Handout 3p-2009

NERVNI SISTEM
1.
Nervno tkivo je izgraeno od nervnih elija neurona
i potpornih elija neuroglije. Izmeu neurona i
neuroglije nalazi se mrea krvnih sudova i malo
meuelijske supstance.
Funkcija nervnog tkiva je: prijem, prenos i obrada
informacija i njihovo pretvaranje u odgovarajue
senzacije ili motorne reakcije.
Neuron je osnovna funkcionalna jedinica nervnog tkiva i
predstavlja najdiferenciraniju eliju u oveijem telu.
Sastoji se iz tela i nastavaka. Putem

nastavaka neuroni
meusobno komuniciraju
i
komuniciraju sa drugim nenervnim elijama. Veze
koje se pri tom ostvaruju nazivaju se sinapse. Smatra se
da nervni sistem oveka sadri preko 100 milijardi
neurona, a da svaki od njih moe da obrazuje preko
1000 sinapsi sa susednim neuronima.
Telo neurona moe biti razliite veliine (25
150 m) i imati razliit oblik: zvezdast piramidalan
vretenast, itd.
Od tela neurona polaze nastavci vie kratkih nastavaka
dendrita i jedan dugi nastavak neurit ili
akson.

Slika 1. Razliiti oblici neurona: A piramidalni neuron kore velikog mozga; V okrugli neuron kimenih ganglija; S
korpasti neuron kore malog mozga; D ovalni neuron modanih ganglija; E vretenasti neuron kore velikog mozga;
F krukasti neuron (Purkinjeova elija) kore malog mozga; G i H mali i veliki zrnasti neuroni kore malog mozga, De
dendriti, Ax akson; Ko kolaterala.

Klasifikacija neurona
Nervne elije se klasifikuju prema:
obliku elijskog tela: sferini, ovalni, piramidalni,
zvezdasti (stelatni), vretenasti (fuziformni), zrnasti
(granulozni), kotarasti, krukasti, itd.
funkciji: senzorni, motorni i interneuroni. Senzorni
neuroni primaju razliite drai i prenose nadraaj do
odgovarajuih centara u mozgu. Motorni neuroni
prenose signale iz

centralnog nervnog sistema do miinih i lezdanih

elija (efektora). Interneuroni povezuju senzitivne i
motorne neurone u jedinstvenu funkcionalnu mreu.
duini aksona: Goldijev tip I (veliko telo, dug
akson koji ulazi u sastav kimenih i modanih
ivaca prenosi informacije u nervnom sistemu iz
jedne oblasti u drugu ili prenosi komande
centralnog nervnog sistema (CNS-a) do efektora, i
Goldi tip II (sitno telo i kratak akson primer su
interneuroni).

