LORELAJ

Pesma prkazuje pesmu zlatne kose koja sedi na vrhu brega kraj Rajne.Ona se ceslja zlatnim cesljem i svojom
zanosnom pesmom zavodi ladjara.On ocaran njenom vilinskom lepotom i carobnim glasom ne obraca pzanju
na stene i zato strada.
Pesma je balada.Naracija je data kroz fragmente,nagovestaje i zavrsava se tragicno.Ispevana je u 6
katrena,smenjuju se sesterci i sedmerci.Rima je ukrsyena.
Lorelaj je bila prelepa carobnica koja je po starogermanskom predanju svojom lepotom i svojom
zanosnom pesmom zavodila ladjare i odvodila ih u propast.Lirski subjekt se preoblikovanjem legende
na dva nacina iskazuje u pesmi-posredno i neposredno.Neposredno je ta uloga ispoljena u okvirnim
strofama (u prvoj i poslednjoj strofi),lirski subjekt se pita koji su to razlozi njegove tajnovite tuge.U
odgovoru koji sledi lirski subjekt se privremeno gubi i ozivljava predanje u cijem je sredistu zlehuda
moc lepote.Posle prve strofe koja oslikava stanje duse lirskog subjekta,pesma polako prosiruje svoj
prostor i izlazi u spoljni svet i razvija niz jakih koloristicnih slika (prikazan je miran tok Rajne,stene
pored nje,zatamnjeno predvecerje i kao njegov kontrast poslednji suncev zrak).Zatim sledi pojava
neobicne lepotice koja sva blista u zlatu.Ona je olicenje kontrasta.Na jednoj strani je nebeska lepota i
zanosni glas morske sirene a na drugoj carobnica kao znak nemira,smrti.Ona je pokazatelj da je voleti
lepo jer lepo vodi ka stranputici,ali da je i gotovo nemoguce odupreti se.
Vizuelne slike:tiho tece Rajna,Lorelaj se ceslja
Auditivne slike:Lorelaj peva u sav glas
Poredjenje:divna kao san

DOBRODOSLICA I RASTANAK-GETE
Na zemlju se spusta vece.Lirski subjekt hita na svom konju na sastanak sa voljenom.Noc je
stravicna,jeziva iz mraka vreba bezbroj cudovista.Lirski subjekt oseca strah ali cim stigne na
mesto sastanka obuzima ga radost zbog susreta i pita se cime je zasluzio toliku srecu.Medjutim
zora polako svice a sa njom dolazi i cas ratsnka.Lirski subjekt je tuzan zbog rastanka ali ujedno i
srecan zbog osecanja da voli i da je voljen.
Pesma je napisana u cetiri strofe po osam stihova.Smenjuju se osmerci i deveterci.Pesma ima
vremenski okvie pocinje kada pocinje noc a zavrsava se dolaskom jutra.Nocni pejzaz predstavlja
tipican primer romanticarskog sredstva da se docaraju pesnikova osecanja.Demonsko ovde treba
shvatiti na anticki nacin kao prigovor unutrasnjeg dozivljaja.Prvi put voljena osoba postakje
citav jedan svet.U pesmi vladaju dijametralno rasporedjena osecanja,on oseca tugu zbog rastanka
ali i srecu zbog uzajamne ljubavi.Pesnik se usredsredjuje na vrhunce osecanaj jer se samo u
vrhuncu nalaze prava istinska osecanja.

ZIMSKO VECE-PUSKIN
Prikazana je olujna noc iz perspektive lirskog subjekta koji oluju posmatra iz svoje trosne,krhke
kolibice.Snazni vetar fiuce i udara o prozorce kolibice.Lirski subjekt se obraca starici i pita je
zasto se snuzdila,da li ju je stigao umor ili san?Poziva je da piju jer ce tako biti lakse njihovim
srcima i trazi joj da mu ispoje staru pesmu o devojci devici i ptici.Opis nevremena se opet
ponavlja,i ponovo lirski subjekt poziva nanu da piju zajedno za jade njegove mladosti.
Pesma je napisana u cetiri strofe po osam stihova,smenjuju se osmerci i deveterci.Rima je
ukrstena.Pesma je napisana u elegicnom tonu.Neki stihovi se ponavljaju,a cetvrta strofa je
sastavljena od stihova prve i trece strofe.
Vaznu ulogu u romantizmu ima opis prirode i slikanje pejzaza,jer je romanticarski pejzaz
potpuno podredjen izrazavanju pesnikovih unutrasnjih osecanja.Tako je i ova pesma pejzazna i
prikazana kroz kontrast:snazno,olujno nevreme nasuprot miru,toploti i tisini kolibice.Lirski
subjekt je setan,on se sentimenalno vraca u svoju tuznu mladost i poziva svoju nanu da piju za
nju.On se oseca prazno,usamljeno,ima samo nanu koja poznaje i sama je prozivela sve njegove
price.On zato trazi od nje da poje staru pesmu iz njegove mladosti.
Stilske figure:
-Epiteti:trosni krov,snezni vihor,stara kolibica...
-Kontrast:mir,tisina kolibe nasuprot sneznoj oluji
-Poredjenje:Vetar sa zveri koja zavija i detetom koje place

