Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za optu knjievnost i teoriju knjievnosti

SEMINARSKI RAD

Tema:

Poema Oblak u pantalonama Vladimira

Majakovskog

Studentkinja:
Ivana Rajii
040330

Profesor:
orije Vukovi

Beograd, jun 2009.

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Pesnik
Vladimir Vladimirovi Majakovski roen je 1893. godine u Bagdadu. Otiao je
u kolu u Kutaisi, gde je ve sa etrnaest godina uestvovao u socijalistikim
demonstracijama. Posle preuranjene oeve smrti 1906. godine, seli se u Moskvu sa
majkom i dve sestre i tamo nastavlja kolovanje. Kavkaz mu je pokazao drugaiju
Rusiju. U Moskvi je itao Marksa i bio aktivan uesnik mnogih aktivnosti
socijaldemokratskog pokreta. Pridruio se boljevicima. 1908. godine i bio je
prinuen da napusti kolu, koju majka vie nije mogla da mu plaa. Sledee godine
bio je uhapen zbog subverzivnih politikih aktivnosti. Poto je bio maloletan, nije bio
transportovan. U zatvoru je proveo est meseci itajui klasike svetske knjievnosti i
tada je poeo da pie pesme koje su mu bile konfiskovane. Slikarstvo je uio od
ukovskog, da bi 1911. upisao Moskovsku kolu slikarstva, arhitekture i vajarstva,
koju nije voleo. U poeziji se odvijao rat forme; u nju je prodrlo slikarstvo. 1912.
preselio se u San Petersburg. Njegov dolazak na gradsku poetsku scenu potvren je
uestvovanjem u manifestu amar javnom mnjenju, objavljenom u decembru iste
godine. Burljuk i njegovi prijatelji preuzeli su ideje italijanskog futurizma i napali
Pukina, Dostojevskog i Tolstoja. Futurizam je prvi avangardni pokret. Ovaj pokret
odbijao je da prizna bilo kakve uticaje, uveren da je nastao sam od sebe i zbog sebe.
To je bio program, a ne delo. Oduevljavali su se novom erom, prisustvom maina.
inilo se da su se ljudske moi umnoile. U slikarstvu, ideja je bila da se posmatra
stavi u centar slike. Ali slikarstvo nije bilo tako produktivno. Slavila se hrabrost i
buntovnost, lepota brzine, rat, patriotizam. Futuristi su poeli da itaju po ulicama,
pravili su ajanke za svoje sluaoce. Tih godina Majakovski je poeo da se poigrava
sa idejom samoubistva. U drami Vladimir Majakovski pisao je da e lei na ine i da
e mu voz prerezati vrat.
Majakovski je u veernje etnje iao sa Burljukom. Jedne veeri odrecitovao mu
je jednu svoju pesmu, tvrdei da ju je napisao njegov prijatelj. Ali Burljuk je odmah
prepoznao pesnika i proglasio ga genijalnim. Uticao je da se Majakovski vie posveti
pisanju poezije, plaao mu je izdravanje da bi imao vremena za to. Do revolucije je
postao jedan od najznaajnijih pesnika ruskog futurizma. Ovaj pokret zapoet je u
Italiji, ali tamo je imao odlike koje su vodile faizmu. Majakovski je te odlike
izostavio i prilagodio boljevikim idejama koje su bile bliskije Oktobarskoj
revoluciji. Nije poricao prilagoavanje populistikom miljenju, i kao takav, bio je
jedan od najvanijih lanova LEF-a, leviarskog pravca u knjievnosti, iji su lanovi
bile sve vodee modernistike figure sovjetskog umetnikog sveta. 1915. izdao je
svoju prvu veliku poemu Oblak u pantalonama i iste godine upoznao je Lili Brik.
Postao je redovan posetilac Brikovih i ponekad je bio depresivan zbog neostvarivosti
ljubavi sa Lili, to je iskazao i u Flauti-kimi izdatoj iste godine. Zbog nje je
promenio svoj nemaran izgled i popravio zube. Pisao joj je pesme. Ona je imala
smee oi, bila je ria, lepa i laka, elela je da postane plesaica. Bila je Jevrejka i
plakala je zbog popisivanja Jevreja. Kada je knjiga Majakovskog izala, Lili je svoj
primerak uvezala u elizabetinski ljubiasti brokat.1
Krugovi bliski ruskoj avangardi bili su zaokupljeni problematikom vremenske
dinamik: Maljevi, Majakovski, Hljebnikov i drugi. Iz dijalektike vremena izveo je

klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed,1967. godine, str. 91.

