Third Serbian (28th Yu) Congress on Theoretical and Applied Mechanics

Vlasina lake, Serbia, 5-8 July 2011

A-01:1-15

JEDAN METOD EKSPERIMENTALNOG ODREIVANJA

OBRTNOG MOMENTA NA VRATILU BESKONTAKTNIM PUTEM
Jovo Dautovi 1, Vojkan Madi 2, Sonja urkovi 3
1
Tehniki opitni centar, Beograd,
Vojvode Stepe br. 445, 11000 Beograd, R. Srbija
e-mail: jovodaut@gmail.com
2
Tehniki opitni centar, Beograd,
Vojvode Stepe br. 445, 11000 Beograd, R. Srbija
e-mail: vmadic@gmail.com
3
D. O. O. Utva A.I. Avio industrija, Panevo,
Jabuki put br. bb, 26000 Panevo, R. Srbija
e-mail: svskom@scnet.rs

Saetak. U radu je izloen postupak merenja obrtnog momenta na vratilu pomou mernih traka i beskontaktnog
prenosa signala. Pored toga, prikazana je priprema, postavljanje i kalibracija mernog lanca. Znaaj ove metode se
ogleda u mogunosti merenja obrtnog momenta u toku rada maine u realnim uslovima. Na osnovu izmerenog
obrtnog momenta raunskim putem se odreuje snaga koju prenosi vratilo, tj. apsorbovana snaga potroaa. Na
kraju se daje predlog pravilnog izbora motora za dati potroa ili potrosaca (u radu je naveden primer izbora
propelera) za dati motor.
Kljune rei: merna traka, obrtni moment, snaga na vratilu, apsorbovana snaga

1. Uvod
Razvoj merne tehnike od prvog DArsonvalovog instrumenta do savremenih
elektronskih mernih instrumenata sa sloenom obradom na bazi digitalne tehnike i
primenom specijalnih senzora i kola visoke integracije traje ve vie od sto godina [1].
Meutim, izuzetan razvoj elektronike u poslednjih dvadesetak godina uneo je znaajne
promene u pristupu merenjima uopte u tehnici.
Razvoj mernih metoda, mernih postupaka i instrumenata, kao i sama nauka o
merenjima metrologija stalno su se usavravale i koristile nove mogunosti koje je
pruao razvoj elektrotehnike. Prvi elektrini instrumenti su bili elektromehanike naprave
koje su merile silu izmeu elektrinih ili magnetskih optereenja, ili silu izmeu
provodnika kroz koji tee struja, i magnetskog polja. Ubrzo po otkriu elektronskih cevi
merni instrumenti su postajali raznovrsniji, osetljiviji i laki za primenu, mada
konstruktivno sloeniji. Otkrie poluprovodnikih elemenata dalo je nove dimenzije tehnici
merenja, naroito u elektronici. Najzad, s tehnikom integrisanih i visoko integrisanih
elektronskih kola elektronska merenja su postala visoko automatizovana, a sloena obrada
mernih rezultata postala je jednostavna u praksi zbog primene mikroprocesora u mernoj
instrumentaciji.
2. Uopte o naprezanju
Pod dejstvom spoljnih sila vrsta tela se deformiu, molekularne sile koje dre

molekule materijala na odreenim rastojanjima tee da spree i ogranie tu deformaciju i

materijal se napree.
Naprezanje materijala vrstog tela moe biti raznoliko to zavisi od naina dejstva
sile na telo: normalno , kada sila deluje normalno na povrinu tela (istezanje, pritisak,
savijanje) i tangencijalno , kada sila u onosu na presek tela ima tangencijalni pravac
(smicanje i torziono naprezanje odnosno uvijanje i izvijanje). Po svom karakteru torziona
naprezanja su naprezanja smicanja, a razlika je samo u nainu njihovog nastanka [2].
Otpor materijala, odnosno sila po jedinici povrine naziva se napon. Kao mera
deformacije usled sile, odnosno napona uveden je pojam relativne deformacije koji
predstavlja odnos promene dimenzije tela i prvobitne dimenzije. Napon u materijalu se
odreuje iz izmerenih deformacija, korienjem Hooke-ovog zakona. Kod elastinih tela
napon je proporcionalan relativnoj deformaciji.
Vratilo se uvija optereeno poprenim, torzionim spregom sila (ravan sila je normalna
na podunu osu vratila).