ODA GRCKOJ URNI-KITS

Pesma pocinje obracanjem urni koju karakterisu umetnicke slike i reljefi,Kits ih sa uzivanjem
opisuje.Slika ima mnogo:mladi ljubavnici,svirac na fruli,svestenik okruzen narodom koji vodi
junicu na zrtvovanje,a sve to je uokvireno drvecem i zbunjem.
Oda grckoj urni ima pet strofa po deset stihova i odvija se po jasnom i cvrstom planu.Tema
pesme je neprolaznost umetnosti u kontrastu sa ljudskom prolaznoscu.Pesnik opisuje reljefe na
staroj grckoj urni i povodom njih razmislja o vecnosti umetnosti.Citaocu se obraca u trecem licu
mnozine sa "mi" i time naglasava objektivnost pesme,ali pesnik opisujuci slike sa urne u opis
unosi svoje divljenje i uzivanje i time prozima pesmu licnom emocionalnposcu.
Pesma pocinje obracanjem objektu,pesnik inicira pitanjima razgovor sa urnom koja je dete
tisine starog vremena.Ona je od kamena,otporna na promene,vecna za razliku od pesnika.Pesnik
pomera svoj fokus sa urne na pojedinacna umetnicka dela zastupljena na njoj.Melodije sviraca na
urni (one koje ne cujemo) su jos draze od svih slusanih jer ih nasa masta moze zamisljati kako
god zeli.Pesnik se zatim direktno obraca ljubavniku i sviracu i uverava ih da ce njihova muzika i
ljubav vecno trajati.Kitsova ideja se postepeno razjasnjava-umetnost zadrzava srecne trenutke u
zivotu i prikazujuci ih ona ih ovekovecava.Ljubavnici i svirac ce trajati nepromenjeni sve dok

traje urna,a granje na njoj ce ostati vecno zeleno.Izrazen je i dugacak kontrast izmedju srecne
ljubavi prikazane na urni i zemaljske koja je prolazna senzacija.Pesnik se u zavrsnim stihovima u
himnicnom tonu opet obraca urni.Ona je postala simbolu neprolaznosti lepote umetnosti i on joj
se obraca kao takvoj,kao prijatelju coveka koji ce godinama prenositi vecnu poruku lepote
iskazanu snaznom sentencom u poslednja dva stiha.
LJERMONTOV-JEDRO
Prikazano je belo jedro na pustom plavom moru.Lirski subjekt se pita sta ono trazi u tudjini i
zasto ostavlja rodni kraj.Talasi igraju,vetar zvizdi,jedro ne trazi srecu ali ni ne bezi od nje. Pesma
je sastavljena iz tri katrena,smenjuu se osmerci i deveterci.Rima je ukrstena.Prva strofa se sastoji
iz dva dela.U prvom delu strofe prisutan je motiv usamljenog jedra koje se nalazi na beskrajnom
plavom moru.To usamljeno jedro je kao i sam pesnik,ono trazi neprekidnu uznemirenost i odbija
cak i privremeni odmor,sto je vrsta karaktera prkosenja samom sebi.Romanticari veruju u
fatalnost i da ce biti u bolu i agoniji sve dok ne dostignu Vrhunac jer samo Vrhunci predstavljaju
prava istinska osecanja.Njima zato uvek treba nesto vise,izlaganje opasnosti da bi se dostigao
Vrhunac.U drugom delu strofe postavlja se pitanje lirskog subjekta-zasto je jedro napustilo rodni
kraj i otislo u tudjinu?Njemu nista ne preostaje ali ono plovi a samo dok plovi moze dostici svoj
cilj.Kolorit u pesmi je naglasen,istaknute su bela,plava i zlatna boja (boje vizantijskih
ikona).Jedro simbolizuje stanje pesnika tako ono baceno u oluje oslikava njegova unutrasnja
osecanja:nemir,strast..Slike u pesmi su dinamicne,prikazano je jedro u oluji koje se bori sa
burama.Auditivne slike:valovi pljuste,katarka skripi,vetrovi jece.Epiteti:plava magla mora,zlatni
zraci.
JEZERO-AMARTIN
"" -
1.:

. , ,
.
, "
". : , ,, ,
.
, ,
.
2.:
16 . ( )
3.:
.
. , ,
, . l
, .
,, . ,
, , .

