1

nela012

MARI LU

LEGENDA
Mojoj majci.

NASLOV ORIGINALA Marie Lu Legend

Prevela Jasmina Markovi Karovi
Copyright 2011 by Xiwei Lu Translation
copyright za srpski jezik Urbari Reads, Beograd, 2014.

LOS ANELES, KALIFORNIJA

REPUBLIKA AMERIKA
POPULACIJA: 20. 174.282

DEO PRVI
DEAK
KOJI KORAA PREMA SVETLU

DAN
Moja majka misli da sam mrtav.
Oito nisam, ali bezbednije je da misli da jesam.
Najmanje dvaput meseno vidim svoju sliku i natpis TRAI SE na digitalnim
megabordima svuda po centru Los Anelesa. Naisto odudara od okoline. Na veini
ekrana su lepi prizori: nasmejana deca pod plavim nebom, turisti poziraju kraj
ruevina Golden Gejta, dreave reklame Republike. Tu je i propaganda protiv
Kolonija. Kolonije ele nau zemlju", pie na njima. ele neto to im ne pripada.
Ne dajte im da vam zaposednu dom! Podrite nau borbu!"
A tu je i moj krivini dosije. Svom silinom bleti s digitalnog ekrana:

REPUBLIKA RASPISUJE POTERNICU

DOSIJE BR: 462 178-3233 "DAN"
TRAI SE ZBOG NANOENJA TELESNIH
POVREDA, PALJEVINA, KRAE,
UNITAVANJA VOJNE IMOVINE I
OMETANJA RATNIH NAPORA.
200.000 REPUBLIKIH BANKNOTA
NAGRADE ZA INFORMACIJU KOJA BI
POMOGLA NJEGOVOM HAPENJU.
Uz izvetaj uvek stavljaju razliite fotke. Jednom je to deak s naoarima i
gustom riom kovrdavom kosom. Drugi put deak crnih oiju bez kose. Ponekad
sam crn, ponekad beo, ponekad maslinaste boje koe, ili smee ili ute ili crvene,
kako ve smisle.
Drugim reima, Republika nema pojma kako izgledam. ini se da ne znaju
nita sem da sam mlad i da, kad mi provere otiske, u njihovim bazama podataka
nema podudaranja. Zato me i mrze, zato nisam najopasniji kriminalac u dravi, ve
najtraeniji. Zbog mene izgledaju nesposobno.
Vee tek to je palo, a napolju je ve mrkli mrak; odsjaj s digitalnih megaborda
svetluca po baricama. Sedim na tronom simsu treeg sprata, zaklonjen zaralim
elinim gredama. Ovo je nekada bila stambena zgrada, ali je naisto propala. Stan
na ovom spratu prepun je slomljenih lampi i paria stakla, a boja se guli sa svih
zidova. U jednom oku na podu je stari portret Elektora Prima. Pitam se ko li je
ovde iveo - niko nije toliko blesav da dopusti da mu portret Elektora stoji tako
baen na pod.
Kosa mi je, kao i obino, ugurana pod kaket. Pogledom fiksiram malu
jednospratnu kuu preko puta. Igram se priveskom koji mi visi oko vrata.
Tes je naslonjena na drugi prozor sobe, paljivo me posmatra. Nemiran sam
noas, a ona to, kao i obino, moe da oseti.
Kuga je ozbiljno pogodila odsek Lejk. I Tes i ja, pod sjajem megaborda, jasno
vidimo kako vojnici pregledaju svaku kuu na kraju ulice, sjajnih crnih platova
olabavljenih zbog velike vruine. Svi do jednog nose gas-maske. Desi se da, kad
zavre s inspekcijom, neku kuu obelee iscrtavajui veliko crveno X na ulaznim
vratima. Nakon toga niko ne ulazi u tu kuu niti izlazi iz nje - makar ne javno.
I dalje ih ne vidi?", apue Tes. Senka joj krije izraz lica.
5

Ne bih li nekako skrenuo misli, pokuavam da napravim praku od starih

plastinih cevi. Nisu veerali. Satima nisu seli za sto." Okreem se i proteem bolno
koleno.
Moda nisu kod kue?"
Razdraljivo je pogledam. Pokuava da me utei, ali nisam ba raspoloen.
Upaljeno je svetlo. Vidi li svee? Ne bi mama dabe troila svee da nisu kod
kue."
Tes mi se priblii.
Trebalo bi da da odemo iz grada na nekoliko nedelja, a?" Trudi se da joj glas
zvui mirno, ali strah se ipak osea. Kuga e uskoro da proe, pa moe da se vrati
da ih poseti. Imamo dovoljno novca za dve karte za voz."
Odmahujem glavom.
Jedno vee nedeljno, sea se? Pusti me da bar jednom nedeljno proveravam
da li su dobro."
Aha. Samo to si ove nedelje svako vee ovde."
Samo elim da se uverim da su dobro."
ta ako se razboli?"
Rizikovau. A ti nisi morala da poe sa mnom. Mogla si da me eka u Alti."
Tes slee ramenima.
Neko mora i na tebe da pazi." Dve godine je mlaa od mene - a ponekad zvui
kao da je dovoljno odrasla da mi bude staratelj.
utke posmatramo vojnike kako se pribliavaju kui moje porodice. Kad god
stignu pred neija vrata, jedan vojnik lupa na njih a drugi ga pokriva s pitoljem na
gotovs. Ukoliko niko ne otvori u roku od deset sekundi, prvi vojnik razvaljuje vrata
nogom. Kad uu u kuu, vie ih ne vidim, ali znam ta se dalje deava: vojnik uzima
uzorak krvi svakom lanu porodice, ubacuje ga u mobilni ita i proverava prisustvo
kuge. Ceo proces ne traje vie od deset minuta.
Brojim koliko im je jo kua ostalo do moje. Tek za sat vremena u saznati
njihovu sudbinu.
S drugog kraja ulice prolomi se krik. Pogled mi poleti ka zvuku, a ruka sama
posee za pojasom gde mi je zadenut no. Tes zaustavlja dah.
rtva kuge. Mora da joj se stanje mesecima pogoravalo, jer joj je koa ispucala
i krvari na sve strane, te se pitam kako su je vojnici prevideli tokom prethodnih
inspekcija. Tetura se tako neko vreme, dezorijentisana, a onda jurne napred, ali se
saplete i padne na kolena. Pogledam vojnike. Konano su je i oni ugledali. Jedan joj
prilazi s orujem u rukama, dok ostalih jedanaest samo stoji i posmatra. Jedna rtva
kuge nije im neka pretnja. Vojnik podie pitolj i cilja. Po zaraenoj eni prte
varnice.
Stropotava se na zemlju, a onda prestaje da se mrda. Vojnik se vraa svojim
drugovima.
Voleo bih da moemo da se dokopamo jednog od tih njihovih pitolja. Tako lep
primerak i ne kota mnogo na tritu - 480 banknota, manje nego pe. Kao i svi
pitolji, precizan je, uz pomo magneta i elektrinih kola uspeno pogaa metu s tri
bloka udaljenosti. Tata mi je jednom prilikom rekao da je ta tehnologija ukradena od
Kolonija, iako Republika to ni u ludilu ne bi priznala. Kad bismo hteli, Tes i ja bismo
mogli da kupimo i pet komada... U poslednjih nekoliko godina smo viak novca koji
ukrademo stavljali sa strane, tekovali ga za crne dane. Ali problem s posedovanjem
pitolja nije u troku. Problem je u tome to je vlasniku lako ui u trag. Svaki pitolj
ima senzor koji prijavljuje oblik ake korisnika, kao i otiske prstiju i lokaciju. Ako me
6

to ne bi odalo, ne znam ta bi. Zato mi ostaje ovo to sam sklepam, prake od

plastinih cevi i ostale andrmolje.
Nali su jo jednog", izgovara Tes. kilji da bi bolje videla.
Sputam pogled i vidim vojnike kako izleu iz jedne od kua. Jedan od njih
protresa farbu u spreju i crta ogromno crveno X na vratima. Znam tu kuu. Porodica
koja tu ivi nekada je imala devojicu mojih godina. Moja braa i ja smo se igrali s
njom kad smo bili mali - Ledenog ike i ulini hokej, gvozdenim araima i
zguvanim papirom.
Tes pokuava da mi odvrati panju pokazujui na zamotuljak kraj mojih nogu.
Zato si to poneo?"
Osmehujem se, a onda se saginjem da odveem zamotuljak.
Neke od stvarica koje smo nali ove nedelje. Da proslavimo kad zavre s
inspekcijom." eprkam po gomilici dragocenosti u zaveljaju i vadim koriene
zatitne naoare. Ponovo proveravam da nisu negde pukle. Za Dona. Malo sam
poranio s poklonom za roendan." Moj stariji brat krajem nedelje puni devetnaest
godina. Radi etrnaesto-asovne smene u oblinjoj fabrici za izradu pei, iz koje se
uvek vraa trljajui oi od dima. Ove zatitne naoare sam ludom sreom maznuo iz
poiljke s vojnim potreptinama.
Sputam ih i nastavljam da prebiram po naramku. U njemu su uglavnom
konzerve s mesom i krompir-paprikaem, koje sam pokrao iz kafeterije letelice, kao i
stari par cipela s ouvanim donovima. Voleo bih da budem s njima u sobi kad im
ovo dam. Ali jedino Don zna da sam iv, i obeao je da nee to odati ni mami ni
Idenu.
Iden za dva meseca puni deset godina, to znai da e za dva meseca da polae
Ispit. Ja sam pao na Ispitu kad sam imao deset godina. Zato i brinem za Idena, jer
iako je nesumnjivo najpametniji od nas trojice, razmilja na slian nain kao ja. Kad
sam zavrio s Ispitom, toliko sam bio siguran u svoje odgovore da nisam ni gledao
kako ga ocenjuju. Ali onda su me slubenici, zajedno s gomilom druge dece, sate-rali
u oak stadiona na kome su se odravali Ispiti. Lupili su neki peat na moj test i
ugurali me u voz koji se kretao ka centru grada. Nisu mi dali da ponesem nita sem
priveska koji mi je bio oko vrata. Nisam ak uspeo ni da se pozdravim ni sa kim.
Nakon polaganja Ispita, ima nekoliko moguih opcija.
Moe da dobije maksimalan broj bodova - 1500. Niko nikad nije dobio toliko pa, osim nekog deteta oko koga se digla velika praina u vojsci pre nekoliko godina.
Ko zna ta se deava s onima koji dobiju toliki broj bodova? Verovatno im sleduje
mnogo love i moi, a?
Moe da dobije i izmeu 1450 i 1499 bodova. Tu slobodno sam sebe potapi
po ramenu, poto iste sekunde dobija est godina kolovanja u srednjoj koli, a
odmah potom i etiri na vrhunskim univerzitetima Republike: Drejku, Stenfordu i
Brenanu. Zaposle te u Kongresu i zarauje gomilu para. Srea i radost se
podrazumevaju. Makar tako tvrdi Republika.
Moe da dobije i solidan rezultat, negde izmeu 1250 i 1449 bodova. U tom
sluaju nastavlja sa srednjom kolom, a onda te alju na koled. Nije loe.
Nije toliko strano ni s rezultatom izmeu 1000 i 1249 bodova. Kongres ti
zabranjuje da nastavi sa kolovanjem. Pridruuje se siromanima, kao to je moja
porodica. Tu e se ili udaviti radei s vodenim turbinama, ili se iv skuvati radei u
elektranama.
A moe i da padne.
Padaju uglavnom deca iz sirotinjskih krajeva grada. Ako spada u ovu
7

nesrenu kategoriju, Republika alje zvaninike u tvoj dom. Oni onda nateraju tvoje
roditelje da potpiu ugovor kojim vladi daju potpuno starateljstvo nad tobom. Kau
im da te alju da fizikalie po radnim kampovima Republike i da te porodica vie
nee videti. A tvoji roditelji moraju da klimnu glavom i da se sloe s tim. Neki se ak
i obraduju, jer im Republika da hiljadu banknota kao oprotajni poklon. I novac i
jedna gladna usta manje? Kakva brina vlada.
Osim to je to sve la. Inferiorno dete s loim genima nije ni od kakve koristi
ovoj dravi. Ako si srean, Kongres e te pustiti da umre pre nego to te poalje u
laboratorije za prouavanje nesavrenosti.
Ostalo je jo pet kua. Tes primeuje koliko se brinem, i stavlja mi dlan na elo.
Opet ona tvoja glavobolja?"
Ne. Dobro sam." Piljim u otvoren prozor kue moje majke i krajikom oka
hvatam poznato lice. Iden prie prozoru, a onda izviri i uperi neki runo pravljeni
metalni izum u vojnike. Potom se povue unutra i nestane. Njegove beliastoplave
lokne presijavaju se pod treperavim svetlom lampe. Znajui ga, mora da je izumeo
ovu spravu da meri razdaljinu od drugih ljudi, ili tako neto.
Izgleda mravije", promrmljam.
iv je i mrda", odgovara Tes. Za mene je to ve pobeda."
Nekoliko minuta kasnije, pored prozora promaknu i Don i moja majka,
udubljeni u razgovor. Don i ja smo prilino slini, iako se on malo nagruvao od
tekog rada u fabrici. Kosa mu, kao i veini ljudi iz naeg sektora, dopire do ramena,
i skupljena je u obian rep. Prsluk mu je umrljan crvenom glinom. Vidim da ga
mama zbog neega grdi, verovatno to je dopustio Idenu da proviri kroz prozor.
Kad je uhvati napad hroninog kalja, odguruje Donovu ruku. Glasno izdahnem.
Dobro. Makar su sve troje dovoljno zdravi da budu na nogama. ak i ako je neko od
njih zaraen, dovoljno je rano da postoje anse za oporavak.
Ne mogu da prestanem da zamiljam ta e se desiti ako vojnici obelee vrata
moje majke. Moja porodica e kao sleena stajati u naoj dnevnoj sobi, dugo poto
vojnici odu. A onda e se mama ponovo napraviti hrabra, i tek kad padne no
neujno e obrisati suze. Narednog jutra e poeti da im dostavljaju male porcije
hrane i vode, i tako e ekati da se oporave. Ili umru.
Misli mi odlutaju ka teku ukradenog novca koji smo Tes i ja sakrili. Dvadeset
pet hiljada banknota. Dovoljno da se prehranimo narednih nekoliko meseci... ali
nedovoljno da svojoj porodici kupim ampule leka protiv kuge.
Minuti se razvlae. Odlaem praku i igram s Tes nekoliko rundi Kamen-papirmakaze. (Ne znam kako, ali ona je nevieno dobra u toj igri.) S vremena na vreme
bacam pogled na majin prozor, ali ne vidim nikoga. Mora da su prili vratima, da ih
spremno otvore im uju udarac pesnice po drvetu.
Kucnuo je as. Naginjem se, i to toliko da Tes mora da me stegne za ruku da se
ne strovalim na zemlju. Vojnici lupaju na vrata. Moja majka ih otvara istog trenutka,
puta vojnike u kuu i zatvara za njima. Napi-njem se da ujem glasove, korake, bilo
ta to dopire iz kue. to pre bude gotovo, pre u Donu doturiti poklone.
Nita se ne deava. Tes apue:
Tiina je dobar znak, jelda?"
Ba smeno."
U glavi odbrojavam sekunde. Prolazi minut. A onda i dva, pa etiri, pa
konano deset minuta.
A onda i petnaest. Dvadeset minuta.
Pogledam u Tes. Ona samo slee ramenima.
8

Moda im je ita pokvaren", nagaa.

Prolazi i trideset minuta. Ne usuujem se da se pomerim s osmatranice. Bojim
se da e se neto desiti toliko brzo da u ga, ako samo trepnem, propustiti. Prstima
ritmino lupkam po drci noa.
etrdeset minuta. Pedeset minuta. Jedan sat.
Neto nije u redu", apuem.
Tes nabira usne.
Ne moe to da zna."
Nego ta nego mogu. Zato se onda ovoliko razvuklo?"
Tes otvara usta da odgovori, ali pre nego to uspe ita da izusti, vojnici izlaze iz
moje kue, jedan za drugim, bezizraznih lica. Konano i poslednji vojnik zatvara
vrata za sobom i posee za neim to mu je zakaeno za pojas. Najednom me hvata
nesvestica. Jasno mi je ta sledi.
Vojnik podie ruku i sprejom ispisuje jednu dugaku crvenu dijagonalnu liniju
na naim vratima. A onda i jo jednu, koja zajedno s prethodnom ini X.
Tiho opsujem sebi u bradu i okrenem se - ali vojnik u tom trenutku ini neto
neoekivano, neto to nikada ranije nisam video.
Iscrtava i treu, uspravnu liniju na vratima moje majke, presecajui X napola.

DUN
3.47 SATI .
UNIVERZITET DREJK,
SEKTOR BATALA.
220C UNUTRA.
U dekanovom sam kabinetu. Opet. S druge strane peskiranih vrata vidim
gomilu kolega s godine (apsolventi, najmanje etiri godine stariji od mene) kako se
muvaju ne bi li saznali ta se deava. Nekoliko njih je snimilo kako me dva
namrtena uvara odvlae s popodnevne vojne vebe (dananja lekcija: kako
napuniti i isprazniti puku XM-621). Uvek kad se to dogodi, vest se proiri po celom
kampusu.
Ljubimica i uzdanica Republike opet u nevolji.
Kabinet je mahom tih, ako se ne rauna tiho zujanje raunara dekanove
sekretarice. Svaki detalj ove prostorije znam napamet (runo seene mermerne
podne ploe uvezene iz Dakote, 324 plastine kvadratne ploe na tavanici, est
metara sivih draperija koje uokviruju velianstveni portret Elektora i ekran od
trideset ina na bonom zidu, utianog tona, na kom dominira naslov:

IZDAJNIKA GRUPA 'PATRIOTA' BOMBARDOVALA MESNU VOJNU

STANICU, PETORO MRTVIH",
a odmah iza njega i

REPUBLIKA PORAZILA KOLONIJE U BICI ZA HILSBORO".

Arisna Vitaker, dekanova sekretarica glavom i bradom, sedi za svojim stolom i
kucka po staklenoj povrini - kuca moj ukor, nema sumnje. Ovo mi je osmi po redu
ovog tromeseja. Kladim se da sam jedini student na Drejku koji je uspeo za tako
kratko vreme da dobije osam ukora a da ne bude izbaen.
Jeste li vi to jue povredili ruku, gice Vitaker?", progovaram u jednom
trenutku.
Prestaje da kuca i podie pogled ka meni.
Odakle vam to, gice Iparis?"
Pravite neravnomerne pauze tokom kucanja. I vie se oslanjate na levu ruku."
Gica Vitaker uzdahne i zavali se u stolicu.
Jeste, Dun. Jue sam uvrnula zglob igrajui kivabol."
ao mi je. Trebalo bi da probate da zamahujete vie iz ramena, a ne iz zgloba."
Iako sam samo elela da istaknem injenicu, zazvualo je kao da joj se rugam,
te je nisam ba oraspoloila.
Da razjasnimo neto, gice Iparis", kae. Vi sigurno mislite da ste mnogo
pametni. Mislite da vam odline ocene garantuju neki poseban tretman. Moda
mislite i da je, zahvaljujui takvom ponaanju, kola puna vaih oboavatelja."
Pokazuje na studente ispred uionice. Ali meni su dozlogrdili ovi nai susreti u
kabinetu. I verujte mi, kad diplomirate i kad vas rasporede tamo gde ve planiraju
da vas rasporede, te lakrdije na koje ste navikli nee ba odueviti vae budue
nadreene. Da li me razumete?"
Klimnem glavom, jer znam da to oekuje od mene. Ali nije u pravu. Nije da
10

samo mislim da sam pametna. Ja sam jedina u celoj Republici dobila maksimalnih
1500 bodova na Ispitu. U dvanaestoj godini su me poslali ovamo, na najbolji
univerzitet u zemlji, etiri godine ranije. A onda sam preskoila i drugu godinu. Sve
tri godine na Drejku dobijala sam najbolje ocene. Ja jesam pametna. Posedujem neto
to Republika naziva dobrim genima - a dobri geni stvaraju dobre vojnike koji
stvaraju vee anse za pobedu nad Kolonijama, kau moji profesori. Dakle, ako
mislim da me na popodnevnim vojnim vebama ne ue dovoljno kako da se
pentram uz zidove nosei oruje, onda... pa, nisam ja kriva to sam morala da se
penjem uz zgradu od devetnaest spratova s pitoljem XM-621 privrenim na lea.
To se ja samousavravam, da pripomognem svojoj otadbini.
Pria se da se Dan jednom popeo na peti sprat za manje od osam sekundi. Ako
najtraeniji kriminalac u Republici moe to da izvede, kako da ga uhvatimo ako
nismo podjednako brzi? A ako njega ne moemo da uhvatimo, kako onda mislimo
da dobijemo rat?
Sto gice Vitaker zapiti tri puta. Ona pritisne dugme.
Da?"
Kapetan Metijas Iparis je na kapiji", odgovara glas. Doao je po svoju sestru."
U redu. Neka ue." Puta dugme i upire prst u mene. Nadam se da e taj tvoj
brat poeti malo vie da vodi rauna o tebi, jer ukoliko jo jednom u polugoditu
zavri ovde..."
Metijas to svakako radi bolje nego nai mrtvi roditelji", odgovaram, otrije
nego to sam nameravala.
Okrui nas neprijatna tiina.
Konano, nakon to je prola itava venost, zaujem neki mete u hodniku.
Studenti zbijeni kraj staklenih vrata naglo se razilaze, i vidim njihove senke kako
prave mesta za visoku siluetu. Za mog brata.
Kad Metijas otvori vrata i zakorai u kabinet, primeujem da neke devojke
rukama prikrivaju osmeh. Ali Metijas je usredsreen iskljuivo na mene. Imamo iste
oi, tamne sa zlatastim odsjajem, iste duge trepavice i tamnu kosu. Te duge trepavice
njemu posebno dobro stoje. ak i kroz zatvorena vrata jasno ujem apat i kikot koji
dolaze spolja. Izgleda kao da je pravo s izvidnice doao po mene na kampus.
Uniformisan je od glave do pete: crni oficirski kaput s dvorednim zlatnim
kopanjem, rukavice (od neoprena, postavljene, s vezom koji otkriva kapetanski
rang), sjajne epolete na ramenima, slubena vojna kapa, crne pantalone i ispolirane
izme. Pogledi nam se susreu.
Besan je.
Gica Vitaker se kezi od uveta do uveta.
O, Kapetane!", oduevljeno e. Drago mi je to vas vidim."
Metijas joj ljubazno otpozdravlja dodirnuvi ivicu kape.
ao mi je to se ponovo sreemo pod istim okolnostima", odgovara.
Izvinjavam se."
Nema problema, Kapetane", razuverava ga dekanova sekretarica
odmahivanjem ruke. Koja uvlakaica - pogotovo nakon onoga to je maloas rekla o
njemu. Niste vi krivi. Vau sestru su uhvatili kako se pentra po neboderima tokom
pauze za ruak. Otila je dva bloka dalje od kampusa da je niko ne bi video. Kao to
vam je poznato, studentima je dozvoljeno da za fiziki trening koriste iskljuivo
zidove namenjene penjanju, dok je naputanje kampusa usred dana strogo
zabranjeno..."
Da, znam", prekida je Metijas i posmatra me krajikom oka. im sam u
11

podne video helikoptere iznad Drejka... posumnjao sam da to ima neke veze s Dun."
Tri helikoptera. Nisu mogli da me skinu sa zgrade tako to bi se sami popeli,
ve su morali da koriste mreu.
Hvala vam na pomoi", rekao je Metijas sekretarici. Pucnuo je prstima ka
meni, to je bio znak da treba da ustanem. Kad se bude vratila na kampus,
ponaae se besprekorno."
Ne obraam panju na lani osmeh gice Vitaker, i sledim svog brata ka
hodniku. Studenti se istog trenutka okupljaju oko mene.
Dun", izgovara deak po imenu Dorijan, idui ukorak s nama. Dve godine
zaredom me je pitao da mu budem pratnja na godinjem balu koji se organizuje na
Drejku (bezuspeno). Jel' istina? Koliko visoko si uspela da se popne?"
Metijas ga oine pogledom.
Dun je krenula kui." A onda me vrsto hvata za rame i odvaja od kolega
studenata. Okreem se i uspevam da im se nasmeim.
etrnaest spratova", odgovaram. I izazivam jo jai amor. I to je verovatno
najprisnije to sam razmenila s ostalim studentima Drejka. Ja sam neko koga potuju,
o kome priaju, traare. Ali ne i neko sa kim razgovaraju.
Tako izgleda ivot jedne petnaestogodinje apsolventkinje na univerzitetu
namenjenom za starije od esnaest godina.
Kreemo se hodnicima i prolazimo pored nego-vanih travnjaka centralnog trga
i velianstvene statue Elektora, na kraju i kroz jednu od unutranjih vebaonica, a
Metijas ne progovara ni re. U toku je popodnevna vojna veba kojoj je trebalo da
prisustvujem. Posmatram svoje kolege kako tre na ogromnoj traci, okrueni
ekranom od 360 stepeni koji simulira neku opustoenu ratnu zonu. Dre puke
ispred sebe, pokuavajui u trku da ih napune i isprazne najbre to mogu. Na veini
univerziteta nema ovoliko studenata vojnika, ali na Drejku gotovo sve nas obuavaju
da preuzmemo radna mesta u vojsci Republike. Neke e izabrati za politiku i
Kongres, a neki e ostati ovde da predaju. Drejk je najbolji univerzitet u Republici, pa
je, poto se najbolji uvek biraju za vojsku, naa vebaonica prepuna studenata.
Kad se konano domognemo spoljnih ulica kampusa i kad se popnem na
zadnje sedite vojnog dipa koji nas eka, Metijas prestaje da se suzdrava.
Suspendovana na nedelju dana? Hoe li da mi objasni?", zahteva odgovor.
Celo jutro se bavim patriotskim pobunjenicima, i koja me vest doeka kad se
vratim? Helikopteri dva bloka od Drejka. Devojka koja se penje na neboder."
Razmenjujem prijateljski pogled s Tomasom, vojnikom koji nas vozi.
Izvini", mumlam.
Metijas se okree ka meni sa suvozakog sedita i namrteno me gleda.
ta ti bi, jebote? Jesi li uopte bila svesna da si izala iz kampusa?"
Jesam."
Naravno. Ima petnaest godina. Popela si se etrnaest spratova..." Duboko
uzdahne, zatvori oi i pokua da se smiri. Kad bi me makar jednom pustila da
obavim svoje dnevne dunosti ne razmiljajui o tome ta e sledee da napravi."
Pokuavam ponovo da uhvatim Tomasov pogled u retrovizoru, ali on ne
skree pogled s puta. Naravno, odakle mi ideja da oekujem njegovu podrku.
Uredan je kao i uvek, s tom savreno zaglaenom kosom i savreno ispeglanom
uniformom. Ni dlaka da proviri sa strane, lako je nekoliko godina mlai od Metijasa
i inom mu podreen, ne poznajem nikog toliko disci-plinovanog. Ponekad poelim
da i ja posedujem takvu samodisciplinu. Verovatno osuuje moje vratolomije i vie
nego Metijas.
12

Centar Los Anelesa ostaje za nama, i u tiini se penjemo vijugavim putem.

