Sonja V. urkovi, dipl. ma. in.

Tehnolog zavrnog opremanja.

D.O.O. Utva A.I. , Panevo

e-mail: djurkovicsonja@sbb.rs
Sadraj: U radu je dat tehnoloki postupak gradnje aviona malih gabarita i
teine. Prikazana su opta svojstva proizvodnje vazduhoplova, kao i posebnosti
u proizvodnji vazduhoplova. Data je podela vazduhlopova i opte karakteristike
kolsko-borbenog aviona Lasta 95.
Posebno je posmatran i analiziran
tehnoloki postupak sa osvrtom na tehnoloke zahteve za konstrukciju alata i
izradu elemenata i sklopova. Na kraju je dat zakljuak sa predlogom
organizacije slube tehnologije.
Kljune rei: Tehnologija gradnje vazduhoplova,
opremanje, vazduhoplovna tehnologija

tehnologija,

zavrno

Opta svojstva proizvodnje vazduhoplova

Projektovanje i proizvodnja savremenih letelica predstavljaju
izuzetno sloen, dugotrajan i skup proces, koji zahteva angaovanje
znaajnih, strunih i proizvodnih kapaciteta. Otuda razvoj i proizvodnja
zauzimeju centralno mesto u tehnolokom razvoju.
Vazduhoplov predstavlja jedan od najkompleksnijih proizvoda
industrije. Sama proizvodnja vazduhoplova se obavlja u sintetikom
proizvodnom procesu i pojedinanoj proizvodnji, to je najsloeniji vid
tehnolokog procesa.
Pri sintetikom tehnolokom procesu proizvodi se dobijaju
postepenim spajanjem veeg broja razliitih materijala i proizvoda. Pri
tome se podrazumeva da se materijali prerauju u gotove delove, a
delovi sklapaju u sklopove. Pojedinana proizvodnja obavlja se kada se u
proizvodnom procesu u isto vreme proizvodi samo jedan ili nekoliko
proizvoda iste vrste, s tim tim to se u procesu proizvodi vie raznih vrsta
proizvoda.

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

RAZRADA TEHNOLOKOG POSTUPKA PRI

UGRADNJI I OPREMANJU INSTRUMENATA U
VAZDUHOPLOVA

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

Posebnosti u proizvodnji vazduhoplova

Pored optih svojstava, postoje i neke posebnosti koje se dalje
odnose na pitanja organizacije proizvodnje, od istraivako-razvojnog
rada, do serijske proizvodnje i prodaje proizvoda na tritu. Svojstva su
sledea:
1. Vazduhoplovi se uglavnom proizvode za unapred poznatog kupca.
Samo veliki proizvoai mogu proizvoditi lake i srednje civilne letelice za
slobodno trite, tj. nepoznatog kupca.
2. Dugaka je i skupa faza istraivanja (zavisno od veliine i
sloenosti, kao i organizovanosti celokupne industrije, traje od 5 do 10
godina) u koju ulaze:
definisanje zadatka,
izrada taktike studije,
izrada prethodne analize,
izrada programa realizacije,
poetni razvoj, od idejnog projekta do izrade modela,
prototipski razvoj, sa izradom statike probe, izrade prototipa (u
veini sluajeva 2), kao i zavrnog ispitivanja,
izrada ,,0-te, serije,
serijska proizvodnja.
3. Obezbeenje pogonske grupe, opremei repromaterijala zavisi od
mogunosti svake zemlje.
4. Svaki vazduhoplov je sastavljen od 50 000 do 250 000 delova, ne
raunajui zakivke, vijke, podloke i delove od ice. Ovde je neophodno
uspostaviti organizaciju procesa po kome e se ti delovi sastavljati u vie
hiljada veih ili manjih podsklopova, sklopova i konano formirati
proizvod.
5. Proizvodnja po pravilu kasni sa rokovima, pre nego to su ugovori i
potpisani, zato se stalno radi uurbano. Konstruktivna promena su
sasvim normalna pojava, pri emu je nekad potrebno vriti izmene i na
alatima i dokumentaciji. Zato je neophodno imati ,,osnovu koja se odnosi
na letelicu od koje se promena sprovodi, pa tako se npr: za letelice koje
imaju karakter izmene ,,a sprovodi izmena, a za sve prethone su
nepromenjene.
6. kart ima negativan uticaj. Pored direktnih trokova, ozbiljno
negativan uticaj karta jeste remeenje plana proizvodnje. Zato se skupi
elementi sa grekama moraju odvojiti od lota i ekati reenje tj. popravku
ili odbacivanje. Postupak lansmana se ponavlja za broj odbaenih
komada.
7. Kontrola kvaliteta jeste stoprocentna, znai da se obavlja posle
svake operacije, od izdavanja materijala, do predaje i transporta. Zato se
npr: odgovorni elementi (klasa ,,a) dodatno kontrloiu, putem epruveta,

