EKONOMSKA KOMISIJA ZA EVROPU

TRINIM PARTNERIMA ZA METAN

Praktine smernice za efikasnu

drenau i upotrebu metana u rudnicima uglja

ECE ENERGETSKA SERIJA 31

UJEDINJENE NACIJE,
Njujork i eneva, 2010.

Napomena

Upotrebljene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne impliciraju izraavanje bilo

kakvog miljenja od strane Sekretarijata Ujedinjanih Nacija u pogledu pravnog statusa bilo koje
zemlje, teritorije, grada, ili oblasti, ili njihovih organa vlasti ili ticanja odredjivanja granica i dravnih
granica.
Spominjanje bilo koje firme, licenciranog procesa ili komercijalnih produkta ne podrazumeva
odobrenje Ujedinjenih Nacija.

PUBLIKACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Broj prodaje R.10.II.R.2
ISBN 9789211170184
ISSN 10147225

Autorsko pravo Ujedinjene Nacije 2010

Sva prava zadrana irom sveta

Predgovor
Ugalj je bio znaajan izvor svetske proizvodnje primerne energije tokom poslednje dve decenije i svet
e nastaviti da zavisi o uglju kao izvoru energije u doglednoj budunosti. Metan (CH4) koji se
oslobaa tokom izrade uglja, stvara nebezbedne uslova za rad u mnogim podzemnim rudnicima sirom
sveta, sa ljudskinm rtvama i nedopustivim posledicama mnogih nezgoda vezanih za metan. Efikasno
upravljanje gasom, meutim, nije ogranieno na brigu za bezbednost. Metan isputen u atmosferu,
posebno iz drenanog sistema, predstavlja zauvek izgubljen izvor energije. Rezultirajua emisija
takoe doprinosi klimatskim promenama. Sreom, reenja za ove izazove mogu da se nau u jednom
mahu, koristei delotvoran, koordinirani odgovor.
Iako je uvaena literatura o upravljanju metanom iroko dostupna strunjacima rudarstva, jedinstven
izvor informativnih ali dostupnih smernica za vie menaere, predhodno nije postojao. Praktine
smernice za efektivnu drenau i upotrebu metana u rudnicima uglja su namenjene da popune tu
krucijalnu prazninu. Preporueni principi i standardi za izdvajanje metana rudnika uglja (CMM) i
njegova upotreba, pokrenuli su jasnu i temeljnu prezentaciju da bi donosioce odluka snabdeli sa
solidnom bazom rezumevanja preko koje e da odreuju politiku i komercijalne odluke. Verujemo da
je takvo znanje od kljune vanosti za postizanje nulte smrtnosti i rizika od eksplozije dok minimizira
uticaj CMM-a po okolinu. Promena mora poeti na vrhu.
Prirunik dokument takoe moe biti korien od strane studenata i tehnikih strunjaka kao uvod u
kljune principe upravljanja metanom i preporuke. Naime, kao deo ove celukupne inicijative,
nekoliko organizacija je financiralo prestapmavanje prvobitnog Prirunika za drenau gasa, kao
konane tehnike preporuke, objavljene od strane izdavaa Verlag Glckauf za Komisije Evropskih
Zajednica 1980.
elimo da naglasimo da Prirunik ne zamenjuje ili substiduira nacionalno ili meunarodno pravo ili
druge pravno obavezujue instrumente. Ovde navedeni principi imaju za cilj da daju smernice kako bi
upotpunili postojee zakonske i regulatorne okvire i da podre razvoj sigurnije i efikasnije prakse gde
industrijska praksa i regulacija i dalje evolviraju.
Saradnici na ovom projektu su dali svoje vreme dobrovoljno i samostalno u elji da poveaju
bezbednosno stanje u rudnicima uglja. U svetlu svih nesrea i uz seanje na sve rtve iz prolosti,
autori izrazavaju nadu da e njihov rad doprineti poveanju sigurnosti operacija u rudnicima uglja.

Februar 2010
Ujedinjene Nacije Ekonomska Komisija za Evropu
Trisnim Partnerima za Metan

Sadraj
Predgovor ..
Sadraj
Priznanja .
Akronimi i Skracenice
Renik pojmova ..
Rezime .
Poglavlje 1. Uvod
Kljune poruke .
1.1 Ciljevi ovog Prirunika Dokumenta .
1.2 Pitanja ..
1.3 Izdvajanje Gasa, Korienje i snienje .
Poglavnje 2. Osnovi kontrole gasa .
Kljune poruke .
2.1 Ciljevi kontrole rudnika gasa ..
2.2 Pojava opasnisti od gasa ..
Paljenje eksplozivne mesavine metana
2.3 Smanjenje rizika od eksplozije ..
2.4 Regulatorni i upravljaki principi ..
Efektivni regulatorni bezbednosni okvir .
Primena .
Dozvoljene koncentracije gasa za bezbedne uslove za rad
Bezbedan transport i korienje gasa ..
Regulacije za smanjenje rizika od paljenja ..
Poglavnje 3. Pojava, pustanje i predvidjanje emisije gasa u rudnicima uglja.............
Kljune poruke
3.1 Uvod ..
3.2 Pojave gasa u savovima uglja
3.3 Proces otpustanja gasa .

3.4 Reletivna gasovitost rudnika uglja

3.5 Rezumevanje karakteristike emisije gasa u rudnicima uglja .
3.6 Merenje in situ sadrzaja gasa u uglju .
3.7 Praktina procena tokova plina u rudnicima uglja .
Pogljavlje 4. Ventilacija rudnika .
Kljune poruke .
4.1 Izazovi u pogledu ventilacije ..
4.2 Kljune karakteristike dizajna ventliacije
4.3 Ventilacija gasnih radnih povrsina
4.4 Potrebna snaga za ventilacioni sistem
4.5 Ventliacija ugljenih naslova
4.6 Nadgledanje ventilacije
4.7 Kontrola ventilacije ..
Poglavnja 5. Drenaa metana ..
Kljune poruke
5.1 Drenaa metana i njeni izazovi ..
5.2 Osnovni principi prakse drenae metana zaposlenih irom sveta
5.3 Osnove pred-drenae .
5.4 Osnove post- drenae
5.5 Razmatranja dizajna sistema drenae metana ..
5.6 Podzemna infrastruktura gasovoda .
5.7 Nadgledanje sistema drenae gasa .
Poglavlje 6. Korienje i smanjenje metana .
Kljune poruke ...
6.1 Rudici uglja metana i ublaavanje klimatskih promena
6.2 Rudnici metana kao izvor energije
6.3 Koristiti opcije
6.4 Smanjenje i korienje drenae metana

6.4.1 Srednja do visoka koncentracije metana (CMM) .

6.4.2 Niska koncentracija isputenog metana ..
6.4.3 Tehnologije preiavanja za razblaivanje metana iz drenanih sistema
6.4.4 Plamee ..
6.5 Smanjenje ili korienje nisko-koncentrovane ventilacije vazduha metana (VAM).
6.6 Nadgledanje metana ..
Poglavlje 7. Trokovi i ekonomska pitanja .
Kljune poruke
7.1 Poslovni uslovi za drenau metana .
7.2 Uporedni troskovi drenae metana ..
7.3 Ekonomije korienja metana ..
7.4 Financiranje uglja i drugi podsticaji
7.5 Mogucnosti trokova korienja ..
7.6 Trokovi astite okoline
Poglavlje 8. Zakljuci i rezime za donosioce politikih odluka .
Poglavlje 9. Studije sluaja ..
Studija sluaja 1: Postizanje planiranje proizvodnje uglja iz gasa, povlanje Longwall sa tekim Strate
stresom i spontano sagorevanje sklono ugjlenom sloju Ujedinjeno Kraljevstvo .
Studija sluaja 2: Visoke performanse operacije Longwall u oblastima sa visokom emisijom gasa
Nemaka .
Studija sluaja 3: Visoke performanse operacije Longwall u oblastima sa visokom emisijom gasa
Australija .

Studija sluaja 4: Smenjenje rizika od eksplozije u zatvorenim i stubnim rudnicima Juna

Afrika
Studija sluaja 5: Razvoj CMM strujne Co- generacijske/emisione eme smanjenja Kina
Studija sluaja 6: VAM Kina
Studija sluaja 7: Australija
Prilog 1. Poredjenje metoda drenae gasa
Napomene
Dodatni izvori

Priznanja
Sponzorske organizacije
Ekomomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) je jedna od pet Regionalnih
Komisija UN-a i prua forum preko koga se 56 drava Severne Amerike, Zapadne, Centralne i Istone
Evrope kao i Centralne Azije okupljaju da bi odredile sredstva svoje ekonomske saradnje. Osnovne
oblasti UNECE-ovih aktivnosti su: ekonomska saradnja, okolina i ljudska naselja, statistika, odriva
energija, trgovina, industrija i razvoj preduzea, drvo i transport. UNECE tei svojim ciljevima kroz
analizu politike, razvoj konvencija, regulacije i standarda i kroz pruanje tehnike podrke.
www.unece.org/energy/se/cmm.html
Trino partnerstvo za metan (M2M) je meunarodno javno-privatno partnerstvo sa 30 drava
partnera, plus Evropska Komisija, osnovano 2004. godine i fokusirano na promovisanje isplativog
smanjenja emisije metana preko obnove i upotrebe etiri osnovna sektora upotrebe metana: rudarstvo
uglja, deponije, sistemi nafte i gasa i poljoprivreda. Podkomitet za ugalj je ujedinio kljune eksperte
za obnovu ugljenih rudanika metana i upotrebu razmene informacija o dravnih tehnologija i prakse
putem brojnih radionica, treninga, studijskih putovanja i inicijativa za izgradnju kapaciteta.
www.methanetomarkets.org
Struktura
Ovaj document je zamiljen od strane Upravnog Odbora, koji je pruio direktive i ukupnu viziju i
izdat je od strane Tehnikog Ekspertskog Panela, sainjen od pet globalno renomiranih eksperata iz
oblasti podzemne ventilacije i drenae metana iz rudnika uglja. Nacrt dokumenta je prvo pregledan od
strane Savetodavne interesne grupe da bi se osiguralo da poruke budu jasne i efiktivne za vie
donosioce odluka pre nego to proe kroz formalni tehniki process revizije.
Izvrni upravni odbor

Pamela Franklin, kopredsednik, M2M Podkomitet za ugalj

Roland Mader, Potpredsednik, UNECE Ad Hoc Grupe Eksperata za Ugljene Rude Metana
Raymond C. Pilcher, Predsednik, UNECE Ad Hoc Grupe Eksperata za ugljene Rude Metana
Carlotta Segre, Sekretar, UNECE Ad Hoc Grupe Eksperata za ugljene Rude Metana
Clark Talkington, Bivsi Sekretar, UNECE Ad Hoc Eksperata za ugljene Rude Metana

Grupa tehnikih eksperata

Bharathe Belle, Anglo American

David Creedy, Sindicatum Carbon Capital Ltd.
Erwin Kunz, DMT GmbH & Co. KG
Mike Pitts, Green Gas International
Hilmar von Schoenfeldt, HVS Consulting

Savetodavna interesna grupa

Yuriy Bobrov, Udruenje Donbass Rudarskih Gradova (Ukrajina)

Graeme Hancock, Svetska Banka
Martin Hahn, Meunarodna Organizacija Rada
Hu Yuhong, Dravna Administracija za Bezbednost Radnika (Kina)

Sergei Shumkov, Ministarstvo Energetike (Ruska Federacija)

Ashok Singh, Centralni Institut za Planiranje i Dizajd Rudarstva (Indija)

Tehnika grupa jednakih

John Carras, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation (Australija)

Hua Guo, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation (Australija)
Li Guojun, Tiefa Coal Industry Ltd. (Kina)
Glyn Pierce Jones, Trolex Ltd. (UK)
B.N. Prasad, Central Mine Planning & Design Institute (Indija)
Ralph Schlueter, DMT GmbH & Co. KG (Nemacka)
Karl Schultz, Green Gas International (UK)
Jacek Skiba, Central Mining Institute of Katowice (Poljska)
Trevor Stay, Anglo American Metallurgical Coal (Australija)
Oleg Tailakov, Meunarodni Centar za istraivanje Uglja i Metana, Uglemetan (Ruska
Federacija)

Kao dodatak uz gore pomenute, sponzorska organizacija eli da iskae zahvalnost Luke-u Warren-u,
koji je igrao integralnu ulogu u inicijalnoj fazi ovog projekta.

AKRONIMI I SKRAENICE
CBM - Naslaga uglja metana
CDM - Mehanizam za isti razvoj
CERs - Sertifikovano smanjenje emisije
CFRR - Katalitiki reaktori za ukidanje protoka
CH4 Metan
CMM Metan rudnika uglja
CMR Katalitiki monolitni reaktor
CNG Kompresovani prirodni gas
CO2 Ugljen dioksid
CO2e Ekvivalent ugljen dioksida
ERPA Ugovor o kupovini za smanjenje emisije
ERUs Jedinica smanjenja emisije
ESMAP Program za pomo pri epravljanju energetskim sektorom
GHG Gas staklene bate
GWP Potencijal globalnog zagrevanja
IBRD Meunarodna banka za obnovu i razvoj
IC Unutranje sagorevanje
I&M - Inspekcija i odravanje
JI Zajednika implementacija
kWh Kilovat sati
LNG Teni prirodni gas
l/s Litara po sekundi
m Metar
m/s Metara u sekundi
m3/d Kubnih metara na dan
m3/s Kubnih metara u sekundi
mD Milidarci (U opstoj upotrebi ekvivalentno sa 103 (m) 2)

MRD Srednji radius buenja

MSA Molekularna reetna adsorpcija
Mt Million (106) tona
Mtpa Miliona tona godinje
MWe Megavat kapaciteta elektrine energije
Nm3 Normalni kubni metri
PSA Oscilatorna adsorpcija pritiska
scfm Standardna kubna stopa po minutu
t Tona (numeriki)
t/d Tona na dan
TFRR Termalni protod preokreta reaktora
TRD Uzak radius buenja
UNECE Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih Nacija
UNFCCC Okvirna Konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama
VAM Metan iz ventilacionog vazduha
VERs Verifikovano smanjenje Emisije
USBM Biro rudnika Sjedinjenih Drava

Renik Pojmova
Unutar industrije uglja i ruda, i dalje postoji konfuzija oko pojmova i skraenica korienih unutar i
izmeu rezliitih jurisdikcija. Kao dodatk ovde svrstanih pojmova, UNECE je pripremila Renik
rudnika metana uglja definicija i pojmova, koji je obimniji i naglava kako se terminologija koristi u
razliitim regionima.
(www.unece.org/energy/se/pdfs/cmm/cmm4/ECE.ENERGY.GE.4.2008.3_e.pdf)
Plinski rezervoar Raspored vrata koji omoguava prolaz iz jednog dela rudnika ventilacionog kola
u drugi bez izazivanja kratkog spoja.
Pomona ventilacija Proporcija glavne ventilacije struje usmerene u pravcu naslova (tj. ulaza)
pomou pomonih ventilatora i kanala.
Povratak nazad Privremeni aranman za ventilaciju formiran krajem povratka na U-ventilirani
longwall da prebaci proporciju vazduha po strani da bi se obezbedio pristup buenju drenae gasa i da
bi se spreilo da visoka koncentracija stonih gasova zadire na stranu.
Bleeder vratilo Vertikalno vratilo preko koga gasom natovareni vazduh prazni iz radne zone.
Slepi naslov Razvoj kolovoza sa jednim ulazom koji zahteva pomonu ventilaciju.
Tabla i stub (soba i stub) Metoda rudarstva u kojoj se ugalj izvlai iz serija naslova, koji su
meusobno povezani, ostavljajui ne-rudirani ugaljeni stub da podri krov.
Efikasnost (drenae) sakupljanja Proporcija metana (po zapremini) sakupljenog u sistemu
drenae metana, relativan prema ukupnoj koliini osloboenog gasa. Osloboeni gas obuhvata sumu
dreniranog gasa i gasa emitovanog u ventilacioni vazduh rudnika. Obino izraena u procentima,
efikasnost sakupljanja (drenae), moe biti determinisana za pojedinani longwall panel, ili za
celokupan rudnik.
Prednji ugljeni gas Gas osloboen iz radnog ava kroz rad maine za seu uglja.
Naslaga uglja metan (CBM) generiki izraz za gas bogat metanom, koji se prirodno javlja u
ugljenim avovima koji obuhvata od 80% do 95% metana sa niskom proporcijom etana, propana,
nitrogena i ugljen dioksida. U uobiajnoj meunarodnoj upotrebi, ovaj termin se odnosi na metan iz
ne obraenih avova uz upotrebu povrinskih buotina.
Metan Rudnika Uglja (CMM) Sakupljanje gasa u radnim rudnicima uglja kroz razumevanje
tehnika drenae metana. Gas sadri meavinu metana i drugih ugljovodonika i vodene pare. esto je
razreen sa vazduhom i povezanim oksidacionim produktima zbog neizbenog curenja gasa drenane
buotine ili galerije preko rudarskih indukovanih fraktura i takoe zbog curenja vazduha na
nesavrene spojnice u sistemima podzemnih cevovoda. Svaki gas sakupljen ispod zemlje, bilo
drenairan unapred ili nakon rudarenja, i svaki gas drenairan iz povrine stog bunara, je ukljuen u
ovu definiciju. Pre -rudirani drenirani CMM moe biti najistiji.
Strani gas emisija gasa razliita od prednjeg ugljenog gasa.
Rudniki gas alternativni naziv za CMM.

Drenaa gasa metoda sakupljanja prirodno nastalong gasa u ugljenim avovima radi prevencije
ulaska u vazduh. Gas moe biti uklonjen iz ugljenih avova unapred iz rudnika upotrebom tehnike
pre-drenae i iz ugljenih avova distribuiranih putem procesa ekstrakcije upotrebom post drenane
tehnike. esto se pominje kao drenaa metana ako je metan glavna gasna komponenta koja se
sakuplja.
Stog (Goaf) (u SAD korien termin: gob) slomljena, propusna zamlja gde je ugalj bio
ekstrahovan putem longwell rudrenja uglja i dozvoljeno je uruavanje krova, lomei tako slojeve
iznad nje, u manjoj meri, ispod ava na kome se radi. Termin gob se genaralno koristi u Sjedinjenim
Dravama, svuda ostalo se goristi termin goaf (stog).
Drenaa metana Vidi drenaa gasa.
Prirodni gas obino se odnosi na gas estrahovan iz geoloskih slojeva drugaijih, od ugljenih avova
(npr. iz konvencionalnih gasnih rezervi). Gas bi mogao biti sastavljen uglavnom iz metana i moe
originalno prei iz izvora ugnjenih avova.
Pre drenaa (drenaa pre rudarenja) ekstrakcija gasa iz uglja pre rudarenja.
Post drenaa (drenaa posle rudrenja) ekstrakcija gasa koja nastaje kao posledica rudarenja.
Respirabilna praina mikroskopske estice praine koje mogu da uu u ljudska plua i otete ih.
Metana iz ventilacionog vazduha (VAM) metan emitovan iz ugljenih avova koji ulazi u
ventilacioni vazduh i iscrpljuje se iz ventilacionog vratila pri niskoj koncentraciji, obino u opsegu
izmedju 0.1% do 1.0% po zapremini.

Saetak
Svet se uzdao u ugalj kao bitan deo proizvodnje svoje primarne energije jos od Industrijske
Revolucije. Najvee svetske indusrijalizovane ekonomije, ekonomije u nastanku i u tranziciji i,
dakle, globalna ekonomija bie zavisne o uglju kao izvoru energije u doglednoj budunosti. Danas
ugalj snabdeva 25% globalne primarne energije, 40% globalne struje i skoro 70% svetske eline i
aluminijumske industrije. Meunarodna Agencija za Energiju (IEA) predvia da e nove ekonomije
doiveti rast potranje za energijom za 93% do 2030, uglavnom zbog rasta tranje u Kini i Indiji, i
ugalj se oekuje da bude vodee gorivo da zadovolji rastue potrebe (IEA, 2009).
Sa kontinuiranom zavisnou o proizvodji uglja, vaenje uglja se oekuje sa sve vie izazova u
mnogim zemljama sveta, jer su plitke reserve iscrpljene i dublji i gasovitiji avovi su rudirani. Ipak,
drutva trae i zahtevaju bezbednije uslove za rad u rudnicima, vee upravljanje prirodnim resursima
ivotne sredine od industrije uglja. Aplikacija najbolje prakse za drenau metana i upotrebu je kritika
u nameri da smanji nesree vezane za metan i ekslpozije koje sve suvie esto prate rudarstvo uglja,
dok doprinose zatiti sredine kroz redukciju emisije gasa staklene bate (GHG).
Metan rudnika uglja postavlja bezbednosne i ekoloke izazove
U globalnoj industriji, nacionalne vlade, sindikati i zagovornici bezbednosti radnika su zabrinuti da je
uestalost i intenzitet eksplozija metana, posebno u ekonomijama u nastanku, nedopustivo visoka.
Dobre prakse u rudarstvu moraju biti prebaene na sve zamlje sveta da bi se obezbedilo da se rizicima
upravlja profesionalno i efikasno. Ni jedan rudnik, ak i najrazvijenijim zemljama, nije bezbedan od
rizika. Ne vezano za lokaciju ili uslove rudarstva, mogue je znaajno smanjiti rizik nesrea matana.
Matan je eksplozivni gas u rasponu od 5% do 15% metana u vazduhu. Njegov transport, sakuljanje, ili
upotreba unutar ovog raspona, ili unutar faktora sigurnosti od oko 2.5 puta manje eksplozivnog limita
i bar dva puta veeg limita, se generalno smatra neprihvatljivim zbog inherentog rizika od ekspozije.
Efektivno upravljanje rizikom metana u rudnicima uglja moe takoe doprineti redukciji ili
minimiziranju emisije GHG. Rudnici uglja su znaajni izvori emisije metana, potenta GHG sa
potencijalom globalnog zagrevanja (GWP) od preko 20 puta veim od ugljen dioksida (IPCC, 2007).
Metan iznosi 14% od globalnih antropogenih emisija GHG, i rudnici uglja isputaju 6% od ukupne
antropogene emisije metana, ili ekvivalanto 400 miliona tona ugljen dioksida (MtCO2e) godinje.
CMM emisije su projektovane da se poveaju tokom 2020. (Methane to Markets, 2008; IPCC 2007;
EPA, 2006a) sa procenama od ak 793 MtCO2e do 2020. (ESMAP, 2007).
Pojava metana i kontrola
Metanom bogat gas, koji generalno sadri od 80% do 95% metana u podzemnim dubinama rudnika,
se javlja prirodno u ugljenim avovima/slojevima i oslobaa se kao CMM kada su slojevi uglja
uzburkani rudarskim aktivnostima. CMM jedino postaje zapaljiv i ekspolozivan ukoliko mu se
dozvoli da se pomea sa vazduhom.
Emisije velikih zapremina ugljen dioksida se takoe javljaju u rudnicima uglja u nekim geoloskim
sredinama (npr. Australija, Juna Afrika, Francuska i Centralna Evropa). Ovaj ugljeni sloj ugljen
dioksida moe imati vaznu implikaciju za sveukupne strategije upravljanja rudnicima.
Dobra bezbednosna praksa u rudnicima uglja jeste da umanji rizik od eksplozije, kroz spreavanje
nastanke eksplozivnih smesa, praktinim i brim razblaivanjem do sigurnih koncentracija (npr. kroz

ventilacione sisteme). Tamo gde su tokovi gasa toliko visoki da da prevazilaze kapacitete
ventilacionih sistema rudnika kako bi se osiguralo adekvatno rablazivanje metana u vazduhu
rudnika, gas bi trebalo da se sakuplja preko drenanog sistema rudnika, pre nego to dospe u vazduni
prostor rudnika.
Dobra praksa za sistem drenae metena rudnika predstavlja, kako selekciju sakupljanja odrivog gasa,
tako i pravilnu implementaciju i eksekuciju drenae sistema rudnika. Nadalje e dobra praksa
osigurati da se CMM moe bezbedno sakupiti, transportovati i (po potrebi) koristiti, pri koncentraciji
najmanje dva puta tolikoj kolika je gornja granica eksplozivnosti (npr. od ili preko 30% metana).
Regulatorni pristupi kontroli metana
Pristup procene rizika za minimiziranje rizika od eksplozije u kombinaciji sa jakim sprovoenjem
propisa robustnih ventilacija i korienje sigurnosnih regulacija moe dovesti do znatnog
poboljanog kvantiteta i kvaliteta sakupljenog gasa.
Nadalje, uspostavljanje i sprovoenje bezbednosnih propisa koji reguliu vaenjenje gasa, transport i
korienje e ohrabriti vei standard drenae metana, poveati istu proizvodnju energije i veu
redukciju emisije.
Predvianje podzemnog isputanja metana
Tokovi gasa u podzemne rudnike uglja pod normalnim uslovima stacioniranog stanja su relativno
predvidivi u odreenim geolokim i rudarskim uslovima, iako postoje odreene varijacije od zemlje
do zemlje. Manjak pouzdanih metoda predviajanja emisije gasa za dubinsko i vie-slojno rudarenje,
nastavlja da bude znaajan izazov zbog sloenih rudarsko-indukovanih interakcija izmeu slojeva,
podzemnih voda i gasova. Ipak, proverene metode za projektovanje tokova gasa, sakupljanja gasa,
zahteva za ventilaciju i korienje potencijala su iroko dostupne i treba da se rutinski koriste u
planiranju rudnika.
Po samoj svojoj prirodi, neuobiajene emisije i izlivni dogaaji, nisu lako predvidivi, ali uslovi pod
kojima nastaju su razumljivo dobro poznati. Zbog toga dobre prakse koje slede, omoguuju efikasnije
upravljenje tim rizicima.
Svaka rudarska aktivnost moe ponekad da poremeti susedne rezervoare prirodnog gasa, dovodei do
neeljenog isputanja metana, koje moe biti dvostruko od onog oekivanog iz ugljenog sloja. Takve
situacije mogu biti identifikovane u ranim fazama, poreenjem izmerenih i oekivanih podataka.
Uloga ventilacionih sistema
Najvea stopa vaenja uglja koja se moe bezbedno postii na gasovitu radnu ugnjenu povrinu,
odreuju pre svega u komibnaciji dva faktora: 1. kapacitet ventilacionog sistema rudnika da razredi
gasovite zagaujue materije do prihvatljivih koncentracija, i, 2. efkasnost drenanog sistema
rudnika.
Operativni trokovi su kljuni pokreta u projektovanju opte eme degasifikacije rudnika. Snaga koja
se koristi za snabdevanje rudnika ventilacijom spada meu najskuplje operacione trokove u rudniku,
proporcionalna je protoku vazduha zapremine na kub. Zato uvoenje sistema drenae gasa ili
poveanje njegove efikasnosti esto predstavlja isplativiju opciju od poveanje zapremine vazduha
za ventilaciju.