 , , ,
.
, . "
", , .
4. : ( .. ,,,)
.:
, , , ...
Majska pesma Romantiarska pesma sa ditirampskim prizvukom koja slavi duh
prolea. U opisu prirode sadrano je oseanje radosti ivota i mladosti. Gete
slavi sunce, rascvetalo drvee, cvee, ali njegov pokli u slavu ljubavi je
najvei. On motiv pogleda I ljubavi uvodi u poslednjim strofama pesme. Svoj
doivljaj prirode doarava zvunim I vizuelnim efektima (sinestezija). U
katrenima se smenjuju 5erci I 4erci, rima je ukrtena.
Prometej U grkoj mitologiji Prometej je polubog koji je stvarao ljude od ilovae
I udahnjivao im duu. Ukrao je vatru bogovima sa Olimpa da bi je dao
ljudima. Zbog toga su ga bogovi kaznili prikovali su ga na Kavkazu, a orao
mu kljuca digericu. Pesma poinje apostorfom Zevsu. Iako Gete opeva
antike motive, on ih zavija u novo ruho. On ne slavi bogove, ve oveka.
ovek je najvea vrednost, a bogovi su samo tu da bi ljudima pruali lanu
nadu. I sam lirski subjekt, dok je bio mlad I nije shvatao ovu gorku istinu,
uzdao se u pomo bogova. Oni za ljudsku bol nemaju rei utehe I saoseanja,
na molitve odgovaraju snom. Pesma ima polemiki ton koji se naglaava
nizom retorikih pitanja. U stihu tu sam I stvaram ljude/ po svome liku otkriva
se Geteova zamisao da pesmu ispeva kao Prometejevu ispovest. Stih je
slobodan u skladu sa romantiarskom eljom da se oslobode konvencija, a
pesma obiluje opkoraenjima. Sve ovo joj daje neposrednost I prirodni izraz.

Hajnrih Hajne
Leto na odlasku Pesma se sastoji iz etiri katrena. Ton je melanholian. Njen
ljubavni karakter otkriva se tek u drugom delu pesme. Poinje opisom
prirode, slikom tunog jesenjeg dana, koji najavljuje kraj leta. Centralni motiv
je motiv prolaznosti. Sunevi zraci I ute kronje daju upeatljiv vizuelni

utisak. Pejza je jedna od glavnih odlika romantiarske poezije. U narednim

stihovi otkriva se znaenje alegorijske slike jesenjeg dana - ona lirskog
subjekta podsea na ljubavni rastanak sa voljenom osobom.
leski tkai Pesma oslikava surovu ljudsku stvarnost, neuobiajeno za epohu
romantizma. Podstaknuta je propadanjem ideala Francuske buroase
revolucije. Hajne je, podstaknut idejama nemake klasine filozofije, video
najavu nove revolucije koju e sprovesti proleterijat. Ton pesme je ironian,
ak I cinian. Ima revolucionarni karakter, socijalno je angaovana, zalae se
za odupiranje tiraniji. Kroz rei tkaa Hajne izrie kritiku Nemake tog
vremena, upuuje kletve lanoj otadbini, kralju I bogu, jer su izneverili
ljudske nade. Pesma ima 5 strofa koje se zavravaju refrenom. Krug se
zatvara na unutranjem I na spoljanjem planu, poto se poklapaju poetni I
krajnji stihovi pesme.
Oda lirska pesma sveanog tona ispevana u formi obraanja. Njeni koren
potiu jo iz antike, ali vremenom ona menja svoje odlike I u romantizmu
postaje veoma popularna pesnika forma. Takvu popularnost doivela je jer je
omoguavala pesnicima da naprave spoj subjektivnog I objektivnog
doivljaja. Dozvoljavala je da se lina oseanja iskau na objektivan nain.

Persi Bi eli
Oda evi - pesma koja uvodi formalnu novinu : kvinta od 4 kratka i 1 dugog
stiha. eva se javlja kao simbol pesnike umetnosti; postupnim smenjivanjem
metafora eve od ptice postaje simbol umetnosti. Prva strofa uvodi evu kao
duha vedrine, da bi u narednih 5 strofa bila smetena u domen nebeskih
pojava : nebo, sunce, zvezda, meteor, mesec. Ovde se vidi elijeva
entuzijastika poetika, jer on kae da pesma eve stie sa neba. U narednim
strofama eva se dovodi u vezu sa svetom oveka i zemaljske prirode kroz niz
poreenja (poredi se sa pesnikom, i time se nagovetava njeno simboliko
znaenje, zatim sa devojkom, svicem, ruom, kiom, cveem), da bi od 13.
strofe poreenja stigla do sveta duhovnosti: emocije, poezija, znanje... eva

se pokazuje kao simbol osloboenosti od strasti, poznavanja vene ljubavi,

spontanog sagledavanja tajne ivota i smrti. eva je idealni pesnik, slobodan
od ljudskih slabosti i strasti, koji zna samo za venu ljubav (elijevo bitno
uverenje : pesma moe izvirati samo iz ljubavi), i koji sponatano sagledava
sve tajne ivota i smrti. eva sagledava lepotu sadanjeg trenutka i iskazuje
je simbol poezije. Zavrne strofe sve intenzivnije i setnije iskazuju pesnikovu
enju da dostigne ideal otelovljen u srenoj ptici, da stvori poeziju tako
neodoljive snage da bi ljudi morali da je sluaju i da za njom pou.

