kao ika Lajo Banda i ika Piu Troak.
TETKA RUICA: Dobijae platu, uzeemo oevu torbu, onu to se stavlja na rame, jo je na
tavanu.
GEZA: Tatinu torbu?
TETKA RUICA: Tu, naravno. Spakovau ti u nju neto za jelo. Svakog jutra u ti spakovati hleb s
parizerom i flau sirupa sa sodom...
GEZA ( Nagne se, ljulja gornji deo tela.): Idem Doinom ulicom s torbom na ramenu, s torbom?
TETKA RUICA: Razume se, ko kad ti je otac bio iv, niz ulicu.
GEZA: Idem na autobusku stanicu, torba mi je na ramenu, na stanici.
TETKA RUICA: Dabome, kod autobusa, u pola est.
GEZA: Bie tamo i ika Lajo Banda i ika Piu Troak...
TETKA RUICA: Naravno, oni e te ekati.
GEZA: Onda idemo u Sob u kamenolom.
TETKA RUICA: Da, bie tamo ceo dan, normalno e raditi, uvee e doi kui, otii e s ika
Lajoem Bandom i drutvom u birtiju, potom kui na veeru.
GEZA: A pare, kad u pare dobiti?
TETKA RUICA: Na poetku svakog meseca, kolko ja znam, na poetku svakog meseca dobijae
pare.
GEZA: Idem da radim s ika Lajoem Bandom i ika Piuom Trokom?
TETKA RUICA: Da, s njima.
GEZA: Idem da radim, gledau kamenje na traci u kamenolomu? (Zapinje u govoru.) Ja u motriti
na kamenje u kamenolomu? Sme li se to? Smem da budem posmatra kamenja? Nee vie
govoriti Mali Geza? Rei e Posmatra kamenja? Rei e Geza, posmatra kamenja u
kamenolomu? Da, Geza-posmatra kamenja e rei. Posmatra kamenja Geza, a ne mali Geza?
TETKA RUICA: Nee.
Peta scena
(Sutradan ujutru. Soba. Geza pred oevom slikom.)
GEZA: Idem niz ulicu, tata. Idem na tu stranu. A kere laju. Tamo su ika Lajo Banda i ika Piu
Troak. Rei u, ika Lajoe i ja idem da radim. Ko to je i tata io da radi. Ko i ostali ljudi, tata. Ja
nisam aknut, tata. Nisam aknut. Ja sam ovakav. A to nije ono, kao bolest, tata. Mama je rekla da
tata eka da to jednom proe, ko boginje, ko crvene takice. Kako bi jednom tata mogao da kae
da njegovo dete vie nije aknuto. Ali ja nisam aknut, tata, nisam, ja sam ovakav. Idem niz ulicu,
ko i ika Lajo, da radim. Kere laju, to im je poso. Mama je rekla da je tata rekao da e dete tako
da izraste, rekao je da dete to ne radi, ni ovo ne radi dete, a ja nisam mogao da ne radim ono to
sam radio, bio sam takav da je to trebalo da radim. Tata je rekao mami da se ne kezim ko da sam
lud, ne dozvoli da se dete tako smeje, jer e onda zauvek takvo i ostati. Rekao je tata mami. A

mama e na to, ta da radi sa mnom, to je mama rekla. A tata na to da sam zbog mame ovakav,
da jo nisam odrastao. Vie nisam ak, a jo uvek nisam preboleo. Tata je rekao da je to zbog
mame, ve je trebalo da budem izleen da mi mama nije dozvoljavala sve ono. I tata je vikao na
mamu da u uvek ovakav ostati. Onda se nikom nije obraao. Nije meni rekao, doi, Geza, doi sa
mnom u kamenolom. Samo je otiao. Otiao je tata u kamenolom. Svako jutro u kamenolom. Sada
ja idem, tata, idem na bus, tata. Ja nisam aknut, tata. I s tatom bih otiao u kamenolom kasnije,
da me je zvao tata. Iao bih, jer nisam aknut, tata. Ja sam ovakav. Kad ne bih bio takav, onda ne
bih bio Geza, ne, tata. Onda mami ne bih bio to to jesam. Bio bih neko drugi, a ne Geza, tata.
Onda bi drugi...
esta scena
(Ujutru na ulici, Geza ide prema stanici autobusa, psi laju.)
GEZA: Pa to lajete, to lajete u dvoritu, av, av, av, av, av, av. (Torbom udara po ogradi.)Po ceo
dan lajete, av, av, av, po ceo dan.
TROAK: Hajde, Geza, zaas e bus, pouri!
GEZA: Av, av, av, ceo dan av, av, av . (Torbom udara po ogradi.)
BANDA: Ostavi te kerove, dete!
GEZA: Dobro jutro, srean rad, dobar dan.
BANDA, TROAK: Zdravo, Gezice, zdravo . (Potapu ga po leima.)
GEZA: ika Lajoe, ta vam je spakovala tetka Ilonka, ta je spakovala?
BANDA: Hleba i slanine, rakije mi nije stavila, ali kupio sam jedno unue u piljarnici, je l tako
Piuka! (Nategne iz flae, Troak takoe.) A ta ti ima?
GEZA: Hleb s margarinom i parizerom, ika Lajoe, imam hleb s margarinom i parizerom, i sirup od
maline sa sodom...
TROAK: Sirup sa sodom je mnogo opasno pie, dete, mnogo opasno. Kosti slabe, a onda, dok jo
ne omatori, nema vie kostiju u telu, onda se skljoka ko neki dronjak... Bude ko gomila sranja,
al ne ko oveje sranje, nego sranje od oveka...
GEZA (irom otvorenih oiju.): Skljoka, skljoka se ovek...
BANDA: Ti si lud, Piu, skroz si lud kad puni glavu detetu svakakvim sranjima... Ne unosi mi se u
facu, zadah ti je ko kad u elucu eksplodira plinska boca...
(Cerekaju se.)
TROAK: Zna ta, zadah tvoje gubice odbija se o moj, odbija se ko eho.
(Cerekaju se.)
GEZA (Stee prste i ruke.): Svaka koska mi je tu, svaka je tu, u ruci imam dve, ovde dole, ako
jednu soda spere onda mi ostaje druga. ika Piu, onda mi ostaje druga. (Ponosno izgovara
misao.)
BANDA: Piu je lud, Gezice, lud ovek, glava mu je ko klozet u koji ceo svet kenja...
(Stie bus, vrata se otvaraju.)
BANDA: ta ima, Kares, zaglavio ti se u eni, a?
KARES: Mani me tih gluposti, Lajoe.
TROAK: Vraga, sigurno ga nije naao ni kad je piao.
KARES: Polazak mi je bio sranje, kapira. Crko akumulator, pa sam probudio Janija Balog da
izvadim iz njegovog, zato sam se zadrao. Ako prestanete da se zajebavate, do Soba u
nadoknaditi kanjenje, da aci ne propuste voz.
TROAK: To bi bilo dobro. Laci se proli put izdro na mene da ne zakasnimo, jer e ga Nemac
izbaciti ako na vreme ne ponemo da ljakamo.

BANDA: Auto-transport bi ve mogo da kupi par novih buseva, jednom e se na krivini raspasti u
vonji, pa e kaiicom kupiti putnike s puta...
KARES: Nas nije kupio Nemac, kapira, koji kurac mi da kupujemo novi bus? Da kupimo bus od
onog ime nas ti plaa?
TROAK: Pa, recimo od toga.
KARES: Vidi, postoje samo putnici s popustom, pola su uenici, a pola penzioneri, pa se voze
besplatno...
BANDA: Dobro je, moj Kareska, ne verglaj uvek jedno te isto, krenimo, bre.
KARES: I vi jo koristite onu staru traku.
BANDA: Jo je dobra, je l da, Piu?
TROAK: Potpuno, ko da je nova.
KARES: Pria gluposti, moj Piuka, iste gluposti. Od kad ju je kupio kamenolom, prolo je
sigurno dvadeset pet godina. Dabe je Nemcu pun dep love, kad mu se jebe da kupi nove
maine, jebe mu se, bre, za sve.
TROAK: Ali, ali...
KARES: ta, bre, ali?
TROAK: Znai, Gezu smo primili da nadgleda kamenje iz sigurnosnih razloga...
KARES: Ne zajebavaj malog, a?!
BANDA: Malog Gezu, za nadglednika kamenja.
GEZA: Dobro jutro, ika Kari, dobar dan, srean rad. (Probija se napred.)
KARES: Zdravo, Geza, ne ide valjda da ljaka?
GEZA: Idem da radim, ika Kari, u torbi mi je hleb s margarinom.
KARES (Iznenaen.): Ma, boga ti!
GEZA: Treba mi karta, ika Kari, jo nisam dobio povlasticu, sad moram s kartom da putujem,
ika Kari, s kartom, moliu jednu kartu...
KARES: Ajde, Geza, voziu te besplatno, toliko valjda mogu da uinim, zar ne? Ipak ja teram ovaj
bus, je l tako?
GEZA: Imam pare za kartu, imam pare, hvala, ika Kari.
BANDA: Ui ve jednom, Geza, ne melji stalno? (Gurka ga unutra.)
TROAK: Vidi, Geza! I ti e imati ovakvu stolicu . (Uperi prstom na Karesovu stolicu.)
GEZA: I ja u imati ovakvu stolicu, biu ofer, takvu u stolicu imati. Znam, reko je ika Laci
mami, reko da u imati onakvu stolicu.
KARES: Samo nee biti volana.
GEZA: Volan ne, samo u stolicu imati.
KARES: Ni papuice za gas nee biti.
GEZA: Ni to, ni toga nee biti.
TROAK: Nije to bus, Kares, nije bus, nego kamenolom.
KARES: Dobro je, samo priam s Gezom.
TROAK: Ako samo pria, to je neto sasvim drugo.
Sedma scena
(U kamenolomu, pre poetka radnog vremena. Pokretna traka, kabina, sa strane kop, na sredini,
na uzviici jedna stolica.)
BANDA: efe, mali Geza je ovde, doveli smo ga.
LACI: Zdravo, Geza (potape ga po ramenu), ba mi je drago to si doao!
GEZA: Dobro jutro, ika Laci, dobro jutro... Sve je ilo ko po loju, busom smo doli zajedno s ika

Piuom Trokom i ika Lajoem Bandom...

LACI: Vidi onu stolicu iznad trake?
GEZA: Vidim, ika Laci, razume se da vidim.
LACI: E, to e biti tvoj tron.
GEZA: To vidim.
BANDA: Bie ko nekakav kralj... Razume?...
TROAK: Ba vala, ko kralj tamo gore.
LACI: Doi da ti pokaem ta treba da radi.
(Odlaze ka stolici, za to vreme dva mukarca viu.)
BANDA: Pazi, Geza, dobro pazi!
TROAK: Ovo je sutina, Geza, razume, zato si ovde.
GEZA: Nauiu, ika Lajoe, nauiu.
LACI: Znai, ovde je prekida, vidi?
GEZA: Vidim, ika Laci, prekida.
LACI: Ovde sedi i motri na traku.
GEZA: Motrim na traku.
LACI: Ako primeti neto sumnjivo, pritisne crveno dugme, vidi, i traka stane.
GEZA: Vidim, vidim, pritisnem crveno, stane, stane na crveno.
LACI: Zelenim moe ponovo da je pokrene, razume, da je pokrene kad ti daju znak.
GEZA: Razumem, pritisnem crveno, stane, pritisnem zeleno, pokrene se, ide, krene kad ga
pritisnem, ko na daljinski sa crvenim.
LACI: Pritisni. Ajde isprobaj!
(Pritiska: ukljui, pokrene je, smeje se, igra se, stane, pokrene je itd.)
GEZA: Crveno iskljui, zeleno ukljui, crveno iskljui, zeleno ukljui, iskljui ukljui, iskljui
ukljui, iskljui ukljui...
LACI: Dobro je, dosta! (Uzima prekida u ruke, zaustavi traku, zatim ga vrati Gezi.) Od sada samo
ako se neto desi, razume, ako se neki veliki kamen stropota na traku, ili ako materijal bude
grudvast i, naravno, najvanije, ako se nesrea dogodi, razume, ako neko padne na traku,
shvata li?
GEZA (Klima glavom.): Shvatam, ako se neto desi, razumem, veliki kamen, kad vidim da veliki
kamen i ako je nesrea.
BANDA: Vidi, Gezika, nema frke, to ti je ko kad pia, kad treba ti izvadi mika iz gaa.
GEZA: Razumem, ika Lajoe, razumem, ovako treba, crvenim iskljuujem, zelenim palim,
razumem, gledam, ceo dan gledam odavde sa stolice, ko kralj, to je rekao ika Laci, ko nekakav
kralj, po ceo dan.
(Pokree traku, poinje posao.)
Osma scena
(Na ulici, kod komijske ograde, prolazi tetka Ruica na biciklu.)
KOMINICA: Ve se vraa iz prodavnice, je l vidi?
KOMIJA: Ko, bre?
KOMINICA: Ruica.
TETKA RUICA (Staje kod ograde.): Bro jutro.
KOMINICA: Dobro jutro, Ruice, ve iz prodavnice?
TETKA RUICA: Sad svaki dan treba da pazarim, moja Marika!
KOMINICA: Zbilja, svaki dan? Zato svaki dan?