Drenaa metana
Svrha drenae metana jeste sakupljanje gasa visoke istoce iz svojih izvora pre nego to ue u
vazdusni prostor rudnika. Iz strogo regulatorne perspective, samo dovoljno gasa je potrebno da bude
sakupljeno da bi se obezbedilo, da kapacitet ventilacije vazduha da rablai gasovite zagaivae, nije
prekoraena. Meutim, postoji jaki razlog za maksimiziranje sakupljanja gasa, da bi se postiglo
poboljananje bezbednosti, zatita ivotne sredine i obnova energije.
Metan moe biti sakupljen pre i posle rudarenja preko pre- ili post- drenanih tehnika. Pred-drenaa je
jedini nain smenjenja protoka gasa iz rudiranih slojeva. Iz tog razloga, pred-drenaa je posebno
vana ako je sloj ekstrahovan iz glavnog izvora emisije gasa, ali je generalno mogue samo slojevima
srednje i visoke propustljivosti. Post drenani metog podrazumeva presretanje metana koji je isputen
prilikom uznemirenja (poremeaja) rudnika pre nego to uspe da ue u vazduni prostor rudnika.
Post-drenane tehnike sve podrazumevaju pristupanje zoni uznemirenja (poremeaja) iznad, -a i
ponekad ispod raenog ugljenog ava. Post drenaa moe podrazumevati buenje na povrini, ili
ispod zemlje.
Niska efikasnost sakupljanje (gasa) drenanog sistema i prekomerni prodor vazduha u radove rudnika
rezultira iz selekcije neodgovarajuih drenanih metoda i loe primene ovih metoda. Ovo, za uzvrat,
negativno utie na transport gasa i njegovo korienje, proizvodei koncentraciju gasa koja ponekad
nije na nivou one koja se smatra sigurnom (npr. ispod 30% metana).
Perfotmanse sistema ze drenau metana mogu biti znaajno unapreenje kroz kombinovanje pravilne
instalacije i odravanja, redovno praenje i sistematino buenje.
Postoji jak poslovni razlog za instaliranje i operativnu visoku efikasnost sistema drenae gasa metana.
Uspena kontrola metana je kljuni faktor za postizanje profitabilnosti gasnih podzemnih rudnika
uglja.
Bazirano na iskustvu ugljenih rudnika irom sveta, investicija u dobre prakse sistema drenae gasa
rezultira sa manje problema sa zastojima emisije gasa, bezbednije okruenje u rudarstvu i mogunost
da se koristi vie gasa i smanje emisije.
Korienje i smanjenje matana
Sakupljeni CMM je isti izvor energije za koji postoje raznovrsne primene. Slika ES1 sumira
distribuciju poznatih CMM projekata koji posluju irom sveta, u razvoju, planirani ili predhodno
raeni. Ove cifre se zasnivaju na bazi podataka od preko 240 projekata irom sveta, kompletiranih od
strane Trisnih Partnera za Metan. Kako cifre pokazuju, elektrina energija, prirodno ubrizgavanje
gasovoda i kotlovi, dominantni su tipovi projekata (bazirano na broju projekata).
Slika ES-1 Distribucija upotrebe CMM u globalnim projektima. Ova slika pokazuje totalni broj
CMM projetata prijavljenih Metanu za Triste, koji su aktivni, ili pod globalnim razvojem, na osnovu
tipa krajnje upotrebe.

(Izvor: Trini Parrtneri za Metan, 2009)

Tehnologije preiavanje su razvijene i intenzivno koriene (npr. u Sjedinjenim Dravama) da
uklone sve neistoe iz visoko-kvalitetnog CMM, tipino proizvedenog iz pre drenae, da zadovolje
stroge standarde kvaliteta gasovoda (EPA 2009). Za mnoge druge krajnje korisnike aplikacije gasa,
visoki trokovi vezani za preiavanje gasa mogu biti nepotrebni i mogu biti izbegnuti poveanjem
standarda podzemne drenae metana.
Sa odgovarajuom opremom i procedurom, neiskorieni drenirani gas, moe biti bezbedno izloen
da minimizira emisije GHG. Sagorevanje konvertuje metan koji ima GWP vie od 20 u ugljen
dioksid, koji ima GWP (IPCC, 2007).
Metan koji nije sakupljen drenanim sistemom biva razreen u ventilacioni vazduh rudnika i
emitovan u atmosferu kao razreeni ventilacioni vazduh metana (VAM), tipian za koncentraciju od
1%, ili manje metana. Uprkos niskoj koncentraciji, kolektivno, VAM je najvei pojedinani izvor
emisije metana iz rudnika globalno. Termalne oksidacione tehnologije su uvedene na
demonstracionim i komercijalnim skalama na nekoliko lokacije na svetu (npr. Austrailja, Kina,
Sjedinjene Drave) da umanje ove emisije (i u jednom sluaju da proizvedu elektrinu energiju iz
razblaenog metana). Druge tehnologine za ublaivanje VAM emisije (npr. katalitike oksidacije) su
u razvoju.
Trokovi i ekonomska pitanja

Efikasna drenaa gasa smanjuje rizik od eksplozije i otuda rizik od nesrea. Smanjenje ovih rizika
zauzvrat smanjuje sa tim povezane trokove. Trokovi nesrea uzrokovanih metanom variraju iroko
od zemnje do zemnje, ali jesu znaajni. Na primer, 10% obustava rada ili praznog hoda, u datom
rudniku zbog incidenta vezanog za gas ili nesree, moe dovesti do gubitaka prihoda od 8 miliona
USD do 16 miliona USD godinje u tipinom visokoproduktivnom longwall rudniku. Dodatni
trokovi pojedinane fatalne nesree za veliku rudarsku operaciju mogu dostii od 2 miliona USD do
preko 8 miliona USD kroz izgubljenu proizvodnju, pravne trokove, kompenzaciju i naplate kazne.
Istovremeno, drenaa gasa stvara priliku za obnovu i korienje gasa. Takvi projekti za oporavak
energije mogu biti ekonomini na svoj nain kroz prodaju gasa, ili njegovo pretvaranje u elektrinu
energiju, gorivo za vozila ili druge vredne akcija gasa.
Projekti obnove i korienja gasa sve vie uljuuju i tokove prihoda kroz kredite redukcije emisije
uglja u vidu Verifikovanog Smanjenja Emisije (VERs), Sertifikovanog Smanjenja Emisije (CERs), ili
drugih kredita kao sto je Jedinica Smanjenja Emisije (ERUs). Ove potencijalne mogunosti
finansiranje ugljenika mogu biti kritian faktor u pravljenju nekih projekata za korienje CMM,
ekonomski isplativi koji bi inae financijski bili neprivlani. Pored toga, finansiranje ugljenika moe
obezbediti samo izvore prihoda za projekte smanjenja kao to su VAM oksidacije (bez obnove
energije) CMM sagorevanja.
VAM moe takoe biti iskorien za proizvodnju energije. Trenutno, proizvedena energije iz VAM-a,
nije komercialno izvodljiva bez prihoda ugljenika ili drugih inicijativa, kao sto su preferencijalne cene
elektrine energije ili standardi porfelja.
Trenutno, investicione odluke veine rudnika radije favorizuju ekspanziju produkcije uglja, nego da
razviju projekte korienja CMM (posebno elektrine energije) usred visokih mogunosti trokova
ulaganja u opremu kapitala elektrine energije i infrastructure. Da bi ispunili ciljeve zatite ivotne
sredine u budunosti, meutim, vlasnici rudnika e moda biti prinueni da poboljaju performanse
drenae gasa iznad nivoa koji je strogo potreban da bi se izalo u susret bezbednosnim potrebama
rudnika. Takva poboljanja u drenanom sistemu koja daju relativno visok kvalitet gasa mogu pruiti
dodatni podsticaj za ulaganje u oporavak gasa i iskorienosti projekata.

Zakljuci
Holistiki pristup upravljanju isputanja metana u radove rudnika metana i naknadne emisije u
atmosferu e imati veliki uticaj na ukupnu sigurnost rudnika, produktivnost rudnika, i uticaja na
ivotnu sredinu, posebno u pogledu emisija staklene bate.

Globalna primena akumuliranog znanja o pojavi metana, predvianju, kontorli i upravljanju

koje je trenutno dostupno, poboljae bezbednost rudnika. Implementacija najbolje prakse za
drenau metana bi mogla znaajno da smanji rizik od eksplozije prouzrokovane metanom u
rudniku.
Postoji jak poslovni raznog za instaliranje i operativnost visoko efikasnog sistema drenae
gasa, baziranog na njihovom doprinosu poboljanju produktivnosti. Sobzirom da e takav
sistem poboljati dostupnosti CMM-a dobrog kvaliteta, moe takoe postojati i jak poslovni
razlog za eksploataciju i obnovu energije iz sakupljenog gasa.
Emisije metana, vanog GHG, iz podzemnih mina se mogu znaajno smanjiti korienjem
dreniranog gasa, sagorevanjem gasa koji se ne moe iskoristiti, i ublaavanjem emisije VAM
kroz oksidaciju.

Poglavnje 1. Uvod
Kljune poruke
Bez obzira na ogranienja, bezbednost radnika u rudniku je najvanija i ne sme biti ugroena.
Pristup procene rizika, za minimiziranje rizika od eksplozije treba kombinovati sa jakim
sprovoenjem propisa robusnih instalacija i korienjem bezbednosnih propisa.
U idealnom sluaju, moderne rudarske kompanije uglja prepoznaju prednosti usvajanja holistikog
sistema upravljanja gasom koji konstruktivno integrie kontrulu podzemnog gasa, korienje metana i
smanjenje emisije gasa staklene baste (GHG).
1.1 Ciljevi ovog dokumenta prirunika
Ovaj document ima za cilj da prui smernice za vlasnike i operatere rudnika, vladine regulatore i
donosioce politikih odluka u dizajniranju i implementaciji bezbednog i efikasnog sakupljanja metana
i kontrole u podzemnim rudnicima. Namenjen je prvenstveno da ohrabri bezbednije funkcionisanje
rudnika da umanji smrtne sluajeve, povrede i imovinske gubitke povezanih sa metanom.
Vana dodatna korist efikasne drenae metana u rudnicima uglja jeste da dozvoli obnovu metana da
bi optimizovao upotrebu izvora energije koji bi inae bili neiskorieni. Tako, vazan motiv, koji stoji
iza ovog domumenta prirunika, je da olaka i podstakne korienje i ublaavanje metana rudnika
uglja (CMM) i smanjenje emisije GHG. Ultimativno, usvajanje ovih praksi e pomoi da se pobolja
odrivost i dugoroni financijski poloaj rudnika uglja, globalno, kroz:

Nastojanje da se postigne cilj nulte stope smrtnih sluajeva, povreda i imovinskih gubitaka.
Demonstraciju posveenosti globalne industrije uglja bezbednosti rudinka, ublaavanju
klimatskih promena, korporativnoj drutvenoj odgovornosti i dobrom graanstvu.
Uspostavljanje globalnog dialoga o sakupljanju i upotrebi CMM.
Stvaranje kritike veze izmeu industrije uglja, vlada i regulatornih zvaninika.
Ugradnjom efikasnog sakupljanja CMM kao deo efikasnog upravljanja portfelijem.

Ovaj dokument prirunik je namerno baziran na principima. To jest, on ne pokuava da predstavi

jedan sveobuhvatan, propisni pristup, koji ne bi mogao adekvatno da objasni speificne uslove,
geologiju i prakse rudnika. Autori priznaju da ne postoji univerzalno reenje, i stoga su uspostavili
irok skup principa koji se moe prilagoditi na odgovarajue pojedinane okolnosti. Generalno,
tehnologije za implementaciju ovih principa nastavljaju da se poboljavaju i napreduju tokom
vremena. Najbolje prakse meunarodne industrije su prikladno navedene u ovom dokumentu.
Ovaj dokument nije namanjen da slui kao sveobuhvatan, detaljan prirunik za drenau metana.
Referense i dodatni dokumenti su izloeni na kraju ovog dokumenta.
1.2. Pitanja
Ugalj je bitan energetski resurs kako u industrijalizovanim zemljama, tako i u zemljama u razvoju.
Idui u susret zahtevnim energetskim potrebama, posebno u nekim brzo rastuim ekonomijama,
izvrio je pritisak na rudnike uglja da poveaju svoju proizvodnju ponekad do nivoa iznad onog koji
se moe bezbedno odravati, to dovodi do stresa/napetosti u ukupnim rudarskim radovima i
ugroavanja sigurnosti. Prisustvo metana u rudnicima uglja predstavlja ozbilju bezbednosnu brigu
kojom treba upravljati profesionalno i efikasno. Dok se eksplozije metana u podzemnim rudnicima

uglja veoma retko javljaju u mnogim zemljama rudnika uglja, one ipak izazivaju na hiljade smrtnih
sluajeva i povreda svake godine.
Mnogi smrtni sluajevi mogu da rezultiraju iz jedne pojedinane nesree. Tabela 1.1 pokazuje neke
ozbiljne fatalne eksplozije rudnika uglja koje su se javila u nekoliko zamalja od 2000. Sa efikasnim
upravljanjem metanom rudnika, ove tragedije mogu biti eliminisane.
Tabela 1.1. Glavni incidenti ekspozije u rudnicima uglja, posle 2000.
Zemlja

Datum

Kina

14. Februar 2005.

Kazakhstan

20. Septembar 2006.

Rusija

19. Mart 2007.

Ukrajina
SAD

Rudnik uglja

Broj rtava

Sunjiawan, Haizhou
shaft, Fuxin
Lenina, Karaganda

214

108

19. Novembar 2007.

Ulyanovskaya,
Kemerovo
Zasyadko, Donetzk

2. Jun 2006

Sago, West Virginia

12

43

80

Nesree se mogu desiti kada metan ue u prostor rudnika iz leista uglja i okolnih slojeva, kao
rezultat poremeaja, stvorenog rudarskim operacijama. Koliina gasa putena u rudnik je funkcija
stope vaenja uglja in situ sadaja gasa od uglja i okolnih slojeva.
Nacionalne regulatorne agencije postavljaju maksimalna ogranienja za koncentraciju metana u
podzemnim vadunim putevima. Na taj nain, metan isputen u radove rudnika moe biti
ograniavajui faktor za proizvodnju uglja.
Prirunik je hitno potreban da pomogne vladama da brzo implementuju bezbednije radne prakse da bi
se smanjila opasnost nastala od metana u podzemnim rudnicima uglja. Sudei po raspoloivim
podacima, postoji veliki raspon u stopi smrtnosti u podzemnim rudnicima uglja u raznim zemljama
irom sveta. Na primer, stopa smrtnosti na milion tona rudiranog uglja moe da zavisi od jednog
faktora preko 30 puta vie u jednoj zemlji nego u drugoj 1.
Ni jedan rudnik uglja nije izuzet od bezbednosnog rizika. Incidenti prousrokovani gasom se javljaju i
u najmodernijim rudnicima uglja. Moderne tehnologije smanjuju rizik od smrtnih sluajeva radnika
prilikom eksplozije, ali tehnologija sama je nedovoljna da bi se problem reio. Menament,
organizaciona struktura, uee radnika, trening i regulacija i sistem za sprovodnjenje su kljune
komponente efektivnog procesa upravljanja rizikom. Znanje i razumevanje osnovnih principa
kontrole metana gasa jeste fundamentalno za stvaranje kontrola i sistema. Konano, sve nesree
izazvane eksplozijom su odraz neuspeha da se efektivno implementuju bezbedne prakse i procedure.
Rudnici uglja su znaajan izvor emisije metana, potentnog GHG sa preko 20 puta veim potencijalom
globalnog zagrevanja (GWP) od ugljen dioksida (IPCC) 2007. Metan ini 14 % globalnih
1

Na osnovu podataka iz 2008. (zvanicna statistika) za smrtne slucajeve u podzemnim rudnicima uglja u Kini i
SAD. U 2008. Kina je prijavila 3,215 smrtnih slucajeva na 2,565 milijardi tona izradjenog uglja u podzenmin
rudnicima (pod predpostavkom 95% od ukupno prijavljenih 2,7 milijardi tona iz podzenmih rudnika uglja), za
1,25 smrtna slucaja po milionu izradjenog podzemnog uglja (SAWS 2009). U 2008. SAD su prijavila 12 smrtnih
slucajeva iz podzenmih rudnika uglja, na proizvodnju od 324 miliona tona, za 0,037 smrtna slucaja na million
tona izradjenog uglja iz podzenmih rudnika (MSHA 2009).

antropogenih emisija GHG, dok CMM doprinosi sa 6% globalnoj antropogenoj emisiji metana ili
blizu 400 miliona tona ekvivalneta ugljen dioksidu (MtCO2e) godinje (EPA, 2006a; IPCC, 2007;
Metan za Trziste, 2008). Emisije CMM su projektovane da poveaju do 793 MtCO2e do 2020.
(ESMAP, 2007). Vie od 90% od ovih CMM smisija su iz podzemnih rudnika (EPA, 2006b); od kojih
su oko 80% emitovanih u vrlo razblaenom obliku (obino manje od 1% metana) kroz ventilacioni
vazduh rudnika.
Postoje tehnologije koje mogu znaanjo smanjiti emisije metana u rudnicima uglja. Njihova uspena
implementacije zahteva uspeno rukovoenje od strane vlade, pogodne mehanizme financiranja i
ukljuenost globalne rudarske industrije.
1.3. Sakupljanje, korienje i smanjenje gasa
Sakupljanje i korienje gasa u rudnicima uglja nije novo, iako ima velikih poboljanja u
tehnologijama i njihivom aplikacijama u tokom nekoliko vekova. Do prve zabeleene drenae metana
je doslo u Ujedinjenom Kraljevstvu 1730. Moderniji, kontrolisani sistemi drenae metana su
predstavljeni u Evropi u prvoj polovini dvadesetog veka 2. Korienje rudnikog gasa za osvetljenje se
moda javilo pre 18tog veka i bilo je zabeleeno 1880-tih.
Do 1950-tih, sistematine i efikasne metode sakupljanja gasa koja je originalno bila razvijena u
Nemakoj, su bile koriene irom Evrope. Od 1960-tih, poveana upotreba je bila napravljena od
drenae gasa, u poetku za kotlove rudnika i industrijske procese i kasnije za proizvodnju energije,
gasovod i gradski gas.
Slika 1.1. ilustruje trodimenzionalnu emu, u perspektivi poprenog preseka, podzemnih radova u
rudniku uglja i povrinski objekat. Ova grafika pokazuje aspekte sloenosti i meusobne povezanosti
rudnike podzemne drenae i sistema sakupljanja gasa sa povrinskim objektom, potrebnim za
konvertovanje CMM u elektrinu energiju. Grafika takoe ilustruje simultano smanjenje
ventilacionog vazduha metana (VAM) iz ventilacione osovine rudnika.

Ovo ukljucuje sistem u basenu Juzne Sleske u Poljskoj 1937 i u Nemackoj 1943.

Slika 1.1 ema podzemnog sistema drenae rudnikog uglja i povrninsko postrojenje za
obnovu energije i smanjenje CMM

(Ljubaznou Green Gas International-a)

Trenutno postoji na hiljade projekate za korienje i obnovu CMM gasa irom sveta koji su operativni
ili u razvitku. Na primer, Trisno Partnerstvo za Metan procenjuje da su preko 240 projekata radili i
da trenutno rade, ili su u razvoju u oko 14 zamalje globalno (2009). Najrasprostranjenija upotreba
CMM je za proizvodnju elektrine energije; druge upotrebe uljuuju kotleno gorivo, ubrizgavanje u
gasovode prirodnog gasa, gradski gas, industrijski gas, sirovinu za pretvaranje u gorivo za vozila kao
to je teni prirodni gas (LNG) ili kompresovani prirodni gas (CNG), ili suenje uglja.
U nekim sluajevima metan koji ne moe biti ekonomino obnovljen i iskoien zbog nepraktinih
uslova vezanih za slucaj ili trita, biva uniten (npr. razbuktali i time konvertovano u ugljen dioksid).
Ovo redukuje GWP emisije. Te redukcije emisije takoe imaju potencijal da generiu prihod iz
ugljenog kredita u nekim zemljama.

Poglavlje 2. Osnove za kontrolu gasa

Kljune poruke
Uspostavljanje i sprovenje propisa za bezbednu ekstrakciju gasa, transport i korienje podstie vie
standarde drenae metana, kao i poveanje iste proizvodnje energije i vee smanjenje redukcije
emisije.
Postoji iroko globalno industrijsko znanje i iskustvo o upravljenju rizikom eksplozije metana.
Bezbedni uslovi za rad u gasnim rudnim okruenjima ne mogu biti postignuti iskluivo preko
zakonodavstva ili ak kroz najnaprednije tehnologije. tavie, racionalni i efikasni sistem upravljanja,
upravljaka organizacija i upravljanje praksama su fundamentalne za bezbedne operacije. Drugi
kljuni usvojeni elementi za bezbednost u rudniku jesu odgovarajue obrazovanje i obuka kako
upravljaa, tako i radne snage i ohrabrenje radnika da daju svoj doprinos za bezbedan rad.
2.1 Ciljevi kontrole rudnikog gasa
Primarni cilj sistema kontrole gasa jeste da sprei eksplozije i rizike od guenja u podzemnim
rudnicima uglja. Kontrola metana u aktivnom longwall ulazu, tako da koncentracije metana u
povratnom vazdunom putu ne prelazi 1%, obino zahteva samo korienje tehnika za ventilaciju.
Meutim, ako se oekuju vii tokovi metana iz radne povrine, mora se koristiti kombinacija
ventilacije i drenae metana. Najbolje praksa kontrole gasa za bezbednost e poveati izglede
korienja gasa.
Mere zatite su dostupne da bise smanjilo umnoavanje eksplozije nakon to se desi i veoma su vana
druga linije odbrane. Smanjenje nakod neuspeha metana nije zamena za prevenciju, ona je meutim
fokus oviih smernica.
2.2 Pojava gasne opasnosti
Gasovi bogati metanom, generalno sade izmeu 80% i 95% metana, prirodno se javlja u ugljenim
slojevima i oslobaaju se kada god se ovi uzburkaju rudarenjam. Gas iz slojeva uglja postaje zapaljiv i
uzrokuje eksploziju samo ako mu se dopusti meanje sa vazduhom.
Emisije vee zapremine ugljen dioksida se takoe nalaze u rudnicima uglja u nekim geolokim
sredinama. Ugljen dioksid je tei od vazduha i otrovan u koncentraciji veoj od 5% u vazduhu,
meutim psihiloki efekti se mogu iskusiti pri koncentraciji od 1%.
Metan je bez boje, mirisa i ukusa; zato je ureaj za merenje potreban da bi se potvrdilo njegovo
prisustvo. Metan je zapaljiv kada se pomea sa kiseonikom u rasponu koncentracije prikazanom na
slici 2.1.
U atmosferskom pritisku, najeksplozivnije koncentracija metana je na 9,5% po zapremini. U
ogranienim podzemnim uslovima, maksimum eksplozivnog pritiska se moe poveati jer je
podzemni gas kompresovan ispred fronta plamena.
U sredinama lienih kiseonika, kakve se javljaju u zapeaenim stogovima, eksplozivne meavine
mogu da se formiraju jedino uz dodatak vazduha. Kada je prisutan pri veim koncentracijama, metan
je zaguljiv zbog premetanja vazduha. Poto su podzemni rudnici ogranieni, paljenje substancijalne
akumulacije metana nuno dovodi do eksplozije.

Slika 2.1 Formacija eksplozivnih meavina

(Izvor: Moreby, 2009; zasnovano na Coward, 1928)

Metan ima tendenciju da se stratifikuje i formira horizontalne slojeve blizu krova rudniikh radova
gde postoji nedovoljno visoka brzina ventilacije za spreavanje nanoenja slojeva. Ovaj fenomen se
jalvlja zato to je metan laki od vazduha, sa gustinom od samo 0.55% vazduha. U mnogim
sluajevima, brzina vazduha od 0,5 metara u sekundi e spreiti nanoenje slojeva, ali postoje uslovi u
kojima e brzina vazduha biti nedovoljna. Dizajneri ventilacija treba da budu svesni varijabli koje
spreavaju nanoenje slojeva metana, kao sto su irina sloja, nagib kolovoza, stopa emisije gasa, stopa
protoka vazduha (Creedy & Phillips, 1997; Kissell, 2006).
U nekim uslovima, kada se meanje ne dogodi zbog nedovoljne brzine vazduha, slojevi metana se
mogu formirati i protei bilo ka protoku ili od protoka ventilacione struje. Ovi slojevi metana mogu
brzo rairiti plamen, ime se poveava rizik i jaina eksplozije, stvaranjem puta izmeu izvora
paljenja i velikih akumulacija zapaljivih smesa (npr. u longwall stogovima). Kada se metan jednom
pomea sa vazduhom, meutim, ne moe se razdvojiti spontano.
Operateri rudnika aktivno izoluju podruja rudnika koja vie ne rade (npr. izraeni longwalls ili
ponekad stogovi aktivnih longwall-a) iz ventilacionog sistema rudnika, konstruisanjem barijera ili
peata. Ove ventilacione barijere ili peati nuno nesavrene zbog pomeranja zemlje i ne mogu u
potpunosti spreiti emisiju gasa od ulaska u aktivne radove rudnika. Eksplozivne meavine gasa se

mogu akumulirati iza ventilacionih peata i ui e u vazduni put kao rezultat ventilacione fluktuacije
ili depresijom barometarskog pritiska.
Podruja visokog rizika u rudnicima gde metan iz slojeva uglja prolazi kroz eksplozivni opseg su
stog (gubica) iza lica longwalla i zone seenja mehanizovanih maina za seenje uglja. Eksplozivne
meavine se takoe formiraju unutar loe dizajniranih ili slabo operativnih sistema drenae metana
zbog uvlaenja prekomernog vazduha.
Sobnni i stubni radovi rudnika (bez obnove stubova) imaju tandenciju da uzburkaju znatno nie
zapremine susednog spoja nego longwall metoda; zato ti rudnici pretenduju da budu manje gasni od
longwall rudnika. Meutim, sobni i stubni rudnici nisu nuno manje rizini od eksplozija, zbog
potekoa u postizanju adekvatne ventilacije radnih povrina. Predominantni izvor metana u sobnim i
stubnim radovima jeste sam radni sloj. Slojevi meavine zapaljivog gasa mogu porasti na krovu kao
rezultat neadekvatne ventilacije slepih zaglavlja i emisije sa krova izvora (vidi studiju sluaja 4).
Paljenje eksplozivne meavine metana
Meavine vazduha metana mogu biti zapaljene preko brojnih izvora: elektrine varnice, visoke
temperature izazvane steel striking quartzitic rock, abiabatske kompresije odronom kamenja, oticaja
aluminijuma na gvoze, udari groma, zadimljeni material, eksplozije i detonacije, spontano
sagorevanje i gusti plamen.
2.2 Smanjenje rizika od eksplozije
Isticanje osnovnih principa prevencije eksplozije je glavni cilj ovih smernica. Ovo znanje je kljuno
za efektivan programski dizajn za kontrolu rizika gasa u rudnicima uglja. Principi ovde opisani su
sinonimni sa onima koje ugraenim u sisteme upravljanje rizika, koje su moderne rudne kompanije
implementovale u tenji za nultom stopom nesrea i eksplozija.
Upravljanje rizikom od ekspolzije u rudnicima uglja ukljuuje vei broj razliitih aktivnosti (vidi
Okvir 2.1.), koje zahtevaju dobru organizaciju i jasnu podelu odgovornosti.