Aleksandar Segejevi Pukin

Prorok - Problem odnosa Pesnika prema istoriji i narodu - poziv od boga da
reima ''ee'' srca ljudi - romantiarska koncepcija izabranika. Gotovo cela
pesma je u metaforikim i simbolikim slikama. Pesnik luta pun duhovne ei;
usred pustinje ga sree serafim sa 6 krila i daruje mu vidovitost. On poinje
da uje treptanje aneoskih krila i sve skrivene svetove, klijanje biljaka.
Serafim mu je ''smrvio'' svu podlost i grenost jezika - alac mudre zmije u
ustima, u grudi mu zario ma i trgo ustreptalo srce. Glas boga romantiarski ideal.
Taljige ivota Pukin je ovu pesmu ispevao u 4 katrena, stih je 9erac, a rima
ukrtena. Kroz metaforu zaprenih kola data je misao o ljudskom ivotu.
ovek je sedi koija koji vozi kola bez prestanka. U poetku svog ivota
ovek je nestrpljiv, eli da proivi sve to je pre mogue, spreman je na sve
to moe da ga zadesi. Kasnije shvati da ivot nije tako jednostavan, on
obiluje usponima i padovima sa kojima ovek mora da se izbori. Pred smrt on
ve postaje ravnoduan prema ivotnim mukama, a vreme prolazi jednakom
brzinom.

Mihail Jurjevi Ljermontov

I muno i tuno Samim poetkom je nagovetena atmosfera pesme. Prolaznost
ljudskog ivota osnovni je motiv, ali i prolaznost ljudskih seanja, prolosti.
Pesma potee pitanje nalaenja smisla u ivotu, ali ni ljubav ni strast nisu
odgovor. Posle cele pesme sumornog tona, zanimljiva su zavrna dva stiha
(ivot je prazna i glupa ala) koja su moda malo ironina, ali na neki nain
predstavljaju bunt i poziv da ovek dela, da osmisli svoje postojanje.

Nedoreenost i melanholini ton postignuti su eliptinim reenicama i

znakovima interpunkcije (...;?!).

EVGENIJE ONJEGIN - PUKIN

, , ,
. ,
. 14 , (abab
ccdd effe gg). .
, ,
.
, ,
.

.
,
, ,
. ,
.
, ,
,
.
,
.
, , .
, .
;
. .
, .
, , .
,
,
.
,
. ,
,
, .

KRATAK SADRAJ
, ,
.
, ;
, .
. , ,

 , .
, .
. ,
, . ,
, ,
, . .
. ,
, .
. .
. .
, .
, . , ;
, , .
(, , )
e -
.
, , , .

.

, (
), .
(
). , -
. , ,
. 19. .
, , .
,
.
, ,
.
, , ,
, .
,
,
,
. ,
,

.

.
.
,
.
, ,
, .

 ;
.
LENSKI - , .
, ,
, .
,
. ;
, .
,
. , ,
, , .
.
.
,
: , ,
... ,
. ,
, ,
. ,
.
, .
.
, ,
. ; ,
.

, ,
.
ATJANA - .
, ,
. . ,
, ,
, .
,
(, ),
. ,
, ,
. , ,
, ,
.

. , ,
, , ,
,
, .
, ,
, ,

, .
, , .
OLKLOR- .
,
, .

, , .
, . (
)
.

( ) ( )
( ) ( , ).
. ,
.

, ,
, . .
. .
. .
, , , .
. , ,
. , .
. .
. . ,
. .
. , , . .
. , .
. . ,
, ! . . .
. ,
. . . , .
, . . ,
. . . .
. .
Karakterizacija likova u Evgeniju Onjeginu
Evgenije Onjegin on je, po obiaju koji je vladao u ruskom plemstvu, stekao solidno
obrazovanje, od uitelja i vaspitaa, obino Francuza. Savladao je francuski i latinski jezik,
upoznao antiku knjievnost, dobro izuio politiku ekonomiju Adama Smita, izuavao istoriju.
U mladosti die ruke od uenja i otiskuje se u lagodan ivot bez ikakvih obaveza ( balovi,
pozorita, udvaranja). On je inteligentan, otrouman, slatkoreiv. Medjutim, on nema naviku
sistemskog rada, nije istrajan, nije sposoban za praktian drutveni rad. Onjegin je vrlo

