ZAKON O VANPARNINOM POSTUPKU

("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - drugi zakon)

Prvi deo
OPTE ODREDBE
lan 1

(1) Ovim zakonom odreuju se pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o
linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom
zakonu reavaju u vanparninom postupku.
(2) Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti
redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom
postupku, ako se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava niti se zbog
uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku.
lan 2

(1) Vanparnini postupak pokree se predlogom fizikog ili pravnog lica, kao i
predlogom organa odreenog ovim ili drugim zakonom.
(2) Vanparnini postupak sud pokree po slubenoj dunosti u sluajevima i pod
uslovima odreenim ovim ili drugim zakonom.
(3) Ako postupak nije pokrenuo organ koji je zakonom ovlaen da pokree postupak,
sud e ga bez odlaganja obavestiti da je postupak pokrenut na predlog ovlaenog lica.
Sud moe ovlaenom organu odrediti rok za prijavljivanje uea u postupku i do isteka
tog roka zastati sa postupkom ako je to potrebno radi zatite uesnika u postupku ili radi
zatite drutvenih interesa.
lan 3

(1) Uesnik u vanparninom postupku je lice koje je postupak pokrenulo, lice o ijim se
pravima ili pravnim interesima odluuje u postupku, kao i organi koji uestvuju u
postupku na osnovu zakonskog ovlaenja da postupak pokree, bez obzira da li je
postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak.
(2) Predlaga u smislu ovog zakona je lice, odnosno organ po ijem predlogu je postupak
pokrenut, a protivnik predlagaa je lice prema kome se pravo ili pravni interes predlagaa
ostvaruje.
(3) Svojstvo uesnika u postupku, s pravnim dejstvom u odreenoj pravnoj stvari, sud
moe izuzetno priznati i onim oblicima udruivanja koji nemaju svojstvo pravnog lica i
za koja nije posebnim propisima odreeno da mogu biti uesnici u vanparninom
postupku ako ispunjavaju uslove iz lana 77 stav 3 Zakona o parninom postupku, i ako
se predmet vanparnine stvari neposredno na njih odnosi.

lan 4

(1) U vanparninom postupku sud po slubenoj dunosti posebno vodi rauna i

preduzima mere radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika o kojima se roditelji ne
staraju, kao i drugih lica koja nisu u mogunosti da se sama brinu o zatiti svojih prava i
interesa.
(2) Kad se u postupku odluuje o pravima i pravnim interesima maloletnika i drugih lica
pod posebnom drutvenom zatitom, sud e obavestiti organ starateljstva o pokretanju
postupka, pozivati ga na roita i dostavljati mu podneske uesnika i odluke protiv kojih
je dozvoljen pravni lek, bez obzira da li organ starateljstva uestvuje u postupku.
(3) Kad smatra da je to potrebno, sud e pozvati organ starateljstva da uestvuje u
postupku i odrediti mu rok u kome moe prijaviti svoje uee. Dok ne istekne ovaj rok
sud e zastati sa postupkom, ali organ starateljstva moe svoje pravo da uestvuje u
postupku koristiti i posle proteka tog roka.
lan 5

Organ starateljstva koji uestvuje u postupku, i kad zakonom nije ovlaen da pokree
postupak, ovlaen je da preduzima sve radnje u postupku radi zatite prava i pravnih
interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, a naroito da
iznosi injenice koje uesnici nisu naveli da predlae izvoenja dokaza i da izjavljuju
pravne lekove.
lan 6

U vanparninom postupku sud moe postaviti privremenog zastupnika svakom uesniku

u postupku kad za to postoje uslovi iz lana 84 Zakona o parninom postupku.
lan 7

Sud moe dozvoliti da uesnik, koji nema poslovne sposobnosti, pored radnji na koje je
zakonom ovlaen, radi ostvarenja svojih prava i pravnih interesa, preduzima i druge
radnje u postupku, ako smatra da je u stanju da shvati znaenje i pravne posledice tih
radnji.
lan 8

(1) U vanparninim stvarima koje se odnose na lino stanje uesnika (statusne stvari),
kao i u drugim vanparninim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa
kojima uesnici ne mogu raspolagati, oni se u postupku pred sudom ne mogu odrei svog
zahteva, priznati zahtev protivnika, niti zakljuiti sudsko poravnanje.
(2) U postupku iz stava 1 ovog lana sud moe da utvruje i injenice koje uesnici nisu
izneli, kao i injenice koje meu uesnicima nisu sporne, ako su vane za donoenje
odluke.
lan 9

U postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima javnost je iskljuena.

lan 10

U vanparninom postupku nema mirovanja postupka.

lan 11

(1) Sud odluuje o zahtevima uesnika na osnovu rasprave na roitu samo u sluajevima
kad je to ovim ili drugim zakonom odreeno, ili kad oceni da je odravanje roita
potrebno radi razjanjenja ili utvrivanja odlunih injenica ili smatra da je zbog drugih
razloga odravanje roita celishodno.
(2) Izostanak pojedinih uesnika sa roita ne spreava sud da dalje postupa, ako u
pojedinim sluajevima zakonom nije drukije odreeno.
(3) Sasluanje uesnika u postupku moe se izvriti i u odsustvu drugih uesnika.
(4) U stambenim stvarima u kojima se reava o stanarskom pravu ili o pojedinim
ovlaenjima koja ine sadrinu stanarskog prava odluka se uvek donosi na osnovu
rasprave na roitu.
lan 12

(1) Predlog za pokretanje vanparninog postupka moe se povui do donoenja

prvostepene odluke. Predlog podnet od vie lica povlai se njihovom saglasnom izjavom,
ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
(2) Predlog se moe povui i docnije sve dok postupak nije pravnosnano zavren, ako se
time ne vreaju prava drugih uesnika na koje se odluka odnosi ili ako ostali uesnici na
to pristanu.
(3) Ako je predlog povuen posle donoenja prvostepene odluke, prvostepeni sud e
odluku ukinuti.
(4) Smatrae se da je predlog povuen kad predlaga ne doe na roite ili se ne odazove
na poziv suda radi sasluanja, ako je bio uredno pozvan, a ne postoje opte poznate
okolnosti koje su ga spreile da doe u sud. Opravdane razloge izostanka sud moe
uvaiti i bez izjanjavanja ostalih uesnika sve dok im ne uputi obavetenje o povlaenju
predloga.
(5) U sluajevima iz st. 1 i 4 ovog lana, drugi uesnici koji su zakonom ovlaeni da
pokrenu postupak mogu predloiti da se postupak nastavi. Predlog za nastavljanje
postupka moe se podneti u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja o povlaenju
predloga.
lan 13

(1) U statusnim stvarima mesno nadlean je sud na ijem podruju ima prebivalite lice u
ijem interesu se postupak vodi, a ako nema prebivalite, sud na ijem podruju to lice
ima boravite, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
(2) U drugim vanparninim stvarima mesno nadlean je sud na ijem podruju predlaga
ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije
odreeno.
(3) Kad se vanparnina stvar odnosi na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem
podruju se nalazi nepokretnost, a ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova
nadlean je svaki od tih sudova.
lan 14

(1) U vanparninom postupku sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno

nenadlean najkasnije na prvom roitu, a ako roite nije odrano, do preduzimanja prve
radnje koju je uesnik preduzeo po pozivu suda.
(2) Ako se u toku postupka izmene okolnosti na kojima je zasnovana mesna nadlenost
suda, sud koji vodi postupak moe predmet ustupiti sudu koji je prema izmenjenim
okolnostima mesno nadlean, ako je oigledno da e se pred tim sudom postupak lake
sprovesti, ili ako je to u interesu lica pod posebnom drutvenom zatitom.
(3) Kad se predmet ustupa drugom sudu u interesu lica pod posebnom drutvenom
zatitom, sud e pre ustupanja predmeta pozvati organ starateljstva da u odreenom roku
da svoje miljenje o celishodnosti ustupanja. Ako organ starateljstva u ostavljenom roku
ne dostavi miljenje, sud e postupiti prema okolnostima sluaja, vodei rauna o
interesima lica pod posebnom drutvenom zatitom.
lan 15

Uesnici mogu sporazumom menjati mesnu nadlenost suda samo kad je to za pojedine
vanparnine stvari ovim ili drugim zakonom dozvoljeno.
lan 16

(1) Do donoenja odluke o glavnoj stvari sud e posebnom odlukom obustaviti

vanparnini postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parninog
postupka. Postupak e se po pravnosnanosti te odluke sprovesti po pravilima parninog
postupka pred nadlenim sudom.
(2) Radnje koje je sproveo vanparnini sud (uviaj, vetaenje, sasluanje svedoka i dr.)
ponovo e se izvesti, ako je pri njihovom ranijem izvoenju uinjena neka od bitnih
povreda odredaba parninog postupka (lan 354 Zakona o parninom postupku).
lan 17

(1) U vanparninom postupku u prvom stepenu postupa sudija pojedinac, ako ovim ili
drugim zakonom nije drukije odreeno.

(2) U stambenim stvarima u kojima se reava o stanarskom pravu ili o pojedinim

ovlaenjima koja ine sadrinu stanarskog prava prvostepeni sud odluuje u veu
sastavljenom od jednog sudije i dvojice sudija porotnika.
(3) Pojedine radnje u postupku moe da preuzima struni saradnik u sudu kad je to ovim
ili drugim zakonom odreeno. Zapisnik o tim radnjama potpisuju struni saradnik i
zapisniar koji je sastavio zapisnik.
lan 18

(1) U vanparninom postupku odluke se donose u obliku reenja.

(2) Reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba i reenje drugostepenog suda, mora
biti obrazloeno.
lan 19

alba protiv reenja donesenog u prvom stepenu moe se izjaviti u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prepisa reenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
lan 20

(1) alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije
odreeno, ili ako sud drukije ne odlui.
(2) Sud moe iz vanih razloga odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja.
(3) U sluaju iz stava 2 ovog lana, kad je potrebno da se zatite prava maloletnika ili
drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, sud moe po slubenoj dunosti, a radi
zatite prava drugih uesnika po njihovom predlogu, odrediti da se poloi obezbeenje u
gotovom novcu. Kad to posebne okolnosti sluaja zahtevaju davanje obezbeenja moe
se odrediti i u drugom obliku.
lan 21

(1) Prvostepeni sud moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje
ranije reenje, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom
reenju.
(2) Ako prvostepeni sud ne preinai, odnosno ne ukine svoje reenje, albu, zajedno sa
spisima, dostavie drugostepenom sudu na reavanje bez obzira da li je alba podnesena
u zakonom odreenom roku.
(3) Drugostepeni sud moe iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnesenoj
albi, ako se time ne vreaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom reenju.
lan 22

(1) Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili
pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ

(prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje, ako ovim ili drugim zakonom nije
drukije odreeno.
(2) Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparninom
postupku u kome je to pitanje reeno.
lan 23

(1) Ako su meu uesnicima sporne injenice vane za reenje prethodnog pitanja, sud e
ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi
reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa.
(2) Sud e uputiti na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom onog
uesnika ije pravo smatra manje verovatnim, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije
odreeno.
lan 24

(1) Ako uesnik koji je upuen na parnicu ili postupak pred upravnim organom u
odreenom roku, koji ne moe biti dui od 30 dana, pokrene parnicu, odnosno postupak
pred upravnim organom vanparnini postupak e se prekinuti do pravnosnanog
okonanja tog postupka.
(2) Ako ni jedan od uesnika do zavretka vanparninog postupka ne pokrene parnicu,
odnosno postupak pred upravnim organom, sud e dovriti postupak bez obzira na
zahteve u pogledu kojih je uesnik upuen na parnicu, odnosno na postupak pred
upravnim organom.
lan 25

(1) Kad se reenjem suda menja lini ili porodini status uesnika ili njegova prava i
dunosti, pravne posledice reenja nastaju kad ono postane pravnosnano.
(2) Sud moe odluiti da pravne posledice reenja nastaju pre pravnosnanosti, ako je to
potrebno radi zatite maloletnika ili drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom.
(3) Pravnosnano reenje kojim se menja lini ili porodini status uesnika bez odlaganja
se dostavlja matiaru nadlenom za voenje matine knjige roenih za to lice.
lan 26

Pravnosnanost reenja, donesenog u vanparninom postupku, ne spreava uesnike da

svoj zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruju u parnici ili u postupku pred
upravnim organom, kad im je to pravo priznato ovim ili drugim zakonom.
lan 27