Handout 3p-2009

broju
produetaka:
unipolarni,
koji izgrauju citoskelet neurofilamenti koji imaju
pseudounipolarnni, bipolarni, multipolarni. Unipolarni
mreast raspored u perikarionu a paralelan u dendritima i
aksonu. Neuroni se ne dele ali je njihov metabolizam
neuroni imaju samo jedan produetak koji ima
svojstva i dendrita i aksona; kod odraslih su
intenzivan i njihove strukturne komponente se stalno
prisutni samo u mrenjai oka. Bipolarni neuroni
obnavljaju. Od jednog dela perikariona polazi levkasto
proirenje aksonski breuljak ili Dajtersova kupa iz
imaju dva produetka koja se nalaze na suprotnim
krajevima tela nervne elije. Jedan ima ulogu
koje izrasta akson. Dendriti su nemijelinizovani
dendrita, a drugi aksona. Nalaze se u mrenjai,
produeci. Preko dendrita neuron prima informacije od
mirisnom epitelu, spinalnom i vestibularnom
drugih neurona. Razgranatost dendrita poveava
ganglionu. Pseudounipolarni neuroni nastaju od
receptorsku povrinu. Nain i stepen grananja dendrita
bipolarnih neurona iji se produeci postepeno i
uglavnom zavisi od uloge neurona u CNS-u.
delimino spajaju gradei zajedniko stablo. Obe
Akson. Akson je mijelizovani nervni zavretak. Ima
grane pseudounipolarnog neurona po morfologiji
ujednaenu debljinu celom duinom. Akson prenosi
odgovaraju aksonu, ali sa elektrofiziolokog aspekta
nervne impulse od perikariona do drugih neurona ili
jedna je akson, a jedna dendrit. Ovaj tip neurona
efektornih elija. Na njemu razlikujemo tri segmenta:
prisutan je u svim kranijalnim nervima osim
inicijalni (nema mijelinski omota) u kome se sumiraju
mirisnog, i svim spinalnim ganglijama.
impulsi iz dendrita i perikariona, konduktivni i efektorni.
Brzina sprovoenja nervnog impulsa srazmerna je
debljini aksona, a debljina aksona zavisi od tipa
neurona. Kod pojedinih aksona izdvajaju se bone
grane kolaterale koje se odvajaju pod pravim uglom, a
neke od njih se vraaju ka perikarionu rekurentne
grane. Kroz akson se odvija intenzivan transport i to u
oba smera: anterogradni od perikariona ka aksonskim
produecima i retrogadni transport od krajeva aksona
ka perikarionu. U odnosu na brzinu moe biti brzi i
spori transport. Spori transport je iskljuivo anterogradni
(0,2 10 mm/dan) njime se prenose proteinske
subjedinice mikrotubula, enzimi i druge supstance
rastvorene u citoplazmi. Kod neurona sa jako dugim
aksonom za transport supstanci do aksonskih terminala
potrebno je nekoliko meseci. Brzi transport je
dvosmeran (20 70 mm/dan). Brzim anterogradnim
transportom prenose se organele, sinaptike vezikule i
supstance niske molekulske teine. Retrogradnim
Slika 2. Tipovi nervnih elija po broju produetaka: A
transportom prenose se istroene subcelularne
unipolarni; B pseuropolarni; S
komponente koje se u perikarionu razlau i koriste za
bipolarni; D multipolarni neuron.
sintezu novih komponenti. Na ovaj nain se
transportuju i supstance preuzete iz okoline aksona
(faktori rasta, toksini, virus besnila i herpex simplex-a).
Centralnu ulogu u aksonalnom transportu imaju
Telo nervne elije naziva se perikarion. Od njega
mikrotubule i motorni proteini udrueni sa njima: dinein i
polazi mnotvo kratkih razgranatih produetaka
kinezin. Kinezin uestvuje u anterogradnom, a dinein u
dendrita i jedan dui, slabije razgranat, akson. Krajevi
retrogradnom transportu.
aksona se zajedniki zovu nervni zavreci. Perikarion
je metaboliki centar neurona i sadri puno granularnog
endoplazmatskog retikuluma i slobodnih poliribozoma.
Ove strukture su prisutne i u dendritima. U neuronima
se nalaze posebna vrsta intermedijarnih filamenata

Handout 3p-2009

Slika 3. Anatomija nervne elije

Mijelinski omota. Aksoni centralnog i perifernog

nervnog
sistema
mogu
biti mijelinizovani
i
nemijelinizovani. U perifernom nervnom sistemu
mijelinski omota ine lamelarne naslage (preko 50
lamela) elijske membrane vanovih elija koje
koncentrino obavijau akson, a u centralnom nervnom
sistemu to su oligodendrociti. Proces stvaranja
mijelinskog omotaa naziva se mijelinizacija i odvija se
tokom

razvoja nervnog sistema. Poinje u 4. mesecu

embrionalnog razvoja, odvija se veoma sporo i u
razliito vreme zahvata pojedine periferne nerve i puteve
u CNS-u. Aksoni motornih nerava uglavnom su
mijelinizovani na roenju, oni nerv oko 4. meseca po
roenju, kortikospinalni put do kraja prve godine, a
neuroni koji izgrauju modane spojnice (komisure)
posle 7. godine ivota

Handout 3p-2009
Mijelinizacija zahvata itav akson osim njegovog
inicijalnog segmenta i zavrnih granica koje obrazuju
sinapse. Mijelinski omota je diskontinuiran nedostaje
na mestima gde se sustiu dve vanove elije. Ova
mesta se nazivaju Ranvijeova suenja (vorovi), bogati
su Na+ kanalima i to su mesta nastanka akcionog
potencijala. U Ranvijeovim vorovima se odvajaju
kolaterale, ako ih neuron ima. Deo neurona izmeu
dva Ranvijeova vora naziva se internodusni segment i
odgovara jednoj vanovoj eliji. Akcioni potencijal se
prenosi od vora do vora skokovito (saltatorno). Na
taj nain se tedi energija i nervni impuls se prenosi 5
50 puta bre u odnosu na nemijelinizovani akson.