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

apsolutni zakljuak, karakteristian za avangardu: potreba da sepobedi vreme.2
Verovao je da e ovek prestati da osea vreme. Bio je potpuno uveren da e nestati
smrti, da e vaskrsnuti mrtve. Hteo je da nae fiziara koji bi mu taku po taku
objasnio Ajntajnovu knjigu.3
Majakovski je krio put. Pisao je pesme o nesrenoj ljubavi. To je ljubav bez
utoita. Oko njih je bio rat, a oni ga se vie nisu bojali niti su ga shvatali. U prvom
broju asopisa Zauzeo je izale su pesme Majakovskog, ali i Burljukove. Bilo je tu
mnogo pesnikih pronalazaka, novina stilova i ritmova. Majakovski je svoj stih gradio
na intonaciji.4 Druio se sa Hljebnikovim, koji je ve tada oseao budunost i
neophodnost revolucije. On je predviao da e do sloma drave doi 1917. godine.
Hljebnikov i Majakovski dali su lajtmotiv savremenoj umetnikoj rei.5
Pozvali su ga u rat, ali je Gorki uredio da ga smeste kao crtaa u automobilsku
etu. Tako su ga sauvali od rata.6 Revolucija ga je uvrstila i umirila. Kada se vratio
u Petrograd, esto je bio prisutan na malim, pokretnim ulinim mitinzima. U periodu
posle revolucije Majakovski je donekle korigovao ili, bolje rei, precizirao svoje
shvatanje cilja umetnosti. Ako je u ranijem periodu oigledan primat davao formi,
koja samom svojom novinom izraava nove opte sadrine, to nije znailo i da je
sadrinu do kraja poricao.7 Uprkos detinjstvu na Kavkazu, Majakovski je bio izrazito
ovek grada. Inspiraciju je crpeo iz Moskve i Petrograda, iz ljudi koje je tamo sretao,
a najee iz klase osiromaenih, kojoj je i sam pripadao.
Misterija Buf izala je 1918. To je religiozno-misterijska drama koja se
podsemva religiji. Sa Osipom Brikom je 1923. osnovao asopis LEF, a Novi LEF
1927. godine, ali ni jedan ni drugi asopis nisu dugo postojali. 1924. komponovao je
elegiju o Lenjinovoj smrti, to ga je konano proslavilo irom Rusije. Svi su ga
kritikovali to stalno pie o ljubavi, ukljuujui Lili Brik. Zato je 1923. objavio O
tome. Lenjin se borio protiv futurista i aktivno je traio pomo drugih u toj borbi. A
Majakovski je i dalje pisao o njemu. Poemu o preminulom Lenjinu pisao je 1924. i
1925. godine, ali je time plaio ulizice kulta i godinama je zbog toga iskljuivan iz
tampanih pesnikih zbornika.8
LEF se raspadao zbog njihovih unutranjih svaa. Majakovski je putovao
Evropom i Amerikom 1925-1926. godine i to je samo pojaalo njegovu postojeu
mrnju prema kapitalizmu. RAPP je bila federacija pisaca proletera, koja ga je
konstantno napadala i kojoj se na kraju pridruio. Tamo nije imao prave prijatelje.
Svakim korakom bio je sve svesniji da je megdan sa ivotom beznadean.
igosan je igom patnji. Nije bilo naina da se postigne prevremena pobeda. 9 Pesnik
je toga bio svestan, bio je otpadnik svog vremena:
Mama!
Zapaljeno mu je srce i vene.
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
on nema kuda da se dene.10
2