TETKA RUICA: Jer treba Gezi da spakujem.

KOMIJA: Zato njemu morate da spakujete?
TETKA RUICA: Ide u kamenolom u Sob, da radi...
KOMIJA: A, onda smo ga zato jutros videli, Ruice. Kako ide niz ulicu...
KOMINICA: Samo nismo znali zato ide, zato tako rano i kuda. Torbom je udarao ogradu, a kere
su tako zavijale.
KOMIJA: Pa to im je poso, zar ne?
TETKA RUICA: Tamo ide, u kamenolom.
KOMINICA: Pa, zato ga je jue traio Laci iz kamenoloma!
TETKA RUICA: Naravno, zato je po meni poruio.
KOMINICA: Aha, sad mi je sve jasno.
TETKA RUICA: Znam da je dete aknuto, al i on je dobar za neto, sad je dobio nekakav poso...
KOMIJA: ta je nao Laci Gezi, ta mu je nao?
TETKA RUICA: Gleda da li na traci kamenje ide pravilno.
KOMINICA: Stvarno?
KOMIJA: Ali, zato to treba gledati, emu to?
TETKA RUICA: Jer Nemac nee da plati ako se dogodi kakva nesrea...
KOMIJA: Aha, znai Nemac je hteo, ini mi se, da Laci pronae neto i za Gezu.
TETKA RUICA: Laci je reko, ako nema nadzora, onda Nemcu nee isplatiti osiguranje u sluaju
nesree, nee platiti, nego Nemac mora da plati odtetu.
KOMINICA: Tako dakle, zbog plaanja.
TETKA RUICA: Naravski, i sad je tamo mali, motri na traku...
KOMINICA: To je dobro za Gezu.
KOMIJA: Dobro mu je, nao je sebi mesto Geza . (Smeje se.)
TETKA RUICA: Na kraju ipak slui neemu, zar ne?
KOMIJA: To sigurno, ipak radi neto.
TETKA RUICA: Ako samo sedi u kujni, nee od njega biti nita.
KOMINICA: Ba nee biti nita.
TETKA RUICA: ta znam dokle u iveti, ta e onda biti s njim?
KOMIJA: Sigurno i na to treba misliti.
KOMINICA: Dobro je ovako, moja Ruice, ipak je mali dobio svoje mesto.
TETKA RUICA: Kad sam mu pakovala ruak, videla sam koliko je ponosan, gledao je oevu sliku u
vitrini, mrmljao je u sebi a onda je i meni kanula suza iz oka, stajao je pred vitrinom i gledao oevu
sliku i mrmljao neto, vratila sam se u kujnu kako bi mogao da stoji jo malo, nisam tela da ga
oteram, da zbog mene ne moe da stoji pred vitrinom kolko oe, a potom je doo i oko mu je
iskrilo... svetlost je samo sevnula u njima...
KOMIJA: Stvarno e mu biti dobro...
KOMINICA: To je poso za njega, zbilja.
TETKA RUICA: Znam koliko je teko da razumeju oni koji nemaju aknuto dete, ja to najbolje
znam...
KOMIJA: Pa, dobro, neko ima aknuto dete, neko nema, tako ti je to.
TETKA RUICA: Ali mnogi ne znaju kako je to.
KOMINICA: Mi znamo, moja Ruice, videli smo ta si sve uradila za to dete.
TETKA RUICA: Ipak je moje dete, zar ne?
KOMIJA: To sigurno.
TETKA RUICA: Ipak je moja krv, i krv njegovog oca.

KOMINICA: Naravno, moja Ruice, mi to znamo...

TETKA RUICA: Vreme je da se poe. Dobro da ba s vama mogu malo da razgovaram, bar vama
mogu da kaem, jer vi, na kraju krajeva, volite Gezu, na kraju krajeva...
KOMIJA: Geza je dobro dete, dobro, moja Ruice, zbilja je dobro dete.
TETKA RUICA: Moram da krenem, stvarno.
(Pozdrave se, tetka Ruica odlazi, brani par ostaje na sceni.)
KOMINICA: Ne znam...
KOMIJA: ta?
KOMINICA: Koji avo moe da radi bolesno dete u kamenolomu?
KOMIJA: Ne radi nita, samo sedi, bulji preda se ko i kod kue, motri na kamenje, eto ta radi...
KOMINICA: Ne verujem da ga nije mogla dati u neku kolu, da bar neto naui, kau da ak i
slepe naue da rade i itaju. Ne verujem da nije mogla da ga upie u neku kolu... ak i slepe
nau...
KOMIJA: Plaila se za malog, zbilja se plaila ta e biti s malim bez nje, sam, razume, u
nekakvoj koli, daleko, ta da radi sam...
KOMINICA: Plaila se ona za pare, alila je da potroi na njega... Za pare se ona plaila. Radije ga
je ostavila da bude lud...
KOMIJA: Lud je i osto, to sigurno, sigurno da je lud osto...
KOMINICA: Ipak je dobio poso.
KOMIJA: Dobio je, ta onda ako je dobio.
KOMINICA: Tebe su otpustili.
KOMIJA: Otio je taj kamenolom u tri lepe, zato to je otio u tri lepe.
KOMINICA: Ali nisu ti rekli da se vrati kad ga je Nemac otkupio. Tebe nisu zvali nazad, samo
Bandu i Troka.
KOMIJA (Suzdrava se.): Nisu, a Banda i Troak su mlai od mene, zato.
KOMINICA: Sad mu jo i Geza treba, samo mu on jo fali.
KOMIJA (Vie.): Dosta, mani to!
KOMINICA: to vie, to mora da vie. ta je, boli te istina, to te boli, a?
KOMIJA: Zaepi gubicu, ni rei vie, ni rei, razume, ni rei, jer u te razbiti. Razume, razbiu te,
bre.
KOMINICA: Nema nita od toga to se dernja, nema nita od toga...
KOMIJA: Samo to da u te prebiti, samo toliko. Dovoljno mi je i da te prebijem.
KOMINICA: Ni to ne sme. Takva si nula da se jedino s Gezom moe porediti, jedino s tim
aknutim detetom, inae si nitarija, razume, celog ivota nisi nita postigao, nita, samo si u
poreenju s Gezom bio neko, ali sada ni to nisi...
KOMIJA: Jer sam se oenio tobom, zato, jer sam se tobom oenio, zato sam takav. Oenio sam se
tobom, zato.
(Mete, scena se zavrava.)
Deveta scena
(Podne u kamenolomu.)
BANDA: Vidi malog kako sedi.
TROAK: Ko bog je tamo u stolici.
BANDA: Srean je mali, ba je srean.
LACI (Vie.): Pauza, ruak, pauza.
(Traka se zaustavlja, Geza samo sedi u stolici.)

BANDA: Doi, Geza, da jedemo!

TROAK: uje, hajde ve jednom!
(Geza se polako izvue iz stolice, seda pored trake.)
GEZA: Nita se nije dogodilo, ali ja sam gledao, ika Lajoe.
BANDA: Vano je da si gledo.
GEZA: Dobra je slanina, ika Lajoe, je l da je ukusna?
BANDA: Dobra je. ta ti jede?
GEZA: Hleb s margarinom, ika Lajoe, hleb s margarinom i sirup sa sodom.
TROAK: tetan je taj sirup sa sodom.
BANDA: Ostavi malog, Piu.
(Pauza, jedu.)
TROAK: Daj da odradimo ovo popodne, a onda idemo u birtiju.
BANDA: Naravno.
GEZA: Idem i ja u birtiju, idem i ja.
BANDA: Stvarno, ide i ti?
GEZA: Mama je kazala da i ja idem u birtiju, i tek onda kui.
TROAK: Naravno da i ti ide.
BANDA: Jesi uo da se Baanji obesio?
TROAK: Gospode! Je l umro?
BANDA: U bolnici je.
TROAK: Je l prolupo, koji mu je avo?
BANDA: Kau da je ena sakrila klju od podruma, a on hteo da cirka, da donese vino iz podruma,
a kljua nigde nije bilo.
TROAK: I zato se obesio, e, lud je Baanji, potpuno je odlepio. Umesto da lepo isprebija enu.
GEZA: Lud je Baanji, skroz lud.
BANDA: To je trebalo. Oajdariti je po njuci.
TROAK: Ba je lud, gospode, skroz je lud. Kod nas toga, recimo nema, nema podruma.
BANDA: Recimo da je u tome velika razlika.
TROAK: Velika je, recimo, ali ni inae, i da ga ima ni onda, shvata.
BANDA: Shvatam, al, na kraju krajeva, ti i nema podrum, zar ne?
TROAK: Nemam, samo kaem ta bi bilo da ga imam.
BANDA: Otkud ja znam ta bi bilo da ga ima, kad ga nema, brate mili, kapira?
TROAK: Ma, samo sam zamislio da ga imam, ali ak ni onda, mislim da ne bih ni onda.
BANDA: To ne mogu ni da zamislim, jer ga nema, a ako ga nema onda ga, brate mili, nema.
TROAK: No, dobro, manimo se toga.
GEZA (Pazi do kraja na dijalog.): Pola jedan je, ika Lajoe, ika Piu, ika Laci pokree traku,
odmah e je pokrenuti.
BANDA: Dobro je, mali, odmah emo, dobro je.
LACI: Ajmo! (Pokree traku.)
GEZA: Rekao sam da je pola jedan, znam, rekao sam.
BANDA: E, taan si ko sat.
TROAK: Po Gezi se moe radio ukljuivati, stvarno.
BANDA: Kako radio? Ne razumem.
TROAK: Vesti.
BANDA: Da, vesti. (Pauza) Ali, o?
TROAK: Nemam pojma, eto tako.

BANDA: Da, tano.

TROAK: ta?
BANDA: Radio.
Deseta scena
(Kafana, rano uvee. Lajo Banda, Piu Troak, Geza, Bela Kreka i Vizika kao nemi posmatra.)
GEZA: Jesam li dobro postupio, ika Lajoe? Dobro sam uradio, je l da, dobro sam uradio?
BANDA: Onako kako treba, Geza... Ba onako kako je trebalo...
TROAK: Geza je sad postao normalan ovek.
BELA KREKA: Kako to misli, normalan?
TROAK: Kao mi.
BELA KREKA: Takav?
TROAK: Takav. Ide na poso ujutru.
GEZA: Idem da radim, idem ujutru, idem ujutru da radim.
BELA KREKA: Je l ima i none smene ? (Gestikulira.)
GEZA: Ujutru idem, ujutru.
TROAK: Pusti malog ve jednom. Ti trune ovde po ceo dan.
BELA KREKA: Kolko ti je plata vea od socijalne pomoi, a, koliko?
BANDA: Tebe plaaju od onog to ja zaradim!
BELA KREKA: Pa, jebote, od toga ne moe ni vrti da se plati.
TROAK: ta misli, odakle dobija socijalu? Odakle?
BELA KREKA: Daje mi Socijalno, razume, a Bei Sabo plaa.
BANDA: Inae, takvog ludaka ko to si ti ne bi zaposlili sigurno, ni kamenje ne bi mogao da
posmatra. Tim buljavim oima.
TROAK: Ve su ujutru od deset sati ko prozorska okna. Ve nacvrcan.
BELA KREKA: A ta vi radite, ta koji moj pa vi radite? Ispriaj ta je bilo sino, ta je bilo?
BANDA: A to, ta je bilo?
TROAK: Nita nije bilo, nije bilo nita, zbilja.
BELA KREKA: Nije bilo, e pa ako se ne sea onda stvarno nita nije bilo.
TROAK: Jesi ti uopte bio tamo?
BELA KREKA: Sada pitanja ne postavlja ti, nego ja, takav je redosled. Kad mi bude reko ta je
bilo, onda e ti moi da pita, kapira?
BANDA: Jebi ga, problem je u tome to ti ima ceo dan za razmiljanje, crpi misli iz te svoje
socijale, a mi ovde radimo, i Geza radi u kamenolomu.
BELA KREKA: U kamenolomu, e pa ja nisam rekao da ne radite, nego bi se Gezi sad ve moglo
pokazati emu slue alatke.
BANDA: Koje alatke?
TROAK: Lopata ili ta?
BELA KREKA: Kad se ovek ve ispio, shvata?
TROAK: Kad se ovek ispio, onda ide da radi lopatom?
BELA KREKA: Kad si ti poslednji put vido svoju enu u kui, Piu, ozbiljno pitam, kad ti tako sporo
radi mozak?
TROAK: Jue.
BELA KREKA: Je l se ba sea ili ti se samo tako ini?
TROAK: Pa, sad, ovek se ne sea onoga to je stalno isto.
BANDA: Mislim da si je samo uo.