protivrean karakter. Tipian lik plemia s poetka XIX veka, koji je nezadovoljan svojom
sredinom i naputa je, ali u njemu ostaju snani tragovi te sredine u vidu vaspitanja, predrasuda i
konvencija. One vladaju njime, odredjuju njegov karakter i ponaanje, odredjuju, konano, i
njegovu sudbinu.
Tatjana Larina ona je odrastala i duhovno se razvijala u zdravoj seoskoj sredini koju
karakterie starinski, patrijarhalni nain ivota. Formirala se na priama dadilje Filipovne, koje
su je vezivale za tle i za izvore narodnog ivota. Obrazovala se i na knjigama Riardsona,
Gospodje de Stal, Rusoa. Prvi izvor je formirao njenu rusku duu, drugi je razvio snana
duboka oseanja, kao i idealistiki odnos prema ivotu i svetu.
Vladimir Lenski on je plemi iz sela u kome ive Larini, od detinjstva se druio sa Olgom
Larinom, kasnije se rodila i ljubav. Lenski je romantina dua. Romantiar je u ljubavi i
prijateljstvu, potpuno idealistiki posmatra ivot i stvarnost, otvorena je priroda, iroko srce,
malog ivotnog iskustva, slabog poznavanja ivota. Obrazovanje je stekao u Getingenu, itao
Kanta, ilera i Getea, otuda ivi duh, slobodoumlje, zanosan govor. U liku Lenskog ima dosta
crta Pukinovog prijatelja, dekabrista.
DNOS AUTORA I JUNAKA (
)

.
, .
,
, , .
;
. , ,
.
, ,
. ,
. .
( , , ),
. , ,
( , ,
),
.
. ,
, .
.
, (,
...), .
19.
. .
. , ,
.
. , 19. .
, ,

 , , .
, .
"
, . .
. ,
. .
BJASNITI ZAPLET
.
(
).
. , ,
.
, , ...
. ,
. . ,
. .
, .
,
.
. .

ANROVSKE ODLIKE FAUSTA I KOMPOZICIJA

anrosvko odreenje je problematino. Dramom ga ini svakako dijaloka forma i podela na
scene, koje ak nisu grupisane u inove, karakteristine za klasinu dramu. Drugi problem
kategorisanja dela u jedan konkretni anr je lirizam i nemogunost da se lako izvodi na
pozornici. Razlog lei u tome to se u romantizmu pojavljuju prvi put takve drame, u skladu sa
romantiarskom poetikom naruavanja strogih anrovskih podela, normi, koje e Georg Luka
nazvati dramom za itanje.
Faust poinje trostrukim prologom: 1.Posveta sadri autobiografske elemente, posveena je
voljenoj, odnosu pesnikovoj prema njoj, ali govori I o svom odnosu prema delu, od lelujavih
oblija do uoblienih likova. To su motivi koncipirani davno u pesnikovoj mati i koji sada
ponovo obuzimaju pesnika. 2. U predigri u pozoritu Gete sukobljava tri razliita miljenja o
umetnosti: glumac rauna na aplauz, upravnik n azaradu, a pesnik na umetnost. Faust ne poinje
in medias res, delo se prikrada. 3. Prolog na nebu odreuje metafiziki okvir Fausta. Gete
izlae ovekovu prirodu, koju bog vidi na jedan a avo na drugi nain. Ovaj prolog je
intertekstualna veza sa Knjigom o Jovu. Faust je na Jovovom mestu, ovek koji znanje shvata
kao mo, ne slepi vernik. Kao ovek sumnje, skepse, i saivanja i znanja treba da bude stavljen
na iskuenje. Bog se kladi na faustovu plemenitost koju e mefisto da iskuava.
Prvi deo tragedije se sastoji od niza scena koje oslikavaju prostornu
ili vremensku
u skladu sa hrianskim kalendarom (Uskrs) ili nekim paganskim praznikom koji ima veze sa
kontekstom radnje. Poinje u no. Faust u prvoj svojoj pojavi otkriva svoje nezadovoljstvo ili
oajanje i to mu gomilanje znanja nije donelo nikakvu satisfakciju. Dolazi Mefisto i klade se.