Jakobson Roman i Pomorska Kristina, Razgovori, Beograd, Narodna knjiga, 1998. godine, str. 67.
Isto, str. 171.
4
klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed,1967. godine, str. 100.
5
Jakobson, Roman, Ogledi iz poetike, Beograd, Knjievni pogledi, 1978. godine, str. 69.
6
klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed,1967. godine, str. 96.
7
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 167.
8
Jakobson Roman i Pomorska Kristina, Razgovori, Beograd, Narodna knjiga, 1998. godine, str. 142.
9
Jakobson, Roman, Ogledi iz poetike, Beograd, Knjievni pogledi, 1978. godine, str. 91.
10
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 39.
3

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Ovaj motiv iz njegove knjievnosti preao je u ivot. Tema samoubistva ga je
sve vie zaokupljala i njoj su posveene njegove najnapetije poeme ovek i O tome.11
Otro je kritikovao Sergeja Jesenjina koji je sebi oduzeo ivot 1925. godine, a i on
sam je isto uinio 1930. pucajui iz pitolja. U areru je bio samo jedan metak. U
oprotajnoj poruci traio je majci i sestrama da mu oproste, Lili Brik da ga voli, a
prijateljima iz RAPP-a da ne misle da je slabog duha. Bio je uveren da samoubisvo
nije dobar nain, ali je za njega u tom trenutku bio jedini. Jakobson u Ogledima iz
poetike govori o generaciji koja je proerdala pesnike i tu ubraja i Majakovskog pored
ostalih (Blok je umro 1921, Hljebnikov 1922, Jesenjin 1925. godine). Izmeu
tridesete i etrdesete godine ivota umrli su oni koji su nadahnjivali svoju generaciju.
Majakovskom je bila potrebna motivacija ne za smrt, ve za ivot.12

Poema
Oblak u pantalonama pojavio se u prvom broju asopisa Strelac, u odlomcima,
1915. godine. Poema je bila objavljena u odlomcima i u asopisu urnal urnala, koji
nije bio naklonjen Majakovskom. Brik je izdao Oblak u pantalonama kao jednostavnu
knjiicu, bez crtea.13
Pesnikova linost uvek je prisutna kao polazna taka doivljaja. Ona je ta koja
gleda, vidi, saznaje, ima potrebu da svoj doivljaj unese u opti smisao pesnike teme.
Ali ba ta nunost da se bude prisutan u temi, ne samo da otkriva lirski intenzitet
doivljaja, ve, naizgled paradoksalno, govori o jednoj drugoj neminovnosti
ponitavanja subjektivnog doivljaja optim. Njegova snaga je u izraenom kontekstu
nemoi, sumnje, nedoumice pred nepoetskim svetom sa kojim bi on hteo da se
izjednai poetski.
Ljubav
U pesmi su uoljive dominante teme, koje ine skelet. Ta osnova dopunjena je i
ispresecana mnogim slikama opisa i digresija koje detaljnije dopunjavaju sliku. Polazi
od ljubavi i potrebe za njom, a odmah je uoljivo i mutno pesnikovo saznanje o teini
koju prouzrokuje nemogunost ostvarenja te tenje koje izbija ve u prvim stihovima.
Kree se izmau traginog doivljaja i tenje ka radosti. Kao i pesnik, i ljubav postoji
u rasponu od najistije, nevine emocije do grube seksualnosti koju nam slika ve u
prologu opisujui ene iz kafane.
Razrastao je u emociji i izlaz iz samoe traio u ljubavi. Sam se oseao kao
velika usna stvorena za poljubac i u svemu oko sebe traio je i video usne pruene na
milotu i ljubav.14 Usne su jedan od najreljefnijih simbola njegove poezije i upravo je
kroz njih izraena ljudska istota. Sposobnost da voli uinila ga je prijemivim za
primanje svih estetskih doivljaja koji su ga okruivali. U njegovom ivotu i poeziji,
ljubav je bila izvedena iz estetskog merila ivota. Tu se istovremeno stapaju ljubav za
enu i ljubav za ljudski rod.
Najlepi deo njegove poezije vezuje se za enu. Nema erotike ni
sentimentalnosti. Kod njega je primetna borba za autentino, iskreno oseanje, a
11