Pri uvijanju naponi su u samoj napregnutoj povrini i nazivaju se tangencijalni naponi

.

Vratilo se uvija oko podune ose, a deformacija se javlja u vidu pomeranja-klizanja,

obrtanjem oko podune ose pojedinih poprenih preseka jednog prema drugom.
Vratilo kao nosa obrtnih elemenata prenosi obrtni moment zbog ega i trpi uvijanje.
Torziono naprezanje vratila je prporcionalno momentu. Torziono naprezanje se odreuje
posredno na osnovu merenja izduenja du glavnih napona.
3. Merenje mernim trakama
U tehnici merenja najvie je zastupljeno merenje neelektrinih veliina elektrinim
putem.
Merenje je posredno i sastoji se u pretvaranju veliine koja se meri (u mainstvu su
najee u pitanju neelektrine veliine) u elektrinu veliinu koja se potom uporeuje sa
poznatom elektrinom veliinom. Merni sistem obavezno obuhvata sistem dava-prenosni
sistem-merni most, a savremeni merni sistemi imaju i A/D konvertor i raunar kao deo
mernog sistema [3].
Davai su vaan deo elektrinog mernog sistema i u praksi su poznate dve grupe
davaa aktivni i pasivni.

Najbitnije karakteristike pasivnih davai su:

napajaju se elektinom energijom,
promena merne veliine izaziva promenu elektrine veliine,
ne utiu na energetsko stanje objekta,

sloena instalacija (obavezni merno pojaivaki mostovi) i

vie se primenjuju.

Najbitnije karakteristike aktivnih davaa su:

pod uticjem merne veliine proizvode elektromotornu silu (generatori elektrine
energije),
uzimaju energiju od mernog objekta,
zahtevaju merenje preciznim instrumentima i
manje se primenjuju.

Tip pasivnog davaa koji je korien su merne trake (metalni provodnik), koji se
primenjuje kod linearnih izduenja (naponska stanja, sila, obrtni moment).
Karakteristike mernih traka [4] su: vrlo iroka primena za merenje naponskih stanja
kao samostalne, i kao elementi dava sile, momenta, pritiska itd.
Za merenje deformacije koriste se tenzoelementi, merne trake koje se postavljaju u
pravcu najveeg naprezanja. Kod torzionog naprezanja vratila, one se postavljaju pod
uglom

45 u odnosu na osu vratila, na pravcu glavnih napona i mere izduenje [5].

Merna traka je pasivni otporniki senzor mehanike deformacije, iji se rad zasniva
na injenici da se otpor elektrinog provodnika menja kada je on izloen elestinoj
deformaciji. Najee su merne trake u obliku folije, gde je otporniki materijal nanesen na
plastini nosa, koji se lepi na mestu merenja deformacije.
Obrtni moment predstavlja kolinik snage izmerene na vratilu i broja obrtaja vratila:

M=

P
,
2n

gde su:

M obrtni moment [ N / m ] ;
P snaga na vratilu [ W ] ;
n broj obrtaja vratila [s-1].
Snaga na vratilu predstavlja snagu koju motor predaje potroau, odnosno
absorbovanu snagu potroaa.
3.1. Merne trake
Merne trake su najrasprostranjeniji otporni davai bilo da se primenjuju samostalno
za merenje dilatacije, bilo da se primenjuju kao aktivni elementi raznih davaa [6]. Merenje
se zasniva na principu promene elektrinog otpora trake prilikom njenog izduenja
(zakretanja). Na Slici 1, je prikazana najea izvedba mernih traka obzirom na dilatacije

koje se mere.
Otpor merne trake se menja u funkciji izduenja prema izrazu:

R
l
=K
= K ,
R
l
gde su:

R
relativna promena otpora,
R

l
= relativno izduenje merne trake (dilatacija) i
l
K K faktor merne trake.

a)

b)

c)

Slika 1. Merne trake a) za merenje linearnih dilatacija; b) za merenje dilatacija pri uvijanju; c) za merenje
dilatacija na povrinama gde nisu poznati pravci glavnih napona