Okvir 2.1. Tipine kontrole rizika od eksplozije i procedure u rudnicima uglja

Korienje elektrine opreme i kablova otpornih na plamen

Kontrola eksploziva i njegove upotrebe ispod zemlje
Postojanje adekvatnih postrojenja za poar i spaavanje
Planiranje drenae gasa, dizajn i implementacija
Kontrola pranjenja dreniranog gasa metana
Kontrola pristupa rudnicima i njihove radne zone
Restrikcija kriumarenja u podzemnom okruenju
Inspekcija podzemnih radova
Pruanje anti-statikih materijala
Nadzor rudarskih operacija
Korienje i odravanje mehanikog i elektrinog postrojenja
Mere ogranianje za upotrebu neprimerene opreme
Nadzor mehanikih i elektrinih operacija
Restrikcija dimnih materijala ispod zemlje
Planiranje ventilacije
Kontrola ventilacije rudnika
Praenje i merenje koncentracije rudnikog gasa
Upotreba pomone ventilacije
Degasiranje naslova/zagljavlja
Predostronosti trenja paljenja
Snabdevanje detektora matana
Kvalifikacija zaposlenih
Bezbednosna obuka
Snabdevanje barijerama za susbijanje eksplozije
Postavljanje sigurnosnih znakova i obavetenja

Redukovanje rizika od eksplozija kroz prevenciju pojave eksplozivnih meavina, kada god se pojave
i preuzimanje mera da se obezbedi odvajanje eksplozivnih meavina od potensijalnih izvora paljenja
su najbolje bezbednosne prakse u rudnicima uglja.
Kljuna je kontrola razblaivanja, disperzije i distribucije zapaljivih gasova u rudnicima uglja da bi se
minimizirala dostupnost goriva za paljenje. Rizik povezan sa zapaljivim gasovima u podzemnim
rudnicima uglja, moe biti minimizovan na nekoliko naina: njihovim razblaivanjem do bezbednih
koncentracija sa ventilacionim vazduhom; uz upotrebu prikladnih ureaja za ventiliranje maina za
seu uglja; kroz preusmervanje gasa od radnih oblasti; i, ukoliko je potrebno, sakupljanjem gasa u
buotinama ili galerijama za drenau pre nego to dospe u vazdusni prostor.
Fundamentalni principi redukcije rizika od eksplozije su sledei:

Gde god je mogue, smanjiti pojavu eksplozivne meavine gasa (npr. upotreba visoko
efikasne metode drenae gasa, prevencija i disperzija slojeva metana kroz brzinu ventilacije).
Ako je eksplozivna meavina gasa neizbena, minimizirati zapreminu eksplozivne meavine
(npr. brzim razblaivanjem u ventilacionom vazduhu do dozvoljene koncentracije metana).

Odvajanje neizbene pojave meavine gasa od potencijalnih izvora paljenja (npr. kroz
upotrebu specijalno dizajniranih face end ventilacionih sistema da bi se izbegle akumulacije
gasa blizu elektrinih motora ili izbegavanjem upotrebe elektrike u longwall distrkiktu
povratnih vazdunih puteva)
Izbegavati izvore paljenja koliko god je mogue (npr. nebezbedni elektrii ureaji, otvoreni
plamen, puenje)
Kontrola emisije gasa iz izraenih, zapeaenih podruja rudnika, korienjem metode
drenae gasa regulisanih da odre istou gasa i dreniranjem gasa za primanje fluktuacije
barometarskog pritiska.

2.4 Regulatorni i upravljaki principi

Efektivni regulatorni bezbednosni okvir
Efektivni bezbednosni regulatorni okvir e obezbediti konherentnu i jasanu smernicu industriji pod
okriljem vodeeg organa za bezbednost, sa jasno definisanom ulogom i odgovornostima koje se ne
preklapaju sa onima od drugih organa uprave.
Obimne bezbednosne regulacije za gas rudnika uglja ne pruaju garancije za bezbedne uslove za rad.
Da bi bile efikasne, regulacije se moraju rezumeti, primiti, i primeniti od strane inspektora rudnika,
uprave rudnika, nadzornog osoblja i radnika rudnika. Proaktivno upravljanje rizikom i bezbednostna
odgovornost odozdo na gore, su klju za prevenciju nesrea. Upravitelji i rudari mogu jedino biti
proaktivni ako razumeju podvuene principe emisije gasa i procese kontrole. Trening i razmena
zananja su zato neobhodan elemenat za uspean bezbednosni program kao i gotov pristup injeninim
izvetajima o incidentima vezanih za gas i njihovim uzrocima. Upravljanje bezbednou i trening
treba da obuhvati kako zaposlene, tako i izvoae radova.
Primena
Efektivni vladini inspektori reviziraju bezbednosne uslove kroz sprovoenje detaljne podzemne
insekcije, sprovoenjem strunih saveta za upravljanje rudnikom, razmatranjem efikasnosti propisa i
obezbeijivanjem potovanje propisa, radei sa operativcima rudnika da isprave neke nedostatke ili
kanjavanjem onih koji jasno ignoriu propise i ugroavanju ivote. Efektivno bezbednosno i
regulatorno upravljanje sistemima takoe ukljuuje one koji su najvie pogoeni neuspehom kontrole
gasa, dakle, same rudare. Da bi se obezbedilo najefikasnije urpavnjanje rizikom, naglasak mora biti na
prevenciji nesree, ili incidenta, pre nego na kanajvanju nakon to se dogode.
Uspeno upravljanje zdravstvenim i bezbednosnim rizikom ne ukljuuje samo regulatorne organe, i
operativce rudnika, ve mora ukljuiti i rudare kao ravnopravnje uesnike. Kao to je podvueno u
Kodeksu prakse o bezbednosti i zdravlju u podzemnim rudnicima ulglja, Medunarodne Kancelarije
Rada (ILO, 2006), radnici imaju pravo na bezbedno radno okruenje, ukljuujui i mogunost da
prijave potencijalne opasnosti bez straha od obmazde. Stavie, kao partneri u razvijanju bezbednih
uslova za rad, radinici su u obavezi da podre bezbedne radne prakse i da odre bezbedno okruenje
za rudarstvo.
Dozvoljene koncentracije gasa za bezbedne uslove za rad
Preskriptivne propise treba koristiti tedljivo, jer oni mogu da ugue inovacije. Oni su opravdani
fizikim imperativima, kao to je eksplozivni opseg zapaljivih gasova u vazduhu rudnika. Sve zemlje
rudnika uglja postavljaju gornje granice dozvoljenosti koncentracije metana ili zapaljivog gasa koja

ne sme biti prekoraena u vazdunom prostoru rudnika. Neke primenjuju razliita obavezujua
ogranienja koncentracije gasa u razliitim delovima rudnika uglja u zavisnosti od aktivnosti i
dostignutog nivoa rizika od eksplozija, i postavljaju bezbedne koncentracije za transport i upotrebu
gasa da bi minimizirali rizik od podzemnih eksplozija (tabela 2.1).
Tabela 2.1 Odabrani primeri regulacije i preporuenih granica koncentracije zapaljivog metana
Ogranienje
koncentracije
zapaljivog
metan [%]
Maksimum
ispod koga je
generalno
dozvoljeno
raditi
Maksimum
ispod koga je
dozvoljeno
raditi u
povratnim
vazdunim
putevima
Minimum
dozvoljen za
korienje
Minimum za
podzemni
transport
gasovoda

Australia

Kina

Nemaka

Indija
(h)

Juna
Afrika

Ujedinjeno
Kraljavstvo

SAD

Faktori
bezbednosti
(a)

1.25

1.0

1.0

1.25

1.4

1.25

1.0

3.6-5.0

2.0(b)

1.5
(g)

1.5

0.75

1.4

2.0(b)

2.0
(b)

2.5 6.7

na(e)

30

25

na(f)

na(f)

40

25(c)

1.7 2.7

na(e)

na

22

na(f)

na(f)

na(e)

na(d)

1.5

(a) Faktor bezbednosti oznaava opseg multiplikatora ispod donje granice eksplozivnosti od 5% ili iznad gornje
granice eksplozivnosti od 15% metana u vazduhu;
(b) Ako nema elektriciteta;
(c) Sjedinjene Drave upravljaju degasifikacijom metana u ventilacionom planu, nema propisa ili regulacija;
(d) Ne smatra se problemom jer nie koncentracije stonih gasova se genaralno dreniraju iz povrinskinh bunara;
(e) Utvrdnjeno lokalnom procenom rizika;
(f) Malo ili bez aplikacija, pa nije obraeno
(g) 2.5% za ne putujui povratak
(h) U Indiji standardi metana su odredjeni Indijskoj Regulaciji Rudnika Uglja 1957, koja je zasnovana na Rudnickom
Aktu 1952.

Precizni nivoi akcija za koncentraciju gasa po sebi nisu dovoljni za obezbede sigurne uslove
rudarenja. Podjednako je vano identivikovati pogodne lokacije u kojima su koncentracije izmerene,
procedure koriene za merenje, i akcije preduzete kao konsekvence tih merenja. Propisi rudarenja u
industrijalizovanim zemljama se generalno fokusiraju na nadgeldanje i kontrolu napora u proporciji sa
stepanom oekivanog rizika.
Bezbedan transport i korienje gasa
Transport i upotreba eksplozivnih meavina gasa je opasan zbog opasnosti od razmnoavanja
eksplozije u radna podruja rucnika. Nacionalne regulacije za bezbednost rudnika variraju u svojoj
proceni minimalne koncentracije metana koja se smatra bezbednom za transport i korienje, koja
varira od 25% do 40% meu zemljama. Bezbednosni faktor od oko dva puta iznad eksplozivnog
limita (t.j. 30% ili vea koncentracija metana), je generalno procenjen kako dobar praktini

minimum 3. Nesree koje ukljuuju gasovod za protok metana u koncentracijama znatno iznad gornje
granice zapaljivosti ne rezultiraju eksplozijama, jer je gas na suvie visokom nivou istoe da bi
goreo; u tim sluajevima, vatra u gasnom/vazdunom interfejsu moe biti ugaena tehnikama za
gaenje pozara. Nasuprot tome, paljenje gasa niske istoe, (npr. u rasponu od 5%-15%) u gasovodu
moe izazvati plamen koji moe da se ubrza u oba pravca unutar cevi, kreirajui intenzivnu
eksplozivnu silu i stavljajui ceo rudnik u opasnost.
Propisi za smenjenje rizika od paljenja
Veina zemelja sa rudnicima imaju regulacije koje odreuju tip i upotrebu materijala dozvoljenih
ispod zemlje da bi se smanjili rizici od paljenja. Ne mogu meutim svi rizici od paljenja biti
eliminisani.
Elektrina energija je potrebna da pokrene opremu rudnika. Njena bezbedna upotreba zavisi od
usvajanja provere plamena i unutranjih bezbednosnih standarda, upotrebe oklopljenih kablova i
bezbednih konektora i rigoroznih procedura inspekcije i odravanja (I&M). Obino, regulacije
zabranjuju upotrebu elektrine energije u specifinim kolovizima unutar longwall distrikta gde bi
poviene koncentracije metana mogle nastati, ili, gde god su koncentracije bliske granici zapaljivosti
gasa dozvoljene (tj. prelaze 1% metana).
Rizici zapaljivosti od trenja na mainama za seu uglja su minimizirane upotrebom otrih alata,
ispravno postavljenih sprejeva na vodu i mainskim sistemom za ventilaciju. Transportne trake mogu
takoe biti izvor paljenje usred pregrejavnja, ali rizik moe biti bitno smanjen kroz redovni I&M.
Nemarno ljudsko ponaanje, kao to je paljenje cigarete ispod zemlje, jeste poznat izvor eksplozija u
rudnicima.

Poglavlje 3. Pojava, oslobaanje i predvianje emisije gasova u rudnicima uglja

Kljune poruke
3

Faktor bezbednosti od najmanje 2.5 ispod donjeg eksplozivnog limita matana (t.j. 2% metana) je dobar
praktini minimum, u odsustvu elektrine struje; vii faktor bezbednosti je potreban ako se koristi elektrina
struja.

Tokovi gasa metana u rudincima uglja u normalnim, uslovima mirovanja, su generalno predvidivi.
Uobiajene emisije i dogaaji eksplozije/izliva nisu lako predvidivi, ali su uslovi pod kojima mogu da
se dese dobro poznati. Detaljne metode smanjenja rizika, pod kojim se ovu uslovi razvijaju, su
razvijene i trebalo bi da se primene gde god je identifikovan znaajan rizik. U takvim uslovima,
bezbedni radni uslovi zavise od rigoroznosti primene i nadzora metoda kontrole gasa.
Vanosti postavljanja ne samo podzemnog nadzoraza operacionalno -bezbednosnog razloga, ve i
prikupljanje i upotreba podataka za bezbedno planiranje, ne moe se dovoljno naglasiti.
3.1 Uvod
Moderni, visoko produktivni rudnici uglja se susreu sa sve viim tokovima gasa, sa poveanjem
stope eksploatacije uglja i oni dublje rade, ugljeni slojevi sa viim sadrajem gasa. Poznavanje pojave,
karakteristika emisjie, i oekivanih tokova gasa iz rudnika uglja, kao funkcije stope proizvodnje uglja,
je kljuno za planiranje rudarstva, ventilacije, korienje gasa i svrhe kontrole GHG emisije.
3.2 Pojava gasa u slojevima uglja
Gas koji se prirodno javlja, a pronaen je u slojevima uglja, uglavnom se sastoji iz metana (obino
80% do 95%) sa niom proporcijom teih ugljovodoninih gasova, nitrogena i ugljen dioksida.
Meavine metana, vodene pare, vazduha i povezanih oksidacionih produkata na koje se nailazi u
rudnicima uglja su esto kolektivno nazvani "gasovi rudnika."
Metan je formiran u slojevima uglja kao rezultat hemijske reakcije koje se dogaa kada ugalj biva
zakopan u dubinu. Biljni ostaci pronaeni u modernim movarama e se polako menjati od mokrog,
organskog nanosa ka uglju, ako materijal postane sakopan na izvesnom stepenu i ostane pokriven
due vremena kroz proces poznat kao ugljenizacija. to je via temperatura, pritisak i pokop uglja, to
je vea zrelost uglja (tj. nivo) i to je vea koliina proizvedenog gasa. Mnogo vie gasa je proizvedeno
kroz proces ugljenizacije nego to je pronaeno u slojevima. Gas izgubljen tokom procesa
ugljanizacije je emitovan na drevne zemljane povrine, uklonjen u otapanju podzemnih voda koje
prolaze, ili je proso i postao zadran u porama i strukturama okolnih stena. Ovaj gas je moda
akumuliran u susednim poroznim slojevima kao to su peare ili je moda bio absorbovan kroz
organske ljuske. Ovi rezervoari kamenja mogu postati bitan izvor priliva gasa u rudnike ako su ovi
slojevi gasnih leaja zapeaeni okruujuim nepropusnim slojevima i ostanu neometani dok se
rudarstvo odvija. Metan se javlje u znatno veim koncentracijama u uglju u poreenju sa bilo kojim
tipom stene, zbog procesa apsorpcije, koji dozvoljava molekulima metana da budu pakovani u
substancu uglja do gustine gotovo nalik na tenost. U vertikalnog sekvenci slojeva uglja, sadraj
metana se esto poveava sistematino sa dubinom i rangom. Gasni sadrinsko-dubinski gradijeti
variraju od ugljenog basena do ugljenog basena, i reflektuju geoloku istoriju basena u kome se ugalj
formira. U nekim basenima uglja, sadraj metana se poveava sa dubinom, konano dostie
maksimum i onda se smanjuje ispod tog nivoa.

3.3 Proces oslobaanja gasa

Gas koji se prirodno proizvodi i skladiti u uglju i okruujuim slojevima, moe biti osloboen ako se
uzdrma rudnikim aktivnostima. Stopa i iznos isputenog gasa zavisi od inicijalnog iznosa gasa u

uglju (sardaja gasa), distribucije i gustine slojeva uglja uzdrmanih rudarenjem, jaine sloja koji
nalee na ugalj, geometrije rudnikih poslova, stope proizvodnje uglja i propustljivosti slojeva uglja.
Totalni tok gasa varira proporcionalno od stope poremeaja/uzdrmavanja slojeva tokom rudarskih
aktivnosti. U posebnoj geolokoj postavci, zato, totalna zapremina osloboenog gasa tokom rudarenja
se proporcionalno poveava sa poveanjem stope vaenja uglja. U odreenim uslovima, stavie,
rapidno izbacivanje, ili izlivi uglja i gasa i iznanadne emisije se takoe mogu pojaviti.
Neki slojevi uglja izraeni u Australiji ili negde drugo, su apsorbovali znatne koliine ugljen-dioksida
i takoe metana. Gde su ovi slojevi uglja izraeni, izlivi se mogu javiti na niem nivou in situ sadraja
gasa od ugljenog sloja koji bi onda bio oekivan samo ako je metan bio prisutan. Zato, in situ sadraj
gasa bi tebalo izmeriti, da bi se procenila potreba za pre-drenau.
Evropske studije (Creedy et al, April 1997) su pokazale da de-stresovan svod ili zona poremeaja,
unutar koje je gas osloboen, biva formiran iznad longwall i obino proiruje 160m do 200m u krov i
ispod longwall do oko 40m do 70m u zemlju. Slika 3.1 je prikaz gipsanog modela koji pokazuje
distressing pokrivenog materijala nakog to je kreiran prazan prostor. Ovi postupci modeliranja su
korisni u determinisanju magnitude de-stresovanja koje se dogodilo, i visine iznad praznine koja se
primetno javlja bed separation, fracture opening, and other forms of strata relaxation, poveavaju time
propustljivost i stvarajui prolaz za prolazak gasa. Razne teorije i empirijski modeli su razvijeni da
predstavljaju ovaj proces.
Slika 3.1 Model selekcija paralelna sa longwall licem koja pokazuje slomljenu stratu kako
posledicu uklanjanja uglja, formirajui na taj nain stog

(Modelovano po Gaskell-u, 1989)

Ekstrakcija sloja uglja dovodi do sleganja na povrini. Dok e svi slojevi izmeu longwalla i povrine
biti uzburkani, samo e gas unutar de stresovanog luka ui u radni prostor. Buotine sa povrine i
plitka iskopavanja e ponekad susresti usloboeni gas iz slojeva uglja koji normalno ne bi bio
emitovan tokom rudarenja. Produkcija gasa se moe javiti. Meutim, buotina ili iskopavanje takoe
moe sluiti kao migracioni prolaz za gas koji nije sakupljen, rezultirajui povrinskim ili
ispodpovrinskim opasnostima.

3.4 Relativna gasovitost rudnika uglja

Specifine (ili relativne) koliine emisija se obino koriste da prikau gasovitost rudnika ili
longvall distrikta. Koriste se iste jedinice mere kao za merenje gasa na primer kubni metar metana
emitovan po toni kubnog metra uglja, ali ipak ima velikih sutinskih razlika 4. Specifine emisije
predstavljaju ukupnu koliinu metana koji je osloboen iz svih izvora podeljen sa ukupnom koliinom
proizvedenog uglja tokom vremenskog perioda u kome se merilo, pod idealnim uslovima nedelju
dana ili vie. Drugim reima ovo merenje prikazije stvarno stanje kubnih metara metana emitovanih
po toni uglja u odreenom vremenskom periodu. Emitovani i izmereni gasovi potiu ne samo od uglja
koji se iskopava ve i od svih slojeva uznemirenih kopanjem i otputaju se u prazninama koje ostaju
nakon zavretka procesa kopanja. U naelu, podrazumeva se da se gasovi javljaju u rudnicima uglja sa
specifinim emisijama od 10 kubnih metara po toni i vie. Specifine emisije koje doseu od 50 - 100
kubnih metara po toni se pojavljuju u rudnicima u nekim zemljama kao to su Ujedinjeno Kraljevstvo
ili SAD, ali ovi nivoi su izuzetak (KISSEL et al, 1973.)
3.5 Razumevanje karakteristika emisija gasa rudnika uglja
Vrhunac tokova gasa pojavljuje se u povratnim vazdunim kanalima u aktivnim etvrtima tokom
ciklusa zasecanja kopa, a nakon uruavanja plafona tokom izrade potpornih zidova. Statistika
istraivanja su pokazala da se maksimalne koliine obino poveavaju 50 posto iznad proseka
(CREEDY et al, april 1997.). Metode za proizvodnju gasa uobiajeno koriste ovaj odnos prilikom
procene zapremine vazduha koji je neophodan da bi se ispunile obavezne koliine za rastvaranje gasa.
Zapremina gasa koji se oslobaa iz bilo kog podruja u kome se kopa ugalj, smanjuje se tokom
vremena, dok se nastavkom kopanja dodaju novi izvori gasa. Rezultirajue emisije su odreene
sumom svih izvora kroz vreme. Kao posledica, ta specifina emisija (tj. koliina gasa koja se emituje
po toni iskopanog uglja) moe se poveati tokom postojanja longwall-a. Kad se obustavi proizvodnja
uglja, gas nastavlja da isparava iz ugljenih avova/slojeva i tee iz ne-ugljenih slojeva, ali smanjenim
intenzitetom. Kada se zapone iskopavanje nakon par dana pauze, emisije gasa e inicijalno biti
manje nego kad je proizvodnja stabilna.
Veina empirijskh proraunima emisija podrazumeva se da je proizvodnja uglja konstantna i da su
emisije gasa ujednaene. Ovaj prilaz je je dobar za planiranje, ali se moraju uzeti u obzir i ostali, tee
predvidivi faktori. Zbog toga je u cilju spreavanja ozbiljnih situacija neophodno razviti metode za
kontrolu rizika. Na primer, u izvesnim rudnicima sa visokom koncentracijom gasa i niskom
propustljivou uglja, moe doi do iznenadnih izliva gasa i uglja (a ponekad i kamenja) van
obraenih slojeva. esto se mogu identifikovati osnovni rudarski i geoloki faktori koji mogu dovesti
do visokog rizika izlivanja, ali stvarni incident se ne moe predvideti sa izvesnou. Uprava rudnika u
cilju poveanja bezbednosti moe primeniti rigorozne metode prevencije i kontrole. Te metode se
obino svode na smanjenje sadraja gasa u uglju do ispod kritinog nivoa na taj nain to e izvui
gas pre kopanja.
Do iznenadnih emisija gasa moe doi sa dna radne povrine longwall-a ili sa prednje strane ili iz
sporednih puteva. Do ovog tipa emisije moe doi naroito kad je na dnu jaka peana podloga a
drugi av lei 40 60 m ispod radnog ava. Iako je teko predvideti iznenadnu emisiju gasa, u cilju
prevencije moe se izbuiti niz rupa na dnu da bi se spreila akumulacija gasnog pritiska.

Koliina gasa koji se emituje tokom kopanja u poreenju sa koliinom priozvedenog uglja

Iznenadne emisije i erupcije mogu izazvati znaajne tete i prouzrokovati povrede i smrtne sluajeve.
Ukoliko meavina vazduha/metana dostigne zapaljiv racio, varnice od kamena koji udara u metal
mogu zapaliti gas u rudniku.
Radovi u rudniku ponekad mogu poremetiti prirodne rezervoare gasa i dovesti do emisija duplo veih
od onih koje se oekuju samo od ugljenih avova. Rezervoari prirodnog gasa mogu se smestiti izmeu
ispreplitanih ugljanih avova i pojaviti kao normalan deo kopanja uglja, ali zbog geoloki obstruisanih
ili zaepljenih puteva oticanja gasa, zarobljeni gas se oslobaa tokom kopanja. Te situacije nije lako
identifikovati pre kopanja, ali radnici u rudniku treba da budu svesni te mogunosti i da uporeuju
merenja sa predviene podacima. Za bezbedno funkcionisanje rudnika nije dovoljno samo uspostaviti
sistem podzemnog nadzora, ve je potrebno sakupljati i koristiti podatke za planiranje bezbednosti.
3.6 Merenje In Situ sadraja uglja
U cilju planiranja drenanih i ventilacionih sistema koji bi obezbedili bezbedno funkcionisanje
rudnika, potrebno je poznavanje gasa koji je adsorpovan u sadraju uglja i, u zanemarljivom sluaju,
poznavanje koliine gasa koji je kompresovan u veim prostornim porama. Sadraj gasa se izraava u
koliini gasa koja se sadri u koliine uglja in situ (m3/t) i ne treba je brkati sa specifinim
emisijama 5. Sadraj gasa se meri na taj nain to se uzorci uglja stavljaju u kanistere u to sveijem
stanju. Ti uzorci se dre na temperaturi to blioj onoj u rezervoaru dok se gas ne desorbuje. Izmerena
koliina otputanja omoguava procenu koliine gasa koji je izgubljen pre uzimanja uzorka. Na tabeli
3.2 je dijagram koji prikazuje aparatus namenjen da sakuplja i meri gas tokom desorpcije iz uglja koji
se nalazi u zapeaenom kanisteru. Tokom ove procedure uzimaju se uzorci uglja iz buotine i
izdvaja uglja u kanister. S vremena na vreme se gas iz kanistera proputa u cilindar za merenje gde se
gas meri i belei rezultat. Sadraj gasa se moe analizirati tako to se uzima uzorak i daje na hemijsku
analizu. Gas koji ostane u uglju nakon testiranja se meri tako to se ugalj izlomi i izmeri isputena
koliina. Najee metod za merenje sadraja gasa je tehnika koji je razvio Ameriki Ured za
rudarstvo (USBM) za koji je potreban period od nekoliko dana do nekoliko nedelja (Diamond &
Levine, 1981.). U Evropi i Austrasliji su razvijeni bri metodi desorpcije koji omoguuju bre
rezultate koji odgovaraju operiativniom potrebama u rudarstvu (Janas & Ophale, 1986.). Pored toga
razvijeni su i statistiki metodi i metodi deliminog pritiska, za ugalj niske propustljivosti (Creedy,
1986). Zbog toga to slojevi uglja sadre i mineralne materije i ugljene supstance (gas se preteno
adsorbuje na organskim materijama), sadraj gasa se generalno prilagoava bazi bez pepela. Gasovite
komponente se po nekad mere odvojeno; u veini sluajeva gas je predominantno metan.Tipine
koliine metana u ugljenom avu koji se nalazi u prirodi kreu se od nivoa u tragovima do 30 m3/t.

Tabela 32. Oprema za merenje sadraja gasa (Australijski standard)

Merenje gasa emitovanog tokom rudarskih operacija u poreenju za iznosom proizvedenog uglja.

(Bazirano na Diamond & Schatzel, 1998.)

3.7 Praktine procene toka gasa u rudnicima
Akademski i istraivaki instituti razvili su rigorozne teoretske modele simulacije i emisionih tokova.
U praksi, rudnici koriste empirijske modele emisije gasa koji su veoma pouzdani ukoliko se koriste
zajedno sa lokalnim znanjem i ekspertizom. Ovi modeli trae da se odrede parametri kao to su
sadraj gasa u avovima, mehanika svojstva stena i slojeva uglja, geometrija rudnika i stopa
proizvodnje uglja. Korisnici mogu izgraditi sopstvene modele, koristei publikovane informacije ili
mogu kupiti gotov softver. Procene tokova gasa se izraavaju bilo u relativnim iznosima kubnih
metara po toni iskopanog uglja (specifina emisija u m3/t) ili u apsolutnim iznosima kao stabilan
priliv po kubnom metru u minuti (m3/min) ili litrama u sekundi (l/s).
Modelima se moe predvideti efekti poveanja proizvodnje uglja na tokove gasa. Takoe mogu da
predvide maksimalni kontrolisani protok gasa i sa njim povezanu maksimalnu proizvodnnju uglja na
koju utiu sledei parametri:

Odreeni limiti koncentracije zapaljivog gasa u povratnim protocima vazduha longwall-a.

Raspoloive koliine vazduha u vantilaciji i volumen protoka vazduha koji cirkulie u radnim
oblastima. Volumen protoka vazduha koji se isporuuje u longwall zavisi od broja puteva,
konfiguracije ventilacije proizvodnog prostora i maksimalno prihvatljive brzine za komfor
rudara.
Drenaa gasa koja se moe konstantno odravati, uoliko se koristi ova drenaa.