Nervni zavreci. Nervna vlakna se zavravaju

razgranavanjem u epitelnom, vezivnom i miinom
tkivu. Krajevi nervnih vlakana nazivaju se nervni
zavreci. Nervni zavreci mogu biti:

Oligodendrociti imaju veliki broj produetaka i svaki od

njih moe da mijelinizuje po jedan akson.

2. Aferentni primaju nadraaj iz svoje okoline.

Aferentni slue kao mehano-, hemo-, termo-, noci(receptori za bol) i foto receptori. Preko njih se
pripaju opte i specijalne senzacije. Mogu se
podeliti na dve grupe:

Nemijelinizovana nervna vlakna nisu okruena

mijelinskim lamelama, ali su od okoline zatiena
citoplazmom vanovih elija i njihovom bazalnom
laminom. Aksoni su smeteni u cevastim udubljenjima u
citoplazmi vanove elije kojih moe biti 1 20. U
svakom lebu nalazi se jedan ili vie aksona, a u
autonomnom nervnom sistemu i itav snop aksona. U
perifernom nervnom sistemu ima dvostruko vie
nermijelinizovanih nego mijelinizovanih nervnoh vlakana.
Nemijelinizovana vlakana provode nervne impulse
brzinom od 0,5 10 m/s, a mijelinizovana i do 100 m/s.

Slika 4. Zavisnost brzine provoenja impulsa od

prenika i mijelinizacije nervnog vlakna.

1. Eferentni predaju nadraaj efektornim

elijama. Eferentni zavreci su zavreci motornih
neurona somatskih i visceralnih. Somatski neuroni
inerviu skeletne miie i njihovi zavreci obrazuju
specijalizovane kontakte motorne ploe. Glatke
miie i srani mii inerviu neuroni autonomnog
nervnog sistema iji se krajevi zavravaju u vidu
proirenja, tzv. sinapse u prolazu.

o Slobodne nervne zavretke nemaju

omota. Slobodni nervni zavreci se nalaze
u dermu i epidermu koe, oko folikula
dlaka, u epitelu ronjae, usne duplje i
disajnih puteva, gde su zapravo receptori
za dodir, bol, svrab i temperaturu.
o Inkapsulisane nervne zavretke imaju
poseban omota. Inkapsulisani nervni
zavreci poseduju vezivno tkivnu kapsulu
i zajedno sa njom grade telaca razliite
veliine, oblika i strukture.

Handout 3p-2009

Slika 5. Mijelinizovano (A) i nemijelinizovano (V) nervno vlakno: Ah akson; vanova elija; MO mijelinski
omota; Me mezakson; Me spoljanji mezakson; R Ranvijeov vor; P produetak vanove elije; EL
eksterna lamina; KVc kolagena vlakanca.
funkcija
brzo-adaptirajui
mehanoreceptor,
registruje dubok
pritisak ivibracije
brzo-adaptirajui
mehanoreceptor, blagi dodir
sporo-adaptirajui
mehanoreceptor
termoreceptori

inkapsulisani
nervni zavreci
Fater-Pinijevi
korpuskuli
Majsnerovi korpuskuli
Rufinijevi korpuskuli
Krauzeovi zavrni organi
Miino vreteno
Goldijev tetivni organ

lokalizacija
derm ili hipoderm, vezivo
zglobova,
periost i stoma
pojedinih organa
samo u koi
derm,
hipoderm,
zglobna
aura
papilarni
sloj
derma,
sluzokoa usne duplje
u skeletnim miiima
U tetivama

Handout 3p-2009
Po lokalizaciji su podeljene na centralnu i perifernu gliju.
Centralne glija elije se nalaze u CNS-u, a periferna
glija u perifernom nervnom sistemu.
Sinapse. Predstavljaju
specijalizovane meuelijske
spojeve kojima se nervni impulsi prenose s jedne elije
ne drugu. elija koja predaje informaciju (presinaptika
elija) je uvek neuron, dok elija koja prima informaciju
(postsinaptika elija) moe biti neuron, miina ili
lezdana elija, i te sinapse mogu biti: nervno-nervne,
nervno-miine ili nervno-lezdane. U zavisnosti od
mehanizma kojim se prenosi signal, sinapse mogu biti:
elektrine (neki regioni modanog stabla, kora
velikog mozga, mrenjaa)
hemijske.