K faktor merne trake predstavlja osetljivost merne trake, a to je najvanija

karakteristika merne trake, pa ga proizvoa deklarie za svaku traku. Obino je njegova
vrednost za trake sa metalnim otpornim elementom kree od 1,8 do 2,5.
Merne trake se izrauju od metalnih otpornih elemenata (ica i folija) i
poluprovodnikih elemenata. Sopstvena otpornost merne trake je 120 , 350 , 700 ili
1000 . Poeljno je da se u mernom mostu koriste trake to vee sopstvene otpornosti,
poto je u tom sluaju mogue dobiti vei izlazni signal [6,7].
Merne trake unutar Vintstonovog mosta mogu imati vie uloga i to:
aktivne trake trake zalepljene na merni objekat ija deformacija se meri,
pasivne trake trake koje igraju ulogu otpora i slue da popune granu mosta i
kompenzacione trake trake koje su namenjene za temperatursku kompenzaciju
aktivne merne trake
Obzirom da se trake smatraju spoljanjim otporima postoje sledei naini vezivanja
traka u Vintstonov most [6]:
veza pun most: svi otpori su spoljanji i sainjeni su od aktivnih, pasivnih ili
kompenzacionih traka,

veza polumost: dva otpora su spoljanja (merne trake), a dva su unutranja (unutar
merno-pojaivakog mosta) i
veza etvrtmost: jedan spoljanji otpor (aktivna merna traka) i tri unutranja otpora

4. Ispitivanje
4.1. Merni instrumenti
Merenje apsorbovane snage potroaa vri se sa akvizicijskim mernim sistemima. U
radu je prikazan akvizicijski merni sistem nemakog proizvoaa HBM (Slika 2) koji se
sastoji od:
mernog pojaala SPIDER8 (poz. 1);
PC Notebooka za prikupljanje i vizuelizaciju mernih podataka (poz. 2);
nosaa predajnika signala i baterijske jedinice (poz. 3);
sistema za bezkontaktni prenos signala BLM-1 koji se sastoji od predajnika signala
(poz. 5) i prijemnika signala (poz. 4);
baterijske jedinice (poz. 6);
foto osetljivi dava broja obrtaja (poz. 7);
mernih traka proizvoaa HBM tip: 6/350XY21, povezanih u Vinstonov most (poz. 8).

Slika 2. Akvizicijski merni sistem za merenje obrtnog momenta

Za napajanje mernih traka koristi se baterijska jedinica, a za prenos signala se koristi

bezkontaktni merni sistem tipa BLM, proizvoaa TRC iz Petrovaradina [8]. Bezkontaktni
merni sistem tipa BLM se sastoji od predajnika signala i prijemnika signala. Naponski

signal se sa prijemnika vodi na osmokanalno pojaalo SPIDER-8 nemakog proizvoaa

HBM, koje je povezano sa prenosnim personalnim raunarom. Programski modul za
merenje i obradu podataka je CATMAN 3.1, istog proizvoaa, koji radi u WINDOWS XP
okruenju.
Za merenje frekvencije, odnosno broja obrtaja vratila koristi se foto osetljivi dava
iji signal se prenosi na merno pojaalo SPIDER-8.
4.2. Uslovi merenja
Merenje se izvodi u eksploatacionim uslovima. Stanje optereenja potroaa zavisi od
potreba merenja.
4.3. Postupak merenja
4.3.1. Pripremne radnje
Pripremne radnje za izvoenje merenja (Slika 3) su sledee:
postavljanje mernih traka,
montaa nosaa predajnika signala i baterijske jedinice,
provera postavljenih mernih traka,
elektrino povezivanje mernih traka u Vinstonov most i povezivanje sa
predajnikom signala,
elektrino povezivanje predajnika signala i baterijske jedinice,
postavljanje prijemnika signala,
postavljanje foto osetljivog davaa broja obrtaja,
raunska priprema za merenje i
kalibracija sistema.

Slika 3. ematski prikaz merne konfiguracije postavljene na vratilo

Sve radnje se izvode prema uputstvu proizvoaa mernih traka An Introduction to

Measurements using Strain Gages [9,10].

4.3.2. Postavljanje mernih traka

Merne trake se postavljaju na slobodnom delu propelerskog vratila simetrino
rasporeene po obodu (Slika 4).

Postavljanje mernih traka obuhvata sledee radnje:

priprema 2 merne trake tip 6/350HY (riblja kost),
priprema povrine na koju se postavljaju merne trake,
postavljanje (lepljenje) mernih traka,
priprema terminala za lemljenje i ica merne trake i
povezivanje kablova.