Razvoj proizvoda
Razvoj vazduhoplova naraskidivo je povezan sa razvojem
naprednih tehnologija, kroz uzajamnu uslovljenost. Zahtevi za boljim
operativnim mogunostima i boljim karakteristikama vazduhoplova
podstiu tehnoloki razvoj, koji e omoguiti da se oni zadovolje.
Tehnoloki razvoj dalje utie na definisanje i formiranje novih generacija
vazduhoplova, kao i same industrije koja ih proizvodi.

Podela vazduhoplova
Opta podela u naem vazduhoplovstvu jeste na : vojne i civilne
vazduhoplove. Vojni vazduhoplovi dele se na:
Lovake avione, gde se ovi avioni nove generacije odlikuju
povoljnim odnosom potiska i teine, poveanom pokretljivou,
smanjenom vidljivou za radarska i druga sredstva otkrivanja.
kolsko-borbene, gde se ovi avioni razvijaju evolutivnim
usavravanjem sadanih tipova, uz integraciju raunarske tehnike
i elemenata integracije sistema
Transportne avione, koji se razvijaju u dva pravca vrlo veliki
avioni za strateki transport i taktiki transportni avioni.
Borbene helikoptere, novije generacije imaju veoma velike
promene u konfiguraciji (novi rotorski sistem, horizontalnu
propulziju, poboljane performanse, bolju pokretljivost, efikasnije
naoruanje, itd.)
Civilni vazduhoplovi dele se na:
Dozvune avione, koji se razvijaju evolutivno, sa gledita
ekonominosti, ekoloke prihvatljivosti i poboljanja fleksibilnosti.
Nadzvune saobraajne avione, trenutno su u istraivakoj fazi
svugde u svetu, ali je u skorije vreme mogue oekivati nove
prototipove. Uz primenu najmodernije raunarske tehnike, ova
grupa aviona bi u maksimalnoj meri koristila kompozitne

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

praenja ,,are materijala i slino.

8. Ulazak u serijsku proizvodnju, odvija se na osnovu krive
uhodavanja.
9. Zakljuak je da za svojstva vazduhoplovne proizvodnje mora
postojati veliki udeo strunog inenjerskog kadra, koji se u srednje
razvijenima zemljama kree od 15 20 % , dok se za udeo zaposlenih u
razvoju (ne samo inenjera) kree od 12 25% od ukupnog broja
zaposlenih. Napomena je pri tom da u ovaj procenat ne ulaze
vazduhoplovno-tehniki instituti koji imaju po nekoliko hiljada ljudi.

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

materijale, kao i nove metalne i keramike materijale u strukturi i

pogonskoj grupi.
Laku optu avijaciju, njen razvoj jeste usmeren na ekonominost,
ali primena je ograniena ekonomskim ulaganjima.
Poljoprivrednu avijaciju, nastavlja razvoj sa klipnih na turboelisne
pogonske grupe, uz poboljanja u opremi.
Civilne helikoptere, kod kojih nee dolaziti do nove generacije
srednjih i tekih transportnih helikoptera, ve e se primenjivati
prilagoene verzije vojnih helikoptera, uz primenu kompozitnih
materijala i nekih elemenata raunarske tehnike.

Opte karakteristike kolsko-borbenog

aviona Lasta 95
Domai kolski avion, Slika 1, je proizvod dugogodinjeg rada
nae naunoistraivake ustanove zaduene za razvoj i istraivanje
sredstava naoruanja i vojne opreme, Vojnotehnikog instituta (VTI).
Radni tim zaduen za razvoj aviona je poslednjih godina naporno i
savesno radio na ovom projektu, uprkos mnogim tekoama i
preprekama na koje je nailazio. Avion je izraen u panevakoj fabrici
aviona Utva, a za njegovu svetsku promociju i proboj na svetsko trite
zaduen je Jugoimport SDPR.