Slika 6. Klase neurona prema vrsti nastavaka.

Osnovne osobine neurona.

Nadraljivost svojstvo nervne elije da reaguje na

mehanike, termike, hemijske i svetlosne stimuluse
Sprovodljivost sposobnost da primljeni nadraaj
prenese u vidu elektrinog signala drugim elijama
Neuroglija. Neuroglija predstavlja potporne elije
centralnog i perifernog nervnog sistema. elije neuroglije
u mozgu su oko 10 puta brojnije od neurona ali
zauzimaju samo polovinu mase mozga jer su znatno
sitnije. Glija elije se razlikuju po lokalizaciji, strukturi i
donekle i po funkciji.

Prenos signala u elektrinim sinapsama je bri jer ne

zahteva
prisustvo
signalnih
supstanci

neurotransmitera. Prema hemijskom sastavu, mestu

sinteze, brzini i mehanizmu delovanja neurotransmiteri se
dele u dve grupe:
1.Oni koji se sintetiu u sinaptikom voru, deluju brzo
putem vezivanja za jonske kanale (menjaju propustljivost
jonskih kanala): acetilholin, biogeni amini (adrenalin,
noradrenalin, dopamin i serotonin), neke aminokiseline
(gama-aminobuterna kiselina, glicin, glutamat, aspartat).
2. Oni koji se sintetiu u perikarionu, sporo deluju,
nazivaju se i neuromodulatori: opiodni peptidi (endorfin i
enkefalin), gastrointestinalni polipeptidi (lue se u
crevima: holecistokinin, neuropeptid Y, supstanca R,
vazoaktivni
intestinalni
peptid, neurotenzin, itd.),
neurohormoni (oslobaajui faktori hipotalamusa,
oksitocin,
vazopresin),
neki
gasovi
(NO,
CO)

GLIJA ELIJE
ULOGA
Centralna glija
astrociti
potporna, usmeravajua potporna mrea pri migraciji neurona i rastu aksona,
nutritivna, regulacija sadraja ECM-a, metabolika, depo glikogena
oligodendrociti
stvaraju mijelinski omota
ependimociti
oblau komore i kanale mozga i centralni kanal kimene modine
mikroglija
modani makrofag-uklanjanje oteenih elija i mijelina unutar nervnog tkiva
Periferna glija
vanove elije
stvaraju mijelinski omota
satelitske elije
okruuju tela nervnih elija u spinalnim, cerebralnim i autonomnim
ganglionima


Handout 3p-2009
impulsa su ekscitatorni neurotransmiiteri (acetilholin,
noradrenalin...), dok oni koji izazivaju pojavu nastanka
inhibitornog postsinaptikog potencijala i usporenje ili
prekid prenosa signla nazivaju
se
inhibitorni
neurotransmiteri (gama-aminobuterna kiselina).
Regeneracija nervnog tkiva. Posle roenja (postnatalno)
nervne elije se ne umnoavaju, tako da ne postoji
mogunost njihove obnove ili zamene. Ukoliko doe do
oteenja perikariona, neuron propada. Gubitkom
odeenog broja neurona dolazi i do gubitka fukncije
koju oni obavljaju. Mogue je da se funkcija ponovo
uspostavi, tako to e okolne zdrave elije napraviti nove
sinapse i preuzeti funkciju oteenih elija. Prostor u
kome su se nalazili oteeni neuroni u CNS-u
popunjavaju elije glije koje se umnoavaju i nastaje
oiljno tkivo.
Slika 7. Vrste neuroglija u CNS
Ekscitatorni
i
inhibitorni
neurotransmiteri.
Neurotransmiteri koji na postsinaptikoj membrani
dovode do nastanka ekscitatornog postsinaptiikog
potencijala i irenja nervnog

U PNS-u mogua je regeneracija perifernog nerva

ukoliko je preseen njegov akson, a telo elije ostalo
ouvano. U ovoj regeneraciji vanu ulogu igraju
vanove elije. Oporavak nekada moe trajati i do 3
meseca.