Poglavlje 4. Ventilacija rudnika

Kljune poruke
Sistemi ventilacije rudnika su kritina komponenta celokupnog sistema efikasnog otklanjanja metana
iz radnog prostora rudnika. Sistem ventilacije treba da ispuni tri cilja : 1) da za radnike obezbedi sve
vazduh koji se moe udisati, 2) kontrolie temperaturu i vlasnost rudnika, i 3) efikasno razblauje ili
otklanja opasne gasove i prainu koja se moe udahnuti iz vazduha.
esto se poboljanjem drenanog sistema metana moe postii bre i jeftinije reenje umesto
jednostavnim poveanjem snabdevanja vazduhom u rudniku.
4.1 Ventilacioni izazovi
Postizanje efikasne ventilacije u rudnicima je faktor koji ograniava proizvodnju uglja u datom
rudniku. Maksimalan iznos ekstrakcije uglja koji se moe postii na gasovitom ruditu zavisi od
kombinacije dva faktora od kapaciteta ventilacije da rastvori zagaiva do prihvatljive koncentracije
i od kapaciteta drenae metana.
Ventilacija je osnovno sredstvo za rastvaranje i dispersiju opasnih gasova u podzemnim rudnim
putevima. Rastvaranje gasa, praine i toplote se postie na taj nain to se optimizira brzina i koliina
vazduha. to je vea koliina sveeg vazduha koji ulazi u kop to je vei priliv gasova koji mogu da se
proiste. Taj proes rastvaranja je oigledno ogranien koliinom raspoloivog vazduha u rudniku i
maksimalno tolerisanom brzinom vazduha.
Ventilacioni pritisak je proporcionalan zapremini protoka vazduha na kvadrat. Skroman porast
kvaliteta vazduha zahteva znaajno poveanje pritiska to dovodi do veeg curenja kroz komore
(stogove) i ventilaciona vrata. Preterano curenje kroz stogove moe poveati rizik spontanog
sagorevanja i onesposobiti sisteme drenae gasa.
Lokalne vladine agencije esto propisuju koliinu vazduha koji je potreban da bi se provetravale
podzemne radne povrine i dozvoljene koliine zagaivaa. Ventilacioni sistem ija je jedina svrha da
zadovolji minimalne propisane kriterijume o protoku i brzini vazduha mogu biti nedovoljni za
obezbeenje sigurnog i zadovoljavajueg okruenja u aktivnom rudniku. Iz tog razloga prilikom
izrade specifikacija za ventilacione sisteme treba uzimati u obzir oekivane najgore sluajeve nivoa
zagaenja.
Metan se smatra glavnim zagaivaem i najopasnijim gasom prilikom izrade specifikacije
ventilacionih sistema. Ukoliko je odabrani sistem ventilacije u stanju da otkloni ili na zadovoljavajui
nain kontrolie primarnog zagaivaa, pretpostavka je da e se manji zagaivai otkloniti ili
adekvatno kontrolisati u isto vreme.
4.2 Osnovne odlike ventilacionog dizajna
Generalno, vazduh se isisava iz rudnika putem izduvnih ventilatora koji se nalaze na povrini. Na taj
nain je vazduni pritisak u rudniku ispod atmosferskog pritiska. U sluaju da otkae ventilator,
ventilacioni pritisak u rudniku raste i spreava istovremeno oslobaanje gasa iz radnih prostorija.
to je dublji i skuplji rudnik, to je kompleksniji ventilacioni krug i vea sklonost za oticanjem gasa
kroz ventilaciona vrata u rudniku kroz izlazne i ulazne vazdusne kanale. Tako, vei rudnici imaju
ograniene koliine sveeg vazduha koji mogu koristiti u zatvorenim prostorima i na radnim
povrinama to zahteva upotrebu spoljanjih ventilacionih kanala. Uprkos tome, potrebno je
obezbediti dovoljno vazduha za paralelnu ventilaciju unutranjih prostora, ne u seriji; na ovaj nain bi

se omoguilo da se problem gasa transmituje iz jednog u drugi prostor. Najbolja praksa bi bila da se
obezbedi prekid elektrike u svim radnim prostorijama niim od one u kojoj je koncentracija gasa
prela propisani minimum.
Ventilacija je dinamian proces. Potreba za ubacivanje vazduha putem ventilacije se poveava sa
razvojem rudnika i poveanjem prostora koji treba da se ventilira, to po nekad zahteva instalaciju
dodatnih ventilacionih vratila, poveanje broja ventilatora ili proirenje vazdunih puteva.
Na tritu se mogu nai softveri za ventilacione mree. U toku ovih promena, a da bi se izabrao
odgovarajui model i proverila funkcionisanje sistema, potrebno je redovno pregledati pritisak i
protok vazduha.
Kad god je to mogue, ventilacioni sistem treba dizajnirati na takav nain da se rezliite
ventilacije dele ili grane na prirodan nain balansiraju. Na ovaj nain se smanjuje potreba za
instaliranjem ureaja za kontrolu toka, kao to su brave za vazduh. Otvaranje i zatvaranje ovih ureaja
da bi se omoguio prolaz osoblja ima veliki uticaj na protok vazduha u granama.
Povrinske ventilatore treba dizajnirati tako da zadovolje potrebe rudnika. Povrinski ventilatori se
mogu podesiti na odreene limite da udovolje potrebama, a da ne uzrokuju aerodinaminu ravnoteu.
Stariji povrinski ventilatori koji su instalirani u nekim starim rudnicima esto rade na maksimumu. U
tim sluajevima se poveanje protoka vazduha u udaljene delove rudnika moe se postii samo putem
poboljanje vazdune ventilacione mree.
4.3 Ventilacija gasnih radnih prostora
Zavisno od rasporeda rudnika, kontrola gasa, praine i toplote koja nastaje od vaenja uglja, se
obavlja uz razliite stepene efikasnosti. Glavnini gasni rizici su asocirani sa predelima radova na uglju
u kojima se avovi parcijalno ili u celosti ekstrahuju (bilo putem longwall ili roomandpillar metode)
i nisu vie bezbednosno prihvatljive (tj. stogovi). Sve longwall ili operacije obnove stuba su u
direktnom kontaktu sa izradnjenim oblastima gde se metan, vazduh sa deficitom kiseonika i drugi
opasni gasovi mogu akumulisati. Ovi gasovi ukljuuju matan koji nije sakupljen drenaom, plus
nastavak emisija iz uglja zaostalog u stogu.
Ovi gasovi se obrauju na jedan od dva naina. Prvo, moe im biti dopsteno da uu u tok vazduha u
rudniku gde je dovoljno vazduha na raspolaganju da razblazi maksimalnno oekivane tokove gasa u
vazdunim putevima do bezbednih koncentracija (slika 4.1). Kao primer, samo longwall sa
podzemnom ventilacijom (U-Ventilation), kao to pokazuje slike 4.2, i 50% sakupljenog metana moe
biti obraen ukupan tok gasa od 800 l/s (48 m3/min) istog metana 6. Najbolja praksa vie ulaznog
longwall-a i 70% skupljenog metana moe kontrolisati 5,333 l/s (320 m3/min) istog metana,
poveanje za faktor vei od sest 78.
Slika 4.2 Konvencionalni U-tip ventilacioni sistem

Pojedinacan unosni vazdusni put i pojedinacni povratni vazdusni put, 2% maksimuma metana i 30 m3/s
vazduha.
7
Visestruki ulaz, 2% maksimuma metana i 120 m3/s vazduha.
8
U oba slucaja napravljeno je dopustanje od 50% iznad proseka.

Kontrola gasa i pristup buenju i regulatornoj buotini popreno mereih drenanih buotina je
jednostavnije u napredovanju, u poreenju sa povlaenjem longwall-a. Meutim, veina svetskih
longvall produkcija uglja dolazi povlaenjem coalface-a jer su ovi produktivniji i ventilacione
konfiguracije su razvijene kao pokuaji da se inkorporiu prednosti kako od ventilacije iza coalface-a,
kao sto su Y, H, i sistemi povratka nazad 9.
Ventilacioni sistem bi trebalo da inkorporira neki nain kreiranja pritiska nagiba na longwall kraju
povrine da bi se osiguralo da zapaljiva meavina gasa ne dospe u radnu povrinu. Ovo moe uljuiti
upotrebu regulacija (deliminih obstrukcija) u putevima i posebnim krajnjim ventilacionim
aranmanima da preusmeri protok vazduha du ivice otpada iza coalface-a.
Opasnosti slojeva metana su manifestacija neadekvatne ventilacije rudnika. Njihovo prisustvo
indukuje potrebu za nadzorom gasa, nedovoljna brzina gasa da se raziu slojevi gasa, i moguu
potrebu da se pobolja drenaa gasa za uklanjanje gasa na svom izvoru.
4.4 Potreba za napajanjem energijom ventilacionog sistema

Videti sliku 9.1 u studiji slucaja 1 kao primer sistema povretka nazad.

Mala promena u zapremini vazduha trensportovanog putem sistema ventilacije rudnika zahteva
mnogo vee promene u potronji struje i stoga trokove ventilacije. Potreba ventilacionog sistema za
napajanjem energijom, koja je jedan od najvanijih operativnih trokova u rudniku, je proporcijalna
zapremini protoka vazduha na kub (slika4.4). Zato uvoenje drenae gas ili poveanje njene
efikasnosti esto predstavlja opciju manjeg troka od poveanja zapremine ventilacionog vazduha,
koji takoe moe ukljuiti veliki razvoj infrastrukture u rudniku.
Slika 4.4 Primer potrebe za energijom ventilacionog vazduha versus tokova vazduha

(Ljubaznou Sindicatum Carbon Capita-al)

4.5 Ventilacija naslova uglja
Efikasna kontrola gasa u slepim naslovima i zatvorenim stubovima rudnika mogu biti postignuti
kombinacijom pruanja pomone ventilacije i upotrebom seuih motorno masinskih ureaja da bi
se razblaio gas isputen seenjem uglja.
Ugljeni naslovi su obino ventilirani pomonim fenom i kanalnim sistemom, bilo iscrpljivanjem ili
prisiljavanjem, ili kombinacijom oba. Gasne opasnosti se mogu brzo razviti u sluaju bilo kakvog
neuspeha pomonog ventilacionog sistema. Kada je gas jednom akumuliran, bezbedan ponovni ulaz u
naslov zahteva posebne procedure. Da bi smanjili akumulaciju rizika gasa, neki rudnici dozvoljavaju
automatski restart podzemnih fenova pretei kratku obustavu pod odreenim uslovima.
Neuspesi ventilacionih sistema kroz prekid snabdevanja energijom, mehanike greke, i greke
pomonog usisnog fena su faktori koji utiu u mnogim nesrenim sluajevima povezanih sa gasom.
Dvostruka napajanja energijom rudnika i povrina u mirujuem stanju i podzemni buster fenovi
obezbeuju redundanost u glavnom sistemu ventilacije.
4.6 Nadzor ventilacije

Nadzor ventilacije moe biti izveden na dva osnovna naina: 1. kontinuirano koristei fiksne brze
transduktore koji transmituju podatke koji prebacuju vazduh na povrinu, ili, 2. periodino koristei
runu opremu.
Preciznost kontinuiranog nadzora protoka zavisi od vie faktora : pozicioniranja transduktora,
pravilne kalibracije, i poprenog preseka veliine kolovoza, koji moe da se promeni sa vremenom
kao posledica uzburkavanja rudarenjem. Protoci vazduha u radnoj oblasti i naslovima moraju biti
oprezno nadgledani, jer su kritini kako za bezbednost, tako i za proizvodnju uglja.
Lokacije merenja ne smeju biti postavljene tamo gde su lokomotive ili vozila parkirana, jer ovi
poremeaji stvaraju povremene promene u lokalnoj brzini vazduha.
Runi krilni anemomotri su pogodni za upotrebu bilo gde u rudniku, ukljuiv i nestabilne delove, jer
dimenzije protoka vazduha mogu biti proverene sa svakim merenjem brzine vazduha. Ureaji za
merenje vazduha moraju biti rekalibrirani u fiksnim vremenskim intervalima kako bi se osigurala
njihova tanost.
4.7 Kontrola ventilacije
Distribucija kontrole ukljuije preusmeravanje toka vazduha na jednu lokaciju, na raun drugih
tokova vazduha. Veza izmeu aerodinamikog otpora i stope protoka vazduha je dobro poznata i
moe biti upotrebljena da se predvidi ishod redistribucije protoka vazduha.
Ukupna kontrola sistema ventilacije rudnika je usmerena prevenstveno kroz povrsinki/e fen(ove).
Poveanje diferencijalnog povrinskog pritiska fena primenjenog u rudniku, moe imati samo
neznatan uticaj na protoke vazduha u najudaljenijim delovima rudnika. Iz tog razloga, poveanje
povrinskog pritiska fena moda ne moe reiti problem manjka ventilacionih vazdusnih puteva u
udaljenim delovima rudnika. Pritisci strate mogu uzrokovati krovnu, rebranu i podnu konverziju, koja
uzrokuje povean protok vazduha; zato kolovozi moraju biti odrani da bi olakali efikasnu
ventilaciju kao to je dizajnirana.
Kontinuirana kontrola i prilagoavanje glavnog ventilatora/fena nije preporuljiva. Relativno
konstantan protok vazduha ispod zemlja minimizira rizik od spontanog sagorevanja i asistira u
nadgledanju vazdunih tokova i nivoa zagaenja. Tamo gde rudnik slui kao redundantno dizajniran
sistem povrinskog fena (jedan ili vie fenova radi, jedan ili vie fenova su na stendbaju), korienje
objekta za prebacivanje fena je poeljno da se osigura da tokovi vazduha nisu prekinuti kada
povrinski fenovi bivaju zaustavljeni za rutinsko merenje ili inspekciju.

Poglavlje 5. Drenaa metana

Kljune poruke
Iskustva u industrijalizovanim zemljama pokazuju da investiranje u dobru praksu drenae rezultira sa
manje zastoja u rudniku, zbog gasnih uslova rudnika, bezbednijeg okruenja rudarenja i mogunosti
da se koristi vie gasa i da se smanje emisije metana iz rudnika.
Praktian problem drenae gasa u rudnicima uglja moe generalno biti reen primenom postojeih
znanja i tehnika. Predstavljanje novih ili neobinih tehnologija moe se jedino razmatrati nakon
primene dobrih praksi i jedino ako su postojee tehnologije nisu uspele da obezbede zadovoljavajue
reenje. Rigorozna testiranja treba da predhode uvoenju bilo kakve tehnologije u rudarskom
okruenju kako bi se osiguralo da bezbednost nije ugroena i da se najbolje prakase odravaju.
Performanse sistema drenae metana mogu biti popravljene kroz pravilne instalacije, odravanje,
redovan nadzor, i implementaciju sistemeticnih planova buenja.
Transportovanje meavine vazduha metana u koncentracijama ravnih ili blizu eksplozivnog dometa u
rudnicima uglja je veoma opasna praksa i trebalo bi biti zabranjena.
5.1 Drenaa metana i izazovi vezani za nju
Svrha drenae metana je sakupljanje gasa visoke istoe u svom izvoru pre nego to dospe u vazduni
prostor rudnika. Iz regulatorskih potreba, koliina osloboenog gasa u vazduni proctor ne sme prei
kapacitet ventilacionog vazduha korienog da razblazi otrovne gasove do obaveznih bezbednih
nivoa; meutim, postoji jaka potreba za maksimizacijom sakupljenog gasa da bi se postigla
poboljana bezbednost, ublaavanje posledica po ivotnu sredinu i obnova energije.
Postoji irok spektar metoda sa sakupljanje gasa. Odabir neprikladne metode, ili loa implementacija
ove metode ce rezultirati loom efikasnou sakupljanja drenae i prekomernim ulazakom tokova
proizvedenog vazduha gasa niske koncentracije. Ako su ovi gasovi u okviru ili blizu ekspozivnog
dometa prilikom transporta ili upotrebe, oni predstavljaju opasnost.
5.2 Osnovni principe prakse drenae metana primenjenih irom sveta
Razliciti geoloki i rudarski uslovi u svetskim basenima uglja su doveli do razvoja razliitih tehnika
drenae metana.
Metode drenae metana su konvencionalno klasivikovane kao one koje podrazumeva pre-drenau ili
post-drenau. Pre-drenaa ukljuuje uklanjanje metana sa sloja da bi se preradio pre rudarenja, dok
post-drenaa podrazumeva skupljanje metana i drugih gasova isputenih iz okruujucih slojeva kao
posledica pomeranje strate, oputanja i poveanja propustljivosti izazvane rudarenjem. Rezime
najeih metoda drenaze metana je dat u prilogu 1.
Dobra praksa post-drenane tehnike moe obino da sakupi izmeu 50% i 80% od ukupnog gasa iz
longwall predela u uobiajenim geoloskim uslovima. 50% ukupno sakupljenog gasa iz rudnika je
dostian cilj u veini sluajeva. Koncentracije metana od 30% ili vie bi trebalo biti dostini
upotrebom post-drenanih sistema u svim uslovima, osim u najizazovnijima, i koncentracije od 60% i
vie bi trebalo biti dostine pre-drenanom metodom.
5.3 Osnove pre-drenae

Pre-drenaa znai samo redukovanje toka gasa direktno iz radnog ava, koji moe biti vaan ukoliko
je ekstrahovan sloj glavni izvor emisije. Pre-drenaa je ponekad takoe neobhodna da bi se smanjili
rizici od izliva. Sobzirom da je drenaa preduzeta pre rudarenja, malo je verovatno da e sistemi za
sakupljanje biti poremeeni kretanjem terena, i ukoliko je to izvodljivo, relativno visoka istoa gasa
se moe ekstrahovati. Drenaa iz blokova uglja pre rudarenja generalno proizvodi konzistentne
tokove gasa visoke istoce, pod uslovom da su propustljivost i sadraj gasa dovoljni da omogue
znaajan protok gasa. Znaajni tokovi gasa u netaknute naslove ukazuju na srednje do visoke lomove
propustljivosti i sadanji potencijal efikasne pre drenae i korienja gasa.
Propustljivost uglja direktno utie na vreme potrebno da se dovoljno drenira ugljeni sloj. to je nia
propustljivost uglja, to je vie vremena potrebno da se drenira gas da bi se smanjio sadraj ugljenog
sloja gasa na potrebne prosene vrednosti. Alternativno, vea propustljivost uglja zahteva vei broj
buotina potrebnih da se postigne eljeni nivo metana pre miniranja. Vreme dostupno za degasiranje i
trokovi operacije buenja determinisu krajnju izvodljivost degasifikacije pre rudarenja pod uslovima
speificnim za sluaj.
Razliite pre-drenane tehnike rudarenja se koriste globalno. Rotacino buenje se obino koristi za
buenje ispod zemlje u avnim rupama od 100 m do 200 m. Meutim, rupe od 1000 m ili vie mogu
biti instalirane upodrebom usmerenih tehnika buenja, ime se poveava efikasnost degazacije.
tavise, gde rudnici nisu previe duboki, obimno buenje i degazacija u sloju se moe izvesti sa
povrine. Tehnike buenja sa povrine u slojeve su se dokazale kao efikasne u pre-drenanim
slojevima uglja sa opsegom propustljivosti od oko 0,5 do 10 milidarka (mD) (tj. otprilike 5*104
(m)2 to 102 (m)2), ak i manje. Kombinacije pre- i post drenane tehnike, upotrebom naprednih,
povrinskih usperenih tehnika buenja je planirana u Australiji, gde totalna emisija moe da dostigne
8,000 l/s i longwall efikasnost skupljanja od 80% je potrebna (Moreby, 2009). Iskustva Australije i
SAD (Von Schonfeldt, 2008) su pokazala povrinsko buenje unutar sloja jeste mogue, tehnika je
superiorna u unutranjim slojnim buenjima jer buotina moe biti buena dobro pre rudarenja i stoga
je manje verovatno da e imati vremena dozvoljenog da efikasna drenaa bude skraena za aktivnosti
proizvodnje (Black & Aziz, 2009). Slika 5.1 pokazuje potencijalnu konfuguraciju buenja koja moe
biti koriena da se drenira gas pre nego sto pone rudarenje. U ovoj emi, dva sloja koje je mogue
rudirati, e bi drenirani tako to e prvo biti buen pilot izvor, iz koga e dva bona rupna izvora biti
izbuena u svakom od slojeva. Nakon sto su boni izvori postavljeni, drugi vertikalni izvor se bui da
isee bone. Voda i gas su proizvedeni iz vertikalnog izvora i pilot-izvor je zatvoren ili shutin
naputen. Slike 5.2 prikazuje alternative post-rudarske drenane alternative, ali buotine unakrsnog
merenja i voene ili upravljane buotine (pre rudarenja) mogu biti buene u istoj konfiguraciji.

Slika

5.1

Sematski

prikaz

pre-drenae

sa

bonog

izvora

buenog

sa

povrine

(Ljubaznou Raven Ridge Resources, inkorporisano)

Za plitke i slojeve srednje dubine visoke propustljivost (> 10 mD), hidrauliki stimulisani vertikalni
izvori, bueni sa povrine, takoe poznati pod nazivom frac wells, se tradicionalno primenjuju za
dreniranje metana pre rudarenja izuzetno uspeno, prvenstveno u Sjedinjenim Dravama. Hidrofrakturisanje ili fraccing je bilo u upotrebi bez kompromitovanja bezbednosti u rudnicima uglja
lociranih u istonom delu Sjedinjenih Drava, ali treba biti oprezan prilikom utvrivanja da li je
tehnika pogodna za speificne geoloke i rudarske uslove, pre nego to se primeni.
Prednost tehnika baziranih na povrini je da se drenaa moe obaviti nezavisno od operacije
rudarenja, ali izvodljivost aplikacije zavisi od dubine buenja, integriteta i premeabilnosti uglja i bilo
kakvih ogranienja koje nameu topografija ili povrinski objekti.
5.4 Osnove post-drenae
U mnogim svetskim basenima uglja, niska propustljivost ugljenih sloja (<0.1 mD) i geoloke
karakteristike slojeva (npr. mekani ugalj, prestupi) nisu pogodni za tehnike pre-drenae. Kako plitke
reserve bivaju iscrpljene i rudarenja se pomera ka dubljim slojevima u mnogim zemljama, ovo se
moe dogoditi jo ee. Svaka efikasna drenaa u ovim slojevima uglja se oslanja na frakturiranje i
poveanu propustljivost, izazvanu produbljivanjem strate kako se ugalj progresivno vadi.
Post-drenane metode podrazumevaju presretanje metana isputenog rudarskim uzburkavanjem pre
nego to ue u vazduni put i dobije pristup zoni iznad uzburkivanja i takoe ponekad ispod, u
random sloju.
Tamo gde vie nema slojeva uglja iznad ili ispod radnog sloja, emisije ovih izvora mogu znatno
prekoraiti emisije iz radnog sloja u zavisnosti od prvenstveno neto debljine uglja i sadraja gasa u
ovim slojevima/avovima. Zbog toga, mnogo vee zapremine tokova gasa mogu esto biti drenirani

upotrebom post-drenanih tehnika u poreeenju sa pre-drenanim tehnikama. Obezbeivanje visoke

koncentracije gasa za efikasnu drenau i bezbedno korienje zahteva paljiv dizajn i upravljanje
ovim sistemima. to je vea uestalost uglja na krovu i podu gasovitog radnog ava uglja, to je postdrenaa postaje vanija.
Slike 5.2 daje sinoptiki pogled drenanih tehnika koje se mogu koristiti za odvod gasa iz longwall
panela, nakon to je ugalj izvaen. U ovom diagram su prikazana tri naina buenja:

Upravljane horizontalne buotine: Buene sa kolozova ili specijalno propremljenih galerija za

buenje. Buotine mogu biti buene u okolne strate koje e se opustiti sa povlaenjem radne
povrine. Oputanje strate proizvodi gas zonama koje deluju kao prolazni put i take
prikupljanja gasa, kako (gas) ide nagore. Ova ilustracija prikazuje buotine koje su bile
buene iznad panela u krovnu stratu i ispod poda u osnovnu podnu stratu.

Butine unakrsne mere: Ovde prikazane kao izbuene u razliitim konfuguracijama i

dizajnirane da bue krov i pod kamene strate dok otpuste kao odgovor na de-naglaavanje
izazvano vaenjem uglja. Jedan set se vri pre povlaenja longwall povrine u prekriveni
krovni kamen iznad coalface-a. Ovaj tip pretenduje da deluje bolje od onih koji su prikazanih
buenjem pre nego to se rudarenje odradi, jer oni ovek trpe tetu kako povrina prolazi stratu
nakod sto je longwall povrina ve formirana. Generalno, buotine unakrsnih mera, buenih
iza lica longwalla, postiu veu efikasnost sakupljanja i odravaju veu istou vazduha od
onih buenih ispred povrine uglja. Ipak je meutim neobhodno odravati ulaz iza povrine,
izgradnjom paketa zidova i u nekim sluajevima takoe formiranjem plombi naspram stoga.
Plombe na stonoj strani otvorenog kolovoza iza povrine slue za poboljanje podrke
kolovozu i za izolovanje stoga iz ulaza vazduha, kako bi se smanjio rizik spontanog
sagorevanja.

Povrinske stone buotine: Buene sa povrine u gornje granice stoga, obino pre rudarenja.
Ove buotine su buene tako da manje porcije od ukupno dreniranog gasa koji prolazi nagore
od osnovnih isputenih i slomnjenih strata. Rupe obino rade pod deliminim vakuumom.
Mora se obratiti panja da usisavanje nije preterano, jer bi skretanje velikih koliina vazduha
rudnika razblailo istou metana na ispod 30%. Ukoliko istoca padne ispod 25% do 30%, ti
stogovi se moraju zatvoriti.

Kao dodatak tehnikama prikazanih na slici 5.2, pokretne galerije za drenau gasa iznad ili ispod
longwall radova i drenirani gas iz predhodnih radova, koji se nalaze u zoni uzburkavanja, jesu
efikasna sredstva za redukovanje emisije metana u aktivne radove rudnika.
Strategija post -drene gasa moe primeniti jednu ili sve ove tehnike. Izbor i konfiguracija programa
drenae posle rudarenja e zavisiti od potreba efikasnosti drenae gasa, rudarskih i geolokih uslova,
odrivosti tehnika za ciljnu zonu odgovornu za najvee tokove gasa i trokova. Slike 5.2 je
napravljena da naslika alternative drenae posle rudarenja, buotine unakrsnih mera i upravljani ili
usmerene buotine mogu biti buene i istim konfiguracijama da proizvedu gas u razvijenim panelima
pre nego to pone longwall proizvodnja.