Opklada je bila u tome da Faust nikad nee smeti rei da je doiveo takvo ispunjenje da eli da
ono veno traje. Sve to sledi je borba izmeu njih.
ANALIZA ODLOMKA U POETKU BEE RE
Faust je u svojoj radnoj sobi, bavi se prevodom Novog zaveta, Evanelja po Jovanu. U poetku
bee re, i re bee u boga i bog bee re. U grkom original za re stoji logos, to moe da
znai misao, re, volja, delo, ljubavFaust redefinie prvi redak Jevanelja, odluuje se na
delo to je u skladu sa idejom speva. U tom delanju se prepozna faustovsko u Faustu; Delatni
princip je faustovski princip. U njemu je obuhvaeno i ono erotsko i ono tragino. Faust je ovek
koji logos sveta, duplju sutinu sveta, vidi u delanju. Meutim, ljubav je isto tako spasonosni
princip kao I delanje.
FABULARNI TOKOVI
Postoje tri fabularna toka u Faustu. Jedan fabularni tok se odvija na nebu. Iz perspective
arhanela (Rafail, Gavrilo, Mihail) slavi se Gospod i harmonija kosmosa. Izlae se ovekova
priroda koju bog vidi na jedan a avo na drugi nain. Mefisto smatra da je ovekova ogreznost u
zlo nepopravljiva i ona se sudara sa boijim
optimizmom. Bog se kladi u Faustovu
plemenitost, koju e Mefisto da iskua. Drugi fabularni tok je vezan za Mefista i Fausta. Opklada
koju njih dvojica sklapaju se sastoji u ovome: Faust se kladi da nikada nee rei da je doiveo
takvo ispunjenje da eli da ono veno traje. Sve posle to sledi je borba izmeu njih. TRei
zaplet se odnosi na Gretinu tragediju, odnosno na ljubavnu priu Fausta i Grete. Njihova ljubav
ne void ka srei, ona je vezana za krivicu, gomilanje zloina i zavrava se tragino Gretinim
ekanjem.
VEZA FAUSTA I TRADICIJE
Gradju za Fausta Gete preuzima iz folklore, tacnije iz lgende o istorijskoj licnosti obavijene
velom tajni, misterioznom Johanu ili Georgu Faustu, koji se pedstavljao kao lekar, astrolog I
carobnjak. Iako se podvizi kojima se hvalio ovaj razmetljvac I avanturista odvijali neretko uz
pomo natprirodnih sila, savez sa djavolom se ne pominje. Tek ce kasnije, u narodnoj fantaziji,
posle smrti, istorijske, nastati Faust, naucnik, filozof, carobnjak, koji sklapa savez sa djavolom,
prodaje dusu, ali ipak uspeva da je spase kalanjem. Prodor apokrifnog motiva o kusanju djavola I
prodaji duse Satani uticao je na formiranje usmenog predanja o intrigantnoj svestranoj licnosti, a
od Fausta stvorio simbol suprostavljanja stegama hrianske dogme I tradicije.
Ubrzo nakon usmene, pojavljuje se I pisana forma legende, vec krajem 16. Veka, a zatim postaje
inspiracija mnogim piscima koji vec postojecu gradju uoblicavaju na drugaciji nacin, a stav o
Faustovoj sudbini varira od odbojnosti, kritike, komike do saosecanja sa njegovom tragedijom u
opteljidskom znaenju, kao to je to kod Getea.
Od naizgled trivijalnih detalja biografije oveka sa margine drutva svog vremena, stvorio je
simbolike motive, dao im poetski, misaoni karakter. Delo u kom je realne podatke uoptio u
sveopte ideje, motive, prozeto je trima vremenskim ravnima: prolim, sadanjim I buduim
dogadjajima, to jo vie legitimie Geteovog Fausta, kao vanvemenski I kao pregled ljudskih
iskustava, poimanja sveta, egzistencije I zelje za spoznajom.
GOGOLJ NOS