Sve radnje se izvode prema uputstvu proizvoaa mernih traka An Introduction to

Measurements using Strain Gages.

Slika 4. Postavljanje mernih traka i povezivanje sa predajnikom signala:

1 propelersko vratilo; 2 merna traka; 3 predajnik signala

Nakon postavljanja mernih traka vri se njihova zatita. Po mogunosti trake se

zatiuju neposredno nakon lepljenja na objekat ispitivanja.
Zatita se vri nanoenjem zatitnog kita AK 22 i AVM 75, pri emu se mora voditi
rauna da povrina oko merne trake bude ista.
4.3.3. Montaa nosaa predajnika signala i baterijske jedinice
Nosa predajnika signala i baterijske jedinice (Slika 5, poz. 3) se montira na vratilo, u
blizini mernih traka, pri emu se postavlja tako da spojna mesta sa mernim trakama na
predajniku (Slika 5, poz. 4) budu okrenuta ka mernim trakama (Slika 5, poz. 5).

Slika 5. Vratilni vod sa postavljenim mernim trakama i nosaem:

1- prijemnik signala; 2- baterijska jedinica; 3- nosa predajnika signala i baterijske jedinice; 4 predajnik signala;
5 postavljena merna traka prekrivena zatitnom oblogom; 6 foto osetljivi dava broja obrtaja; 7 markeri na
vratilu

4.3.4. Provera postavljenih mernih traka (aplikacije)

Neophodno je izvriti dve vrste provere:
a) Vizuelni test
Aplikacija se proverava korienjem uveliavajueg stakla u cilju otkrivanja sledeih
nedostataka nastalih pri lepljenju i lemljenju:
vazdunih mehuria (mogu se prepoznati po svetlo obojenim povrinama ili
kanalima) ili estica ispod mree merne trake,
nedostaka ugraenih u lepku, na krajevima merne trake,
loe zalemljenih spojeva na krajevima kablova i
ostataka lema.
b) Elektrini test
Nakon postavljanja vri se provera otpora mernih traka sa digitalnim multimetrom pri
emu:
otpor izolacije merne trake treba da bude vei od 10 G pri ispitnom naponu 20V
i
na dijagonali mosta vrednost otpora treba da bude 350 0.35%, a otpor bilo koje
grane mosta treba da je 262.5 0.35% .
4.3.5. Elektrino povezivanje mernih traka u Vinstonov most i
povezivanje sa predajnikom signala
Povezivanje se izvodi u skladu sa emom na Slici 4.
4.3.6. Elektrino povezivanje predajnika signala i baterijska jedinica
Antena predajnika signala je komad pune bakarne ice koji se postavlja na antenski

prikljuak predajnika, oznaenim sa ANT i namotava se 2 do 3 kruga oko nosaa

predajnika i baterijske jedinice. Nakon postavljanja predajnik signala se povezuje sa
baterijskom jedinicom.
4.3.7. Postavljanje prijemnika signala
Prijemnik signala se postavlja na vrste delove konstrukcije broda, na nain da antena
prijemnika bude udaljena od 3 do 5 cm od antene predajnika signala (Slika 5, poz. 1).
Nakon postavljanja povezuje se na kanale 3 ili 4 pojaala SPIDER-8.
4.3.8. Postavljanje foto osetljivog davaa broja obrtaja
Foto osetljivi dava za merenje broja obrtaja se postavlja na vrste delove
konstrukcije broda (Slika 5, poz. 6) i povezuje na kanale 1 ili 2 pojaala SPIDER-8, jer
samo ta dva kanala imaju merenje frekvencije. Dava se postavnja na udaljenost od 3 do 5
cm od osovine, a na osovinu se namotava crna mat traka i na nju se zalepi potreban broj
svetlih nalepnica, markera (Slika 5, poz. 7).
4.3.9. Raunska priprema za merenje
Raunska priprema za merenje obuhvata prikupljanje podataka o pogonskom motoru,
geometrijskim karakteristikama vratila i karakteristikama materijala vratila. Podaci koje je
neophodno prikupiti su:

P nominalna snaga motora [ kW ] ,

n nominalni broj obrtaja min 1 ,
d prenik vratila [ mm ] ,

E Jangov modul elastinosti materijala vratila N / mm 2 i

G modul smicanja materijala vratila N / mm 2 .
Vrednosti za navedene parametre unose se u Obrazac za proraun davaa momenta u
EXEL fajlu.
4.3.10. Kalibracija sistema
Kalibracija sistema vri se sa ant otpornikom poznate otpornosti. ant otpornik se
spaja na prikljune stezaljke predajnika VM-, IN- ili VM+, IN+ (Slika 4, poz. 3). Pri
vrenju kalibracije polazi se od pretpostavke da je prenosni omer reduktora 1:1. Izmerene
vrednosti unose se u obrazac za kalibraciju sistema sa paralelnim otpornikom.