TROAK: Kako to misli, samo uo?

BANDA: Pa da hre, uo si je da hre. Ne zato to je bio mrak, ne zato, nego zato to nisi nita
video, shvata, ak ni mrak nisi video.
TROAK: Ali, ta je s alatkama?
GEZA: Treba da saznam emu one slue, a to ve znam.
TROAK: Vidi, Geza zna.
BELA KREKA: Pa, Geza zna, ali zato ti sigurno ne zna.
TROAK: ta?
BELA KREKA: ta misli, koji kurac, e ba to, kurac, emu slui kurac?
(Banda se cereka.)
TROAK: Aaaa, na to si mislio?
BELA KREKA: Pa, da, konano si ukapirao da na to mislim. Znai, mogli bismo da platimo Gezi
kod Vizike. Skupimo kintu, razume, besplatno, skupimo kintu tako.
BANDA: E, pa to bi ve trebalo Gezi.
GEZA (Uplaen.): Ne moe, meni nije dozvoljeno!
BELA KREKA: Kako nije dozvoljeno, Geza, i ti to sme!
GEZA: Rekao mi je lekar iz Vaca, u Vacu je rekao da meni nije dozvoljeno...
BANDA: Je l zna ta je meni rekao doktor iz Vaca, zna ta je rekao, da ne pijem, ni rakiju, ni vino,
jer u otegnuti papke, eto to mi je rekao...
GEZA: To je rekao, to je rekao... (Nervozno.)
BANDA: I zna kad je rekao, zna kad?
GEZA: Kad je rekao, kad?
BANDA: Pre pet godina, pet godina, i jo nikakvih problema nemam.
BELA KREKA: ta je, Geza, je l ima drvena muda, navali, bre, uje li, navali, Geza...
GEZA: Meni je u Vacu rekao da ne smem...
TROAK: Sranje, samo uzimaju pare, reko mi je stari Jani Sabo da im je dao deset cigli kad su mu
odstranili pola eluca...
BANDA: Deset, to je nita, deset.
TROAK: A zna ta su mu rekli?
BELA KREKA: Pa, ta su mu rekli?
TROAK: Lekar je rekao da je to malo, razume, malo mu je deset!
BANDA: Gospode!
TROAK: Na ta je ika Jani rekao da mu je od sada i eluca premalo, jer su mu pola izvadili.
(Cerekaju se.) Malo, razume, ono ubre iz Vaca reklo mu je da je to malo...
BANDA: Kako ih nije sramota, kako ne propadnu u zemlju, zgru pare to samo isprue ruke, a
onda ih jednim potezom zgrabe. Jednim potezom ono to ovek zaradi za pola godine. Jednim
potezom!
TROAK: A ni onaj iz ambulante nije za bacanje, izae s obaveznom vakcinom, prio mi je stari
Lajo Kobi da izae, razume, s onim to je u apoteci besplatno, jer sleduje matorom, a onda kae
da je to doneto iz inostranstva, razume, da je zato tako skupo, ak je i njemu skupo, i ubere po
dve hiljadarke od baba, a tamo gde ih ima dvoje, jer jo je i matori iv, tamo etri, razume etri
cigle...
BELA KREKA: Jo bolje je onima od kojih je jedno umrlo, oni e jeftinije proi, zar ne?
GEZA: Mi nismo platili u Vacu, nismo platili, mama nije platila jer nije trebalo da se plati, lekarka je
rekla da gospoa ne mora da plati, jer je besplatno, besplatno je.
BANDA: Imali ste puno sree, puno sree. Da vam je zapao onakav, odrao bi vas do gole koe!

GEZA: Sad ve mogu ja da dajem novac, jer zaraujem, zaraujem ve, na poetku meseca u
dobiti i pare, i ja u ih dobiti.
BELA KREKA: Zna ta, Geza, to bi trebalo da potroi na Viziku, vie se isplati, ak se i na Viziku
vie isplati...
GEZA: Ne moe, ika Bela, ne moe.
BANDA: Mogo bi da proba, Geza, bar neto, pa i za kamenolom si mislio da ne moe, je l da si
to mislio?
GEZA: Ali ovo ne, ika Lajoe, ovo ne mogu. Pa, idem ja, dovienja, idem kui, sedam je sati,
vidimo se sutra, dovienja, ao, do sutra!
TROAK: Zdravo, Geza, zdravo, nemoj da kasni sutra, bus ne eka.
GEZA: Znam, ika Piu, neu zakasniti, ja ne kasnim ujutru. (Izae iz birtije.)
BELA KREKA: ta mislite, ako nekom fali daska (pokazuje na glavu) je l to znai da ni dole ne
ljaka normalno?
BANDA: Ma, daj, sve je normalno, ak i decu imaju, ak ih i slepi imaju, ja sam to vido kad sam
bio u bolnici u Vacu.
TROAK: ta, to da ludaci imaju decu?
BANDA: Da to, skrivali su se u bunju kad furnu, mukarci s ovolikim glavurdama, i ene isto, ak
sam i povrao!
BELA KREKA: Povrao, to si povrao?
BANDA: Tolko sam video, trebalo je da se ispovraam zbog onog to sam vido u bunju, tako je
bilo.
TROAK: ta, goli, sve normalno?
BANDA: Normalno, bre, ak i u usta, kapira, i u usta isto. Ja sam povrao iza prozora, odakle sam
i gledo, ispovrao sam se na linoleum.
BELA KREKA: Boga mu poljubim, nisam ni mislio.
TROAK: ta, da je Lajo povrao?
BELA KREKA: Ne, nego da i oni to rade.
BANDA: E, pa rade.
BELA KREKA: I ta, hoe li im i deca biti luda, ili kako?
TROAK: Naravno.
BELA KREKA: E, pa to nisam mogao ni da pomislim, to nisam. Zbilja, je l mogue da sam ja
pametniji od mog oca?
BANDA: Pa, mogue je. Tvoj matori je bio glup ko dupe.
TROAK: Biti gluplji od njega prava je umetnost.
BELA KREKA: E, zato to nisam mogao ni da pomislim, ba zato.
Jedanaesta scena
(Kod kue, u kuhinji, kasno uvee.)
TETKA RUICA: Sine moj, jesi li se umorio?
GEZA: Jako sam gledao, mama, jako sam gledao u kamen... Evo, ovako (pokazuje), ovako sam
gledao kamen, svaki kamen, tamo lome tako sivo kamenje, svetlosivi kamen na traci, njega sam
gledao, jako gledao, da se sluajno ne dogodi neto, toliko sam gledao.
TETKA RUICA: Ali nije bilo nita, nadam se, nije bilo?
GEZA: Nita nije bilo, mama, jer sam ja gledao, i da se neto dogodilo, pritisno bih crveno dugme,
da se neto dogodilo, ali nije.
TETKA RUICA: Je l i ika Lajo bio tamo?

GEZA: Bio je, mama.

TETKA RUICA: I ika Piu je bio tamo?
GEZA: Bio je, mama.
TETKA RUICA: Jesi pojeo hleb?
GEZA: Jesam, mama. A ika Lajo je doneo slanine.
TETKA RUICA: Slanine?
GEZA: To je doneo.
TETKA RUICA: Evo, veera. (Stavlja tanjir na sto.)
GEZA (Jede kaikom.): Hvala, mama, na veeri, hvala.
TETKA RUICA: Jedi, sine moj, sigurno ti vie prija posle tako velikog posla, mora da si gladan...
GEZA: Vie, mama, vie prija sada, jer sam jako gledao... I ika Lajo je rekao da sam ba dobro
gledao, ba dobro...
Dvanaesta scena
(Jutro, Geza njiui torbu ide ulicom, lave pasa.)
GEZA: to sad opet lajete, to lajete, av, av, to? Po ceo dan lajete, av, av, lajete, al ste blesavi,
ba ste blesavi, av, av...
KOMIJA: Opet ide, Geza?
GEZA: Svaki dan, ika Jani, sad u ii svaki dan...
KOMIJA: Je l ti dobro tamo, mali, je l ti dobro, a?
GEZA: Gledam kamenje na traci, gledam da ne bude neki problem, ika Jani, gledam po ceo dan,
znam kako treba. Imam jedno crveno dugme, imam, i jedno zeleno imam, ika Jani.
KOMIJA: Znai, kod tebe su dugmii, mali?
GEZA: Kod mene, ika Jani, ukljuim kad treba, iskljuim ako ima neki problem, iskljuim.
KOMIJA: Ajde, brii, Geza, ta se vue ko pu, evo busa...
GEZA: Stiem, stiem, samo sam sa ika Janijem razgovarao...
BANDA: A mi smo ve mislili da nee stii na vreme.
GEZA: Na vreme sam stigao, ika Lajoe, ba na vreme, ika Kari kasni, opet kasni ika Kari?
TROAK: Kasni, jer mu je sranje bus, zato kasni.
GEZA: Inae, ta imate u torbi, ika Lajoe?
BANDA: ta bi imo koji moj, slaninu i hleb, dva deka iz piljarnice, a ti?
GEZA: Hleb s margarinom i parizerom i jednu flau sirupa od malina, ika Lajoe...
TROAK: Dobro je to, samo pazi da ti ne spere kosti...
BANDA: Mislio sam da e to s kostima zaboraviti posle prve odvale.
TROAK: Nisam zaboravio, jer to je ba tako.
BANDA: Mrzim kad mi se tako unosi u facu, prosto mrzim, jer ko da me neto prska, pljuvakom
me sav izbalavi. Jednom e mi istruliti koa s lica.
GEZA: ika Lajoe, ujem da dolazi ika Kari, ujem da dolazi bus.
(Bus se dovue, vrata se otvaraju.)
BANDA: E, moj Kareska, pa ta je opet koji kurac bilo, akumulator si jue zamenio!
KARES: Dobro, samo sam uvee morao da ga vratim Janiju Balogu da bi mogo nou da vozi, a
jutros sam moro ponovo da ga traim, mislio sam da e me smoditi, sav je od olova, isto olovo,
bre!
GEZA: Dobro jutro, ika Kari, nadoknadiemo kanjenje do Soba da aci ne propuste presedanje,
ika Kari, da ne zakasne.
KARES: Dobro je, mali, je l ima povlasticu?