Jakobson, Roman, Ogledi iz poetike, Beograd, Knjievni pogledi, 1978. godine, str. 92.
Jakobson Roman i Pomorska Kristina, Razgovori, Beograd, Narodna knjiga, 1998. godine, str. 97.
13
klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed, 1967. godine, str. 84.
14
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 186.
12

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

protiv ablona ljubavi. Erotski obojeni stihovi izraavali su ogromnu potrebu za
milotom:
Jer vie nije vano
ni to to sam od bronze,
ni to to srce moje
od gvoa hladnog
bije.
Nou i ovek svoj zvek
u neto ensko, meko,
zaeli da skrije.15

ekanje
Za Majakovskog je ljubav podrazumevala ekanje, tokom celog njegovog
ivota, i to je razlog to je ovaj motiv snano prikazan i u poemi. To je ujedno i esto
korien futuristiki motiv. Satima je eka na ugovorenom mestu, i ne pomilja da bi
mogao otii. Zna da e ona doi i to je razlog da se sve drugo zanemari zbog prejake
elje da je vidi.
Dou u etiri rekla je Marija.
Osam.
Devet.
Deset.
Evo i vee
u nonu stravu bei,
vee decembarsko
s prozora
u magli.16
U vremenu koje ima pokuava da dokui da li se tu uopte moe govoriti o
njenoj ljubavi, jer se njegovo ekanje ponavlja. Patnje iekivanja voljene doarava
utiskom koji na njega ostavlja otkucavanje sata:
I kao s panja glava sunja
dvanaesta ura je pala.17
Opisuje njihov razgovor, poto je dola, i trenutak kada saznaje da e se ona
udati za drugog. Taj razgovor uverljiv je kao injenica, ima silinu i intimnost. Svoj
poraz prima zauujue mirno i racionalno. Ali prvobitni spokoj nestaje i kulminira
do histerije u telefonskom razgovoru sa majkom. Tu je vidljiva njegova bolna
iskrenost. Voleo je da izraava uas, jer ga je oseao. Bio je sposoban i za manje
zastraujue efekte, kada je govorio o ljubavi.
15

Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 35.
Isto, str. 34.
17
Isto, str. 36.
16

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Telo tvoje
uvau i voleti
kao to vojnik osakaen,
bez moi,
izlian,
niiji,
uva svoju jedinicu nogu.18
Grad
U poeziji Majakovskog, sa svom svojom stravinom lepotom, grad je intimno i
duboko voljen, neraskidivo vezan za linu sudbinu. Ruga se starim, priznatim
lepotama, a istovremeno, opisujui grad, u njemu ne nalazi lepotu u uobiajenom
smislu. Njegov grad deluje neprivlano, ali pesnik ga voli, jer je deo njegovog bia.
Na trenutke deluje kao da eli da pobegne odatle, ali to nije elja za bekstvom iz
grada, ve za bekstvom iz svoje line sudbine. Doivljavajui grad kao jedinu
transmisiju ivota, on ga pretae u komarnu poetsku viziju pervertovane lepote.
Mi samo smo tvorci plamenih himni
huke fabrika i laboratorija.19
To ipak ne znai da je pesnikov estetski i emotivni odnos prema gradu poimanje
lepote. Ali grad je i intimna pesnikova traginost. Civilizovani grad posmatrao je
nevinim okom poetskog doivljaja, gradsku realnost sagledavao kao novu formu koju
je oivljavao svojom senzibilnou.
Novine
Prepoznatljivo je i futuristiko uivanje u mainama. Moderni grad tog perioda
podrazumevao je prisustvo novih maina u svakodnevnom ivotu, tehnologija je
napredovala i Majakovski je slikao fabrike dimnjake vidljive u gradu. Fascinacija
napretkom u tehnologiji uticala je i na njegov doivljaj ljdskog tela, pa i opis oseanja
i ljubavi. Svoje vizije poredio je sa arbnim opsenama koje Mefisto izvodi za Fausta.
Ali tu prepoznajemo jo jednu futuristiku odliku: potrebu za prevrednovanjem
tradicije, ponitavanjem i odbacivanjem onoga to je ranije napisano.
ta se mene tie Faust,
koji se u orgiji arobnoj
s Mefistom tocilja niz nebeske parkete!
Ja znam
svaki ekser u izmi mojoj
straniji je od mate Geteove!20
Ovi stihovi ujendno govore i kako Majakovski vidi pesniki poziv. On je uveren
da je stvarni ivot vredniji od svega to se moe napisati. U to odreenje ukljuuje i
svoju poeziju. eleo je da njegova umetnost dopre do to veeg broja ljudi, zato je i
imao itanja po ulicama, i zato je hteo da ubaci jezik i stvarnost ulica u svoje pesme.