(1) U postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima i o vanparninim stvarima koje

se odnose na stanarsko pravo protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda revizija
je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

(2) U postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena

pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parninom postupku moe izjaviti revizija u
imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
lan 28

(1) O trokovima postupka u statusnim stvarima sud odluuje slobodno, vodei rauna o
okolnostima sluaja i o ishodu postupka, s tim to se u pogledu trokova postupka koji su
prouzrokovani ueem organa starateljstva u postupku primenjuju odredbe lana 162
Zakona o parninom postupku.
(2) U vanparninim stvarima koje se odnose na imovinska prava uesnika, uesnici snose
trokove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u
imovinskom pravu o kome se odluuje sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e
deo trokova snositi svaki od uesnika.
(3) U vanparninim stvarima iz stava 2 ovog lana sud moe odluiti da sve trokove
postupka snosi uesnik u ijem interesu se postupak vodi, odnosno uesnik koji je
iskljuivo svojim ponaanjem dao povod za pokretanje postupka.
lan 29

(1) Po predlogu za ponavljanje postupka prethodno e se postupiti kao po

neblagovremeno podnesenoj albi, ako postoje uslovi iz lana 21 ovog zakona da
drugostepeni sud odlui i o osnovanosti neblagovremeno podnesene albe. Ukoliko
drugostepeni sud nae da ti uslovi ne postoje vratie predmet prvostepenom sudu radi
postupanja po predlogu.
(2) Protiv reenja kojim je postupak pravnosnano zavren, predlog za ponavljanje
postupka ne moe se podneti ako je uesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo da
svoj zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruje u parnici ili u postupku pred
upravnim organom.
lan 30

(1) Po odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim
postupcima sadranim u ovom zakonu nisu drukije ureena, kao i u drugim
vanparninim stvarima, za koje posebnim zakonom nisu ureena pravila postupanja.
(2) U vanparninom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom
postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.

Drugi deo
POSEBNI POSTUPCI
I Ureenje linih stanja
GLAVA PRVA
Lienje poslovne sposobnosti

lan 31

(1) U ovom postupku sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za
normalno rasuivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i odluuje
o potpunom ili deliminom lienju poslovne sposobnosti kad utvrdi da za to postoje
zakonom odreeni razlozi, kao i o vraanju potpune ili delimine poslovne sposobnosti
kad prestanu razlozi za lienje, odnosno ogranienje poslovne sposobnosti.
(2) Postupak za lienje, kao i postupak za vraanje poslovne sposobnosti hitan je.
lan 32

(1) Postupak za lienje poslovne sposobnosti sud pokree i vodi po slubenoj dunosti,
kao i po predlogu organa starateljstva, branog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su
se stekli zakonski uslovi za lienje, odnosno ogranienje poslovne sposobnosti.
(2) Postupak se pokree i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim
licem ive u porodinoj zajednici.
(3) Predlog za pokretanje postupka moe da stavi i samo lice koje treba liiti poslovne
sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svog predloga.
lan 33

(1) Predlog mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te
injenice utvruju ili ine verovatnim.
(2) Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadri i podatke iz
kojih proizilazi ovlaenje za pokretanje postupka.
lan 34

(1) Ako lice, prema kojem je pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti, ima
nepokretnu imovinu, sud e bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljinu ili drugu
javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti radi zabelebe postupka.
(2) O pokretanju postupka obavetava se i matiar koji vodi matinu knjigu roenih za to
lice.
lan 35

(1) U ovom postupku sud odluuje na osnovu rasprave na roitu.

(2) Na roite se pozivaju, pored organa starateljstva, lice prema kome se postupak vodi,
njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik i predlaga.
lan 36

(1) Sud e lino sasluati lice prema kome se postupak vodi, a ako se isto nalazi u
zdravstvenoj organizaciji, sasluae se po pravilu u toj organizaciji, gde e se odrati i
roite.
(2) Sud moe odustati od sasluanja lica prema kome se postupak vodi, samo ako bi to
moglo da bude tetno po njegovo zdravlje ili ako sasluanje uopte nije mogue s
obzirom na duevno ili fiziko stanje tog lica.
lan 37

Sud je duan da saslua staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagaa i druga

lica koja mogu da daju potrebna obavetenja o ivotu i o ponaanju lica prema kome se
postupak vodi i o drugim vanim okolnostima. Po potrebi, sud e podatke o tim
injenicama pribaviti od organa drutveno-politike zajednice, samoupravnih
organizacija i zajednica pravnih i drugih lica, koja tim podacima raspolau.
lan 38

(1) Lice prema kome se postupak za lienje poslovne sposobnosti vodi mora biti
pregledano od najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti, koji e dati nalaz i
miljenje o duevnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuivanje.
(2) Vetaenje se vri u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj
organizaciji.
(3) Sud moe reenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak, privremeno ali
najdue za tri meseca, bude smeteno u odgovarajuu zdravstvenu organizaciju, ako je to
po miljenju lekara neophodno da se utvrdi njegovo duevno stanje, osim ako bi time
mogle nastupiti tetne posledice po njegovo zdravlje.
lan 39

(1) Protiv reenja o smetaju u zdravstvenu organizaciju mogu izjaviti albu lice prema
kome se postupak vodi i njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik u roku od tri dana
od dostavljanja prepisa reenja.
(2) Lice prema kome se postupak vodi moe izjaviti albu bez obzira na svoje duevno
stanje.
(3) alba ne zadrava izvrenje reenja, ako sud iz opravdanih razloga, drugaije ne
odlui.
(4) Sud e albu sa spisima bez odlaganja dostaviti drugostepenom sudu, koji je duan
odluiti u roku od tri dana od dana prijema albe.
lan 40

(1) Kad nae da postoje uslovi za lienje poslovne sposobnosti, sud e lice prema kome
se postupak vodi liiti poslovne sposobnosti potpuno ili delimino.

(2) U reenju kojim se lice delimino liava poslovne sposobnosti, sud moe na osnovu
rezultata medicinskog vetaenja odrediti vrstu poslova koje to lice moe preduzimati
samostalno pored poslova na koje je zakonom ovlaeno.
(3) Protiv reenja o lienju poslovne sposobnosti, lice koje je lieno poslovne sposobnosti
moe izjaviti albu bez obzira na svoje duevno stanje.
lan 41

(1) Sud moe odloiti donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog
zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano moe oekivati da e
se lice, prema kome se vodi postupak, uzdrati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih
sredstava.
(2) Sud e odloiti donoenje reenja iz stava 1 ovog lana ako se to lice po svojoj
inicijativi ili po predlogu suda podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj organizaciji.
(3) Sud moe da odloi donoenje reenja o lienju poslovne sposobnosti za vreme od
est do 12 meseci.
(4) Reenje moe da se opozove ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz
zdravstvene organizacije zbog naruavanja reda.
lan 42

(1) Kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lieno poslovne sposobnosti sud e po
slubenoj dunosti, kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz lana 32 ovog zakona,
doneti reenje o vraanju poslovne sposobnosti.
(2) Ako se posle donoenja reenja o potpunom lienju poslovne sposobnosti lica utvrdi
da se njegovo duevno stanje toliko popravilo da je dovoljno i delimino lienje poslovne
sposobnosti, sud e izmeniti ranije reenje i odrediti delimino lienje poslovne
sposobnosti.
lan 43

U postupku vraanja poslovne sposobnosti shodno se primenjuju odredbe ove Glave o

lienju sposobnosti.
lan 44

Pravnosnano reenje o lienju, kao i reenje o vraanju poslovne sposobnosti, sud e

dostaviti matiaru radi upisa u matinu knjigu roenih za to lice, organu koji vodi
zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti ako lice na koje se reenje
odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva.
GLAVA DRUGA
Zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u oblasti neuropsihijatrije
lan 45

(1) U ovom postupku sud odluuje o smetanju i zadravanju duevno bolesnog lica u
odgovarajuoj zdravstvenoj organizaciji kad je zbog prirode bolesti neophodno da to lice
bude ogranieno u slobodi kretanja ili optenja sa spoljnim svetom.
(2) Postupak za smetaj i zadravanje u zdravstvenoj organizaciji koja obavlja delatnost u
oblasti neuropsihijatrija (zdravstvena organizacija) hitan je.
lan 46

(1) Kad zdravstvena organizacija primi na leenje neko lice bez njegove saglasnosti ili
bez odluke suda, duna je da to u roku od tri dana prijavi sudu na ijem podruju se
organizacija nalazi.
(2) Izjava o saglasnosti za prijem mora biti data u pismenom obliku pred ovlaenim
licem u zdravstvenoj organizaciji, u prisustvu dva poslovno sposobna i pismena svedoka
koji nisu radnici u toj organizaciji i nisu krvni srodnici primljenog lica u pravoj liniji, u
pobonoj liniji zakljuno sa etvrtim stepenom, po tazbini do drugog stepena, ni njegov
brani drug, kao ni lice koje ga je dovelo u zdravstvenu organizaciju.
(3) Prijava zdravstvene organizacije mora da sadri podatke o licu koje je primljeno, licu
koje ga je dovelo u zdravstvenu organizaciju i, po mogunosti, o prirodi i stepenu bolesti
sa odgovarajuom medicinskom dokumentacijom.
lan 47

(1) Zdravstvena organizacija je duna da na nain iz lana 46 ovog Zakona postupi i kad
lice, koje je svojom voljom primljeno u zdravstvenu organizaciju, opozove datu
saglasnost, a ovlaeno lice ili organ te zdravstvene organizacije smatra da je potrebno
njegovo dalje zadravanje.
(2) Rok za obavetavanje suda tee od dana opozivanja date saglasnosti.
lan 48

Postupak se vodi po slubenoj dunosti, im sud primi prijavu od zdravstvene

organizacije ili na drugi nain sazna da je neko lice primljeno ili zadrano u zdravstvenoj
organizaciji bez svoje saglasnosti.
lan 49

Uslovi za zadravanje lica u zdravstvenoj organizaciji utvruju se na nain odreen u

lanu 38 ovog zakona.
lan 50

Sud je duan da po mogunosti u roku od petnaest dana od dana prijema prijave o

prijemu, odnosno zadravanju lica u zdravstvenoj organizaciji, a najkasnije u roku od
trideset dana kad to utvrivanje prirode bolesti nuno zahteva, donese reenje da li se to
lice ima zadrati u zdravstvenoj organizaciji.

lan 51

(1) Kada sud odlui da primljeno lice bude zadrano u zdravstvenoj organizaciji odredie
vreme zadravanja, koje ne moe da bude due od jedne godine.
(2) Zdravstvena organizacija je duna da sudu dostavlja povremene izvetaje o
zdravstvenom stanju zadranog lica.
lan 52

Sud moe i pre isteka vremena odreenog za zadravanje u zdravstvenoj organizaciji, po

slubenoj dunosti ili na predlog zadranog lica, njegovog staraoca kao i lica, odnosno
organa iz lana 32 ovog zakona, da odlui o putanju lica iz zdravstvene organizacije, ako
utvrdi da se zdravstveno stanje zadranog lica poboljava u tolikoj meri da su prestali
razlozi za njegovo dalje zadravanje.
lan 53

Ako zdravstvena organizacija oceni da zadrano lice treba da ostane na leenju i po

isteku vremena odreenog u reenju suda, duna je da 30 dana pre isteka tog vremena
sudu predloi produenje zadravanja.
lan 54

Reenje iz l. 52 i 53 ovog zakona sud donosi na osnovu ponovnog pregleda zadranog

lica koji se vri na nain odreen u lanu 38 ovog zakona i po sasluanju tog lica, ako je
to mogue i nije tetno po njegovo zdravlje.
lan 55

Na postupak po albi protiv reenja o smetaju, odnosno zadravanju u zdravstvenoj

organizaciji (l. 50 i 53) primenjuju se odredbe lana 39 ovog zakona.
GLAVA TREA
Proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti
lan 56

U ovom postupku sud odluuje o proglaenju nestalog lica za umrlo i utvruje smrt lica
za koje o injenici smrti nema dokaza predvienih zakonom.
lan 57