Slika 5.2 Razliite metode post-drenanog buenja

(Ljubaznou DMT GmbH & Co. KG)

Neke metode drenae gasa, kao to su postavljanje drenanih cevi u stog kroz barijere postavljene iza
povrine, omoguavaju da prekomerne zapremine vazduha budu uvuene u sistem da razblae metan,
ponekad u eksplozivnim rasponima. Ovaj i drugi tipovi sistema drenae metana, koji sakupljaju samo
CMM niske istoe, trebalo bi biti izbegnuti visoko su neefikasni i omoguavaju akumulaciju
eksplozivnih meavina gasa u stogu na kraju povratka povlaueg longwall-a. Ove drenane metode
mogu takoe biti neefikasne u spreavanju formiranja i kretanja slojeva metana.
Pogoravanje performansi drenae dovodi do rapidnog poveanja koncentracije metana u vazdunim
putevima (predpostavljajui da ukupni ventilacioni protok vazduha u rudniku ostaje konstantan).
Sistem drenae gasa zato zahteva kontinuirano, detaljno nadgledanje i upravljanje.
5.5 Razmatranje dizajna za sistem drenae metana
Kapacitet sistema drenae metana bi trebalo biti dizajniran da omogui maksimum od oekivane
meavine toka sakupljenog gasa (metana i vazduha), iz svih izvora u rudniku, ukljuiv i radne
povrine, iskoriene povrine iz kojih je oprema uklonjena i naputene (zatvorene ili zapeaene)
oblasti.
Oekivana zapremina proizvedenog gasa metana moe biti procenjena upotrebom metode predvianja
metana. Najvei protok koji treba biti transportovan kroz mreu cevi je dat preko najvie oekivanog
sakupljenog toka gasa sa najniom koncentracijom metana (istoom) i koji e se verovatno pojaviti
tokom normalnih operacija. Rezultirajuca stopa protoka bi trebala da bude unutar sistemovog
planiranog kapaciteta kada su sve pumpe operativne.
Kvalitet gasa je dizajnirano svojstvo sistema drenae gasa, a ne inherentna ili dizajnirana
karakteristika. istoa gasa od ispod 30% metana u vazduhu bi se trebalo smatrati neprihvatljivo kako
iz bezbednosnih razloga, tako i iz razloga efikasnosti. Odravanje istoe gasa u podzemnim
sistemima drenae savisi od kvaliteta plombe buotine, ukljuujui i ispravne instalacije hidranata,
sistematine regulacije pojedinanih buotina i usisavanje pritiska primenjenog na povrini
ekstrahovane postavke. Pojaavanje usisavanja u cilju poveanja toka gasa e uvesti vie vazduha i
tako smanjiti istou gasa. Obrnuto, smanjivanje usisavanja e smanjiti ukupnan protok meavine, ali
e poveati istou gasa. Najvaznije, usisavanje i protok na povrini postavke bi samo trebali biti
prilagoeni sa punim znanjem podzemnog statusa i dok se odrava komunikacija sa naelnikomsupervizorom ventilacije.

Kada se planira, implementuje i odrava sistem drenae metana, sledee faktore bi trebalo uzmeti u
obzir:

Bezbedan pristup buenju, nadzoru i regulaciji.

Stabilnost tla i neobhodan sistem podrke da bi se stabilozovale buotine.

Konfiguracije buotina za denau gasa, sa uzimanjem u obzir razlika izmeu oekivanih

performansi krova i poda post-drenanih busotina.

Kapacitat drenae, dijametri cevi, ekstraksiona pumpa i zahtevi infrastrukture.

Lokacija, instalacija i putanje u rad mree cevi za drenau.

Filteri za vodu i postrojenja za odvodnjavanje.

Operaciona kontrola i odravanje sistema za drenau i infrastructure.

Zatita cevi za drenau od loma iza longwall sklonita.

5.6 Podzemna infrastruktura gasovoda

Trebalo bi koristiti prikladne materijale za infrastrukturu cevi za drenau gasa. elik, staklom
pojaana plastika (GRP) i polietilen (PE) cevi za drenau gasa jesu dostupni.
GRP cevovodi su vrlo lomljivi i ne bi trebalo biti korieni u obliastima proizvodnje uglja, meutim,
njihova jednostavnost u rukovanju i instalacije, u poredjenju sa elinim cevima, ih ini
preferencijalnim materijalom za osnovne linije trupa.
Tamo gde je prostor ogranien i linije mogu biti sklonije fizikom oteenju (npr. od deformacije
kolovoza ili slobodno -usmerenog vozila), trebalo bi koristiti elicna creva i povezivatni prikladnim
fleksibilnim spojnicama da bi se omoguilo kretanje.
PE cevi se koriste u nekim zemljama, ali visoka temperaturna fuzija ovih spajajuih cevi ili
segmenata, bi trebalo izbegavati. Bezbednosne regulacije u nekim zamljama dozvoljavaju ovu praksu
u dobro ventiliranim oblastima pod nadzorom kvalifikovanog osoblja rudnika, dok se u drugim
zemljama smatra neprihvatljivim. Kao dodatak, providni midijum je neobhodan da smanji rizik od
pojave statinog elektriciteta.
Nevezano za izbor meterijala i pozicioniranje, podezemni sistemi cevi su ranjivi na osteenja ak i u
nabolje regulisanim rudnicima. Osnovni potencijalni izvor opasnosti jeste okruenje rudarenja,
ukljuiv i konvoje minerela, sisteme prenosa konpoca, lokomotive i njihov tovar i aktivnosti tegljenja.
Postoji takoe i potencijalna teta kroz pomeranje strate i odrona krova. Sistem drenae bi zato trebalo
dizajnirati i operirati sa premisom da postoji konaan rizik od neuspeha integriteta.
5.7 Nadzor sistema drenae gasa

Manuelni ili daljinski sistemi nadzora bi trebalo biti korieni da bi odredili efektivnost sistema
drenae gasa. Kvalitet nadzora zavisi od pouzdanosti senzora, pozicioniranja, odravanja, kalibracije i
upotrebe.
Merenja su potrebna na pojedinanim buotinama u radnim cevima drenae gasa i na povrini
postrojenja ekstrakcije metana koja poseduju pumpe koje skreu drenirani gas iz rudnika. Parametri
koji se moraju nadgledati su meani tokovi, koncentracije gasa, manometar i temperatura.
Barometarski pritisak bi takoe trebalo biti zabeleen da bi se olakale standardizacije protoka
podataka. U nekim sluajevima, drenirani ili emitovani gas u radove rudnika moe sadrati
komponenete kao sto su vlaga, jedinjenja sumpora, ili tei gasoviti ugljovodonici (npr. etan ili propan)
koji mogu uzrokovati neprecizno merenje metana. Treba se pobrinuti da se dizajnira program nadzora
i merenja sposoban da koriguje sve dodatne konstituente i tako obezbedi precizno merenje.
Nadzor treba da se koristi za praenje trenutnih performansi instaliranog sistema protiv originalnog
koncepta dizajna.

Poglavlje 6. Korienje i smanjenje metana

Kljune poruke
6.1 Podzemni rudnici su najvei izvor antropogenih emisija metana, ali te emisije se mogu sutinski
smanjiti ukoliko se koristi najbolja praksa. Metan ima 20 puta vii GWP od ugljen dioksida i globalno
je najvei GHG.
Rudarska industrija moe ili da koristi ili da uniti vee koliine metana koji proizvode podzemni
rudnici. Neke od opcija su: eksploatacija izvuenog gasa, paljenje vikova izvuenog gasa ili
korienje i smanjenje VAM rudnika. Uz odgovarajue tehnike i trine uslove, krajni cilj treba da
bude emisija metana blizu nulte.
U urbi da se eksploatie CMM, esto se zapostavljaju potrebni standardi sigurnosti i inenjeringa i
na taj nain stvaraju novi hazardi u rudnicima uglja. Perilikom planiranja korienja metana, treba
izbei svako poveanje podzemnog rizika.
6.1 Metan iz rudnika i klimatske promene
Smanjenje emisije metana predstavlja meunarodni prioritet, pri emu rudnici uglja imaju vanu
ulogu. Na metan otpada 14 % globalnih antropogenih GHG emisija, od ega 6 % otpada na emisije
metana iz rudnika uglja ili oko 400 MtCO2 godinje (EPA 2006; IPCC 2007; Metan za trite 2008).
Globalne CMM emisije su male u poreenju sa ostalim GHG emisijama iz rudnika (npr. ugljen
dioksid od sagorevanja uglja), ali nisu beznaajne. Vano je da postoje komercijalne i isprobane
tehnologije da se izvue i koristi CMM, to ini da je korienje CMM-a privlano reenje za
srednjerono i dugorono smanjenje GHG.
6.2 Metan iz rudnika kao izvor energije
Kaptiranje i upoteba metana moe znatno doprineti vrednosti rudarskih operacije. Kaptirani CMM
moe se direktno koristiti za snabdevanje ili proizvodnju energije i na taj nain se ovladava vrednost
prirodnog izvora. Rudnik, za uzvrat moe ostvariti ekonomsku dobit kroz prodaju energije ili
smanjenjem trokova. tavie, korienje metana doprinosi poveanju unutranje vrednosti rudnika
jer generie kapital koji se moe reinvestirati u opremu za sigurnost rudnika i njegovo funkcionisanje.
Postojea tehnologija moe da optimalizuje korienje energije i praktino eliminie znatan procenat
emisija metana iz podzemnih rudnika uglja (Tabela 6.1). Dobri standardi i praksa drenae gasa e
doprineti da gas bude korisnog i stabilnog kvaliteta, a sa druge strane e omoguiti primenu
najjeftinijih metoda za njegovu upotrebu. Zbog varijacija u iskopavanju, snabdevanje gasom e
fluktuirati, a sprave za njegovo korienje e povremeno otkazivati ili e morati da se zaustavlju zbog
odravanja. U takvim sluajevima neiskorieni gas moe da se sagori da bi se minimizirale emisije.
Metan koji ne moe da se kaptira ili iskoristi, rastvara se kroz ventilacioni vazduh i isputa u
atmosferu kao VAM. Ve godinama se radi na tehnologijama za smanjenje VAM emisija. Generalno,
tehniki je mogue da se oksidie VAM u koncentracijama iznad 0.20, a irom sveta u operaciji je
vie takvih komercijalnih projekata.

Slika 6.1 Optimiziranje obnove energije sa blizu-nultom emisijom miniranja metana

U upravljanju podzemnim rudnicima uglja i metana, sigurnost mora uvek da bude najvei prioritet. U
urbi da se eksploatie CMM, ponekad se zapostavljaju neophodni standardi sigurnosti i ininjeringa i
na taj nain dolazi do hazardnih situacija u rudnicima uglja. Prilikom planiranja korienja metana,
treba izbei poveanje bilo kakvog rizika pod zemljom.
6.3 Opcije korienja
U velikom broju sluajeva mogue je korienje CMM-a u obimu 30% do 100% metana, ukljuiv: 1)
korienje za gorivo u elinim peima, peima za sagorevanje i bojlerima; 2) za unutranje
sagorevanje u (IC) mainama i turbinama za generatore; 3) za injektiranje u gasovode za prirodni gas;
4) kao sirovina za industriju ubriva ili 5) kao gorivo za vozila (LNG ili CNG). Za korisnike koji nisu
sa lica mesta, posebno civilne potroae, konstruiu se posebni rezervoari koji se mogu koristiti i za
skladitenje gasa u sluaju prekida u ekstrakciji gasa. U fabrikama CMM koje se nalaze pri rudnicima,
obino se izbegava skladitenje velikih koliina zapaljivih meavina gasa i njegovo civilno korienje
zbog visokih trokova, vizuelnog impakta i rizika, jer one i onako uspeno funkcioniu.

Trino partnerstvo za metan ((www.methanetomarkets.org) je identifikovao vie od 240 tekuih,

sadanjih i bivih CMM/VAM projekata u aktivnim ili naputenim rudnicima irom sveta. Tabela 6.2
prikazuje distribuciju CMM/VAM projektnih tipova u kojima su dominantne elektrane, gasovodi
prirodnog gasa i bojleri. Svi zajedno, projekti imaju kapacitet za proizvodnju 1,263 megavata (MW)
elektrine energije i 156 MW termalne energije, isporuuju 1,582 miliona m3 godinje prirodnog gasa
i doprinose godinjoj redukciji emisija koje su ekvivalentne 7 MtCO2e (Methane to Market 2009).
Tabela 6.2 Distribucija CMM projekata sirom sveta

(Izvor: Methane to Markets Partnership, 2009)

Danas se veina projekata koji koriste kaptirani metan sprovodi u Australiji, Kini, ekoj, Nemakoj,
Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Ukrajini, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Sa napretkom trgovine
ugljenikom, u nekim zemljama se poveava merilo za smanjenje emisije ugljenika i rezultirajui
krediti za ugljenik i druge robe za razmenu u oblasti zatite sredine, pored vrednosti energije koja se
generie tim projektima (vidi odeljak 7). Ovo je podstaklo poveanje projektnih aktivnosti u mnogim
zemljama, posebno Kini, dok se istovremeno podupire porast projekata koji se iskljuivo oslanjaju na
kredite ugljenikom kao glavnim izvorom prihoda (tj. smanjenje gorinuika i VMA).
6.4 Smanjenje i korienje drenanog metana

Korienje dreniranog metna zavisi od kvaliteta i kvantiteta proizvedenog gasa. Ranije je bila
neophodna koncentracija od najmanje 30% metana. Poslednjih godina su se na tritu pojavile maine
za sagorevanje koje mogu koristiti metan iz rudnika i u koncentracijama manjim od 30%. U ovim
smernicama se pravi razlika izmeu koncentracija koje su srednje/visoke koncentracije i onima sa
niskom koncentracijom (< 30%) drenanog metana, jer je transport gasa niske koncentracije krajnje
opasan i treba ga izbegavati.
6.4.1 Srednja do visoka koncentracije metana (CMM)
Tehnologija koja se koristi u ovoj kategoriji zahteva konstantan protok i kvalitet drenanog metana,
koji zbog sigurnosti transporta, treba da ima minimalnu koncentraciju od 30%. Neke tehnologije su
komercijalno isplative samo ukoliko se koristi drenani gas visokog kvalitela koji se dobija pre
kopanja uglja. Ne postoji jedan najbolji nain. Svaki projekat treba procenjivati posebno na osnovu
kvaliteta i kvantiteta proizvedenog gasa kao i uzimajui u obzir trite, funkcionisanje kopa i pravne
propise za rudnike. Na primer, podsticajne tarife su bile pokretaka snaga za korienje CMM u
Nemakoj i ohrabrile proizvodnju energije koja se bazira na CMM. U SAD, mnogi rudnici imaju
pristup razvijenim sistemima gasovoda, sa povoljnim cenama prirodnog gasa, to je imalo za
posledicu prodaju brojnih projekata gasovoda za prenos prirodnog gasa. Na tabeli 6.1 je dat
komparativni prikaz kako se najee koristi drenani gas, sa kratkim pregledom prednosti i
nedostataka. Za vie informacija mogu se konsultovati vodei izvori informacija, ukljuiv vebsajt
Trinog pertnerstva za metan (www.methanetomarkets.org).

Tabela 6.1 Poreenje korienja CMM

Upotreba
Proizvodnja
elektrine
energije

Aplikacije
Prednosti
Mane
Generatori na gasni
Dokazana
Prekidljiv i
motor koji proizvode
tehnologija
promenljiv izlaz;
struju za korienje u
dakle , ne moe biti
Oporavak
rudniku ili izvoz za
pogodna za elektrinu
otpadne toplote za
mreu
mreu
grejanje zgrade
rudnika, kupatila
Redovno odravanje
rudara, i vratilo za
zahteva posveenost
grejanje i
operatera rudnika
hladjenje
Visoki trokovi
kapitala u poetnoj
fazi projekta
istoe visoko
kvalitetnog CMM

Standardi istoe
gasovoda su visoki i
preiavanje je

skupo
Jedino izvodljivo za
visoko kvalitetni, pre
drenirani CMM i
preraeni CMM
Zahteva razumni
pristup gasovodu
Srednje
>30% metana za
Niska cena goriva
Trokovi
kvalitetni
lokalno stanovnitvo,
distributivnog sistema
Lokalizovana
gradski ili
daljinsko grejanje i
i odravanje
korist
industrijski gas industrijsku upotrebu
Promenljivi kvalitet i
Moe zahtevati
pei za grejanje
snabdevanje
minimalno ili
nikakvo ienje
Skupi drai za gas
gasa
potrebi za upravljanje
vrhunskim zahtevima
Hemijska
Visoko kvalitetan gas
Upotreba za
Visoki trokovi
sirovina
za proizvodnju ai,
nasukale visoko
prerade
formaldehid,
kvalitetne zalihe
Nema CMM
sintetikih goriva i di
CMM
potencijala kada
- metil etar ( DME )
ugljenik moe biti
osloboen
Gradiliste
Grejanje, kuvanje,
Dislocira
Moe biti manje
rudnika
kotlovi, ugalj kazne
korienje uglja
ekonomski korisno za
suenje, rezidencije
korienje na licu
ist izvor
rudara
mesta nego izvan
energije niskog
gradilista
troka
Vozila
Visoko kvalitetan,
Pristup tritu za
Obrada, skladitenje,
pre drenirani gas i
standardne zalihe
rukovanje i
CBM za CNG
gasa
transportni trokovi
i LNG
Cene goriva
Standardi za
vozila su veoma
preiavanje su
visoke
veoma visoki
Napomena: Svi projekti koji zadovolje traene kriterijume mogu dobiti kredite za ugljenik, kredite za
obnovljivu energiju, ili feed-in tarife gde projekti zadovoljavaju kriterijume koji se zahtevaju.
Visoko
kvalitetni
gasovod

Ekvivalent
prirodnom gasu
Profitabilno gde
je visoka cena
gasa
Dobra opcije
tamo gde postoji
jaka gasovodna
infrastruktura

6.4.2 Niska koncentracija isputenih metana

Neodgovarajua drenaa gasa i nepridravanje standarda dovodi do niske efikasnosti drenae i
suvinog ulaska vazduha to proizvodi protok gasa niske koncentracije, eksplozivnog opsega. U ovim
smernicama se snano zalaemo protiv pokuaja da se transportuje ili koristi gas eksplozivnog opsega
kako bi se izbegle katastrofalne eksplozije koje mogu ugroziti ivote rudara, naneti materijalne tete u
rudniku i rezultirati u znaajnom poveanju trokova funkcionisanja rudnika.
6.4.3 Tehnologije preiavanja razblaenog metana iz drenanih sistema
U nekim sluajevima bilo bi poeljno da se pobolja kvalitet CMM, posebno metan iz stogova.
Poetni fokus treba da bude na poboljanju podzemnih standarda drenae metana kako bi se izbegli
visoki trokovi proiavanja dreniranog gasa. Tako se poboljava kvalitet gasa i pojaava bezbednost
unutar rudnika.
Druga opcija je da se nadogradi kvalitet gasa. Sistemi za nadogradnju kvaliteta gasa mogu biti skupi.
Pre instaliranja takvih sistema treba razmotriti opcije i izmeriti trokove i koristi naspram CMM
projektnih ciljeva. Ukoliko je eljeni cilj nadogradnja kvaliteta gasa, najjednostavnije reenje je da se
pomea gas nieg kvaliteta iz stogova sa gasom visokog kvaliteta iz oblasti pre drenae, kako bi se
dobila optimalna meavina. Sledea opcija bi bila da se drenani gas oslobodi od kontaminanata
(kiseonik, azot, ugljen dioksid i ugljen monoksid, ali i vodonik sulfid), koristei jednu od tri osnovne
tehnologije: 1) adsorpcija pod pritiskom (PSA); 2) molekularna sitasta adsorpcija (MSA), varijanta
PSA i 3) kriogenska separacija.

Adsorpcija pod pritiskom: u veini sistema PSA za odbacivanja azota, iroka molekularna sita
adsorbuju metan za vreme svakog ciklusa hermetizacije. Ovim procesom se reciklira gas
bogat metanom tako da se proporcija metana poveava u svakom ciklusu. PSA izvlai do
95% raspoloivog metana i moe se non-stop odvijati uz minimalan nadzor.

Molekularna sitasta adsorpcija: MSA koristi PSA proces pomou podesivog molekularnog
sita. Ono omoguava da se pore nameste na 0.1 angstrom. Ovaj proces nije ekonomian ako
je inertan sadraj gasa vei od 35 %.

Kriogenska separacija : Kriogenski proces standardno, ekonomino reenje za nadogradnju

gasa sa niskim specifikacijama iz polja prirodnog gasa koristi niz razmenjivaa toplote da bi
pretvorio u teno stanje gas pod visokim pritiskom. Kriogenske fabrike imaju najveu stopu
oporavka metana, 98 %, od svih tehnologija za preiavanje, ali su veoma skupe i prema
tome pogodnije za velike projekte.

SAD EPA Publikacija, Upgrading Drained Coal Mine Methane to Pipeline Quality: A Report on the
Commercial Status of System Suppliers (EPA430R08004), sadri dodatne informacije o
unapreenju drenanog CMM. http://epa.gov/cmop/docs/red24.pdf
6.4.4 Paljelje
Jedna od opcija za smanjenje CMM je paljenje CMM to moe biti poeljno ukoliko nije mogue
korienje CMM. Poeljno bi bilo da svaka fabrika ima postrojenje za paljenje u sluaju pada sistema
ili kada je potrebno obustaviti proizvodnju zbog radova na odravanju, kao i u ranoj fazi rada fabrike

kada proizvodnja metana jo nije dostigla komercijalni nivo. Na ovaj nain se minimiziraju emisije
metana u atmiosferu i titi okolina kad god korienje nije mogue.
Rudna industrija i pravna regulativa u nekim zemljama se protive paljenju u rudnicima iz bojazni da
bi plamen mogao da se vrati kroz sistem drenae i izazove eksploziju. Bezbedno paljenje, kao
minimum, zahteva rigorozne sisteme koji sadre niz siguronosnih ureaja kao to su prekidai za
plamen i detonatore, peaenje i senzori. Ureaju za paljenje CMM se uspeno primenjuju u mnogim
zemljama kao to je Australija, Kina i Ujedinjeno Kraljevstvo. U konceptualnom smislu ovaj rizik se
ne razlikuje od rizika prilikom upotrebe bojlera za CMM koji se iroko primenjuju.
Plamen moe biti otvorenog tipa kao svea ili zatvoren prizemljen. Zatvoreni plamen mnogo vie
kota od otvorenog, ali je njegova destruktivna efikasnost vea. U idealnim uslovima, efikasnost je
gotovo ista i iznosi 98% do 99 %, ali se efikasnost otvorenog plamena znatno smanjuje ukoliko deluju
spolojni faktori kao to je vetar. (Univerzitet Alberta, 2004.). Izvrni savet Mehanizma za isti razvoj
(CDM) je, na primer, odredio referentne vrednosti za zatvoren plamen od 90 %, a za otvoren 50%
(Izvrni savet CDM 2009.g.). Efikasnost zatvorenog plamena je mogue izmeriti. Moemo zakljuiti
da zatvoreni plamen ima veu estetsku vrednost jer se plamen ne vidi i zagaenje od sagorevanja
moe bolje da se kontrolie.
6.5 Smanjenje ili korienje nisko-koncentrovane ventilacije vazduha metana (VAM)
Pozemni rudnici su daleko najvei izvor odbegle emisije metana u rudarskom sektoru i procenjuje se
da je 70 % i vie emisija iz rudnika na globalnom nivou potie iz podzemnog ventilacionog vazduha.
VAM se isputa u atmosferu obino u koncentracijama manjim od 1%.
Poslednjih godina dolo je do razvoja tehnologija koje termalnom oksidacijom mogu da unite niske
koncentracije metana u ventilacijama rudnika. Svrha ovih tehnologija je da se smanje GHG emisije.
Neke od ovih tehnologija mogu se kombinovati sa sistemima za obnovu toplote koja se koristi za
zagrevanje rudnika ili okruga ili za rad parnih turbina koje proizvode struju. Danas se na tritu mogu
nai dva tipa tehnologije i to Regenerativni termalni oksidator (RTO) poznat i pod nazivom Reaktor
za preusmeravanje termalnog toka (TFRR) i Regenerativni katalitiki oksidator (RCO), poznat i pod
nazirom Reaktor za preusmeravanje katalitikog toka (CFRR). U ove ove tehnologije se koristi proces
za preusmeravanje toka da bi se odrala temperatura u jezgru reaktora, a razlikuju se samo po
korienju RCO upotrebi katalizatora u procesu oksidacije. Pre primene VAM-a, ove tehnologije su
bile u irokoj upotrebi za kontrolu polucije u komercijalnim proizvodnim pogonima, naroito u cilju
oksidacije promenjivih organskih materija, mirisa i drugih zagaivaa vazduha. Komercijalni VAM
RTO oksidatori za mitigaciju metana se koriste u rudnicima u Australiji, Kini i SAD. Korienje
energije iz VAM se uspeno primenjuje u Australiji, gde se u rudnikim elektranama koristi VAM
kao vazduh za sagorevanje u IC motorima, a RTO za pretvaranje VAM-a u elektrinu energiju. Na
testovima se pokazala puna vrednost VAM-a za RCO.
Dananje ventilacione tehnologije po pravilu, bez dodatnog goriva, nisu u stanju da procesuiraju
koncentracije metana ispod 0.2% , meutim su u toku istraivanja kako da se smanji ovaj procenat, jer
koncentracije VAM-a u mnogim rudnicima padaju ispod 0.2%. Postrojenja koja koriste VAM za
proizvodnju energije treba da optimiziraju koncentracije priliva i poveaju koncentracije VAM-a koji
ulazi u oksidacioni ureaj. Jedan od metoda koji se koristi je obogaivanje (poveanje) gasa sa
metanom iz drugih izvora kao to je gas iz stoga ili iz pred-drenae. Ukoliko se razmatra ova
mogunost - obogaivanje, onda ne treba koristiti gas niske koncentracije (< 30%) zbog opasnosti od

eksplozije. Korienje gasa vee koncentracije (>30%) moe skrenuti gas iz jeftinijih CMM elektrana
i to moe doprineti izvodljivosti projekta.
Potrebno je obezbediti da RTO/RCO i infrastruktura kojom se transportuje povratni vazduh iz rudnika
u reaktore ne stvara dodatni pritisak na ventilator u rudniku, da se minimizira parazitska potronja
energije do nivoa praktinosti i da se zadre analizatori metana i druga oprema za odravanje
bezbednosti (kao to su prenaponi plamena, bajpas sistemi).
Koriste se i druge VAM tehnologije kao to su Katalitiki monolitni reaktor (CMR), turbine za
sagorevanje koje koriste VAM u koncentracijama od 1.5 % i manje i rotacione pei koje meaju VAM
sa ostacima uglja (SU, 2006).
U dananje vreme, komercijalna izvodljivost VAM tehnologija gde se VAM koristi kao osnovno
gorivo zavisi od prihoda koji se dobijaju od kredita ugljen dioksida. Prema izvetajima, VAM projekti
imaju pozitivan bilans pri niskim cenama ugljen dioksida od 5 10 dolara /tCO2e.
6.6 Nadgledanje metana
Efikasnost i sigurnost upotrbe metana moe se znatno poveati ukoliko se sa sigurnou moe izmeriti
stvarna koncentracija metana u ekstrakovanom gasu.
Drenirani gas koji se transportuje radi pretvaranja u energiju ili za paljenje moe se sigurnije
transportovati ukoliko se raspolae pouzdanim podacima o sadraju metana u gasu. Raspolaganje
ovim podacima je vano ne samo zbog sigurnosti, ve trgovine metanom i proizvodima koji se
dobijaju njegovom preradom ili razblaivanjem. Na primer, maine koje koriste gas kao pogonsko
sredstvo ne podnose vee koncentracije metana i radie efikasnije i imati nie trokove odravanja
(O&M) ukoliko se obezbedi stabilan i postojan priliv gasa. Metan koji se isporuuje gasovodima
prirodnog gasa mora odgovarati vrlo striktnim specifikacijama ili e biti odbaen ili ak sankcionisan
od strane operatora.
U sluaju VAM projekata, bitno je da se, pre izrade projekta, precizno izmere ventilacioni tokovi,
procene fluktuacije u VAM koncentracijama i ukupni tokovi VAM-a. Kad se puste u rad, veoma je
vano da se pored tehnikih podataka, programom monitoringa obezbedi precizno merenja redukcije
emisija. To zahteva reim testiranja koji se veoma razlikuje od onog koji se normalno koristi u
rudarskim operacijama gde se metan nadgleda iz razloga bezbednosti, a protok vazduha meri zbog
poboljanja ventilacije. Na primer u mnogim protokolima koji se odnose na GHG trai se
kontinuirano nadgledanje emisija tokova VAM i stalna ili redovna analiza uzoraka metana.