Slika 1. kolski avion Lasta 95 (Swallow 95).

Prva faza projekta je zavrena. Trenutno se radi na verifikaciji

rezultata i dodatnom ispitivanju, koje zajedniki sprovode VTI i TOC.
Kada rezultati zadovolje, sledi zvanina procedura za usvajanje Laste
95 i u naoruanje Vojske Srbije, a nakon toga serijska proizvodnja [1,3].
Lasta-95 je jednomotorni niskokrilac metalne konstrukcije, sa dva
sedita za pilote postavljena jedno iza drugog. Uvlaei stajni trap
omoguava poletanje i sletanje sa betonskih i ureenih travnatih
poletno-sletnih staza. Letelica je projektovana po postojeim svetskim
standardima i opremljena savremenom elektronikom koja omoguava i

krila mu je 9,71 m , a povrina krila 12,9 m 2 . Pokree ga estocilindrini

motor Lycoming AEIO-540-L1B5D". Opremljen je pozicionim svetlima,
reflektorom za sletanje, svetlom za taksiranje i protiv sudara. U
budunosti moe biti opremljen sa dva spoljna potkrilna nosaa
naoruanja nosivosti od po 120 kg , koji mogu da nose kontejnere sa
mitraljezima, viecevnim lanserom nevoenih raketnih zrna kalibra 57
mm ili dve aviobombe mase po 100 kg . Minimalna brzina leta iznosi
105 km / h , a maksimalna 340 km / h , dolet iznosi 1.060 km , taktiki
radijus optereenog aviona je 400 km , dok je plafon leta 5.200 m .
Maksimalna brzina penjanja je 8,5 m / s , a masa praznog aviona je
850 kg .
Lasta-95 ima male brzine sletanja i poletanja i dobroudno" se
ponaa, ali i prata greke neiskusnim pilotima. Zato je idealna pri
selekciji kandidata u Vojnoj akademiji i omoguava jednostavan prelaz na
vii nivo obuke. Svojim karakteristikama i osavremenjenom opremom u
potpunosti obezbeuje obuku pilota u svim namenama: u osnovnom,
figurativnom, navigacijskom i instrumentalnom letenju, osnovnim
elementima nonog letenja, instrumentalnom sletanju prve kategorije. Na
njoj se mogu nauiti i osnovni elementi gaanja, raketiranja i
bombardovanja [1].
U daljem nastavku teksta, bie prikazane osnovne procedure
ugradnje i opremanja instrumentalnih tabli u prvoj i drugoj kabini, zahtevi
za izradu elemenata i ostalih nosaa, zahtevi za izradu potrebnih alata,
kao i propratni tehnoloki postupak po operacijama za dati avion.
Pomenuti su i ukazani problemi koji se mogu javiti u praksi u avio industriji,
prilikom ugradnje i opremanja instrumenata, kao i njihov vremenski period.

Tehnoloka zahtevnica za konstrukciju alata

Tehnoloka zahtevnica za konstrukciju alata jeste zvanian
dokument koji je upuen od tehnologa ka konstruktoru alata i slui da
tehnolog zvanino saopti konstruktoru alata sve elje o svrhi i nainu
upotrebe alata u fazi tehnolokih zahvata i izrade elemenata i sklopova,
Sve je ovo uraeno u cilju kako bi konstrukcije alata po gabaritu,
geometriji, krutosti i kinematici, u potpunosti ispunili tehnoloke zamisli
kvaliteta sklopa, po odgovarajuoj ceni uz postizanje to vee
produktivnosti, kao i sigurnosti radnika pri radu [2,3]. Obrazac je dat na
Slici 2.