GEZA: Naravno, ika Kari, naravno, jue sam dobio od ika Lacija kako bih mogo da putujem
svaki dan, kako bih mogo da putujem.
KARES: No, zatvaram vrata, povuci lea, Piu!
(Vrata se zatvaraju, bus zabruji i krene.)
(Tetka Ruica vozei bicikl prolazi pored komijske ograde.)
KOMIJA: Ode mali, Ruice.
TETKA RUICA: Ode, ode. (Psi laju.) ta toliko zavijaju mrcine kad god proem.
KOMINICA: Tandre ti blatobran, moja Ruice, zato to ti tandre blatobran.
TETKA RUICA: Pa mogli bi ve da znaju da to blatobran tandre, uvek je i tandrko, je l tako?
KOMIJA: To im je posao, da laju, to im je povereno.
TETKA RUICA: Svakako, to svakako.
KOMINICA: A inae, koliko zarauje Geza?
TETKA RUICA: Ne znamo jo, ali potreban je Nemcu zbog osiguranja, tako da zarauje.
KOMIJA: Ipak, otprilike, koliko bi mogao?
TETKA RUICA: Ne znam, stvarno ne znam. (Kree biciklom.)
KOMIJA: Ne dobija mnogo, verovatno ne dobija mnogo.
KOMINICA: Ali neto dobija, to je sigurno, neto dobija.
KOMIJA: I ja kaem da dobija, ali ne puno.
KOMINICA: Glavno da dobija, da ima poso, za koji dobija neku kintu.
KOMIJA: A to sad jedno te isto trabunja, ta hoe time, dobija i gotovo, i taka, bre!
KOMINICA: To, ba to hou da kaem.
KOMIJA: Kolko sam samo preduzeo da me prime, kolko toga, i to me sad i ti ubija u pojam, to
me ubija kad sam sve preduzeo, ali preko pedesete im ne treba, razume, ne treba im preko
pedesete, Nemcu ne treba preko pedesete, ne treba mu.
KOMINICA: Samo mu je mali aknuti trebo, taj mu je trebo.
Trinaesta scena
(Pre podne kod trake.)
LACI: Meni je svejedno kad doete, ali Nemac e vam muda iupati ako sazna da svakog dana
kreemo petnest minuta kasnije, razumete, izraunae kolko je to, mozak mu je ko kompjuter,
samo to ne bruji.
BANDA: Dobro je, moj Laci, mi tu nita ne moemo, onaj jebeni autobus, razume!
LACI: Ma, razumem ja, al Nemac nee razumeti, jer jebe se Nemcu za bus, Nemcu treba da se
odradi tih osam sati, ak i vie.
TROAK. Koji kurac su ba Nemcu prodali, koji kurac, bre.
LACI: Zato, jebi ga, to je imao love, razume, samo je on imo. Da njemu nije trebalo, onda bi
svemu doao kraj, cvrc, toliko.
BANDA: Dobro je, Lacika, razumem, ali to je nita onom Nemcu, ovaj rudnik je nita, nita, ne zna
on da je iz ovog sagraen M7, on
to ne zna.
TROAK: A i druga metro linija!
BANDA: Druga metro linija?
TROAK: Naravno, druga metro linija.
BANDA: I to?
TROAK: Naravno i to.
BANDA: Znai, Nemcu je svejedno, razume, njemu je svejedno, jebote, da li je drava izgraena

od ovog kamena, jer sad ni za ta nije dobar, i nikome ne treba kua, to ne razumem, zato se
Nemcu isplati vie nego nama, razume, to jednostavno ne kapiram.
TROAK: Pa, sigurno je tako kako Lajo kae.
LACI: Nikome nije trebo.
BANDA: To je to, zato nije trebo, to ne shvatam.
LACI: Zato to niko nije imo love, samo on, a ta e njemu i koliko mu se isplati, to ne znam, ali
vredi sigurno, razume, evo tu je izgradnja novog puta, razume...
TROAK: Dobro de, nek on meni pui kurac, ajmo, kreemo!
BANDA: Idi na svoje mesto, Geza, jer kreemo odmah...
GEZA (Penje se na stolicu.): Pokret, panja, pazim, pokrenite, ika Laci, ajdemo. (Komanduje.)
TROAK: Ih kakav si, ko bog... Geza, dok sedi tamo.
BANDA: Ba to, pravi bog, ko na nekoj slici kad motri s oblaka.
TROAK: Do pre nedelju dana nisi ni pomiljao na ovo, nisi ni mislio, je l da...
GEZA: Takav sam, takav, kao Bog, takav kao Isus, takav, sveti Petar, ja sam rukovodilac, ovde u
ruci mi je dugme, ovde je u ruci, crveno pokree, zeleno zaustavlja, crveno, zeleno, crveno,
zeleno...
LACI: Ko neki bog, ti pokree, ti zaustavlja.
GEZA: Ja, ika Laci, ko neki bog.
LACI: Naravno, samo ako se neto desi, razume li, Geza, ako se neto dogodi...
GEZA: Znam, ika Laci, znam ovo da radim. Ako ima neki problem, onda i samo onda, ako ima
neki problem, ika Laci.
etrnaesta scena
(Kod kue, Geza upravo stie, tetka Ruica je u kuhinji.)
GEZA: Kod kue sam, mama, kod kue.
TETKA RUICA: Vidim, sine moj, vidim. Pa, je l se dogodilo neto danas?
GEZA: Nita, opet nita, svakog dana samo sedim tamo na stolici i nikad se nita ne dogaa.
Nikad...
TETKA RUICA: Dobro je dok nema kakve nesree, dobro je, zar ne?
GEZA: Ali nije dobro, nita se ne dogaa, nita, nita se ne dogaa.
TETKA RUICA: Vala srea, dobro je to se ne deava...
GEZA: Ali zato sam ja onda tamo, ako se nita ne dogaa, zato onda sedim tamo, zato imam
dugmie u rukama, mama, zato imam dugme u ruci?
TETKA RUICA: To je tvoj posao, zato si tamo, zato te plaaju da sedi, ako se dogodi neto,
zaustavi traku, reko je ika Laci da si zato tamo, reko je i tebi ika Laci da zato ima u rukama
prekida, da ga pritisne ako se neto dogodi.
GEZA: Ali ne dogaa se nita, mama, ne dogaa se nita, nita, ne treba zaustaviti traku, nikada
je nije trebalo zaustaviti, ve sam pola godine u kamenolomu i ne treba da zaustavim traku. Mislio
sam da u jednom da zaustavim traku. Mislio sam da e se dogoditi neto, i da u drati dugme, i
da u pritisnuti crveno, koje mora da se pritisne, njega bih pritiso, crveno. I da e traka kada
pritisnem (pokazuje pritiskanje, igra se) ba onda da stane, kamenje e se pomai kao u busu, kao
kada ika Kari koi. to sam ja tamo ako ne staje, ta e meni dugmii, ta e mi ako nikada ne...
TETKA RUICA: Ali ti mora da pazi da se neto ne dogodi, razume, i zato ne zaustavlja jer se
nita ne dogaa, samo zato ne zaustavlja. ika Laci, ne boj se, ika Laci zna da bi ti odmah
zaustavio traku da treba, ti bi to odmah...
GEZA: Dabe to zna ika Laci, jer se nita ne dogaa, i ja ne zaustavljam traku, samo gledam. Evo,

ovako gledam (pokazuje), kao ploice u kuhinji, gledam ujutru, a gledam i posle ruka, uvek samo
gledam.
TETKA RUICA: Zato, ta pa drugi rade, i drugi ne rade nita, po ceo dan isto...
GEZA: Ali ja nita, i ne pritiskam dugme, ja to ne mogu da uradim, da pritisnem. ta e meni onda
to dugme, ta e mi ako ne mogu da zaustavim traku. To nije posao da samo gledam, od jutra do
veeri gledam, to nije posao, jer ne radim nita.
(Ustaje i kree napolje.)
TETKA RUICA: Kuda e?
GEZA: Idem u birtiju, ika Lajo i ostali su jo tamo.
TETKA RUICA: Pa to bi sad iao ovako kasno, posle veere, to sad, jo nikad nisi ovako kasno...
GEZA: ta da radim kod kue, na TV-u nema nita, nema nita na TV-u... Idem radije do njih, idem
do ika Lajoa i ostalih...
TETKA RUICA: Moe da legne na vreme, da se odmori, moe dobro da se naspava...
GEZA: Nita ne radim po ceo dan, samo sedim, i nita ne radim, to da se odmaram kad ne radim
nita ...(Zalupi vrata, izae.)
Petnaesta scena
(Birtija, standardna ekipa, svi su ve prilino pijani kada Geza ue.)
KARES (Dovikuje s vrata.): E, moj Lajoe, poruuje ti ena da da ide kui, jer neto mora da se
zakuca, svinja je izbila ogradu svinjca ili ta koji moj...
BANDA: Nek meni ena ne poruuje, to nikako, jer onda sto posto ne idem, sto posto. (Kratka
pauza.) Pa, neka je zakuca prase, ono ju je i sobalilo, ta se to mene tie, bre...
BELA KREKA: Idi ti lepo kui, moj Lajoe, zakucaj prvo taj svinjac, a onda u krevetu povali enu,
ta tu ne valja, zato ne...
BANDA: Idi ti kui, nemoj me tu zajebavati, ajde kui. Viriemo kroz prozor...
TROAK: E, moj Lajoe, u mraku su sve ene crnke, zar ne? (Cerekanje.)
BANDA: Al tvoja je jo crnja, jer su joj dlakave noge ko bulja matorog anjija...
TROAK: Inae, svejedno ta radili, ja ti se ujutru nieg ne seam, evo, sad, majke mi, ne znam
kad sam zadnji put bio sa enom.
BELA KREKA: ta, zar si bio?
TROAK: Nekad sigurno jesam, ali ne znam kada, ba sad to ne znam.
BANDA: Srea tvoja.
TROAK: A to srea?
BANDA: Pa to se ne sea, zato.
TROAK: Zato je srea ako se ovek ne sea?
BANDA: Jer zaboravlja ta mu se dogodilo, zar ne?
TROAK: Ali zato je dobro da zaboravlja?
BANDA: Jer se ne sea, kapira, za to vredi iveti, kapira, da zaboravimo ta nam se dogodilo.
BELA KREKA: A piti treba da se ne bismo dosaivali dok zaboravljamo... Kapira, da proe vreme,
zato.
TROAK: A, ta je ono reko Lajo, ta je hteo sa enom, sad se ne seam, ta bee?
(Otvaraju se vrata, ulazi Geza.)
BELA KREKA: Pazite, evo Geze.
GEZA: Dobro vee, ika Lajoe, dobro vee, ika Piu, doao sam, opet sam doao.
BANDA: Dobro je kad si doo, Geza, onda si doo. Kad si ve ovde, moe malo sirupa?
TROAK: Samo nemoj gazirani, jer e ti isprati kosti, pa e se raspasti ko govno. (Cerekaju se.)

GEZA: Neu, ika Lajoe, neu, samo sam doao, doao sam, ika Lajoe.
BANDA: Prii blie, doi, ta stoji ko posran, koji ti je.
(Geza ne odgovara, samo stoji.)
TROAK: Malog neto mui, zar ne vidi, ima nekih briga.
GEZA: Ne idem sutra, ne idem da radim sutra, ne elim, jer to to radim nije posao, neu da
radim...
BANDA: Pobogu, ta je s tobom Geza, jesi pio neto ili...
BELA KREKA: Doepala ga se Vizika, doepala se Geze!
TROAK: Zaepi gubicu, jebote Bela, zaepi, inae u ti zube izbiti.
BANDA: ta je, mali, reci ta ti je?
GEZA: Ne idem da radim, ne ja, dovienja, ne idem... (eli da ustane.)
TROAK (Povlai ga natrag.): ta trabunja zbrda-zdola, koji ti je kurac, ne sviamo ti se ili ta, koji
moj, onda...
BANDA: Ej, ne zajebavaj malog, ne zajebavaj ga! Vidi da ima neku muku, valjda nisi slep! Nije to
ena, bre, s njom moe da radi ta hoe, nije to zbog ene...
GEZA: Ne idem, ika Piu, ika Lajoe, ne idem, sutra ne idem da radim.
BANDA: Nemoj to da radi Geza, ne radi to, ta te mui, u emu je problem?
GEZA: Nije to posao, ika Lajoe, to to ja radim nije posao!
BANDA: Kako da nije, tano se zna ta treba da radi, tano se zna.
GEZA: Nita ne radim, nita, samo sedim i gledam u kamen, ali nita ne radim...
BANDA: Ba to radi, sedi i gleda kamen.
TROAK: Ba je takav poso da sedi i gleda kamen...
GEZA: Ali ja ne radim nita, samo sedim i ne radim nita, od jutra do mraka ne radim. Tamo je
crveno i zeleno dugme, i ne radim nita, ne pritiskam ih, jer se ne dogaa nita. Sedim i gledam
kamen...
BANDA: Pa takav je to poso, da sedi i gleda u kamen.
GEZA: Ali ako nikad ne treba da pritisnem, to sedim tamo, to gledam kamen ako nikad ne treba
da pritisnem, onda ja i nemam posla, jer nikad ne treba da pritisnem dugme, nikad.
BANDA: Sluaj, Geza, ti si kao bog, nisam li ti to ve reko, ti si takav, razume, ali ne moe da
pritiska bez veze.
TROAK: Zato ne moe tek tako da pritiska, ba zato.
GEZA: Nikada ga ne mogu pritisnuti, dabe mi je u ruci, nikad. Nije to posao, ne treba to da radim,
tamo nema ta da se radi, samo sedim i gledam kamenje, po ceo dan motrim na sivo kamenje.
Preliva se u crnu traku, tako da se igram kad ispod kamenja iskrsne traka, od jutra do mraka se
tako igram, kad su gomile vie, a kad nie, samo to gledam kad se vidi crna traka, kad se vidi
ispod kamenja, ali nikada je neu zaustaviti, jer se nita ne dogaa, to nije posao, samo sedim,
motrim i ne radim nita...
BANDA: Sluaj, Geza, misli da bilo dobro da mora da ga pritisne, sad bi ti to trebalo?
GEZA: Zato su me tamo posadili, ika Lajoe, da pritisnem, zato.
BANDA: Sluaj, Geza, sluaj vamo, ti bi voleo kad bi morao da pritisne, zato to ja tamo leim
izvaljen sav u krvi na traci, na kamenju, ti bi to voleo?
GEZA: Zato sam tamo, ako se neto dogodi, pritisnem, zato sam tamo, ika Lajoe, zato!
BANDA: Ne shvata, Geza, ne shvata? Ti bi voleo da se ja povredim, ili kad bi se ika Piu
povredio, to bi bilo dobro, onda bi se radovo, jer bi konano mogo da pritisne, onda bi ti bilo
dobro?
GEZA: To ne, ika Lajoe, to ne elim, ja to ne elim, ve samo da pritisnem.