Pejza se menja, od stospratnica karakteristinih za sektor Batala, do gusto zbijenih
osmatranica i civilnih zgrada visokih samo dvadeset do trideset spratova, s crvenim
trepuim svetlima na krovovima, veinom izbledelih boja, sljutenih pod naletom
ovogodinjih oluja. Zidovi su im ojaani ukrtenim metalnim gredama. Nadam se da
e ih u skorije vreme ojaati. Rat postaje sve ozbiljniji i, imajui u vidu da je sav
budet namenjen infrastrukturi prebaen u fond za ratovanje, nisam sigurna da e
ove zgrade uspeti da preive jo jedan zemljotres.
Nakon nekoliko minuta, Metijas nastavlja neto mirnijim tonom.
Stvarno si me presekla danas", kae. Plaio sam se da te ne pomeaju s
Danom, pa da te ne upucaju."
Znam da nije eleo da mi uputi kompliment, ali ne mogu da se ne osmehnem.
Naginjem se da se nalaktim na njegovo sedite.
Ej", kaem, i povlaim ga za uvo kao kad sam bila mala, ao mi je to sam te
nasekirala."
Prigueno se nasmeje, ali ve vidim da ga bes poputa.
Aha. Svaki put ista pria, Dundi. Jel ti to Drejk ne upoljava mozak
dovoljno? Jer
ako Drejk ne moe da te zainteresuje dovoljno, onda ne znam ta moe."
Zna... kad bi me samo poveo na jednu od tvojih misija, verovatno bih em vie
nauila, em se klonila nevolja."
Dobra fora. Nigde ti ne ide dok ne diplomira i dok ti ne dodele sopstvenu
izvidnicu."
Grizem se za jezik. Metijas me prole godine jeste jednom poveo - samo jednom sa sobom na zadatak, kad su studenti tree godine na Drejku imali zadatak da posete
jedan od vojnih odseka. Komadant ga je poslao da ubije odbeglog ratnog
zarobljenika iz Kolonija. I tako me je Metijas poveo sa sobom, te smo ga zajedno jurili
duboko u naoj teritoriji, daleko od graninih ograda i preko komada zemlje koji se
prostirao od Dakote do Zapadnog Teksasa, i delio Republiku od Kolonija, daleko od
prve linije fronta gde je nebo vrvelo od letelica. Pratila sam ga sve do nekog sokaka u
Jelouston sitiju u Montani, a Metijas ga je upucao.
Tokom te potere slomila sam tri rebra i zaradila no u nozi. Tako da sad Metijas
odbija da me vodi sa sobom.
Kad konano progovori, ini mi se da u njegovom glasu ujem neku
namorastu znatielju.
Pa, reci mi" apue. Koliko brzo si se uspentrala tih etrnaest spratova?"
Tomas se strogo nakaljava, a ja ne mogu da se ne nakezim. Najgore je prolo.
Metijas me ponovo voli.
Za est minuta", odgovaram apatom. I etrdeset etiri sekunde. ta kae na
to?"
To mora da je neki rekord. Mislim, nije da odobravam to to radi..."
Tomas staje na crveno i upuuje Metijasu besan pogled.
Dajte, Kapetane", kae. Dun - uh - gica Iparis nita nee nauiti ukoliko
nastavite da veliate takvo krenje pravila."
Opusti se, Tomase." Metijas prua ruku i lupne ga po ramenu. Tu i tamo za
krenje pravila moe da se progleda kroz prste, pogotovo ako unapreuje vetine
koje su Republici od koristi. Da bi pobedila Kolonije. Zar ne?"
Na semaforu se pali zeleno. Tomas vraa pogled na put (deluje mi kao da je
izbrojao do tri pre nego to je ponovo pokrenuo vozilo).
13

Da", mrmlja. Ali ipak bi trebalo da prikoite s tim ohrabrivanjem gice Iparis,
pogotovo to nemate roditelje."
Metijas nabira usne i poznat, napet pogled pojavi mu se u oima.
Koliko god da je moja intuicija snana, koliko god da sam dobra na Drejku i
koliko god poena da osvojim na vebama odbrane, gaanja i borbe prsa u prsa, taj
strah iz njegovih oiju ne nestaje. Boji se da e mi se jednog dana neto desiti - poput
saobraajne nesree koja nam je odnela roditelje. Taj strah nikada ne nestaje s
njegovog lica. I Tomas je toga svestan.
Nae roditelje nisam poznavala dovoljno dugo da bi mi nedostajali onoliko
koliko nedostaju Metijasu. Kad plaem za njima, zapravo plaem zato to nemam
seanja na njih. Priseam se samo nekih maglovitih prizora dugih, odraslih nogu,
njihovog kretanja po stanu i ruku koje me podiu iz hranilice. I to je to. Sva ostala
seanja iz mog detinjstva - traenje pogledom po publici kad dobijem nagradu, topla
supa kad sam bolesna, grdnja, uukavanje u krevet - sve to vezujem za Metijasa.
Prolazimo kroz sektor Batala i sirotinjske blokove. (Kad bi mogli ovi prosjaci
malo da se udalje od naeg dipa...) Konano stiemo do svetlucavih zgrada s
kaskadnim terasama u Rubiju, i kod kue smo. Metijas izlazi prvi. Kad krenem za
njim, Tomas mi se jedva primetno nasmei.
Vidimo se kasnije, gice Iparis", kae on, dodirujui kapu.
Prestala sam da ga nagovaram da me zove Dun - nikad se nee promeniti.
Ipak, ponekad nije loe da ti se prikladno obraaju. Moda kad budem starija i
kad Metijasa ne
bude hvatala nesvestica od pomisli na mene i izlaske s mukarcima...
ao, Tomase. Hvala na vonji." Uzvraam mu osmeh i izlazim iz dipa.
Metijas eka da se vrata dobro zatvore, pa se okree ka meni i tiho izgovara:
Veeras u da okasnim kui." Opet ta napetost u njegovom pogledu. Nemoj
sama da izlazi. Vesti s fronta kau da e noas biti restrikcija struje, ne bi li se
sauvala elektrina energija za aerodrome. Tako da nemoj da mrda, vai? Ulice e
biti mranije nego inae."
Preskae mi srce. Volela bih da Republika ubrza malo ovaj rat i pobedi ve
jednom, da konano spojimo bar jedan mesec neprekidnog snabdevanja strujom.
A kuda ide? Smem li i ja s tobom?"
Idem da nadgledam laboratoriju u centru Los Anelesa. Zakazana je isporuka
ampula nekog mutiranog virusa - ne verujem da e trajati celu no. A i ve sam ti
rekao da ne moe. Vie nema misija." Metijas okleva. Vratiu se to pre mogu.
Imamo o mnogo emu da popriamo." Stavlja mi ruke na ramena, ne obraajui
panju na moj zbunjen pogled, i na brzinu me ljubi u elo. Volim te, Dundi",
uobiajeno se pozdravlja. Okree se i vraa se u dip.
Neu da te ekam" viem za njim, ali ve je seo i dip je krenuo. uvaj se",
promrmljam sebi u bradu.
Ali te rei sada nemaju nikakvog smisla. Metijas je predaleko da bi mogao da
me uje.

14

DAN
Kad mi je bilo sedam godina, otac je dobio nedelju dana odsustva s ratita.
Posao mu je bio da isti za vojnicima Republike, tako da ga uglavnom nije bilo kod
kue, i mama je bila prinuena da nas deake sama odgaja. Tokom tog odsustva,
gradska patrola je izvrila rutinsku inspekciju nae kue, a potom i odvukla tatu u
mesnu policijsku stanicu na sasluanje. Verovatno im je neto bilo sumnjivo.
Vratili su ga s dve polomljene ruke, a lice mu je bilo obliveno krvlju i u
modricama.
Nekoliko veeri kasnije, umoio sam aku mrvljenog leda u kantu s naftom,
saekao da ulje u debelom sloju obloi ledenu loptu i zapalio je. A onda sam je
prakom lansirao ka prozoru mesne policijske stanice. Seam se vatrogasnih vozila
koja su se ubrzo pojavila iza ugla, kao i zgarita koje je ostalo od zapadnog krila
policijske stanice. Nikad nisu otkrili ko je to uinio, a ja nisam priznao. Na kraju
krajeva, dokaza nije bilo. Bio je to moj prvi savreni zloin.
Majka se nadala da u se izdii iznad naih skromnih korena. Da u postati
uspean, moda ak i poznat.
Jesam vala poznat, ali mislim da nije ovo imala na umu.
Ponovo je no, punih etrdeset osam sati otkad su vojnici obeleili vrata moje
majke.
Stojim u senci sokaka udaljenog jedan oak od Centralne bolnice Los
Anelesa, i posmatram zaposlene kako uurbano ulaze i izlaze. Nebo je oblano, a
meseca nigde na vidiku, ne mogu da razaznam ni raspadnuti znak Tauer banke na
vrhu zgrade. Po sprato-vima blete elektrine sijalice - luksuz koji sebi mogu da
priute samo vladine zgrade i elitni domovi. Po ulici su naikani vojni dipovi,
ekaju odobrenje da uu u podzemni parking. Neko im proverava legitimacije. Ja ne
mrdam, pogledom fiksiram ulaz.
Veeras izgledam nevieno. Nosim svoje najbolje cipele - tamne kone izme
koje su s vremenom omekale, s grubim pertlama i elinim vrhovima. Kupio sam ih
za sto pedeset banknota iz naeg teka. U obe izme sam sakrio po no. Kad
zakoraim, oseam hladan metal na koi. Crne pantalone sam uvukao u izme, a u
depovima nosim rukavice i crnu maramicu. Oko struka sam vezao tamnu majicu s
kratkim rukavima. Kosa mi je putena i pada preko ramena. Ovoga puta sam svoje
svetle pramenove obojio u crno, izgledaju kao da sam ih umoio u sirovu naftu. Tes
je popodne, na pomonom izlazu neke kuhinje, menjala pet banknota za kantu krvi
patuljaste svinje. Razmazao sam je i po rukama i po stomaku i po licu. Na to sam
dodao i malo blata po obrazima.
Bolnica zauzima prvih dvanaest spratova zgrade, ali mene zanimaju samo oni
na kojima nema prozora. Tanije, trei sprat, na kome je laboratorija u kojoj se uvaju
uzorci krvi i lekovi. Spolja gledano, trei sprat je potpuno skriven kamenim
duborezom i izblede-lim zastavama Republike. Na spratu koji se krije iza fasade
nema ni hodnika ni vrata - samo ogromna prostorija ispunjena doktorima i sestrama
s belim maskama, epruvetama i pipetama, inkubatorima i pokretnim krevetima.
Znam to zato to sam jednom bio tu. Onog dana kad sam pao Ispit, kad je trebalo da
umrem.
Prelazim pogledom preko bone strane kule. Nekad u zgradu mogu da
provalim i spolja, ukoliko postoje balkoni, s kojih mogu da skaem, i prozorski
simsovi, za koje mogu da se pridrim. Jednom sam se uspentrao na etvorospratnicu
15

za manje od pet sekundi. Ali ova kula je previe glatka, nemam gde da uglavim
stopala. Morau da se domognem laboratorije iznutra. Stresem se, uprkos vruini, i
zaalim to nisam pitao Tes da poe sa mnom. Ali mnogo je lake uhvatiti dva
provalnika nego jednog. Osim toga, nije njenoj porodici potreban lek. Proveravam da
li mi je privezak sigurno uukan pod majicu.
Iza vojnih dipova zaustavlja se usamljeno bolniko vozilo. Nekoliko vojnika
izlazi i pozdravlja sestre, dok ostali istovaruju kutije. Voa grupe je mlad tamnokos
mukarac, od glave do pete u crnom, s izuzetkom dva reda srebrne dugmadi na
oficirskoj jakni. Napinjem se da ujem ta to govori jednoj od medicinskih sestara.
... s oboda Lejka." Nameta rukavice. Krajikom oka uoavam pitolj koji nosi
za pojasom. Moji ljudi e veeras biti na svim ulazima."
U redu, Kapetane", odgovara sestra.
Mukarac nakrivi ivicu kape ka njoj.
Zovem se Metijas. Ukoliko budete imali neka pitanja, potraite me."
ekam da se vojnici ratrkaju po bolnikom krugu i da se mukarac po imenu
Metijas usredsredi na razgovor sa svoja dva vojnika. Bolnika vozila dolaze i odlaze,
dovoze vojnike, nekima su slomljeni udovi, a neki imaju duboke posekotine na
glavama ili rane na nogama. Duboko uzdiem, a onda izlazim iz senke i teturam se
ka ulazu u bolnicu.
Prvo me primeti sestra, koja stoji na samom ulazu. Gleda krv kojom su mi
natopljeni lice i ruke.
Moe li da me primi, roo?" zavapim. Isfoliram grenje od bola. Ima li jo
mesta veeras? Mogu da platim."
Gleda me bez trunke saaljenja i nastavlja da vrlja po bloketu. Izgleda da joj
ovo roo" iz milote uopte nije leglo. Oko vrata joj visi legitimacija.
ta se desilo?", pita.
Kad stignem do nje, presamitim se i naslonim na kolena.
Tua", stenjui izgovaram. Mislim da me je neko ubo noem."
Vie me i ne gleda. Zavrava s pisanjem, a onda klima glavom jednom od
straara.
Pretresite ga."
Stojim mirno dok me dva vojnika pretresaju. Kad mi dotaknu ruke ili stomak,
pravim se da jauem od bola. Ne pronalaze noeve zadenute u izme. Ali pronalaze
banknote zadenute za pojas, bez kojih mi nema ulaska u bolnicu. Naravno.
Da sam neki nacifrani bogatun iz sektora, ne bi mi naplatili ulaz. Ili bi poslali
doktora tamo gde ivim, bez nadoknade.
Kad vojnici potvrde sestri da je sve u redu, ona pokae na ulaz.
ekaonica je s leve strane. Sedi."
Zahvaljujem joj i teturam se ka kliznim vratima. Mukarac po imenu Metijas
me posmatra dok prolazim pored njega. Strpljivo slua jednog od vojnika, ali usput
paljivo prouava moje lice, verovatno po navici. I ja se trudim da zapamtim
njegovo.
Unutranjost bolnice je avetinjski bela. S leve strane je ekaonica, ba kao to je
sestra i rekla, veliki prostor prepun ljudi s najrazliitijim povredama. Veina stenje
od bola - jedna osoba ak nepomino lei na podu. Ne elim ni da pogaam koliko
dugo su neki od njih ovde, ili koliko su morali da plate da uopte uu. Kriom
gledam gde stoje vojnici - dvojica su kraj prozora uz koji sedi sekretarica, dvojica su
kraj vrata doktorskog kabineta, nekolicina ih je u blizini liftova, i svi nose
legitimacije - a potom obaram pogled. Dovlaim se do najblie stolice i sedam. Bar
16

jednom da imam neke koristi od ovog povree-nog kolena. Drim ruke pritisnute na
bok, da bih bio uverljiviji.
U glavi odbrojavam deset minuta, ne bi li prolo dovoljno vremena da u
ekaonicu stignu novi pacijenti, da vojnicima prestanem da budem interesantan. A
onda ustajem, lano se zanosei, i padam na najblieg vojnika. Ruka mu instinktivno
kree ka pitolju.
Vraaj se na mesto", kae.
Sapliem se i padam na njega.
Moram u toalet", apuem promuklim glasom. Drhtavim rukama se hvatam
za njegov crni plat. Gleda me s gaenjem, dok neki oko njega coku. Vidim da
primie prst okidau, ali jedan od vojnika odmahuje glavom. Nema pucnjave u
bolnici. Vojnik me odguruje i pokazuje pitoljem ka dnu hodnika.
Eno ti ga tamo", odseno izgovara. I obrii tu troku s lica. Bude li me jo
jednom
dotakao, napuniu te mecima."
Putam ga i gotovo padam na kolena. A onda se okreem i klimam ka toaletu.
Kone izme kripe po parketu. Dok ulazim u kupatilo i zakljuavam vrata, oseam
njihove poglede na sebi.
Nema veze. Za nekoliko minuta e zaboraviti na mene. A jo nekoliko minuta
kasnije, onaj na koga sam pao ukapirae da mu nema legitimacije.
Kad se naem u kupatilu, prestajem da foliram da mi nije dobro. Ispljuskam
lice vodom i trljam ga dok skoro sva svinjska krv i blato ne nestanu. Otkopavam
izme i izvrem postavu da doem do noeva, koje potom kaim za pojas. Ponovo se
obuvam. Onda skidam crnu majicu s okovratnikom koju sam bio vezao oko struka i
oblaim je, zakopavajui je do vrata i navlaei tregere preko ramena. Kosu
vezujem u vrst rep, koji potom zadenem u majicu tako da mi je prilepljen uz lea.
Na kraju navlaim rukavice i vezujem crnu maramicu preko usta i nosa. Ako
me neko sad provali, biu prinuen da beim. Bolje da prekrijem lice.
Kad zavrim, vrhom noa odrafljujem masku za ventilaciju. Potom vadim
ukradenu legitimaciju, kaim je za ogrlicu s priveskom i ulazim u ventilacioni tunel.
Vazduh u njemu je neobinog mirisa, pa sam zahvalan za ovu maramicu na
licu. Puzim to bre mogu. Tunel nije iri od pola metra. Kad god se poguram
napred, moram da zatvorim oi i podsetim se da nastavim da diem, da se metalni
zidovi oko mene nee zatvoriti. Ne moram dugo da puzim - nijedan od ovih tunela
ne vodi na trei sprat. Moram samo da stignem dovoljno daleko da iskoim na jedno
od bolnikih stepenita, to dalje od vojnika na prvom spratu. Kreem se napred. U
mislima mi je Idenov lik, lek koji e zatrebati njemu, Donu i mojoj majci, i neobino
crveno X precrtano uspravnom linijom.
Nakon nekoliko minuta, stiem do kraja tunela. Pogledam kroz otvor i,
zahvaljujui slabom svetlu, delimino vidim zavojite stepenice. Pod je besprekorno
beo, gotovo lep i - to je najvanije - prazan. Brojim u sebi do tri, a onda ispruim
ruke najvie to mogu i iz sve snage gurnem ventilacionu masku. Pada ko od ale.
Dobro osmotrim hodnik stepenita, veliku cilindrinu odaju gipsanih zidova i s
malecnim prozorima. I ogromne spiralne stepenice.
Sad ve prestajem da pazim i ubrzavam. Iz sve snage. Iskobeljam se iz tunela i
letim uz stepenice. Napola ve gore, zgrabim gelender i zabacim se ka sledeoj
krivini.
Bezbednosne kamere me verovatno prate. Svakog trena e se oglasiti alarm.
Drugi sprat, trei sprat. Ponestaje mi vremena. Dok prilazim vratima koja vode na
17

trei sprat, kidam legitimaciju s ogrlice i prevlaim je preko itaa. Bezbednosne

kamere nisu pokrenule alarm dovoljno brzo da zakljuaju stepenite. Ruka kljocne
- i eto me unutra. Svom silinom otvaram vrata.
Nalazim se u prostoriji prepunoj pokretnih kreveta i hemikalija koje kljuaju
pod metalnim poklopcima. Doktori i vojnici me zaprepaeno gledaju.
Grabim prvu osobu koja mi doe pod ruku - mladog doktora koji stoji kraj
vrata. Pre nego to vojnici uspeju da upere pitolje ka nama, vadim jedan od noeva
i stavljam ga doktoru pod grlo. Ostali doktori i medicinske sestre su sleeni od
straha. Nekoliko njih ak i vrisne.
Pucajte, i pogodiete njega", obraam se vojnicima, glasom priguenim
maramicom. Svi pitolji su upereni u mene. Doktor ne prestaje da drhti.
Pribijam mu no jo jae uz grlo, pazei da ga ne poseem.
Neu te povrediti", apuem mu u uvo. Reci mi gde da naem lek za kugu."
On prigueno zastenje, i oseam kako se preznojava. Pokazuje ka friiderima.
Vojnici i dalje oklevaju - ali jedan mi se ipak obraa.
Oslobodi doktora!", dovikuje. Ruke uvis!"
Doe mi da prasnem u smeh. Mora da je regrut. Prelazim preko sobe vukui
doktora, i
stajem kraj friidera.
Pokai mi." Doktor podie drhtavu ruku i otvara friider. Zapahne nas ledeni
vazduh. Pitam se moe li doktor da oseti koliko brzo mi kuca srce.
Evo", apue. Skrenem nakratko pogled s vojnika i vidim da doktor pokazuje
na gornju policu. Polovina ampula na polici obeleena je prekrienim X:T. Filoviridae Virus Mutations. Druga polovina ampula obeleena je s 11.30 Cures. Ali sve su
prazne. Nestalo im je leka. Opsujem sebi u bradu. Prelazim pogledom preko ostalih
polica - po njima su poredane ampule za ublaavanje simptoma kuge i raznorazni
lekovi protiv bolova. Ionovo opsujem. Sad je kasno da se okrenem i odem.
Putam te", apuem doktoru. Sagni se." Putam ga i guram dovoljno jako da
padne na kolena.
Vojnici zapoinju paljbu. Ali ja sam spreman - krijem se iza otvorenih vrata
friidera dok se meci odbijaju o njih. Grabim nekoliko boica leka za ublaavanje
simptoma kuge i guram ih pod majicu. Trgnem se. Okrznuo me je zalutali metak i
ruka me sevne od bola. Na samom sam izlazu.
Aktivira se alarm i izleem kroz vrata koja vode na stepenite. Zaujem horsko
kljocanje i shvatam da su se sva vrata koja vode od stepenita zakljuala iznutra. U
klopci sam. Vojnici mogu da prou kroz bilo koja od tih vrata, a ja nemam kuda da
izaem. Iz laboratorije se uju povici i koraci. Neko vie:
Pogoen je!"
Panju mi privlae malecni prozori na gipsanim zidovima hodnika. Previe su
visoki da bih mogao da ih dohvatim sa stepenica. Stiskam zube i vadim i drugi no,
tako da sada u svakoj ruci drim po jedan. Pomolim se da je gips dovoljno mekan,
skaem sa stepenica i bacam se na zid.
Jedan no zabijam ravno u gips. Iz ranjene ruke mi lipti krv i zaurlam od
napora. Visim izmeu stepenita i prozora. Iz sve snage se zanjiem napred.
Gips poputa.
Iza sebe zaujem otvaranje laboratorijskih vrata iz kojih izleu vojnici. Meci lete
oko mene. Zaljuljam se ka prozoru i putam no zariven u zid.
Prozor puca, i odjednom sam ponovo napolju, u noi, padam, padam, padam
kao zvezda ka prvom spratu. Razderem svoju majicu s dugim rukavima i ona lepee
18

iza mene dok mi misli sevaju kroz glavu. Savij kolena. Stopala napred. Opusti
miie. Doekaj se na prste. Kolut napred. Tlo je sve blie. Spreman sam.
Udar o zemlju izbije mi vazduh. Pravim etiri koluta i udaram o zid s druge
strane ulice. Neko vreme leim obnevideo, potpuno bespomoan. Iznad sebe
zaujem besne glasove koji dolaze s prozora na treem spratu - vojnici su shvatili da
moraju da se vrate u laboratoriju i deaktiviraju alarm. ula mi se postepeno
izotravaju - postajem svestan bola u boku i ruci. Oslonim se na zdravu ruku da
ustanem, ali se trgnem. Grudi mi pulsiraju od bola. Mislim da sam slomio rebro. Kad
pokuam da ustanem, shvatam da sam i uganuo jedan zglob. Ne mogu da ocenim da
li me to adrenalin spreava da osetim i ostale posledice pada.
Iza ugla zaujem povike. Teram sebe da ukljuim mozak. Blizu sam zadnjeg
dela zgrade, a nekoliko uliica iza mene grana se ka tmini. Odepam ka tim
senkama.
Kad pogledam preko ramena, vidim malu grupu vojnika koji jure ka mestu na
koje sam pao, pokazujui na slomljeno staklo i krv. Jedan od njih je i onaj mladi
kapetan koga sam video ranije, mukarac po imenu Metijas. Izdaje im naredbu da se
ratrkaju. Ubrzavam korak, trudei se da zanemarim bol. Pogurim se, ne bi li ova
crna odea i kosa potpuno utonule u tamu. Oi su mi uprte u zemlju. Moram da
pronaem otvor za kanalizaciju.
Obod vidnog polja mi se magli. Pipam uvo akom traei krv. Jo je nema, to
je dobar znak. Nekoliko trenutaka kasnije ugledam poklopac kanalizacije. S
mukom uzdiem,
podiem maramicu povezanu preko usta i saginjem se da podignem poklopac.
Ne mrdaj. Ni makac."
Okrenem se i ugledam Metijasa, mladog kapetana koga sam prvi put video na
ulazu bolnice. Pitolj mu je uperen u moje grudi, ali, na moje iznenaenje, ne puca.
vrsto steem ovaj jedan no koji mi je ostao. Vidim neku promenu u njegovom
pogledu, i shvatam da me je prepoznao kao deaka koji se teturao po bolnici.
Smeim se - mogli bi da me prime sad kad sam stvarno ranjen.
Metijas me podozrivo gleda.
Ruke uvis. Uhapen si zbog krae, vandalizma i upada na tui posed."
Ne predajem se iv."
Ako ti vie odgovara, mogu da te privedem i mrtvog."
Onoga to je usledilo seam se kao kroz maglu. Vidim Metijasa kako se sprema
da opali. Iz sve snage hitnem no ka njemu. Pre nego to uspe da opali, moj no ga
snano pogodi u rame i on se stropota na zemlju uz tup udar. Ne ekam da vidim
da li e ustati. Saginjem se i otvaram poklopac, a onda se niz lestve sputam u tamu.
I vraam poklopac na mesto.
Povrede su poele da me sustiu. Teturam se po kanalizacionom sistemu,
vidno polje mi se svako malo zamuti, jednom rukom vrsto stiskam bok. Trudim se
da ne dotiem zidove. Svaki udah me boli. Mora da sam slomio rebro. Dovoljno sam
priseban da mogu da razmiljam o tome kuda idem i usredsredim se na pravac ka
sektoru Lejk. Tes e biti tamo. Pronai e me i pomoi mi da odem na sigurno. ini
mi se da iznad sebe ujem bat koraka i povike vojnika. Nema sumnje da je neko
dosad ve pronaao Metijasa, a moda su se i spustili niz kanalizaciju. Moda su mi
ve za petama s oporom pasa-tragaa. Priseam se gde treba da skrenem i koraam
po prljavoj vodi odvoda. Iza sebe ujem talasanje i odjeke glasova. Skrenem jo
nekoliko puta. Glasovi su neto blii, ali ubrzo potom se udaljavaju. Ne skreem s
puta koji sam zacrtao u glavi.
19

nela012

E to bi stvarno bila fora - zar ne? - da uspem da pobegnem iz bolnice, a da

umrem ovde, izgubljen u lavirintu kanalizacionih cevi.
Odbrojavam minute da bih ostao pri sebi. Pet minuta, deset minuta, trideset
minuta, jedan sat. Koraci koje sam malopre uo sada zvue udaljeno, kao da su se
zaputili negde drugde. Ponekad zaujem neke udne zvuke, nalik klokotanju u
epruveti, isputanju pare iz cevi, naletu vazduha. Kad uoim sledee lestve koje
vode ka povrini, rizikujem i penjem se. Sad ve postoje velike anse da se
onesvestim. Zadnjim atomima snage uspinjem se na povrinu. Obreo sam se u
mranoj uliici. Kad doem do daha, trepem da razbistrim vid i osmotrim okolinu.
Nekoliko blokova ispred mene je Junion stanica. Nisam daleko. Tes e biti tamo
i ekati me.
Jo tri bloka. Jo dva bloka.
Ostao mi je jo jedan blok. Ne mogu dalje. Pronalazim mrano mesto u uliici i
stropotam se. Posled-nje to vidim je silueta devojke u daljini. Moda ide ka meni.
Sklupam se i polako gubim svest.
Pre nego to sasvim utonem u tamu, shvatim da mi nema mog priveska oko
vrata.

20

DUN
Jo se seam dana kad je moj brat propustio svoju promociju nove klase Vojske
Republike.
Nedelja popodne. Vruina i zapara. Nebo prekriveno smeim oblacima. Meni
je bilo sedam, a Metijasu devetnaest godina. Na hladnom mermernom podu naeg
stana spavalo je moje malo belo tene ovara, Oli. Ja sam leala u krevetu, s
temperaturom, dok je Metijas sedeo pored mene, sav zabrinut. Napolju se, preko
zvunika, jasno ulo deklamovanje nacionalne zakletve Republike. Kad su doli do
dela u kome se pominje predsednik, Metijas je ustao i salutirao u pravcu prestonice.
Na uveni Elektor Primo upravo je bio prihvatio jo jedan etvorogodinji
predsedniki mandat. Jedanaesti po redu.
Ne mora da sedi ovde sa mnom, zna", izgovorila sam nakon to se zavrila
himna. Idi na tu ceremoniju primanja. Ja sam bolesna kako god okrene."
Metijas mi je, ne obraajui panju na to to priam, stavio hladnu oblogu na
elo.
Ja sam primljen kako god okrene", rekao je. Stavio mi je pare crvene
pomorande u usta. Seam se kako ju je oljutio; zasekao je jednu preciznu dugu
liniju oko nje, i skinuo koru u jednom komadu.
Ali tamo je Komandirka Dejmson." Trepula sam oteenim kapcma. Uinila
ti je uslugu to te nije poslala na ratite... Nee joj biti drago to si izostao. Zar ti to
nee upisati u dosije? Ne eli valjda da te izbace kao nekog od onih ulinih
probisveta."
Matijas me je strogo lupnuo po nosu. Nemoj tako da naziva ljude, Dundi.
Nepristojno je. I ne moe da me izbaci iz svoje patrole zato to sam propustio
ceremoniju. Uostalom", namignuo je, uvek mogu da im hakujem bazu podataka i
prepravim svoj dosije."
Ozarila sam se. I ja elim da me jednog dana prime u vojsku, da ogrnem taj
tamni plat Republike. Moda budem iste sree kao Metijas, pa me dodele nekom
takvom slavnom komandiru. Otvorila sam usta da mi ubaci jo jedno pare
pomorande. Trebalo bi ee da proputa odlaske u Batalu. Moda bi imao vie
vremena da nae devojku."
Metijas se nasmejao. Ne trebaju meni devojke. Imam sestricu o kojoj se
staram."
Ma daj Jednog dana e morati da nae devojku."
Videemo. Ja sam ti prilino izbirljiv."
Uutala sam na trenutak i pogledala ga pravo u oi. Metijase, jel me mama
pazila kad sam bila bolesna? Jel' me pazila ovako kao ti?"
Metijas mi je sklonio znojave pramenove kose s lica. Ne budi blesava,
Dundi. Naravno da je pazila na tebe. I to mnogo bolje nego ja."
Ne. 77 najbolje pazi na mene", promumlala sam. Oni kapci su mi bili sve
tei.
Moj brat se osmehnuo. Lepo od tebe to tako misli."
Nee valjda i ti da me napusti? Hoe li ostati kraj mene due nego mama i
tata?"
Metijas me je poljubio u elo. Uvek i zauvek, mala, sve dok ti se ne smuim.