Poglavlje 7. Trokovi i ekonomska pitanja

Kljune poruke
U poslovnom je interesu instaliranje efikasnih sistema za drenau gasa i korienje kaptiranog gasa.
ifrok je spektar mogunosti za komercijalno i profitabilno korienje CMM koje su ve globalno
prihvaene. Visoki trokovi preiavanja dreniranog gasa koji imaju za cilj poboljanje
koncentracije metana za krajnjeg korisnika, esto se mogu izbei ukoliko se pobolja praksa drenae
metana pod zemljom.
7.1 Poslovni uslovi za drenau metana
Da bi se ostvario prihvatljiv povraaj investicije, u modernim rudnicima je potrebno odravati
postojan i visok nivo proizvodnje uglja. Poveanje koliina ekstrakovanog uglja dovodi do poveanog
nivoa emisija metana. Odriva proizvodnja uglja ne sme biti ograniavajui faktor za ispunjenje
zakonskih obaveza i reagovanje ak i u situacijama kada doe do nekontrolisanog izliva gasa, kako bi
koncentracija gasa uvek bila u zakonski dozvoljenim granicama. Krenje propisanih standarda
podlee kaznama jer moee dovesti do ugroavanja ivota ljudi. Gubitak ljudskog ivota je
neprihvatljiv i treba ga izbei po svaku cenu. Smrtni ishod ne utie samo na porodicu, ve moe
otetiti kompaniju i njene radnike mnogo vie od novanog iznosa odtete, isplate kompenzacije,
gubitka usled obustave proizvodnje ili drugih moguih ugovornih kazni. Trokovi velikih rudnika za
samo jedan smrtni ishod mogu da se kreu u iznosu od 2 do vie od 8 miliona dolara kroz izugubljenu
proizvodnju, pravne trokove, kompenzacije i kaznene mere. U nekim zemljama ozbiljna nesrea u
jednom rudniku moe dovesti do obustave proizvodnje u svim rudnicima u toj oblasti u trajanju od
nekoliko nedelja dok nadleni organi ne izvre inspekciju i obezbede da se slini sluajevi ne ponove.
Trokovi drenae metana su bitan deo trokova proizvodnje i upravljanja rudnikom. Zbog toga su
opravdane investicije kojima se obezbeuje ekstrakcija gasa na siguran i na propisima zasnovan
nain. Evo ilustracije finansijskog aspekta. U modernom kopu, umerene irine (od oko 3 metra) moe
se proizvesti 2 do 4 miliona toma uglja godinje (Mtpa), pod uslovom da su dobri geoloki uslovi.
Ukoliko je cena uglja 40 dolara po toni, onda bi svako usporavanje ili obustava proizvodnje, do koje
bi dolo zbog emisija gasa, samo za 10 % ukupnog vremena, kotalo kompaniju 8 do 16 miliona
dolara u izgubljenim prihodima.
Kada se uspostavi sistem drenae gasa, dodatna investicija za drenau gasa omoguava utede ili
dodatni prihod kroz potencijalno smanjenje trokova ventilacije ili poveanje potencijala za
proizvodnju uglja.
7.2 Uporedni trokovi drenae metana
Trokovi sistema za drenau metana zavise od mnogih faktora (oprema, usluge, rad, povrinski
pristup, sticanje zemljita) i frazlikuju se od zemlje do zemlje. Do razlike u trokovima dolazi usled
varijacija u geolokim i rudarskim uslovima u okviru pojedinih zemalja pa se generalizacijom dolazi
samo do irokih okvira. Tabela 7.1 pokazuje generalizovano poreenje relativnih trokova drenae
gasa po toni proizvedenog uglja (cene iz 2009.g.). Osnov za poreenje je drenaa zamiljenog gasnog
panela duine 2 kilometra, irine 250 m, na 600 metara dubine, sa 3m debelim avom, stopom
ekstrakcije od 2.0 Mtpa do 0.5 Mtpa , korieni podaci iz Kine i Australije.
Tabela 7.1 Protok metana i fluktuacije u istoi dreniranog CMM sa prikazom optimalnih
kapaciteta i korienja motora i plamenika

Metoda
Podzemna predrenaa

Povrinska predrenaa

Podzemna postdrenaa

Povrsinka postdrenaa

Osnovna
tehnologija
Usmerene duge
buotine, u sloju
du duine panela
Rotaciono-buene
buotine preko
panela

Glavne stavke
trokova
Specijalizovane
builice i oprema

Glavne varijable
trokova
Dijametar i duina
buotine

Procenjeni
troak po US $/t
0.4 do 3.2

Rotaciona
garniture za
buenje i oprema

Dijametar i duina
buotine

0.6 do 4.0

Vertikalno vrelo
sa
konvencionalnom
frakturom
stimulacije
Vrela sa povrine
ka unutranjosti
sloja sa vie
unutranjih grana

Ugovorno
buenje, usluge
navlaenja i
frasinga, prava na
odstupanje
Ugovorno
buenje, navlake i
specijalozovane
upravljane usluge
buenja nadole, ka
rupi, pravo na
odstupanje
Rotaciona oprema
za buenje i ostala
oprema

Dubina buotine i
broj slojeva da
budu kompletirani

1.2 do 9.6

Dubina buotine i
broj unutranjih
slojeva bonih
buenjih grana;
trokovi mogu
naglo eskalirati
gde se pojave
tekoe u buenju

1.0 do 8.0

Dodatni razvoj
kolovoza

Distanca
isnad/ispod radnog
sloja i dimenzija
kolovoza
Teina buenja za
radius krivine

Buotine
unakrsnog
merenja (od
postojeih
kolovoza)
Galerije drenaze
Super sporedne
(ili u blizini)
buotine ili
usmerene
horizontalne
buotine
Stone buotine

Specijalizovane
bulice i meua
oprema za
buenje ka rupinadole

Dijametar i duina 0.1 do 1.6

buotine
0.3 do 11.2

0.5 do 4.0

Ugovorno buenje Dubina

1.4 do 15.2
i navlaenje;
pravo na
odstupanje
Napomena: Gornji podaci su krajnje generalizovani i ne odnose se na varijacije u trokovima za
povrinske metode sa dubinama
Odabrani metod drenae mora da odgovara rudarskim i geolokim uslovima. Na primer, podzemne
poprene buotine u slojevima iznad radnog sloja/ava, sa nekoliko krovnih slojeva, nee obezbediti
efikasnu kontrolu gasa. Trokovi povrinskih metoda se poveavaju to se vie ide u dubinu, a
podzemni metodi e postajati finansijski sve atraktivniji.
U veoma gasovitim rudnicima bie potrebno primeniti kombinaciju metoda pre nego to se dostignu
sigurne stope proizvodnje. Trokovi drenanih sistema se poveavaju u zavisnosti od kompleksnosti
geolokog sastava. Potrebno je stvoriti takav sistem koji bi obezbedio da neuspeh u jednoj buotini ili
drenanoj galeriji ne utie na sigurnost podzemnog iskopavanja uglja. Procena je da tipian troak
ekstrakcije CMM-a iz podzemlja na bazi istog metana iznosi 0.06/m3 do 0.24/m3 dolara.

7.3 Ekonomije korienja metana

Korienje drenanog gasa za proizvodnju energije zahteva dodatna ulaganja, ali istovremeno otvara
novi izvor prihoda i smanjuje trokove rudnika. Kad se investira u projekte za proizvodnju energije
treba voditi rauna o varijabilnosti snabdevanja gasom i njegovom kvalitetu, povoljnosti troka i
izvoru finansiranja.
Trokovi investicija po megavatu elektrinog kapaciteta (Mwe) za elektranu koja proizvodi energiju
zasnovanu na CMM (sa svom opremom, ukljuiv obradu gasa) iznosi od 1 do 1.5 miliona dolara za
generator visokog, meunarodnog standarda (2008.g.).Trokovi O&M su u proseku od 0.02 do 0.025
dolara po kilovat satu (kWh) tokom itavog ivotnog ciklusa elektrane (2008.g.)
Finansijske performanse CMM elektrane zavise od koliina raspoloivog gasa, pouzdanosti opreme (i
sa tim povezanim radnim satima), prihvatanja proizvedene energije od strane korisnika ili od strane
nacionalne mree i prihoda i uteda od energije proizvedene korienjem CMM. U svakom sluaju,
poto se gas izvlai zbog sigurnosti i proizvodnje uglja, marginalni trokovi drenae nisu ukljueni u
analizu. U nekim sluajevima moe doi i do dodatnih trokova zbog potrebe pojaavanja pritoka
gasa i poboljanja njegovog kvaliteta. Za uspeno poslovanje je potrebna kombinacija faktora kao to
su dobar projektni dizajn, upotreba isprobane opreme, robustna O&M ema, i nadgledanje
performansi u realnom protoku vremena. Na tabeli 7.1 je prikazana ema za nadgledanje softvera.
Slika 7.1 CMM Generator energije i smenjenje; praenje uspenosti u realnom vremenu koje
pokazuje diagram protoka i parameter performansi upotrebe CMM u tri gasna motora i
jednom kotlu

(Ljubaznou Formac Electronics and Sindicatum Carbon Capital)

Prilikom odreivanja veliine CMM elektrana treba uzeti u obzir varijabilnost protoka gasa i njegova
istoa i ukoliko je potrebno standardi crpljenja se moraju podii na odgovarajui nivo kako bi se
obezbedilo da je gas sigurnog kvaliteta za upotrebu. Istorijski podaci se mogu koristiti da se utvrde
potencijalni proizvodni kapaciteti i odredi dostupnost gasa (na pr. 85%) sa mogunou paljenja
neiskorienog gasa (tabela 7.2). Kao to pokazuju mnoge predimenzionirane, ali neefikasne
elektrane, veliina je vana jer je zbog ekonominosti potrebno da takve elektrane rade to je vie
mogue odnosno minimum 7.5000 sati godinje. Zbog toga motore za gas treba dizajnirati tako da se
ne koristi njihov maksimalni kapacitet, ve da se dre bezbednog optereenja, zasnovanog na
dostupnosti gasa. Maksimumi gasa u kako u kvantitetu tako i gas nieg kvalitetu treba unitavati
paljenjem da bi se postigla najbolja zatita okoline.
Sa progresivnim poboljanjem kaptae/sakupljanja gasa, mogu se uvoditi novi motori; dotok istog
metana od 4m3/min podrava oko 1 MWe.
Slika 7.2 Tok metana i istoa fluktuacija dreniranog CMM koji pokazuju optimizovani
kapacitet i upotrebu motora i kotla

(Ljubaznou Sindicatum Carbon Capital)

Pored upotrebe CMM za proizvodnju elektrine energije, postoje i druge opcije za korienje CMM
kao na primer za upotrebu u gradovima, za bojlere, za grejanje ili kao sirovina za hemikalije, kao to
smo videli u Poglavlju 6. U tim sluajevima ekonomska isplativost zavisi umnogome od konkretnih
okolnosti i, za razliku od elektrana, teko je davati uoptene procene.
Poto se veina emisija iz rudnika odvija u formi VAM, to zahteva ispunjenje odreenih garancija.
Oksidacijom VAM-a se otputa toplota koja se moe koristiti za proizvodnju pare i na njoj zasnovane
elektrine energije. Postrojenja za oksidaciju VAM-a kapaciteta 35 normalnih kubnih metara u
sekundi (Nm3/s) ventilacionog vazduha koji sadri 0.5% metana moe proizvesti oko 1.3MWe. U
cilju dostizanja konstantne proizvodnje energije, potreban je izvor drenanog CMM-a koji treba da
stabilizuje koncentraciju VAM-a, a da bi se postigle optimalne performanse, potrebna je relativno
visoka koncentracija VAM-a. Trokovi po jedinici na taj nain proizvedene energije su dvostruko vei
od energije proizvedene na konvencionalan nain korienjem CMM-a, a tome treba dodati i
troakove zatite okoline zbog potrebe smanjenja emisija, koji su etiri do pet puta vei od efekata
koji se mogu postii sa slinim nivoom investicija. Zbog toga proizvodnja energije zasnovane na

VAM-u danas nije isplativa ukoliko se ne obezbedi dugoroni prihod od proizvodnje uglja. Osim
toga, mnogo manje kota da se poboljanjem drenae gasa povea proizvodnja energije zasnovane na
CMM-u i na taj nain smanje emisije VAM-a.
Ekonominost upotrebe elektrine energije koja je zasnovana na CMM-u ili VAM-u umnogome
zavisi od cene struje za odreeni projekat, kao i od vrednosti kredita za smanjenje emisija ili drugih
podsticaja.
7.4 Finansiranje uglja i drugi podsticaji
Krediti za smanjenje emisija predstavljaju dodatnu opciju finansiranja u nekim zemljama, koja
dopunjuje konvencionalno finansiranje putem bankarskih kredita ili privatnog kapitala. Kjoto protokol
je prediveo vie reima za finansiranje smanjenja emisija, kao to je fleksibilan CDM ili Zajednika
implementacija (JI), a postoje i dobrovoljni reimi koji se koriste kao dodatna finansijska opcija.
Koriste se i neki drugi podsticaju za finansiranje korienja metana kao to su grantovi, poreski
krediti, finansiranje iste proizvodnje (GIS) i podsticajne tarife (u Nemakoj i ekoj Republici).
Ukoliko nema takvih podsticaja, finansiranje ugljenika je najpopularniji aktivator za implementaciju
CMM i VAM ema.
Najvei efekat od finansiranja ugljenika se postie ukoliko je jedna jedinica redukcije emisija
ekvivalentna jednoj toni ugljen dioksida. Iznos od 66.4 m3 metana je priblino jednak jednoj toni
ugljen dioksida. Prilikom prorauna se mora voditi rauna o tome ta se dobija destrukcijom metana
iji je emisioni efekat GHG vie od 20 puta vei od ugljen dioksida i isputa 2,75 tCo2 po toni
spaljenog metana. Po pravilu, 1MW instaliranog kapaciteta za proizvodnju energije od CCM-a, uz
korienje 250 m3 po satu iste emisije metana, moe dovesti do godinjeg smanjenja emisija u
iznostu od 30,000 tCO2. U zavisnosti od koliine radnih sati i efikasnosti sistema, turbina od 1 MWe
e smanjiti emisiju za vie od sedam puta.
Pre donoenja odluke o nainu finansiranja ugljenika i drugim podsticajima, treba razmotriti i
mehanizme kreditiranja, trokove procesuiranja i transakcija, vremenske okvire, lokalne propise i
nepostojanje cene kredita za redukciju emisija, to e biti elaborirano u daljem tekstu koristei radi
ilustracije primere CDM i JI.
Sprovoenje Mehanizma istog razvoja (CDM) po Kjoto protokolu, dozvoljava razvijenim zemljama
da potrauju CER-ove (Sertifikovana smanjenja emisije) od zemalja u razvoju (non-Annex 1)
zemljalja. JI (Zajednika implementacija) omoguava projekte u ne-CDM zemljama i/ili u zemljama
koje imaju emisione limite na osnovu Kjoto protokola. Postoji vie dobrovoljnih emisionih standarda
za pripisivanje redukcija emisije. VER projekti ne podleu rigoroznim i dugim procesima validacije i
verifikacije koje namee CDM i JI na osnovu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim
promenama (UNFCCC); ipak, VER-ovi imaju manje trite i znatno nie cene.
Da bi se projekat kvalifikovao za CDM i JI, potreban je verodostojan dokaz o njegovoj dodatnoj
vrednosti. Takav dodatni projekat treba da smanji nivoe GHG emisija na nivoe manje od onih do
kojih bi dolo bez projekta; na primer, poreenje sa sluajem bussines-as-usual kako je uobiajeno.
Na primer, trokovi investiranja za smanjenje emisija u elektranama koje koriste CMM tokom 10
godina rada iznose priblino 3-5 dolara po t/CO2. CER/ERU proizvodnja ukljuuje pripremu CDM/JI
projekta, validaciju, verifikaciju i trokova servisiranja, kao i opremu za korienje/unitavanje
metana i njeno odravanje. Kad se uzmu u obzir svi trokovi, ukljuiv trokove kapitala, finansijskog
rizika i specijalizovanih CDM i JI usluga, ukupan suma moe dostii do 10 dolara po CER ili ERU.

Na primer, rudnik srednje gasovitosti (specifine emisije 10m3 /t) zarauje oko 0.002 CER/t
proizvedenog uglja, dok veoma gasovit reudnik (specifine emisije 40m3/t) daje 0.168 CER/t uglja 10.
U ovom proraunu se polazi od pretpostavke da se od 40% ekstrahovanog gasa, 80% iskoristi.
Ovakav uinak se oekuje kao minimum za projekte koji se pridravaju najbolje prakse i standarda i u
sluajevima kad ne postoje bitna geoloka i rudarska ogranienja. Aktuelna vrednost CEE-ova i ERUa zavisi od trita i tajminga prodaje.
Investicije u Mtpa rudnike sa srednjim nivoom gasovitosti (10m3/t) uz postojanje prethodnog
ugovora o kupovini emisija (ERPA) po ceni od 12 dolara po toni CO2e (40% ekstrakcija 80%
iskorienost) e doneti oko 2 miliona dolara godinje od CER-ova i ERU-va plus prihod ili utede od
proizvodnje energije ili prodaje gasa 11. Dobijeni metan, pod pretposavkom stabilnog snabdevanja
gasom, e biti dovoljan da generie 5 Mwe (2,5 miliona m3 godinje istog metana proizvede oko 1
Mwe), a prihod od energije po gruboj proceni od 0.05 dolara po kwh i 7,000 radnih sati godinje
donosi prihod od 1.75 miliona dolara. Ukupan prihod od smanjenja emisija i od energije iznosi 3.75
miliona dolara. U ovom sluaju, krediti ugljenika skoro dupliraju prihode od projekta, kao to je
dokumentovano na slici 7.3 koja prikazuje prihode u dolarima po toni (US/t) dobijene proizvedene
struje i prodaje CER-a u funkciji specifine emisije metana u m3 (ist metan)/t.
Slika 7.3 Dupli prihodi dobijeni proizvodnjom energije od CMM: od 40% uhvaenog gasa, 80%
iskorieno

Znatno vei prihod se moe dobiti u rudnicima vee koncentracije gasa. Vrlo gasovit rudnik (40m3
specifine emisije) koji proizvodi 4 Mtpa moe dati prihod od 8 miliona dolara iz smanjenja emisije i
ima proizvodni potencijal od 20 Mwe koji moe dati 9 miliona dolara. Ukupan prihod je otuda 17
miliona dolara 12.

10

Samo unitavanje, ali moe se izvui korist i zamenom goriva iz razmetene elektrane na ugalj
Nisu uraunati porezi na CER
12
Ni u ovom sluaju nisu dati porezi za CER
11

Finansijska dobit od projekata smanjene emisije je jedino mogu ako smanjenje emisije moe biti
dokazano davanjem podataka o tanom merenju dotoka metana i njegovoj istoi. Projekti drenae i
korienja metana su ve i vrlo vervatno e biti jo vie, pod kontrolom u smislu pruanja
pouzdanih dokaze o smanjenju emisije. Kompleksnost nadzora i merenja je vrlo esto podcenjena i
moe dovesti do rizika sigurnosti i gubitka dobiti.
7.5 Mogunosti trokova korienja
Prosean kapitalni troak korienja elektrana koje koriste metan zavisi od veliine i tipa odabranog
procesa korienja. Kao prva procena ovih trokova za korienje, moe se predpstaviti vrednost od
USD 1$/t od kapaciteta proizvodnje uglja. Poreenja radi, marginalni trokovi za proirenje
proizvodnje uglja u Kini na primer, procenjeni su na oko 12 dolara po toni (gde god to dozvoljavaju
licence, odobrenja, resursi, geologija, uslovi kopanja, podzemna i povrinska infrastruktura i trite).
Investicija od USD 1$/t proizvedenog uglja u kopanje uglja umesto korienje gasa moe otuda
rezultirati marginalnim porastom proizvodnje uglja od 1/12 ili 0,083 tone. Tako na primer, kapacitet
rudnika od 4 Mtpa moe porasti do 1.083 x 4= 4.332 Mtpa korinjem fondova potrebnih za
proizvodnju gasa u svrhu poveanja kapaciteta za proizvodnju uglja. Ukoliko je cena uglja USD 30$/t
dodatni godinji prihod iznosie 10 miliona dolara. Troak od USD 2.5$/t je visok zbog ega su vei
izgledi da e investitoru ulagati u kapacitete za proizvodnju uglja nego u proizvodnju energije iz
CMM-a. U sluajevima kada je, na primer, mogue ostvariti dodatni prihod u formi kredita za
smanjenje emisija, proizvodnja energije se javlja kao ekonomski opravdana alternativa rudnicima
uglja sa specifinim emisijama iznad 20m3/t (vidi gore sliku 7.3) Moe se zakljuiti da je energija
koja se dobija od CMM-a uvek dodatna. Kako raste cena uglja, proizvodnja energije iz CMM postaje
sve manje atraktivna.
Slika se menja u sluaju investicija od tree strane, potpomognutih finansiranjem ugljenika -to je
atraktivan predlog za rudnike zato to se otklanja mogunost drugih trokova, a ranije neiskorien
metan stvara dodatnu vrednost.
7.6 Trokovi zatite okoline
Danas veina rudarskih kompanija trokove izvlaenja gasa tretira kao trokove kopanja rude, dok
trokove upotrebe gasa i smanjenja negativnih emisija smatra dodatnim investicionim trokovima.
Poto smanjenje negativnih uticaja na klimatske promene i proizvodnja iste energije postaje bitan
deo u lancu vrednosti, operatori rudnika treba da uzimaju u obzir ove faktore. Od vlasnika rudnika
moe u budunosti biti zahtevano da poveaju drenau gasa na nivo vii od mera sigurnost rudnika da
bi se izalo u susret ciljevima zatite okoline. U scenariju buisiness as- -usual, procene za Kinu
pokazuju da bi troak za internalizaciju uticaja emisija metana iznosio 12 dolara po toni proizvedenog
uglja (ESMAP, 2007.g.). Do sada ni jedna zemlja nije pokuala da nametne trokove te veliine, ali
dolarski iznos je indikacija potencijalnih trokova rudnika koji izbegnu da minimiziraju emisije u
ivotnu sredinu. Rusija, na primer, ve namee kazne za emisije metana iz rudnika, ali mnogo nie od
gorenavedenog iznosa.

Poglavlje 8. Zakljuci i rezime za donosioce politickih odluka

Jo od Industrijske revolucije svet se oslanjao na ugalj kao primarni izvor energije. Mnoge ekonomije
u nastajanju, industrijske i tranzicione ekonomije, a time i globalna ekonomija, e nastaviti da izvlae
korist i da zavise od izvora uglja u doglednoj budunosti. Danas ugalj obezbeuje 25% potreba
globalne primarne energije, 40% elektrine energije i skoro 70% svetskog elika i aluminijuma.
Meunarodna agencija za energiju (IAE) procenjuje da e potranja za energijom u ekonomijama u
nastajanju do 2030. godine porasti za 93%, za ta je u najveoj meri zasluan rast potranje u Kini i
Indiji, a oekuje se da ugalj bude vodee gorivo za zadovoljenje te potranje (IEA 2009.g.).
Izvlaenje uglja i efikasno upravljanje metanom e predstavljati sve vei izazov, s obzirom na
iscrpljivanje rezervi u plitkim slojevima i potrebu da se kopa sve dublje u gasovitije slojeve. U isto
vreme poveavaju se zathevi drutva koje od industrije oekuje bolju zatitu okoline i sigurnije radne
uslove.
U idealnim uslovima, moderne rudarske kompanije priznaju koristi od prihvatanja holistikih sistema
upravljanja gasom koji na konstruktivan nain integriu kontrolu gasa pod zemljom, korienje
metana i smanjenje tetnih emisija. Slino tome, iz perspektive politike i regulative, od
sveobuhvatnog pristupa upravljanjem CMM-om ostvarila bi se viestruka koristit. Uspostavljanje i
sprovoenje regulative za sigurno izvlaenje gasa, njegov transport i upotrebu ohrabruje postavljanje
viih standarda za izvlaenje metana, kao i poveanu proizvodnju iste energije i veu redukciju
emisija metana iz rudnika.
Kljuni principi ovog dokumenta su:
1.

Postoji ogromno znanje i iskustvo globalne industrije o upravljanju rizicima

eksplozije metana. Globalna primena akumuliranog i danas dostupnog industrijskog
znanja i prakse o pojavi, predvianju, kontroli i upravljanju metanom moe znatno da
umanji rizike od ekslpozija metana u rudnicima uglja.

2.

Bez obzira na ogranienja, u prvom planu treba da bude bezbednost radnika koje se
ne sme ugroziti. Sigurni radni uslovi u gasovitim rudnim sredinama ne mogu se postii
samo legislativnim merama ili najsavrenijom tehnologijom. Od osnovne vanosti za
siguran rad rudnika je racionalan i efikasan sistem upravljanja, organizacije rada i
upravljake prakse. Sledei bitan element za sigurnost rudnika je odgovarajue
obrazovanje i obuka kako menadera, tako i radne snage, kao i prihvatanje predloga
radnika prilikom usvajanja mera sigurnosti.

3.

Miniziranje rizika od eksplozija treba da se kombinuje sa sprovoenjem rigoroznih

propisa u pogledu ventilacije i sigurnosti. Ovaj pristup e dovesti do poboljanja
kvaliteta i kvantiteta dreniranog gasa. U veini sluajeva, i pod normalnim uslovima,
mogu se predvideti tokovi metanskog gasa u rudnicima uglja. Neuobiajene emisije i
izlivi se ne mogu lako predvideti, ali uslovi pod kojima do njih dolazi su uglavnom dobro
poznati. Razvijeni su detaljni metodi kako da se smanji rizik u takvim uslovima i treba ih
primeniti gde god se identifikuju znaajni rizici. U takvim uslovima, sigurnost radnih
uslova zavisi od rigoroznog sprovoenja i nadgledanja metoda kontrole gasa. Ne moe se
preceniti vanost, ne samo instaliranja podzemnog nadzora za sigurran rad rudnika, ve i
sakupljanja i korienja podataka za planiranje mera sigurnosti.

4.

Sistemi ventilacije rudnika su kritina komponenta celokupnog sistema za efikasno

otklanjanje metana iz radnih prostora. Sistemom ventilacije rudnika treba da se
postignu tri cilja: 1) da se obezbedi sve vazduh za radnike; 2) da se kontrolie
temperatura rudnika i 3) da se na efikasan nain razblae ili otklone opasni gasovi i
praina koja se moe udahnuti.

5.