BANDA: Vidi, Geza, vidi, dosad nisi razumeo da si zato tamo da ga ne bi moro pritisnuti!
TROAK: Shvata mali, shvata, ako ga treba pritisnuti, onda je velika frka, kapira, onda je
nekome doo kraj...
BELA KREKA: Smrt, Geza, to je smrt!
GEZA: Ali, ika Lajoe, kad i ne sedim tamo ni onda nema nieg, ni onda se nita ne deava, jer ne
treba pritisnuti, nikada ne treba pritisnuti. To ti je to ti je, i ako nikog nema, ni onda se nita ne
deava.
TROAK: Sluaj, Geza, jesi li mislio na to ta e biti ako ipak bude neka frka?
GEZA: Ali nikakve frke nije bilo, nije bilo nita, i ba je to problem to nita nije bilo, jer tamo se
nita ne dogaa i ja nisam pritisnuo dugme, i da nisam tamo, ne bi bilo drugaije nego dok tamo
sedim.
TROAK: Ne kapira mali, ne kapira, u piku materinu!
BELA KREKA: Smrt, smrt treba malom, smrt!
TROAK: Zaepi gubicu, Bela! Lajoe, reci mu ti, jer ne razume, mali ne razume!
BELA KREKA: Krv treba malom, krv!
TROAK: Ku, bre, razbiu ti zube!
BANDA: Sluaj, Geza, ako ja sluajno padnem na traku, vidi traku, je l je sad vidi?
GEZA (Izbei oi): Vidim, ika Lajoe, vidim!
BANDA: Vidi kako sam se spotaknuo o neki kamen i pao na traku i traka pone da me nosi,
razume, tu, na tvoje oi, vue me traka tako...
GEZA: Onda ja, onda moram da pritisnem crveno, onda pritisnem!
BANDA: Je l sad razume, ako me vidi, onda pritisne crveno i traka stane, razume, meni nee
nita biti, razume, nita.
GEZA: Ali nije trebalo da pritisnem dugme, ika Lajoe, nije trebalo, ja sam dabe tamo, ako ne
treba.
TROAK: Ako nekad zatreba, razume, ako jednom bude, onda moe da spasi ivot!
BANDA: Shvata li, Geza, u tvojim rukama je moj ivot, i Piuov, razume? Ako padnem na traku, i
niko je ne zaustavi, onda je meni doao kraj. Shvata: moe ivot da spasi...
GEZA: ivot, ja spasavam ivot, znam, ika Lajoe, ivot...
BELA KREKA: Ti si spasilac ivota, Geza, spasilac ivota!
BANDA: Preiveu, jer si ti pritisnuo crveno dugme, shvata?
TROAK: Pusti ga, razume, zar ne vidi da razume.
BANDA: Pusti da kaem, ta se mea kad ja govorim.
TROAK: Samo kaem da sad razume.
BANDA: Naravno da razume kad sam mu ja reko, zato razume.
TROAK: I ja kaem da si mu reko.
BANDA: Dobro, ali nemoj to da govori, jer me nervira.
BELA KREKA: Smrt treba Gezi, smrt njemu treba!
BANDA (Krekau.): Pij, jebote, ne baljezgaj!
GEZA: Shvatam, shvatam...
BANDA: Vidi da razume?
TROAK: Ja sam samo reko da razume.
GEZA: Onda sutra kod busa, ika Lajoe!
BANDA: Vai, Geza, onda sutra.
(Geza izlazi.)
BANDA (Iznenada se strese): Koji je sad to kurac, bre, ispod stola? (Pogleda.) Nije flaa, jebote, nije

flaa. ta, koji moj, radi ispod stola... E, Vizika je ispod stola!
BELA KREKA: Vizika je ispod stola!
TROAK: Kad se zavukla?
BELA KREKA: Nemam pojma.
TROAK: Pa je l bila danas tu?
BELA KREKA: Nemam pojma.
TROAK: Onda je sigurno jo od jue...
BANDA: Mii njuku odatle (utne), jer u ti se ispiati u usta...
BELA KREKA: ta bi, naleteo kit na crva, a?
(Vizika se polako izmigolji ispod stola.)
VIZIKA: Jo sam tu?
BELA KREKA: Zato, ta s mislila, da si u Americi?
VIZIKA: Je l mi i aa ovde?
TROAK: Tu si, i aa je tu, dobro je ovo mesto.
BELA KREKA: Uvek je treba tamo staviti, jer zaboravi ovek gde je.
VIZIKA: Ako zaboravi, ta onda?
TROAK: Stavljamo je tamo, ba tamo gde je bila, i bie tamo ako je stavimo.
VIZIKA: Ali ta e biti ako ne znamo gde smo je stavili?
BELA KREKA: Onda emo umreti, onda smo ve umrli ako ne znamo, ili ak i pre toga ili za
vreme, ali onda emo umreti.
BANDA: ta gleda Piu, to gleda u zid, ta ima tamo?
BELA KREKA: Piu gleda kroz zid, ba kroz zid gleda.
TROAK: Pao mi je Geza na pamet, kako je njemu sranje, ovee, samo gleda u kamen, od jutra
do sutra... ta je dobro Gezi, ta je dobro za njega, to ne znam, ne znam zato ga uopte i ima, ne
znam zato ivi ako mu nita nije dobro, za njega nema nieg dobrog, za Gezu.
BANDA: Stotka za Gezu, moj Piuka, dodaj i ti, ajde i ti za Gezu...
VIZIKA: Je l treba i ja da dodam, ta, zar i ja?!
TROAK: Pa za tebe skupljamo, jebote, ba za tebe.
BELA KREKA: Staviu i ja stotku...
BANDA: Trista. (Dovikne ispod stola.) Trista za Gezu!
TROAK: Nije vie tamo, Lajoe.
BANDA: Pa gde je, gde je?
BELA KREKA: Tu, bre, tik pred tobom!
BANDA: Dobro, nisam video, malopre je bila tamo, malopre. Znai, trista.
VIZIKA: Stavi ih na moj dlan. Samo ih ti lepo stavi ovde, moj Lalika. Dosta je trista za Gezu, to je
dovoljno. Sreeno je za sutra, samo ih stavi ovde, Lalika...
BANDA: Tek posle.
VIZIKA: to se sprda, Lalika, to se sprda?
BANDA: Da se sluajno ne narolja pa zaboravi ta ti je initi, da ne bi to bilo sutra, razume, iz
birtije...
BELA KREKA: E ba bih gledo ta radi Geza, to bih ba gledo. A i da vidim koliki mu je, to bi
gledo.
BANDA: Ajde, Piu, idemo.
(Banda i Troak idu prema kui.)
TROAK: to laju ove jebene kere, to laju po ceo dan?
BANDA: To im je poso, razume, to i treba da rade.

TROAK: Mora da je sranje biti ker, sigurno je sranje.

BANDA: to bi bilo sranje, samo treba lajati po ceo dan, razume, laje i gotovo, poso im je da
laju.
TROAK: Al puca mi glava od njih, ba mi puca. Gledaj put, gledaj, vidi?
BANDA: ta je l vidim, pa naravno da vidim.
TROAK: Ne to da li vidi, nego put, da li vidi put.
BANDA: Naravno da vidim, o ga ne bi vido.
TROAK: Ali to, kapira, kako idemo, kapira, ko kamenje na traci, kapira da je ovek, kada
hoda, isti ko kamenje na traci...
BANDA: Aha, ba je takav, ba takav.
TROAK: Kakav?
BANDA: Pa ko kamenje na traci, takav.
TROAK: Kakvo kamenje?
BANDA: Nemam pojma.
(Kraj prvog ina.)
Drugi in
Prva scena
(Zora, u sobi, budilnik ne zvoni, ena ga je prethodno iskljuila.)
TETKA RUICA: Ustaj, Geza, sad e pet, dii se, ajde!
GEZA: Nisam uo da je zvonio, nije zvonio, nisam uo, ustajem kad zvoni, uzmem pantalone,
arape, cipele, idem u kujnu, doruak, paket u torbu, ta u danas da nosim, mama, ta u da
nosim, mama kae da nosim hleb s margarinom, i parizera e biti u njemu, mama, oe biti i
parizera u njemu, da, i parizera e biti... Nije zvonio, nisam uo da je zvonio, dok ne zvoni dotle
spavam, ba tako, dotle sam u krevetu, a onda sam budan, ja ili spavam il sam budan, a kad
zvoni nita ne pitam, ne kaem da moram neto drugo da radim, kada zvoni ja se diem, a dok ne
zvoni ja spavam, u krevetu, ne govorim jer jo nisam budan, ne kaem zato nisam budan kad
spavam, i ne kaem zato ne spavam kad bi trebalo da sam budan, tako neto i ne pitam, da l
ovo ili ono, jer znam da treba da bude ovo ili ono kad zazvoni sat, ali sada nije zvonio, nisam uo
da zvoni, ta sad da radim, da l da ostanem u krevetu il da ustanem, nije zvonio...
TETKA RUICA: Ranije sam se probudila, pa sam pritisnula dugme.
GEZA: Pritisnula si, mama?
TETKA RUICA: Jesam.
GEZA: Mama je pritisnula dugme budilnika.
TETKA RUICA: Pritisnula sam da te ja probudim...
GEZA: Ali mama ne zvoni.
TETKA RUICA: Ne.
GEZA: Mama ne zvoni, samo sat zvoni, ali sada ne zvoni, ne zvoni, sat sada ne zvoni...
(ena navije sat da zvoni.)
GEZA: E, to je to, sad zvoni, sad je buenje, znam da je sada buenje, ja to znam.
TETKA RUICA: Ustani, sine, spremiu ti doruak, obuci se, a ja odoh u kujnu.
GEZA: Da, mama, da. (Oblai se pored male lampe.)
TETKA RUICA: Ala je mrano, toliko je mrano, a prolee samo to nije.
Druga scena

(Ulica u zoru, Geza ide na posao.)

KOMIJA: Ide u kamenolom, Geza?
GEZA: Idem, ika Jani, moram da idem da se ne bi neto dogodilo ika Lajou i ika Piuu Troku.
KOMIJA: Samo ti idi, Geza, treba paziti na stvari, zar ne?
GEZA: Treba paziti, jako treba paziti. Ja pazim na traku, gledam da li kamenje pravilno ide, a onda,
ako ika Lajo Banda padne na traku, ja je zaustavim kako se ika Lajou ne bi neto dogodilo...
TROAK (Vie): Pouri, Gezika, da ne zakasni na bus...
GEZA: ika Jani, imate totalno opiene kerove, totalno opiene kerove koji laju.
KOMIJA: Neko mora da pazi i na kuu, razume? U sluaju da neko oe da ue, shvata?
GEZA: Shvatam, treba paziti, ne plaim se ja njih, ali totalno su opieni kerovi, ne plaim se jer su
vezani, av-av, blesav je onaj ko po ceo dan to radi iz sveg glasa, kako je blesav, av-av. (Pribliava
se autobuskoj stanici.)
TROAK: Ajde, Geza, ajde mali!
GEZA: Idem, samo sam gledao koliko laju ovi kerovi, gledo sam koliko, av-av. (Stie.)
BANDA: Vidi da je dobro to si tu, vidi kako je to dobro.
GEZA: Dobro je to sam ovde, vi me ekate, ika Lajoe, dobro je to sam tu, a i ika Piu me je
ekao.
BANDA: ta si poneo da alabrcne? (Potape Gezu po leima.)
GEZA (Geza gleda pomalo zapanjeno, potom se nasmei.): Hleb s margarinom i parizerom.
BANDA: Dobro je to, vrlo dobro.
GEZA: A ta je tetka Ilonka spremila ika Lajou?
BANDA: Slanine i hleba.
GEZA: Dobro je to, ika Lajoe, vrlo dobro . (Posle pauze.) ika Lajoe, vi uvek isto jedete, uvek, a?
BANDA: Uvek.
GEZA: A zato, ika Lajoe, uvek jedete isto?
BANDA: Ne znam, Geza, ne znam zato.
TROAK: Evo Karesa, dolazi!
(Zvuk autobusa, dolazak.)
Trea scena
(Popodne, u autobusu na putu prema kui.)
TROAK: Geza je danas bio zakon, ovee, ba je bio car.
BANDA: Ma bog, bre, ko bog je bio.
GEZA: Car, bog, car, to sam bio danas, to sam bio, ika Lajoe, to sam bio.
BANDA: Ko ker kod kue, razume?
GEZA: Razumem, ker, ko ker, a ta s njim, ta s kerom?
BANDA: Da ga nema, razume, sve bi nam digli, nita nam ne bi ostalo... Shvata, ko to i oni
paze na sve po ceo dan, i po noi, razume?
GEZA: Ko kerovi, i oni su bogovi, kerovi, po ceo dan govore av-av, i po noi av-av.
TROAK: Da, to govore po ceo dan, jer im je poso da govore.
GEZA: Ko to i ja gledam traku po ceo dan, tako oni govore av-av, ko to ja traku, carevi, bogovi,
boanski kerovi...
TROAK: Pusti to, mali, pusti, zna ti to dobro, nisi ti, bre, tako blesav...
GEZA: Nisam ja tako blesav ko to su kerovi, nisam blesav, samo radim isto to i oni, ali ja nisam
blesav.