4.4. Izvoenje merenja

Za merenje i obradu podataka koristi se, ranije naveden, programski modul
CATMAN 3.1, prema uputstvu User's Manual for Windows 95/98/N. Direktno se mere
obrtni moment i broj obrtaja vratila.
Merenje se izvodi na unapred definisanim brojevima obrtaja (reimima rada) u
opsegu od praznog hoda do 100% snage motora. Vreme zapisivanja signala treba da bude u
intervalu od 5 do 10 sekundi.
Podaci se automatski memoriu na PC Notebooku za prikupljanje i vizuelizaciju
mernih podataka [10].
Snaga na vratilu, tj. apsorbovana snaga potroaa izraunava se na osnovu izmerenih
vrednosti prema formuli:

P=

2n
M i [W],
60

gde su:

M obrtni moment [ N / m] ,
n broj obrtaja vratila min 1 i

i prenosni odnos reduktora.

Za potrebe obuke i uvebavanja merenja u laboratorijskim uslovima u Tehnikom
opitnom centru, prema konstrukcijskom reenju autora rada mr Jove Dautovia, dipl. ing.,
je izraen trenaer za obuku u merenju obrtnog momenta i torzionih vibracija na vratilu
beskontaktnim putem. Trenaer je prikazan na Slici 6.

Slika 6. Trenaer za obuku i uvebavanje:

1 pogonski elektromotor; 2 - elastina spojnica; 3 vratilo; 4 mehanizam za promenu optereenja.

10

Optereenje vratila tj. elektormotora vri se mehanizmom za promenu optereenja

koji se sastoji od koionog diska i mehanizma za koenje.
Trenaer omoguava da se osoblje obuava u postavljanju mernih traka i opreme za
merenje u laboratorijskim uslovima, kao i za obuku i uvebavanje samog postupka
merenja.
Na slici 7 je prikazan trenaer sa postavljenom opremom za merenje.
Merenje je izvedeno na nain da je optereenje vratila postepeno poveavano pri
emu su mereni broj obrtaja i obrtni moment na vratilu. Vreme zapisivanja signala treba da
bude u intervalu od 5 do 10 sekundi.

Slika 7. Trenaer za obuku sa postavljenom opremom za merenje:

1- trenaer; 2 - dava broja obrtaja; 3 - merna traka; 4 - nosa sa davaem signala i baterijskom jedinicom; 5
- merno pojaalo SPIDER 8; 6 prijemnik signala; 7 - lap top.

Podaci se automatski memoriu na PC Notebooku za prikupljanje i vizuelizaciju

mernih podataka [10].
4.5. Analiza rezultata merenja
Analiza podrazumeva izradu dijagrama snage na vratilu (apsorbovana snaga
potroaa) u funkciji broja obrtaja i ocenu pravilnosti odabira potroaa tj. pogonskog
motora. Dijagram snage na vratilu uporeuje se sa dijagramom snage motora na probnom
stolu.
U radu su, kao primer, prikazani rezultati merenja snage na trenaeru i na
propelerskim vratilima broda.
Uporeivanjem dijagrama snage snimljenog na vratilu i dijagrama snage motora sa

11

probnog stola kojeg daje proizvoa motora moe se doneti zakljuak:

istroenosti motora na osnovu ega se moe doneti odluka o momentu
otpoinjanja remonta,
usaglaenosti motora i propelera ili nekog drugog potroaa (poeljno nakon
zamene motora ili propelera) i
uspenosti remonta motora (veoma znaajno u situaciji kada u dravi ne postoji
dovoljno veliki ispitni sto za ispitivanje velikih brodskih motora).
Merenje obrtnog momenta i snage je od posebnog znaaja jer se bez zastoja u
eksploataciji broda dobijaju dragocene informacije na osnovu kojih se sa velikom
pouzdanou, i u kombinaciji sa jo nekim merenjima, mogu izvoditi zakljuci o optem
stanju pogonskih motora.
Rezultati merenja na trenaeru prikazani su na Slici 8. Na slici je prikazan dijagram
obrtnog momenta i broja obrtaja.