Slika 8. ema regeneracije perifernog nerva


Handout 3p-2009
2. CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS)
CNS se sastoji od mozga (encephalon) i kimene
modine (medulla spinalis). Obe strukture sadre
dva morfoloka odeljka koja se razlikuju po boji:
siva masa (supstantia grisea) sastoji se od
tela neurona, dendrita, poetnih segmenata dugih
aksona i itavih kratkih aksona. Neuroni se u sivoj
masi organizuju u vidu paralelnih slojeva
lamina (kao u kori velikog mozga) ili u obliku
gomilica (modana jedra).
bela masa (supstantia alba) sastoji se uglavnom od
mijelinizovanih nervnih vlakana koja mu daju
karakteristinu belu sedefastu boju. Bela masa ne
sadri tela neurona.
Encefalon se sastoji od:

irina lamina je razliit u pojedinim regijama. Troslojna

kora se naziva alokorteks i filogenetski je starija od
estoslojne kore neokorteksa. Troslojna kora ini 10 %
modane kore a nalazi se u mirisnom korteksu i
limbikom sistemu; ostale regije pokriva neokorteks.
Nervna vlakna u kori su delom mijelinizovana i grupisana
u vertikalne i horizontalane puteve.
Ushodna senzorna i nishodna motorna vlakna obrazuju
vertikalne projekcione puteve. Horizontalna vlakna
formiraju kortikokortikalne i transkortikalne asocijativne
puteve.
Putevi CNS-a. Putevi CNS-a se nazivaju traktusi
(tractus) i fascikulusi (fasciculus) i grade belu masu
svih delova mozga i kimene modine. Puteve grade
grupisani produeci neurona i njihove sinapse. Ovi
putevi povezuju delove sivih masa u nervnom
sistemu u funkcioanalne celine. Mogu se podeliti na:

1.

velikog mozga (telencepgalon, cerebrum)

2.

meumozga
(diencephalon)

asocijativne povezuju homolateralne sive

mase CNS-a

komisuralne povezuju kontralateralne

centre u pojedinim delovima CNS-a i

projekcione kratke (povezuju koru velikog

mozga sa talamusom i obratno) i duge
(ushodne i nishodne, koji se funkcionalno dele
na motorne, senzitivne i ulne).

3.

srednjeg
(mesencephalon)

mozga

4.

modanog
(pons)

mosta

5.

malog
(cerebellum)

mozga

6.

produene modine (medulla oblongata).

Neke od glavnih funkcija nabrojanih delova CNS-a date

su u tabeli na sledeoj strani.
Srednji mozak, modani most i produena modina
grade celinu koja se naziva modano stablo (truncus
cerebri). Modano stablo povezuje kimenu modinu sa
centrima u mozgu i u njemu su smeteni centri za
mnoge vitalne funkcije (disanje, rad srca).
Mozak je smeten u lobanjskoj duplji, a kimena
modina unutar kimenog kanala. Izmeu kotanog i
modanog tkiva nalaze se omotai od vezivnog tkiva:
tvrda (dura mater), pauinasta (arahnoidea) i meka
modana opna (pia mater). Kotani i vezivni omotai tite
meko tkivo CNS-a od oteenja.
Celokupan CNS izolovan je od meke modane opne
produecima astrocita koji formiraju finu membranu.
Na povrini velikog mozga nalaze se brojni nabori
girusi (gyrus) i lebovi sulkusi (sulcus) koji znaajno
poveavaju povrinu modane kore. Intelektualni
kapacitet osobe ne zavisi od mase mozga ve od povrne
modane kore.
Kora velikog mozga se sastoji od tela neurona
rasporeenih u paralelne slojeve lamine. Broj i

Struktura kore velikog mozga se moe prikazati i kao

skup velikog broja valjkastih vertikalnih stubia
cerebralnih kolumni, koje se proteu kroz svih 6 slojeva
kore. Svaki od ovih stubia ima prenik 200 300 m,
sadri oko 10 000 neurona i predstavlja nezavisnu
funkcionalnu celinu.
Siva masa velikog mozga, osim kore, nalazi se u vidu
grupacija koje se nazivaju subkortikalne sive mase ili
bazalne ganglije. Bazalne ganglije uestvuju u kordinaciji
pokreta.
Diencefalon se sastoji od:
1.

talamusa

2.

metatalamusa

3.

epitalamusa

4.

subtalamusa

5.

hipotalamusa.