etvrta scena
(Birtija, vee.)
TROAK: Eeee, proe i ova jebena zima.
BELA KREKA: Da, proe, majku joj njenu, konano.
BANDA: Ukljuio sam friider i zamrziva.
TROAK: A to, zar su bili iskljueni?
BANDA: Naravno, zimi ih iskljuujem, koja bi budala grejala kujnu, shvata, da loi est kubika
drva, a jedan oak pone da hladi, ne, taj je sto-posto lud.
BELA KREKA: Pa da, taj je garant lud, pravi idiot.
BANDA: Al sad sam ukljuio...
TROAK: ta si ukljuio, ta pria?
BANDA: Kaem ti, friider, to sam ukljuio.
TROAK: To?
BANDA: To.
TROAK: A ja mislio neto drugo.
BANDA: Sad bi trebalo da puknem od smeha?
TROAK: A too?
BANDA: Svejedno.
BELA KREKA: Al ovaj mali danas uti.
TROAK: Zato, pa je l mali jo tu, jo si tu, Geza?
GEZA: Ovde sam, ika Piu, ovde sam, utim tu, ika Piu, ovde.
BANDA: No, dosta je bilo za danas, idi kui.
GEZA: Dobro, dobro, treba ii, znam, treba da idem kui.
TROAK: Pa idi onda, nemoj samo da pria o tome, idi!
GEZA: Idem, ika Piu, idem sad, do sutra, ika Lajoe, onda do sutra.
BANDA: Dobro, Geza, zdravo.
(Geza izlazi.)
TROAK (Viziki): E pa, ta je sad tvoj poso, trk za njim!
VIZIKA: Dobro, de, nemoj me gurati, idem. ekaj, Geza, priekaj malo, i ja idem u tom pravcu,
dosta mi je ovog glupog Lajoa i ika Piua, dosta mi ih je obojice.
GEZA: ujem, naravno, ujem, idemo zajedno, naravno.
(Kreu.)
VIZIKA: Barem nee ii sam, zar ne?
GEZA: Bar ne idem sam, dobro je da ne idem sam.
(Izau iz birtije.)
(Na ulici.)
VIZIKA: Ma ta laju, koji moj, ovi blesavi kerovi?!
GEZA: Laju, jer su kere, poso im je da laju.
VIZIKA: Ne moraju ba svako vee, ne moraju uvek kad ja proem.
GEZA: To im je poso. Laju carevi, boanski kerovi, oni laju, boanski kerovi.
VIZIKA: ta je, Geza, prestani, uje li!
GEZA: Av-av-av, laju bogovi, na nebu ima bogova, ima ih na nebu i laju, av-av-av...
VIZIKA: Ne laj, Geza, tu s tim bogovima, nemoj vie lajati!
GEZA: Ne iskljuuju dugme, na nebu ga ne iskljuuju, to im je poso da ga ne iskljuuju, ba to.
VIZIKA: Evo, Geza, ja sam stigla.
GEZA: A ja idem, jo uvek nisam kod kue, ja idem.

VIZIKA: Kod mene nema kerova, vidi, nema ih.

GEZA: Ovde ih nema, ovde nema bogova, nema ih, ne laju, av-av-av.
VIZIKA: Ajde, ui, dau ti neto, dau ti hleb s margarinom, da, hleb s margarinom.
GEZA: Ne mogu, moram da idem, eka me mama, mama eka.
VIZIKA (Malo ga povlai.) Gde te, bre, eka, jo te ne eka, nema jo ni sedam sati, jo te ne eka.
(Otvara vrata i vue Gezu unutra.)
GEZA: to da uem (za to vreme zakorauje unutra), ta u ja tu, ne znam ta u ja unutra, ne
znam.
VIZIKA: Hleb s margarinom, ok, hleb s margarinom!
GEZA: Ne zvoni sat, ne zvoni, ne idem, ne zvoni sat! (Stoji, krene,
stoji, krene.)
VIZIKA: Ja u ga zazvoniti, mali, ja u zazvoniti, ne boj se!
(ena zalupi vratima kue, uvue Gezu, a zatim Gezu obori na leaj.)
GEZA: ta hoete, tetka Vizika, ta hoete?
VIZIKA: Moram da te skinem, ne ide drugaije, razume, moram da te skinem! (Otkopava Gezinu
odeu.)
GEZA: Tetka Vizika, ja to ne smem! (Vie.) Ne smem!
VIZIKA (Pokuava da gurne Gezinu ruku izmeu nogu.): Tu me diraj, Geza, tu me, bre, diraj!
GEZA: Znam ta hoete, znam, ali meni lekar to nije dopustio. U Vacu meni nije dopustio.
(Odgurne enu grubo.) Nije dopustio, razumete, meni nije dopustio.
(ena naleti na ormar, ak joj i krv potee, Geza istri.)
VIZIKA (Vriti): Jesi li lud, Geza, jesi li totalno poludeo?
GEZA: Nije dopustio, razumete, nije.
VIZIKA: Lud si, Geza, totalno si lud. (Ciei.)
GEZA: Idem kui, evo ve jurim kui. Nema kere. Ovde nema kere. (Pobegne.)
VIZIKA (Brie se po elu.): Boga mu njegovog, boga mu!
Peta scena
(Kod kue.)
GEZA: Ljubim ruke majko, stigao sam, ljubim ruke.
TETKA RUICA: ta se dogodilo? ta je to s tobom? Na ta lii?
GEZA: Nita, ceo dan sam samo gledao kamenje.
TETKA RUICA: Vidim to na tebi!
GEZA: ta vidi mama, ta vidi? Ne vidi nita, samo sam kamenje gledo, kao to su i kerovi kuu,
ko to oni uvaju kuu da se ne desi neto ika Piuu Troku i ika Lajou Bandi.
TETKA RUICA: Redovno radi, ko tvoj otac, ba tako.
GEZA: Redovno radim, svakog dana ustajem, odlazim, gledam kamenje, dolazim kui, leem,
zvoni sat, ponovo ustajem, svakog jutra, ali ako ne odem traka je i onda tamo, i onda je tamo,
mama.
TETKA RUICA: Al ako bude problema, ipak ti mora da pritisne dugme, ipak ti mora da je
zaustavi ako se neto dogodi, ako, recimo, ika Piu padne na traku.
GEZA: Nije bilo problema, mama, nije bilo. A nee ih biti ni sutra, mama, ni sutra ih nee biti, jer
do sada nije bilo problema, nije bilo, a nee biti.
TETKA RUICA: Srea vaa to nije bilo problema. Samo jo fali da se dogodi kakva nesrea, samo
bi vam jo to falilo.
GEZA: Vi ne razumete, mama, ne razumete. Ako nema problema, ta onda ja traim tamo.

TETKA RUICA: Da, ako bude kakvih problema, onda ti pritisne crveno dugme, zato, zar ti nije
ika Laci reko da je tvoj poso da pazi na to da li treba pritisnuti crveno dugme...
GEZA: Uzalud ja mogu da pritiskam crveno dugme, ako ga ne treba pritisnuti, e, onda je to uzalud.
(Sve nervoznije.) Sedim, mama, sedim i gledam kako ide na traci, gledam ali ne radim nita, samo
gledam kako ide traka, ide ujutru, ide za sat vremena, i kasnije, ide traka, ali ja sam uzalud tamo,
ak i ako nisam tamo i onda ide, i onda.
TETKA RUICA: Ajde, jedi malo, pojedi neto!
GEZA: Ne treba, mama, ne treba sada, loe mi je u elucu, mama, mnogo loe. (Mlatara rukama.)
Nita se ne dogaa, nita. (Glas mu postepeno prelazi u urlik.) Ne radim nita (trza udovima),
gledam i nita. (Iznenada urlikne, bulji ispred sebe.) (Majka ga smiruje.)
esta scena
(Birtija, uobiajeno drutvo, otvaraju se vrata, ulazi Vizika.)
BELA KREKA: ta, koji kurac, Vizika trai ovde?
VIZIKA: E, moj Lajoe, ajde pare na sunce!
BANDA: Prvo da nam lepo ispria, baronice, prvo priaj!
TROAK: Dakle, ta je bilo?
BELA KREKA: Koliki je malom, a? Priaju da ludaci imaju veliki ko konji.
BANDA: Zaepi gubicu, Bela. Dakle!
VIZIKA: Paa...
BANDA: ta pa?
VIZIKA: Pa, ovaj, Geza...
BANDA: Ne odugovlai, ne zamajavaj! ta je bilo, kai nam ta je bilo.
VIZIKA: Ali ja vam govorim ta je bilo, ta mi, bre, upada u re, upravo vam to i govorim.
BANDA: Ne govori ta ja da radim, nego reci ta si ti radila s Gezam, to nam kai.
VIZIKA: Pa to ti, jebote, i priam, ve bih i rekla da ne trabunja toliko. Gde je lova?
BANDA: Tu je kinta, to je u redu, ne boj se za pare. Dakle, ta je bilo?
VIZIKA: Dakle, nije bilo nita.
BELA KREKA: Nita, e serem ti se, nije bilo nita?
BANDA: Kako, bre, nije bilo nita?! ta pria, doavola? Rekli smo ti ta treba da uradi, zar ne?
VIZIKA: Jeste, rekli ste, ali nije bilo nieg, nije bilo, jer mali je pobego, razume, pobego je.
BANDA: Kako, jebote, pobego, kako je, dokurca, on mogo da pobegne?
VIZIKA: ta se dernja, zar mi ne vidi ranu na glavi, i kosa mi je skroz krvava, ta se dere...
Gurno me je na regal i pobego, razume, pobego je. Ali lova mi sleduje, jer sam dala sve od
sebe...
TROAK: Kakva lova?
VIZIKA: Uradila sam ono to je trebalo!
BANDA: Lova, lova, zna li ta ti sleduje, zna ta? Da te dobro raspizdim po piki. (Gurne enu.)
VIZIKA (Zatetura se, hvata se za glavu): Sad i ti, nije dosta to me je Geza napao, zar to nije
dovoljno?! (Urlie.)
BANDA (Drmusa je.): Geza nikog ne dira, shvata li, Geza ne dira, Geza voli svakog, Geza je Bog u
poreenju s tobom, razume, Bog. ta si mu, koji kurac, radila, kravo jedna!
TROAK (Pokuava da ih razdvoji): Pusti je, Lajoe, pusti, ne moe ona tu nita!
BANDA: Da je pustim, to da je pustim, bre, ova Vizika je glupa ko kurac! Navalila je na malog,
mora da je navalila. Ne kapira da mali jo ne zna ta treba da radi. Navalila je ludaa na njega, pa
se mali uplaio. Kad je taj nekog gurnuo, majke ti, kad? Nevin je mali ko baena bakanda, moe

se o njega samo spotaknuti...