Jutro je 25. mart, berberin Ivan Jakovljevi se budi I pronalazi nos u sredini hleba. Prepoznaje da
je to nos majora KOvaljova, kojeg je brrijao svake srede I nedelje. Njegova ena se izdire na
njega I tera gad a se otarasi nosa. On to I pokuava ali mu nikako ne polazi za rukom daga se
rei. Odluuje na kraju da ga baci u Nevu. Kad ga je bacio sa mosta u reku, osetio je kao da je
bacio kamen sa srca. Meutim, zove ga policijski nadzornik I ispituje ta to radi na mostuTu
priu obavija magla I ne zna se ta se dalje desilo.
Major Kovaljov se budi I kad se pogleda u ogledalo, umesto nosa ugledao je veliku ravninu.
Izbezumljen, kree u bezglavu potragu za svojim nosem.Nalazi se u Kazanjskoj crkvi u liku
oficira, I pita ga da mu se vrati. Nos mu odgovara da je on svoja sopstvena linost I bei od
njega.
Kovaljov eli da stavi u oglas da je izgubio svoj nos, opisao je sve njegove osobine, ali mu oni
ne daju da tako neto stavi u oglase. Na njegovu sreu pojavljuje se policajac sa pronaenim
nosem obavetavajui ga da je njegov nos imao svoj plan I bio spreman poi u Rigu. Kovaljov
pokuava da vrati nos ali nos nije hteo da se namesti I stoji na starom mestu. Svet je poeo da
pria I cela prestonica da bruji o tome kako Kovaljovljev nos izlazi svaki dan da eta ulicama
Petrograda. Meutim, nos se odjednom vratio svom vlasniku. Kovaljov sav srean odmah izlazi
da proeta sa njim. Vien je kako svakog dana redovno eta sa svojim nosem uvek raspoloen za
alu.
Cela pripovetka obiluje elemnetima fantastike. Sam naslov pripovetke Nos, a kad se obrne red
slova u njemu, dobija se imenica SON, to znai san, a on sugerie da je re o nestvarnim
dogaajima. Pria poinje 25. Marta, a zavrava se 7. Aprila, to predstavlja nulto vreme
razliku izmeu julijaknskog I gregorijanskog kalendara. Te stvari kazuju da je re o onostranom
vremenu.
Izgubljeni nos se javlja u dva oblika: javlja se kao izgubljeni deo tela majora Kovaljova, a javlja
se I kao antropomorfizovan oblik - kada se nalazi u Kazanjskoj crkvi u liku oficira. U kazanjsku
crkvu su ulazili samo mongoli, pateri, odnosno satanske sluge za Ruse. Tu se vidi uee
demonskih sila u pripovetci. Takoe ono se primeuje I u samoj eni berberina Ivana a I na
natpisu njegove radnje I krv putamo.
INJEL GOGOLJ
U jednom nadletvu radio je inovnik Akakije Akakijevi Bamakin. Njegov posao je bio da
prepisuje akta. Niko ga u nadletvu nije uvaavao, ali njemu to nije bilo ni bitno on je uivao u
svom poslu. Prepisivanje akta za njega je blo itav jedan svet, inilo se da za njega nita drugo i
ne postoji. Nije nikad pazio ta radi i ta se dogaa na ulici, samo je razmiljao o svom divnom
poslu. Meutim, javio se neprijatelj svih onih koji imaju slabu platu inovnika u Petrogradumraz. Akakije je imao neki stari, ishabani vic-mundir kojeg odluuje odneti krojau Grigoriju
Petroviu na prepravku. Grigorije mu govori da to nije migue, da je njegov vic-mundir toliko
neupotrebljiv i nepopravljiv da jedino reenje koje mu nudi je da mu iskroji nov injel. Akakije je
nesrean i oajan jer e ga on puno kotati, ali on ipak pristaje. tednjom polako dobavlja novac,
navikao je ak da uvee nita ne jede, ali zato se hranio duhovno, zanimao se idejom o buduem
injelu. Postao je ivlji, vri, sanjanje o injelu mu je otvorio itav jedan novi svet. Njegov
najsveaniji dan u ivotu je bio kada je dobio injel. Svi u nadletvu su saznali za njegov novi
injel, estitali mu i pozvali ga na veernje okupljanje. Akakiju je to bilo prvi put dag a pozovu,
prvi njegov izlazak nou na ulicu. Na zabavi se Akakije kratko zadrao. Vraa se kui, odjednom
osea strah, magli mu se pred oima i iznenada se pojavljuju ljudi koji mu kradu injel. Sutradan
odlazi da se ali uticajnoj linosti po savetima svih. On se izdire na Akakija, koji se onesveije

od straha, razboljeva se od hladnoe na putu do kue i umire. U Petrogradu poinje da se pria

kako se nou pojavljuje inovnik i skida sa ljudi injele, policija pokuava dag a uhvati, ali
nikako ne uspeva. Kraa injela prestaje kada je ukraden injel uticajne linosti.
, , ,
, , , ,
.
, .
.
.
.
, ,
. , , .

. (, , )
.
, ,
, .
(. ).
,
. ,
. , ,
. ,
. ,
. (
). .
. . ,
(, ).
.
.
. , , ()
.
:
,
. , ,
, ,
. ,
.
,
, , ,
( !). .
: ,
, . , , ,
, . ,
( !).

 , , ,
, .