(1) Za umrlo moe se oglasiti lice:

a) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg je roenja
proteklo sedamdeset godina;
b) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima
je nestalo ine verovatnim da vie nije u ivotu;

v) koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili u

kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za
est meseci od dana prestanka opasnosti;
g) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogaajima, a o ijem ivotu nije bilo
nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva.
(2) Rokovi iz ta. a) i b) raunaju se od dana kada je po poslednjim vestima nestali
nesumnjivo bio iv, a ako se taj dan ne moe tano utvrditi, ti rokovi poinju tei
zavretkom meseca, odnosno godine u kojoj je nestali po poslednjim vestima bio iv.
lan 58

Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo moe podneti svako lice koje za to ima
neposredni pravni interes, kao i javni tuilac.
lan 59

(1) Predlog mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojim se te
injenice utvruju ili ine verovatnim.
(2) Ako postupak nije pokrenuo javni tuilac, predlog mora da sadri i podatke iz kojih
proizilaze pravni interes predlagaa za proglaenje nestalog lica za umrlo.
lan 60

(1) Sud, po prijemu predloga, na pogodan nain proverava da li su ispunjene osnovne

pretpostavke za pokretanje postupka. Ako na osnovu podataka u predlogu ili izvrene
provere oceni da su te pretpostavke ispunjene, odredie nestalom licu staraoca i o tome
obavestiti organ starateljstva ili e pozvati organ starateljstva da mu u odreenom roku
postavi staraoca za zastupanje u postupku.
(2) Staralac je duan da prikuplja dokaze o nestanku odnosno ivotu nestalog lica i da ih
predlae sudu, a i sam sud e po slubenoj dunosti pribaviti i izvesti dokaze radi
utvrivanja injenice da li je nestalo lice i kad umrlo ili je u ivotu.
lan 61

(1) Ako sud oceni da su ispunjene osnovne pretpostavke za pokretanje postupka, izdaje
oglas u kome e navesti bitne okolnosti sluaja, pozvati nestalo lice, kao i svakog drugog
ko ma ta zna o njegovom ivotu da to bez odlaganja javi sudu, i ukazati da e sud po
isteku tri meseca od objavljivanja oglasa u "Slubenom listu SFRJ" odluiti o predlogu.
(2) Oglas se objavljuje u "Slubenom listu SFRJ", "Slubenom glasniku SRS" i na
oglasnoj tabli suda, a objavie se na uobiajen nain i u mestu u kome je nestalo lice
imalo svoje poslednje prebivalite, odnosno boravite.
lan 62

Ako predlaga po nalogu suda u odreenom roku ne poloi iznos potreban za

objavljivanje oglasa smatrae se da je predlog povuen, osim ako je predlog podneo javni
tuilac.
lan 63

(1) Po proteku roka od tri meseca od objavljivanja oglasa u "Slubenom listu SFRJ", ako
se nestali ne javi i nema traga da je u ivotu, sud e zakazati roite na koje e pozvati
predlagaa i staraoca nestalog lica i izvee potrebne dokaze.
(2) Ako utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz lana 57 ovog zakona i da rezultati
celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije ivo, sud e doneti reenje
kojim e proglasiti da je to lice umrlo.
lan 64

(1) U reenju kojim se nestalo lice proglaava za umrlo oznaie se dan, a po mogunosti
i as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog.
(2) Kao vreme smrti smatrae se dan za koji se izvedenim dokazima utvrdi da je nestalo
lice umrlo, odnosno dan koji nestalo lice verovatno nije preivelo. Ako ne moe da se
utvrdi taj dan, smatra se da je smrt nastupila prvog dana po isteku rokova iz lana 57
ovog zakona.
lan 65

Pravnosnano reenje o proglaenju nestalog lica za umrlo dostavie se matiaru radi

upisa u matinu knjigu umrlih, sudu nadlenom za voenje ostavinskog postupka, organu
starateljstva i organu koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji
nepokretnosti, ako je lice proglaeno za umrlo imalo nepokretnosti.
lan 66

Ako se lice proglaeno za umrlo lino javi sudu, sud e, poto utvrdi njegov identitet, bez
daljeg postupka svoje reenje o proglaenju tog lica za umrlo ukinuti.
lan 67

(1) Ako po donoenju reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo sud na bilo koji nain
sazna da je nestalo lice ivo, po slubenoj dunosti pokrenue i sprovesti postupak radi
ukidanja tog reenja.
(2) Sud e ovaj postupak sprovesti i po predlogu organa i lica iz lana 58 ovog zakona.
lan 68

Ako se po donoenju reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo sazna da je nestalo lice
umrlo nekog drugog dana, a ne onog koji se po reenju ima smatrati kao dan smrti, sud e
na predlog svakog lica koje ima neposredni pravni interes i javnog tuioca sprovesti
postupak i u pogledu datuma smrti izmeniti svoje ranije reenje.

lan 69

(1) O pokretanju postupka za ukidanje ili izmenu reenja o proglaenju nestalog lica za
umrlo, sud e obavestiti nadleni organ starateljstva i ostavinski sud pred kojim je u toku
postupak raspravljanja zaostavtine tog lica.
(2) Ako je zaostavtina pravnosnano raspravljena, a obuhvatala je i nepokretnosti, sud e
narediti zabelebu postupka za ukidanje, odnosno izmenu reenja o proglaenju nestalog
lica za umrlo u zemljinoj ili drugoj javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti.
(3) Kad sud na osnovu izvedenih dokaza odbije predlog za ukidanje, odnosno izmenu
donetog reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo, obavestie o tome nadleni organ
starateljstva, sud koji raspravlja zaostavtinu i organ koji vodi zemljinu, odnosno drugu
javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, radi brisanja izvrene zabelebe postupka.
lan 70

Ako smrt nekog lica ne moe da se dokae ispravom predvienom Zakonom o matinim
knjigama, svako lice koje ima neposredni pravni interes, kao i javni tuilac, mogu podneti
predlog sudu da reenjem utvrdi smrt tog lica.
lan 71

U postupku za dokazivanje smrti shodno e se primeniti odredbe ove glave o proglaenju

nestalog lica za umrlo, s tim to oglasni rok ne moe biti krai od 15 ni dui od 30 dana.
II Ureenje porodinog odnosa
GLAVA ETVRTA
Produenje roditeljskog prava
lan 72

(1) U ovom postupku sud odluuje o produenju roditeljskog prava posle punoletstva
deteta, kad za to postoje zakonom odreeni razlozi.
(2) Postupak za produenje roditeljskog prava je hitan, a pokree se na predlog zakonom
ovlaenih lica, odnosno organa.
(3) Dete u postupku zastupa poseban staralac, odreen od suda ili organa starateljstva.
lan 73

(1) U ovom postupku sud po slubenoj dunosti utvruje duevno i fiziko stanje deteta
koje je od znaaja za njegovu sposobnost da se samo stara o svojoj linosti, pravima i
interesima.
(2) Odluka o predlogu za produenje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na
roitu na koje se pozivaju: organ starateljstva, dete, staralac deteta i njegovi roditelji, bez
obzira da li su oni pokrenuli postupak. Roditelji se u tom postupku obavezno sasluavaju,

a organ starateljstva duan je da da miljenje o celishodnosti produenja roditeljskog

prava.
(3) Duevno stanje i sposobnost deteta utvruje se na nain odreen u lanu 38 ovog
zakona.
lan 74

U postupku radi produenja roditeljskog prava, kao i u postupku po predlogu zakonom

ovlaenih lica i organa za donoenje reenja o prestanku produenog roditeljskog prava,
shodno se primenjuju odredbe Glave prve, drugog dela ovog zakona o lienju i vraanju
poslovne sposobnosti, ukoliko ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.
GLAVA PETA
Lienje i vraanje roditeljskog prava
lan 75

(1) U ovom postupku sud odluuje o lienju roditeljskog prava, kad za to postoje
zakonom odreeni razlozi.
(2) Postupak za lienje roditeljskog prava je hitan, a pokree se na predlog zakonom
ovlaenih lica odnosno organa.
lan 76

(1) Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, sud e ga bez odlaganja obavestiti o
pokretanju postupka i pozvati da uestvuje u postupku.
(2) Sud ili organ starateljstva mogu detetu odrediti posebnog staraoca za zastupanje u
ovome postupku i kad je drugi roditelj iv i vri roditeljsko pravo, ako ocene da je to
potrebno radi zatite interesa deteta.
lan 77

(1) U ovom postupku sud po slubenoj dunosti utvruje injenice vane za donoenje
odluke, a organ starateljstva duan je da pomogne sudu u pribavljanju potrebnih dokaza,
kao i da da svoje miljenje o celishodnosti usvajanja predloga za lienje roditeljskog
prava.
(2) Odluka o predlogu za lienje roditeljskog prava donosi se na osnovu rasprave na
roitu na koje se pozivaju: organ starateljstva, roditelji deteta i njegov staralac ako je
postavljen. Dete se moe pozvati ako je starije od deset godina i ako sud, poto pribavi
miljenje organa starateljstva, oceni da je to celishodno. Roditelji se u tom postupku
obavezno sasluavaju, a dete se sasluava samo kad je to neophodno za utvrivanje
odlunih injenica i nije tetno za duevno stanje deteta.
(3) alba ne zadrava izvrenje reenja, osim ako sud u odreenom sluaju drugaije ne
odredi.

lan 78

U postupku za vraanje roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe ove Glave o

lienju roditeljskog prava.
GLAVA ESTA
Davanje dozvole za stupanje u brak
lan 79

U ovom postupku sud odluuje o dozvoli za zakljuenje braka izmeu odreenih lica kad
se zbog zakonom propisanih uslova punovaan brak izmeu njih moe zakljuiti samo na
osnovu dozvole suda.
lan 80

(1) Postupak se pokree predlogom lica koje ne ispunjava zakonom propisani uslov za
zakljuenje punovanog braka, a kad ni jedno od lica koja ele da zakljue brak ne
ispunjava propisani uslov, postupak se pokree njihovim zajednikim predlogom.
(2) Za postupanje po predlogu mesno nadlean je sud na ijem podruju predlaga ima
prebivalite ili boravite, a po zajednikom predlogu sud na ijem podruju jedan od
predlagaa ima prebivalite ili boravite.
lan 81

Predlog mora da sadri line podatke o licima koja ele da zakljue brak, injenice na
kojima se zasniva i dokaze o tim injenicama. Ako je predlaga maloletan, predlog mora
da sadri i podatke o njegovim roditeljima.
lan 82

(1) Kad je predlog podnelo maloletno lice, sud e na pogodan nain ispitati sve okolnosti
koje su od znaaja za utvrenje da li postoji slobodna volja i elja maloletnika da zakljui
brak, kao i da li je maloletno lice dostiglo telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje
prava i dunosti u braku.
(2) Sud e pribaviti miljenje zdravstvene organizacije, ostvarie odgovarajuu saradnju
sa organom starateljstva, sasluae podnosioca predloga, njegove roditelje ili staraoca,
lice sa kojim maloletnik namerava da zakljui brak, a po potrebi moe da izvede i druge
dokaze i pribavi druge podatke. Ako oceni da je to potrebno radi utvrivanja odlunih
injenica sud e sve ili pojedine dokaze izvesti na roitu. Nee se sasluati roditelj koji
je lien roditeljskog prava, a sud e po slobodnoj oceni odluiti da li e sasluati roditelja
koji bez opravdanih razloga ne vri roditeljsko pravo.
(3) Sud e, po pravilu, sasluati maloletnika bez prisustva ostalih uesnika.
(4) Sud je duan da ispita i lina svojstva, imovno stanje i druge bitne okolnosti koje se
odnose na lice sa kojim maloletnik eli da zakljui brak.