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

GPS i radio-navigaciju. Avion je dug 7,97 m i visok 3,16 m , razmah

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

Slika 2. Tehnoloka zahtevnica za konstrukciju alata

Ukoliko su uslovi izrade i primene alata komplikovani potrebni su i

usmeni kontakti izmeu tehnologa i konstruktora alata, da bi se to bolje

Tehnoloka zahtevnica za izradu elemenata i

sklopova
Ova zahtevnica takoe je zvanini dokumenat za izradu
elemenata, podsklopova i sklopova. Saoptava informacije i zahteve
tehnologu nieg sklopa, podsklopa ili elementa, i one su jednosmerne od
tehnologa koji obrauje sklopove nie etape gradnje prema tehnolozima i
specijalistima koji rade tehnologiju sklopova i elemenata vie etape.
Ako za izradu nekog elementa uestvuje vie tehnologa, moe se
desiti da tehnolog (nosilac izrade elementa) koji ga finalizira opet daje
zahtev drugim tehnolozima. Obrazac jeste standardizovan, tj. od koga
ide, kome ide, o kom elementu ili sklopu je re, ta se zahteva, kada je
zahtev upuen i kada je primljen, kao i potpis tehnologa koji daje i koji
prima zahtev. Obrazac je dat na Slici 3.

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

objasnila sama uloga alata i objasnio pisani zahtev uz priloenu skicu.

Zahtev se pie u duplikatu, tako da jedan primerak ostane kod
konstruktora alata, a drugi se vraa tehnologu koji je i uputio zahtev. Kao
i gore pomenuti imenici alata u zaglavlju postoje sledee rubrike: redni
broj, broj crtea, izdanje, alat, veza za tehnolokim pregledom i rok alata
(konstrukcije izrade) [5].
Prva rubrika, Slika 2, slui da se upie broj koliko se zahteva
alata 1, 2, 3,.., jer se na jednoj zahtevnici ako su alati slini moe
traiti i vie alata.
U drugu rubriku upisuje se broj crtea elementa ili sklopa za kojeg
je neophodan potraivani alat.
U ribriku Izdanje upisuje se izdanje konstruktivnog crtea koji e
sluiti konstruktoru alata kao osnova kod konstrukcije i
dimenzionisanja alata.
U rubrici Alat, upisuje se ifra alata po kojoj se raspoznaje za
ta se koristi taj alat, na primer: A-alat, L-limarski rad. AL-15
koristi se za formiranje (savijanje elemenata) na presi, AG-12 alat
za glodanje, brojka 12 jeste ravansko kopirno glodanje.
U rubrici Veza za tehnoloki pregled upisuje se oznaka
tehnoloke skupine kojoj pripada element.
U ribriku Rok zavretka alata, tehnolog treba da upisuje datum
kada treba da se konstruie i izradi dotini alat, sve u cilju izrade
vieg sklopa.

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

Slika 3. Tehnoloka zahtevnica za izradu elemenata i sklopova

Tehnoloki postupak
U tehnoloki postupak se upisuju sve operacije za izradu i
kontrolu, te u njegovoj izradi i overavanju uestvuju i tehnolozi kontrole,
koji se brinu da se u postupak upiu sve potrebne kontrolne operacije.
Ovo je zvalian dokumenat koji je nosilac podataka i informacija, da bi se
mogla oraganizovati sama priprema i opremanje svih elemenata.
Svaka operacija je jasno odvojena jedna od druge i znai
automatsku kontrolu uraenog posla. Najee kontrolne operacije su:
kontrola izdavanja materijala,
kontrola tvrdoe,
kontrola prskotina penetratima,
kontrola pravca vlakana,
dimenziona i vizuelna kontrola i
zavrna kontrolna komanada.
Na obrazcu koji je dat na Slici 4, piu se provereni postupci. Kada
se izrauje prvi komad pie se tzv. beli postupak, na kopiji olovkom da
se moe vriti ispravka. Primera radi, posle izrade postupka, odnosno
nekog dela, svojim potpisom ili peatom poslovoa i kontrolor overava na
postupku da je deo raen po propisu i da zadovoljava traeni kvalitet. Po
povratku belog postupka iz proizvodnje, tehnolog pie serijski broj koji
se kopira u potreban broj komada.
Podatke sa tehnolokog postupka koriste:
materijalna sluba,
sluba lansmana,
planska sluba,

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

to se tie tehnologa zavrnog opremanja koji alju zahtevnicu ka

tehnolozima strukture, obino se trai sledee: da struktura bude
izraena u takvoj tanosti i kompletnosti koja e omoguiti to laku
ugradnju opreme i instalacije i zadovoljenje performansi istih. Tako se na
primer moe zahtevati da se odreeni elementi sklopa ne rade na
konanu meru, ve da se krajevi prepuste i upasuju tek u zavrnom
opremanju prema opremi ili da se pak odgovarajue rupe za vezu
opreme, ne bue na konanu meru. Takoe se moe traiti da se neki
elementi sklopa samo privremeno upau, ali konano ne veu u sklop itd.
Bitno je naglasiti da se moe zahtevati kod realizacije nekog prostora i
imitacije pojedine opreme. Znai daje se informacija o kotama i ravnima
od posebnog znaaja za funkciju sistema, ali i tanosti u kojima se
moraju realizovati ti prostori i kote [6,7].