21

00.01 SATI.
SEKTOR RUBI
220C UNUTRA.
im sam ugledala Tomasa na vratima, znala sam da neto nije u redu. Pogasili
su sva svetla po stambenim zgradama, ba kao to me je Metijas i upozorio, te je stan
bio osvetljen samo uljanom lampom. Oli laje iz sveg glasa. Obuena sam u uniformu
za trening i crno-crveni prsluk, uniranih izama i kose vezane u konjski rep. Na
trenutak se ak i radujem to pred vratima nije Metijas. Video bi ta sam obukla, i
bilo bi mu jasno da sam krenula napolje. Opet mu prkosim.
Kad otvorim vrata, Tomas se nervozno nakalje na moj iznenaen izraz lica i
kiselo se smei. (elo mu je umazano crnim uljem, verovatno je kaiprstom preao
preko njega. to znai da je nedavno zavrio s podmazivanjem puke i da sutra ide u
izvidnicu.) Prekrstim ruke. On utivo dotakne ivicu kape.
Zdravo, gice Iparis", izgovara.
Duboko uzdiem.
Krenula sam na tranje. Gde je Metijas?"
Komandirka Dejmson moli da to pre krene sa mnom ka bolnici." Okleva na
trenutak. Pre bih to nazvao naredbom nego molbom."
Javlja mi se neki udan oseaj u stomaku.
Zato me onda nije lino pozvala?" pitam.
Radije bi da te ja otpratim."
Zato?" Sve sam glasnija. Gde mi je brat?"
Tomas duboko uzdahne. Ve znam ta e da mi kae.
ao mi je. Metijas je ubijen."
I tada svet oko mene najednom utihne.
Kao izdaleka, vidim da Tomas i dalje pria, da gestikulira, da me privija u
zagrljaj. Nesvesno mu ga uzvraam. Nita ne oseam. Klimnem kada me pridri i
trai da uradim neto. Da krenem za njim. Ne sklanja ruku s mog ramena. Vlana
psea njuka uka mi ruku. Oli ide za mnom iz stana, i kaem mu da me prati.
Zakljuavam vrata, stavljam klju u dep i putam Tomasa da nas kroz tamu vodi ka
stepenicama. Sve vreme pria, ali ja ga ne ujem. Zurim ispred sebe u sjajne metalne
ukrase na ogradi stepenita, u Olijeve i moje iskrivljene odraze.
Ne mogu da razluim ni sopstveni izraz lica. Nisam sigurna ni da ga uopte
imam.
Metijas je trebalo da me povede sa sobom. To je prva jasna misao koja mi je
prola kroz glavu dok smo silazili do prizemlja nae kaskadne zgrade i peli se u dip
koji nas je ekao. Oli skae na zadnje sedite i protura glavu kroz prozor. Automobil
se osea na vlagu (na gumu i metal i sve znoj - mora da se u njemu nedavno vozilo
vie ljudi). Tomas seda za volan i proverava da li sam vezana. Glup mali gest.
Metijas je trebalo da me povede sa sobom.
Ta misao ne prestaje da mi se vrti po glavi. Tomas vie ne progovara. Puta me
da zurim u zamraeni grad, pogledajui me s vremena na vreme krajikom oka.
Deliem mozga podseam sebe da bi kasnije trebalo da mu se izvinim.
Dok se vozimo, prelazim pogledom preko poznatih zgrada. Ljudi (veinom
unajmljeni radnici iz sirotinjskih naselja) nagurali su se uz ogradu iako je mrano, i
sede nagnuti nad inijama jeftine hrane u ulinim kafeima. U daljini plutaju oblaci
pare. Na displejima megaborda, neprestano upaljenih bez obzira na restrikcije, svetle
upozorenja na dolazee poplave i karantine. Nekoliko ih se odnosi i na Patriote 22

ovoga puta obavetavaju o jo jednoj bombi u Sakramentu koja je ubila est vojnika.
Nekoliko kadeta, jedanaestogodinjaci sa utim prugama na rukavima, stoji na
stepenitu ispred akademije, ispod starog i tronog natpisa Koncertna sala Volt Dizni,
koji je naisto izbledeo. Raskrsnicom prolazi jo nekoliko praznih dipova, vidim
bezizrazna lica vojnika u njima. Neki od njih nose crne zatitne naoare, pa im oi i
ne vidim.
Nebo deluje tamnije nego inae - nagovetava oluju. Stavljam kapuljau na
glavu u sluaju da zaboravim kad konano izaemo iz kola.
Kad ponovo pogledam ka prozoru, vidim deo grada koji pripada Batali. U tom
vojnom sektoru sva su svetla popaljena. Nekoliko blokova dalje, izdie se kula koja
pripada zgradi bolnice.
Tomas primeti da se izvijam da bolje vidim.
Jo malo pa stiemo", kae.
Kad se pribliimo, vidim izukrtanu utu traku koja okruuje podnoje kule,
grupe vojnika iz gradskih patrola (s crvenim prugama na rukavima, nalik
Metijasovim), kao i nekoliko fotografa i saobraajnih policajaca, crne kombije i
bolnika vozila. Oli zacvili.
Pretpostavljam da nisu uhvatili poinioca", obraam se Tomasu.
Otkud zna?"
Pokazujem glavom ka zgradi.
Svaka ast", nastavljam. Ko god da je ubica, preiveo je pad s dva i po sprata,
i na to jo imao snage za beg."
Tomas je podigao pogled ka kuli, u pokuaju da sagleda situaciju mojim oima
- polomljeni prozor hodnika na treem spratu, razvaljeni deo ispod njega, vojnike
koji pretrauju uliice, manjak bolnikih vozila.
Nismo ga uhvatili", konano priznaje. S tom flekom od ulja na elu izgleda jo
izbezumljenije. Ali to ne znai da u nekom trenutku neemo pronai njegovo telo."
Ako ga dosad niste nali, neete ga ni nai."
Tomas otvara usta da neto kae, ali ipak se predomisli i ponovo usredsredi na
put. Kad se dip konano zaustavi, Komandirka Dejmson naputa grupu straara s
kojom je stajala i kree ka mojim vratima.
ao mi je", naprasno izgovara Tomas. Oseam trunku grie savesti zbog svog
hladnog ophoenja pa mu ipak klimnem glavom. Njegov otac je bio domar u naoj
zgradi pre nego to je umro, a njegova pokojna majka kuvarica u mojoj osnovnoj
koli. Metijas je bio taj koji ga je, uprkos skromnom poreklu, preporuio (imao je
veliki broj bodova na Ispitu) prestinoj gradskoj patroli. to znai da verovatno i on
osea istu ovu obamrlost.
Komandirka Dejmson prie suvozakim vratima i dvaput kucne na prozor da
mi privue panju. Njene tanke usne namazane su vritee crvenom, a u nonoj tami
njena crvena kosa deluje tamnosmee - gotovo crno.
Ubrzaj, Iparisova. Nema se vremena za gubljenje." Skree pogled ka Oliju na
zadnjem seditu. Mala, ovo nije policijski pas." Nepokolebljiva je, ak i u ovakvom
trenutku.
Izlazim iz dipa i brzo salutiram. Oli skakue kraj mene.
Zvali ste, Komandirko", kaem.
Komandirka Dejmson se ne trudi da mi uzvrati pozdrav. Okree se i odlazi, i
ja sam primorana da trkaram kraj nje, na jedvite jade drei korak.
Tvoj brat Metijas je mrtav", izgovara. Ne menja ton. Koliko mi je poznato, ti
si na samom kraju obuke za agenta, jel tako? Odsluala si predavanja o hvatanju
23

begunaca?"
Borim se da udahnem. Jo jedna potvrda Metijasove smrti.
Da, Komandirko", uspevam da prozborim.
Kreemo ka bolnici. (ekaonica je prazna; isterali su sve pacijente; straari su se
okupili kraj stepenita; verovatno je ovde sve poelo.) Komandirka Dejmson gleda
ispred sebe i dri ruke iza lea.
Koji si rezultat imala na Ispitu?"
Hiljadu petsto, Komandirko." Cela vojska zna moj rezultat. Ali Komandirka
Dejmson voli da se pravi da ne zna i da je nije briga.
Ne zaustavlja se.
A, da", kae, kao da je prvi put ula za to. Moda i bude od neke koristi. Ve
sam zvala Drejk da im kaem da se ne vraa na dalju obuku. Ionako si bila na
kraju."
Mrtim se.
Komandirko?"
Dostavili su mi celokupnu istoriju tvojih ocena. Savreni rezultati - duplo bre
si odsluala veinu predavanja, jel tako? Pria se i da si prilino nestana. Jel' to
istina?"
Nikako da razumem ta hoe od mene.
Desi se, Komandirko. Jesam li u nevolji? Jesu li me izbacili?"
Komandirka Dejmson se osmehuje.
Ne ba. Diplomirala si ranije. Kreni za mnom - elim neto da ti pokaem."
elim da je pitam za Metijasa, da je pitam ta se to desilo. Ali spreava me
njeno hladno ponaanje.
Koraamo predvorjem prvog sprata, sve dok ne stignemo do izlaza za sluaj
opasnosti. Komandirka Dejmson rasteruje vojnike koji ga uvaju i puta me da
proem. Oli prigueno rei. Izlazimo na vazduh, i sada smo na zadnjem ulazu u
zgradu. Nalazimo se unutar ute trake. Oko nas je naikano na desetine vojnika.
Pouri", breca se Komandirka Dejmson. Ubrzavam korak.
Trenutak kasnije shvatam ta eli da mi pokae i kuda idemo. Ispred nas se
nalazi objekat prekriven belim aravom. (Metar i osamdeset, ovek; stopala i udovi
pod prekrivaem deluju netaknuto; definitivno nije pao u ovom poloaju, te mora da
ga je neko namestio.) Poinjem da se tresem. Kad spustim pogled ka Oliju, vidim da
se sav nakostreio. Dozivam ga, ali on odbija da se priblii, pa sam primorana da ga
ostavim za sobom dok sledim Komandirku Dejmson.
Metijas me je poljubio u elo. Uvek i zauvek, mala, sve dok ti se ne smuim."
Komandirka Dejmson se naglo zaustavi ispred belog prekrivaa, sagne se i
zbaci ga u stranu. Zurim u mrtvo telo vojnika u crnoj uniformi, u ije grudi je i dalje
zariven no. Tamna krv mu se razlila po koulji, ramenima i rukama, po brazdama
drke od noa. Oi su mu zatvorene. Kleknem kraj njega i sklonim mu pramenove
tamne kose s lica. udno je to. Ne obraam panju na detalje s mesta zloina. I dalje
ne oseam nita sem te duboke obamrlosti.
Recite mi, kadetkinjo, ta mislite da se ovde dogodilo", upitno e Komandirka
Dejmson. Recimo da je to kviz pitanje. Identitet vojnika bi trebalo da te natera da
pogodi."
ak se i ne trgnem od otrice njenih rei. Detalji naviru, i poinjem da priam.
Onaj ko ga je napao ovim noem bio je ili veoma blizu ili ima izuzetno snaan
zamah. Denjak." Prelazim prsima preko krvave drke. Zadivljujua preciznost.
No ima svoj parnjak, jel' tako? Vidite li ovu aru urezanu u dnu seiva? Naglo se
24

prekida."
Komandirka Dejmson klima glavom.
Drugi no je zaboden u zid na stepenitu."
Gledam ka mranoj uliici ka kojoj su okrenute noge moga brata i nekoliko
metara dalje uoavam kanalizacioni otvor.
Onuda je pobegao", kaem. Procenjujem smer u kome je zarafljen poklopac
kanalizacionog otvora. Koristi i levu ruku. Zanimljivo. Ambidekster je."
Nastavi, molim te."
Kanalizacioni sistem je s ove lokacije mogao da ga odvede ili dublje u grad ili
na zapad, ka okeanu. Verovatno je odabrao grad - previe je slab za drugu opciju. Ali
sada je nemogue pratiti ga. Ako ima imalo mozga, skretao je dole koliko god je
mogao, i to kroz otpadnu vodu. Nije dodirivao zidove. Nije nam ostavio nikakve
tragove."
Ostaviu te ovde na trenutak, da moe da se pribere. Nai emo se za dva
minuta na stepenitu treeg sprata, da fotografi naprave snimke." Jo jednom baca
pogled na Metijasa pre nego to se okrene - lice joj na trenutak smeka. Kakva teta,
bio je tako dobar vojnik." Potom odmahuje glavom i okree se.
Gledam je kako odlazi. Ostali vojnici su se dobrano odmakli od mene,
verovatno da bi izbegli neprijatan razgovor. Ponovo sputam pogled na lice moga
brata. Iznenauje me to to deluje spokojno. Koa mu je tamna, nije bleda kao to
sam oekivala. Oekujem da e svaki as da trepne, da se osmehne. Na rukama
osetim ljuspice zgruane krvi. Ne mogu da ih obriem, zalepile su mi se za kou.
Moda je to ono to mi izaziva bes. Ruke poinju toliko da mi se tresu da ih pribijam
uz Metijasovu odeu da ih umirim. Moram da analiziram mesto zloina... ali ne
mogu da se usredsredim.
Trebalo je da me povede sa sobom", apuem mu. A onda naslanjam glavu
na njegovu i poinjem da plaem. U sebi se tiho zaklinjem ubici svoga brata.
Uloviu te. Pretraiu svaki oak Los Anelesa da te naem. Svaku ulicu
Republike ako budem morala. Prevariu te, obmanuu te, lagau, varau i krau da
te pronaem, izmamiu te iz skrovita i goniu te dok vie ne bude imao gde da
pobegne. Ovo ti obeavam: tvoj ivot je moj.
Vojnici prerano dolaze da odnesu Metijasovo telo u mrtvanicu.

03.17 SATI
MOJ STAN.
ISTE NOI.
POELA JE KIA
Leim na kauu, ruke prebaene preko Olija. Mesto na kome obino sedi
Metijas sada je prazno. Sto je pretrpan starim albumima s fotografijama i
Metijasovim dnevnicima. Oduvek je voleo taj staromodni fazon naih roditelja i
uporno je rukom ispisivao dnevnike, isto kao to su oni uvali papirne fotografije.
Ne moe im ui u trag niti ih tagovati na internetu", umeo je da kae.
Ironino za jednog hakera.
Jel me ono bee danas po podne pokupio iz Drejka? Pre nego to je otiao,
eleo je da porazgovaramo o neem vanom. Nikada neu saznati ta je hteo da mi
kae. Svuda po meni su papiri i izvetaji. U jednoj ruci vrsto steem ogrlicu s

25

priveskom, dokaz s mesta zloina koji ve neko vreme prouavam. Paljivo

posmatram njegovu glatku povrinu bez ikakve gravure. A onda spustim ruku i
uzdahnem. Boli me glava.
Saznala sam zato me je Komandirka Dejmson povukla iz Drejka. Ve due
vremena me merka. Sada je jo neoekivano izgubila jednog lana patrole, pa bi da
ubaci novog agenta. Idealno vreme da me regrutuje pre ostalih. Od sutra e Tomas
privremeno zauzeti Metijasovo mesto - a ja ulazim u jedinicu za izvidnice kao agentdetektiv na obuci.
Moja prva misija: ui u trag Danu.
Dosad smo isprobali nekoliko razliitih taktika u potrazi za Danom, ali
nijedna nije urodila plodom" rekla mi je Dejmsonova pre nego to me je poslala
kui. Tako da... uradiemo sledee. Ja u nastaviti sa svojim projektima u
izvidnicama. A tvoje vetine emo da proverimo u praksi. Pokai mi kako bi ti
pokuala da ga pronae. Moda uspe da smisli neto valjano. Moda i ne. Ali
potrebno nam je da sve sagledamo iz nove i svee perspektive, te u, ukoliko me
zadivi, da te unapredim u redovnog agenta izvidnice. Uiniu te slavnom - bie
najmlai agent u Republici."
Zatvaram oi i pokuavam da razmiljam.
Dan mi je ubio brata. Znam to jer smo pronali ukradenu legitimaciju na
stepenitu na treem spratu, koja nas je odvela do vojnika kome je pripadala, a koji je
mucajui opisao deaka. Njegov opis se nije podudarao ni sa jednim u Danovom
dosijeu - ali mi ionako slabo ta znamo o tome kako on izgleda, sem da je mlad, nalik
klincu koji je te veeri primljen u bolnicu. Otisci na legitimaciji su isti oni koje smo
prolog meseca pronali na mestu zloina povezanom s Danom, otisci koji se ne
podudaraju ni sa jednim civilom zavedenim u Republici.
Dan je bio tamo, u bolnici. I bio je dovoljno nesmotren da zaboravi legitimaciju.
Pa se zapitam. Danov plan da provali u laboratoriju i otme lek bio je loe
osmiljen, brzopleti potez oajnika. Mora da je ukrao lekove za ublaavanje
simptoma kuge i one protiv bolova, jer nije mogao da pronae nita jae. Imajui u
vidu nain na koji je utekao, on sam nije zaraen. Ali neko koga poznaje verovatno
jeste, neko ko mu dovoljno znai da bi rizikovao ivot. Neko ko ivi u Bluridu ili
Lejku ili Vinteru ili Alti, sektorima koji su nedavno pogoeni kugom. Ako je to
istina, Dan nee naputati grad u skorije vreme. Neto ga dri vezanog ovde, i ta
veza je emotivne prirode.
Dan moda ima i sponzora, koji ga je unajmio da ovo odradi. Ali bolnica je
opasno mesto, pa bi sponzor morao mnogo da ga plati. A da je dobio toliko novca,
sigurno bi sve ovo bolje isplanirao i proverio kad je sledea isporuka leka za kugu.
Osim toga, nikada nita nije ukazivalo na to da je Dan plaenik. Vojnu imovinu
Republike napadao je sam, usporavajui poiljke namenjene podruju zahvaenom
ratom i unitavajui letelice i borbene avione koji su se tamo uputili. Ima neku fiksideju da nas sprei da pobedimo Kolonije. Neko vreme smo mislili da radi za
Kolonije - ali njegove akcije nisu profesionalno odraene, iza njih ne stoje visoka
tehnologija ili finansiranje koje je lako prepoznati. To ba i ne oekuje od
neprijatelja. Koliko ja znam, nikad dosad nije prihvatio plaen posao, te je mala
verovatnoa da je to uinio ovoga puta. Ko bi unajmio neproverenog plaenika? Jo
jedan mogui sponzor su Patriote - no da je ovo bila zajednika akcija, neki Patriota
bi dosad ve iscrtao njihovu prepoznatljivu zastavu (trinaest crvenih i belih pruga, s
pedeset plavih takica na plavom pravougaoniku) na nekom zidu u blizini mesta
zloina. Ne bi oni propustili ansu da se pohvale pobedom.
26

Ipak, neto u toj prii nije timalo: Dan nikada ranije nikoga nije ubio. Zato i ne
mislim da ovo ima veze s Patriotama. U jednom od njegovih prethodnih zloina
uunjao se u karantin tako to je vezao policajca iz uline patrole. Policajac ni
ogrebotinu nije imao (osim modrog oka). Jednom je provalio u sef banke, ostavivi
na zadnjem ulazu etiri netaknuta uvara - dodue bili su malo omamljeni. Jednom
je ak usred noi zapalio celu flotu borbenih aviona na praznoj pisti, a najmanje dva
puta su letelice prinudno sletele jer im je on onesposobio motore. Jednom je naisto
unitio deo vojne baze. Krao je novac, hranu i robu. Ali ne postavlja bombe kraj puta.
Ne puca u vojnike. Ne organizuje atentate. Ne ubija.
Zato je onda ubio Metijasa? Mogao je da pobegne a da ga ne ubije. Da mu se
ovaj nije ranije zamerio? Da mu nije moj brat nekada uinio neto naao? Ovo nije
mogla biti sluajnost - no mu je proao pravo kroz srce.
Pravo kroz njegovo pametno, glupavo, tvrdoglavo, zatitniki nastrojeno srce.
Otvaram oi, podiem glavu i ponovo prouavam privezak na ogrlici. Danov je
- toliko makar znamo zahvaljujui otiscima. Okrugla ploica bez gravure, koju smo
pronali na bolnikom stepenitu zajedno s ukradenom legitimacijom. Ne pripada
nijednoj meni poznatoj religiji. Nema nikakvu materijalnu vrednost - napravljen je
od jeftinog nikla i bakra, a ogrlica od plastike. to znai da je verovatno nije ukrao,
ve za njega ima neku posebnu vrednost, im je ovako nosa rizikujui da je izgubi ili
da mu ispadne. Moda mu je to amajlija. Moda mu je privezak poklonio neko za
koga je vezan. Moda ista ona osoba za koju je pokuao da ukrade lek za kugu. Neka
tajna se krije u tome; samo to ja jo ne znam kakva.
Nekada sam bila oduevljena Danovim akcijama. Ali sad mi je postao ljuti
neprijatelj - postao je moja meta. Moja prva misija.
Dva dana sam dolazila k sebi. Treeg sam pozvala Komandirku Dejmson.
Imala sam plan.

27

DAN
Sanjam da sam ponovo kod kue. Iden sedi na podu i crta neke blesave oblike
po tabli. Ima etiri ili pet godina, a obrazi su mu i dalje onako deje bucmasti. Svakih
nekoliko minuta ustaje da mi pokae ta je nacrtao. Don i ja smo se uurili na
dvosedu, uzalud pokuavamo da popravimo stari porodini radio. Seam se kad ga
je tata doneo kui. Rei e nam koje su etvrti zahvaene kugom, rekao je. A sada nam
njegovi izlizani rafovi i dugmad beivotno lee u krilu. I od Idena traim pomo, ali
on se samo kikoe i kae da radimo to sami.
Mama stoji sama u naoj maloj kuhinji, pokuavajui da spremi veeru. Dobro
poznata scena. Obe ruke su joj u debelim zavojima - mora da se posekla na
polomljene flae ili prazne konzerve dok je istila ubre oko Junion stanice. Trgne se
kad tupom ivicom noa razdvoji zaleena zrna kukuruza. Povreene ruke joj
zadrhte.
Stani, mama. Pomoi u ti. Pokuavam da ustanem, ali stopala kao da su mi
zalepljena za tlo.
Nakon nekog vremena, diem pogled da vidim ta Iden sad crta. Isprva ne
mogu da razaznam oblike - deluju zbrkano, are razbacane pod njegovom vrednom
rukom.
Kad pogledam malo bolje, shvatam da crta vojnike kako upadaju u nau kuu.
Crta ih krvavocrvenom bojicom.
Naglo se budim. Kroz oblinji prozor probijaju se prigueni snopovi svetla, sivi
i ugasli. ujem slabano dobovanje kie. ini se da sam u naputenoj sobi nekog
deteta. okovi plavo-utih tapeta su odlepljeni. U sobi gore dve svee. Oseam
kako mi stopala vise s kreveta. Pod glavom mi je jastuk. Kad se okrenem, zajeim i
zatvaram oi.
Tesin glas treperi nada mnom.
uje li me?" pita.
Nemoj tako glasno, roo", izgovaram apatom, suvih usana. Glava mi pulsira
od zaslepljujue, otre glavobolje. Tes prepoznaje bol na mom licu i uti dok ja leim
murei i ekam da proe. Bol ne prestaje, kao da mi se neto neprestano zabada u
potiljak.
Nakon itave venosti, glavobolja konano poinje da se povlai. Otvaram oi.
Gde se nalazim? Jesi li ti dobro?"
Konano je jasno vidim. Kosu je uplela u kratku kiku, usne su joj ruiaste i
razvuene u osmeh.
Jesam li ja dobro?" pita. Vie od dva dana si u nesvesti. Kako se ti osea?"
Bol nadolazi u talasima, ovoga puta izgleda od neke spoljanje rane.
Sjajno."
Tesin osmeh iezava.
Ovoga puta si bio na ivici - nikad gore. Da nisam uspela da pronaem nekoga
da nas primi, mislim da ne bi preiveo."
Najednom mi se sve vraa. Seam se ulaza u bolnicu, ukradene legitimacije i
stepenica i laboratorije, pada s visine, noa kojim sam gaao kapetana,
kanalizacionog sistema. Leka.
Lek. Pokuavam da se uspravim u sedei poloaj, ali pokret je toliko nagao da
ugrizem usnu od bola. Ruka mi sama kree ka vratu - nema mi ogrlice s priveskom.
Neto me probode u grudima. Izgubio sam je. Taj privezak mi je poklonio otac, a
28

ja sam bio dovoljno nepaljiv da ga izgubim.

Tes pokuava da me smiri.
Samo polako."
Jesu li moji dobro? Jesu li neke od ampula preivele pad?"
Neke jesu." Tes mi pomae da ponovo legnem, i naslanja se laktovima na moj
krevet. Pretpostavljam da su i lekovi za ublaavanje simptoma bolji nego nita. Ve
sam ih ostavila tvojoj majci, zajedno s poklon-paketom. Ula sam na zadnja vrata i
dala ih Donu. Rekao je da ti se zahvalim."
Nisi mu valjda ispriala ta se desilo?"
Tes koluta ima.
Misli da sam mogla to da sakrijem od njega? Svi su ve uli za provalu u
bolnici, i Don zna da si povreen. Prilino je ljut."
Jel ti rekao ko je bolestan? Iden? Ili mama?"
Tes se grize za usnu.
Iden. Don kae da su ostali zasad dobro. Ali Iden normalno pria i svestan je.
Pokuao je da ustane iz kreveta i pomogne tvojoj mami da zaustavi neko curenje iz
sudopere, ne bi li joj dokazao da je jak, ali ona ga je, naravno, poslala nazad u krevet.
Iscepala je dve svoje majice da od njih pravi hladne obloge za Idenovu groznicu,
tako da je Don rekao da e rado prihvatiti odeu za mamu, ukoliko uspe da
pronae neto za nju."
Duboko uzdahnem. Iden. Naravno da je on taj koji se razboleo - igra se
ininjera ak i bolestan. Makar sam uspeo da se dokopam nekakvog leka. Sve e biti u
redu. Iden e neko vreme da bude dobro, a ja ne marim za Donove prekore. A to se
tie izgubljenog priveska, pa... na trenutak mi je drago to majka ne zna nita o tome,
to bi joj slomilo srce.
Nisam mogao da pronaem lek, a nisam imao vremena da ga traim."
Nema veze", odgovara Tes. Priprema sve zavoj za moju ruku. Na stolici na
kojoj sedi vidim svoj stari, iznoeni kaket. Tvoja porodica ima jo vremena. Bie jo
prilika."
U ijoj smo kui?"
im to izgovorim, zaujem zatvaranje vrata i bat koraka u sobi do nae.
Zabrinuto pogledam u Tes. Ona samo nemo klimne glavom i kae mi da se opustim.
U sobu ulazi ovek i otresa prljave kapljice kie s kiobrana. U rukama nosi
smeu papirnu kesu.
Budan si", izgovara. To je dobro." Prouavam mu lice. Prilino je bled i
pomalo bucmast, upavih obrva i ljubaznih oiju. Devojko", obraa se Tes, misli li
da on moe da ode do sutra uvee?"
Nema problema." Tes uzima bocu s providnom tenou - alkohol, verovatno
- i natapa ivicu zavoja. Kad dotakne mesto gde me je okrznuo metak, trgnem se.
Oseam se kao da mi je kou dotakla uarena ibica. Hvala vam jo jednom to ste
nam dopustili da ostanemo ovde, gospodine."
ovek proguna neto, nesigurnog izraza lica, i smeteno klimne glavom.
Prelee pogledom po sobi, kao da trai neto to je izgubio.
Bojim se da ne mogu due da vas ugostim. Patrola za kune uskoro e u novu
izvidnicu." Okleva. A onda vadi dve konzerve iz papirne kese i sputa ih na stoi.
Evo vam ili. Nije neto, ali e vas zasititi. Doneu i hleb." Pre nego to ita uspemo
da izustimo, on pouri napolje iz sobe s ostalim namirnicama.
Prvi put sputam pogled na svoje telo. Na sebi imam smee vojnike
pantalone, a gole grudi i ruka su mi zavijeni. Kao i jedna noga.
29

Zato nam pomae?", tiho pitam Tes.