(5) Po zajednikom predlogu punoletnih lica, srodnika po tazbini, odnosno usvojioca i

usvojenika, sud e na pogodan nain ispitati opravdanost predloga vodei rauna o
ostvarivanju ciljeva braka i o zatiti porodice. Kad su zajedniki predlog podneli
usvojilac i usvojenik, sud e prethodno pribaviti miljenje organa starateljstva.
lan 83

U reenju kojim se dozvoljava zakljuenje braka sud e navesti lina imena lica izmeu
kojih se dozvoljava zakljuenje braka.
lan 84

Protiv reenja kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zakljuenje braka
albu moe da izjavi samo maloletnik, i kad je postupak pokrenut zajednikim
predlogom.
lan 85

(1) Zajedniki predlog za dozvolu za stupanje u brak predlagai mogu da povuku do

pravnosnanosti reenja.
(2) Smatrae se da je predlog povuen i kad od predloga odustane jedan od predlagaa.
lan 86

Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda, donesenog u ovom postupku, revizija

nije dozvoljena.
III Postupci za ureenje imovinskih odnosa
GLAVA SEDMA
Raspravljanje zaostavtine
1. Opte odredbe
lan 87

U postupku za raspravljanje zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja

imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju
naslednicima, legatarima i drugim licima.
lan 88

(1) Za raspravljanje zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u

vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite (ostavinski sud).
(2) Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalite ni boravite na teritoriji
Socijalistike Republike Srbije van teritorija autonomnih pokrajina, nadlean je sud na
ijem se podruju nalazi preteni deo njegove zaostavtine.
lan 89

(1) Postupak se pokree po slubenoj dunosti im sud sazna da je neko lice umrlo ili da
je proglaeno za umrlo.
(2) Sud u postupku za raspravljanje zaostavtine pazi da li naslednici i legatari sa
nasleenim nepokretnostima i sredstvima rada prelaze maksimum odreen ustavom i
zakonom i kada utvrdi da prelazi maksimum obavetava o tome nadleni organ.
(3) O okolnostima iz stava 2 ovog lana sud e od naslednika uzeti izjavu i, po potrebi,
pribaviti odgovarajue dokaze.
lan 90

U postupku za raspravljanje zaostavtine sve izjave i predloge uesnika, izuzev izjava o

odricanju od naslea, mogu uzimati na zapisnik i struni saradnici.
lan 91

(1) Privremene mere za obezbeivanje zaostavtine moe narediti sud na ijem je

podruju ostavilac umro, kao i sud na ijem se podruju nalazi imovina ostavioca.
(2) Ako su reenjem odreene mere za obezbeenje zaostavtine, a usled odlaganja
izazvanih albom postoji opasnost da se izvrenje ovih mera osujeti, sud e odluiti da
alba ne zadrava izvrenje.
2. Prethodne radnje
lan 92

(1) Kad je neko lice umrlo ili je proglaeno za umrlo, matiar koji je nadlean da izvri
upis smrti u matinu knjigu umrlih, duan je da u roku od 30 dana po izvrenom upisu
dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu.
(2) Ako matiar nije u mogunosti da pribavi podatke za sastavljanje smrtovnice,
dostavie smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolae i iznee razloge zbog
kojih nije mogao smrtovnicu da potpuno sastavi i navee podatke koji bi mogli posluiti
sudu za pronalaenje naslednika imovine umrlog.
(3) Ako je neko lice umrlo van teritorije optine u kojoj je imalo prebivalite, odnosno
boravite, matiar e ostavinskom sudu dostaviti samo izvod iz matine knjige umrlih,
kao i podatke kojima raspolae, a koji mogu posluiti za sastavljanje smrtovnice.
lan 93

(1) Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa

kojima je umrli iveo, kao i od drugih lica koja mogu pruiti podatke koji se unose u
smrtovnicu.
(2) Smrtovnica se sastavlja i u sluaju kad umrli nije ostavio nikakve imovine.
lan 94

(1) Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica ili samo izvod iz matine
knjige umrlih, sud e prema okolnostima sam sastaviti smrtovnicu u sudu, ili e narediti
da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda, ili e sastavljanje smrtovnice poveriti
matiaru.
(2) Sud moe, kad je to celishodno, sam sastaviti smrtovnicu i kad je izvodom iz matine
knjige umrlih ili drugom javnom ispravom dokazana smrt nekog lica ili njegovo
proglaenje za umrlo.
lan 95

(1) U smrtovnicu se unose ovi podaci: lino ime umrlog, lino ime jednog od njegovih
roditelja, zanimanje, datum roenja i dravljanstvo umrlog, a za umrla lica koja su bila u
braku i njihovo prezime koje su nosili pre stupanja u brak; dan, mesec i godina, mesto i
po mogunosti as smrti; mesto u kome je umrli imao prebivalite, odnosno boravite;
lino ime, datum roenja, zanimanje, prebivalite, odnosno boravite branog druga
umrlog i brane, vanbrane i usvojene dece; lino ime, datum roenja i prebivalite,
odnosno boravite ostalih srodnika koji bi mogli biti pozvani na naslee na osnovu
zakona, kao i lica koja su pozvana na naslee na osnovu testamenta; priblina vrednost
nepokretne imovine i posebno priblina vrednost pokretne imovine umrlog.
(2) Po mogunosti, u smrtovnici e se navesti: mesto gde se nalazi imovina koju je umrli
ostavio; da li ima imovine za ije dranje, uvanje ili prijavljivanje postoje posebni
propisi; da li ima gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti, tednih knjiica ili
nekih drugih vanih isprava; da li je umrli ostavio dugova i koliko; da li je ostavio
pismeni testament ili ugovor o doivotnom izdravanju ili sporazum o ustupanju ili
raspodeli imovine za ivota i gde se oni nalaze, a ako je umrli napravio usmeni testament
onda lino ime, zanimanje i boravite svedoka pred kojim je usmeni testament sainjen.
(3) U smrtovnici e se posebno naglasiti da li se oekuje roenje deteta umrlog i da li
njegova deca i brani drug imaju staraoca.
(4) Ako je pre ostavioca umro njegov brani drug, ili koje njegovo dete, ili koje drugo
lice koje bi moglo biti pozvano na naslee, u smrtovnici e se naznaiti datum i mesto
njihove smrti.
lan 96

(1) Popis i procenu imovine umrlog vri optinski organ uprave.

(2) Popis i procena imovine umrlog vri se po odluci ostavinskog suda kada se ne zna za
naslednike ili za njihovo boravite, kad su naslednici lica koja usled maloletstva, duevne
bolesti ili drugih okolnosti nisu sposobna delimino ili nisu sposobna potpuno da se sama
staraju o svojim poslovima, kad zaostavtina treba da se preda drutveno-politikoj
zajednici, organizaciji udruenog rada ili drugoj samoupravnoj organizaciji, odnosno
zajednici, drutveno-politikoj organizaciji ili udruenju graana, ili u drugim
opravdanim sluajevima.

(3) Sud e narediti da se izvri popis i procena i u sluaju kad to zahtevaju naslednici,
legatari ili poverioci umrlog.
(4) Popis i procena izvrie se i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to
trai koji od naslednika ili legatara.
lan 97

(1) Popis e obuhvatiti: celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti,
imovinu koja je pripadala umrlom, a koja se nalazi kod drugog lica sa naznaenjem kod
koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu, kao i imovinu koju je drao umrli, a za koju
se tvrdi da nije njegova svojina.
(2) U popisu imovine zabeleie se potraivanja i dugovi umrlog, a posebno i neplaeni
doprinosi drutvenoj zajednici.
lan 98

(1) Pokretne stvari popisuju se po vrsti, rodu, broju, meri, teini ili pojedinano.
(2) Nepokretnosti se popisuju pojedinano sa naznaenjem mesta gde se nalaze, kulture
zemljita i zemljino-knjinih podataka, ako su poznati.
(3) Prilikom popisivanja imovine istovremeno e se naznaiti vrednost pojedinih
pokretnih i nepokretnih stvari koje ulaze u zaostavtinu.
lan 99

(1) Ako imovinu nije popisao i procenio nadleni organ uprave, to moe uiniti i radnik
suda, koga odredi sudija.
(2) Popis i procena vri se u prisustvu dva punoletna graanina, a kada je to potrebno i uz
sudelovanje vetaka.
(3) Popisu i proceni moe prisustvovati svako zainteresovano lice.
lan 100

(1) Ako uesnici prigovore popisu ili proceni imovine, sud moe, ako to smatra za
potrebno, odrediti da sudski radnik izvri ponovo popis ili procenu.
(2) Ako popis imovine nije izvren, sud moe na osnovu podataka zainteresovanih lica
sam utvrditi imovinu koja ulazi u zaostavtinu.
lan 101

Kad se u zaostavtini pronau predmeti za ije dranje, uvanje ili prijavljivanje postoje
posebni propisi, sa njima e se posle izvrenog popisa postupiti po tim propisima.
lan 102

(1) Ako se utvrdi da ni jedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja

imovinom, a nema zakonskog zastupnika ili su naslednici nepoznati, ili odsutni, ili kada
druge okolnosti nalau naroitu opreznost, nadleni organi uprave predae, u hitnim
sluajevima, imovinu ili njen deo na uvanje pouzdanom licu i o tome e odmah
obavestiti sud na ijem se podruju ta imovina nalazi, koji moe ovu meru izmeniti ili
ukinuti.
(2) Gotov novac, dragocenosti, hartije od vrednosti, tedne knjiice i druge vane isprave
e se u takvom sluaju predati na uvanje sudu na ijem se podruju nalazi imovina.
(3) Ovaj sud e obavestiti ostavinski sud o svim merama za obezbeenje zaostavtine.
lan 103

(1) Kada je po ovom zakonu potrebno postaviti privremenog staraoca zaostavtine,

postavljanje e izvriti ostavinski sud.
(2) Pre postavljanja privremenog staraoca sud e po mogunosti, zatraiti miljenje u
pogledu linosti staraoca od lica koja su pozvana na naslee.
lan 104

Mere za obezbeivanje zaostavtine moe odrediti ostavinski sud u toku celog postupka
za raspravljanje zaostavtine.
3. Postupak sa testamentom
lan 105

Organ koji sastavlja smrtovnicu proverie da li je posle umrlog ostao pismeni testament
ili isprava o usmenom testamentu i testament koji je zavetalac ostavio dostavie sudu
zajedno sa smrtovnicom.
lan 106

(1) Kad sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglaeno za
umrlo, otvorie njegov testament bez povrede peata, proitae ga i o tome sastaviti
zapisnik.
(2) Ovako e se postupiti bez obzira da li je testament po zakonu punovaan i bez obzira
da li ima vie testamenata.
(3) Otvaranje i itanje testamenta izvrie se u prisustvu dva punoletna graanina, koji
mogu biti i naslednici.
(4) Proglaenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari i druga zainteresovana
lica i traiti prepis testamenta.
(5) Sud kod koga se testament nae ili kome bude podnesen otvorie i proitati testament
iako je za raspravljanje zaostavtine nadlean drugi sud ili inostrani organ.

lan 107

(1) Zapisnik o proglaenju testamenta sadri: koliko je testamenata naeno, koji datum
nose i gde su naeni; ko ih je predao sudu ili sastavljau smrtovnice; koji su svedoci
prisustvovali otvaranju i proglaenju testamenta; da li je testament predat otvoren ili
zatvoren i kakvim je peatom bio zapeaen i sadrinu testamenta.
(2) Ako je prilikom otvaranja testamenta primeeno da je peat povreen ili da je u
testamentu neto brisano, precrtano i ispravljano, ili ako se to drugo sumnjivo nae mora
se i to u zapisniku navesti.
(3) Zapisnik potpisuje sudija zapisniar i svedoci.
(4) Na proglaeni testament sud e staviti potvrdu o njegovom proglaenju sa
naznaenjem datuma proglaenja, kao i broj i datume ostalih pronaenih testamenata.
lan 108

(1) Ako je umrli napravio usmeni testament i o tome postoji isprava koju su svedoci
svojeruno potpisali, sud e sadrinu ove isprave proglasiti po odredbama koje vae za
proglaenje pismenog testamenta.
(2) Ako takve isprave nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, sasluae
se ponaosob o sadrini testamenta, a naroito o okolnostima od kojih zavisi njegova
punovanost, pa e se zapisnik o sasluanju ovih svedoka proglasiti po odredbama koje
vae za proglaenje pismenog testamenta.
(3) Ako stranka zahteva da se svedoci usmenog testamenta sasluaju pod zakletvom, ili
ako sud nae da je takvo sasluanje potrebno, odredie roite za sasluanje ovih
svedoka, na koje e pozvati predlagae, a ostala zainteresovana lica samo ako se time ne
bi odugovlaio postupak.
lan 109

(1) Ako je pismeni testament nestao ili je uniten nezavisno od ostavioeve volje, a meu
zainteresovanim licima nema spora o ranijem postojanju tog testamenta, o obliku u kome
je sastavljen, o nainu nestanka ili unitenja, kao i o sadrini testamenta, ostavinski sud
e sasluati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izvesti potrebne dokaze, pa
e taj zapisnik proglasiti po odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta.
(2) Ako bi zaostavtina, kad ne bi bilo testamenta postala drutvena imovina, sporazum
zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadrini vai
samo uz saglasnost nadlenog javnog pravobranioca.
(3) Ako meu zainteresovanim licima ima lica koja nisu sposobna sama da se staraju o
svojim poslovima, sporazum iz st. 1 i 2 ovog lana vai samo uz saglasnost organa
starateljstva.
lan 110