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

radionika priprema,
radnici i
kontrolori.

Slika 4. Tehnoloka zahtevnica za proverene postupke

10

Radna lista jeste operativno-finansijski dokument i kuca se za

svaku operaciju ponaosob. Pored kratkog naziva operacije ukucava se i
poterbno vreme za obavljanje operacije (T.P. ; T.K. ; T.U.) na osnovu
kojeg se radnik prijavljuje. Radne liste overava kontrola po prijemu
operacije na radnom nalogu, a po overi i prijavi radnika ta lista se vraa
radi normiranja vremena.
Na sledeim obrazcima bie opisan sadraj operacija za
opremanje leve, desne i centralne instrumentalne table prednje kabine

11

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

Materijalna sluba za ispisivanje trebovnica materijala, kao i za

izradu i korekciju normativa materijala za nabavku.
Planska sluba za planiranje ljudskih i mainskih kapaciteta,
kao i za terminiranje proizvodnje sve u cilju ugovaranja dopunskih
poslova u sluaju vika raspoloivih kapaciteta ili prijema radne snage i
nabavke maina u sluaju manjka kapaciteta.
Radionika priprema za pripremu i kompletiranje fabrikog i
standardnog alata po postupcima (operacijama).
Radnici, dobijaju tehnoloki postupak kao uputstvo za izradu po
svakoj operaciji. Ako su neke operacije standardizovane i postoji pisano
uputstvo za njih, onda se tehnolog samo poziva na to uputstvo ne
objanjavajui nain izvoenja zahvata. Kod izrade prototipova, piu se
samo specijalne napomene (gde se treba obratiti posebna panja). Ove
instrukcije moraju biti kratke, jasne i nedvosmislene, a obim i nivo
informacije zavisi od opteg nivoa znanja radnika koji obavlja dotine
operacije. Primer: za limene delove, pie se nain obrezivanja i buenja
rupa, parametri sila na presama, itd., a za mainske komade pie se
reim obrade, nain centriranja i stezanja komada, skice sa bitnim
kotama i baznim ravnima, itd.
Kontrolori, dobijaju tehnoloki postupak za prijem operacija ili
delova kao to je ve ranije bilo pomenuto, ali iz razloga da elementi u
fazi ne odgovaraju po merama u potpunosti konstruktivnom crteu, oni
moraju elemente primati prema instrukcijama sa tehnolokog procesa.
I konano, sluba lansmana kojoj je neophodan ovaj tehnoloki
postupak radi kucanja radnih naloga i radnih lista. Svaki tehnolog
mora napisati radni nalog, jeste vaan operativno kontrolni dokumenat,
koji se mora uvati najmanje10 godina i u ijem zaglavlju su upisani
podaci sa tehnolokog procesa: naziv dela, naziv proizvoda, broj crtea
sklopa, itd. Ispod zaglavlja otkucane su sve operacije od 1 do n sa
kratkim nazivom operacije i ifrom odelenja gde se obavlja, pored svake
od pomenutih operacija. Sa desne strane svaki od kontrolora udara svoj
ig i potpis da je operacija ispravno uraena, te da taj deo zadovoljava. U
protivnom pie se doradnica-odbijenica, obrazac prikazan na Slici 5.

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

(kokpita) na zvaninom crteu konstruktora, Slika 6, kao to je prikazano

i na Slikama 7 i 8.