Poboljanje sistema drenae metana esto je bre i jeftinije reenje problema sa

gasom umesto da se samo povea pritok sveeg vazduha. Praktini problemi izvlaenja
gasa u rudnicima uglja se generalno mogu reiti primenom postojeih znanja i tehnika.
Uvoenje nove ili inovativne tehnologije dolazi u obzir samo nakon to je primenjena
dobra praksa i samo ukoliko postojee tehnike nisu uspele da daju zadovoljavajue
rezultate. Uinkovitost sistema izvlaenja metana moe da se pobolja kroz ispravnu
instalaciju, odravanje, redovno nadgledanje i sistematsko primenjivanje planova buenja.
Transportovanje meavina metana i vazduha u koncentracijama eksplozivnog
opsega ili blizu toga u rudnicima uglja je opasna praksa i treba je zabraniti. Metan je
eksplotzivan gas u koncentracijama od 5% do 15% u vazduhu. Generalno pravilo
bezbednosti, koga se treba striktno pridravati, je najmanje 2.5 nie od najnieg kraja i
2.0 od najviek kraja tog opsega.

6.

7.

Podzemni rudnici uglja su znaajan izvor antropogenih (ljudski indukovanih)

metanskih emisija (oko 6% globalnog metana), ali se te emisije mogu znatno
smanjiti sprovoenjem najbolje prakse. Metan ima 20 puta vei GWP od ugljen
dioksida i najvei je globalni (GHG) zagaiva. Velike koliine metana koji se isputa u
podzemnim rudnicima se moe oporaviti i koristiti ili unititi (njegov efekat globalnog
zagrevanja se ublaava tako to se pretvara u ugljen dioksid). Meu opcijama se pominju:
izvlaenje energije iz izvuenog gasa, paljenje vikova dreniranog gasa i korienje ili
smanjenje VAM-a. U odgovarajuim trinim i tehnikim uspovima, krajnji cilj treba da
bude (blizu) nulta emisija metana.

8.

Postoji jak poslovni interes za instaliranje i funkcionisanje drenanih sistema i

korienje sakupljenog gasa. irok je spektar potencijalnog korienja CMM koji se
komercijalno i profitabilno primenjuje irom sveta. Visoki trokovi preiavanja
dreniranog gasa da bi se poboljala koncentracija metana za potencijalne krajnje korisnike
esto moe da se izbegne ukoliko se pobolja praksa podzemne drenae metana.

Poglavlje 9. Studije sluaja

Sledee studije sluaja obrauje sedam primera najbolje prakse koja je sprovedena u rudnicima irom
sveta, a o kojoj je bilo rei u ovom dokumentu. U studijama sluaja od 1 3 obraena je praksa
procene, planiranja i upravljanja metanom koja se sprodovi u tri longwall rudnika u cilju kontrole
problema sa metanom. Studija sluaja 4 se bavi smanjenjem rizika od eksplozije u prostornim i
stubnim rudnicima. U studiji sluaja 5 se ispituje sakupljanje metana i njegova upotreba za
proizvodnju energije. Studije sluaja 6 i 7 se fokusiraju na smanjenje i korienje VAM.
Ove studije su kratke i njihova svrha je samo da istaknu u prvi plan kljune take u svakom sluaju.

Studija sluaja 1: Postizanje planirane proizvodnje uglja iz gasnog, zavaenog longwall-a sa

ozbiljnim poremeajima naslaga i spontanim, sklonim sagorevanju, ugljanim slojem
Ujedinjeno kraljevstvo
Poetni uslovi: 980m radne dubine, 50m3/ speifine emisije iz 2 metra visokog povuenog
longwall-a koji treba da proizvede 1 Mtpa, visok rizik spontanog sagorevanja uglja, ugalj ultra niske
propustljivosti, vie horizontalnih poremeaja na licu uglja i dizanje i sputanje poda u pristupnim
putevima longwall-a, jedan pri dovozu jedan pri odvozu.
Problemi kontrole gasa: Pred-drenaa nije bila mogua zbog loe propustljivosti uglja i poprenih
buotina iznad prednjeg dela longwall-a koje su prekinute zbog velikog stresa; zbog toga je bila
premala kaptaa gasa, kao i njegova istoa. Visok rizik od spontanog sagorevanja i potreba za
stubovima velikih dimenzija radi stabilnosti iskljuili su mogunost upotrebe sistema viestranog
ulaska.
Reenje: eljena proizvodnja je postignuta tako to je korien ventilacioni vazduh brzine 30m3/s i
to su probuene poprene rupe iza lica u posebno podranom i ventiliranom povrtaku nazad (slika
9.1). Najbolje se pokazalo buenje itave serije gornjih rupa, pod pravim uglom u odnosu na longwall
put i pod uglom od 55 stepeni od sloja/ava, na 7.5 m razdaljine. Donje rupe su buene na 100 m
razdaljine kako bi se minimizirao rizik emisije.
Slika 9.1 Povratni sistem

(Ljubaznou Green Gas International)

Dve odvodne cevi za drenau su instalirane jedna paralelno sa drugom. Buotine su progresivno
povezivane sa jednom od cevi dok nije dolo do pada kvaliteta gasa; ta cev je onda posluila da sprei
preterano razblasivanje gasa, a buotine su zatim povezane na drugu cev. Ovaj proces abljeg
skoka se nastavio to je omoguilo da najmanje 8 buotina bude povezano na sistem drenae gasa u
isto vreme Vidi sliku 9.2). Grubo podeavanje je bilo dovoljno da optimalizuje kvalitet i kvantitet
gasa, a postignuta je stopa kaptae/sakupljanja od 67% bez potrebe da ljudstvo odlazi u opasan stog
radi podeavanja pojedinanih buotina.

Slika 9.2 Sistem ablji skok

(Ljubaznou Green Gas International)

Stopa povlaenja longwall-a je bila veoma brza, a prostor za operacije jako ogranien, tako da je
svaka rupa trebalo da se izbui, uspravna cev postavi i privrsti, zatim spoji sa kolekcionom cevi i to
sve za samo 10 asova. To je postignuto uz pomo male, snane, mobilne maine za buenje (slika
9.3) koja se napajala iz hidraulikog sistema postavljenog zbog longwall-a, da bi se izbeglo korienje
struje.
Slika 9.3 Popreni pregled opreme za buenje

(Ljubaznou of EDECO Ltd.)

Studija sluaja 2: Longwall visokih performansi u oblastima sa velikim emisijama gasa
Nemaka
Poetni uslovi: U avu debljine 1.5 m, longwall duine 300 m, planirana proizvodnja 400 tona na dan
(t/d), napredak kroz tunel 50 m/nedeljno. Dubina preoptereenja je 1,200 m, av skoro horizontalan i
nema prethodnih radova kako bi se delimino odatle otklonio gas. Predvialo se da su mogue emisije
gasa 25m3/t sa krova, 3m3/t sa obraenog ava i 8m3/t sa dna (ukupno 36m3/t). Poznato je da je ugalj
mogao spontano da se zapali.
Problem kontrole gasa: Maksimalna koliina metana koja mora da se kaptira/sakupi ili razredi
ventilacijom da bi dostigla sigurne koncentracije je 1.175 m3/s (112.5m3/min). Izvrena pre-drenaa
se pokazala kao neefikasna. Postojale su dva bitna ogranienja. Prvo, maksimalno dozvoljeni protok
vazduha od 25m/s du longwall-a mogao je da razblai 0.37m/s (22.2m/min) uprkos tome to je
uprava rudnika podigla maksimalno dozvoljenu koncentraciju metana sa 1.0% na 1.5% (redukcija
faktora sigurnosti sa 5.0 na 3.3). Ova promena je uinjena pod uslovom da se povea nadzor i drenaa
gasa. Vano je da takve promene mogu da se urade samo na specifinim lokacijama i pod uslovom da
su preduzete dodatne mere da ne doe do znaajnog poveanja rizika. Drugo ogranienje je bio
vazduni put kroz koji je iao ventilacioni vazduh u kome je maksimalno dozvoljena koliina metana
mogla da bude 1%.
Reenje: Dizajniran je ventilacioni sistem u vidu slova Y (slika 9.4) da bi se dodalo jo 50m3/s
vazduha na postojeih 25m3/s du prolaza, tako da je ovaj kombinovani protok mogao da razblai
emitovani metan iz kopa i stoga. Konfiguracija ventilacije dozvoljava da se probue poprene rupe
koje su povezane sa sistemom drenae i individualno se nadgledaju pokazalo se da se kroz poprene
rupe koje se izbue iza longwall-a moe uhvatiti vie gasa, vee istoe, nego kroz one sa prednje
strane. Te drenane rupe imaju dui rok trajanja i veu efikasnost, a oekuje se da uhvate 70 %
krovnog gasa i 40 % podnog.

Slika 9.4 Longwal u obliku Y, unapreeni ventilacioni dizajn i probuene drenane rupe u
krovu i na podu iza longwall-a

(Izvor: DMT GmbH & Co. KG)

Peati (paketni zid) na strani stoga iza prednje strane slue da se ojaaju podupirai i izoluje stog od
ulaska vazduha da bi se minimizirao rizik od spontanog gorenja i ne bi dolo do koncentracije metana
eksplozivnog opsega.
Limitiranje koncentracije na 1% ograniilo je proizvodnju uglja na 4,000t/d, to je bilo u skladu sa
planiranim ciljem.Oko 80,000m3/d istog metana moglo je da se usisa kroz sistem drenae gasa i
upotrebi za proizvodnju energije. Uprkos tekim uslovima kopanja, longwall je bio uspean zbog
unapreenja sistema ventilacije i visoko efikasne drenae gasa.

Studija sluaja 3: Izvanredna dostignua rada longwall-a u uslovima visoke emisije gasa
Australija
Inicijalni uslovi: Nova serija longwall blokova je locirana u avovima visine 2.8 m, sa sadrajem
metana od 8 do 14 m3/t. Dubina pokrivaa je od 250 do 500 m sa neometanim pristupom povrini.
Upotrebnom pred -drenanih metoda, mora se smanjiti in situ sadraj gasa na ili ispod 7.5m3/t da bi
se zadovoljio propis o spreavanju izliva, kao i samo-nametnuti limita za kontrolu frikcionog paljenja
od 5.75m3/t. Postoji jedna podna ila i osam krovnih ila koje sadre 10 do 15 m uglja u nominalnoj
zoni kopanja. Longwall blokovi su 300 m iroki i do 3.6 km dugaki (vidi sliku 9.5) sa planiranom
proizvodnjom od 110,000 tona nedeljno.

Slika 9.5 Plan rudnika koji prikazuje sistem drenae gasa

(Izvor: Moreby, 2009)

Zbog potencijalno visokih emisija gasa u rudniku je od samog poetka razvijen sistem trostranog
odvoda u longwall-u (threeheading gate roads on longwalls) koji bi omoguio visok volumen
ventilacije kako bi se razblaivao gasa. Ovaj sistem omoguava dovod znatno veih koliina vazduha
za razblaivanje gasa u povratni kraj prednjeg dela longwall-a, bez smanjenja brzine ubaenog
vazduha sa te strane, za razliku od klasinih U-ventilacionih sistema. Ovo je danas jedini rudnik u
Australiji koji koristi taj sistem.
Problemi kontrole gasa: Prorauni ukazuju na verovatnou specifinih emisija od 15 do 30m3/t iz
ugljanih izvora. Pod pretpostavkom da se ispune planovi proizvodnje, to znai 3,500 do 7,000 l/s
CH4, to se poveava sa dubinom kopa. Meutim, prethodne studije u jednom oblinjem rudniku
pokazale su znaajne koliine slobodnog gasa to bi znatno moglo da povea ukupnu stopu emisija.
Sa postojeim sistemom mogle su se kontrolisati emisije iz prva tri longwall-a koje su vee od
oekivanih na relativno manjim dubinama. Ekstrapolacija dubljih longwall-a je pokazala da e
poetna predvianja biti premaena, sa moguim emisijama od 9,500 l/s.
Reenje: U razvojnoj fazi postavljene granice izliva gasa i frikcionog paljenja se postiu tako to se
kombinuju tehnike buenja srednjeg radijusa (MDR) od povrine prema avu koje se dopunjuju
podzemnim buenjem usmerenih rupa u kojima se kontrolie sadraj gasa. Poetna oblast pri dnu rupe
je pred -drenirana korienjem tehnike vrstog radijusa (TRD).
Prvobirni plan da se koriste trostrani odvod (three-headins hate roads) je bio ispravan s obzirom da je
omoguio da se longwall ventilira krunom cirkulacijom kapaciteta od 100 do 120 m3/s (2,000 do
2,400 l/s CH4 sa povratnim limitom od 2 %). Vano je zabeleiti da, posle nesrea u Mouri 1994.
godine u kojoj je nastradalo 11 rudara, propisi, smernice, obiaji i praksa u rudnicima u Kvinslendu
(Queensland), ne dozvoljavaju korienje ventilacionog odvoda vazduha amerikog tipa. Ipak,
mogua je upotreba kontrolisanog odvoda ukoliko se posebno pazi na lokacije potencijalno opasnih
meavina i kontrolie spontano sagorevanje.
U svakom sluaju, realni kapaciteti razblaivanja gasa sa ovakvim sistemom odvoda u ovim
blokovima su znatno ispod ukupnih stopa emisija gasa u longwall-u, zbog ega su potrebne
alternativne mere. Kako bi se umanjio teret emisija gasa kroz ventilacioni sistem, danas ovaj rudnik
uspeno koristi konvencionalne drenane rupe koje vode od povrine u stog (dijametra 300 milimetara
na 100 m razdaljine koji su locirane na povratnoj strani prekidaa). Na ovaj nain se postie prosek od
65% sakupljenog gasa (drenaa stoga plus ventilacija), sa postignutim maksimumom od oko 80% pri
pritoku gasa visoke istoe (> 90% CH4).
Infrastruktura za prikupljanje gasa se nalazi na povrini i ona koristi cevi dijametra 400 milimetara,
to ukljuuje i cevi za vertikalno povezivanje sa podzemnim rupama. Svi gasni tokovi, iz podzemlja,
kao i oni iz povrinske pre -drenae i stogova se sakupljaju u centralnu pumpnu stanicu u kojoj se
2,200 l/s gasa u ubacuje u mainu 16 x 2.0 MW sa izjednaenim plamenom. Politika uprave je da se
izbegne direktno otputanje gasa koliko god je to mogue.
Poto je jasno da e emisije gasa u daljim blokovima, sa postojeom ventilacionom mreom koja
drenira 65 % gasa, biti problematine, u rudniku sada pokuavaju sa predrenaom debljih krovnih
avova, uz pomo rupa dugakih 2 km koje se bue du osovina longwall-a. Ove rupe e najpre
sluiti za predrenau, a kasnije kao rupe za drenau stogova. Ukoliko bude bila potrebna dodatna
predrenaa za budue dublje radne prostore, moe se razmotriti i mogunost korienja
konvencionalnih metoda.

Studija sluaja 4: Smenjenje rizika od eksplozije u zatvorenim i stubnim rudnicima Juna

Afrika
Poetni uslovi: U ovoj specifinoj rudarskoj oblasti bile su potrebne pravne i praktine mere kako bi
se smanjio rizik, s obzirom na povean broj ozbiljnih eksplozija u veoma debelim, (4 6 m visokim),
ugljanim slojevima, sa niskim sadrajem gasa (1-2m3/t), u zatvorenim i stubnim rudnicima. Oko 75%
eksplozija se desilo na samim ulazima ili blizu ulaza u radni prostor, a frikcije su bile dominantni
uzrok eksplozija (Landman, 1992. godine). Znaajan broj eksplozija u non-face oblastima ukazao je
na tekoe da se ventilacijom kontrolie metan u zatvorenim i stubnim rudnicima. Dotok vazduha u
radne prostorije sa potpornim stubovima razlikuje se od onog u longwall prostorima zbog ponovljenih
naglih ekspanzija i kontrakcija, pri emu se presecaju uzduni putevi sa poprenim presecima.
Nagomilavanje gasa u prostorijama u kojima se odvija velika proizvodnja, a ventilacija je
neadekvatna, kao i prenoenje plamena u gornje slojeve metana koji nisu detektovani (tabela 9.1)
predstavljalo je znaajan rizik koji je bilo potrebno kontrolisati (Creedz & Phillips, 1997).
Tabela 9.1 Procena rizika paljenja nagomilanog metana zatvorenim i stubnim rudnicima
Potencijalni neuspeh
Neuspeh prevencije paljenja

Neuspeh iskljucnja uzroka

paljenja

Neuspeh da se rasuje
naslojavanje metana

Neuspeh da se detektuju slojevi

metana

Mogui uzrok kvara

Neadekvatna ili
nepouzdana sporadna
ventilacija u naslovima
Nedostaci u mainskom
sistemu ventilacije
Izlizani alati, blokirani
sprejevi
Elektrina snaga i upani
izvor paljenja, povezani
sa kontinuiranim
rudarima/radnicima
Puenje ili druge ilegalne
aktivnosti
Nedovoljan kapacitet
ventilacije
Neadekvatne lokacija
ventilacionog postrojenja

Neuspeh da se preventuje
naslojavanje metana
Neuspeh da se preventuju
emisije metana

Loa lokacija nadgledanja

Nedostatak odgovarajue
opreme za nadzor
Neadekavatno obueno
osoblje

Suvue niski ventilacioni

kvantiteti
Nepouszdana ventilacija
Emisije metana su
prirodna posledica
podzemnih radova na
uglju

Preventivne mere
Upotreba prikladno
dizajnirane i zatiene
opreme
Visoki standardi
odravanja
Efektivan nadzor

Stroga obuka i
nadgledanje osoblja
Pretres na
nedozvoljen material
pri ulasku u rudnik
Procedure kontrole
metana
Dostupnost pokretaa
vazduha i druge
odgovarajue opreme
Sistem nadzora
speifican za
gradilite
Odgovarajue sonde
za nadzor, posebno za
visoke kolovozne
sekcije
Obuka
Planiranje ventilacije
Lokalno poboljana
krovna ventilacija
Drenaa metana

Problemi kontrole gasa: Ventilacija radnih prostora zahteva spoljni sistem dovoenja vazduha iz
poslednjeg poprenog puta. Oblasti u kojima se kopa ugalj su povezane itavim sistemom unakrsnih
puteva i stubova koji se ne mogu efikasno provetravati zbog ogromnih koliina vazduha koje su
potrebne i tekoa da se taj vazduh rasporedi ravnomerno. Da bi se obezbedilo da glavni dotok
vazduha dopre do tekuih radnih prostorija, prethodne prostorije se zatvaraju pomou privremenih
panoa, tako da se gas akumulira u zatvorenim prostorima iza radnog dela.
U rudnicima u kojima je akumulacija vode i pritisak metana prouzrokovao pad krovova, pored
otvorenih drenanih rupa, izukrtane su krovne rupe. U drugim rudnicima je emitovan gas sporog
dotoka koji je mogao da formira ekstenzivne slojeve metana i ostao bi neotkriven ukoliko se ne testira
visoko pri krovu to je teko izvesti u visokim tunelima.
Reenja: U rudnicima u kojima se ugalj kopa metodom delimine ekstrakcije, gas se kontrolie predrenaom u sloju; post-drenaa je retko potrebna s obzirom da krovni i podni slojevi uglja nisu
znaajnije poremeeni. U slojevima koji sadre malo gasa, pre-drenaa nije od velike pomoi. Zbog
toga drenaa gasa nije bila opcija u rudnicima u ovoj oblasti. Zbog ogranienih koliina vazduha, nije
praktino da se ventiliraju prostorije u kojima se ne vri iskopavanje na isti nain kao u aktuelnim
radnim prostorima. U tim uslovima, akcenat je stavljen na uvoenje sistema nadzora kojim se
omoguava detekcija gasa u krovnim oblastima i na nadzor brzine vazduha u glavnim radnim
prostorijama, gde je smanjivana ventilacija, peaenjem prostorija u kojima se vie ne radi.
S obzirom da najvei rizik postoji u radnim prostorima rudnika, nadleno telo vlade (Department of
Mineral and Energy Affairs, 1994.) usvojilo je pravilnik o nainu ventilacije mehanizovanih sekcija
rudnika. Ustanovljen je kriterijum da zapaljive koncentracije gasa ne treba da preu 1.4 %, a da bi se
to obezbedilo preporuene su sledee mere:

Minimalna brzina vazduha u poslednjem tunelu od najmanje 1.0m/s (u mnogim rudnicima je

instaliran daljinski sistem nadgledanja brzine vazduha).

Upotreba pomonih ventilatora u poprenom prokopu (sekundarna ventilacija).

Redovno merenje i beleenje podataka o ventilaciji.

Inspekcija gasovitih sekcija u intervalima ne veim od jednog sata.

Automatska elektrina izolacija mehanikog buenja u sluaju da sekundarni sistem

ventilacije prestane sa radom.

Specijalne mere opreza u blizini zona emisije sa eruptivnim upadima i geolokim

anomalijama.

Kontinuirano nadgledanje gasa u oblastima kopanja.

Studija sluaja 5: Razvoj CMM strujne Co- generacijske/emisione eme smanjenja Kina
Poetni uslovi: Novo povrinsko postrojenje ekstrakcije gasa je instalirano i dovrneo u maju 2007.
na 1,600 m daljinske planinske lokacije iznad rudnika uglja sa kapacitetom proizvodnje uglja od 5
Mtpa, specifine emisije od 17.7 m3/t i drenae metana prosene istoe toka od 22 m3/min. Ukopna
efikasnost sakupljanja metana iz rudnika je bila 15%, ostalih 85% je bilo emitovano kroz ventilacioni
vazduh.
Problem kontrole gasa: istoa gasa u fabrci vaenja je varirala i ponekad ispod 30% minimuma od
dozvoljene za korienje i efikasnost sakupljanja gasa. Drenani kapaciteti gasa su oekivani da
fluktuiu usred varijacija u ciklusu longwall rudnika i faziranje radova u odreenim slojevima; stoga
je kapacitete CMM potrebno izmeriti da bi se obezbedila 85%-totna dostupnost da se izae u susret
potrebama investiranja. Cilj projekta je bio da se optimizuje obnova energije i minimizuju emisije
GHG. Integrisani motor i sistem kotla je bio potreban prvo u Kini; zato je bilo oekivano, da
potranja za transferom tehnologije bude visoka.
Reenje: Tim lokalnih i meunarodnih strunjaka za dreniranja gasa i energije i inenjering sistema
su angaovani da projektuju rad sa osobljem rudnika da bi obezbedili isporuku gasa, skaliranje
veliina projekta i integraciju i performanse fabrike.
istoa metena je porasla poboljanjem peaenja/plombiranja i regulacije buotina unakrsnog
merenja. Kapacitet gasa drenane infrastrukture se poveao, visoko otporan sistem nadzora je
zamenjen i spremljen je plan za poboljanje sakupljanja gasa. Intenzivno pred-drenano buenje na
dva budua longwall panela su proizvela obogaeni gas i takoe suplementirali tokove, na kraju
doprinosei 23% dreniranog gasa, ostatak dolazi od post-drenae, krovnim buotinama unakrsnog
merenja. Drugi su bueni ispred povrine i neki su neizbeno pretrpeli tetu i loe su dejstvovali kada
su dospeli u stog. Demonstraciona buotina je buila preko stoga, a iza povrine, koja je radila dobro,
ali tehnika jos nije bila usvojena iz razloga lokalinh regulacija i ova metoda dreniranja nije bila
istorijski praktikovana u ovom regionu.
Prva faza eme ukljuuje instalaciju 5 MWe, sa obnovom otpadne toplote za grejanje zgrada i usis
vazduha za ventilaciju zimi. Nominalan kotao od 5,000 m3/satu je takoe instaliran. Specijalizovana
kompanija je angaovana da osmisli i instalira daljinski sistem nadzora performansi opreme za
korinje i destrukciju.
Kada je sakupljanje gasa evidentno poveano za vie od 50 m3/min (isto), konstrukcija faze 2 je bila
implementirana u oktobru 2009. godine da povea kapacitet energije na 12 MWe.

Studija sluaja 6: VAM Kina

Smanjenje emisije VAM i generisanje tople vode iz energije osloboene oksidacijom VAM.
Slika 9.6 Smanjenje VAM i implementacija obnove energije u Kini

(Ljubaznou ZhengZhou Mining Group, MEGTEC Systems, i EcoCarbone)

Poetni uslovi: Veliki rudnik uglja, lociran u Provinciji Henan, Narodna republika Kina, sa
kapacitetom proizvonje uglja od 1.5 Mtpa je emitovala oko 12 miliona m3 metana godinje. VAM
ini 56% emisije sa preostalih 44 % metana uklonjenog korz program drenae. Koncentracije VAM
variraju od 0,3% do 0,7%.
Problemi kontrole gasa: Korienje ili smanjenje emisije VMA nije predhodno bilo demonstrirano u
Kini, jer nije bilo podsticaja da se preduzmu takvi projekti u odsustvu kredita za ugalj.
Reenje: Funkcionalno CDM trite sada prua financijsku pomo za implementaciju projekata za
smanjenje VAM. Grupe rudnika u dravnom vlanistvu sa CDM izvoaem projekta i vodei
snabdeva tehnologija da dizajnira, proui i odradi demonstracioni VAM projekat, koristei
jednokrevetni RTO bez plamena. Uz podrku izvoaa projekta, ovaj projekat je prvo potvreni i
registrovani VAM CDM projekat u okviru Kjoto protokola.
Prvi projekat je namenjen kao komercijalni demonstracionni projekat, ali speificna VAM tehnologija
koriena u rudnicima je modularna u prirodi sa mogunou da grupie vie jedinica zajedno u jednu
operativnu instalaciju. Ovo e omoguiti rudniku da uvelia projekat za obradu izuzetno velike
koliine VAM. Dodatne jednice VAM bi takoe mogle biti razvijene u drugim rudnicima u okviru
iste grupe rudnika.
VAM instalacija se sastoji iz pojedinane RTO sa kapacitetom protoka od 62,500 Nm3/satu (17
Nm3/s) sto je 17% od ukupnog toka rude od 375,000 Nm3/s. Veza na ventilator rudnika je indirektna
u prirodi tako da ukoliko instlacija koja procesuira VAM bude zaustavljena, ceo ventilacioni vazduh
odlazi u atmosferu. Vaan bezbednosni aranman ukljuuje dovoljnu duinu kanalskih radova, tako
da u sluaju opasnosti (npr. ako je prevelika koncentracije detektovana), bude dovoljno vremena da se
postavi bajpas priguiva, koji dozvoljava da protok prolazi korz bajpas. RTO je sposoban za samoodrive operacije do 0,2% metana i tako je sposoban da radi uspeno u okviru razmera koncentracija
VAM u rudniku.