(1) Zapisnik o proglaenju testamenta sa izvornim pismenim testamentom, odnosno sa

ispravom o usmenom testamentu ili zapisnikom o sasluanju svedoka usmenog
testamenta, dostavie se ostavinskom sudu, a sud koji je testament proglasio zadrae
njihov prepis.
(2) Izvorni pismeni testament, isprava o usmenom testamentu, zapisnik o sasluanju
svedoka usmenog testamenta, kao i zapisnik o sadrini nestalog ili unitenog pismenog
testamenta uvae se u ostavinskom sudu odvojeno od drugih spisa a njihov overeni
prepis priloie se spisima.
4. Postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice
lan 111

Ako je ostavilac odredio izvrioca testamenta, sud e to ovom saoptiti i pozvati ga da u

odreenom roku izjavi da li se prima te dunosti.
lan 112

(1) Ako se oekuje roenje deteta koje bi bilo pozvano na naslee, ostavinski sud e o
tome obavestiti organ starateljstva.
(2) Ako organ starateljstva drukije ne odredi, o pravima jo neroenog deteta starae se
jedan od njegovih roditelja.
lan 113

(1) Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud e
obustaviti raspravljanje zaostavtine.
(2) Sud e tako postupiti i u sluaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a ni
jedno od lica pozvanih na naslee ne trai da se sprovede rasprava.
(3) Ako je sud obustavio postupak zbog toga to se zaostavtina sastoji samo iz pokretne
imovine, lica pozvana na naslee zadravaju pravo da trae raspravljanje zaostavtine.
lan 114

Kad se po odredbi zakona moe traiti izdvajanje zaostavtine od imovine naslednika,

sud e na predlog ovlaenih lica narediti to izdvajanje, primenjujui pri tom shodno
odredbe ovog zakona o privremenim merama za obezbeenje zaostavtine.
5. Raspravljanje zaostavtine
lan 115

(1) Za raspravljanje zaostavtine sud e odrediti roite.

(2) U pozivu na roite sud e zainteresovana lica obavestiti o pokretanju postupka i
postojanju testamenta, ako postoji i pozvati da odmah dostave sudu pismeni testament

odnosno ispravu o usmenom testamentu, ako se kod njih nalazi ili da naznae svedoke
usmenog testamenta.
(3) Sud e u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okonanja postupka dati
sudu izjavu da li se primaju naslea ili se naslea odriu, a ako na roite ne dou ili ne
daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju naslea, i da e sud o njihovim pravima
odluiti prema podacima kojima raspolae. Posebno e ih upozoriti da izjava o
deliminom odricanju od naslea i izjava o odricanju od naslea pod uslovom ne
proizvodi pravno dejstvo.
(4) Po pokretanju postupka za raspravljanje zaostavtine, ako je umrli ostavio testament,
sud e obavestiti i na roite pozvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na
naslee.
(5) Ako je umrli postavio izvrioca testamenta, sud e i njega obavestiti o pokretanju
postupka.
lan 116

(1) Ako se ne zna da li umrli ima naslednika sud e oglasom pozvati lica koja polau
prava na naslee da se prijave sudu u roku od godine dana od objavljivanja oglasa.
(2) Oglas e se pribiti na oglasnu tablu suda, objaviti u "Slubenom listu SFRJ", u
"Slubenom glasniku SRS", a po potrebi i na drugi nain.
(3) Na isti nain sud e postupiti ako je nasledniku postavljen privremeni staralac zbog
toga to je boravite naslednika nepoznato, a naslednik nema punomonika, ili zbog toga
to se naslednik ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalazi u
inostranstvu, tako da se dostavljanje nije moglo izvriti (lan 84 stav 2 ta. 4 i 5 Zakona o
o parninom postupku).
(4) Po isteku roka iz stava 1 ovog lana, sud e raspraviti zaostavtinu na osnovu izjave
postavljenog staraoca i podataka kojima sud raspolae.
lan 117

(1) U postupku za raspravljanje zaostavtine sud e raspraviti sva pitanja koja se odnose
na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, o veliini nasleenog dela i o pravu na
legat.
(2) O ovim pravima odluuje sud, po pravilu, poto od zainteresovanih lica uzme
potrebne izjave.
(3) O pravima lica koja nisu dola na roite a uredno su pozvana sud e odluiti prema
podacima kojima raspolae, uzimajui u obzir njihove pismene izjave koje stignu do
donoenja odluke.

(4) Prilikom raspravljanja zaostavtine zainteresovana lica mogu davati izjave bez
prisustva drugih zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom sluaju tim licima
daje prilika da se izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica.
(5) Ako sud posumnja da je lice, koje po zakonu polae pravo na naslee, jedini ili
najblii srodnik umrlog, sasluae lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili jae
pravo na naslee, a ta lica pozvae i oglasom po odredbama lana 116 ovog zakona.
lan 118

(1) Ako se naslednik primio naslea ili se odrekao naslea, mora izjavu o tome potpisati
on sam ili njegov zastupnik.
(2) Potpis na izjavi o primanju naslea ili o odricanju od naslea, koju je pismeno podneo
sudu, kao i potpis na punomoju, moraju biti overeni.
(3) Uz izjavu treba navesti da li se naslednik prima, odnosno odrie dela koji mu pripada
po zakonu ili na osnovu testamenta, ili se izjava odnosi na nuni deo.
(4) Izjavu o odricanju od naslea naslednik moe dati pred ostavinskim sudom i pred
svakim drugim stvarno nadlenim sudom. Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom
naslednik moe dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji vri konzularne poslove.
(5) Prilikom davanja izjave o odricanju naslea sud e naslednike upozoriti da se moe
odrei naslea samo u svoje ime.
lan 119

(1) Sud e prekinuti raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili
postupak pred organom uprave, ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi
neko njihovo pravo.
(2) Ovako e sud postupiti ako su sporne injenice od kojih zavisi pravo na naslee, a
naroito punovanost ili sadrina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu
koga se po zakonu nasleuje; injenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadivelog
branog druga i potomaka ostavioevih koji su iveli sa ostaviocem u istom domainstvu
da im se iz zaostavtine izdvoje predmeti domainstva, koji slue za zadovoljavanje
svakodnevnih potreba; injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela, naroito
uraunavanje u nasledni deo; injenice od kojih zavisi osnovanost iskljuenja nunih
naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; injenica o tome da li se neko lice
odreklo od naslea.
(3) Ako u navedenim sluajevima ne postoji spor o injenicama, ve se stranke spore o
primeni prava, ostavinski sud raspravie pravna pitanja u postupku za raspravljanje
zaostavtine.
lan 120

Ako meu strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavtine, sud
e takoe uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom, ali nee
prekidati raspravljanje zaostavtine.
lan 121

Ako se naslednici spore bilo o injenicama bilo o primeni prava, sud e prekinuti
raspravljanje zaostavtine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim
organom u ovim sluajevima: ako izmeu naslednika postoji spor o tome da li neka
imovina ulazi u zaostavtinu; ako izmeu naslednika postoji spor povodom zahteva
potomaka ostavioevih koji su sa njim iveli u zajednici da im se iz zaostavtine izdvoji
deo koji odgovara njihovom doprinosu u poveanju vrednosti ostavioeve imovine.
6. Reenje o nasleivanju
lan 122

(1) Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na naslee, oglasie ta lica za naslednike
reenjem o nasleivanju.
(2) Ovo reenje mora da sadri: lino ime umrlog, ime jednog od roditelja, zanimanje,
datum roenja i dravljanstvo umrlog, a za umrla lica koja su bila u braku i njihovo
prezime koje su nosili pre stupanja u brak; oznaenje nepokretnosti sa podacima iz
zemljinih knjiga, kao i oznaenja pokretnih stvari sa pozivom na popis; lino ime,
zanimanje i prebivalite naslednika, odnos naslednika prema ostaviocu - da li nasleuje
kao zakonski ili testamentalni naslednik, a ako ima vie naslednika i deo u kome
uestvuju u nasleu; da li je i koliko pravo naslednika odloeno zbog nedospelog
vremena ili je ogranieno na izvesno vreme, ili je odloeno zbog neispunjenja uslova, ili
je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga, koji se imaju smatrati kao raskidni
uslov, ili ogranieno pravom plodouivanja i u iju korist; lino ime, zanimanje i
prebivalite lica kojima je pripao legat, plodouivanje ili koje drugo pravo iz zaostavtine
sa tanim naznaenjem tog prava; podatke o nepokretnostima koje prelaze propisani
maksimum pojedinog naslednika, odnosno legata.
(3) Ako u postupku za raspravljanje zaostavtine svi naslednici sporazumno predloe
deobu i nain deobe, sud e ovaj sporazum uneti u reenje o nasleivanju.
lan 123

(1) Reenje o nasleivanju dostavie se svim naslednicima i legatarima, kao i drugim

licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavtine.
(2) Pravnosnano reenje o nasleivanju dostavie se nadlenom organu uprave.
lan 124

Kad budu podneti dokazi o izvrenju i obezbeenju obaveze koje su nasledniku naloene
testamentom u korist lica koja nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima ili za
postizanje neke opte korisne svrhe, sud e narediti da se u zemljinu ili drugu javnu

knjigu izvre potrebni upisi, kao i da se ovlaenim licima predaju pokretne stvari koje se
nalaze na uvanju kod suda.
lan 125

Kad je pravo naslednika ili legatara odloeno zbog nedospelosti vremena ili je ogranieno
na izvesno vreme, ili je odloeno zbog jo neispunjenog uslova ili je zavisno od
raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud e po
predlogu zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeenje odnosnog dela
zaostavtine po odredbama Zakona o izvrnom postupku, ukoliko testamentom nije
drukije odreeno.
lan 126

(1) Ako naslednici ne osporavaju legat, sud moe i pre donoenja reenja o nasleivanju,
a na zahtev legatara doneti posebno reenje o legatu.
(2) U tom sluaju shodno e se primenjivati odredbe o dostavljanju pravnosnanog
reenja o nasleivanju nadlenom organu uprave, o upisima u zemljinoj knjizi i o predaji
pokretnih stvari koje se nalaze na uvanju kod suda.
lan 127*

(Prestao da vai)
7. Nasledno-pravni zahtevi posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju
lan 128

Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae imovina, za

koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud nee ponovo
raspravljati zaostavtinu ve e ovu imovinu novim reenjem raspodeliti na osnovu ranije
donesenog reenja o nasleivanju.
(2) Ako ranije nije raspravljena zaostavtina, sud e raspraviti zaostavtinu samo ako se
pronaena imovina sastoji iz nepokretnosti.
(3) Ako se pronaena imovina sastoji iz pokretne imovine, sud e raspraviti zaostavtinu
samo na zahtev zainteresovanih lica.
lan 129

(1) Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae

testament sud e ga proglasiti i dostaviti ostavinskom sudu, a zadrae njegov prepis.
(2) Ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e obavestiti zainteresovana
lica o proglaenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta
ostvariti u parninom postupku.
lan 130

(1) Ako po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu neko lice koje nije
uestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavtine polae pravo na zaostavtinu kao
naslednik, ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu, ve e to lice uputiti da
svoje pravo moe da ostvari u parninom postupku.
(2) Ako se koji od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae imovina za koju se u
vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini, sud e ga pozvati radi
davanja naslednike izjave i ako izjavi da se prima naslea na toj imovini, sud e
postupiti na nain odreen u stavu 1 ovog lana.
lan 131

Kada je raspravljanje zaostavtine zavreno pravnosnanim reenjem o nasleivanju ili

reenjem o legatu, a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parninog
postupka, nee se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavtine, ve stranke svoja
prava mogu ostvariti u parninom postupku.
GLAVA OSMA
Odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost
lan 132

U ovom postupku sud odreuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik

eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadlenim optinskim organom uprave nisu
zakljuili punovaan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.
lan 133