Ona digne pogled sa zavoja kojim mi previja ruku.
Ne budi sumnjiav. Imao je sina koji je radio na ratitu. Umro je pre nekoliko
godina od kuge." Jauknem kad Tes podvee zavoj. Dii da ujem." Posluam je. Kad
neno pone da mi opipava grudi, osetim otro probadanje na nekoliko mesta. Dok
to radi, obrazi joj crvene. Moda ti je neko rebro i naprslo, ali nijedno nije
polomljeno. Trebalo bi to brzo da zaraste. Sve u svemu, ovek nije pitao kako se
zovemo, pa nisam ni ja njega pitala. Bolje je da ne znamo. Ispriala sam mu kako si
se povredio. Mislim da si ga podsetio na njegovog sina."
Sputam glavu na jastuk. Sve me iznova zaboli.
Izgubio sam oba noa", tiho mrmljam, da me ovek ne bi uo. Dva dobra
noa."
ao mi je, Dane", kae Tes. Sklanja pramen s lica i nadnosi se nada mnom. U
ruci dri providnu plastinu kesu s tri metka. Nala sam ih u naborima tvoje odei,
pa sam mislila da e ti zatrebati za praku ili tako neto." Stavlja mi kesu u jedan od
depova.
Smeim se. Kad sam je prvi put sreo, pre tri godine, bila je mravo
desetogodinje siroe koje je preturalo po kontejnerima sektora Nima. Toliko sam joj
tada bio potreban, da esto zaboravim koliko se sada zapravo ja na nju oslanjam.
Hvala, roo", kaem. Promrmlja neto nerazgovetno i skree pogled.
Nakon nekog vremena, tonem u dubok san. Kad se ponovo probudim, ne
znam koliko je vremena prolo. Glavobolja je uminula, a napolju je mrak. Moda je i
isti dan, mada mi se ini da sam ipak predugo spavao da bi to bio sluaj. Nema ni
vojnika ni policije. Jo smo ivi. Na trenutak samo nepomino leim, potpuno budan
u tmini. Izgleda da nas domain nije prijavio. Zasad.
Tes drema na ivici kreveta, ruku postavljenih ispod glave. Ponekad poelim da
joj naem valjan dom, porodicu koja bi je prihvatila. Ali svaki put kad mi to padne
na pamet, brzo se predomislim - ako bi je neko i prihvatio, ponovo bi bila u sistemu
Republike. Morala bi da polae Ispit, jer ga nije polagala na vreme. Ili bi, to je jo
gore, saznali da je povezana sa mnom i morala bi na sasluanje. Odmahujem
glavom. Previe je naivna, prelako je njome manipulisati. Nikome je ne bih
prepustio. Osim toga... nedostajala bi mi. Prve dve godine koje sam proveo sam
tumarajui ulicama bio sam prilino usamljen.
Oprezno vrtim zglob. Malo je ugruvan, ali ne boli mnogo - nema uganua,
nema otoka. Rana od metka me i dalje pee, a rebra ubijaju od bolova, ali ovoga puta
imam dovoljno snage da se bez problema pri-dignem. Ruka mi nesvesno kree ka
kosi, koja je putena i pada mi niz ramena. Jednom rukom je skupljam u labav rep
koji savijam u vrst vor. Naginjem se preko Tes, uzimam svoj ofucani kaket i
stavljam ga na glavu. Ruke mi trnu od napora.
Oseam miris ilija i hleba. Na stoiu kraj kreveta je inija iz koje jo pomalo
pui, a na njoj je pare hleba. Priseam se one dve konzerve koje je na domain
stavio na komodu.
Kre mi creva. Sve u da smaem.
Dok liem ostatke ilija s prstiju, ujem da se negde u kui zatvaraju vrata, a
nekoliko trenutaka kasnije i korake koji ure ka naoj sobi. Sav se ukoim. Tes se
trgne iz sna i hvata me za ruku.
ta to bi?" bunovno e. Stavljam prst na usne.
Na domain ulee u sobu, u poderanom ogrtau preko pidame.
Vreme je da krenete", apue. Upravo sam uo da vas trai neki ovek."
30

Gledam ga u oi. Tes me panino posmatra.

Otkud znate?"
On poinje da raiava sobu, sklanja praznu iniju i brie stoi.
Puta buvu da ima lek za kugu ako nekome ustreba. Kae da zna da si
povreen. Nije pominjao ime, ali sigurno je re o tebi."
Uspravljam se i prebacujem noge preko ivice kreveta. Vie nemam izbora.
O meni je re", potvrujem. Tes grabi nekoliko istih zavoja i gura ih pod
majicu. To je zamka. Idemo istog trenutka."
Mukarac klimne glavom.
Moete na zadnji ulaz. Pravo kroz hodnik, pa levo."
Pogledi nam se na trenutak susreu. I shvatam da mu je jasno kao dan ko sam.
Dodue, ne planira da to izgovori. Kao i drugi u naem sektoru koji su me u
prolosti prepoznavali i pomagali mi, tako i on teko da osuuje moje poduhvate
protiv Republike.
Zahvalni smo vam do neba", kaem.
Ne odgovara. Grabim Tes za ruku i izlazimo iz spavae sobe, prolazimo kroz
hodnik i zadnja vrata. Napolju je no i velika vlaga. Oi mi suze od bola koji rane
izazivaju.
Prepeaimo tihim uliicama est blokova, a onda konano usporimo. Rane mi
bride od bola. Posegnem za utenim dodirom priveska oko vrata, ali onda se setim
da ga vie nemam. Pripadne mi muka. ta ako Republika ukapira ta on predstavlja?
Hoe li ga unititi? Hoe li ui u trag mojoj porodici?
Tes se skljoka na zemlju i nasloni glavu na zid.
Moramo da napustimo grad", kae. Ovde je previe opasno, Dane. Zna da
jeste. Arizona ili Kolorado su sigurniji - ili, ono, ak i Barstou. Nemam nita protiv
periferije."
Da, da. Znam. Pogledam dole u nju. I ja elim da odem."
Ali nee. Vidim ti na licu."
Neko vreme sedimo utke. Da je do mene, iao bih sam preko cele zemlje i
prvom prilikom prebegao u Kolonije. Nije mi problem da rizukujem svoj ivot. Ali
postoji tuce razloga to ne mogu da odem, i Tes ih dobro zna. Nije ba da Don i
mama mogu samo tako da se pokupe i napuste posao da bi pobegli sa mnom, makar
ne neprimetno. A nije ni da Iden moe tek tako da napusti kolu. Ne ako ne ele da
postanu begunci kao ja.
Videemo", konano izgovaram.
Tes mi se oajniki osmehne.
ta misli, ko te to trai?" pita me nakon nekog vremena. Kako su saznali da
smo u sektoru Lejk?"
Ne znam. Moda neki diler koji je uo za provalu u bolnici. Moda misle da
imamo mnogo novca ili tako neto. A moda je i neki vojnik. Ili ak pijun. Izgubio
sam privezak u bolnici - ne znam kako bi mogli da ga iskoriste da ita o meni
saznaju, ali uvek postoji ansa."
ta planira da uradi povodom toga?"
Sleem ramenima. Rana od metka poinje da pulsira, pa se naslanjam na zid.
Ko kod da je, nemam nameru da se naem s njim - ali moram da priznam,
zanima me ta ima da kae. ta ako stvarno ima lek za kugu?"
Tes blene u mene. Ima isti onaj izraz lica kao kad smo se upoznali - pun nade,
znatieljan i preplaen.
Pa... ne moe da bude opasnije od tvoje sulude provale u bolnicu, a?"
31

DUN
Ne znam da li to se saalila na mene, ili jer zaista ali za Metijasom, jednim od
njenih najvrednijih vojnika, Komandirka Dejmson mi je pomogla da organizujem
sahranu - iako to nikada, ni za jednog vojnika nije uradila. Odbija da kae zato.
U bogatim porodicama kao to je naa, sahrane su pomno i detaljno razraene Metijasovo telo poloeno je u zgradi s visokim kitnjastim lukovima i vitraima. Goli
podovi zastrti su belim tepisima; sobu ispunjavaju okrugli beli sveano postavljeni
stolovi prepuni belih jorgovana. Jedino to je u boji jesu zastave Republike, okrugli
zlatni grb Republike iza glavnog oltara i portret naeg uzvienog Elektora iznad
svega toga.
Oaloeni nose sveanu belu odeu. Ja sam obukla namensku sveanu belu
haljinu s ipkom, korsetom i svilenom nadsuknjom, gusto nabranom pozadi. Za
pojas sam zakaila malecni bro s grbom Republike od belog zlata. Frizer mi je
podigao kosu, a visee lokne pustio da mi padaju preko jednog ramena, i zadenuo
mi belu ruu iznad uveta. Oko vrata imam bisernu ogrlicu. Kapci su mi prekriveni
svetlucavom belom senkom, trepavice okupane snenobelom, a crvenilo ispod
oteenih oiju izbrisano je blistavim belim puderom. Nigde nema boja, kao to ni
pored mene vie nema Metijasa.
Metijas mi je jednom rekao da nije oduvek bilo ovako, da su tek nakon prvih
poplava i vulkanskih erpucija, nakon to je Republika izgradila barijeru uz ratno
podruje ne bi li spreila dezertere kolonija da ilegalno prelaze na nau teritoriju,
ljudi poeli da ale za mrtvima nosei belo. Nakon prvih erupcija", rekao mi je, s
neba je mesecima padao beli vulkanski pepeo. I mrtvi i oni koji su umirali bili su
potpuno prekriveni njime. Zato se sada belo nosi u znak seanja na mrtve."
A to mi je ispriao jer sam ga pitala kako je izgledala sahrana naih roditelja.
Izgubljeno tumaram prostorijom, besciljno, prikladnim uvebanim reenicama
odgovarajui na izjave sauea. Primi moje sauee", kau. Prepoznajem neke od
Metijasovih profesora, kolega vojnika i nadreenih. Tu je i nekoliko mojih kolega s
Drejka. Iznenaena sam to ih vidim - imajui u vidu moje godine i broj predavanja
tokom te tri godine, koliko sam provela na fakultetu, nisam stekla mnogo prijatelja.
Ali ipak su tu, neki s popodnevnih vojnih vebi, a neki s apsolventskih predavanja o
Istoriji Republike. Hvataju me za ruku i odmahuju glavama. Prvo roditelji, a sad i
brat. Ne mogu ni da zamislim koliko ti je teko."
Ne, ne moe. Ali ljupko se osmehujem i klimam glavom, jer znam da nisu
zlonamerni.
Hvala vam to ste doli", kaem. Mnogo mi to znai i sigurna sam da bi
Metijas bio ponosan to je dao ivot za svoju zemlju."
Uhvatim pokoji zadivljen pogled dobronamernika sa susednog kraja prostorije,
ali ne reagujem. Nema koristi od sentimentalnosti. Moja odora nije njima namenjena.
Samo zbog Metijasa nosim ovu nepotrebno divnu haljinu, ne bih li bez rei pokazala
koliko ga volim.
Nakon nekog vremena sedam za sto u vrhu prostorije, okrenuta ka cveem
okienom oltaru pred kojim e se uskoro nanizati ljudi koji e itati nekrologe.
Obaram glavu pred zastavama, u znak potovanja prema Republici. A onda mi
pogled odluta ka belom kovegu kraj njih. Odavde vidim samo deli osobe poloene
u njega.
Divno izgleda, Dun."
32

Diem pogled i vidim Tomasa, koji mi se nakloni, a potom i zauzme mesto do

mene. Vojnu odeu zame-nio je elegantnim belim trodelnim odelom, a kosa mu je
svee oiana. Vidim da mu je i odelo gane novo. Mora da je kotalo itavo
bogatstvo.
Hvala. I ti."
To jest... mislim, izgleda dobro imajui u vidu okolnosti, sve to se desilo."
Znam ta si mislio." Potapem ga po ruci. Osmehuje mi se. Izgleda mi kao da
bi jo neto rekao, ali se predomisli i skrene pogled.
Potrebno je itavih pola sata da se ljudi smeste, a onda jo pola da konobari
ponu da pristiu s tanjirima s hranom. Ja nita ne okuam. Komandirka Dejmson
sedi preko puta mene, na suprotnom kraju stola, a izmeu nje i Tomasa je troje mojih
kolega s Drejka. Usiljeno im se smeim. S moje leve strane je mukarac po imenu
Kijan, koji organizuje i nadgleda Ispite u Los Anelesu. On je ocenjivao i moj ispit.
Jedino ne razumem ta e on ovde - zato je njemu uopte bitno to to je Metijas
umro. Bio je poznanik naih roditelja, te nije da ga nisam oekivala - ali zato je ba
pored mene?
A onda se setim da je Kijan bio mentor Metijasu pre nego to se on pridruio
odredu komandirke Dejmson. Metijas ga je mrzeo.
Mrti se svojim upavim obrvama i stavlja mi ruku na golo rame. Zadrava je
tu neko vreme.
Kako se osea, draga moja?", pita. Dok govori, krive mu se oiljci na licu jedan rez na nosu, i jo jedan koji se prostire od uveta ka bradi.
Usiljeno se smeim.
Bolje nego to bi se oekivalo."
Pa, tako ti je to." Nasmeje se tako da se stresem. Odmeri me od glave do pete.
U toj haljini blista kao prvi sneg."
Iz sve snage se upinjem da zadrim osmeh na licu. Smiri se, izgovaram u sebi.
Nije pametno imati ga za neprijatelja.
Veoma sam voleo tvog brata, zna", nastavlja s prenaglaenim saoseanjem.
Seam se kad je bio mali - trebalo je da ga vidi. Jurcao je po dnevnoj sobi vaih
roditelja, ispruene ruke u kojoj je bio zamiljeni pitolj. Bio je predodreen za ovaj
poziv."
Hvala vam, gospodine", kaem.
Kijan odseca veliki komad odreska i trpa ga u usta.
Metijas je bio vrlo usredsreen student. Roeni voa. Jel' ti ikad priao o
tome?"
U misli mi naviru seanja. Tanije, jedna kina no kad je Metijas poeo da radi
za Kijana. Izveo je mene i Tomasa, koji je jo bio u koli, u sektor Tanagai, i te veeri
sam prvi put probala japansku svinjetinu s rezancima i slatkim kolutovima crnog
luka. Seam se da su obojica bili u uniformi - Metijasov gornji deo bio je otkopan a
majica izvuena iz pantalona; Tomas je bio uredno zakopan, savreno zalizane
kose. Tomas me je zaikavao zbog neurednih kika, ali Metijas je bio utljiv. A onda
se, nedelju dana kasnije, njegovo egrtovanje kod Kijana naglo zavrilo. Metijas je
podneo molbu i bio prebaen u izvidnicu Komandirke Dejmson.
Govorio mi je da su to poverljivi podaci", laem.
Kijan se smeje.
Dobar je deko bio taj Metijas. Sjajan uenik. Moe misliti mog razoaranja
kad su ga prebacili u gradsku patrolu. Rekao mi je da nije dovoljno pametan da
ocenjuje Ispite i organizuje decu koja ih polau. Kako je samo bio skroman. Vazda
33

pametniji nego to je mislio - ba kao i ti." iroko mi se osmehuje.

Klimam glavom. Kijan me je naterao da dva puta polaem Ispit, jer sam dobila
maksimalan broj bodova u rekordnom roku (sat i deset minuta). Mislio je da sam
varala. Ne samo da jedina imam maksimalan rezultat u celoj Republici - nego sam
verovatno i jedina koja je dvaput polagala Ispit.
Veoma ste ljubazni", odgovaram. Moj brat je bio bolji voa nego to u ja
ikada biti."
Kijan odmahuje rukom da me uutka.
Gluposti, draga moja", kae. A onda mi se toliko primakne da mi postane
neprijatno. Ima neeg pritvornog i odbojnog u njemu. Lino sam oajan zbog naina
na koji je umro", kae. I to ba taj gnusni balavac da ga ubije. Sramota!" Kijan jo
vie nabira obrve, tako da deluju jo upavije. Bilo mi je mnogo drago kad mi je
Komandirka Dejmson rekla da e ti u potragu za njim. Potreban im je neko sve na
tom sluaju, a ti si prava mustrica za to. Kakav si dragulj dobila za prvu misiju,
jelda?"
Mrzim ga svim svojim biem. Tomas verovatno primeuje koliko sam se
ukoila, jer mi prua ruku ispod stola. Pravi se da je sve u redu, pokuava da mi
porui. Kad se Kijan konano okrene da odgovori na pitanje oveka koji sedi do
njega, Tomas se nagne ka meni.
Kijanu se Dan lino zamerio", apue.
Nije valjda?", izgovaram apatom.
Klima glavom.
A ta misli odakle mu taj oiljak?"
Danovih ruku delo? Ne mogu sakrijem iznenaenje. Kijan je prilino krupan
ovek, koji otkad znam za sebe radi na ocenjivanju Ispita. I vrlo je iskusan. Kako je
jedan tinejder uspeo tako da ga rani? I da potom pobegne? Bacam pogled na Kijana
i prouavam oiljak. Pravilan rez nainjen otrim noem. Mora da ga je brzo
povukao, jer je linija prava - ne mogu ba da zamislim Kijana da stoji nepomino dok
ga neko see. Na trenutak, samo na deli sekunde, stavljam se na Danovu stranu.
Podiem pogled ka Komandirki Dejmson, koja zuri u mene kao da mi ita misli.
Nije mi ba prijatno.
Tomas mi ponovo dotie ruku.
Hej", izgovara. Dan ne moe doveka da se krije - dokopaemo se tog uliara
pre ili kasnije, i kazniti ga za primer. Ne moe on tebi da parira, pogotovo kad se
zainati da neto istera do kraja."
Zbog Tomasovog ljubaznog osmeha oseam se jo slabije, i najednom imam
oseaj kao da to Metijas sedi kraj mene i govori mi da e sve biti u redu, da me
Republika nee razoarati. Brat mi je jednom obeao da e zauvek biti uz mene.
Skreem pogled s Tomasa ka oltaru, da mi ne vidi suze u oima. Ne mogu da mu
uzvratim osmeh. Mislim da se vie nikada neu nasmeiti.
Hajde da zavrimo s ovim", apuem.

34

DAN
Paklena je vruina, ak i ovako kasno popodne. epam ulicama na obodu
sektora Alta i Vinter, du jezera pa ka otvorenom, izgubljen u gomili ljudi. Rane mi
nisu sasvim zacelile. Nosim vojnike pantalone, koje mi je dao prethodni domain, i
tanku majicu s kragnom, koju je Tes pronala u kontejneru. Kaket sam natukao do
oiju i dodatno se zamaskirao povezom preko levog oka. Ono, nita neobino. Bar ne
u ovom moru fabrikih radnika s povredama na radu. Danas sam sam - Tes se krije
nekoliko ulica nie, uukana na skrivenom simsu drugog sprata neke zgrade. Nema
potrebe da nas oboje izlaem riziku.
Okruuju me poznati zvuci: ulini prodavci koji dovikuju prolaznicima, a
prodaju kuvana guija jaja, utipke i hot-dog. Oni iz piljarnica i kafia vise na
vratima i pokuavaju da namame muterije da uu. Decenijama star auto tandrui
prolazi pokraj nas. Radnici iz druge smene polako se vuku ka kuama. Nekoliko
devojaka me primeuje i pocrveni kad ih pogledam. amci plove po jezeru, paljivo
izbegavajui vodene turbine naikane kraj bedema, a sirene za upozorenje od
poplava neme su i ugaene.
Neki delovi su blokirani. Gledam da se drim podalje od njih - vojnici su ih
obeleili kao zone karantina.
Zvunici postavljeni uz ivice krovova pucketaju, a digitalni megabordi
zaustavljaju oglaavanje - ili, u nekim sluajevima, upozorenja o jo jednom napadu
pobunjenika Patriota - da bi se ukazala video projekcija nae zastave. Svi na ulicama
se zaustavljaju i nepomino stoje dok ide zakletva.
Zaklinjem se na odanost zastavi mone Republike Amerike, Elektoru Primu, naim
slavnim dravama, jedinstvu protiv Kolonija, pobedi koja je pred nama!
Na pomen Elektora Prima, salutiramo ka prestonici. Mumlam zakletvu sebi u
bradu, ali kad ulina patrola vie ne gleda u mom pravcu, ne izgovorim poslednji
deo. Pitam se kako li je zakletva glasila pre nego to smo uli u rat s Kolonijama.
Nakon zakletve, ivot se vraa u normalu. Odlazim do kineskog kafia
prekrivenog grafitima. Krezavi promoter koji stoji na vratima iroko se osmehuje i
uvlai me unutra.
Danas imamo pravo ingtao pivo", mrmlja. Viak gajbica od uvoznog
poklona poslatog direktno naem uzvienom Elektoru. Do est ih ve nee biti."
Nervozno prelazi pogledom po prostoriji. A ja samo zurim u njega. ingtao pivo?
Aha, vai. Moj otac bi se grohotom nasmejao. Nije Republika potpisala ugovor o
uvozu s Kinom (ili kako Republika voli da kae: osvojila Kinu i preuzela njene
poslove") da bi se fina uvozna roba delila po sirotinjskim etvrtima. Pre e biti da je
ovaj tip okasnio s plaanjem mesenih poreza dravi. Ne vidim zato bi inae
rizikovao i lepio lane ingtao etikete na domae pivo.
Ipak, zahvaljujem mu i ulazim unutra. Nije ovo mesto nita loije za
prikupljanje informacija od ostalih.
Mrano je. Vazduh mirie na dim iz lule i preno meso i petrolejke. Provlaim
se kroz ratrkane stolove i stolice - usput manjavam hranu s nekoliko tanjira koje
niko ne gleda, i guram je pod majicu - i stiem do anka. Iza mene, neki od gostiju su
se poredali u krug da gledaju skiz borbu i navijaju. U ovom baru oito se doputa
nelegalno klaenje. Ako su pametni, bie spremni da u svakom trenutku podmite
policiju - osim ako ne planiraju javno da priznaju da obru lovu na koju ne plaaju
porez.
35

ankerka me i ne pita koliko imam godina. Jedva da me i pogleda.

ta e?" pita.
Odmahujem glavom.
Samo malo vode, molim", kaem. Iza nas se zauju glasni povici, jer jedan od
boraca padne.
Sumnjiavo me pogleda. Prvo to uoi na mom licu jeste povez preko oka.
ta ti se desilo s okom, klinac?"
Nesrea na ispai. uvam krave."
Zgaeno me pogleda, ali se jo vie zainteresuje za mene.
Kakva teta. Jesi li siguran da nee pivo? To mora da boli."
Ponovo odmahujem glavom.
Hvala, roo, ali ja ne pijem. Volim da budem na oprezu."
Smei mi se. Nekako je lepukasta pod ovim treperavim svetlom, s tom
svetlucavom zelenom senkom na glatkim kapcima i kratkom crnom pa frizurom.
Tetovaa puzavice koja joj se sputa niz vrat nestaje u korsetu. Prljave zatitne
naoare - verovatno zatita prilikom kafanskih tua - vise joj oko vrata. teta. Da
nisam ovoliko zauzet jurenjem informacija, posvetio bih joj malo vremena,
proaskao s njom i iznudio koji poljubac.
Iz Lejka si, momak, a?", pita. Odluio si da uleti ovde i slomi koje ensko
srce? Ili si doao da se bori?" Pokazuje glavom ka skiz borbi.
Kezim se.
To preputam tebi."
Zato misli da ja umem da se borim?"
Pokazujem glavom na oiljke po njenim rukama i modrice na akama. Jedva
primetno se nasmei.
Slegnem ramenima.
Ne bih da zavrim mrtav u onom ringu. Nego sam doao da se sklonim od
sunca. A ti mi deluje kao prijatno drutvo, zna. Mislim, ako nema kugu."
Provaljena fora, ali ona se ipak nasmeje. Naslanja se na ank.
ivim na obodu sektora. Tamo je zasad prilino sigurno."
Naginjem se ka njoj.
Ba si srenica." A onda se uozbiljim. Jednoj porodici koju poznajem nedavno
su obeleili kuu."
ao mi je."
elim neto da te pitam, isto iz radoznalosti. Jesi li ula neto o tipu koji se
ve nekoliko dana muva ovuda i tvrdi da ima lekove za kugu?"
Upitno podie obrvu.
Aha, ula sam za to. Gomila ljudi pokuava da ga pronae."
Zna li ta govori ljudima?"
Na trenutak okleva. Primeujem nekoliko pegica na njenom nosu.
ula sam da pria da e dati lek samo jednoj osobi - odreenoj. Da e se taj
prepoznati."
Pravim se da me ta informacija zabavlja.
Koji srenik, a?"
iroko se osmehuje.
Ozbiljno ti kaem. Poruio je da eka tu osobu veeras u pono, na mestu od
deset sekundi."
Mesto od deset sekundi?"
ankerka slee ramenima.
36

Ubij me ako znam ta mu to znai. Niko iv ne zna." Naginje se preko anka i

tiho izgovara: Zna ta ja mislim? Mislim da je taj tip najobiniji luak."
Smejem se zajedno s njom, ali mozak mi radi kao sat. Nema sumnje da ta osoba
mene trai. Ima skoro godinu dana kako sam, iz uliice koja vodi ka zadnjem ulazu,
provalio u banku Arkadija. Jedan od straara je pokuao da me ubije. Kad me je
pljunuo i rekao da e me laseri ispred sefa isceckati na komade, narugao sam mu se.
Rekao sam mu da mi je potrebno deset sekundi da provalim u sef. Nije mi verovao...
ali izgleda da mi niko ne veruje dok ne ponem da delam. Na crnom tritu sam si
kupio lep par izama od tog novca, pa ak i elektro-bombu - oruje koje
onesposobljava sve pitolje u blizini. Dobro mi je dola kad sam napao vazdunu
vojnu bazu. Tes je obnovila celu garderobu, kupila je nove novcijate majice i cipele i
pantalone, kao i zavoje i medicinski alkohol, pa i boicu aspirina. Oboje smo se
poastili tonom hrane. Ostatak sam dao svojoj porodici i ostaloj ekipi iz Lejka.
Nakon nekoliko minuta flertovanja, pozdravljam se sa ankerkom i odlazim.
Sunce je i dalje visoko na nebu, i oseam grake znoja na licu. Sada imam dovoljno
informacija. Vlada je sigurno nala neto u bolnici i pokuava da me namami u
klopku. Poslae momka na mesto od deset sekundi u pono, a onda e u skrivenoj
uliici postaviti vojnike. Mora da misle da sam ozbiljno oajan.
Dodue, verovatno e poneti i lekove za kugu, ne bi li me namamili na
otvoreno. Stiskam usne. A onda menjam pravac. Ka finansijskom delu grada.
Da odem na ugovoreno vienje.

37

DUN
23.29 SATI.
SEKTOR BATALA.
220C UNUTRA.
Svetla u Dvorani Batala su hladna i fluorescentna. Oblaim se u kupatilu na
spratu za posmatranje i analizu. Ispod crnog prsluka na pruge nosim crnu majicu
dugih rukava, uzane pantalone uvuene u izme i dugaak crni plat preko ramena,
koji me prekriva kao ebe. Po sredini plata, sve do poda, prua se bela pruga. Lice
mi prekriva crna maska, a infracrvene naoare tite mi oi. Pored toga imam jo
samo minijaturni mikrofon i jo minijaturniju bubicu za uvo. I pitolj. Za svaki sluaj.
Moram da izgledam bespolno, generiki, nemogue za identifikaciju. Moram
da izgledam kao diler s crnog trita, kao neko dovoljno bogat da priuti sebi lekove
za kugu.
Metijas bi sad odmahivao glavom. Ne sme da se uputi sama u tajnu misiju,
Dun, rekao bi. Mogla bi da nastradas. Koja ironija.
Steem kopu koja mi pridrava plat (elik preliven bronzom, verovatno
uvezen iz Zapadnog Teksasa), i kreem ka stepenicama koje e me odvesti iz
Dvorane Batala ka banci Arkadija, ispred koje treba da se naem s Danom.
Ima 120 sati kako mi je brat mrtav. To ve izgleda kao venost. Pre sedamdeset
sati dobila sam odobrenje da pretraim internet i saznam sve to mogu o Danu. Pre
etrdeset sati iznela sam plan za hvatanje Dana Komandirki Dejmson. Pre trideset
dva sata ga je odobrila. Sumnjam da ga se sada i sea. Pre trideset sati, poslala sam
po jednog skauta u svaki od sektora zahvaenih kugom - Vinter, Blurid, Lejk i Altu.
Razglasili su: neko za tebe ima lek, doi na mesto od deset sekundi. Pre dvadeset
devet sati, prisustvovala sam sahrani svog brata.
Ne planiram veeras da uhvatim Dana. Ne planiram ni da ga vidim. On e
tano znati gde je to mesto od deset sekundi, kao i da sam ja agent koga su poslali ili
vlada ili dileri s crnog trita koji plaaju porez vladi. Nee on promoliti nos. ak je i
Komandirki Dejmson, koja ovaj moj prvi zadatak posmatra kao test, jasno da ga
neemo videti.
Ali znam da e biti tu. Oajniki su mu potrebni lekovi za kugu. Nadam se da
e makar da se pojavi - da mi prui bilo kakav trag, neto od ega u da ponem,
pravac u kome u moi da krenem, neto lino to ima veze s tim malim krimosom.
Trudim se da se ne kreem ispod ulinog svetla. Zapravo, da ne idem u
finansijski sektor, u kome su straari postavljeni po vrhovima zgrada, kretala bih se
po krovovima. Svuda oko mene su digitalni mega-bordi koji prikazuju ivopisne
kampanje, zvukovi su im izvitopereni i uju se isprekidano iz gradskih zvunika.
Jedan od megabordova prikazuje najnoviji
Danov potret - ovoga puta je to deak s dugom crnom kosom. Kraj megaborda
se nalaze treperava ulina svetla, pod kojima se kree gomila radnika none smene,
policajaca i trgovaca. Svako malo tuda proe i poneki tenk, u pratnji nekoliko
vodova vojnika. (Na rukavima imaju plave pruge - vojnici koji su se vratili s ratita,
ili oni koji svako malo tamo odlaze. Pitolje nose na boku, i dre ih obema rukama.)
Meni svi izgledaju kao Metijas, pa moram malo dublje da diem, malo bre da
hodam, ta god moe da pomogne da ostanem usredsreena.
Idem duim putem kroz Batalu, sporednim putevima i kraj naputenih zgrada
38

sektora, ne zaustavljajui se dok dobrano ne odmaknem od vojnog poseda.