Kora cerebeluma je debela proseno 1 mm i za razliku

od kore velikog mozga, ima svuda podjednaku grau
(sainjena je od tri sloja). Bela masa cerebeluma sadri
mijelinizovana nervna vlakna i


Handout 3p-2009
8

glija elije. Manji deo vlakana ine nishodni (eferentni)

aksoni Purkinjeovih elija (neuroni iji se dendriti
granaju poput drveta karakteristine elije cerebeluma,
veoma su osetljive na dejstvo alkohola), a vei deo
ine ushodni (aferentni) aksoni neurona smetenih u
kimenoj modini i modanom stablu. U beloj masi
cerebeluma nalaze se grupe tela neurona koja grade
sivu masu i oznaena su kao jedra cerebeluma (nucleii
cerebelli) i ima ih 4.
Kimena modina (medulla spinalis). Kimena modina
je deo CNS-a smeten u kimenom kanalu. Siva masa
se nalazi u unutranjem delu (medijalno) i na poprenom
preseku ima izgled leptira (prednji rogovi deblji i krai,
zadnji rogovi tanji i dui, i boni rogovi) a bela masa
spolja (lateralno). Po sredini kimene modine prolazi
centralni kanal
canalis centralis. Prednje rogove ine tela motornih
neurona kimene modine iji aksoni ulaze u sastav
prednjih i korenova kimenih (spinalnih) nerava i
zavravaju se na skeletnim miiima. U sastav zadnjih
rogova ulaze neuroni kojima se prenose senzitivni
impulsi sa periferije. U sastav bonih rogova ulaze
neuroni koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu.
Bela masa kimene modine sastoji se od ushodnih i
nishodnih puteva i snopova (traktusa i fascikulusa). Idui
odozgo nadole poveava se popreni dijametar kimene
modine i menja se odnos sive i bele mase u korist sive.
Kimena modina podeljena je na segmente:

delovi CNS-a
veliki mozak
meumozak
modano stablo
mali mozak

vratni (cervikalni) segmenti (8)

grudni (torakalni) segmenti (12)

slabinski (lumbalni) segmenti (5)

krsni (sakralni) (5) +

trtini (kokcigealni) (3).
Segment ini deo kimene modine iz kog izlazi jedan
par kimenih ivaca. Visina segmenta ne odgovara
visini prljanova jer se kimena modina prua samo do
2. lumbalnog prljena.
Funkcija kimene modine. Relejni centar izmeu
organa i velikog moga, centar motornih refleksa.
Modane spojnice komisure predstavljaju
snopove vlkana koji povezuju odgovarajue delove
leve i desne polovine velikog mozga (hemisfere). U
modane komisure spadaju:
1. Corpus calosum najvei broj vlakana spaja
simetrine delove hemisfera
2. Commissura cerebri anterior spaja vlakna levog i
desnog temporalnog renja
3. Commissura fornicis povezuje levi i desni
hipokampus

glavne funkcije
intelektualne funkcije, obrada i intgracija motornih,
senzitivnih i senzornih
podataka sa periferije i
unutar organizma
obrada emocija, endokrine funkcije , ponaanje
sredite vitalnih centara: disanje, rad srca,budnost i
spavanje
koordinacija pokreta i odravanje ravnotee