(1) Ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zakljue sporazum o naknadi za

eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnanosti reenja o
eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zakljuen na tetu
drutvene zajednice, optinski organ uprave nadlean za imovinsko-pravne poslove duan
je da pravnosnano reenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadlenom
sudu.
(2) Ako nadleni organ uprave ne postupi u smislu stava 1 ovog lana, Sud e, na
inicijativu uesnika, sam zatraiti da mu se pravosnano reenje o eksproprijaciji sa
spisima dostavi.
lan 134

(1) Postupak odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokree se i vodi po

slubenoj dunosti.
(2) Ovaj postupak je hitan.
(3) Ako raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti u toku postupka umre ili izgubi
parninu sposobnost, a nema punomonika ili je njegovo boravite nepoznato, sud e mu
postaviti privremenog zastupnika i o tome bez odlaganja obavestiti organ starateljstva.

lan 135

O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odluuje u veu sastavljenom

od jednog sudije, kao predsednika vea i dvojice sudija porotnika.
lan 136

(1) Sud e odrediti roite da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao

mogunost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o
vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po slubenoj dunosti. Kad se po zakonu
optina smatra korisnikom eksproprijacije, a eksproprijacija je izvrena za potrebe drugog
drutvenog pravnog lica, na roite e se kao uesnik pozvati i to drutveno pravno lice.
(2) Sud e na roitu izvesti i druge dokaze koje uesnici predloe, ako nae da su od
znaaja za odreivanje naknade, a po potrebi odredie i vetaenje.
(3) Na roite se poziva i javni pravobranilac ako je ocenio da je sporazum uesnika o
naknadi u postupku pred nadlenim organom uprave zakljuen na tetu drutvene
zajednice, ukoliko korisnik eksproprijacije nije optina.
lan 137

(1) Poto utvrdi sve vane injenice, sud donosi reenje kojim odreuje oblik i obim,
odnosno visinu naknade.
(2) Ako se korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik sporazumeju o obliku i obimu,
odnosno visini naknade, sud e svoje reenje zasnovati na njihovom sporazumu, ukoliko
nae da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima i moralom samoupravnog
socijalistikog drutva.
(3) Reenje iz stava 2 ovog lana dostavlja se javnom pravobraniocu i kad nije
uestvovao u postupku njegovog donoenja.
lan 138

(1) Ako se korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik sporazumeju da se naknada za

eksproprisanu zgradu ili stan odredi u obliku davanja druge zgrade ili stana, sporazumom
e odrediti i rok za izvrenje uzajamnih obaveza. Ako taj rok ne odrede, sud e reenjem
o naknadi odrediti rok u skladu sa odgovarajuom odredbom Zakona o eksproprijaciji o
iseljenju iz eksproprisane zgrade, odnosno stana kao posebnog dela zgrade.
(2) Odredba stava 1 ovog lana shodno se primenjuje i na zemljoradnika, kad mu je, po
sporazumu sa korisnikom eksproprijacije ili na njegov zahtev, naknada za eksproprisano
poljoprivredno zemljite odreena davanjem u svojinu druge nepokretnosti.
lan 139

Trokove postupka snosi korisnik eksproprijacije, osim trokova koji su izazvani

neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika.

lan 140

Odredbe ovog zakona o postupku odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost

shodno se primenjuju i u drugim sluajevima kada se ranijem sopstveniku po zakonu
priznaje pravo na naknadu za nepokretnost na kojoj je izgubio pravo svojine, ili drugo
stvarno pravo.
GLAVA DEVETA
Ureenje upravljanja i korienja zajednike stvari
lan 141

U ovom postupku sud ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika,
sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari (zajedniari).
lan 142

(1) Postupak moe da pokrene svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu
upravljanja ili korienja zajednike stvari.
(2) Predlog mora da obuhvati sve zajedniare, da sadri potrebne podatke o zajednikoj
stvari koja je predmet postupka, kao i razloge zbog kojih se postupak pokree.
(3) Predlog se podnosi sudu na ijem podruju se zajednika stvar nalazi, a ako se stvar
nalazi na podruju vie sudova, predlog se moe podneti svakom od tih sudova.
lan 143

(1) Po prijemu predloga sud e zakazati roite na koje e pozvati sve zajedniare,
ukazae im na mogunosti i pomoi im da sporazumno urede nain upravljanja, odnosno
korienja zajednike stvari.
(2) Sporazum zajedniara sud e uneti u zapisnik kao sudsko poravnanje ako se
zajedniari sa tim saglase poto im sud predoi prirodu i pravno dejstvo sudskog
poravnanja.
lan 144

(1) Ako se zajedniari ne sporazumeju, sud e izvesti potrebne dokaze i na osnovu

rezultata celokupnog postupka doneti reenje kojim e urediti nain korienja ili
upravljanja zajednikom stvarju po odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog
prava, vodei rauna o njihovim posebnim i zajednikim interesima.
(2) Kad se predlogom trai ureenje korienja zajednikog stana ili poslovnih prostorija,
sud e naroito urediti koje e prostorije zajedniari koristiti posebno a koje zajedniki,
kako e se koristiti zajednike prostorije, kao i kako e se snositi trokovi korienja
prostorija.
lan 145

(1) Kad je meu zajedniarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je
sporan obim prava, sud e uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu, ili
postupak pred upravnim organom, radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa.
(2) Ako predlaga pokrene postupak na koji je upuen, sud e prekinuti postupak po
predlogu do okonanja tog postupka, a ako postupak u odreenom roku ne pokrene,
smatrae se da je predlog povukao.
(3) Sud moe privremeno, do donoenja odluke nadlenog organa, urediti odnose
zajedniara u pogledu upravljanja, odnosno korienja zajednike stvari kad to okolnosti
sluaja zahtevaju, a naroito da bi se spreila znatnija teta, samovlae ili oita nepravda
za pojedine suparniare.
(4) Odredbe stava 3 ovog lana primenie se i kad su zajedniari sudraoci stvari koji ne
raspolau dokazima o zakonitom osnovu sticanja dravine.
lan 146

(1) Pravnosnanost reenja donesenog u ovom postupku ne spreava uesnike da u

parnici ili u postupku pred upravnim organom ostvaruju zahteve u odnosu na stvar o
ijem upravljanju, odnosno korienju je reenjem odlueno.
(2) Protiv reenja nije dozvoljena alba.
lan 147

(1) Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na sopstvenike posebnih delova zgrade u
pogledu upravljanja i korienja zajednikih delova zgrade koji slue zgradi kao celini ili
samo nekim posebnim delovima zgrade, u kom sluaju se zajedniarima smatraju samo
sopstvenici tih delova zgrade, ako se ureenjem njihovih uzajamnih odnosa ne dira u
prava sopstvenika drugih delova zgrade.
(2) Odnosi izmeu sopstvenika posebnih delova zgrade ureuju se u skladu sa zakonskim
propisima o pravima na posebnim delovima zgrade.
GLAVA DESETA
Deoba zajednikih stvari ili imovine
lan 148

U ovom postupku sud odluuje o deobi i nainu deobe zajednikih stvari ili imovine.
lan 149

(1) Postupak deobe zajednike stvari ili imovine moe pokrenuti svaki zajedniar, a
predlog mora obuhvatiti sve zajedniare.
(2) Predlog mora da sadri podatke o predmetu deobe i udelima zajedniara, o
zajedniarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.

Za nepokretnosti moraju se navesti zemljinoknjini podaci i priloiti odgovarajui

pismeni dokazi o pravu svojine, pravu slubenosti i drugim stvarnim pravima.
(3) Predlog se podnosi sudu na ijem se podruju stvar ili imovina nalazi, a ako se
zajednike stvari ili imovina nalaze na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih
sudova.
lan 150

(1) Ako sud, postupajui po predlogu, utvrdi da je meu zajedniarima sporno pravo na
stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajednikim stvarima, odnosno
imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedniku imovinu, prekinue
postupak i uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu.
(2) Ako predlaga u odreenom roku ne pokrene postupak, smatrae se da je predlog
povukao.
lan 151

(1) Sud e po prijemu predloga zakazati roite na koje e pozvati sve zajedniare i lica
koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.
(2) Svaki uesnik moe predloiti da se na roite pozovu i druga lica iji bi interesi
mogli biti deobom povreeni. Ako zajedniari ne ospore njihova prava, unee se i to u
zapisnik i uzeti u obzir prilikom donoenja odluke o deobi.
lan 152

Ako uesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i nainu deobe, sud e
poravnanje uneti u zapisnik nastojei da se poravnanjem urede sva sporna pitanja izmeu
zajedniara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica
prema zajedniarima u vezi sa izvrenom deobom.
lan 153

(1) Ako uesnici ne postignu sporazum o nainu deobe, sud e ih sasluati, izvee
potrebne dokaze, a kad je to nuno i vetaenje, pa e, na osnovu rezultata celokupnog
postupka, u skladu sa odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava doneti
reenje o deobi i nainu deobe zajednike stvari ili imovine, nastojei da zadovolji
opravdane zahteve i interese zajedniara.
(2) Pri odluivanju kome treba da pripadne odreena stvar, sud e naroito imati u vidu
posebne potrebe odreenog uesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.
lan 154

(1) Reenje o deobi sadri: predmet, uslove i nain deobe, podatke o fizikim delovima
stvari i pravima koji su pripali svakom od zajedniara, kao i njihova prava i obaveze
utvrene deobom.

(2) Reenjem o deobi sud e odluiti i o nainu ostvarivanja slubenosti i drugih stvarnih
prava: na delovima stvari, koja je fiziki podeljena izmeu zajedniara.
GLAVA JEDANAESTA
Ureenje mea
lan 155

U ovom postupku sud utvruje granicu izmeu susednih nepokretnosti kad su meni
znaci uniteni, oteeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.
lan 156

(1) Predlog za ureenje mea izmeu susednih zemljinih parcela moe podneti svaki od
sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kad je to zakonom odreeno i ovlaeni
organ.
(2) Predlog mora da sadri podatke o sopstvenicima, odnosno korisnicima susednih
parcela i o zemljinim parcelama izmeu kojih se mea ureuje, sa oznakama tih parcela
iz zemljinih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokree.
lan 157

(1) Po prijemu predloga, sud moe zakazati roite u sudu na koje e pozvati uesnike
radi pokuaja sporazumnog ureenja mea.
(2) Ako se uesnici ne sporazumeju, sud e zakazati roite na licu mesta na koje e,
pored uesnika, pozvati vetaka geometra, a po potrebi i svedoke na koje su se uesnici u
predlogu ili na roitu pred sudom pozvali.
(3) Uz poziv za roite uesnicima se nalae da podnesu sve isprave i skice i druge
dokaze od znaaja za ureenje mee, a po mogustvu da povedu i svedoke. U pozivu
uesnici e se upozoriti na posledice nedolaska na roite.
lan 158

(1) Ako predlaga ne doe na roite, a bio je uredno pozvan, roite e se odrati
ukoliko to predloi neko od ostalih uesnika.
(2) Ako niko ne predloi odravanje roita, smatrae se da je predlaga povukao
predlog.
lan 159

(1) Ako meu uesnicima postoji spor o meakoj povrini ija vrednost ne prelazi
800.000 dinara, sud e reiti u postupku ureenja mee na osnovu jaeg prava, a ako to
nije mogue, na osnovu poslednjeg mirnog poseda. Ukoliko se spor ne moe reiti ni na
ovaj nain, sud e meaku povrinu podeliti po pravinosti.