Ulina patrola ne zna da sam na misiji. Ako me vide ovako obuenu,
opremljenu infracrvenim naoarima, sigurno e me zaustaviti.
Banka Arkadija nalazi se u tihoj ulici. Obilazim je i odlazim do zadnjeg ulaza,
do parkinga na kraju sokaka. Tu ekam, skrivena u senkama. Naoare mi priguuju
boje preda mnom. Gledam oko sebe i uoavam nizove gradskih zvunika po
krovovima, maku iji rep vijori iz kontejnera, naputen kiosk izlepljen starim
biltenima protiv kolonija.
Sat na mom viziru pokazuje 23.53 SATI. Ubijam vreme terajui se da
razmiljam o Danovoj kriminalnoj prolosti. Pre nego to je opljakao ovu banku, ve
se tri puta bio pojavio u naim arhivama. To su jedini prekraji na kojima smo
pronali otiske - ko zna koliko je jo zlodela poinio. Bacam pogled na uliicu iza
banke. Kako je uspeo da provali u nju za deset sekundi, s etiri naoruana straara
na zadnjem ulazu? (Uliica je uska. Mogao je da pronae dovoljan broj oslonaca da
uglavi stopala i popne se do drugog ili treeg sprata - koristei oruje straara protiv
njih samih. Moda ih je naveo da pucaju jedni u druge. Moda se zaleteo u prozor.
Za to bi mu bilo potrebno samo nekoliko sekundi. A ta je uradio kad je uao unutra,
e to pojma nemam.)
Odavno mi je jasno koliko je Dan okretan. Dokaz lei i u tome to je preiveo
pad s visine od dva i po sprata. Dodue, veeras nee imati prilike za to. Koliko god
da si hitar - ne moe da skoi s velike visine i oekuje da posle toga normalno
hoda. Dan nee biti u stanju da se pentra uza zidove i stepenice bar jo nedelju
dana.
Najednom se unervozim. Dva minuta je posle ponoi. Negde u daljini se uje
odjek kljocanja, i maka koja je sedela na kanti za smee jurne ka njemu. Moda je u
pitanju upalja, moda obara pitolja, moda zvunici ili treperava ulina svetla;
svata moe da bude. Prelazim pogledom preko krovova. Jo nita.
Ali ipak se sva najeim. Znam da je tu. Znam da me gleda.
Izai", kaem. Minijaturni mikrofon kraj mojih usana ini da mi glas zvui
muki.
Tiina. Ne lepeu ak ni bilteni na kiosku. Veeras nema vetra.
Vadim ampulu zadenutu za pojas. Drugu ruku ne sklanjam s drke pitolja.
Imam ono to ti je potrebno" izgovaram, maui ampulom.
I dalje nita. Meutim, ovoga puta, neko jedva ujno uzdie. Uzdah. Skreem
pogled ka zvunicima na krovovima. (Otuda kljocanje. Prespojio je zvunike da bi
mogao da pria sa mnom tako da mi ne oda svoju lokaciju.) Smeim se iza maske. To
bih i ja uradila.
Znam da ti je ovo potrebno", kaem, ponovo pokazujui ampulu. Okreem je i
vrsto je steem. Ima sve zvanine etikete i peat o ispravnosti. Uveravam te da je
pravi."
Jo jedan udah.
Neko do koga ti je stalo e poeleti da si izaao da me pozdravi." Gledam
koliko sati pokazuju moje naoare. Pet minuta je posle ponoi. Dajem ti dva minuta.
A onda odlazim."
Uliica je ponovo tiha. Tu i tamo zaujem pokoji udah preko zvunika. Skreem
pogled s vizira ka senkama na krovu. Pametan je. Ne mogu da ocenim odakle
emituje zvuk. Moda je u ovoj ulici - a moda je i nekoliko blokova nie, na viem
spratu. Ali znam da je dovoljno blizu da moe da me vidi.
Vreme na viziru pokazuje 00.07 SATI. Okrenem se, zadenem ampulu za pojas i
39

nela012

krenem.
ta hoe zauzvrat, roo?"
Iako apue, preko zvunika deluje slomljeno i potreseno, tako promuklo da ga
s tekoom razumem. Glavom mi proleu informacije. (Mukarac. S jedva primetnim
naglaskom - nije ni iz Oregona, ni iz Nevade, ni iz Arizone, ni iz Nju Meksika, ni iz
Zapadnog Teksasa, niti iz bilo koje druge drave Republike. Potie iz June
Kalifornije. Koristi njihovu uobiajenu uzreicu roo, neto to inae koriste i civili u
sektoru Lejk. Dovoljno je blizu da je video kako vraam ampulu za pojas. Ali ne
toliko blizu da bi mu zvunici jasno uhvatili glas. Mora da je u nekom oblinjem
bloku s koga ima dobar vidik - visoki sprat.)
Iza svih tih zakljuaka koje donosim, die se tamna, nadirua mrnja. Ovo je
glas ubice moga brata. Ovo je moda poslednji glas koji je moj brat uo.
Progovaram nakon dve sekunde. Glas mi je ravan i miran i ne pokazuje da sam
besna.
ta elim?", pitam ga. Zavisi. Ima li novca?"
Hiljadu i dvesta banknota."
(Banknota, ne zlata Republike. Krade od vie klase, ali nema mogunosti da
krade od onih izuzetno bogatih. Verovatno sam ide u akcije.) Nasmejem se.
Ova ampula ne moe da se kupi za hiljadu i dvesta banknota. ta jo ima?
Neke dragocenosti? Nakit?"
Tiina.
Ili moda ima da ponudi neke vetine, sigurno da..."
Ne radim za vladu."
To mu je slaba taka. Naravno.
Nemoj da se vrea. Samo proveravam. A otkud zna da ja ne radim za nekog
drugog? Zar ne misli da si malo precenio vladu?"
Kratka pauza. A onda se ponovo oglasi.
vor na tvom platu. Ne znam koji je, ali sigurno nije civilni."
Ovo me neznatno iznenadi. vor na mom platu je Kanto vor, masivan vor
koji vole da koriste vojna lica. Dan je oito upoznat s izgledom vladinih uniformi.
Izuzetan dar za detalje. Na brzinu prikrivam oklevanje.
Drago mi je to postoji jo neko ko prepoznaje Kanto vor. Ali ja ti mnogo
putujem, prijatelju moj. Vidim i poznajem mnogo ljudi, to ne znai da se sa svima
njima i udruujem."
Tiina.
ekam i oslukujem disanje sa zvunika. Nita. Ni pucketanje se ne uje.
Nisam delala brzo, te je zbog oklevanja u mom glasu shvatio da ne moe da mi
veruje. Privijam plat uz sebe i shvatam da sam poela da se znojim. Srce mi lupa
kao ludo.
U glavi zaujem jo jedan glas. Ovaj dolazi iz bubice u uvetu.
Jesi li tu, Iparisova?" Komandirka Dejmson. U pozadini ujem amor ljudi u
njenoj kancelariji.
Otiao je", apuem. Ali ostavio mi je tragove."
Odao te je odgovor o poslodavcu, a? Pa, prvi put si sama na misiji. Ionako
smo sve snimili. Vidimo se u Dvorani Batala." Njen komentar me je malo pecnuo.
Iskljuuje se pre nego to uspem da joj odgovorim.
ekam jo koji minut, isto da budem sigurna da ga nisam pogreno shvatila.
Tiina. Okreem se i vraam se niz ulicu. Htela sam da kaem Komandirki Dejmson
ta bi bilo najlake reenje - da okupimo sve iz sektora Lejk ija su vrata obeleena.
40

To bi ga izvuklo na istinu. Ali ve ujem njen odgovor. Ni sluajno, Iparisova. Previe

je skupo, a ni tab nee odobriti. Morae da smisli neto drugo. Bacam pogled preko
ramena, gotovo oekujui da iza sebe ugledam osobu obuenu u crno kako me prati.
Ali uliica je prazna.
Nee mi dozvoliti da nateram Dana da doe k meni - to mi ostavlja samo
jednu opciju. Da odem ja njemu.

41

DAN
Pojedi neto, ovee."
Tesin glas prekida moje bdenje. Skreem pogled s jezera i vidim njenu
ispruenu ruku u kojoj dri hleb i sir. Trebalo bi da sam gladan. Nakon sinonog
susreta s onim neobinim vladinim agentom, pojeo sam samo pola jabuke. Ali
nekako mi hleb i sir - jo svei, iz prodavnice u kojoj ih je Tes menjala za nekoliko
dragocenih banknota - nisu primamljivi.
Ipak ih uzimam. Ne pada mi na pamet da protraim savreno valjanu hranu,
pogotovo sad kad treba da tedimo za lek za kugu.
Tes i ja sedimo na pesku ispod nasipa, na delu jezera koji ulazi u na sektor.
Pribili smo se uz bedem to vie moemo, ne bi li nas trava i kamenje zaklonili od
zalutalih vojnika ili pijanih radnika. Stopili smo se sa senkama. S mesta na kome
sedimo moemo da osetimo so u vazduhu i da vidimo na vodi odblesak svetala
centra Los Anelesa. Jezero okruuju ruevine starih zgrada, zgrada koje su, kad se
podigao vodostaj, napustili svi koji su u njima radili i iveli. Po ivici bedema, iza
zavese od dima, naikane su vodenice i turbine. Ovo mi je omiljeni pejza ovog
naeg fucnutog, prelepog malog sektora Lejk.
Povlaim re. Ovo mi je i omiljeni i najmanje omiljeni pejza. Jer, mada gradska
svetla doprinose lepom prizoru, vidim i stadion za Ispite kako se pretee nadvija sa
istoka.
Ima jo vremena", kae mi Tes. Pribije mi se toliko blizu da joj osetim golu
ruku na svojoj. Kosa joj mirie na hleb i cimet iz radnje. Verovatno mesec dana, ili
neto vie. Do tada emo pronai lek, sigurna sam."
Za nekoga ko nema ni doma ni porodice, Tes je iznenaujue optimistina.
Zbog nje pokuavam da se nasmeim.
Moda", kaem. Moda e smanjiti nivo obezbeenja ispred bolnice nakon
nekoliko nedelja." Ali duboko u sebi, znam da nema anse za to.
Tog jutra sam rizikovao i zavirio u kuu moje majke. Neobino X i dalje je
stajalo na vratima. Majka i Don su delovali dobro, makar su bili dovoljno jaki da
mogu da stoje i da hodaju. Ali Iden... Iden je sada leao u krevetu, s oblogom na
elu. ak i iz daljine se videlo koliko je smrao. Bio je bled, a glas mu je bio slabaan i
promukao. Kad sam se, neto kasnije, naao sa Donom iza kue, rekao mi je da Iden
nije jeo otkad sam poslednji put svraao. Naglasio sam mu da se, kad god moe, dri
podalje od Idenove sobe. Ko zna kako se ta glupa kuga prenosi. Don me je upozorio
da prestanem sa svojim akcijama, da me ne bi ubili. Na to sam morao da se
nasmejem. Don mi to nikad ne bi otvoreno rekao, ali jasno je bilo da sam ja Idenova
jedina ansa.
Kuga moe da ga odnese pre nego to uopte stigne do Ispita.
Moda mu to, u stvari, doe kao blagoslov. Onda Iden ne bi morao da na svoj
deseti roendan stoji pred vratima i eka autobus koji e ga odvesti do stadiona za
Ispite. Ne bi morao da prati desetine druge dece na stepenicama ka unutranjem
krugu, ili da tri u krug dok slubenici koji vode Ispite prouavaju njegovo disanje i
dranje, ili da odgovara na stranice i stranice glupih pitanja s nekoliko ponuenih
odgovora, niti da preivi ispitivanje u polukrugu nestrpljivih vladinih slubenika. I
ne bi nakon toga morao da eka u nekoj od grupa, nesiguran koga e od njih vratiti
kui, a koga poslati u takozvane radne kampove.
Ne znam. Ako bi se biralo manje zlo, moda kuga jeste milosrdniji kraj.
42

Iden je oduvek bio boleljiv, zna", izgovaram nakon nekog vremena. Uzimam
veliki zalogaj hleba i sira. Umalo nije umro kad je bio beba. Fasovao je neke boginje,
i nedelju dana je bio osut i neprekidno imao temperaturu i plakao. Vojnici samo to
nam nisu obeleili vrata. Ali to oito nije bilo zarazno, jer se niko drugi nije
razboleo." Odmahujem glavom. Don i ja nikad nismo bili bolesni."
Ovoga puta Tes se ne osmehuje.
Jadan Iden." Uuti nakratko, a onda nastavlja. I ja sam bila prilino bolesna
kad si me upoznao. Sea li se kako sam bila usukana?"
Najednom osetim griu savesti to u poslednjih nekoliko dana samo priam o
svojim problemima. Ja makar imam porodicu o kojoj mogu da brinem. Zagrlim je.
Aha, izgledala si prilino grozno."
Tes se smeje, ali pogled joj ostaje prikovan za svetla grada. Naslanja glavu na
moje rame. Onako kako se oslanja na mene od prvog dana kad sam je upoznao, kad
sam je primetio u uliici u sektoru Nima.
I dalje ne znam ta me je tog popodneva nagnalo da stanem i porazgovaram s
njom. Moda sam bio smekao od vruine, ili sam bio dobro raspoloen jer sam
pronaao restoran koji je bacio itavu dnevnu koliinu starih sendvia.
Hej", obratio sam joj se.
Iz kontejnera su provirile jo dve glave. Trgnuo sam se od iznenaenja. Njih
dvoje, starija ena i tinejder, iste sekunde su se iskobeljali iz ubreta i odjurili niz
uliicu. Devojica, ne starija od deset godina, ostala je gde je bila, drhtei. Bila je
mrava kao motka, u dronjavoj majici i pantalonama. Kosa joj je bila kratka i
iskrzana, nespretno iseena u visini brade, crvenkastog odsjaja pod suncem.
Saekao sam trenutak, ne elei da je preplaim kao ono dvoje.
Hej", ponovio sam, mogu li da ti se pridruim?"
utke je piljila u mene. Jedva sam uspevao da joj razaznam lice od garei.
Poto nita nije odgovorila, slegnuo sam ramenima i krenuo ka njoj. Moda bih
mogao da spasem neto vredno iz kontejnera.
im sam joj se pribliio na tri metra, prigueno je vrisnula i bacila se u trk.
Toliko brzo je potrala da se saplela i nala na podu na rukama i nogama. Odepao
sam do nje. Tada mi je ova stara povreda na kolenu bila jo gora - seam se da sam
posrtao dok sam urio.
Hej!", povikao sam. Jesi li dobro?"
Trgnula se i prekrila lice izgrebanim rukama.
Molim te", rekla je. Molim te, molim te."
ta me moli?" A onda sam uzdahnuo, posramljen sopstvenom
razdraljivou. Video sam kako joj naviru suze na oi. Nemoj da plae. Neu da te
povredim." Kleknuo sam kraj nje. Isprva je zajecala i pokuala da otpuzi, ali kad je
videla da se ne pomeram, zastala je i zagledala se u mene. Oba kolena su joj bila
oguljena, crvena i osetljiva.
Jel' ivi u blizini?", upitao sam.
Klimnula je glavom. A onda, kao da se neeg setila, odmahnula je glavom.
Ne", ispravila se.
Mogu li da te odvedem do kue?"
Nemam kuu."
Nema? A gde su ti roditelji?"
Ponovo je odmahnula glavom. Uzdahnuo sam i spustio svoju platnenu torbu
na zemlju, a onda joj pruio ruku.
Ajde", rekao sam. Nemoj da ti se inficiraju ta kolena. Pomoi u ti da ih
43

oisti, a onda moe da nastavi svojim putem. Dau ti i neto svoje hrane. Nije loa
pogodba, a?"
Dugo joj je trebalo da stavi svoju ruku u moju.
U redu", proaputala je, toliko tiho da sam je jedva uo.
Tu no smo se ulogorili iza zalagaonice, na ijem prilazu su stajale dve stare
stolice i troni kau. Oistio sam joj kolena alkoholom, koji sam ukrao u kafiu,
nateravi je da zagrize krpu da ne bi jaukala i skrenula panju na nas. Osim kad sam
joj viao rane, nije mi dala da joj se pribliim. Kad god bih je sluajno okrznuo
akom po kosi ili ruci, trgla bi se kao oparena. Na kraju sam odustao od pokuaja da
priam s njom. Prepustio sam joj kau, a ja sam se trudio da se udobno smestim na
ploniku, majice presavijene umesto jastuka.
Ako eli ujutru da ode, slobodno", rekao sam joj. Ne mora da me budi da
se pozdravi, i to." Kapci su mi postajali sve tei, ali ona je ostala budna, blenui u
mene netremice ak i kad sam zaspao.
I narednog jutra je bila tu. Pratila me je dok sam eprkao po kontejnerima,
trkeljisao po staroj odei i jestivim ostacima hrane. Pokuao sam da je zamolim da
ode. ak sam se i izdrao na nju. Prilino je nezgodno vui jedno siroe sa sobom. Ali
bez obzira na to to sam je nekoliko puta rasplakao, kad god bih pogledao preko
ramena, bila je tamo, i pratila me u stopu.
Dve noi kasnije, dok smo sedeli pored oskudne vatre, konano je progovorila.
Zovem se Tes", proaputala je. A onda je s panjom osmotrila moje lice, kao da
eli da proita moju reakciju.
Slegnuo sam ramenima.
Korisna informacija", odgovorio sam.
I to je bilo to.

Tes se prenula iz sna. Rukom me je tresnula po glavi.

Jao", promumlao sam, trljajui elo. Ranjenom rukom mi se prostrujao bol, i iz
depa sam zauo zveket srebrnih metkia koje mi je Tes izvukla iz odee. Ako si
htela da me probudi, mogla si samo da me une."
Stavlja prst na usne. Sad sam ve na oprezu. 1 dalje smo ispod nasipa, ali ostalo
je nekoliko sati do svitanja, nebo je odavno tamno. Jedino svetio dopire od nekoliko
starinskih ulinih svetiljki s oboda jezera. Skreem pogled ka Tes. Oi joj cakle u
mraku.
Jesi li uo neto?", apue.
Mrtim se. Obino sam ja taj koji sumnjive zvuke uje pre Tes, ali ovog puta ne
ujem nita. Oboje smo neko vreme nepomini. Na momente se uje zaplju-skivanje
talasa. Penuavi zvuk udaranja vode o metal. Tu i tamo, poneki auto koji proe.
Ponovo skreem pogled ka Tes.
ta si to prvi put ula?"
Zvualo je kao... klokotanje", apue.
Pre nego to uspem i da porazmislim o tome, zaujem korake, a onda i glas
kako se pribliava nasipu iznad nas. Oboje se jo vie uvuemo u senke. Glas
pripada mukarcu, a koraci su mu neobino teki. Neto kasnije shvatam da hoda
ukorak s jo nekim. Ulina patrola.
Pribijam se jo vie uz nasip, s koga se odroni neto zemlje i kamenia. Tiho
padaju na pesak. Ne prestajem da se povlaim, sve dok na leima ne osetim vrstu i
44

glatku povrinu. I Tes ini isto.

Neto se deava", izgovara jedan od policajaca. Kuga se sada pojavila i u
sektoru Zejn."
Koraci im odjekuju iznad nas, i na samom poetku nasipa vidim njihove obrise
kako se kreu. Zahvaljujui prvim zracima svetla, horizont u daljini postaje
maglovito siv.
Tamo nikad nije bilo kuge."
Mora da je ovo neka nova vrsta."
ta e da rade?"
Nauljio sam ui da ujem odgovor, ali sada su ve toliko odmakli da se uje
samo nerazgovetno mrmljanje. Doboko uzdiem. Sektor Zejn se nalazi dobrih
tridesetak kilometara odavde - ali ta ako onaj udni crveni znak na vratima moje
majke oznaava zaraenost tom novom vrstom? I ta e Elektor povodom toga da
uini?
Dane", apue Tes.
Pogledam je. Namestila se tako da su joj lea okrenuta jezeru. Pokazuje na
udubljenje koje smo napravili u nasipu. Kad se okrenem, vidim ta to tano
pokazuje.
Tvrda povrina na koju sam naslonjen u stvari je metalna ploa. Kad uklonim
jo kamenja i zemlje, vidim da je metal duboko u nasipu, i da je verovatno on
zasluan to nasip stoji. Ispitivaki ga gledam.
Tes me posmatra.
upalj je."
upalj?" Prislanjam uvo na ledeni metal. Oine me talas zvukova - klokotanje i
itanje koje je Tes malopre ula. Ovo nije samo obina metalna konstrukcija koja
podupire obale jezera. Kad se odma-knem i osmotrim metal, primeujem simbole
urezane na njegovoj povrini.
Jedan od njih je zastava Republike, bledo ugravirana u metal. Drugi je mali
crveni broj:
318

45

DUN
Ja bi trebalo da idem. A ne ti."
Steem zube i trudim se da ne gledam u Tomasa. Kao da iz njega progovara
Metijas.
Ja u biti manje sumnjiva", odgovaram. Ljudima e moda biti lake da
veruju nekome kao to sam ja." Stojimo ispred prozora u severnom krilu Dvorane
Batala, i posmatramo Komandirku Dejmson kako radi s druge strane stakla. Danas
su uhvatili pijuna iz Kolonija koji je tajno irio propagandu o tome kako vas
Republika lae!" pijune obino alju u Denver, ali kad ih uhvatimo u velikom gradu
kao to je Los Aneles, pokupimo ih pre nego to ih dograbi prestonica. Trenutno
visi naglavake u sobi za sasluanje. Komandirka Dejmson u rukama dri makaze.
Naginjem glavu i posmatram pijuna. Ve ga mrzim isto onoliko koliko i sve
to ima veze s Kolonijama - nije se udruio s Patriotama, to je jasno, ali to samo znai
da je jo vea kukavica. (Dosad su se sve Patriote koje smo lovili ubile pre nego to
su bile uhvaene.) Ovaj pijun je mlad, u kasnim dvadesetima. Istih godina koliko je
imao i moj brat. Polako se navikavam da Metijasa pominjem u prolom vremenu.
Krajikom oka vidim da me Tomas i dalje posmatra. Komandirka Dejmson ga
je i zvanino unapredila na poziciju mog brata, ali ipak nema mo da se mea u moju
probnu misiju, pa ludi zbog toga. Pobunio bi se to idem u tajnu misiju u sektor Lejk
na neodreeno vreme, bez ikakve podrke i tima koji e me slediti.
A to e se desiti, i to ve sutra ujutru.
Vidi, ne brini za mene." Kroz staklo posmatram pijuna kako se izvija od bola.
Umem da vodim rauna o sebi. Dan nije budala - ako me ceo tim bude pratio kroz
grad, primetie iste sekunde."
Tomas se ponovo okree ka prostoriji za sasluanje.
Znam da si dobra u tome to radi", odgovara. ekam da izgovori ono ali. No
nema ga. Samo dri ukljuen mikrofon. Ja u se pobrinuti za ostalo."
Smeim se.
Hvala." Ne gleda me vie, ali vidim da se smei krajikom usana. Moda se
prisea vremena kad sam se uvaljivala njemu i Metijasu, postavljajui im budalasta
pitanja o tome kako funkcionie vojska.
Iza stakla, pijun odjednom zaurla na Komandirku Dejmson i utirajui
pokua da se izmigolji iz lanaca. Ona pogleda ka nama i dozove nas rukom. Ne oklevam. Tomas, jo jedan vojnik, koji stoji u blizini vrata prostorije za sasluanje, i ja
uleemo unutra i rasporeujemo se du zida preko puta. Najednom osetim koliko je
prostorija zaguljiva i vrela. Posmatram zatvorenika koji ne prestaje da urla.
ta ste mu rekli?" pitam Komandirku Dejmson.
Ona skree pogled ka meni. Hladan kao led.
Rekla sam mu da e letelice sledei put napasti njegov rodni grad." Okree se
ka zatvoreniku. Ako ima mozga, poee da sarauje."
pijun gleda u svakog od nas ponaosob. Iz usta mu ka elu i kosi lipti krv, i
pada na tlo pod njim. Kad god se cimne, Komandirka Dejmson ga hvata za lanac
oko vrata i davi ga dok ne prestane.
Sada rei i pljuje krv ka naim izmama, te zgaeno briem svoje o zemlju.
Komandirka Dejmson se saginje i smei mu se.
Idemo iz poetka, vai? Kako se zove?"
pijun skree pogled i ne progovara.
46

Komandirka Dejmson uzdahne i klimne glavom ka Tomasu.

Ruke su mi se umorile", izgovara. Ima ast da nastavi."
U redu, gospoo." Tomas salutira i prilazi. Stiska vilicu, a onda stee aku u
pesnicu i snano udara pijuna u stomak. On iskolai oi od bola, i iskalje jo krvi
na pod. Pokuavam da skrenem sebi panju tako to prouavam detalje na njegovoj
odei. (Bron-zani dugmii, vojnike izme, plava znaka na rukavu. to znai da se
preruio u vojnika, a uhvatili smo ga u blizini San Dijega, jedinog grada koji od
svojih graana zahteva da nose plave znake. A vidim i ta ga je odalo. Jedno od
bronzane dugmadi deluje neto tanje od ovih pravljenih u Republici. Mora da ga je
sam priio - dugme sa stare uniforme iz Kolonije. Glupost. Greka koju samo pijun
Kolonije moe da napravi.)
Kako se zove?" ponovo ga pita Komandirka Dejmson. Tomas izvlai no i
hvata ga za prst.
pijun proguta knedlu.
Emerson."
Emeron ta? Budi precizniji."
Emerson Adam Grejem."
Gospodin Emerson Adam Grejem iz Istonog Teksasa." Komandirka
Dejmson to tako lagano izgovara, gotovo laskavo. Drago mi je to smo se
upoznali, mladi gospodine. Reci mi, gospodine Grejem, zato su te Kolonije poslale u
ovu nau divnu Republiku? Da iri lai?"
pijun se slabano nasmeje.
Divnu Republiku", breca se. Ta vaa Republika ni deceniju nee potrajati. I
to je jo bolje - kad Kolonije preuzmu vau zemlju, iskoristie je mnogo bolje nego
vi..."
Tomas ga drkom noa tresne preko lica. Po podu se zakotrlja zub. Kad
pogledam Tomasa, vidim da mu je kosa pala preko lica i da je njegovu uobiajenu
ljubaznost smenilo okrutno zadovoljstvo. Mrtim se. Nisam esto imala prilike da
vidim takav izraz lica na njemu; najeim se.
Komandirka Dejmson ga zaustavlja pre nego to ponovo udari pijuna.
U redu je. Pusti nas da ujemo ta to na prijatelj ima da kae protiv
Republike."
pijunovo lice je crveno kao bulka od toga to predugo visi naopake.
Vi ovo zovete republikom? Ubijate sopstveni narod i muite one koji su vam
bili braa?" Kolutam oima. Kolonije ele da mislimo da bi njihovo preuzimanje
Republike donelo dobra. Kao da oni nas pripajaju sebi ili nam ine neku uslugu.
Tako oni nas vide, jadan mali skrajnut narod, kao da su oni moniji od nas. Ta ideja i
jeste u njihovom interesu, jer ujem da su poplave prekrile mnogo vie njihove
zemlje nego nae. Uvek samo to i jeste bilo u pitanju. Zemlja, zemlja, zemlja. Ali to
da se ujedinimo - to se ni ranije nije desilo, pa se nee desiti ni u budunosti.
Poraziemo ih, ili emo umreti pokuavajui. Nita vam neu odati. Moete da
radite ta god hoete, ali nita vam neu odati."
Komandirka Dejmson se smei Tomasu, i ovaj joj uzvraa osmeh.
Pa, uo si gospodina Grejama", kaem. Radi ta god hoe."
Tomas poinje da ga mui i nakon nekog vremena pridruuje mu se i drugi
vojnik iz prostorije, da pripomogne tako to e ga pridravati. Teram se da skrenem
pogled dok pokuavaju da izvuku informacije iz njega. Moram ovo da nauim,
moram na ovo da se naviknem. Ui mi zvone od pijunovih krikova. Igno-riem
injenicu da je kosa tog pijuna ravna i tamna kao moja, da mu je koa svetla i da me
47

njegova mladost iznova i iznova podsea na Metijasa. Govorim sebi da nije Metijas
taj koga Tomas mui. To bi bilo nemogue.
Nemogue je muiti Metijasa. On je ve mrtav.
Te noi, Tomas me prati do stana i, pre nego to ode, poljubi me u obraz.
Govori mi da budem paljiva i da e on pratiti sve to se emituje preko mog
mikrofona.
Svi e paziti na tebe", umiruje me. Nisi sama ukoliko ti tako ne odlui."
Uspevam da mu se osmehnem. Zamolim ga da povede rauna o Oliju dok
nisam tu.
Kad se konano naem u stanu, sklupam se na kauu i naslonim ruku na
Olijeva lea. vrsto spava, ali se pribio uz kau. Verovatno osea Metijasovo
odsustvo koliko i ja. Na staklenom stoiu su razbacane gomile starih fotografija
naih roditelja iz Meti-jasovog plakara. Kraj njih su Metijasovi dnevnici, kao i
spomenar u kome je uvao sitnice koje su podseale na nae zajednike vane
trenutke - odlazak u operu, kasne veere, jutarnje vebe na stazi. Pregledam ih otkad
je Tomas otiao, nadajui se da je to o emu je Metijas eleo da propriamo
pomenuto negde u njima. Prevrem po Metijasovim zapisima i ponovo itam kratke
komentare koje je tata voleo da stavlja u dnu fotografija. Na jednoj od poslednjih su
nai roditelji s malim Metijasom ispred Dvorane Batala. Sve troje dre podignute
paleve. Ovde je Metijasova budua karijera! 12. mart. Blenem u datum. Fotografija je
uslikana nekoliko nedelja pre njihove smrti.
Diktafon mi stoji na ivici stola. Dvaput pritiskam dugme i po ko zna koji put
presluavam Danov glas. Kakvo li lice ide uz ovaj glas? Pokuavam da zamislim
kako izgleda. Mlad i sportske grae, verovatno, ilav od godina provedenih na ulici.
Glas mu je toliko ispucao i izoblien od zvunika da ima delova koje ne razumem.
uje li ti ovo, Oli?, apuem. Oli zahre i protrlja glavu o moje ruke. To je
taj tip. Ima da ga uhvatim."
Zaspim s Danovim reima koje mi odzvanjaju u uima.