Slika 8. Dijagram obrtnog momenta i broja obrtaja

Kako elektromotor nema mogunost promene broja obrtaja sa poveanjem

optereenja smanjuje se broj obrtaja vratila, a poveava obrtni moment, to je vidljivo i iz
dijagrama.
Na Slici 9 je prikazan dijagram dobijen merenjem snage levog glavnog motora
RTOP-404 od strane Mornarikog opitnog centra (MOC).
Uporeivanjem krivih moe se zakljuiti da dizel motor nakon 23 godine rada i oko
3800 pogonskih asova ne moe da postigne vie od 1650 min-1 i da mu je pri tom broju
obrtaja snaga manja za oko 15% u odnosu na projektovanu.

12

Slika 9. Rezultati merenja snage LGM na RTOP-404

Na Slici 10 je prikazan dijagram dobijen merenjem snage na levom i desnom

vratilnom vodu broda ISTRAJNI od strane Tehnikog opitnog centra (TOC).

Slika 10. Uporedni dijagram snage motora izmerene na konici i snaga

izmerenih na propelerskim vratilima broda

U idealnim uslovima propeler apsorbuje 100% snage motora na maksimalnom broju

obrtaja. U praksi je prihvatljivo da propeler apsorbuje 100% snage motora i na brojevima
obrtaja niim od maksimalnog broja obrtaja, do 95% vrednosti istog (Propeller Handbook
The Complete Reference for Choosing, Installing and Understanding Boat Propellers).
Ukoliko propeler apsorbuje 100% snage motora na brojevima obrtaja niim od 95%

13

vrednosti maksimalnog broja obrtaja, propeleri nisu odgovarajui za brod, tj preteki su. Na
dijagramu su prikazane snage motora izmerene na konici i snage izmerene na
propelerskim vratilima broda.
Uporeujui izmerenu apsorbovanu snagu propelera i snagu motora izmerenu na
probnom stolu uoljivo je da na reimu motora od 1650 min-1 propeler apsorbuje 107,8%
snage motora, izmerene na probnom stolu.
Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da na datom reimu motori rade u
preoptereenju, apsorbovana snaga propelera je previsoka tj. propeleri su preteki za
motor, pa treba izabrati nove propelere manjeg prenika i (ili) koraka.
5. Zakljuak
U radu se pokazuje da se bezkontaktnim nainom merenja obrtnog momenta tj. snage
na vratilima moe uspeno meriti snaga koju potroa apsorbuje u toku eksploatacije
maine. Na osnovu izmerene snage moe se doneti zakljuak o pravilnom izboru motora za
dati potroa, ili kao u konkretnom primeru, pravilan izbor propelera za pogon broda.
6. Literatura
[1]

V. Mamula, Mjerenja u elektronici, SSNO, RM-1669, Split, 1986.

[2]

T. Nikoli, Otpornost materijala, CENERG, Zrenjanin, 1995.

[3]

. Adamovi, Tehnika dijagnostika u mainstvu, Privredni pregled, Beograd, 1986.

[4]

HBM - An Introduction to Measurements using Strain Gages.

[5]

HBM - catman 3.1, User's Manual for Windows 95/98/NT.

[6]

S. Mudeka, Merenje neelektrinih veliina elektrinim putem, Ministarstvo odbrane, Sektor za ljudske
resurse, Uprava za kolstvo, Vojna akademija, Beograd, 2006.

[7]

Propeller Handbook The Complete Reference for Choosing, Installing and Understanding Boat Propellers,
Dave Gerr, International Marine.

[8]

Jankovi S., Jovanovi M., urkovi P.V.: Tehnika dijagnostika u prediktivnom odravanju sloenih
tehnikih sistema,

VIII

meunarodnostruni skup o dostignuima elektrotehnike, mainstva i

informatike, DEMI 2007, Mainski fakultet Banja Luka od 25. do 26. maja 2007., p.841848.
[9]

Merenje snage na propelerskim vratilima na brodu ISTRAJNI-I - Izvetaj o izvrenoj usluzi merenja,
TOC-12-3331;

[10] Uputstvo za merenje obrtnog momenta na propelerskim vratilima broda, TOC, C.33.003.

14