(2) Sud e postupiti na ovaj nain bez obzira na vrednost meake povrine, kad se
uesnici tako sporazumeju.
lan 160

Ako meu uesnicima postoji spor o meakoj povrini ija vrednost prelazi 800.000
dinara, a ne postignu sporazum u smislu lana 159 stav 2 ovog zakona, sud e uputiti
predlagaa na parnicu i obustavie vanparnini postupak.
lan 161

(1) Na roitu za ureenje mea sud e na licu mesta utvrditi graninu liniju izmeu
zemljinih parcela uesnika i obeleiti je graninim znacima.
(2) O radnjama preduzetim na roitu za ureenje mea sastavlja se zapisnik u koji se
unosi naroito: opis i skica zateenog stanja, sadraj izjava uesnika, vetaka i svedoka,
kao i opis i skica stanja uspostavljenog ureenjem mee.
lan 162

U reenju o ureenju mee sud opisuje graninu liniju izmeu zemljinih parcela
uesnika, pozivajui se na skicu uspostavljenog stanja koja je sastavni deo reenja.
lan 163

Protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda donesenog u ovom postupku revizija

nije dozvoljena.
GLAVA DVANAESTA
Isprave
1. Sastavljanje i potvrivanje sadrine isprave
lan 164

U postupku za sastavljanje ili potvrivanje sadrine isprave, sud sastavlja i potvruje

ispravu kad je za nastanak prava ili punovanost pravnog posla potrebno postojanje javne
isprave.
lan 165

(1) Za sastavljanje ili potvrivanje isprave mesno je nadlean svaki stvarno nadlean sud.
(2) ispravu sastavlja ili potvruje sudija.
2. Sastavljanje isprave
lan 166

Isprava se sastavlja u sudu, a van suda kada uesnik nije sposoban da doe u sud ili kad
za to postoje drugi opravdani razlozi.

lan 167

(1) Pre nego to pristupi sastavljanju isprave, sudija utvruje identitet uesnika.
(2) Kad sudija ne poznaje uesnika lino i po imenu, identitet uesnika se utvruje
javnom ispravom sa fotografijom ili izjavama dva punoletna svedoka iji je identitet
utvren javnim ispravama, a ako uesnik ima javnu ispravu sa fotografijom dovoljno je
da njegov identitet posvedoi samo jedan svedok.
lan 168

Kad je uesnik nepismen ili nem, ili slep, ili ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi
u sudu, sastavljanje isprave vri se u prisustvu dva punoletna svedoka koje sudija lino
poznaje ili iji je identitet utvrdio javnim ispravama sa fotografijom.
lan 169

(1) Ako uesnik ne zna jezik na kome se sastavlja isprava, sudija e ispravu sastaviti uz
uee sudskog tumaa.
(2) Ako je uesnik gluvonem ili slep, sudija e ispravu sastaviti uz uee tumaa koji se
sa uesnikom moe sporazumeti.
lan 170

Svedoci, pri sastavljanju isprave, mogu biti lica koja su pismena i koja poznaju slubeni
jezik i jezik uesnika, a ako je uesnik nem i da se sa njim mogu sporazumeti.
lan 171

(1) Prilikom sastavljanja isprave o pravnom poslu, sudija ispituje da li uesnici imaju
pravnu i poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje tog posla i da li su ovlaeni da
zakljue pravni posao.
(2) Sudija e postupiti po stavu 1 ovog lana i kada u sastavljanju isprave uestvuje
zastupnik ili punomonik, pri emu ispituje i da li je zastupnik, odnosno punomonik
poslovno sposoban i ovlaen da zakljui odnosni pravni posao.
lan 172

(1) Poto utvrdi da postoje uslovi iz lana 171 ovog zakona, sudija ispituje da li postoji
slobodna i ozbiljna volja da se zakljui pravni posao.
(2) Sudija je duan da objasni uesnicima smisao pravnog posla, da im ukae na njegove
posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa
prinudnim propisima i pravilima morala samoupravnog socijalistikog drutva.
lan 173

Ako sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz l. 171 i 172 ovog zakona, reenjem e odbiti
da sastavi ispravu.

lan 174

(1) O sastavljanju isprave sastavlja se zapisnik u koji se unosi i nain na koji je utvren
identitet uesnika, svedoka i tumaa koji su prisustvovali sastavljanju isprave.
(2) Zapisnik potpisuje i uesnik, kao i svedoci.
(3) Uz zapisnik se prilae primerak sastavljene isprave.
3. Sastavljanje sudskog testamenta
lan 175

Sudski testament sastavlja se prema odredbama l. 166-174 ako odredbama l. 176-182

ovog zakona nije drukije odreeno.
lan 176*

(Prestao da vai)
lan 177

(1) Kad saslua kazivanja zavetaoca, sudija e njegovu izjavu verno uneti u zapisnik, po
mogunosti reima zavetaoca, pazei pri tome da volja zavetaoca bude jasno izraena.
(2) U zapisnik e se uneti i sve okolnosti koje bi mogle biti vane za punovanost
testamenta.
(3) Kad je to potrebno, sudija e zavetaocu objasniti propise koji ograniavaju
zavetaoca u raspolaganju testamentom.
lan 178

Poto zavetalac sam proita zapisnik o sudskom testamentu i izjavi da je njegova

poslednja volja u svemu verno uneta, sudija e ovo potvrditi na testamentu.
lan 179

(1) Ako je testament sastavljen u prisustvu dva svedoka zbog toga to zavetalac ne zna
da ita, sudija e mu proitati testament, a potom e zavetalac, poto izjavi da je to
njegov testament, u prisustvu svedoka potpisati ili staviti na njega otisak kaiprsta.
(2) Ako zavetalac ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu ili je nem ili gluv,
sudija e preko zakletog tumaa proitati testament, a zavetalac e preko tumaa izjaviti
da je testament njegov.
(3) Svedoci e se potpisati na samom testamentu.
(4) Sudija e na testamentu potvrditi da su sve ove radnje izvrene.
lan 180

(1) Ako se zapisnik o sastavljanju testamenta sastoji od vie listova, ovi e se proiti
jemstvenikom i oba kraja jemstvenika zapeatiti sudskim peatom.
(2) Svaki list e zavetalac potpisati posebno, odnosno na njemu staviti otisak kaiprsta.
(3) Na kraju zapisnika oznaie se od koliko se listova sastoji testament.
lan 181*

(Prestao da vai)
lan 182

(1) Kad zavetalac opozove svoj testament, na opozivanje testamenta shodno e se

primenjivati odredba ovog zakona o sastavljanju testamenta.
(2) Poto zavetalac opozove testament, opozivanje e se zabeleiti na testamentu koji se
uva u sudu.
4. Potvrivanje sadrine isprave
lan 183

Sud potvruje sadrinu isprave kada je zakonom odreeno da se sadrina privatne ili
druge nejavne isprave potvruje.
lan 184

(1) Potvrivanje isprave se vri prema odredbama l. 166-174 ovog zakona, ako
odredbama ovog odeljka nije drukije odreeno.
(2) Potvrivanje isprave vri se na samoj ispravi potpisom sudije i stavljanjem peata
suda.
lan 185

Po izvrenom potvrivanju isprave, sud predaje uesnicima originalan primerak ove

isprave.
5. uvanje isprave
lan 186

Sud je duan primiti na uvanje ispravu kad je to potrebno radi obezbeenja odreenih
imovinskih ili drugih prava, ili kad je zakonom za pojedine vrste isprava to izriito
odreeno.
lan 187

(1) Isprava se moe predati na uvanje svakom stvarno nadlenom sudu.

(2) Identitet podnosioca isprave utvruje se prema odredbi stava 2 lana 167 ovog
zakona.
lan 188

(1) O prijemu isprave na uvanje sud sastavlja zapisnik u koji se unosi kako je utvren
identitet podnosioca isprave na uvanje, kao i vrsta i naziv primljene isprave.
(2) Isprava primljena na uvanje se stavlja u poseban omot, zapeati i uva odvojeno od
ostalih spisa.
lan 189

Kad primi na uvanje testament koji nije sastavljen u sudu, zavetalac ga predaje lino
sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.
lan 190

Ako se na uvanje predaje otvoren testament, sudija e ga proitati zavetaocu i ukazati

mu na eventualne nedostatke zbog kojih testament ne bi bio punovaan.
lan 191

(1) Ako su svedoci usmenog testamenta podneli sudu pismeno koje sadri volju
zavetaoca, sud e prijem ovakvog pismena zapisniki utvrditi, staviti u poseban omot i
zapeatiti.
(2) Ovako e sud postupiti i kad svedoci usmenog testamenta dou u sud da usmeno
ponove izjavu zavetaoca.
(3) Prilikom uzimanja izjave svedoka, sud e nastojati da utvrdi izjavu volje zavetaoca, a
pored toga ispitae i okolnosti od kojih zavisi punovanost usmenog testamenta.
lan 192

Sud e podnosiocu isprave izdati potvrdu o prijemu isprave na uvanje u sudu.

lan 193

Ako se isprava o testamentu, osim sudskog testamenta, preda na uvanje sudu na ijem
podruju zavetalac nema prebivalite, sud je duan da o tome odmah izvesti sud na
ijem podruju zavetalac ima prebivalite.
lan 194

(1) Isprava koja se nalazi na uvanju kod suda vratie se podnosiocu isprave na njegov
zahtev.
(2) Isprava e se vratiti i njegovom punomoniku koji ima overeno punomoje za taj
posao.

(3) O vraanju isprave sastavie se zapisnik u kome e se navesti nain na koji je utvren
identitet lica kome se vraa isprava.
(4) Ako se isprava vraa punomoniku, punomoje e se priloiti zapisniku i zadrati u
sudu.
6. Ponitavanje isprave
lan 195

(1) U postupku za ponitenje domae isprave na kojoj se neposredno zasniva neko

materijalno pravo i ije je posedovanje nuno za ostvarivanje toga prava moe se
proglasiti u sudskom postupku da je izgubila svoju vanost ako je izgubljena, ukradena,
izgorela ili na bilo koji drugi nain nestala ili unitena, osim ako je zakonom zabranjeno
ponitenje takve isprave.
(2) Pod uslovima iz stava 1 ovog lana moe se ponititi i isprava na kojoj se zasniva
neko nematerijalno pravo, ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadleni organ,
odnosno organizacija moe da izda duplikat te isprave.
lan 196

(1) O predlogu za ponitenje isprave koju je izdao organ drutveno-politike zajednice,

organizacija udruenog rada ili druga samoupravna organizacija, odnosno zajednica,
odluuje nadleni sud na ijem se podruju nalazi sedite izdavaoca isprave.
(2) O ponitenju isprave, kad je u ispravi naznaeno mesto ispunjenja obaveze, odluuje
iskljuivo sud na ijem se podruju nalazi mesto ispunjenja obaveze.
(3) O predlogu za ponitenje isprave za koju se nadlenost ne moe odrediti na osnovu st.
1 i 2 ovog lana odluuje sud na ijem se podruju nalazi sedite, odnosno prebivalite,
odnosno boravite predlagaa.
lan 197

(1) Predlog za ponitenje isprave moe da podnese svako lice koje je na osnovu te isprave
ovlaeno da ostvaruje neko pravo ili ima pravni interes da se nestala isprava poniti.
(2) Predlog za ponitenje isprave iz lana 195 stav 1 ovog zakona sadri naroito: bitne
sastojke isprave (vrsta isprave, firma, odnosno naziv i sedite ili ime i prebivalite
izdavaoca isprave, iznos obaveze, mesto i datum izdavanja isprave, mesto ispunjenja
obaveze, da li glasi na ime, ili po naredbi ili na donosioca), injenice iz kojih proizilazi da
je predlaga ovlaen da podnese predlog i da postoji verovatnoa da je isprava nestala ili
unitena.
(3) Predlog za ponitenje isprave iz lana 195 stav 2 ovog zakona sadri naroito: naziv i
sedite organa, odnosno organizacije koja je izdala ispravu, vrstu isprave, sadrinu
isprave, mesto i datum izdavanja isprave, kao i dokaze da je ta isprava bila izdata i
uverenje izdavaoca isprave da ne postoje podaci na osnovu kojih moe izdati tu ispravu.

(4) Uz predlog se prilae i prepis isprave ako postoji.