06.25 SATI
Nalazim se u sektoru Lejk, i posmatram kako se dnevna svetlost polako
pomalja i boji zapenuane vodenice i turbine u zlatno. Iznad povrine vode lebdi
trajni sloj dima. Dalje niz jezero vidim centar Los Anelesa, tik uz obalu. Policajac iz
uline patrole mi prilazi i govori da prestanem da dangubim, da nastavim dalje.
utke klimam glavom i nastavljam niz obalu.
Gledano izdaleka, potpuno se utapam u okolinu. Moja majica s okovratnikom i
poludugim rukavima kupljena je u nekoj jeftinoj radnji na granici izmeu Lejka i
Vintera. Pantalone su mi poderane i flekave - koa na izmama je izbledela. Dobro
sam pazila kakav u vor vezati na pertlama. Vezala sam ih u obian Rouz vor, kao
i ostali radnici. Kosu sam podigla u konjski rep. Preko njega sam stavila kaket.
Duboko u depu mi je Danova ogrlica.
Ne mogu da verujem koliko su ulice ovde prljave. Gore su i od onih u
uruenim predgraima Los Anelesa. Tlo je gotovo u nivou vode (kao i u ostalim
siromanim sektorima, oito svi izgledaju isto), tako da, kad god naie oluja, jezero
verovatno preplavi ulice u blizini prljavom i zagaenom vodom. Sve zgrade su
propale, uruene i izreetane - osim, naravno, policijske stanice. Ljudi prolaze pored
48

smea nagomilanog kraj zidova kao da ga ne vide. Oko kontejnera lete muve i
motaju se psi lutalice - ali i neki ljudi. Nabiram nos zbog smrada [zadimljene uline
svetljke, masnoa, kanalizacija). A onda prestajem, jer shvatam da se, ako mislim da
proem kao graanin Lejka, moram praviti da sam naviknuta na taj vonj.
Dok prolazim, nekoliko mukaraca mi se nasmei. Jedan mi ak neto i dobaci.
Pravim se da ih ne vidim i nastavljam dalje. Koja gomila probisveta, ljudi koji su
jedva proli Ispit. Pitam se mogu li da zaradim kugu od njih, iako sam vakcinisana.
Ko zna gde su sve bili.
A onda se zaustavim. Metijas mi je govorio da ne treba da osuujem siromane.
Pa, on je bio bolja osoba od mene, gorko pomislim.
Minijaturni mikrofon u obrazu mi zavibrira. A onda neko jedva ujno
progovara iz bubice u mom uvetu.
Gice Iparis." Tomasov glas je kao tihi huk koji samo ja mogu da ujem. Jel'
sve u redu?"
Aha", promumlam. Mali mikrofon kupi vibracije mog grla. U centralnom
delu Lejka sam. Nego vreme neu biti dostupna."
U redu", odgovara Tomas i prekida vezu.
Coknem jezikom da bih iskljuila mikrofon.
Vei deo prvog jutra provodim pravei se da kopam po kontejnerima. Sluam
prie koje priaju ostali prosjaci, o rtvama kuge, o oblastima koje policiju ine
posebno nervoznom i onima koje su poele da se oporavljaju. Priaju gde je najbolje
traiti hranu, gde je najbolje traiti pijau vodu. Gde je najbolje sakriti se kad naie
uragan. Neki izgledaju vrlo mlado, premladi su i za Ispit. Najmlai priaju o svojim
roditeljima ili o tome kako odepariti vojnika.
Ali niko ne pominje Dana.
Sati se razvlae i dolazi vee, a onda i no. Kad pronaem tihu uliicu za
poinak, s jo nekoliko prosjaka koji su ve zaspali po kontejnerima, sklupam se u
mrani oak i upalim mikrofon. Vadim i Danov privezak iz depa, podiem ga i
prouavam njegova glatka ispupenja.
Za danas je gotovo", mrmljam. Grlo jedva da mi vibrira.
Bubica u uvetu pucketa.
Gice Iparis?", izgovara Tomas. Jesi li imala sree danas?"
Ne, nisam. Sutra u da probam s nekim javnim mestima."
U redu. Ljudi e biti u pripravnosti dvadeset etiri sata dnevno."
Pod tim ljudi e biti u pripravnosti dvadeset etiri sata dnevno" Tomas misli
na sebe, jer je on jedini koji me slua.
Hvala", apuem. Prekidam vezu." Iskljuujem mikrofon. Kre mi creva.
Vadim komadi piletine koji sam pronala u kuhinji jednog kafia, i teram se da ga
pojedem, ne obraajui panju na hladnu sluzavu mast po njemu. Ako u da ivim
kao graanin Lejka, moram da se hranim kao graanin Lejka. Moda da naem posao,
pada mi na pamet. Samu sebe zasmejem.
Kad konano uspem da zaspim, sanjam ruan san, u kome je i Metijas.
Ni sledeeg dana ne saznajem nita korisno, a ni dan posle toga. Kosa mi je
zamrena i iskrzana od vruine i dima, a lice mi je sve garavije. Kad ugledam svoj
odraz u jezeru, shvatam da konano izgledam kao ulini prosjak. Sve na meni deluje
prljavo. etvrtog dana odlazim do granice Lejka i Blurida, odluna da procunjam
po kafiima.
A onda se neto desi. Nabasam na skiz borbu.

49

DAN
Pravila gledanja skiz borbi - i klaenja na njih - prilino su jednostavna.
1. Izabere onoga za koga misli da e pobediti.
2. Kladi se na njega.
To bi bilo to. Problem se javi kad si ozloglaen, pa snosi rizik da te pokupi
policija ako javno stavi novac na nekoga.
Popodne je, uim iza dimnjaka jednog tronog prizemnog skladita. Odavde
mogu da vidim gomilu ljudi koji su se okupili kraj naputene susedne zgrade.
Dovoljno sam blizu da mogu da ujem i neke njihove meusobne razgovore.
I Tes. Tes je dole s njima, sitnu figuru joj jedva vidim u guvi, s neto naih para
u rukama i osmehom na licu. Gledam je kako pomno slua ostale koji se klade dok
priaju o borcima. I ona se ukljuuje u razgovor s nekoliko pitanja. Ne usuujem se
da je izgubim iz vida. Ulini panduri nezadovoljni mitom umeju da ulete na skiz
borbe i ponu nasumino da hapse, pa Tes i ja nikada ne gledamo borbe u gomili.
Ako me uhvate i provere mi otiske, zavrili smo priu. Tes je, dodue, sitna i lukava.
Ona lake moe da utekne raciji. to ipak ne znai da mogu da je ostavim samu.
Samo se ne zaustavljaj, roo", govorim sebi u bradu kad vidim da je Tes
zastala da se nasmeje fori nekog klinca koji se kladi. Ne pribliavaj joj se, konjino jedna.
S oboda gomile zauje se neka larma. Na trenutak skreem pogled. Jedan od
boraca se trudi da razmrda gomilu maui rukama i viui. Smeim se. Sudei po
povicima iz gomile, zove se Kaede. To je ona ankerka koju sam upoznao pre
nekoliko dana kad sam prolazio kroz sektor Alta. Zagreva zglobove, a onda
poskakuje i protresa ruke.
Kaede je ve dobila jednu borbu. Prema nepisanim pravilima skiza, mora da se
bori sve dok ne izgubi rundu - dok je protivnik ne obori na zemlju. Za svaku pobedu
dobija deo ukupnog novca poloenog na protivnika. Pogled mi pada na devojku
koju je odabrala za sledeu borbu. Devojku maslinastog tena, namrekanih obrva i
kolebljivog izraza lica. Kolutam oima. I ovoj gomili je jasno da e ta borba kratko
trajati. Bie srena ako uopte izvue ivu glavu.
Tes saeka koji trenutak da ljudi prestanu da obraaju panju na nju, a onda na
brzaka pogleda ka meni. Diem jedan prst. Ona se iroko osmehne, namigne mi i
vrati se u gomilu. Prua novac glavnom Maioniaru - velikom, krupnom momku.
Na Kaede polaemo hiljadu banknota, skoro sve to imamo.
Borba traje manje od minuta. Kaede zamahne brzo i jako, estoko tresnuvi
devojku preko lica. Devojka posustaje. Kaede se poigrava njom kao maka hranom, a
onda ponovo zamahuje pesnicom. Devojka pada na pod i udara glavom o beton, gde
ostaje da lei oamuena. Nokaut. Gomila navija, a nekoliko ljudi prilazi da
pomogne devojci da izae iz ringa. Razme-njujem kratak osmeh s Tes, koja kupi na
dobitak i gura ga u torbu.
Hiljadu i po banknota. Gutam knedlu i trudim se da se ne radujem previe. To
je tek korak blie ampuli s lekom.
Panju mi ponovo privlai gomila koja navija. Kaede nameta kosu i poklanja
se publici iz zezanja, od ega jo vie polude.
Ko je sledei?"
Gomila glasno skandira:
Biraj! Biraj!"

50

Kaede polako hoda u krug, naizmenino odmahujui glavom i nakrivljujui je.

Ja ne skidam pogled s Tes. Stoji na prstima iza nekoliko visokih momaka, trudei se
da vidi ta se deava. A onda ih s okleva-njem takne po ramenima, neto im kae i
proe napred. Steem vilicu. Sledei put u da joj se pridruim. Tako e moi da mi
sedi na ramenima i konano poteno odgleda borbu, umesto da nepotrebno skree
panju na sebe.
Trenutak kasnije sav se ukoim. Tes se progurala pored jednog od krupnijih
kladioniara. On ljutito drekne i, pre nego to Tes uspe da mu se izvini, grubo je
gurne ka sreditu ringa. Ona se zatetura, a gomila prasne u smeh.
Osetim navalu besa. Kaede se vidno zabavlja.
Jel' ti to mene izaziva, mala?" povie. Nakezi se od uveta do uveta. Mogla
bih malo da se zabavim." Tes izbezumljeno gleda oko sebe. Pokuava da se povue u
gomilu, ali joj ne daju da proe. Kad uhvatim Kaede da klima glavom ka Tes,
ustajem. Ova kobila e da izabere Tes za sledeu borbu.
E nee vala. Ne dok sam ja tu. Ne ako joj je ivot mio.
Najednom zaujem povik iz gomile. Zastajem. Neka devojka se probila do
ringa i zuri u Kaede. Koluta oima.
Meni ovo ne izgleda kao fer borba" vie.
Kaede se nasmeje. A onda nastupi tiina. A onda Kaede glasno odgovori:
ta s ti, doavola, umislila, ko si kad mi se tako obraa? Misli da si bolja?"
Pokazuje prstom ka devojci, i gomila poinje glasno da klie. Vidim Tes kako bei na
sigurno, u guvu. Nova devojka je zauzela Tesino mesto, htela to ili ne.
Duboko uzdahnem. Kad se konano smirim, bacim pogled na Kaedinu novu
protivnicu.
Nije mnogo via od Tes, i definitivno je laka od Kaede. Na trenutak se ini da
joj je neugodno zbog panje koju je izazvala, te sam spreman da je otpiem kao
valjanog protivnika; ali onda je pogledam malo bolje. Ne, ova devojka nije ni nalik
onoj prethodnoj. Ne okleva zato to se pribojava borbe ili se plai poraza, ve zato
to razmilja. Procenjuje situaciju. Tamna kosa joj je vezana u konjski rep i sportske je
grae, vitka. Puna je samopouzdanja, s rukom na boku, kao da nita na svetu ne moe
da je iznenadi. Hvatam sebe kako se divim njenom licu.
Svet oko mene na trenutak nestaje.
Devojka odmahuje glavom. ak i ja sam iznenaen - prvi put vidim da neko
odbija da se bori. Pravila su svima poznata: ako te odaberu, mora da se bori.
Devojka se izgleda ne plai besa rulje. Kaede joj se smeje i izgovara neto to ne
mogu provalim. Ali Tes ju je oito ula, im zabrinuto skree pogled ka meni.
Ovoga puta, devojka klima glavom. Gomila ponovo poinje da klie, i Kaede se
smei. Malo se nagnem i izvirim iza dimnjaka. Ima neto u toj devojci... ne znam
tano ta. Ali oi joj gore, i mada je vruina i moe biti da fantaziram, ini mi se da se
jedva primetno smei.
Tes me upitno pogleda. Na trenutak oklevam, a onda ipak podignem jedan
prst. Zahvalan sam ovoj tajanstvenoj devojci to je pomogla Tes, ali kad je u pitanju
lova, ipak igram na sigurno. Tes klima glavom, a onda polae novac na Kaede.
Ali onog trenutka kad devojka stupi u ring i zauzme stav... shvatam da sam
napravio veliku greku. Kaede napada kao bik, zamahuje kao maljem.
Ali ova devojka napada kao zmija otrovnica.

51

DUN
Ne plaim se ja da u da izgubim ovu borbu.
Plaim se da sluajno ne ubijem protivnicu.
Dodue, ako sad odustanem, mrtva sam.
Prekorevam samu sebe - ba sam nala u ta da se uvalim. Kad sam prvi put
ugledala ovu gomilu koja se kladi, prvo sam pomislila da je bolje da ne prilazim. Da
se drim podalje od metea. Da se ne desi da me uhvati ulina patrola i odvede me
na sasluanje. Ali onda mi pade na pamet da u ovoj gomili moda mogu da naletim
na neke vane informacije - ima mnogo lokalaca, neki od njih moda i lino poznaju
Dana. Ne moe biti da Dana ne zna ba niko u sektoru Lejk, a ako neko zna ko je,
onda je to gomila koja poseuje nelegalne skiz borbe.
Ali nije trebalo da se umeam kad su onu goljavu devojicu ugurali u ring.
Trebalo je da je pustim da se sama izbori.
Sad je kasno.
Devojka po imenu Kaede, s kojom sam suoena u ringu, nakrivi glavu i iskezi
se. Duboko udahnem. Ve je poela da krui oko mene, merkajui me kao plen.
Prouavam njeno dranje. Zakoraila je desnom nogom. Levoruka je. To je neto to
ume da bude od pomoi i zbuni protivnika, ali ja sam za ovo obuavana. Kreem se
u stranu. Ui mi zvone od buke.
Putam je da prva udari. Rei i svom brzinom nasre na mene, podignute
pesnice. Ali vidim da se sprema da me utne. Pomerim se u stranu. utne u prazno.
Koristim njen zamah protiv nje i, kad mi okrene lea, snano je udarim. Izgubi
ravnoteu i umalo da padne. Publika klie.
Kaede se brzo okree ka meni. S lica joj je nestao osmeh - uspela sam da je
naljutim. Ponovo nasre na mene. Uspevam da blokiram prva dva udarca, ali me
treim raspali posred vilice, da mi se zavrti u glavi.
Svaki mii u telu udi mi da ovo odmah okonam. Ali nateram sebe da se
smirim. Ako se budem borila previe veto, postau sumnjiva. Previe sam precizna
za jednog obinog kloara.
Putam je da me jo jednom udari. Gomila urla. Ona se ponovo smei, vraa joj
se samopouzdanje. ekam da se spremi za napad. A onda nasrem, sputam se u
uanj i sapliem je. Nije to oekivala - uz tresak pada na zemlju. Publika
gromoglasno odobrava.
Kaede se nekako die na noge, iako bi u veini skiz borbi njen pad proglasili
krajem runde. Brie krv s usta. Pre nego to uspe da udahne kao ovek, besno zaurla
i ponovo se baci na mene. Trebalo je da prime-tim mali odsjaj uz njen zglob. Kaede
me prvo snano udari postrance, a onda osetim uasan, otar bol. Odgurnem je.
Namigne mi i ponovo pone da krui oko mene. Uhvatim se za bok - i osetim neto
toplo i vlano na struku. Sputam pogled.
Rana od uboda. Samo zupasti no je mogao ovako da mi razdere kou.
Razdraeno je pogledam. Skiz borbe se vode bez oruja... ali teko da se ova gomila
dri pravila.
Bol mi izaziva i vrtoglavicu i bes. Nema pravila? Nek joj bude.
Kad ponovo nasrne na mene, izmaknem se i uvrnem joj ruku vrstim stiskom.
Slomim je jednim potezom. Ona vrisne od bola. Kad pokua da se izmigolji, stegnem
je jo vre, uvrui joj polomljenu ruku iza lea sve dok ne vidim da je prebledela.
Iz majice joj ispada no i uz zveket pada na zemlju. (Zupasti no, kao to sam i
52

mislila. Kaede nije obina kloarka. Dovoljno je veta da se domogne ovako dobrog
oruja - to znai da se bavi istim poslom kao i Dan. Da nisam na tajnom zadatku,
istog trenutka bih je uhapsila i odvukla na sasluanje.) Iako me rana pee, steem
zube i ne poputam stisak.
Kaede me konano panino une drugom rukom. Putam je. Strovali se na
kolena i zdravu ruku. Publika poludi. Pritisnem ranu iz koje lipti krv, i kad
pogledam oko sebe, vidim ruke koje razmenjuju novac. Dvoje ljudi pomae Kaede
da izae iz ringa (pre nego to se okrene, oine me pogledom punim mrnje), a
ostatak posmatraa kree s povicima.
Biraj! Biraj! Biraj!"
Moda sam ovoliko nesmotrena zbog bola. Vie ne mogu da suzdrim bes. Bez
rei se okreem, zavrem rukave do laktova i diem okovratnik. Izlazim iz ringa i
guram se kroz gomilu.
Poklii publike se menjaju. Poinju da mi zvide. Dolazim u iskuenje da
upalim mikrofon i kaem
Tomasu da poalje vojnike, ali ipak to ne inim. Obeala sam sebi da neu zvati
pojaanje ukoliko to ne bude neophodno, te mi ne pada na pamet da prekinem
misiju zbog obinog ulinog nereda.
Kad se konano iskobeljam iz zgrade, rizikujem i bacam pogled preko ramena.
Nekoliko posmatraa je krenulo za mnom, i veinom deluju besno. To su kockah,
mislim se, oni najvatreniji. Ignoriem ih i nastavljam dalje.
Vraaj se ovamo!", dere se jedan od njih. Ne moe tek tako da ode!"
Potrim. Doavola i ova ubodna rana. Stiem do velike kante za smee i zaleem
se na nju, spremna da skoim na sims na drugom spratu. Ako se popnem dovoljno
visoko, nee uspeti da me uhvate. Zaleem se iz sve snage, i jednom rukom uspevam
da se zakaim za ivicu simsa.
Ali rana me je usporila. Neko me hvata za nogu i vue nadole. Ruka mi
poputa i niz hrapavi zid klizim ka zemlji. Toliko jako udarim glavom o beton da mi
se sve zavrti. Doepali su me se i vuku me za stopala ka razularenoj gomili.
Pokuavam da doem sebi. Vidno polje mi je ispunjavaju mrlje. Pokuavam da
coknem da upalim mikrofon, ali jezik mi je teak i prekriven peskom. Tomase,
apuem, ali to zazvui kao Metijase. Na nevieno pruam ruku ka svom bratu, a
onda se setim da on vie ne moe da me uhvati.
Najednom zaujem tresak i nekoliko vrisaka, i u trenutku me putaju. Ponovo
padam na zemlju. Pokuam da se podignem na noge, ali se zateturam i ponovo
padnem. Otkud ovolika praina? Zakiljim da bih bolje videla. Gomila je i dalje
glasna i razjarena. Mora da je neko bacio dimnu bombu.
A onda zaujem glas koji mi govori da ustanem. Kad skrenem pogled, vidim
da mi neki deko prua ruku. Svetloplavih oiju, garavog lica, s dronjavim kaketom
na glavi, i u trenutku mi se uini da nikog lepeg u ivotu nisam videla.
Ajde", pouruje me. Hvatam ga za ruku.
Kroz prainu i haos jurimo niz ulicu i nestajemo u sve duim senkama
predveerja.

53

DAN
Nee da mi kae kako se zove.
U potpunosti je razumem. Veina ulinih klinaca iz sektora Lejk krije identitet,
pogotovo nakon uea u neemu protivzakonitom kao to su to skiz borbe. Osim
toga, i ne elim da znam kako se zove. I dalje se nerviram to sam izgubio pare.
Kaedin poraz me je kotao hiljadu banknota. To je bila poetna suma za ampulu s
lekom. Sve je manje vremena, a krivica je njena. Kako sam samo glup. Da nije
zasluna za to to je Tes izbegla borbu, ostavio bih je da se sama snalazi.
Ali znam da bi mi Tes do kraja dana upuivala tune poglede. Te nisam.
Tes nastavlja da propituje Devojku - ta ja znam, najbolje tako da je zovem dok joj pomae i isti joj ranu najbolje to moe. Ja uglavnom utim. Na oprezu sam.
Nakon skiz borbe i moje dimne bombe, obreli smo se na balkonu stare biblioteke.
(Da li se to i dalje rauna kao balkon ako se ceo zid uruio i sada itav sprat zvrji
otvoren?) Zapravo, zidovi su se uruili na gotovo svim spratovima. Biblioteka je deo
starinske kaskadne zgrade koja je sada skoro cela pod vodom, oko sto metara od
istonog oboda jezera, potpuno zarasla u korov. Sjajno je sklonite za ljude kao to
smo mi. Posmatram ulice du nasipa, da moda neki od kockara ne tragaju i dalje za
Devojkom. S ivice balkona na kojoj sedim, bacam pogled preko ramena. Devojka
neto govori Tes, koja joj oprezno uzvraa osmeh.
Zovem se Tes", ujem je. Dovoljno je pametna da moje ime preuti, ali ne
prestaje da pria. Iz kog si ti dela Lejka? Ili si iz nekog drugog sektora?" Paljivo
pregleda Devojinu ranu. Gadna je, ali e zaceliti. Pokuau ujutru da ti nabavim
malo kozjeg mleka. Dobro e ti initi. Dotad uzmi pa pljuni na nju. To pomae protiv
infekcija."
Na Devojinom licu vidim da to ve zna.
Hvala", mrmlja. Skree pogled ka meni. Hvala na pomoi."
Tes se ponovo osmehuje, ali vidim da se ak i ona osea pomalo neprijatno uz
ovu pridolicu.
Hvala i tebi."
Steem vilicu. Za sat i neto e pasti no, a moram jo i o ovoj nepoznatoj
ranjenoj devojci da brinem.
Nakon nekog vremena ustajem i pridruujem im se. Negde u daljini, s gradskih
zvunika treti zakletva Republike.
Ovde emo da prenoimo." Pogledam u Devojku. Kako se osea?"
Dobro", odgovara. Ali vie je nego oigledno da je u bolovima. Ne zna ta e s
rukama, pa svako malo posegne za ranom, a onda se zaustavi. Najednom osetim
potrebu da je uteim. Zato si me spasao?" pita.
Napravim grimasu.
Pojma nemam. Kotala si me hiljadu banknota." Konano se nasmei, ali ima
neke stalne obazrivosti u njenom pogledu. Deluje kao da me prouava i analizira
svaku re koju izgovorim. Ne veruje mi.
Kladi se na veliko, jelda? ao mi je. Ali naljutila me je." Namrti se.
Pretpostavljam da ti ta Kaede nije prijateljica."
Ona je ankerka s granice Alte i Vintera. Nedavno smo se upoznali."
Tes se nasmeje i uputi mi pogled koji ba i ne umem da protumaim.
Voli da se upoznaje sa slatkim devojkama."
Mrtim se.
54

Pazi ta pria, roo. Dovoljno puta ti je danas glava bila u torbi."

Tes klima glavom i jedva primetno se smei.
Odoh ja po malo vode." Skae na noge i odlazi niz otvoreno stepenite ka
vodi.
Kad zamakne, sednem kraj Devojke i sluajno je rukom okrznem po struku.
Ona jedva ujno udahne - i ja se sklonim, plaei se da sam je povredio.
Ukoliko se ne inficira, trebalo bi uskoro da zaceli. Ali odmori se koji dan.
Moe da ostane s nama."
Devojka slee ramenima.
Hvala. Kad mi bude bolje, ima da pronaem Kaede."
Naslanjam se na zid i prouavam joj lice. Blea je od ostalih devojke iz sektora,
i ima krupne tamne oi koje svetlucaju zlatastim odsjajem po ugaslom svetlu. Ne
mogu da procenim ta je, to je ovde est sluaj - moda ima starosedelake krvi, a
moda je i belkinja. Ili tako neto. Toliko je lepa da me dekoncentrie, kao onda u
skiz ringu. Ne, nije dovoljno rei da je lepa. Prelepa je. A jo me i podsea na nekoga.
Moda taj njen pogled, istovremeno hladno pronicljiv i divlje drzak... Obrazi poinju
da mi gore i skreem pogled, srean to pada mrak. Moda nije trebalo da joj
pomognem. Previe mi odvlai panju. Ne mogu da prestanem da se pitam ega bih
se sve odrekao da dobijem priliku da je poljubim ili joj proem prstima kroz kosu.
Pa, Devojko" izgovaram nakon nekog vremena, hvala ti na pomoi danas.
Mislim na Tes. Gde si nauila tako da se bori? Polomila si Kaedi ruku bez trunke
napora."
Devojka okleva. Krajikom oka vidim da me posmatra. Okrenem se ka njoj, a
ona se napravi da u stvari gleda u vodu, kao da bi se postidela ako je uhvatim da me
gleda. Odsutno dodiruje bok, a onda, kao iz navike, cokne.
Mnogo vremena provodim na obodu Batale. Volim da posmatram kadete
kako vebaju."
Opa, ti ba voli da rizikuje. Ali zadivljujue si veta. Kladim se da ne upada
esto u nevolje."
Devojka se smeje.
Vidi kako sam danas prola." Odmahuje glavom. Dugi konjski rep joj se
zanjie. Nije ni trebalo da gledam skiz borbu, ali ta da ti kaem? inilo se da tvojoj
prijateljici treba pomo." Konano skrene pogled ka meni. I dalje ima one opreznosti
u njemu. A ti? Jesi li ti bio u gomili?"
Ne. Tes je bila dole jer voli da bude u srcu deavanja, a i malo je kratkovida. Ja
volim da posmatram iz daljine."
Tes. Jel ti ona mlaa sestra?"
Oklevam.
Aha, tako neto. Zna, nju sam hteo da zatitim onom dimnom bombom."
Devojka upitno podie obrvu. Gledam kako izvija usne u osmeh.
Ba si ljubazan", kae. Jel' svi ovde u kraju umeju da naprave dimnu
bombu?"
Oputeno odmahujem rukom.
Pa naravno, ak i klinci. Lako je." Gledam je. Ti nisi iz sektora Lejk, zar ne?"
Devojka odmahne glavom.
Tanagai sektor. Mislim, nekad sam tamo ivela."
Tanagai je prilino daleko. ak si dovde dola da gleda skiz borbu?"
Naravno da ne." Devojka se oprezno vraa u leei poloaj. Primeujem da joj
se na zavoju pojavljuje tamnocrvena mrlja. Tumaram ulicama. Putujem tamo-amo."
55

Lejk trenutno nije siguran", kaem. Panju mi skree treperenje neeg

tirkiznog u uglu balkona. Iz male pukotine u podu raste nekoliko strukova morskog
krasuljka. Mamino omiljeno cvee. Tamo moe da se dobije kuga."
Devojka mi se smei, kao da zna neto to ja ne znam. Kad bih se samo setio na
koga me podsea.
Ne brini" kae ona. Oprezna sam ja kad nisam besna."