18

Isto, str. 56.

Isto, str. 43.
20
Isto, str. 43.
19

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Bogoborstvo
Spoj erotike i pobone molitve ponikao je iz dubokog kompleksa ljubavi
izvedene do religije. Tu je njegovo usamljenitvo nalazilo utoite. Razlog ljubavne
opsesije nalazi se u neprihvaenosti, nepotrebnosti. Za izraavanje snage svog
oseanja, koristi sve oblike zemlje i kosmosa. eli da ih podredi oboavanoj eni.
Majakovski opti sa bogom kao sa realno postojeom silom, ali koju on ne
priznaje. To je njegov osvrt na rusku hriansku tradiciju, sa potrebom da je
prevrednuje. Sebe je smatrao za propovednika i zato je prvobitna ideja bila da poemu
naslovi Trinaesti apostol. Pesnikov sudar sa bogom ukazuje nam na unutranju,
intimnu pomerenost i nemogunost da se jad preboli.
Svemogui, ti si izmislio
za svakog po dve ruke,
i svakome si po glavu dao ti
a zato nisi izmislio
da se bez muke
moe ljubiti, ljubiti, ljubiti?!21
Boga vidi kao inkarnaciju ljubavi, pa se moe govoriti o religiji ljubavi
Majakovskog. Koristi biblijske formule da oboji i naglasi svoju mitologiju. La
boanskog morala rui razgradnjom starih mitova. U hrianskom bogu Majakovski
vidi suparnika nad kojim je traio superiornost.
Miljah boanstvo si, svemogue, staro,
a ti si nedoueni, majuni bogi samo.22
Protest protiv toga zapravo je protest protiv onih sila koje ljubav pretvaraju u
muku. Konani sudar ljubavne elje i nemogunosti njenog ostvarenja u svetu gde
vladaju malograanske predrasude, dovee do traginog razreenja. Tema voljne
smrti varirana je od ranih stihova, da bi kulminirala do zavretka poeme:
Pustite me!
neete me zaustaviti,
laem li, u pravu li sam ja,
ali vie ne mogu da budem spokojan.23
Bio je optuivan za napadni egoizam i reklamerstvo. To je, u stvari, izraz
oseanja line nedovoljnosti i spremnosti na rtveno samoponitavanje. 24 Verovao je u
ivot, to potvruje i esto eksploatisana tema vaskrsnua.
U treem delu poeme gledite je smeteno u kafanu, pa nakon osporavanja
tradicionalne ljubavi i poezije, pesnik osporava socijalni poredak koji onemoguava
ljubav.

Neto o stilu
21

Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 58.
Isto, str. 53.
23
Isto, str. 53.
24
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 215.
22