(5) Jednim predlogom se moe zahtevati ponitenje vie isprava pod uslovom da je isti
sud mesno nadlean.
lan 198

(1) Ako pri prethodnom ispitivanju predloga sud nae da nisu ispunjene pretpostavke za
pokretanje postupka za ponitenje isprave, predlog e reenjem odbaciti.
(2) Ispitivanje se obavlja na osnovu navoda u predlogu i injenica koje su sudu poznate.
lan 199

Ako predlog ne odbaci, sud e naloiti izdavaocu isprave i poveriocu da se u odreenom

roku izjasne da li je isprava ije se ponitenje zahteva bila izdata i da li postoje i koje
smetnje za sprovoenje postupka.
lan 200

(1) Po prijemu izjanjenja lica iz lana 199 ovog zakona, sud e oglasom objaviti
pokretanje postupka za ponitenje isprave.
(2) Oglas sadri naroito: bitne sastojke isprave potrebne za njeno identifikovanje, rok u
kome se imaju podneti prijave ili prigovori protiv predloga (oglasni rok), poziv da se
isprava pokae sudu ili izvesti sud o licu i prebivalitu lica koje dri ispravu, upozorenje
da e se isprava sudski ponititi ako se u oglasnom roku sa predmetnom ispravom ne
prijavi sudu ili ne stavi prigovor protiv predloga za ponitenje isprave, upozorenje da
dunik po ovoj ispravi ne moe punovano ispuniti svoju obavezu, niti obnoviti ili
zameniti ispravu, niti izdati nove kupone ili talone, kao i da imalac ne sme preneti prava
iz ove isprave.
(3) Ako se pokree postupak za ponitenje isprave iz lana 195 stav 2 ovog zakona, oglas
iz stava 2 ovog lana sadri naroito: naziv izdavaoca isprave, vrstu isprave i njenu bitnu
sadrinu, rok u kome se imaju podneti prigovori protiv predloga, upozorenje da e se
isprava sudski ponititi ako se u oglasnom roku ne stavi prigovor protiv predloga za
ponitenje isprave a sud utvrdi da je bila izdata.
lan 201

(1) Oglas e se dostaviti svim uesnicima, istai na sudsku tablu i jedanput objaviti o
troku predlagaa u "Slubenom glasniku SRS", a po potrebi i u "Slubenom listu SFRJ"
ili na drugi pogodan nain.
(2) Oglasni rok tee od dana kada je oglas objavljen u "Slubenom glasniku SRS",
odnosno "Slubenom listu SFRJ".
(3) Ako je oglas objavljen u oba slubena glasila, oglasni rok tee od dana objave u listu
u kome je kasnije objavljen.

lan 202

(1) Sud vodi upisnik isprava o kojima je pokrenut postupak radi ponitenja, a koji moe
svako lice razgledati i prepisati.
(2) Nain voenja upisnika blie se ureuje sudskim poslovnikom.
lan 203

(1) Dunik ne sme ispuniti obavezu iz isprave ije se ponitenje trai, niti ispravu
preinaiti, obnoviti ili preneti na drugo lice, ili za nju izdati nove kupone ili talone od
momenta kad mu je dostavljen oglas, ili kad je inae na bilo koji nain saznao za
pokretanje postupka radi ponitaja isprave.
(2) Zabrana iz stava 1 ovog lana traje sve dok reenje o ponitenju isprave ili o obustavi
postupka ne postane pravnosnano.
(3) Dunik se na osnovu takve isprave moe osloboditi obaveze samo ako iznos duga
uplati u depozit suda.
lan 204

(1) Ako je nestao ili uniten kupon koji je odvojen od glavne isprave, lice na koje kupon
glasi moe, po isteku roka od tri godine od dana dospelosti kupona, da zahteva od
dunika njegovu isplatu, ako pre isteka toga roka prijavi sudu nestanak ili unitenje
kupona i ako u tom roku neko lice ne podnese sudu nestali kupon i ne bude podnesen
zahtev za njegovu isplatu.
(2) Dunik nije duan da isplati potraivanje po tom kuponu pre isteka roka predvienog
u stavu 1 ovog lana.
lan 205

Dunik po ispravi ije se ponitenje trai, ovlaen je da zadri ispravu, ako mu bude
podnesena radi ispunjenja obaveze ili ako je do nje doao na drugi nain. On je duan da
zadranu ispravu odmah preda sudu kod koga se vodi postupak za ponitenje, sa
naznaenjem linog imena i adrese lica koje mu je ispravu predalo.
lan 206

(1) Sud e obustaviti postupak za ponitenje isprave ako predlaga povue predlog ili ako
predlaga u odreenom roku ne poloi u sudski depozit potreban novani iznos za
objavljivanje oglasa, ili ako tree lice podnese sudu ispravu ili dokae pred sudom
postojanje isprave ije se ponitenje zahteva.
(2) Sud e ispitati neblagovremeno podnesene prijave treih lica ako reenje o ponitenju
nije do njihovog prijema doneseno.
(3) Sud je duan da o svakoj prijavi treeg lica obavesti predlagaa pre donoenja reenja.

lan 207

Ako sud nae da su ispunjeni uslovi za dalje postupanje a poto sprovede potrebna
izvianja i poto protekne oglasni rok zakazae roite na koje se pozivaju predlaga,
izdavalac isprave, dunik po ispravi i sva lica koja su se prijavila sudu, odnosno koja su
podnela prigovore protiv predloga za ponitenje isprave.
lan 208

(1) Po odranom roitu, a na osnovu rezultata postupka, sud donosi reenje o ponitenju
isprave, odnosno o odbijanju predloga.
(2) Reenje o ponitenju isprave sadri podatke o izdavaocu isprave i predlagau, kao i
bitne sastojke isprave uz oznaenje iznosa obaveze ako glasi na ispunjenje novane
obaveze.
(3) Reenje se dostavlja svim uesnicima i zabeleie se u upisnik iz lana 202 ovog
zakona.
lan 209

(1) Protiv reenja kojim se predlog za pokretanje postupka za ponitenje isprave

odbacuje, odnosno odbija ili postupak obustavlja, albu moe da izjavi samo predlaga.
(2) Protiv reenja o ponitenju isprave albu moe da izjavi izdavalac isprave i dunik iz
te isprave, kao i lice ovlaeno na osnovu isprave, ako nije predlaga.
lan 210

(1) Pravnosnano reenje kojim se isprava ponitava zamenjuje ponitenu ispravu, dok se
ne izda nova.
(2) Na osnovu pravnosnanog reenja o ponitenju isprave predlaga moe od dunika
ostvarivati sva prava koja proistiu iz te isprave ili mu na osnovu nje pripadaju, a moe
zahtevati da mu se o njegovom troku izda nova isprava uz predaju reenja o ponitenju.
GLAVA TRINAESTA
Sudski depozit
lan 211

(1) U sudski depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se
mogu unoviti, plemeniti metali, dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih
metala, kad je to zakonom ili drugim propisom predvieno.
(2) Sud je duan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom odreeno da dunik
moe poloiti stvar koju duguje kod suda za poverioca.
lan 212

(1) Predmeti iz stava 1 lana 211 ovog zakona mogu se predati svakom stvarno
nadlenom redovnom sudu.
(2) Predmeti iz stava 2 lana 211 ovog zakona predaju se redovnom sudu u mestu
ispunjenja obaveze, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se
poloe sudu u mestu gde se stvar nalazi a mogu se predati i drugom redovnom sudu kad
je to zakonom odreeno.
lan 213

U predlogu e predlaga naroito navesti razloge zbog kojih se deponuju predmeti,

opisati predmete i oznaiti njihovu vrednost, navesti lice u iju korist se oni predaju,
uslove pod kojima e se predmeti predati, a po potrebi e priloiti odgovarajue dokaze.
lan 214

Sud e reenjem odbaciti predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta u
depozit ili ako predlaga u odreenom roku ne predujmi trokove uvanja.
lan 215

Ako sud ne odbaci predlog, donee reenje o prijemu predmeta, odnosno novca u sudski
depozit i odrediti nain uvanja.
lan 216

Ako je deponovanje izvreno u korist odreenog lica, sud e pozvati to lice da u

odreenom roku primi predmet iz depozita ako ispuni odreeni uslov za predaju.
lan 217

(1) Ako je predmet depozita novac ili strana valuta sud je duan da u roku od tri dana od
dana prijema novac, odnosno stranu valutu poloi na poseban raun kod Slube
drutvenog knjigovodstva, odnosno ovlaene banke, ako posebnim propisima nije
drukije odreeno.
(2) Plemenite metale, stvari izraene od plemenitih metala i druge dragocenosti, kao i
hartije od vrednosti sud e u roku od tri dana predati ovlaenoj banci, ako posebnim
propisima nije drukije odreeno.
(3) Druge predmete koji se ne mogu uvati u sudskom depozitu sud e, na predlog
predlagaa, odrediti da se predaju na uvanje javnom skladitu ili drugoj organizaciji
udruenog rada koja se bavi uvanjem stvari, a fizikom licu samo ako u mestu gde se
predmeti nalaze nema drutvenog pravnog lica koje obavlja delatnost uskladitenja.
(4) Pre donoenja reenja po stavu 2 ovog lana sud e naloiti predlagau da poloi u
depozit potreban predujam za podmirenje trokova uvanja i rukovanja takvim
predmetima.

(5) Pre nego to sud poveri predmet depozita na uvanje licu iz stava 3 ovog lana,
izvrie popis i procenu stvari i o tome sastaviti zapisnik u potrebnom broju primeraka.
lan 218

(1) Ako lice u iju korist je predat predmet izjavi da isti ne prima, sud e o tome izvestiti
predlagaa i traiti da se u odreenom roku izjasni.
(2) Ako lice u iju je korist primljen predmet u sudski depozit, isti ne podigne u
odreenom roku, sud e reenjem pozvati predlagaa (deponenta) da preuzme predmet.
(3) Predmeti primljeni u depozit se izdaju na osnovu reenja suda koji je odredio prijem.
lan 219

(1) Kad se u depozit predaju predmeti za koje deponent ne zna kome licu treba da se
predaju ili ako ne zna koje od vie deponovanih predmeta kome od vie lica treba da se
predaju, sud e zakazati roite na koje e pozvati predlagaa i sva zainteresovana lica
radi sporazumevanja kome licu pripada deponovani predmet.
(2) Ako se uredno pozvana lica ne jave na roite ili se meu njima ne postigne
sporazum, sud e ih reenjem uputiti da u parnici ostvaruju svoje pravo na predmet
primljen u depozit. U reenju e se odrediti i rok za pokretanje parnice, o emu e se
izvestiti deponent.
(3) Ako se parnini postupak pokrene, sud e reenjem prekinuti ovaj postupak.
(4) Ako se parnini postupak ne pokrene, sud e postupiti po odredbi lana 218 stav 2
ovog zakona.
lan 220

(1) Reenje kojim se odreuje izdavanje predmeta iz depozita sadri naroito: koje je lice
ovlaeno da preuzme predmet iz depozita, nain, rok i uslov za preuzimanje, kao i
upozorenje na pravne posledice ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu
zastareva pravo na njegovo izdavanje.
(2) Reenjem kojim se odreuje izdavanje predmeta utvrdie se trokovi koji su nastali u
vezi sa uvanjem i rukovanjem predmetima i ko je duan da ih naknadi.
lan 221

uvar, kome je reenjem suda povereno uvanje predmeta primljenih u depozit, moe
izdati predmet odreenom ovlaenom licu samo na osnovu reenja suda i na nain kako
je to u reenju odreeno.
lan 222

Ako lice u iju korist je predmet primljen u sudski depozit ili deponent, koji je uredno
pozvan da preuzme predmet isti ne podigne u roku od tri godine od dana prijema urednog

poziva, sud e reenjem utvrditi da je predmet postao drutvena svojina, odnosno da

pravo raspolaganja pripada drutveno-politikoj zajednici na ijem se podruju predmet
nalazi.
lan 223

Sud e predmet koji je na osnovu pravnosnanog reenja iz lana 222 ovog zakona postao
drutvena svojina, odnosno da je pravo raspolaganja preneto na drutveno-politiku
zajednicu, predati organu drutveno-politike zajednice na ijem se podruju predmet
nalazi, odnosno na ijem se podruju nalazi sedite suda, o emu e se sastaviti zapisnik.
lan 224

Prijem u depozit, uvanje i predaja predmeta blie se odreuje sudskim poslovnikom.

Trei deo
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 225

(1) Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneto prvostepeno reenje kojim se
postupak pred prvostepenim sudom okonava, dalji postupak sprovee se po
dosadanjim propisima i pravnim pravilima vanparninog postupka.
(2) Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuto prvostepeno reenje iz stava 1
ovog lana, dalji postupak sprovee se po ovom zakonu.
lan 226

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:

1) Odredbe lana 1 stav 1 taka 24 Zakona o dopuni Zakona o primeni odredaba saveznih
zakona u oblasti drutveno-politikog sistema i drugim oblastima za koje je u lanu 16 i
17 Ustavnog zakona za sprovoenje ustavnih amandmana XX-XL (odreeno da prestaju
da vae najdocnije 31 decembra 1971 godine) ("Slubeni glasnik SRS", broj 52/73).
2) Odredbe II dela Zakona o nasleivanju od lana 149 do lana 225 ("Slubeni glasnik
SRS", broj 52/74).
3) Odredbe lana 67 stav 2 Zakona o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik SRS", broj
74/77).
lan 227

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Socijalistike Republike Srbije", a primenjivae se od 1 januara 1983 godine.