Slika 9. Corpus callosum


Handout 3p-2009
Ganglioni su ovalne strukture sive mase van CNS-a
koje grade tela neurona i nalaze se na putu perifernih
nerava. Mogu biti senzorne i autonomne ganglije
PNS ine modani i kimeni ivci i odgovarajui
(vegetativne ganglije). Senzorne ganglije su ganglije
ganglioni. Periferni nerv je izgraen od nervnih
kimenih ivaca (spinalne ganglije) i modanih ivaca
vlakana organizovanih u snopove (fascikuluse) koji su
(cerebralne ganglije). Autonomne ganglije su deo
obavijeni vezivnim tkivom. Nerve ini vie snopova,
autonomnog nervnog sistema i mogu biti simpatikusne
snopove ine razliiti broj nervnih vlakna razliite
i parasimpatikusne.
debljine. Nervno vlakno ini akson obmotan vanovim
elijma koje mogu, ali ne moraju formirati mijelinsku
Modanih ivaca ima 12. NJihovi nazivi i funkcija dati
ovojnicu. Nervna vlakna okruuju tri vezivno-tkivna
su u tabeli na sledeoj strani
omotaa: epineurijum, perineurijum i endoneurijum.

PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS)

Slika 10. Ca-Commissura cerebri anterior

1.
2.
3.
4.
5.

Modani ivci (nervi)

Fila olfaktoria
N. opticus
N. oculomotorius
N.trochlearis
N. trigeminus

6.
7.
8.
9.

N.abducens
N.facialis
N. vestibulokohlearis
N. glosopharingeus

10.

N. vagus

11.
12.

N. acessorius
N. hypoglosus

funkcija
ulo mirisa
ulo vida
pokreti one jabuice, kontrakcija pupile.
pokreti one jabuice
senzitivna inervacija lica, lobanje i zuba i motorna
inervacija mastikatornih miia
pokreti one jabuice
ulo ukusa, kontekcija miia lica, luenje pljuvake
ulo sluha i ravnotee
ulo ukusa, senzorna inervacija gornjih disajnih puteva,
baroreceptorski sistem i perifrni hemoreceptori
senzorna inervacija disajnih puteva, baroreceptorski
sistem i perifrni hemoreceptori, senzorna i motorna inervacija
grkljana, smanjenje srane frekvence, kontrakcija digestivnog
trakta, poveanje sekrecije u digestivnom traktu
kontrakcija miia vrata i ramena
pokreti jezika
10

Handout 3p-2009Autonomni nervni sistem ine:

U zavisnosti od toga koju vrstu vlakana sadre,
modani ivci se dele na:
senzitivne ulne (sadre samo seniztivna vlakna):
I, II, VIII. Senzitivna vlakna mogu biti
somatosenzitivna i viscerosenzitivna (senzitivna
inervacija unutranjih organa).
motorne (sadre samo motorna vlakna): III, IV,
VI, XI, XII. Motorna vlakna mogu biti
somatomotorna i visceromotorna (inerviu glatke
miie u organima).
meovite (sadre i senzorna i motorna
vlakna): V, VII, IX, X

Kimeni ivci nastaju spajanjem prednjih i zadnjih

korenova kimene modine i ima ih koliko i
segmenata kimene modine. Nervi naputaju
kimeni kanal i idu do miia ili senzornih
receptora koje inerviu dajui usput bone grane.
Sa funkcionalnog aspekta nervni sistem se deli na:
somatski cerebrospinalni (vei deo CNS-a i deo PNSa) kontrolie motorne i intelektualne funkcije)
simpatikus

parasimpatikus.
Uloga autonomnog nervnog sistema je kontrola glatke
muskulature unutranjih organa, sranog miia i lezdi,
ukljuen je u kontrolu krvnog pritiska, telesne
temperature, procesa varanja itd. i nije pod uticajem
volje.
Osim par izuzetaka, organi unutar oveijeg organizma
inervisani su od strane oba dela ANS-a. Vrlo esto
simpatikus i parasimpatikus imaju suprotne efekte na
organe koje zajedniki inerviu.
U ANS-u postoje dve sinapse:

sa parasimpatikim vlaknima: III, VII, IX, X

autonomni (vegetativni) koga ine

parasimpatikus nije pod kontrolom volje

simpatikus i

4. AUTONOMNI NERVNI SISTEM

izmeu preganglijskog i postganglijskog neurona

izmeu
efektora.

postganglijskog

neurona

visceralnog

Acetilholin se lui na krajevima svih predganglijskih

neurona i postganglijskih parasimpatikih. Na krajevima
veine postganglijskih simpatikih vlakana oslobaa se
norepinefrin (noradrenalin). Simpatikus ima kataboliki
efekat na organizam (potronja uskladitene energije),
dok parasimpatkus ima obrnuti efekat. Zbog
meusobne povezanosti simpatikih gangliona reakcije
simpatikusa imaju efekte na itav organizam, dok
parasimpatikus ispoljava
lokalni
efekat.
Efekti
simpatikusa i parasimpatikusa na pojedine organe dati
su u tabeli.