SKAZ GOGOLJ
Skaz predsravlja umetniku imitaciju ili stilizaciju usmenog kazivanja. Termin u nauku o
knjievnosti uvodi Boris Ejhenbaum 1924. godine u studiju Kako je napravljen Gogoljev
injel i pomou njega objanjava nain prenoenja usmenog govora u pisani tekst. Postoje dve
vrste skaza: interpretativni (oznaava neposredno prenoenje, imitaciju ili stilizaciju govorne
rei) i narativni (odreuje kompoziciju dela pomou nekoliko razliitih postupaka).
Inter. skaz se moe zasnivati na dvojnoj semantici koja koristi kalambure i etimoloke figure.
Zato Gogolj voli imena, nadimke, prezimena, Pamakin, ime Akakijevi je odreeno glasovnom
kombinacijom. Glasovna komika ovog imena sastoji ne samo u neobinosti, ime je smeno i po
svojoj jednostavnosti., Govor A.A. je uvek praen komentarom, sastoji se od priloga i takvih
reca koje nita ne znae. Artikulacija mu je isprekidana. Za razliku od A.A. govor krojaa
Petrovia je prilino zgusnut, strog i odluan, delje koa contrast.
Narativnim skaz se slui promenom tona pripovedanja: smenjuju se objektivno i subjektivno,
epsko i sarkastino, humoristino i patetino a u pogledu forme smenjuju se anegdota i
melodrama. Melodramske episode iskoriene su kao kontrats kominom pripovedanju u obliku
reakcija na neovenost i svirepu brutalnost koje okruuju Akakija. Posmatranje sveta
knjievnog dela kao odvojenog od stvarnosti omoguilo je Gogolju da unese fantastine
elemente. Koristi jo grotesku i hiperbolu. Unutranji svet za A.A. nije nitavan, ve je zatvoren,
fantastian, svoj vlastiti. Taj svet ima svoje zakone i proporcije , prema njemu ivi injel dobija
razmere.
EHOV-DAMA SA PSETANCETOM
Glavni junak Dmitrije Dmitri Gurov je doa na Jaltu na odmor. On posmatra novo lice koje se
pojavilo na morskoj obali, plavuu omanjeg rasta koja je svakog dana etala sa belim psiem i
ima jaku elju da je upozna. Gurov ima troje dece i enu koju je smatrao ogranienom, runom i
koju je odavno varao. Inae je ene smatra niom rasom ali nije mogao bez njih, bio je prijatan
prema njima, simpatian i privlaan te je svestan toga krenuo da se upozna sa Anom
Sergejevnom, damom sa psetancetom. Saznao je da je udata, sam na odmoru i do joj je dosadno.
Jedne veeri na pristanitu Gurov je ljub i oni odlaze u neku hotelsku sobu. Ana je bila
bojaljiva, zbunjena i nemirna, odisala je istotom naivne ene koja jo nije mnogo toga
proivela. Pria mu svoj ivot kako se mlada za mua udala, morila ju je znatielja i sad vidi da
je sebe a ne njega prevarila. On ju je umirivao iako mi je to sve bilo neumesno i dosadno. Doao
je as njihovog rastanka, Ana je morala da se vrati muu kui a i on se vraa svojim obavezama.
Gurov je mislio da e se prestati seati Ane, ali su uspomene n anju jo plamtele. Prolost mu se
u uobrazilji meala sa onim to e tek biti.Ana u je dolazila ne samo u san, nego je ila s njim
svuda koa senkaOdluuje da je pronae pa to i ini. Kada ju je ugledao u pozoritu osetiop je
da njemu nema milijeg i vanijeg stvorenja od nje, da je ona sva njegova tuga i radostGovori
mu da je i ona sve vreme mislila o njemu I dogovarju vianje u Moskvi. Poinju da se sastaju,
krujui se od sveta. Voleli su se neno kao mu i ena, kao neni prijatelji, ali im je bilo

nepojmljivo to je on oenjen a ona udata. ele da s eizbave od potrebe da se kriju i obmanjuju,

ali je oboma jasno da je do kraja jo daleko i da najtee tek poinje
DEBELI I MRAVI
Dva star prijatelja iz detinjstva se sluajno sastaju na eleznikoj stanici, obojica su prijatno
iznenaeni. Mravi-Porfirije mu predstavlja svoju portodici, svoju mravu, visoku enu i sina
gimnazijalca, i ushieno se podstea njiohovih kolskih dana. Govori da je sluio u ministarstvu,
da ima orden Stanislava.. ali da je sad premeten u novo odeljenje i tu je ef odseka. Plata mu
je slaba, ali se snalazi nekako..Mia (Debeli) samo odgovara da je tajni savetnik. Na te rei
se cela porodica mravih zgrila, pogurila i smanjila. Mia govori prijatelju da takva ton nije
potreban s njim da zauzima jer su oni prijatelji iz detinjstva. Meutim, na licu mravog se javilo
toliko strahopotovanja, poniznosti i sladunjavosti da se to tajnom savet6niku smuilo. Pruio
mu je ruku, okrenuvi pritom glavuSve troje su se ponizno poklonili, nasmeili i sve troje
behu prijatno iznenaeni
DEBELI I MRAVI ( )
(),
(). ,
. .
, .
, , .
, , ' ,
. ,
. , , .
, ,
. ,
. ,
?..., , ... .
, , , , ...
, ,
. ,
... ,
? , ... ,
, ...
..
. , ,
. .