Slika 6. Zvanini crte konstruktora

12

Slika 7. Sadraj operacija za opremanje leve strane instrumentalne table prednje kabine

13

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

Slika 8. Sadraj operacija za opremanje desne strane instrumentalne table prednje

kabine

Zakljuak
Zbog velike sloenosti i raznovrsnosti tehnologija, kao i velike
obimnosti posla, koje se primenjuju kod gradnje letelice, sluba
tehnologije jeste organizovana u vie odela i specijalnosti. Izmeu tih
odela su jasno i veoma vrsto definisane meusobne veze od tehnologa
viih sklopova ka tehnolozima podsklopova, elemenata i na kraju do
tehnologa specijalnih operacija kao to je prikazano na Slici 9.
Sva zvanina dokumenta koja su ranije objanjena uvek idu samo
u jednom smeru, to je prikazano strelicama na emi koja jasno govori o
hijerarhiji u tehnolokih slubi. Meutim, u praksi ne znai da odreene

14

Slika 9. ema tehnologije

Na emi svaka od ovih grupacija moe se deliti na vie

specijalnosti zavisno od nivoa razvoja tehnologije i obima posla, primera
radi:
1. Tehnolog zavrnog opremanja, podela na:
tehnologe za elektro i elektronske sisteme,
tehnologe za specijalne sisteme (instrumenti, Pitot, kiseonik,...)
tehnologe za mehanike sisteme (komande, hidro, gorivo,...)
tehnologe za naoruanje.
2. Tehnolozi sklopova strukture, podela na:
tehnologe za trupove,
tehnologe aerodinamikih povrina.

15

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

informacije ne idu suprotno (primera radi ako konstruktor alata otkrije

neku greku ili propust tehnologa), ali informacija nije direktiva, tj.
tehnolog ne mora usvojiti sugestije.

VOJNOTEHNIKI GLASNIK 1 / 10

3. Tehnolozi elemenata i podsklopova, dele se na:

tehnologe za izradu mainskih delova,
tehnologe za izradu limarskih delova,
tehnologe za izradu laminata, pleksi stakla i sendvi struktura.
4. Tehnolozi specijalisti, njihova podela je na:
tehnologe za klasino zavarivanje,
tehnologe za elektrootporno zavarivanje lakih legura,
tehnologe za hemijsko frezovanje,
tehnologe za leplenje metala i nemetala,
tehnologe za povrinsku zatitu i farbanje,
tehnologe za termiku obradu,...
5. Slina je podela konstruktora alata, posebno konstruktora alata za
izradu elemenata i specijalnih operacija. Neophodno je naglasiti da u
proizvodnji vazduhoplova hijerarhija tehnolokih slubi se mora potovati.

Literatura
[1] N. Gaea, kolski avion lasta 95, Vojnotehniki glasnik 3/09, Beograd,
2009.
[2] F. Dizdarevi, Tehnologija gradnje letilica, Univerzitet Demal Bijedi u
Mostaru, Mainski fakultet, Vazduhoplovni odsjek, Mostar, 1983.
[3] V. Boljanovi, Montani alati i etaloni za sklopove vazduhoplova,
Univerzitet Demal Bijedi u Mostaru, Mainski fakultet, Vazduhoplovni odsjek,
Mostar, 1983.
[4] urkovi S., Analiza greaka mernih instrumenata na avionu, diplomski
rad, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet u Beogradu, Odsek za
Vazduhoplovstvo, Katedra za vazduhoplovstvo, Beograd, 2010.
[5] Grbi M., Tehnologija gradnje letjelice, diplomski rad, Univerzitet u
Mostaru, Mainski fakultet u Mostaru, Odsek za Vazduhoplovstvo, Katedra za
vazduhoplovstvo, Mostar, 1979.
[6] Petrovi Z., Konstrukcija letelica dodatni uticaji na konfiguraciju
letelica, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet u Beogradu, Odsek za
Vazduhoplovstvo, Katedra za vazduhoplovstvo, Beograd, 2006.
[7] Petrovi Z., Konstrukcija letelica - aerodinamika, Univerzitet u
Beogradu, Mainski fakultet u Beogradu, Odsek za Vazduhoplovstvo, Katedra
za vazduhoplovstvo, Beograd, 2007.

16

17

urkovi S. i dr. Razrada tehnolokog postupka pri ugradnji i opremanju instrumenata u vazduhoplov, str.32-48.

Summary:
In this work the results of an investigation on hematite (-Fe2O3 )
nanoparticles magnetic properties, which show superparamagnetic behavior i.e.
superparamagnetism, have been presented. Hematite nanoparticles behavior
and nanoparticles size influence on magnetic properties have been presented.
Hematite nanoparticles properties have been compared with high cristallinity
hematite sample.