(ANS)
efekti simpatikusa
ubrzava srani rad, poveava
krvni
pritisak,
poveava
snagu sranog miia
relaksacija bronhija, blago
suava krvne
sudove u
pluima
smanjuje
smanjuje
smanjuje
smanjuje
glikoliza
relaksira
spoljanji

unutranji
i
sfinkter

organi
srce
plua
luenje pljuvake
peristaltiki
pokreti creva
sekrecija
digestivnih sokova
protok krvi kroz
digestivni trakt
jetra
mokrana beika

efekti parasimpatikusa
usporava srani rad, sanjuje
krvni
pritisak,
smanjuje snagu
sranog
miia
suava bronhije
poveava
poveava
poveava
poveava
glikoneogeneza
kontrakcija miia
koji
dovodi do pranjenja beike
12

Handout 3p-2009

mokrane beike
izaziva ejakulaciju
iri zenicu
uglavnom konstrikcija
ubrzava
zgruavanje,
poveava nivo glukoze i
lipida
poveava
poveava glikolizu i snagu
kontrakcije
lipoliza

polni organi
zenica
sistemske arteriole
krv

izaziva erekciju
suava
nema uticaja
nema uticaja

mentalna aktivnost
skeletni miii

nema uticaja
nema uticaja

masne elije

nema uticaja

Paraganglije su nakupine neuroendokrinih elija smetene unutar ili u blizini ANS-a. Jedna grupa prati simpatikus i
rasporeena je du prevertebralnog i paravertebralnog lanca simpatikog lanca ganglija ili du nerava koji inerviu organe
karlice i zadnjeg dela trbuha. Druga grupa prati parasimpatikus, pre svega vratne i grudne grane glosofaringeusa i vagusa.
Najvei parasimpatiki ganglioni su karotidno i aortno telo.

Podsetnik:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Kako delimo neurone po funkciji?

Kako delimo neurone prema duini aksona?
Koje su razlike izmeu aksona i dendrita?
Kakav je raspored neurofilamenata u
dendritima akakv u aksonu? Kakve to ima
veze sa njihovom funkcijom?
ta je to anterogradni aksonalni
transport?
Koja je prednost mijelinizacije?
ta ini mijelinski omota u CNS a ta u
PNS?
Da li se akcioni potencijal kroz akson
prenosi kontinuiranao?
Koja je razlika izmeu mijelinizovanog i
nemijelinizovanog nervnog vlakna?
Koje su osnovne osobine neurona?
emu slue ependimociti?
Koje elije su bitne za regeneraciju
perifernog aksona?
Koje strukture povezuju
asocijativni/komisuralni/projekcioni
putevi?
ta ini segment kimene modine?
emu slue modane spojnice?
Koji modani ivci poseduju
parasimpatika nervna vlakna?

17. Koja je uloga autonomnog nervnog sistema?

18. Kakav je simpatikusa na krvni pritisak?

19. Koji deo autonomnog nervnog

sistema je odgovoran za smanjenu
sekreciju pljuvanih lezdi u
stresnim situacijama?
Literatura:
1. Z. Aneli i sar. Nervno tkivo u elija i tkiva.. GIP
Bonafides doo, Ni, 2002: 99-113,
2. Z. Aneli i A. Petrovi. Nervni Sistem u Z.
Anelii sar. Histoloka graa organa. GIP
Bonafides, Ni, 2001:135-148.
3. A. Ili. Anatomija Centralnog nervnog sistema.
Savremena administracija, Beograd.1996.
4. M. Bokovi. Anatomija oveka. Medicinska
knjiga, Beograd, 1992.
5. T. Jovanovi. Nervni Sistem u T. Jovanovi.
Medicinska Fiziologiija. Defektoloki fakultet,
Beograd, 2004: 173-216.
6. A.G. Gajton.
Medicinska
Fiziologija.
Savremena
adminis,
.
1996.