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Nije bio zaetnik, niti idejni voa ruskog futurizma, ali mu je ostao privren.
Teko bi se moglo tvrditi da je poezija Majakovskog satkana dosledno na
futuristikim principima, ali u okviru bitnih elemenata ruskog prelamanja tih principa
Majakovski, ne samo u svojim deklaracijama, ve i svojim delom, ostaje dunik
avangardistikog budetljankog duha.25 Retko je lirian, a i kad jeste, ne izlazi iz svog
tvrdo klesanog izraza, stegnutog u paradoksalnost. Njegovu poeziju karakterie
izlomljeni stih i ritam koranice. Krajnostima je hteo da pobedi protivrenosti. Buni
se protiv mediokriteta, tupoumlja, malograantine. Otpor prema sredini karkteristika
je ruskog futurizma. Inovacija je kod njega primetna i na polju jezika. Insistirao je da
se u stihovima posee za najgrubljim suglasnicima iz sastava ruskog glasovnog
sistema. Proglaavanje konsonantizma za osnovno gradivo poezije izgledalo je
itaocima avangardnih manifesta kao jedna od najdrskijih tema. 26 Cela poema Oblak
u pantalonama zasnovana je na metaforama i na poreenjima.
Gledajte ja sam spokojan ko
bilo
pokojnika.27
Kod Majakovskog govorio je o tome Hljebnikov hvalei Vladimira slike su
krivonoge, ne podudaraju se, one stvaraju buku, prebacuju struju. Njegove metafore
su protivrene, u njegovim su pesmana struje razliitog stepena zagrevanja. 28
Pesniki izraz je snaan, naglaena je iva emotivnost, a provlae se tonovi socijalnog
protesta.
Ako hoete,
od mesa besan u da reim
i ko nebo menjaju tonove
ako hoete,
biu besprekorno nean,
ne ovek, ve oblak u pantalonama.29
Rime Majakovskog napravljene su prema zvuanju, a ne prema grafikoj
slinosti. Davao je zvunu transkripciju rime ukoliko se to moglo napraviti sredstvima
priblinog pravopisa.30 Njegov stih je organizovan. Odrekao se silabotonizma,
brojenja stihova. Smatrao je da se bez rime stih raspada. Ona nas primorava da celu
misao drimo zdruenu.31 Stih nije postao prozni. To je govorniki stih i zato se ne
peva. Presloio je rei u ruskom jeziku, promenio im znaenja. Pokrenuo je ruski stih,
proirio mu semantiku. Uio je od drugih pesnika.
Imao je oseaj visokog profesionalca. To je bio oseaj da ne moe da ne napie i
da ne moe da ne objavi.32 Ustajao je protiv kulturnog naslea, ali je i sa mrnjom
gledao na ukus i zdrav razum malograantine. Ostao je tome veran do kraja ivota,
25

Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 153.
Jakobson Roman i Pomorska Kristina, Razgovori, Beograd, Narodna knjiga, 1998. godine, str. 35.
27
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 37.
28
klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed,1967. godine, str. 97.
29
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 34.
30
Isto, str. 131.
31
Isto, str. 137.
32
Isto, str. 153.
26