Kad vee konano padne, a Devojka zadrema nemirnim snom, zamolim Tes da
ostane s njom dok se ja iunjam da proverim svoju porodicu. Tes je srena to ostaje.
Ume da bude prilino razdraljiva tokom poseta oblastima Lejka zahvaenim
kugom, i u povratku se neprestano ee po rukama - kao da osea kako joj se
infekcija iri koom.
Guram buketi krasuljaka u rukav majice, a i nekoliko banknota u depove, da
mi se nau. Tes mi pomae da uvijem ake pre nego to poem, da sluajno negde
ne ostavim otiske.
No je iznenaujue mirna. Na ulicama nema patrola za kugu, te se uju samo
pokoji automobil i udaljena jeka reklama na digitalnim megabordima. Neobino X
na naim vratima i dalje stoji, upadljivo kao i pre. U stvari, gotovo sam siguran da su
vojnici opet bili u poseti, jer je X jarko i svee prefarbano. Mora da su ponovo
proveravali ovaj kraj. Koji god su razlog imali da nam ofarbaju vrata, on i dalje stoji.
ekam u senkama u blizini majine kue, dovoljno blizu da mogu da vrinem kroz
tronu ogradu u dvoritu.
Kad se uverim da na ulicama nema nikoga, kroz senke se uputim ka kui
unjajui se ka slomljenoj dasci koja vodi ispod trema. Sklanjam dasku u stranu.
Uunjavam se u mranu pukotinu, koja se osea na vlagu, i vraam dasku na mesto.
Kroz podne daske iznad mene probijaju se tanki snopovi svetla. U daljini, iz
pravca jedine spavae sobe, ujem majin glas. Odlazim tamo, a onda unem iza
ventilacionog otvora i virim.
Don sedi na ivici kreveta, skrtenih ruku. Njegovo dranje mi kazuje da je
iscrpljen. Cipele su mu naisto prljave - siguran sam da ga je mama grdila zbog toga.
Don gleda ka drugoj strani spavae sobe, gde verovatno stoji mama.
Ponovo ujem njen glas, ovoga puta dovoljno glasan da je razumem.
Ni ti ni ja se jo nismo razboleli", kae. Don vraa pogled na krevet. Izgleda
da nije zarazno. A i Idenova koa i dalje izgleda dobro. Ne krvari."
Zasad", odgovara Don. Moramo da se pripremimo na najgore, mama. U
sluaju da Iden..."
Mamin glas je nepokolebljiv.
Ne doputam takav stav u mojoj kui."
Nisu mu dovoljni lekovi za ublaavanje simptoma. Ko god da nam je to
obezbedio veoma je ljubazan, ali to nije dovoljno." Don odmahuje glavom i ustaje.
ak i sada, pogotovo sada, mora da zatiti majku od istine o tome ta je sa mnom. Kad
se udalji od kreveta, vidim da u njemu lei Iden, do brade pokriven, upr-kos vruini.
Koa mu se presijava od znoja. A i udne je boje, blede, bolesno zelenkaste. Ne
seam se da su one druge vrste kuge imale ovakve simptome. Gutam knedlu.
Spavaa soba izgleda identino, s nekoliko starih i dotrajalih stvari, ali i dalje
udobna. Tu je ofucani duek na kome lei Iden, kao i izgrebana komoda s fiokama
po kojima sam nekada krabao. Tu je i obavezni portret Elektora, oko koga su
56

pokaene nae fotografije, kao da je i on lan nae porodice. To je sve to imamo. Kad
je Iden bio mali, Don i ja smo ga drali za ruke i pomagali mu da stigne s jednog
kraja sobe na drugi. Don bi mu bacio kosku kad god uspe sam da pree taj put.
Sad vidim maminu senku kako se zaustavlja usred sobe. Nita ne govori.
Zamiljam je povijenih ramena, s glavom u akama, lica s kog je konano iezla
hrabrost.
Don uzdie. Iznad mene odjekuju koraci, i znam da je sigurno otiao do nje da
je zagrli.
Iden e biti dobro. Moda ovaj virus i nije toliko opasan, pa se sam oporavi."
Na trenutak se utia. Odoh da vidim kakvu supu imamo." ujem kako naputa
sobu.
Siguran sam da Don mrzi da radi u elektrani, ali tako makar izae iz kue i na
neko vreme skrene misli. Sad je zatoen ovde, bez ikakve mogunosti da pomogne
Idenu. To mora da ga ubija. Hvatam punu aku zemlje i vrsto je stiskam.
Da bar u bolnici ima leka.
Nekoliko trenutaka kasnije vidim mamu kako prilazi krevetu i seda na ivicu
kraj Idena. Ruke su joj ponovo zavijene. apue mu neke utene rei i naginje se da
mu skloni kosu s lica. Zatvaram oi. Zamiljam njeno lice, neno i lepo i zabrinuto,
njene svetloplave oi i ruiaste nasmejane usne. Mama me je nekad uukavala u
krevet, nametala mi ebad i aputala elje o lepim snovima. Pitam se ta li sada
govori Idenu.
Najednom mi neizdrivo nedostaje. Poelim da iskoim odavde i pokucam na
naa vrata.
Guram ake jo dublje u zemlju. Ne. To je preveliki rizik. Nai u ja naina da te
spasim, Idene. Obeavam. Proklinjem samog sebe to sam onoliko para poloio na skiz
borbu, umesto da pronaem neki pouzdaniji nain da doem do novca.
Izvlaim krasuljke zadenute za rukav majice. Neki od cvetova su se slomili, ali
zabodem ih u zemlju i neno je utabam oko njih. Mama ih verovatno nikad nee
videti. Ali ja znam da su tu. Tim cveem samom sebi dokazujem da sam iv. Da i
dalje brinem o njima.
Neto crveno u zemlji kraj krasuljaka privue mi panju. Namrtim se, a onda
razgrnem zemlju da bolje vidim. Ispod zemlje i kamenia stoji neki urezani simbol.
Broj, poput onog koji smo Tes i ja videli kraj nasipa na jezeru, samo to ovde
pie: 2544.
Kad sam bio mali imao sam obiaj da se sakrijem ovde kad se igram murke s
braom. Ali ne seam se da sam ovo ranije video. Naginjem se i naslanjam uvo na
zemlju.
Isprva se ne uje nita. Potom se uje slabaan zvuk, neki uanj - a onda
itanje i klokotanje. Kao da neka tenost, ili para. Dole je izgleda ceo sistem cevi,
neto to vodi ak do jezera. Moda i po celom sektoru. Nastavljam da razgrem
zemlju, ali nema drugih simbola ni rei. Broj je izbledeo od starosti, a farba se
sljutila.
Ostajem tu neko vreme, prouavajui ga u tiini. Jo jednom bacim pogled kroz
ventilacioni otvor ka spavaoj sobi, a onda se iskobeljam ispod trema, u senke, pa
nazad u grad.

57

DUN
Budim se u zoru. kiljim od jakog svetla (odakle uopte dolazi - negde
otpozadi?), i na trenutak sam dezorijentisana, ne znam zato spavam u naputenoj
zgradi s pogledom na okean i morskim krasuljcima koji mi rastu kraj nogu. Jauknem
od otrog bola u stomaku. Neko me je ubo noem, panino shvatam. A onda se setim
skiz borbe i noa i deka koji me je spasao.
im je videla da mrdam, Tes mi uurbano prie.
Kako se osea?"
I dalje je oprezna sa mnom.
Ugruvano", mrmljam. Ne elim da misli da mi je loe zavila ranu, pa dodajem:
Ali mnogo bolje nego jue."
itav minut mi treba da primetim deka koji me je spasao kako sedi u oku i
gleda u vodu, pustivi da mu noge vise s balkona. Moram da prikrijem svoju
nelagodu. Normalnim danima, bez rane od noa, tako neto ne bi moglo da mi
promakne. Sino je nekud otiao. Dok sam naizmenino tonula u san i budila se,
trudila sam se da zapamtim pravac u kome je otiao (juno, ka Junion stanici).
Nadam se da ti nije problem da se strpi koji sat za hranu", obraa mi se. Nosi
stari kaket, ali iz njega izviruje nekoliko pramenova svetloplave kose.
Izgubili smo lovu na skiz borbi, pa nemamo od ega da kupimo hranu."
Mene krivi za taj gubitak. Klimam glavom. Priseam se zvuka Danovog
ispucalog glasa sa zvunika i kriom ga uporeujem s glasom ovog deka. Neko
vreme me posmatra bez osmeha, kao da zna ta radim, a onda je ponovo na oprezu.
Ne, ne mogu da budem sigurna da glas pripada njemu. Na hiljade ljudi u Lejku
moe da stoji iza tog glasa.
Shvatam da mi je bubica u obrazu i dalje iskljuena. Tomas mora da je besan.
Tes", kaem. Idem ja dole do vode. Brzo se vraam."
Jesi li sigurna da moe sama?" pita.
Mogu." Smeim se. Dodue, ako vidi da plutam onesveena - slobodno
kreni po mene."
Stepenice u ovoj zgradi su definitivno bile deo unutranjeg stepenita, ali sada
su spolja. Diem se na noge i polako epam niz njih, trudei se da se ne okliznem i ne
strovalim u vodu. ta god bilo to to je Tes sino uradila, izgleda da deluje. Iako mi
bok i dalje gori, bol je malo uminuo i hodam neto lake nego jue. Stiem do
podnoja zgrade bre nego to sam oekivala. Tes me podsea na Metijasa, na ono
kad me je bolesnu negovao na dan svog prijema u vojsku.
Ali sad ne mogu da podnesem seanja na Metijasa. Nakaljavam se i
usredsreujem na to da stignem do ivice vode.
Sunce na istoku je dovoljno visoko da okupa itavo jezero sumornom zlatnom
boju, a vidim i malecni pojas zemlje koji razdvaja jezero od Tihog okeana. Silazim
sve do sprata koji je tik uz vodu. Svi zidovi na ovom spratu su urueni, pa slobodno
mogu da doem do ivice zgrade i spustim noge u vodu. Kad pogledam u dubinu,
vidim da se stara biblioteka nastavlja jo mnogo spratova ispod. (Moda petnaestak,
sudei po poloaju ostalih zgrada u vodi i nagibu zemlje na obali. Oko est spratova
bi trebalo da je ispod nivoa vode.)
Tes i onaj deak sede na vrhu zgrade, nekoliko spratova iznad mene, previe
daleko da bi me uli. Vraam pogled na horizont, coknem i ukljuim mikrofon.
Iz bubice se uje pucketanje. Sekundu kasnije zaujem poznati glas.
58

Gice Iparis?" pita Tomas. Jesi li to ti?"

Tu sam" mrmljam. Dobro sam."
Voleo bih da znam u ta si se uplela, gice Iparis. Dvadeset etiri sata
pokuavam da doem do tebe. Bio sam spreman da poaljem i neke vojnike da te
pokupe - a oboje znamo koliko bi to obradovalo Komandirku Dejmson."
Dobro sam", ponavljam. Stavljam ruku u dep i vadim Danov privezak. Malo
sam povreena u skiz borbi. Nita ozbiljno."
S druge strane zaujem uzdah.
Dobro, ali nemoj vie toliko dugo da se ne javlja, jel uje?", kae.
U redu."
Jesi li ita saznala?"
Podiem pogled ka deku koji mlatara nogama.
Nisam sigurna. Neki deko i devojka su mi pomogli da se izvuem iz tog skiz
ludila. Devojka mi je zavila ranu. Ostau neko vreme s njima dok ne budem mogla
bolje da hodam."
Bolje da hoda?", podie glas. Kakva je to mala povreda?"
Samo ubodna rana. Nita strano." Tomas se zagrcne, ali ja ne obraam
panju. Uglavnom, to nije tema. Taj deko je napravio neku zgodnu dimnu bombu
da nas izbavi iz one rulje. Prilino je vet. Ne znam ko je on, ali planiram da saznam
vie."
Misli da je Dan?", pita Tomas. Dan mi ne deluje kao neko ko ide okolo i
spasava ljude."
Veinu Danovih prestupa inilo je spasavanje ljudi. Sem prestupa s Metijasom.
Duboko udahnem.
Ne. Mislim da nije." Govorim toliko tiho, gotovo apuem. Ipak je bolje da ne
nagaam ovako pred Tomasom, da ne bi odluio da se naorua i poalje trupe za
mnom. Komandirka Dejmson bi me istog trenutka utnula iz svoje izvidnice kad
bih izazvala neku tako skupu akciju koja ne bi donela nikakav rezultat. Osim toga.
Ovo dvoje su me izbavili iz goleme nevolje. Ali moda znaju neto o Danu."
Tomas na trenutak uuti. ujem neki amor u daljini, neko pucketanje, a onda i
njegov jedva ujni glas u razgovoru s Komandirkom Dejmson. Mora da joj pria o
mojoj povredi, i konsultuje se da li je bezbedno da ostanem sama. Razdraljivo
uzdahnem. Kao da nikada ranije nisam bila ranjena. Nakon nekoliko minuta, ponovo je
na vezi.
Pa, budi oprezna." Zastaje naas. Komandirka Dejmson poruuje da ne
prekida misiju ako te povreda ne mui mnogo. Trenutno je preokupirana
izvidnicom. Ali upozoravam te: ako ti mikrofon ponovo bude ugaen vie od
nekoliko sati, aljem vojnike po tebe - ne zanima me da li e te to razotkriti. Jasno?"
Jedva suzbijam zlovolju. Komandirka Dejmson ne veruje da ita mogu da
uradim u ovoj misiji - svaka re koju je Tomas izgovorio pokazuje koliko je nezainteresovana. to se tie Tomasa... on je retko kada tako strog prema meni. Mogu
misliti koliko se nervirao poslednjih nekoliko sati.
Da, gospodine", odgovaram. Poto Tomas ne odgovara, podiem pogled ka
deaku. Podseam sebe da moram paljivije da ga osmotrim kad se vratim gore,
uprkos povredama koje me u tome ometaju.
Vraam privezak u dep i ustajem.

59

nela012

Ceo dan provodim prouavajui svog spasioca tako to ga sledim po

losaneleskom sektoru Alta. Svaku sitnicu beleim u glavi, ma kako delovala
beznaajno.
Na primer, vie se oslanja na levu nogu. Kad hoda pored Tes i mene, to epanje
jedva da se i primeuje. Ali vidim ga kad seda ili ustaje - to neznatno oklevanje kad
savije koleno. To mora da je ili ozbiljna povreda koja nije zarasla, ili neka skoranja
ali laka. Moda nezgodan pad.
I to mu nije jedina povreda. Tu i tamo se trgne kad mrdne ruku. Nakon
nekoliko takvih trzaja, dolazim do zakljuka da mora da ima ranu na nadlaktici koja
se bolno rastee kad god previe spusti ili podigne ruku.
Lice mu se savreno simetrino, meavina anglosaksonskog i azijskog porekla,
lepota iva ispod prljavtine i garei. Desno oko mu je neto svetlije nego levo.
isprva mi se uini da je to igra svetlosti, ali primetim to ponovo kad proemo pored
pekare da se nadivimo veknama hleba. Pitam se kako se to desilo, ili je moda tako
roen.
Primeujem i druge stvari: koliko dobro poznaje ulice udaljene od sektora Lejk,
kao da bi murei mogao da proe tuda; kako su mu prsti vesti, kad poravnava
poguvanu majicu oko struka; kako posmatra zgrade kao da ih memorie. Tes mu se
nikada ne obraa po imenu. Kao to mene zovu Devojka", tako ne otkrivaju ni
njegov identitet. Kad se umorim od hodanja ili me uhvati nesvestica, on nas
zaustavlja i odlazi da mi nae vode dok se odmaram. Ne moram ni da mu kaem
kad se umorim, sam oseti.
Popodne je sve blie. Sklanjamo se od najjaeg sunca i blejimo blizu pijanih
prodavaa u najsiromanijem delu Lejka. Tes kilji ka tezgama iz naeg zaklona.
Dobrih petnaestak metara smo udaljeni od njih. Iako je kratkovida, uspeva da
razlikuje prodavce voa od prodavaa povra, lica pojedinih trgovaca, kao i to ko
ima novca, a ko ne. To sam sve proitala zahvaljujui jedva vidljivim pokretima
njenog lica, njenom zadovoljstvu kad neto uspe da vidi ili nezadovoljstvu kad ne
uspe.
Kako to radi?", pitam je.
Tes skree pogled ka meni - oi joj gube fokus.
Hm. ta?"
Kratkovida si. Kako uspeva da vidi sve to se oko tebe deava?"
Tes je na trenutak iznenaena, potom impresionirana. I ona i deak pogledaju u
mene.
Vidim fine razlike izmeu boja, iako su mi malo zamagljene", odgovara Tes.
Na primer, vidim da iz tane onog oveka vire srebrne banknote." Pokazuje oima
ka jednoj od muterija na tandu.
Klimam glavom ka njoj.
Vrlo promuurno."
Tes pocrveni i obori pogled. Na trenutak izgleda tako slatko da ne mogu da se
ne nasmejem. Najednom osetim krivicu. Kako mogu da se smejem tako brzo nakon
bratove smrti? Uz ovo dvoje mnogo lako gubim kompas.
Dobro opaa detalje, Devojko", tiho izgovara deak. Gleda me pravo u oi.
Sad mi je jasno kako si preivela na ulici."
Slegnem ramenima.
To je jedini nain da se preivi, zar ne?"
Deko skrene pogled. Izdahnem. Tek tad shvatim da nisam disala dok me je
njegov pogled drao kao prikovanu.
60

Moda bi mogla da me odmeni u krai hrane", nastavlja. Prodavci uvek vie

veruju devojkama, pogotovo takvim kao to si ti."
ta hoe da kae?"
Ne okolia."
Ne mogu da se ne nasmeim.
Kao ni ti." Dok se nametamo za osmatranje tezgi, pokuavam da zapamtim
nekoliko detalja. S ovo dvoje mogu da ostanem najvie jo jednu no, dok se ne
oporavim dovoljno da krenem u lov na informacije o Danu. Ko zna - moda me i oni
navedu na neki trag.
Kad vee konano padne i vruina umine, kreemo nazad ka ivici vode u
potrazi za mestom na kome emo zanoiti. Oko nas trepere svetla svea na
prozorima, zastakljenim ili bez stakla, a tu i tamo lokalci pale vatrice du oboda
uliica. Nova smena policijske patrole kree u izvidnicu. Ve pet noi sam na terenu.
I dalje ne mogu da se naviknem na uruene zidove, na pokaenu odrpanu
odeu na balkonima, na gomile mladih prosjaka koji se nadaju da e im prolaznici
udeliti koji zalogaj... ali makar vie nisam onoliko nadmena. Postieno se setim one
noi kad je Metijas sahranjen, kad sam, i ne trepnuvi, ostavila netaknut ogromni
odrezak na tanjiru. Tes hoda ispred nas, okolina je uopte ne dotie, vesela je i
bezbrina. Tiho pevui neku melodiju.
Elektorov valcer", mrmljam, prepoznavi pesmu.
Deak, koji hoda ukorak sa mnom, pogleda ka meni. iroko se osmehne.
Ti mu doe Linkolnina oboavateljka, a?"
Ne smem ni da mu kaem da imam sve Linkolnine pesme, kao i neki potpisan
promo materijal, da sam je gledala kako uivo izvodi politike himne na gradskoj
proslavi, pa ni da je jednom napisala pesmu u kojoj slavi sve generale Republike.
Umesto toga se osmehnem.
Pa, ono... da."
Uzvraa mi osmeh. Zubi su mu predivni, najlepi od svih koje sam ovde videla.
Tes oboava muziku", odgovara. Stalno me tera da prolazimo kraj ovih
kafia, pa moram da ekam da odslua sve himne koje se u njima putaju. Ne znam.
Mora da to sve devojke rade."
Pola sata kasnije, deak ponovo oseti da me hvata nesvestica. Pozove Tes da se
vrati i odvede nas ka jednoj od uliica naikanih metalnim kontejnerima. Gura
jedan da nam napravi mesta. Potom une iza njega, pokae nam da sednemo i
pone da otkopava prsluk.
Pocrvenim kao bulka i zahvalim se svim postojeim bogovima na tami koja nas
okruuje.
Nije mi hladno, a i ne krvarim" kaem mu. Ne mora da se skida."
Deak me pogleda. Oekivala bih da su mu svetle oi neto tamnije nou, ali
izgleda da reflektuju svetlost s prozora iznad nas. Zabavio ga je moj komentar.
Ko je pa mislio na tebe, duo?" Skida prsluk, uredno ga presavija i polae na
zemlju kraj tokia kontejnera. Tes, po navici, oputeno sputa glavu na sloeni
prsluk.
Nakaljavam se.
Naravno", mrmljam. Ne obraam panju da to to se tiho zasmejao.
Tes ostaje budna i razgovara s nama, ali uskoro kapci poinju da joj padaju i
tone u san, glave poloene na deakov prsluk. A on i ja tonemo u tiinu. Gledam u
Tes.
Deluje prilino krhko", apuem.
61

Aha... ali je izdrljivija nego to izgleda."

Podiem pogled ka njemu.
Ima sree to je uz tebe." Sputam pogled ka njegovoj nozi. On to uoi i brzo
se namesti. Mora da ti je bila od koristi kad ti je sredila tu ranu na nozi."
Shvata da sam primetila da epa.
Jok. Ovo je stara povreda." Okleva, a onda odluuje da prekine priu na tu
temu. Nego, kakvo je stanje s tvojom ranom?"
Odmahujem rukom.
Nita strano." Ali ak i dok to izgovaram, stiskam zube. To to sam ceo dan
na nogama nije ba pripomoglo, ponovo je poelo jako da boli.
Deak primeuje koliko sam napeta.
Daj da promenimo te zavoje." Ustaje i, trudei se da ne probudi Tes, veto
izvlai klupko zavoja iz njenog depa. Nisam ba vet kao ona", apue. Ali ne bih
da je budim."
Seda pored mene i otkopava mi donja dva dugmeta koulje, a onda je podie
da mi otkrije zavijeni struk. Koom okrzne moju. Pokuavam da ostanem
usredsreena na njegove ruke. Posee iza jedne od izama i izvlai neto to izgleda
kao mali kuhinjski no (srebrna drka bez gravure, izlizan obod - dosta korien, i to
na mnogo vrim stvarima nego to je odea). Jednu ruku mi oslanja na stomak.
Iako su mu prsti ogrubeli od godina provedenih na ulici, toliko su paljivi i neni da
oseam kako mi vrelina nadire u obraze.
Ne mrdaj", promrmlja. Potom uvlai no izmeu moje koe i zavoja i epa
tkaninu. Trgnem se. Skida mi zavoj s rane.
Iz rane koju mi je Kaede napravila i dalje curne pokoja kap krvi, ali, sreom, ni
traga infekciji. Tes zna znanje. Deko mi skida i ostale zavoje sa struka, baca ih u
stranu, i poinje da zavija nove.
Ostaemo ovde do prepodneva", izgovara. Nije trebalo ovoliko da putujemo
danas - ali zna ono, bilo je pametno da te sklonimo to dalje od onih tipova sa skiz
borbe."
Sad ne mogu da ga ne gledam. Ovaj deko je verovatno na jedvite jade poloio
Ispit. Ali to nema nikakvog smisla. Ne ponaa se kao neki oajni uliar. Pokazuje
toliko razliitih lica da se pitam da li oduvek ivi na ulici. Sad i on mene gleda, vidi
da ga prouavam, i na trenutak zastaje. Oima mu proe neko tajanstveno oseanje.
Prelepa misterija. Mora da i njega mue ista pitanja, kako uspevam da uoim toliko
detalja iz njegovog ivota. Moda se pita i ta u sledee zakljuiti. Toliko mi je blizu
sada da oseam njegov dah na svom obrazu. Gutam knedlu. Prilazi jo blie.
Na trenutak mi se ini da e me poljubiti.
A onda brzo ponovo spusti pogled na moju ranu. Rukama mi dotie struk dok
mi menja zavoj. Primeujem da su i njemu obrazi crveni. I on je porumeneo koliko i
ja.
Konano zatee zavoj, sputa mi majicu i odmie se. Naslanja se na zid pored
mene i stavlja ruke na kolena.
Jesi li umorna?"
Odmahujem glavom. Pogled mi odluta ka odei koja visi nekoliko spratova
iznad nas. Ako nam ponestane zavoja, eto gde mogu da ih nabavim.
Mislim da u moi da vas napustim u roku od jednog dana", izgovaram nakon
nekog vremena. Znam da vas usporavam." Ali ak i dok to izgovaram, oseam
neku al. udno. Ne elim da ih tako brzo napustim. Ima neeg utenog u njihovom
drutvu, kao da me Metijasovo odsustvo nije liilo ba svih kojima je do mene stalo.
62

O emu ja to razmiljam? Ovaj deko je iz sirotinjskog kraja. Mene su obuavali

kako da se nosim s takvima, da ih gledam s druge strane stakla.
A kuda e?", pita on.
Skreem pogled. Glas mi zvui hladno i pribrano.
Moda na istok. Navikla sam vie na unutranje sektore."
On gleda ispred sebe.
Ukoliko planira samo da luta ulicama, onda moe da ostane due. Dobro
bi mi doao borac kao to si ti. Moemo da zaradimo brzu lovu u skiz borbama i da
delimo hranu. Dobro i tebi i nama."
Predlae to s takvom iskrenou da ne mogu da se ne osmehnem. Odluujem
da ga ne pitam zato se i on ne bori u skiz borbama.
Hvala ti, ali vie volim da radim sama."
Ne trepe.
Poteno." Potom naslanja glavu na zid, uzdie, i zatvara oi. Posmatram ga
nekoliko trenutaka, ekajui da ponovo otkrije svetu te predivne oi. Ali ih on ne
otvara. Nakon nekog vremena poinje ravnomerno da die i glava mu pada, to
znai da je zaspao.
Razmiljam da stupim u kontakt s Tomasom. Ali trenutno nisam raspoloena
za njega. Nisam ak ni sigurna zato. Onda sutra ujutru, im otvorim oi. I ja naslanjam
glavu na zid i zurim u odeu koja visi iznad nas. Ne raunajui udaljene zvuke koje
prave radnici none smene, i povremeno oglaavanje digitalnih megaborda, vee je
tiho, kao kod kue. Tiina mi je u misli vratila Metijasa.
Dajem sve od sebe da ne probudim Tes i tog momka svojim plakanjem.

63

DAN
Sino sam umalo poljubio Devojku.
A na ulici ti zaljubljivanje u nekoga ne moe doneti nita dobro. To je najvea
slabost koju moe da ima, odmah uz porodicu koja je zaglavljena u zoni karantina
i ulinog siroeta kome si preko potreban.
A opet... deo mene i dalje eli da je poljubi, ma koliko to bilo glupo. Ona ume i
najmanji detalj da spazi kilometar ranije. (Roletne na treem spratu one zgrade
mora da su ukradene iz bogatog sektora. Puno trenjino drvo.") Jednim bacanjem
noa moe da nabode hot-dog s prazne tezge. Svako pitanje koje postavi i svako
opaanje koje iznese odaju njenu inteligenciju. Ali istovremeno, ima u njoj neke
nevinosti, koja je ini drugaijom od svih ljudi koje sam dosad sreo. Nije ni cinina ni
ozlojeena. Ulica je nije slomila. Ojaala ju je.
Kao i mene.
Jutro provodimo traei mogunosti da doemo do novca - naivne policajce
koje moemo da odeparimo, ubre iz kontejnera koje moemo da preprodamo,
gajbice bez nadzora koje moemo da otvorimo - a kad zavrimo s tim, nalazimo
novo mesto za prenoite. Trudim se da ne skreem misli s Idena i novca koji moram
da prikupim pre nego to bude kasno, ali poinjem da razmiljam o novim nainima
da upropastim ratnu kampanju Republike. Mogao bih da se provozam nekom
letelicom, pa da joj isisam dragoceno gorivo, a onda ga prodam na pijaci ili razdelim
kome treba. Mogao bih i da je unitim, i tako je spreim da odleti u ratnu zonu. Ili da
se usredsredim na elektrinu ogradu Batale ili vazdune vojne baze, preseem im
struju i onesposobim ih. Takve misli mi upoljavaju mozak.
Ali svako malo, kad kriom bacim pogled na devojku, ili osetim njen pogled na
sebi, ne mogu da ne razmiljam o njoj.

64

DUN
SKORO 20.00 SATI
NAJMANJE 270C
Deak i ja sedimo jedno pored drugog u dnu neke uliice, a Tes spava nedaleko
od nas. Ponovo joj je dao svoj prsluk. Gledam kako skrauje nokte struui ih ivicom
noa. Konano je skinuo kaket s glave i prstima prolazi kroz zamrenu kosu.
Dobro je raspoloen.
Hoe li gutljaj?" pita.
Izmeu nas je flaa vina. Jeftino je, verovatno napravljeno od onog morskog
groa koje raste u okeanskoj vodi. Ali on se pravi da na svetu nema boljeg vina.
Ukrao je punu gajbicu iz radnje na obodu sektora Vinter, i sve flae, sem ove jedne,
prodao za 650 banknota. I dalje ne prestaje da me oduevljava kako se dobro snalazi
po sektorima. Po spretnosti je barabar s najboljim studentima Drejka.
Hou, ako e i ti", odgovaram. Neu valjda da dopustim da tvoje ukradeno
blago propadne, a?"
Nasmei se. Gledam kako zabija no u ep, izvlai ga i zabaci glavu da ispije
veliki gutljaj. Brie usta palcem i smei mi se.
Ne da je ukusno!", kae. Evo, uzmi."
Prihvatim bocu i uzmem mali gutljaj, pa mu je vratim. Ostavlja slan ukus u
ustima, kao to sam i pretpostavila. Moda mi bar umanji bol na boku.
Naizmenino ispijamo vino - on vee gutljaje, ja manje - sve dok ne vrati ep u
flau, im je osetio da poinje da mu se muti u glavi. Ali ipak, oi mu deluju sjajnije,
a plave duice mu predivno svetlucaju.
Iako je i dalje na oprezu, vidim da ga je vino opustilo
Pa, reci mi neto", pitam. Zato ti je potrebno toliko novca?"
Nasmeje se.
Jel' ti to ozbiljno? Zar nam nije svima potrebno vie novca? Zar ti je ikad
dovoljno?"
Ba voli da na sva moja pitanja odgovara pitanjima?"
Ponovo se nasmeje. Ali kad ponovo progovori, glas mu je protkan nekom
tugom.
Novac je najvanija stvar na svetu, zna. Novac moe da ti kupi sreu, ta god
drugi priali. Moe da ti kupi utehu, status, prijatelje, bezbednost... svata neto."
Pogled mu nekud odluta.
Ali deluje mi kao da si u stranoj urbi na ga skupi."
Ovoga puta me zainteresovano pogleda.
A to ne bih bio? ivi na ulici verovatno dugo koliko i ja. Ti bi bar trebalo to
da zna?"
Obaram pogled. Ne elim da u njemu proita istinu.
Pa jeste."
Na trenutak sedimo u tiini.
A onda progovori. I to tako neno, da ne mogu da ga ne pogledam.
Ne znam da li ti je to neko ranije rekao", poinje. Ne crveni, niti skree pogled.
Najednom zurim u dva okeana - jedan savren, drugi naruen malim talasom.
Veoma si privlana."