VIZIKA: Nisam mu ja vaspitaica, ja samo piku imam, shvata, nju sam mu davala, jer drugo ne
mogu da mu dam, kako ne kapira da mu ja nisam vaspitaica?!
BANDA: Jebote, ti si luda, mnogo si, bre, luda, u tome je tvoj problem, ne zna ta si napravila, eto
tako si glupa!
TROAK: Pusti je, Lajoe. Ti si sve i smislio, zar nisi ti sve ovo smislio? Pusti je.
BANDA: Ali ja nisam ovo teo, ne ovako! Joooj, ta je uradila ova opajdara, ta je uradila!
BELA KREKA: E, to znai da sad neemo saznati.
(Svi se okreu prema njemu.)
TROAK: ta neemo saznati?
BELA KREKA: Pa ono.
BANDA: Koje?
BELA KREKA: Pa koliki je.
TROAK: ta koliki je?
BELA KREKA: Je l ko u konja?
BANDA: ta, bre?
TROAK: Ko u konja?
BELA KREKA: Ko u konja.
BANDA: Ne znam.
BELA KREKA: Na kraju krajeva, ne zna ni Vizika.
TROAK: Ona zbilja ne zna, ne zna ta nita.
BANDA: Ne zna, jer je glupa ko kurac.
BELA KREKA: Ali, ne znate ni vi.
BANDA: Ne znamo.
TROAK: Il smo, u najmanju ruku, ve zaboravili.
BELA KREKA: ta?
TROAK: Ne znam.
Sedma scena
(Jutro, na ulici.)
KOMIJA: Zdravo, Ruice.
TETKA RUICA: Dobro jutro. Ala ste poranili...!
KOMINICA: Malom jo nije dosadilo da gleda kamenje?
TETKA RUICA: To mu je poso, ako se neto dogodi, a on nije tamo, onda bogme moe i smrt da
se desi. I Geza zna da je to jako vaan posao.
KOMIJA: Al zato nije mala stvar gledati traku i kako se na njoj trese kamenje po ceo dan. Ko kad
je sneg na teveu, tako je to. Ko mravi.
TETKA RUICA: I Geza treba neto da radi, a on to zna da radi. A i Nemcu je dobro to je mali
aknut, ne mora onolike novce da mu plaa.
KOMINICA: Je l ve zna koliko dobija?
TETKA RUICA: Ne mnogo, moja Marika, malo, ali i to je neto. No, idem ja. Ovi kerovi toliko laju,
jo me ne poznaju, misle da sam neki stranac.
KOMIJA: Pa to im je poso da paze, zar ne?
TETKA RUICA: Dobro, ali posle toliko vremena ve bi mogli da me prepoznaju, je l tako?
KOMIJA: Glavno da oni laju, bolje da laju na svakog nego da ne laju ni na koga.
TETKA RUICA: Na kraju krajeva, to je istina.

KOMINICA (Vie za Ruicom.): Al ipak kolko, Ruice, koliko mu daje Nemac?

TETKA RUICA: Naravno da treba Nemcu, njemu svakako treba.
KOMINICA: Kolko?
TETKA RUICA: Zbog osiguranja, da ne plaa. (Nestaje sa scene.)
KOMIJA: ta hoe s tim parama, to si navalila da sazna?
KOMINICA: Samo sam radoznala koliko plaa nekome takvom.
KOMIJA: Kako to misli takvom?
KOMINICA: Na kraju krajeva, taj nita ne radi, samo sedi i gleda, nije valjda da se moe zaraditi
kinta sedei, eeej, sedei!
KOMIJA: Pa takav je to poso.
KOMINICA: I zarauje novce, dok ti nita.
KOMIJA: Pokuavo sam.
KOMINICA: Ceo ivot si niko i nita. ak je i mali bolji od tebe. Vie se ni s aknutim malim ne
moe uporeivati. Nikad nisi imo novca, nikad.
KOMIJA: Nisam ga imao zbog tebe, jer nisi znala da tedi, nikad nisi znala s novcem.
KOMINICA: ime bih i znala, s onim to si donosio kui, ta je to bilo, kolko je bilo, ta misli
kolko je kui donosio Jani Vajs ili Bela Sabo, je l misli da su donosili kolko i ti?
KOMIJA: Toliko, samo to je njima to bilo dovoljno, sasvim dovoljno, ali ti nisi znala s novcima.
KOMINICA: Duplo bolje da od mene uje, duplo vie od tebe su donosili, ti ceo ivot nita nisi
postigo... Uostalom, daba priati, sad je kasno.
KOMIJA: Zato sam ostao s tobom, da mi je znati, zato. Zbog dece, samo zbog dece, al jednom
u i ja otii ili u zavriti s tobom.
KOMINICA: Ma, ti si, bre, kukavica, prava kukavica, nita ne sme, ti kukaviko govno jedno!
KOMIJA: Jednom u zavriti s tobom, jednom u ti, bre, sve naplatiti, jednom, ma videe... A
Gezu pusti, Geza je Bog u poreenju s tobom, Bog. Taj svakog voli, ak i tebe.
Osma scena
(Ujutru u prodavnici.)
TETKA RUICA: Zdravo, Marika, zdravo.
MARIKA: Ljubim ruke, tetka Ruice. Pa, kako Geza izdrava na poslu?
TETKA RUICA: Redovno ide na poso.
MARIKA: esto ga viam ujutru, taan je ko sat...
TETKA RUICA: To je tano, ne bi ni smeo da okasni.
MARIKA: Kad smo bili u koli, i tada, im je zvonilo, ve bi uzimao knjige, pa se onda pakovao,
daba to je profesor jo bio unutra. Jo nisam zavrio, Geza. Zvonilo je, profesore, gotovo, zvonilo
je, treba da izaemo, gospodine profesore, treba izai, ali ja jo nisam zavrio as, Geza, ne
zavravate vi, gospodine profesore, zavrava zvono.
(Smeju se.)
TETKA RUICA: Pa imao je pravo, zar ne?
MARIKA: Na kraju krajeva jeste, profesor je bio primoran da izae, nekad ak ni domai nije stigao
da nam zada. Zato smo mnogo voleli Gezu, jer kad je on na nastavi, nije se mogao as oduiti...
TETKA RUICA: Pa Geza se moe voleti, zar ne?
MARIKA: To svakako. Jer i Geza voli svakoga.
TETKA RUICA: Svakoga voli, zbilja voli.
MARIKA: Teko je s takvim detetom, tetka Ruice, jako je teko, moja su zdrava, pa svejedno
pojedu sve moje vreme, ne kaem zbog toga, nego stvarno sve pojedu.

TETKA RUICA: ta da radim, moja Marika, puno sam razmiljala, ali nisam se usudila da kaem
zato je ba mene to strefilo, nisam se usudila da izreknem.
MARIKA: Ne udi me, tetka Ruice, ne udi me.
TETKA RUICA: Ali, onda sam se navikla da je mene to snalo. A sad mi nedostaje, sad su mi dani
tako prazni kad nije kod kue, izaem da nahranim svinje, onda priam sama sa sobom, pa sa
svinjama, moja Marika, jer mi preko dana nedostaje mali, i bojim se da e mu se neto dogoditi,
bojim se toga.
MARIKA: Nee mu se nita dogoditi, tetka Ruice, nee nita. Zna Geza za red, zna kako sve
funkcionie, zna kad ta treba da radi, sve on zna.
TETKA RUICA: Kada umrem, ionako e ostati sam. Sam.
Deveta scena
(U toku dana, kod trake.)
LACI: Stajemo, ruak!
BANDA: I, kakav ti je hleb s margarinom?
GEZA: Hleb s margarinom i parizerom, volim hleb s margarinom i parizerom, ika Lajoe.
BANDA: Zar nee nita da nas pita, Geza?
GEZA: A ta da vas pitam, ika Lajoe?
BANDA: Pa to, kakva je slanina.
GEZA: Sad utim, ika Lajoe.
TROAK: A to uti?
BANDA: ta te mui, Geza?
GEZA: Nita me ne mui, ika Lajoe.
TROAK: Ma, sigurno je to zbog Vizike.
BANDA: Napala te je jue, to je, napala te...
GEZA: Nije to problem, ika Lajoe, nije to, pobego sam, ika Lajoe, pobego sam, jer mi lekar ne
doputa, ne smem, onda sam pobego, ja ne mogu to, i nije to problem, ika Lajoe.
(Nastave da jedu, ne razgovaraju.)
BANDA: Piu, reci i ti malom neto!
TROAK: ta da mu kaem? Nemam volje da razgovaram ni o emu.
BANDA: Je l bilo neto kui, koji ti je kurac sad? ena, a?
TROAK: Zabole mene za nju.
BANDA: Pa ta je onda?
TROAK: Nita... Samo, odveli su anjija ehera u bolnicu, natekla mu jetra.
BANDA: Pa valjda e splasnuti u bolnici, a?
TROAK: Il e odapeti ko to su prole godine Jani Bardi i Kares Kova letos, i ostali, svi su
krepali. Jani je io sa mnom u razred, a Kares je bio godinu stariji.
BANDA: E, ba si lud, Piu. ta si se usro, bre!
TROAK: Ma, usro sam se, ve imam problema s jetrom, razume, ve sam imao...
BANDA: Pazi vamo, neemo ni primetiti kad krepamo, nita neemo primetiti. ta je reko ika
Imre Rak kad je imo infarkt, a, ta je reko?
TROAK: Ne znam ta je reko.
BANDA: Pa, da je sve to, ko kad bi se vinuo u nebo, sve e biti tako lagano i nita te nee
zanimati, ko da pije neko fino pience, tako je, a oko tebe samo nekakvo svetlucanje, ko kad
ovek gleda film, takvo.
TROAK: Al ne d mi se sad isprobavati, jednostavno mi se ne d.

BANDA: Ne seri, bre, nee biti nita, ionako se to ne moe kontrolisati, nije ti to traktore, da ga
okrene volanom pa se vrati.
TROAK: Al nije mi svejedno.
BANDA: ta ti nije svejedno?
TROAK: Nije svejedno.
BANDA: Upravo i kaem da to ne zavisi od tebe, razume, ili se desi ili ne, ta moe?
TROAK: Cirkanja se plaim, moja jetra. Kad i tebi bude neto, znae o emu priam, tek onda,
kad te odvuku na intenzivu u vackoj bolnici, kad se probudi meu cevicama, e, onda e znati o
emu priam.
BANDA: Ne moe ovek stalno da misli na to.
TROAK: Dobro, ajmo na poso. Ajde, Geza, ajde.
BANDA: Ajde, Geza, uje, poinjemo, ta bulji ko ker kad sere!
GEZA: Nemam volje, ne elim, radije bih da idem kui.
BANDA: Je s lud, Geza, ne zajebavaj nas, idi na svoje mesto i taka.
TROAK: Laci, doi, doi!
LACI: ta je, ta zateete, ako vas Nemac vidi, mene e da jebe u mozak.
TROAK: Geza nee, kae da ide kui, to kae.
LACI: ta, u vraju mater!?
BANDA: Nee.
LACI: Ustaj, Geza, ovde je disciplina, ovo je radno mesto, nema zabuavanja! (Geza se uplai.) ta
da kaem Nemcu ako te ne nae ovde, ta da kaem, ko pazi na sigurnost, zna ta e Nemac
onda sa mnom, ta e da mi radi, oterae me u tri lepe materine, jer nisam nao oveka za
sigurnost!
GEZA: Radno mesto, disciplina, disciplina, radno mesto, Nemcu treba sigurnost, nee Nemac da
plati, Nemac zna da treba da uva novce, zna on to dobro. A svejedno je to radim, ne moram
nita da radim, blesav sam ko kere to laju u dvoritu, tako sam blesav, avav...
(Usput ide prema svom mestu.)
LACI: Prestani, Geza, rekao sam zato mora to da radi, rekao sam da si potreban ako bude
problema, shvata, jer to je sigurnost, to osiguravajue drutvo govori Nemcu, a Nemac meni.
GEZA: Jo nije bilo problema, do sada jo nije bilo problema, zato sam tu, zato, ako nema
nikakvih problema, ako ih nee biti...
BANDA: Ti si glavni rukovodilac, Geza, shvata, ti si ef, vei si ef i od ika Lacija, vei ef od
njega, jer samo ti moe sve da zaustavi ako bude problema.
GEZA: Kerovi su bogovi u dvoritu, kerovi-kraljevi, kerovi-bogovi, blesavi, blesavi, blesavi...
(Traka krene, Geza u stolici.)
BANDA (Ide prema gomili kamenja s Trokom): Neto treba da uinimo za Gezu.
TROAK: ta?
BANDA: Ne znam.
TROAK: E, pa to je to.
(Izlaze, lave pasa, sve blie i blie, eksplozija, zvuk odrona kamenja, zavijanje pasa, prasak.)
TROAK (Njegov glas spolja): Pazi, Lajoe, kamenje se obruava, pazi, boga ti!
BANDA: Pazim, ali ona glupa mrcina ostala je tamo!
TROAK: Teraj se u majinu, mar, bre, kad ti kaem, ija je ova ogromna dukela?
BANDA: Ve nedelju dana krui ovuda, sigurno je nekom pobego.
TROAK: Mr odatle!
(Koturanje kamenja, cviljenje, Troak i Banda ulaze.)