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

toj ili-kucavici budetljanstva. Novina je neophodna u pesnikom delu, ali se ona
moe ostvariti samo vezivanjem za savremeni ivot i otkrivanjem njegovih novih
sutina i ritmova. Futurizam je primao ivot, ustajao protiv sanjalatva, nostalgije,
inercije, otkrivao lepote velikih gradova, maina, pokretanje masa u radu i
revolucijama, prorokovao sreu budunosti, zanosio se perspektivama koje stvara
snaga ljudskih dostignua u egzaktnim naukama.33 U tom smislu, Majakovski nije
naputao okvire futuristikih odrednica. Bio je jasno definisana nunost vezivanja
pesnikog senzibiliteta za moderan ivot gradova, gde su se nalazile maine, motori,
fabrike. Kao za sve futuriste, i za njega je lepo ono to sainjava ivot. Trudi se da
modernim vidovima ivota odredi sebe i svoju poeziju, pa ipak se njegova ljudskost
na momente osea potinjenom.34 Doivljaj lepote za njega ostaje u okviru novih
oblika mehanizovanog doba. To je njegova pokretaka snaga.
Tehniki termini koje on koristi da doara fantastiku savremene realnosti,
ponekad u njegovoj poeziji deluju dekorativno, kao da su tu samo kao znak odanosti
futurizmu. Opinjenost mainizmom ima dvojaku funkciju: kada u ambijent grada
ukljuuje modernu mehaniku, onda je mnogo vie upuen na linu fantaziju, nego na
stvarni, doivljeni puls grada. Za Majakovskog, grad je itav kosmos.35
Ulica je utei na sebi vukla,
krik je strao iz due.
Kooperili su se u tesnoi grla,
zadrigli taksiji i koije mrave.36
Od teorije italijanskog futurizma, Majakovskog odvaja jasna emocionalnost. I
mada se obris pesnikove ene-idela, ene-fikcije i ene-realne, Lili Brik, retko i malo
oblikuje u njegovoj poeziji u tradicionalni poetski lik, snaga pesnikove emocije,
opsesivnost ljubavnog oseanja konkretizuje se uz svu apstraktnost.37
Lirski akcenti i izvrsne pesnike slike otkrivaju dubinu pesnikih emocija koje
iz njih izbijaju. Po reima samog pesnika, Oblak u pantalonama je programska pesma
motiv ljubavi se tretira u irem, principijelnom smislu.38
Inovacije koje je Majakovski uveo primetnije su u formi nego u izboru teme.
Jezikom formom konkretizuje svoj pesniki doivljaj. Motivisanost je dvojako
sagledana: kao spontan izraz pesnikog pogleda na svet i kao izraz drutvenog
pogleda na svet. To dvojstvo najee nije ilo paralelno. Rusko budetljanstvo nije
teorijski jasno odreivalo puteve novoj umetnosti. Postojala je tenja za potpunim
odvajanjem od tradicije i izgraivanjem novih oblika, to se najee koncentrisalo na
fenomenu pesnikog jezika. Majakovski je u rusku poeziju uveo razgovorni,
argonsko jezik, jezik ulice. Po njemu, gradska ulica nije imala svoje mesto u poeziji i
trebalo joj ga je dati, da bi poezija mogla da progovori atmosferom grada i gradskog
vremena. To je uticalo na odreenje i ritma i sintakse njegovog stiha. Njegov jezik
podrazumeva poremeenu sintakstu i oslobaanje semantike iz veza formalnih okova.
Za njega je nuna ekonominost govorne rei. Saeta formulacija istie izraajnu
snagu rei. Autonomnost sintaksikog iseka pribliava stih Majakovskog
slobodnom stihu.39 To je modifikacija slobodnog stiha. To potvruje i grafiko
33

Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 178.
Isto, str. 180.
35
Isto, str. 186.
36
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 41.
37
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 188.
38
Isto, str. 192.
39
Isto, str. 248.
34

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

razbijanje stiha u lestvicu. Izlomljeni stih naglaava ritmike karike, a ritam je moniji
od intonacije. Imao je odlian sluh za sopstvene melodije. Nije pisao zaumnim
jezikom. Jezik je izraajan i eksplozivan. Veliku panju poklanjao je kompoziciji.
Metafora Majakovskog daleko je od tradicionalnog tipa. Ona je raznovrsna,
graena u vie smerova. Uvek je drugaija u svojoj realizaciji.
Psujui
i preklinjui,
klao je i rezao,
i puzio, nekog
da ugrize, suton.40
Gradi je pomou depoetizovanih poreenja ili neuobiajenih spojeva. 41 esto se
iskazuje savremenom gradskom ili tehnikom reenicom. Postoji tenja ka pomeranju
realnosti, ka nadrealnom doivljaju (zabili su u oi iz eira iode42). Prisutna je i
tendencija materijalizovanja nematerijalnih stanja. Razvija realizovanu metaforu.
ujem:
nerv,
tiho, kao s kreveta bolesnik,
podigao se.
I, gle
u poetku je poao
jedva, onda je ustalasan,
jasan,
potrao.
Sada je sa druga dva
Oajno igrati stao.43
Tenja razgraivanja metaforikog reda opredmeivanjem ukazuje na jo jednu
osobinu pesnikovog temperamenta. Njegova realizovana metafora (cela zemlja na
enu pohotljivu lii44) istovremeno je i izraz hiperbolinog doivljaja stvarnosti,
rastezanja pojma realnog do krajnjih granica konkretizacije. Hiperbola rui proporcije
i pesnikovu realnost (svet sam zagluio snagom svoga glasa,45 i pocepa usta skoro
krik46, piem nihil nad svim u ovom asu47).
Pesma Oblak u pantalonama zamiljena je u etiri dela, koji redom govore o
ljubavi, umetnosti, drutvu i religiji.48 Polazei od ljubavi, prenosi napad na razne
vidove sveta koji ga uznemiravaju i stvara poeziju prepunu slika, melodinu i
dramatinu, upeatljivu.
U anru je ipak prisutna i tradicija: fragmentarnost romantiarske poeme. Zbog
toga je tekst oblikovan kao pesnikov lirski monolog. Lirsku ekspresiju u kojoj
40

Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 50.
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd, Prosveta, 1963. godine, str. 237.
42
Majakovski, Vladimir, Poeme i stihovi, predgovor Aleksandar Flakera Pristup Majakovskom,
Sarajevo, Veselin Maslea, 1989. godine, str. 54.
43
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 36.
44
Isto, str. 48.
45
Isto, str. 33.
46
Isto, str. 36.
47
Isto, str. 41.
48
Baura, S. M., Naslee simbolizma Stvaralaki eksperiment, Beograd, Nolit, 1970. godine, str. 335.
41

10

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

verbalnu masu pokree do ludila hiperbolizovani oseaj ljubavi, tragine i
neostvarene.49 Za motiv ljubavi vezuje se osporavanje ne samo lirske poezije, ve i
celokupne evropske pesnike tradicije od Homera i Ovidija, pa sve do Getea i Niea.
Sve to se osporava zbog komara svakidanje banalnosti.
Od prvih pesama u amaru javnom mnjenju do poslednjeg retka, pesniko
stvaralatvo Majakovskog jedinstveno je i nedeljivo. To je dijalektiki razvoj
jedinstvene teme ljubavi, a prisutno je i nesvakidanje jedinstvo simbolike. Simbol
koji je uzgred nagoveten razvija se dalje, iz drugaijeg ugla.
Motiv samoubistva bio je potpuno tu tematici LEF-a i futurizma, a u
stvaralatvu Majakovskog stalno je prisutan, poev od njegovih ranih dela. Budunost
koja vaskrsava ljude dananjice nije samo motivski uslovljena, to je i intimni mit
Majakovskog.50 I na samom kraju poeme Oblak u pantalonama ostaje nam jasno da
pesnika mui zabetonirana nepromenljivost svetskog ustrojstva. ini se da je samo on
doivaljva kao problematinu, jer je svet miran:
Vasiona spava,
poloivi apu
s krpeljima zvezda pod ogromno uho.51

49

Majakovski, Vladimir, Poeme i stihovi, predgovor Aleksandra Flakera Pristup Majakovskom,

Sarajevo, Veselin Maslea , 1989. godine, str. 10.
50
Jakobson, Roman, Ogledi iz poetike, Beograd, Knjievni pogledi, 1978. godine, str. 88.
51
Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad, 1970. godine, str. 59.

11

Poema Oblak u pantalonama Vladimira Majakovskog

Literatura

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Majakovski, Vladimir, Pesme, Beograd, Izdavako preduzee Rad,

1970. godine
klovski, Viktor, O Majakovskom, Zagreb, Naprijed, 1967. godine
Bogdanovi, Nana, Futurizam Marinetija i Majakovskog, Beograd,
Prosveta, 1963. godine
Baura, S. M., Naslee simbolizma Stvaralaki eksperiment, Nolit,
Beograd, 1970. godine
Majakovski, Vladimir, Poeme i stihovi, predgovor Aleksandra Flakera
Pristup Majakovskom, Sarajevo, Veselin Maslea, 1989. godine
De Tore, Giljermo, Istorija avangardnih knjievnosti, Sremski Karlovci,
Novi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2001. godine
Jakobson, Roman, Ogledi iz poetike, Beograd, Knjievni pogledi, 1978.
godine
Jakobson Roman i Pomorska Kristina, Razgovori, Beograd, Narodna
knjiga, 1998. godine

12