Projekat je zapoeo rad u oktobru 2008 i radi sa efikasnou destrukcije od 97%. Produkcija CER
zavisi od kvaliteta destrukovanog metana i bie verovatno izmeu 20,000 tona (0.3% CH4) i 40,000
tona (0.6% CH4) ekvivalenta ugljen dioksida godinje za pojedinanu jedinicu. Sa oksidacijom bez
plamena, sistem ne generie emisije azot oksida. U vremenima kada je koncentracija metana ispod
samo-odrivog nivoa od 0,2%, sistem se zatvara.
Znaajna koliina energije se moe oporaviti unutar RTO. Instalacija u rudniku generie toplu vodu za
tueve rudara i za grejanje okolnih zgrada. Obnova toplote se postie primenom razmenjivaa toplote
na relaciji vazduh-voda, instaliranog izmedju RTO i njegove izduvne cevi, obnavljajui energiju u
zagrejanom izduvnom vazduhu. Tabela ispod poredi koliine energije koje se mogu preuzeti u obliku
vode na 70 stepeni C i 150 stepeni C, odnosnono, u razliitim koncentracijama VAM.
Tabela 9.2 Koliina energije koja moe biti povraena iz jedne VAM kubne instalacije pod
rezliitim koncentracijama VAM
Rezultati sekundarne rezmene toplote

Na 0.3 % VAM

Na 0.6 % VAM

Na 0.9 % VAM

Voda na temperaturi od 70 stepeni C

1 MW

8 MW

15 MW

Voda na temperaturi od 150 stepeni C

-nije mogue-

2 MW

10 MW

Studija sluaja 7: VAM Australija

Smanjenje VAM emisija i korienje energije koja se otputa VAM emisijama za dobijanje
struje
Poetni uslovi: Iz velikog ugljenokopa u Novom Junom Velsu emotovan je VAM u atmosferu u
koncentracijama od oko 0.9 % CH4. Takoe je isputan drenani gas u atmosferu u koncentracijama
koje su prelazile 25 %.
Problemi kontrole gasa: Korienje ili smanjenje VAM-a velikih razmera, nikada ranije nije
primenjeno u svetu zbog prirode emisije u kojoj je prisutan veliki protok vazduha i krajnje rastvorena
koncentracija metana. Korienje ili smanjenje VAM-a manjih razmera isprobavano je tokom 12
meseci od 2001. -2002. godine u rudniku Appin BHB Billiton u Australiji. Tamo je mala RTO
procesuirala VAM koristei proizvedenu energiju za dobijanje pare na taj nain je pokazano da je
dugorono mogue upotrebljavati prirodne promene u VAM koncentracijama kao i efikasna
proizvodnja energije.
Reenje: Rudnik Appin je u saradnji sa proizvoaem RTO, primenio etiri RTO koje je integrisao u
parni ciklus parne elektrane, koristei RTO kao specijalne pei koje su mogle da rade na krajnje
razblaenom gorivu VAM-a (slika 9.7). Ova rudarska kompanija je dobila znaajna sredstva od vlade
da bi sprovela ovaj projekat.
Slika 9.7 : Smanjenje VAM i dobijanje energije za proizvodnju struje

(Ljubaznou MEGTEC Systems and Illawarra Coal Division of BHP Billiton)

Elektrana na VAM je projektovana da obradi 250,000 Nm3/h (150,000 standardnih kubnih stopa u
minuti ili scfm) ventilacionog vazduha, to odgovara 20% ukupno raspoloivog obima u rudniku.
Elektrana je projektovana za prosenu koncentraciju VAM-a od 0.9%. Iako su RTO projektovane da
mogu da podnesu varijacije u koncentraciji VAM-a, ukoliko parne turbine rade neprekidno
optimalnom brzinom, energija u procesuiranom ventilacionom vazduhu mora da se odrava na
stabilnom nivou, u skaldu sa dizajnom. Iz tog razloga, drenani gas u koncentracijama od 25% i vie
se ubacuje u tok ventilacionog vazduha kada su koncentracije VAM-a nie od dizajniranih, to je u
sluaju ovog rudnika 0.9%.
Elektrana na VAM je proradila u aprilu 2007. U prvoj fiskalnoj godini (od jula 2007. do juna 2008.)
dostigla je 96% iskorienosti, sa dva planska prekida rada zbog odravanja. Do 2009. celo
postrojenje je proizvelo 500,000 kredita ugljenika (koji su razmenjeni u okviru lokalne seme razmere
u Novom Junom Velsu) i 80,000 MWh struje.

Za uspenu VAM elektranu potrebno je:

da koncentracija VAM-a bude 0.7 % ili via

da je zapremina ventilacionog vazduha najmanje 500,000 Nm3/h (300.000 scfm)

potreban je drenani gas (u koncentraciji najmanje 25 %) radi ubacivanja u ventilacioni

vazduh kako bi se kompenzovao nedostatak u koncentraciji VAM-a

potrebno je imati dovoljno vode radi hlaenja

da je locirana u blizini distributivne mree visoke voltae radi transporta proizvene energije.

O obogaivanju VAM-a korienjem drenanog metana je bilo rei u sekciji 6.3. Treba izbegavati
korienje metana niske koncentracije zbog rizika od eksplozije.

Prilog 1: Poreenja metoda drenae gasa

Metoda
Pre-drenaa
uz upotrebu
vertikalnih
povrinskih
buotina

Opis
Ukljuuje frakturisanje
jednog ili niza ugljenih
avovima kroz
upumpavanje tenosti
pod visokim pritiskom
na povrinsku buotinu.
Frakture se dre
otvorenim kroz
ubrizgavanje pomonog
materijala. Na taj nain,
gas i druge tenosti, koje
mogu da proteku kroz
ugljeni sloj, mogu da
uu u buotinu bez da
budu limitirani otporom
okruujueg sloja.
Druge metode zavretka
buotine su takoe
koriene, kao to je
formacija proste upljine
u visoko
propustljivostim
ugljima.

Prednosti
Gas je izvaen pre
rudarenja
Gas visoke istoe obino
dobije komercijalnu
vrednost.
Vaenje gasa nezavisno
od podzemnih rudarskih
aktivnosti.
Kada je hidro-frakturisani
ugalj izraen, to obino
ne utie negativno na
krovne uslove.
Potencijal pretvaranja u
stoni bunar nakon to je
izrueno.
Mogunost da se smanje
emisije metana u
atmosferu (smenjenje
emisije gasa staklene
bate) iz izvore povezanih
sa rudnikom uglja

Pre-drenaa
uz upotrebu
horizontalnih
unutranjih
buotina

Duge buotine su buene

iz podzemnih kolovoza
ili baze vratila u dalja
podruja radova uglja i
gas je ekstrahovan u
produzenom
vremenskom periodu da
bi se smanjili tokovi
gasa u razvojne naslove
i budue longwall
ulaze/coalfaces

Nedostaci
Skupo da se zavri
Povrinski kolekcioni
cevovodi su potrebni da
olakaju korienje.
Povrinski aranzmani mogu
biti teko ostarivi u smislu
vlasnitva, pristupa i vizuelnih
upada.
Odlaganje slane vode koja se
ponekad proizvede
Propustljivost moe biti suvie
niska u dubokim
avovima/slojevima.
Trokovi buenja mogu biti
previsoki za duboke ugljene
avove/slojeve.
Ugljeni
avovi/slojevi moraju imati
visoku prirodnu frakturalnu
propustljivost.
Tekoe u koordinaciji sa
planom rudarenja.
Zavrni dizajn buotine je
poseban zadatak.
Gas je izvaen pre
Buotinama je potrebno
rudarenja
buenje pre rudarenja
Gas visoke istoe je
Ugljeni avovi moraju imati
proizveden i pogodan za
umerenu do visoku prisodnu
upotrebu
propustljivost da bi omoguili
sadraj gasa u avu u
Drenaa gasa nezavisna
razumnom vremenskom roku
od podzemnih rudarskih
aktivnosti
Smanjuje emisiju gasa samo u
radnom avu, ne i u susednim
Isplativije od buenja
avovima, uzburkanim
vertikalnih buotina sa
longwall rudarenjam
povrine
Emisije vode, stabilnost
Primenjiv u dubokim
buotine i direkciona kontrola
subjektima rudnika za
buenja moe biti
permeabilnost uglja.
problematina u nekim
Moe smanjiti rizik od
lokacijama ava
eksplozije u avovima
Potreban je tim obuenih
koji su skloni eksploziji
kopaa za podzemni rudniki
Omoguava visoku stopu
gas.
razvoja u gasnim
naslovima
Uklanja gas koji ne moe
biti presretnut tokom
post-drenae

Metoda
Pre-drena uz upotrebu
povrinskog,
upravljanog buenja u
avu

Predostrona predrenaa uz upotrebu

kratkih rupa u krovu
naslova

Opis
Vertikalna ili nagibna
rupa je buena iz koje su
pokrenuta usmerena
buenja da bi se ulo u
eljeni av ili avove koji
potom slede do 1000m ili
vie. Razliiti kompleksi
unutar avnih buenih
konfuguracija se koriste
da maksimiziraju
performanse i
najpovoljniji su oni koji
uzimaju u obzir pravac
pruanja strate.

Prednosti
Gas je izvaen pre
rudarenja
Gas visoke istoe
je proizveden i
pogodan za
upotrebu
Efikasnija obnova
gasa od vertikalnih
frakcionih bunara
Potencijal ponovne
upotrebe rupa u
avovima iznad
radova za post drenau
Fleksibilna lokacija
buenja, pa nije
ograniena
povrinskim
prilikama
Kratke, vertikalne
Isplativa metoda za
buotine su buene u
smanjenje rizika od
krovnu stratu unutar
trenja paljenja i
naslova da kontroliu
kontrolu emisije
emisije rudnokog gasa iz
rudnikog gasa.
diskretnih fraktura u
krovnom sloju peare.
Gas moe da protekne iz
ugljenog ava iznad i u
kontaktu sa frakturisanom
stratom, ili se moe
pojaviti prirodno iz
peare. Buotine niskog
ugla su ponekad buene u
krov iznad povrine da
ispuste gas pre rudarenja
da bi smanjile rizik od
trenja paljenja u
mehanizovanim
naslovima.

Nedostaci
Visoka cena
Nije mogue buiti sve
avove/slojeve uglja
Zahteva aranmane
odvodnjavanja da bi
ostao efikasan
Potrebna umerena
propustljivost uglja
Kvar na rupi nije lako
ispraviti
Potrebna je
specijalizovana oprema
buenja i vetine

Niski tokovi gasa.

Sistem povezivanja
rudnikog gasa, ako se
smatra potrebnim.

Metoda
Postdrenaa uz
upotrebu
buotina
unakrsnog
merenja

Postdrenaa uz
upotrebu
povrsinskih
stonih
buotina

Opis
Buotine su buene pod
uglom iznad i ispod ava sa
povratnog kolovoza
povrine longwall-a i
povezane su sa sistemom
ekstrakcije rudnikih
gasova. U nekim
povuenim longwall
rudnicima, bolje
performanse drenae su bile
dobijene od buotina
buenih iza povrsine, u
poreenju sa onima buenih
unapred, pre coalface-a.
Pristup iza povuenih
povrina je, mejutim,
ponekad teko odriv.

Prednosti
Visoke mogunosti
sakupljanja na razvijenim
longwall coalfaces.
Izvodljivo za duboke
ugljene avne radove.
Kratka distansa buenja
do primarnog izvora gasa.
Gas moe biti
ekstrahovan i prosleen
do uobiajene fiksne
lokacije na povrini za
komercijalnu
eksploataciju ili upotrebu
na strani rudnika.
Efektivna u ugljenim
avovima niske
permeabilnosti.
Podne buotine mogu
smanjiti rizik od
iznenadih emisija gasa u
osetljivim radovima.
Fleksibilan i lako
modifikovan obrazac
buenja.
Povoljniji od metoda
drenae gasa.
Ventilaciona buotina se
Operacije drenae gasa
bui i postavlja za rad u
nezavisne od podzemnih
kratkom rastojanju od ava.
operacija.
Postavljanjem na dno,
Sposobnost da ventilira
produktivna duina
tokove odrivog
buotine se obino
rudnikog gasa iz
prorezuje. Ponekad je
longwall avova.
buotina buena i
Dobro dokazan,
postavnjena do 30m iznad
ekonomian metod za
ava i zatim manji
plitke do umerene dubine
dijametar otvara rupu
esto se dobija gas
buei kroz radni av
umerenog nivoa istoe.
horizontalno pre ili posle
Produktivni ivotni vek
prolaza coalface-a.
moe biti produen na
bezbedna i pouzdana
nekoliko meseci.
metoda postavljanja
Moe da odgovori na
buotine ukljuuje buenje
promene u planu
da se isee radni av i zatim
rudarenja.
fugovanje donih 30m.
Buotine su obino locirane
naspram one strane
longwalla gde se vraa
vazduh.

Nedostaci
Visoka efikasnost
sakupljanja je teko odriva
na povuenim povrinama.
Za maksimalnu efikasnost,
potrebno je buiti iza
povrine povuenih
longwalla.
Produktivan vek trajanja
buotina je generalno kratak.
Dobijen je vazduh srednje do
niske istoe, jer je
ventilacioni vazduh uvuen u
sistem ekstrakcije gasa kroz
prelome u strati izazvane
rudaranjem.
Potreban je obuen tim za
podzemno buenje.
Podzemna cevovodna
infrastruktura ja potrebna ka
povrini ili ka lokaciji za
bezbedno pranjenje, u
povratnom kolovozu.

Skupo za duboke ugljene

avove.
Rizik od ulaska vode tamo
gde glavni izdanci vode
nadleu radne ugljene
avove.
Nema direktne drenae gasa
iz ava na mestu radova.
Stone buotine ne mogu biti
operativne dok coalface ne
proe izvesnu razdaljinu
ispod buotine da bi se
spreila ventilaciona
proputanja na povrinu.
Kolekcija gasa za
eksploataciju zahteva skupe
povrinske cevovodne
infrastrukture.
Primenjivo je samo tamo gde
nema povrinskih pristupnih
ogranienja.
Moe da izmami i ventilie
vie gasa nego to bi bilo
isputeno kroz podzemne
radove.

Metoda
Post-drenaa uz
upotrebu
usmerenih
buenih
horizontalnih
dugakih rupa
iznad ili ispod
radnog ava

Opis
Brojne buotine su buene
uz upotrebu usmerenih
tehnika buenja u
kompetentnom horizontu
na, da kaemo, 20m-30m
iznad ili ispod radnog
ava za punu duinu
projektovanog longwall
panela. Ako ni jedno
mesto buenja nije
dostupno na prikladnom
horizontu, buotina je
upravljana do
neobhodnog nivoa iz
rudiranog horizonta.

Prednosti
Moe biti korieno u predrennom modusu pre
rudarenja.
Potencijalno via
efikasnost sakupljanja od
buotina unakrsnog
merenja buenih iz
ugljenog ava/sloja.
Aktivnosti drenae gasa
nezavisne od aktivnosti
proizvodnje uglja.
Moe se dobiti gas visoke
istoe.
Sakuplja gas blizu
inicijalnog gradilita
otputanja u blizini linije
coalface.

Nedostaci
Usmereno buenje je
relativno skupo.
Problematino kod
bubrenja stena i
mekanog uglja.
Popravka propalih
buotina moe biti teka
Nije fleksibilno na
promene u operacijama
rudarenja.
Oslanja se na tanost i
brzinu buenja da bi
obezbedila da je
zadovoljavajui sistem
postavljen pre nego sto
proizvodnja pone.
Potrebni su
specijalizovane
podzemne vetine
buenja i oprema.

Post-drenaa
kroz galerije
koje lee iznad ili
ispod

Kolovoz je upravljan
iznad ili ispod radnog
ava pre rudarenja.
Naslov je zatim iskljuen
prekidom i povezan sa
sistemom drenae
rudnikog gasa kroz cev
preko prekida. Oblast
uticaja naslova drenae
moe biti poveana
buenjem fenova buotina
iz njih pre plombiranja.

Post-drenaa uz
upotrebu
usmerenog
buenja sa
povrine ka
unutranjosti
ava

Relativno nova aplikacija

ve osnovane tehnologije
za upravljanje buotina sa
povrine ka unutranjosti
ava, iznad radnog ava,
postizajui slinu
konfiguraciju za
upravljano buenje iz
podzemne post-drenae.

Moe biti dopunjena

buenjem unakrsnog
merenja iz galerije.
Potencijalno via
efikasnost sakupljanja od
od buotina unakrsnog
merenja buenih sa
rudiranog horizonta.
Aktivnosti drenae gasa
nezavisne od aktivnosti
proizvodnje uglja.
Da bi se smanjili trokovi,
mogu se ponekad koristiti
ve postojei kolovozi ili
radovi iznad ili ispod
predloene oblasti
proizvodnje uglja.
esto se dobija gas
umerenog nivoa istoe.
Nema potrebe za
podzemnim pristupom.
Potencijalno ostvarivo kroz
ponovnu upotrebu buotina
sa povrine ka
unutranjosti ava, buenih
pre drenae.

Skupo da se obezbedi
pristup od radnog ava
do nivoa galerije.
Rizik od pozara u
avovima uglja sklonim
spontanom sagoravenju
iz ventilacionih curenja.
Skupo, osim ako nije
voeno u razunmo
irokom ugljenom avu.
Nije fleksibilno na
promene u operacijama
rudarenja.
Moe biti neefikasna
tamo gde su prisutne
kompetentne strate
izmeu galerije drenae
i longwall povrine.
Visoka cena.
Ponovno upotrebljene
pre-drenane buotine
mogu biti oteene
tokom rudarenja.
Ne zamenjuje potrebu
za podzemnim
buotinama unakrsnog
merenja blizu povrine
da bi se postigla
efektivna kontrola gasa.

Metoda

Opis

Prednosti

Post-drenaa iz
komora ili cevi u
longwall stoga

Komora je

instalirana u stogu
iza povrine kroz
prekide u sistemu
drenae gasa.

Alternativno, cev za
drenau gasa sa
otvorenim krajem
blizu lica/povrine
prekidne linije, biva
produeno kako se
povrina/lice
povlai.

Smanjuje koncentracije
metana na kraju povratka na
povuenom licu/povrini
longwalla.
Smanjen kvantitet gasa koji
ulazi u distrikt.

Nedostaci

Post-drenaa iz
poprenih preseka
longwall stoga
(varijanta
gorenavedene
metode)

Popreni preseci su
voeni sa paralelnih
puteva du radnog
distrikta da se
presee stog. Sistem
drenae gasa je
povezan za cev kroz
prekid konstruisan u
poprenom preseku.

Moe smanjiti potrebu za

drenazom rundickog gasa
unakrsnim busenjem u
odreenim uslovima
Aktivnosti drenae gasa su
nezavisne od aktivnosti
ekstrakcije uglja
Smanjuje koncentracije
metana na povratnim
krajevima povrine/lica
longwalla

Pretenduje da vodi ka
sakupljanju i transmisiji
zapaljive gasne
meavine, stvarajui
nedopustivu opasnost
Potreban je visok
kapacitet drenae
metana zbog niske
istoste sakupljenog
gasa, koja je
nedovoljna.
Efikasnost sakupljanja
je niska.
Mala koliina
sakupljenog gasa.
Moe da dovede do
sakupljanja i transmisije
zapaljive gasne
meavine stvarajui
nedopustivu opasnost
Potreban je visok
kapacitet drenae
metana zbog niske
istosti sakupljenog
gasa
Efikasnost sakupljanja
je generalno niska
Primenjiva je samo gde
postoji odgovarajui
kolovoz iz koga
popreni preseci ka
stogu mogu biti
razvijeni
Trokovi dodatnih
poprecnih preseka

Preporuke
Black, D. & Aziz, N. (2009). Reducing Coal Mine GHG Emissions Through Effective Gas Drainage
and Utilisation. 2009 Coal Operators Conference, Australian Institute of Mining and Metallurgy,
Illawarra Branch, pp. 217224.
CDM Executive Board. (2006). Tool to determine project emissions from flaring gases containing
methane. Meeting 28. Bonn, Nemacka: Clean Development Mechanism (CDM) Executive Board.
Coward, H.F. (1928). Explosibility of atmospheres behind stoppings. Trans Inst Min Engs, 77, pp. 94
115.
Creedy, D.P. (1986). Methods for the Evaluation of Seam Gas Content From Measurements on Coal
Samples. Mining Science and Technology, Vol. 3, pp. 141 160. Amsterdam: Elsevier.
Creedy, D.P. (2001). Effective Design and Management of Firedamp Drainage. UK Health and Safety
Executive, Contract Research Report 326/2001, pp. 48, 1 annex, HSE Books.
Creedy, D.P. & Phillips, H.R. (1997, jul). Methane Layering in BordandPillar Workings. Safety in
Mines Research Advisory Committee (SIMRAC) Final Report. Project COL 409. Johannesburg,
South Africa: Safety in Mines Research Advisory Committee.
Creedy, D.P., Saghafi, A., & Lama, R. (1997, april). Gas Control in Underground Coal Mines: IEA
Coal Research. International Energy Agency (IEA) CR/91, pp. 120. London: The Clean Coal Centre.
Department of Mineral and Energy Affairs. (1994, octobar). Guidelines for a Code of Practice for the
Ventilating of Mechanical Miner Sections in Coal Mines in terms of Section 34(1) of the Minerals
Act 1991, Second Edition, Ref. GME 16/2/1/20.
Diamond, W.P. & Levine, J.R. (1981). Direct Method of Determination of the Gas Content of Coal:
Procedures and Results. Report of Investigation 8515. Pittsburgh, PA (U.S.): United States
Department of the Interior, Bureau of Mines.
Diamond, W.P. & Schatzel, S.J. (1998). Measuring the Gas Content of Coal: A Review. Int. Journ. of
Coal Geology 35, pp. 311 331. Amsterdam: Elsevier.
ESMAP. (2007, jul). A Strategy for Coal Bed Methane (CBM) and Coal Mine Methane (CMM)
Development and Utilization in China: Formal Report 326/07, pp. 109. Washington, D.C.: The
International Bank for Reconstruction and Development (IBRD)/WORLD BANK Energy Sector
Management Assistance Program (ESMAP).
Gaskell, P. (1989). A Study of SubSurface Strata Movement Associated with Longwall Mining. PhD.
Thesis. University of Nottingham.
IEA. (2009). World Energy Outlook. Pariz, Francuska: International Energy Agency (IEA).
ILO. (2006). Code of Practice on Safety & Health in Underground Coal Mines. Kancelarija
medjunarodne organizacije rada (ILO).

IPCC (2007). Climate Change 2007: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III
to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Core Writing
Team, Pachauri, R.K and Reisinger, A. (eds.)]. Geneva, Switzerland: International Panel on Climate
Change (IPCC).
Janas, H. F. & Opahle, M. (1986). Improvement of Gas Content Determination. GlckaufForschh 47,
pp. 83 89. Essen, Nemacka.
Kissell, F. N. (2006). Handbook for Methane Control in Mining. Pittsburgh, PA (U.S.): Pittsburgh
Research Laboratory, National Institute for Occupational Safety and Health.
Kissell, F. N, et al. (1973). Direct Method of Determining Methane Content of Coalbeds for
Ventilation Design. Report of Investigation RI7767. U.S. Bureau of Mines.
Landman, G v R. (1992). Ignition and initiation of coal mine explosions. PhD. Thesis, University of
the Witwatersrand, pp. 252.
Methane to Markets Partnership. (2008). Global Methane Emissions and Mitigation Opportunities.
Washington, D.C.: Methane to Markets Administrative Support Group.
Methane to Market Partnership. (2009, septembar). International Coal Mine Methane Projects
Database. www.methanetomarkets.org
MSHA (2009). Injury experience in coal mining, MSHA IR1341. Washington, D.C.: U.S. Department
of Labor, Mine Safety & Health Administration (MSHA).
Moreby, R. (2009). Private communications.
SAWS (2009). China State Administration of Worker Safety.
Shi Su, et al. (2006, January). Development of Two Case Studies on Mine Methane Capture and
Utilization in China. Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation (CSIRO).
University of Alberta. (2004). Flare Research Project: Final Report 19962004. Kostiuk, L., Johnson,
M., and Thomas, G. Edmonton, Alberta, Canada: University of Alberta.
US EPA. (2006a). Global Anthropogenic Emissions of NonCO2 Greenhouse Gases: 19902020.
EPA430R 06003. Washington, D.C. (U.S.): U.S. Environmental Protection Agency.
US EPA. (2006b). Global Mitigation of NonCO2 Greenhouse Gases. EPA430R06005.
Washington, D.C.: U.S. Environmental Protection Agency.
von Schoenfeldt, H. (2008, januar). Advanced CMM and CBM Extraction Technologies. CBM
Conference. Singapore.

Dodatni izvori
Boxho, J., Stassen, P., Mcke, G., Noack, K., Jeger, C., Lescher, L., Browning, E., Dunmore, R., &
Morris, I. (1980). Firedamp Drainage Handbook for the Coalmining Industry in the European
Community, p. 415. Coal Directorate of the Commission of the European Communities. Essen:
Verlag Glckauf GmbH.
Brandt, J. & Kunz, E. (2008). Gas Drainage in High Efficiency Workings in German Coal Mines.
Presentation at the 21st World Mining Congress, session Methane Treatment, pp. 41 50. Krakov.
Creedy, D.P. (1996). Methane Prediction in Collieries. Safety in Mines Research Advisory Committee
(SIMRAC) Final Report, Project COL 303. Johannesburg, South Africa: Safety in Mines Research
Advisory Committee.
ESMAP. (2008, Decembar). Economically, socially and environmentally sustainable coal mining
sector in China: World Bank Report No. 47131, pp. 258. Washington, D.C.: The International Bank
for Reconstruction and Development (IBRD)/WORLD BANK Energy Sector Management
Assistance Program (ESMAP).
Hinderfeld, G. (1985). State and Perspectives of Gas Drainage. Bergbau 2, pp. 7. Essen Nemacka.
Kravits, S. J & Li, J, (1995, March). Innovative inmine gas recovery techniques implemented by
Resource Enterprises. In: International SymposiumCumWorkshop on Management Control of High
Gas Emission and Outbursts, pp. 523 532. Wollongong, NSW, Australia.
Lama, R.D. & Bodziony, J. (1998). Management of outburst in underground coal mines. Int. Journ. of
Coal Geology 35, pp. 83 115, Amsterdam: Elsevier.
Lunarzewski, L .W. (1998). Gas Emission Prediction and Recovery in Underground Coal Mines. Int.
Journ. Of Coal Geology 35, pp. 117 145, Amsterdam: Elsevier.
Mine ventilation handbook, Mine Ventilation Society of South Africa.
Moore, S., Freund, P., Riemer, P., & Smith, A. (1998, June). Abatement of Methane Emissions. Paris,
France: International Energy Agency (IEA) Greenhouse Gas R&D Programme.
Mutmansky, J. M. & Thakur, P.C. (1999). Guidebook on Coalbed Methane Drainage for
Underground Coal Mines, pp. 46.
Noack, K. (1998). Control of gas emissions in underground coal mines. Int. Journ. Of Coal Geology
35, pp. 57 82. Amsterdam: Elsevier.
Schlotte, W. & Brandt, J. (2003). 50 Years of Coal Research Gas Emissions, Ventilation and
Climate. Glckauf 139, pp. 402 408. Essen, Nemacka.
Sdunowski, R. & Brandt, J. (2007). Optimizing the Gas Drainage in High Performance Longwalls.
Glckauf 143, pp. 528 534. Essen, Nemacka.
Skiba, J. (2009, November). Central Mining Institute of Katowice. Licna komunikacija.
Somers, M.J. & Schultz, H.L. (2008). Thermal Oxidation of Coal Mine Ventilation Air Methane. 12th
U.S./North American Mine Ventilation Symposium 2008, Reno, NV (U.S.): Wallace.

Thakur, P.C. (1997). Methane Drainage from Gassy Mines A Global Review. Proc. Of the 6th Int.
Mine Vent. Congr. pp. 415 422. Pittsburgh, PA (U.S.).
US EPA. (2003, jul). Assessment of the Worldwide Market Potential for Oxidizing Coal Mine
Ventilation Air Methane. EPA430R03002. Washington, D.C.: U.S. Environmental Protection
Agency www.epa.gov/cmop/resources/index.html
US EPA. (2009, jul). Coal Mine Methane Finance Guide. EPA400D09001. Washington, D.C.:
U.S. Environmental Protection Agency.
US EPA. (2009, jul). Coal Mine Methane Recovery: A Primer. EPA430R09013. Washington,
D.C.: U.S. Environmental Protection Agency.
US EPA. (2008, januar). Upgrading Drained Coal Mine Methane to Pipeline Quality: A Report on the
Commercial Status of System Suppliers. EPA430R08004. Washington, D.C.: U.S. Environmental
Protection Agency.