TROAK: E, pa njemu je kraj, glupa ivotinja, kog avola je osto tamo, kog avola?
BANDA: Pazi, Piu, pazi vamo, imam ideju, jebote, kako mi to do sada nije palo na pamet, boga
mu!
TROAK: ta si smislio?
BANDA: Imamo ovog kera, ovu mrcinu, shvata? Sve sama krv!
TROAK: Ne, odnosno shvatam, ali ta treba da shvatim?
BANDA: Pa ovde je ovaj ker, crknuti, razume? Kamenje ga je smrskalo!
TROAK: Crknut je, i ta onda?
BANDA: Pa da Gezi, shvata, da bi traka mogla da ga nosi, shvata?
TROAK: Da kera stavimo na traku za Gezu ili na ta, bre, misli?
BANDA: Da vie Jao, Lajoe, ta te snalo, jao, Lajoe, shvata, a da mali vidi kera na traci...
TROAK: Da si posto ker ili koji avo, bre, da tamo ide neki ker, a ja, kao, viem, jao, Lajoe,
posto si ker, ili kog vraga, bre, hoe od mene... Pa mali e videti da je to ker, nije, bre, blesav
mali, shvata, vidi...
BANDA: uj, uzmemo lepo tu leinu, zamotamo u moju koulju, stavimo je meu kamenje, a ti
onda vie, razume?
TROAK: Aaaaaa! Pa to je odlino, majku ti, kako emo nasankati Gezu, kako emo ga nasankati.
(Navale na le, komadaju ga, cepaju koulju.)
BANDA: Evo i mog mantila, i njega zamotaj da ne prepozna.
TROAK: Dobro, sad je spremno, moemo da krenemo.
(Bace komade psa na traku.)
BANDA: Sad u da se pokupim, a ti poni.
TROAK: Dobro, idi, bre! (Vie.) Jao, Lajoe, ta te to snae, jao, Boe moj, jao, gospode, ta ti se
dogodilo, za ime Boga!
LACI: Geza, Geza, pazi na traku, Geza!
GEZA: Pazim, ali nema nieg, nema!
LACI: Pazi, Geza, da nije to traka dohvatila Lajoa?
GEZA: Ne vidim, sad je nekakvo krvavo kamenje, i...
TROAK: Pritisni to dugme, Geza, ta se kilavi!
GEZA: Pritisnuo sam, pritisnuo sam, ve sam ga pritisnuo, samo zbog zamaha jo ne ide, sad e
stati, odmah e stati, ta se dogodilo s ika Lajoem, ta se dogodilo s ika Lajoem!
LACI: Sii sa stolice, Geza, sii!
GEZA: Nisam to ja uradio, nisam ja, ika Laci, nisam to bio ja, zaustavio sam traku, ika Laci, ja
sam.
LACI: Nisi ti kriv, Geza, znam to dobro, ma kako bi ti bio kriv, pobogu...
GEZA: ika Lajo, tako raznesen, kako se to dogodilo, eksplodirao, ika Lajo je eksplodirao, ili ta
je to radio ika Lajo.
TROAK: Dobro si zaustavio traku, mali, dobro si uradio, ali Lajou je ve bilo svejedno, razume,
svejedno, nije bilo u tvojoj moi. Gospode!
GEZA: Ja sam pritisnuo dugme, pritisnuo sam.
LACI: Idi kui, Geza, idi kui, dosta ti je za danas, idi, sedi na bus pa kui, ako hoe, moe i sutra
da ostane kod kue, ako eli.
GEZA: Doi u sutra, ika Laci, doi u sutra, to mi je poso, ja tu ne mogu nita, zaustavio sam, ja
sam je zaustavio. Biu ovde sutra, ika Laci.
Deseta scena

(Kod kue, popodne.)

GEZA: Ljubim ruke, majko, stigao sam kui.
TETKA RUICA: ta se dogodilo, sine, ta se dogodilo?
GEZA: Zaustavio sam traku, pritisnuo sam crveno dugme i zaustavio je.
TETKA RUICA: Zato si je zaustavio, sine, zato?
GEZA: Zaustavio sam je.
TETKA RUICA: Zato ju je trebalo zaustaviti, sine?
GEZA: To je moj poso, mama, to je moj poso, zato. Pritisnuo sam crveno dugme i traka je stala,
stala je normalno.
TETKA RUICA: Ali zato je trebalo pritisnuti dugme?
GEZA: Zaustavio sam je, to je moj poso, ali ika Lajou je ve bilo svejedno, njemu je bilo
svejedno, ika Lajou.
TETKA RUICA: Zato je ika Lajou bilo svejedno, ta se dogodilo?
GEZA: ika Lajoa je raznela eksplozija.
TETKA RUICA: ta? ta se desilo?
GEZA: Na komade, mama, ko prase zimi, ko to je tata znao prase, tako ga je raereila.
TETKA RUICA: Gospode boe, Isuse, ta se tamo dogodilo...
GEZA: Mama, nisam kriv, ja sam zaustavio traku, zaustavio sam je kako treba, istog trena,
pritisnuo sam i traka je stala.
TETKA RUICA: Nisi, naravno, nita nisi mogao, znao si ta treba uraditi. Gospode boe!
GEZA: A ika Lajou je doao kraj, zbilja mu je doao kraj.
TETKA RUICA: Nesrenik, sigurno je bio pijan, sigurno zbog toga, nita nisi mogao to je on
eksplodirao, uinio si ono to treba.
GEZA: Nije ga traka raznela, mama, nije traka, nego karbid, on ga je rastrgao na komadie kao
fairane nicle, tako.
TETKA RUICA: Ti si uradio ta je trebalo, bogme jesi. Lajo, o, moj Gospode, Lajo u komadima!
GEZA (Sve uzrujaniji monolog.): Mama, ja sam na vreme pritisnuo, ve je bio u komadima kada je
pao na traku, ja sam samo hteo da imam nekog posla, da neto vredi to to gledam u kamenje,
to po ceo dan gledam kamenje, ja sam samo hteo da imam posla, nisam hteo da ika Lajou
neto bude, nisam hteo, rei u tetka Ilonki da nisam kriv, rei u joj da sam pritisnuo dugme, ja
sam samo hteo da radim, da i ja radim neto, da zato sedim tamo, ali nisam hteo da ika Lajou, a
moda je i tetka Ilonki ovako bolje, jer se ve toliko ljutila na ika Lajoa to celu no pije u birtiji i
ne ide kui da popravi svinjac, i tetka Ilonki je bolje ovako, ali ja tu nita nisam mogao, esto
mislim kako je tetka Ilonki teko, jer ika Lajo je ne voli, ali ja ika Lajoa nikada ne bih, jer sam
ga voleo i uvek je pitao ta sam poneo za alabrc, uvek me je ika Lajo to pitao. Voleo sam ika
Lajoa.
TETKA RUICA ( Privije Gezu k sebi, pokuava da ga natera da se smiri.): Lezi, ajde, lezi!
GEZA: Nisam bio ja, nisam.
TETKA RUICA: Lezi!
(Geza se malo smiri, i legne na leaj u kuhinji, nakratko je tiina, a onda iznenada ponovo pone,
prizor postaje sve nervozniji, dijalog prate sve grublji gestovi.)
GEZA: Tetka Ilonka se nee ljutiti na mene, ja tu nita nisam mogao, ja sam iskljuio...
TETKA RUICA: Odmori se, odmori...
(Ponovo tiina.)
GEZA (Iznenada ustane): Sad dolazi bus, sada stie, sad izlaze, sad donose vest...
TETKA RUICA: Smiri se! Nikog ne zanima taj bus. Smiri se!

GEZA (Legne nazad, pa nakon kratke pauze ponovo pone.): Moram da idem u birtiju. Moram da
idem!
TETKA RUICA: Taman posla da sad ide u birtiju, taman posla.
(Opet smiruje Gezu.)
GEZA (Ponovo se isprui na leaju, pa nakon kratke pauze ustane.): Idem do njih da ne pomisle da
sam kriv, ja sam pazio, pritisnuo sam dugme.
TETKA RUICA: Nemoj ii!
GEZA: Moram da idem! Moram!
TETKA RUICA: Zar ne uje, nemoj ii! Ne sme sada da ide... Lekar je rekao! Sada mora da
miruje, u ovakvom stanju...
GEZA: Lekar je ika Piuu rekao da e umreti za pola godine, a ika Piu je jo uvek iv, i ja moram
da idem.
(Geza skoi prema vratima.)
TETKA RUICA (Uhvati se za njega): Ostani kod kue!
GEZA (Odgurne je kao to je i Viziku ranije.): Moram da idem, sad je doao bus. Moram da idem .
(Izjuri iz kuhinje.)
Jedanaesta scena
(Uvee, krma, dobra atmosfera.)
BANDA: A onda sam rekao Piuu da bacimo crkotinu na traku, nek mali Geza ima nekakav poso,
da ne misli da daba sedi tamo.
BELA KREKA: I bacili ste ga?
BANDA: Pa, zamotali smo komade mesa u moju koulju i bacili ih poprilino krvave, a Piu je viko,
jao, Lajoe, ta te snalo, vikao je, i skoro da su mu pukle glasne ice, a mali se, naravno, usro
kad je vido krvavo meso, ba se usro.
VIZIKA: Je l se ba-ba usro?
TROAK: Ba-ba se usro, pritisnuo je dugme, sav se tresao, ba se uplaio.
BANDA: Mislim da vie nee eleti da je zaustavlja.
BELA KREKA: Mislim da e se radovati ako nita ne radi!
BANDA: Znai, samo je buljio onim velikim oima u krvavo meso. (Otvaraju se vrata i ulazi Geza.)
A Laci mu kae, idi sad kui, Geza, dobro si obavio posao. (Geza stoji i gleda u Lajoa.)
BELA KREKA, VIZIKA: Lajoe (gurkaju ga), Lajoe, vidi tamo, na vratima!
VIZIKA: Pogledaj, bre, eno Geze!
BANDA: Doi, Geza, doi!
(Geza se ne mie.)
BANDA: Sve je ovo bila ala, razume, ajde doi, Geza, ne seri, doi!
GEZA (Ne mie se s vrata.): Mrtav, ika Lajo je mrtav, raskomadan je ko prase, ika Lajo je
mrtav...
BANDA: Ovde sam, mali, zar me ne vidi?
GEZA: Mrtav.
BANDA: Sve je bila ala, shvata, Geza, ne glupiraj se, doi...
GEZA: Mrtav je ika Lajo, mrtav, mrtav je, neu da idem tamo, neu, jer tamo nema ika Lajoa.
Nema ika Lajoa.
(Iznenada se okrene i odjuri.)
Dvanaesta scena

(Jutro, kod kue.)

KOMINICA: ta bi, Geza ne ide na posao?
TETKA RUICA: Ne eli vie, nee.
KOMINICA: Bolje mu je kod kue, naravno mu je bolje, je l da, Geza, da ti je bolje?
(Geza sedi pored poreta i polako se ljulja napred-nazad, staje na trenutak, ali ne odgovara.)
TETKA RUICA: Sve e biti ko nekad, tako e biti.
KOMINICA: I tako je bilo dobro, moja Ruice.
TETKA RUICA: Nedostajo mi je kad nije bio kod kue.
KOMINICA: Verujem ti, dobar je deko mali Geza.
TETKA RUICA: Nedostajo mi je.
(Kominica odlazi, psi laju. Dijalog Geze i tetka Ruice je spor, pitanja i odgovori slede sa
zakanjenjem.)
GEZA: Mama!
TETKA RUICA: Molim, sine?
GEZA: Mama, kod ovih kockastih kamenih ploica u kujni neto ne valja...
TETKA RUICA: Reci, sine, ta ne valja!
GEZA: Ma koliko ja gledao, ne mogu da odredim je l su bele na crnim, ili su crne na belim, ta je
traka, a ta kamenje.
TETKA RUICA: To se ne moe, Geza, to se ne moe odrediti.
GEZA: Bog zna, mama, on zna, je l da?
TETKA RUICA: On sigurno, sine.
GEZA: A ako se dogodi kakva greka?
TETKA RUICA: Kakva greka?
GEZA: Pa, recimo, neka greka na zemlji.
TETKA RUICA: Pa ta onda?
GEZA: Hoe li je On ispraviti?
TETKA RUICA: Ne znam, sine (kratka pauza), moda nee.
(Kraj)
Copyright: Sterijino pozorje 1998-2008.

HOME
O STERIJINOM POZORJU
53. STERIJINO POZORJE 2008.
ARHIVA
KONTAKT
SCENA
{ ENGLISH }