65

I ranije su hvalili moj izgled. Ali nikada tim tonom. Toliko toga mi je dosad
rekao, kud ba ovo da me poremeti. Toliko sam zaprepaena da mi, bez
razmiljanja, izleti:
I ti isto." Nakratko se uutim. Ako sluajno nisi znao."
Obeenjaki se nakezi.
O, znam, veruj mi."
Nasmejem se.
Lepo je uti neto iskreno." Ne mogu da odvojim pogled od njegovog.
Konano, uspevam da dodam: Pa, mislim da si popio previe vina, prijatelju."
Trudim se da zvuim to oputenije. Dobro e ti doi malo sna."
Tek to sam to izgovorila, on se nagne ka meni i stavi mi ruku na obraz. Na
treninzima sam nauila kako da blokiram tuu ruku i prikujem je za zemlju. Ali sad
ne radim nita, samo sedim potpuno nepomina. Privlai me sebi. Uzdahnem pre
nego to njegove usne dodirnu moje.
Oseam mu vino na usnama. Isprva me ljubi neno, a onda, kao da traga za
neim, pribija me uza zid i ljubi sve jae. Usne su mu tople i tako meke - kosa mu
dodiruje moje lice. Pokuavam da se usredsredim. (Ovo mu nije prvi put.
Definitivno se ljubio i ranije, i to esto. On kao da je malo ostao bez daha...) Ali
detalji iezavaju. Uzalud pokuavam da iz zadrim. Ubrzo shvatam da i ja njega
ljubim jednako gladno. Na koi osetim no koji je zadenuo za pojas i zadrhtim.
Pretopio je ovde, lice mi gori.
Prvi se odmie. Smeteni, u tiini zurimo jedno u drugo, kao da nijedno od nas
ne moe da shvati ta se to upravo desilo.
On se pribere, i dok pokuavam da doem k sebi, vidim kako se naslanja na zid
pored mene i uzdie.
Izvini" promrmlja. Uputi mi nestaan pogled. Nisam mogao da se suzdrim.
Ali sad smo bar zavrili s tim."
I dalje zurim u njega, nesposobna da prozborim re. U sebi urlam da je vreme
da se dozovem pameti. On mi uzvraa pogled. A onda se nasmei, kao da mu je
jasno kako deluje na mene, i okrene se. Ponovo poinjem da diem.
A onda uoim neto to me u potpunosti otrezni: pre nego to legne da spava,
posegne za neim oko vrata. Taj pokret je toliko nesvestan da verovatno i ne zna da
ga je nainio. Zurim u njegov vrat ali ne vidim da na njemu ita visi. Posegnuo je za
nepostojeom ogrlicom, za nepostojeim priveskom ili laniem.
I tada se, s muninom u stomaku, setim priveska u svom depu. Danovog
priveska.

66

DAN
Kad devojka konano zaspi, ostavljani je s Tes i ponovo odlazim da obiem
svoje. Hladan vazduh mi razbistri glavu. Kad se dovoljno udaljim od uliice, duboko
uzdahnem i ubrzam. Nije trebalo to da uinim, govorim sam sebi. Nije trebalo da je
poljubim. I posebno ne bi trebalo da mi je ovoliko drago to jesam. Ali jeste. I dalje
oseam njene usne na svojima, nenu, meku kou njenog lica i ruku, jedva primetno
podrhtavanje njenih aka. Mnogo sam lepih devojaka poljubio, ali nijedna nije bila
kao ova. Poeleo sam vie. Ne znam kako sam uspeo da se odmaknem.
Toliko o mom vlastitom upozorenju da se na ulici ne treba upetljavati s drugim
ljudima.
Trudim se da se usredsredim na vianje s Donom. Pokuavam da ne obraam
panju na ono udno X na vratima moje kue, i idem pravo ka drvenim podnim
daskama koje oiviavaju trem. Kraj prozora spavae sobe na kome su navuene
roletne, trepere svee. Mora da je majka jo budna i bdi nad Idenom. Neko vreme
uim u tami, a onda pogledam preko ramena ka pustim ulicama, sklonim dasku i
kleknem.
Neto se mie u senkama preko puta. Na trenutak zastanem i zakiljim u no.
Nita. Kad utvrdim da je sve mirno, sputam glavu i upuzavam pod trem.
Don je u kuhinji, greje nekakvu supu. Nekoliko puta tiho zviznem,
oponaajui cvrka; Don zauje zviduk i okrene se tek nakon to ga ponovim
nekoliko puta. Naputam trem i kreem ka zadnjim vratima, gde se u mraku
nalazim s bratom.
Imam hiljadu eststo banknota", apuem. Pokazujem mu sveanj. Skoro pa
dovoljno za lekove. Kako je Iden?"
Don odmahuje glavom. Teko mi pada nespokoj na njegovom licu, jer od
njega uvek oekujem da bude najjai od nas.
Nije dobro", kae. Jo je smrao. Ali jo je svestan i prepoznaje nas. Mislim da
mu je ostalo jo nekoliko nedelja."
utke klimam glavom. Ne elim da razmiljam o tome da bismo mogli da
izgubimo Idena.
Obeavam da u uskoro nabaviti jo novca. Potrebno mi je da me jo jednom
srea pogleda, i gotovo, imaemo dovoljno za njega."
Oprezan si, jelda?", pita. U mraku moemo da proemo i kao blizanci. Ista
kosa, iste oi. Isti izraz lica. Ne elim da se bespotrebno izlae opasnosti. Ako
postoji nain da ti pomognem, rado u. Moda mogu ponekad s tobom da se
iskradem i..."
Mrtim se.
Ne budi glup. Ako te vojnici uhvate, svi ete pomreti. I sam to zna." Zbog
razoaranja na Donovom licu osetim krivicu to sam ga tako brzo otkaio. Ovako
sam bri. Ozbiljno. Bolje da je samo jedan od nas napolju i da juri pare. Mrtav nee
biti mami ni od kakve pomoi."
Don klima glavom, iako mi je jasno da bi jo neto rekao. Izbegnem to tako to
se okrenem.
Moram da idem", kaem. Vidimo se uskoro."

67

DUN
Dan mora da je pomislio da sam zaspala. Ali ja ga gledam kako ustaje i odlazi
usred noi, pa kreem za njim. Upada u zonu karantina, ulazi u kuu obeleenu
prekrienim X, i izlazi nekoliko minuta kasnije.
To mi je sasvim dovoljno.
Penjem se na krov oblinje zgrade. Kad se popnem, sakrijem se u senci koju
baca dimnjak i ukljuim mikrofon. Toliko sam ljuta na sebe da ne mogu da spreim
drhtanje u glasu. Otila sam predaleko s poslednjom osobom za koju bih ikad elela
da mi se dopadne. Poslednjom za kojom bih elela da eznem.
Moda Dan nije ubio Metijasa, govorim sebi. Moda je neko drugi. O, boe - da li ja
to traim opravdanje ne bih li ga zatitila?
Ponela sam se kao kreten pred Metijasovim ubicom. Jesu li me to ulice Lejka
pretvorile u glupau? Jesam li to upravo ukaljala uspomenu na sopstvenog brata?
Tomase", apuem, pronala sam ga."
Pre nego to mi odgovori, itav minut sluam pucketanje. Zvui udno
uzdrano.
Moe li da ponovi, gice Iparis?"
Skoi mi pritisak.
Kaem, pronala sam ga. Dana. Upravo je posetio kuu u jednoj od
karantinskih zona Lejka, kuu s prekrienim X na vratima. Na uglu Figeroa i
Votsona."
Jesi li sigurna?" Sad ve zvui zainteresovano. Potpuno sigurna."
Vadim ogrlicu iz depa.
Da. Nema sumnje."
S druge strane zaujem neko komeanje. Uzbuen je.
Ugao Figeroa i Votsona. To je neka nova vrsta kuge koju smo planirali da
istraimo sutra ujutru. Sigurna si da je Dan?", ponovo pita.
Da."
Ujutru emo poslati bolnika kola. Sve ukuane emo otpremiti u Centralnu
bolnicu."
Onda poalji dodatne oruane snage. Bie mi potrebna podrka kad se Dan
pojavi da zatiti svoju porodicu." Seam se kako je upuzao ispod drvenih dasaka.
Nee imati kad da ih izbavi, pa e verovatno pokuati da ih sakrije negde unutar
kue. Treba da ih odvedemo u bolniko krilo Dvorane Batala. Niko ne mora da bude
povreen. elim da budu tamo da ih sasluamo."
Tomas je zapanjen mojim tonom.
Dobie dodatne oruane snage", uspeva da izgovori. Samo se nadam da nisi
pogreila."
Danove usne, na vreli poljubac, njegove ruke po mojoj koi - to vie nita ne bi
trebalo da mi znai. Ma i manje nego nita.
Nisam."
Vraam se u uliicu pre nego to Dan provali da me nema.

68

DAN
Tih nekoliko sati koliko uspem da odspavam pre svitanja sanjam svoju kuu.
Dodue, onakvu kakvu je pamtim. Don sedi pored majke na jednom kraju
trpezarijskog stola, itajui joj iz knjige starih pria Republike. Kad uspe da proita
celu stranu bez greke, mama ga ohrabri klimanjem glave. Ja stojim kraj vrata i
smeim se. Don je najjai od svih nas, ali ima i tu strpljivu, nenu crtu koju ja nisam
nasledio. Tu je na oca. Iden sedi na drugom kraju stola, vrlja neto po papiru. On u
mojim snovima izgleda uvek neto crta. Iako ne podie pogled, vidim da i on slua
Donovu priu, smejui se na smenim delovima.
A onda shvatam da pored mene stoji Devojka. Drim je za ruku. Osmehne mi
se i ozari celu sobu, i ja joj uzvraam osmeh.
elim da upozna moju majku", kaem joj.
Odmahuje glavom. Kad vratim pogled na sto, Don i mama i dalje sede, ali
Idena nema.
Devojin osmeh iezava. Pogleda me s oajanjem u oima.
Iden je mrtav", kae.
Iz sna me trgne sirena u daljini.
Neko vreme tiho leim, otvorenih oiju, pokuavajui da ujednaim disanje. Ne
mogu da izbacim taj san iz glave. Usredsreujem se na zvuk sirene da bih se pribrao.
A onda shvatam da ovo nije zavijanje policijske sirene. A ni sirene hitne pomoi.
Ovo je sirena vojnog bolnikog vozila, onog koje koriste da prebace povreene
vojnike u bolnicu. Glasnija je i pitavija od ostalih, jer vojni kamioni imaju prednost.
Ali u Los Anelesu nema ranjenih vojnika povratnika. Njih lee na granicama
ratnih zona. Jedino za ta se jo koriste ova vozila jeste prevoz rtava posebnih vrsta
kuge do laboratorija, jer imaju bolju medicinsku opremu.
ak i Tes prepoznaje zvuk.
Kuda li idu?" pita.
Ne znam", nerazgovetno odgovaram. Diem se u sedei poloaj i gledam oko
sebe. Devojka izgleda kao da je ve neko vreme budna. Sedi nekoliko metara od
mene, naslonjena na zid, pogleda uperenog ka ulici, ozbiljnog i usredsreenog izraza
lica. Napeta je.
Dobro jutro", kaem. Skreem pogled ka njenim usnama. Jesam li je to sino
stvarno poljubio? I ne pogleda me. Ne menja izraz lica.
Jesu li tvojoj porodici bee obeleena vrata?"
Tes je iznenaeno pogleda. utke zurim u Devojku, ne znajui kako da
odgovorim. Ovo je prvi put da bilo ko osim Tes pominje moju porodicu.
Pratila si me sino." Ubeujem sebe da treba da budem ljut - ali ne, samo sam
zbunjen. Mora da je krenula za mnom iz iste radoznalosti. Zapanjen sam zabezeknut, zapravo - koliko je bila tiha i neprimetna.
Ali od jutros je nekako drugaija. Sino je bila zainteresovana za mene koliko i
ja za nju - ali danas je uzdrana, povuena. Da nisam uradio neto to ju je naljutilo?
Pogleda me pravo u oi.
Za to pokuava da prikupi novac? Za lek za kugu?"
Ovo je test, samo ne znam kakav.
Da", odgovaram. ta tebe briga?"
Zakasnio si", kae. Jer lanovi izvidnice za irenje kuge idu po tvoju
porodicu. Odvode ih."
69

DUN
Ne moram vie ni re da kaem da bih ga ubedila da se pokrene. Bolniko
vozilo sa sirenama nesumnjivo je krenulo ka uglu ulica Figeroa i Votson, ba kao to
je Tomas i obeao.
Kako to misli?" pita Dan. I dalje ne kapira. Kako to misli, idu po moju
porodicu? Kako zna?"
Ne postavljaj suvina pitanja. Nema vremena za to." Oklevam. Danov pogled
je toliko prestraen - ranjiv - da mi odjednom mnogo teko pada da ga laem.
Pokuavam samu sebe da napujdam sinonim besom. Videla sam da si sino
posetio svoju porodicu u karantinskoj zoni, a naula sam da neki straari priaju o
dananjoj istki. Pomenuli su kuu s prekrienim X. Pouri. Pokuavam da ti
pomognem - i kaem ti da istog trenutka krene ka njima."
Koristim njegovu najveu slabost. Ne okleva ni asa, ne zastaje da dovede u
pitanje ono to sam rekla, ak se i ne pita zato mu nisam odmah to prenela. Istog
sekunda skae na noge, okrene se ka sirenama i jurne niz ulicu. Osetim neoekivanu
griu savesti. On mi veruje - potpuno, glupo i iz srca. Ne seam se da mi je iko ranije
tako brzo poverovao na re. ak ni Metijas.
Tes ga preplaeno gleda kako odlazi.
Ajde, idemo za njim!", vikne. Ustaje i uzima me za ruku. Trebae mu naa
pomo."
Ne", brecnem se. Ti ostani ovde. Ja u da krenem za njim. Ne pomaljaj glavu i
budi tiha - neko e se vratiti po tebe."
Ne ekam da mi odgovori, ve odmah krenem niz ulicu. Kad pogledam preko
ramena, vidim Tes kako stoji u uliici i razrogaenih oiju gleda za mnom. Okreem
se. Bolje da je ne meam. Ako danas uhapsimo Dana, ta e biti s njom? Coknem i
ukljuim mikrofon.
Na trenutak ujem pucketanje. A onda i Tomasov glas.
Priaj", kae on. ta se deava? Gde si?"
Dan je upravo krenuo ka uglu ulica Figeroa i Votson. Za petama sam mu."
Tomas glasno udahne.
Dobro. Mi smo ve rasporeeni. Vidimo se za koji minut."
ekajte moj znak - niko ne sme da bude povreen..", zaustim, ali on se ve
iskljuio.
Jurim niz ulicu, uprkos pulsiranju rane na boku. Dan nije mogao daleko da mi
izmakne - krenuo je samo pola minuta ranije. Skreem u pravcu u kome je on sino
iao, juno, ka stanici Junion.
Ubrzo u guvi ispred sebe uoim deli Danovog starog kaketa.
Sav bes i strah i nervozu usmeravam ka njegovom temenu. Trudim se da drim
pristojnu razdaljinu, da ne bi provalio da ga pratim. Deo mene se prisea kako me je
spasao nakon skiz borbe, kako mi je pomogao oko ove rane na boku, kako su mu
ruke bile nene. elim da se izderem na njega. elim da ga mrzim jer sam ovako
zbunjena. Glupi deae! udim se kako si ovoliko dugo uspevao da utekne vladi ali sada ne moe da se sakrije, ne kad su ti porodica i prijatelji u opasnosti. Nemam
ni trunke saoseanja za jednog kriminalca, otro prekorevam sebe. Imam samo dug koji
treba da naplatim.

70

DAN
Obino mi odgovara guva na ulicama sektora Lejk. Lako je utopiti se ili se
iskrasti iz njih, i tako zavarati onoga ko te prati ili planira da zapodene kavgu. Vie
se i ne se seam koliko puta sam tu guvu okrenuo u svoju korist. Ali danas me
samo usporava. ak i preicom uz jezero tek sam neto malo ispred sirena, te neu
moi da napravim veu prednost pre nego to stignem do kue.
Neu imati kad da ih izbavim. Ali moram da pokuam. Moram da stignem pre
vojske.
S vremena na vreme usporim, da se uverim idu li vozila uopte u tom pravcu.
Nego ta, krenuli su pravo ka mom kraju. Trim jo bre. Ne zaustavljam se ni kad
se sudarim s nekim matorcem. Zatetura se i padne na plonik.
Izvinite!", viem. ujem da se dere na mene, ali ne okreem se da ne gubim
vreme.
Kad se naem blizu kue, sav sam mokar, i sve oko mene je i dalje tiho i
ograeno karantinskim trakama. unjam se sporednim uliicama sve dok ne stignem
do nae trone ograde. Provlaim se kroz pukotinu u ogradi, sklanjam labavu dasku
u stranu i upuzavam pod trem. Morski krasuljci koje sam ostavio kraj ven-tilacionog
otvora i dalje su tu, netaknuti, mada ve uveli. Kroz podne daske vidim majku kako
sedi na krevetu kraj Idena. Don kvasi oblogu u oblinjem lavoru. Skreem pogled
ka Idenu. Izgleda jo gore - uopte nema boje u licu. Die plitko i krklja, toliko glasno
da se dovde uje.
Panino razmiljam kako ovo da reim. Donu, Idenu i majci mogu odmah da
pomognem da pobegnu, ali rizikujem da naletimo na patrolu za kugu ili ulinu
policiju. Moda moemo da se sakrijemo na Tesinom i mom uobiajenom mestu.
Don i majka su svakako dovoljno snani da bee. Ali ta da radim s Idenom? Don
ne moe dugo da ga nosi. Moda nekako mogu da ih uunjam u vagon nekog voza i
pomognem im da pobegnu... negde, ne znam. Ako je izvidnica krenula po Idena,
onda to to e Don i mama da napuste posao i pobegnu ne moe da pogora
situaciju. Ionako su ve u karantinu. Mogu da im pomognem da se dokopaju
Arizone, ili ak Zapadnog Teksasa, pa nakon nekog vremena patrola valjda prestane
da ih trai. Osim toga, moda se samo zavaravam - moda Devojka nije u pravu, i
patrola uopte ne dolazi po moju porodicu. A ja onda mogu da nastavim da tedim
za Idenov lek za kugu. Moda se dabe ovoliko nerviram.
Ali sirena u daljini postaje sve glasnija.
Dolaze po Idena.
Donosim odluku. Iskobeljam se ispod trema i odlazim na zadnja vrata. Odakle
se vojna vozila jo bolje uju. Sve su blie. Otvaram zadnja vrata i preskaem po
nekoliko stepenika koji vode ka dnevnoj sobi.
Duboko udahnem.
utnem vrata i uleem u osvetljenu sobu.
Majka zapanjeno krikne. Don se okrene ka meni. Stojimo tako koji trenutak,
blenui jedan u drugog, ne znajui ta nam je initi.
ta ne valja?" Prebledi kad vidi moj izraz lica. Otkud ti ovde? Reci mi ta se
desilo." Pokuava da ostane staloen, ali jasno mu je da neto debelo nije u redu - da
je situacija veoma ozbiljna im sam se razotkrio pred elom porodicom.
Skidam svoj iznoeni kaket s glave. Iz njega ispada zamrena kosa. Mama
prekriva usta zavijenom rukom. Sumnjiavo me gleda, a onda razrogai oi.
71

Mama, to sam ja", kaem. Danijel."

Gledam kako joj licem prelaze razliita oseanja - neverica, radost, zbunjenost a onda zakorai napred. Oi joj lete od mene ka Donu. Ne znam ta joj je vei ok...
to to sam ja iv, ili to Don to zna.
Danijele?" apue.
Neobino je uti je kako ponovo izgovara moje staro ime. Uurbano uzimam
njene ruke u svoje. Podrhtavaju.
Nemam vremena za priu." Trudim se da ne obraam panju na njen pogled.
Njene nekada prodorne, svetloplave oi, poput mojih, sada su ugasle od tuge. Kako
pogledati u oi majci koja te je godinama smatrala mrtvim? Dolaze po Idena. Mora
da ga sakrije."
Danijele?" Sklanja mi kosu s oiju. Najednom sam ponovo njen mali deak.
Danijele moj. Ti si iv. Mora da sanjam."
Hvatam je za ramena.
Mama, sluaj. Dolazi patrola za kugu, i to bolnikim vozilom. Ovaj Idenov
virus... dolaze po njega. Moramo da vas sakrijemo."
Nakratko me osmotri, a onda klimne glavom. Vodi me ka Idenovom krevetu.
Izbliza vidim da su Idenove tamne oi nekako pocrnele. Nema nikakvog odsjaja u
njima, i uasnuto shvatam da su crne jer mu duice krvare. Mama i ja mu oprezno
pomaemo da se podigne u sedei poloaj. Telo mu gori. Don ga neno podie na
rame, sve vreme ga teei i hrabrei.
Iden bolno jaukne i glava mu padne u stranu, na Donov vrat.
Poveite ta dva kola", mrmlja.
Sirene i dalje zavijaju - sada su udaljeni samo nekoliko blokova. Razmenjujem
oajniki pogled s majkom.
Idemo pod trem" apue. Nemamo vremena za beg."
Ni Don ni ja se ne bunimo. Mama me neno hvata za ruku. Odlazimo do
zadnjih vrata. Nakratko se zadravam napolju, proveravajui pravac i udaljenost
patrola. Samo to ne stignu. Brzo odlazim ka tremu i sklanjam dasku u stranu.
Prvo Iden", apue mama. Don namesti Idena da mu lepo legne na rame, a
onda klekne i puzei ue unutra. Pomaem mami da i ona ue. A onda se i ja
uguram za njima, briui tragove koje smo na zemlji ostavili, i paljivo vraam
dasku na mesto. Nadam se da emo uspeti.
uureni smo u najmranijem uglu, u kome se jedva i vidimo. Blenem u
snopove svetla koji prolaze kroz ventilacione otvore. Presecaju zemljani pod na
trake, a panju mi privlae i uvenuli morski krasuljci. Sirene bolnikog vozila na
trenutak deluju daleko -skreu nekuda - a onda su, najednom, zagluujue. Za njima
tutnje i teki koraci.
Prokletnici jedni. Stali su pred vrata i spremaju se da provale.
Ostanite ovde" apuem. Kupim kosu i guram je pod kaket. Napraviu
diverziju."
Ne." Don se oglasio. Ne vraaj se tamo. Previe je opasno."
Odmahujem glavom.
Za vas je opasno ako ostanem. Veruj mi." Skreem pogled ma mami, koja
jedva suzbija strah dok Idenu pria priu. Seam se kako je spokojno delovala kad
sam bio mali, seam se njenog umirujueg glasa i nenog osmeha. Klimam glavom
ka Donu. Brzo se vraam."
Iznad nas neko lupa na vrata.
Patrola za ispitivanje kuge", vie neko. Otvarajte!"
72

Odlazim do klimave daske, paljivo je sklanjam u stranu i iskradam se. Paljivo

je vraam na mesto. Iako sam zatien ogradom, kroz njene pukotine vidim vojnike
koji stoje ispred vrata. Moram brzo da delam. Ne oekuju napad, pogotovo ne od
nekoga koga ne vide. Oprezno odlazim do zadnjih vrata, postavljam nogu na
klimavu ciglu i hvatam zalet uvis. Grabim ivicu krova i penjem se.
Vojnici ne mogu da me vide, zahvaljujui naem irokom dimnjaku i senkama
koje bacaju okolne zgrade. Ali ja njih vidim odlino. U stvari, ono to vidim me i
natera da zastanem. Neto ovde smrdi. Imamo bar male anse protiv jedne patrole.
Ali ispred nae kue stoji vie od deset vojnika. Najmanje dvadeset, moda i vie, svi
s belim maskama preko usta. Neki imaju i gas maske. Pored bolnikog vozila
parkirana su i dva vojna dipa. Ispred jednog od njih stoji zvaninik visokog ranga, s
crvenim kiankama i komandirskom kapom. Kraj nje je crnomanjasti mladi u
kapetanskoj uniformi.
Ispred njega, nepomina i nezatiena, stoji Devojka.
Mrtim se zbunjeno. Mora da su je uhapsili - i sad je koriste za neto. to znai
da su uhvatili i Tes. Prelazim pogledom preko gomile, ali od Tes ni traga. Ponovo
pogledam devojku. Deluje potpuno mirno, ne uzbuuje je more vojnika oko nje.
Zatee svoju masku preko usta.
A onda, u sekundi, shvatam zato mi je Devojka bila poznata. Te oi s tim
zlatastim flekicama. Mladi kapetan Metijas. Onaj od koga sam pobegao one noi kad
sam provalio u Centralnu bolnicu Los Anelesa.
Metijas mora da joj je neki roak. I ona, kao i on, radi za vojsku. Ne mogu da
verujem koliko sam glup. Trebalo je ranije da ukapiram. Preleem pogledom po
ostalim vojnicima, pitajui se da li je i Metijas meu njima. Ali vidim samo nju.
Poslali su je da me nae.
A ona me je, poto sam jedan obian kreten, pratila do porodine kue. Moda
je i ubila Tes. Zatvaram oi - verovao sam joj, bio navuen da se poljubim s njom.
ak i osetio neto prema njoj. Sama pomisao me ispuni besom.
Iz kue se zauje glasan tresak. Prvo povici, a onda i vriska. Vojnici su ih
pronali - slomili su podne daske i izvukli ih. Silazi dole! Zato se krije na krovu?
Pomozi im! Ali to bi samo otkrilo njihovu vezu sa mnom, i sudbine bi im bile
zapeaene. Celo telo mi se sledi.
Iz zadnjeg dela kue izlaze dva vojnika s gas-maskama, vukui izmeu sebe
moju majku. Za njima idu vojnici koji su vezali Dona, koji urla na njih da je ostave
na miru. Bolniari izlaze poslednji. Vezali su Idena za pokretni krevet i voze ga ka
bolnikom vozilu.
Moram neto da uinim. Vadim iz depa tri srebrna metka koja mi je dala Tes,
tri metka koja su mi ostala kad sam provalio u bolnicu. Stavljam ih u sklepanu
praku. Priseam se kada sam, kao sedmogodinjak, gaao policijsku stanicu
uarenom kuglom. Potom uperim praku ka jednom od vojnika koji dri Dona,
povlaim je to jae mogu i gaam.
Pogodim ga u vrat tako jako da mu poe krv. Zgri se i panino se hvata za
masku. Ostali vojnici istog trenutka upere pitolje ka krovu. Nepomino uim iza
dimnjaka.
Devojka iskorai.
Dane." Njen glas odzvanja ulicom. Mora da sam u nekom delirijumu, im
ujem saoseajnost u njenom glasu. Znam da si ovde, a znam i zato." Pokazuje ka
Donu i mojoj majci. Iden je odavno u bolnikom vozilu.
Sad i moja majka zna da sam kriminalac koga via na digitalnim
73

megabordima. Ali ne progovaram. Stavljam jo jedan metak u praku i ciljam ka

Devojci.
eli da ti porodica bude na sigurnom. Razumem ja to", nastavlja. I ja sam
elela da moja porodica bude sigurna."
Povlaim praku.
Glas joj postaje moleiv, gotovo panian.
Dajem ti ansu da ih spase. Predaj se. Molim te. I niko nee biti povreen."
Jedan od vojnika koji stoji blizu nje podie pitolj. Instinktivno okreem praku
ka njemu, i gaam. Pogaam ga pravo u koleno, i on se zatetura.
Vojnici ospu paljbu po meni. uurim se iza dimnjaka. Lete varnice. Stiskam
zube i zatvaram oi - nita vie ne mogu da uradim. Bespomoan sam.
Kad se paljba zaustavi, provirim iza dimnjaka i vidim da Devojka i dalje stoji
tamo. Njena komandirka prekrta ruke. Ali Devojka ne uzmie.
A onda komandirka iskorai. Kad Devojka pone da se buni, ova je skloni u
stranu.
Ne moe veno da ostane gore", vie komandirka. Glas joj je mnogo hladniji
nego Devojin. A znam da nee pustiti svoju porodicu da umre."
Stavim i poslednji metak u praku i uperim je ka njoj.
Komandirka odmahuje glavom na moju utnju.
U redu, Iparisova", kae Devojci. Isprobali smo tvoju taktiku. Daj sad da
probamo moju." Okrene se ka tamnokosom kapetanu i klimne glavom. Pogubi je."
Nemam kad da spreim ono to usledi.
Kapetan podigne pitolj i uperi ga u moju majku. A onda je upuca u glavu.

74

DUN
ena u koju je Tomas pucao nije jo ni dotakla zemlju, a deak se ve bacio s
krova. Sledim se. Sve je polo naopako. Nije trebalo da bude povreenih. Komandirka
Dejmson mi nije rekla da planira da ubije nekog od stanara - trebalo je da ih
povedemo u Dvoranu Batala, da ih uhapsimo i sasluamo. Skreem pogled ka
Tomasu, pitajui se da li je i on uasnut koliko i ja. Ali njegovo lice je potpuno
bezizrazno, a pitolj i dalje u vazduhu.
Hvatajte ga!", vie Komandirka Dejmson. Deak se baca na jednog od vojnika
i obara ga na zemlju. Ali ivog!
Deak, za koga sam sada sigurna da je Dan, bolno krikne i nasrne na najblieg
vojnika, ak i sada kad je opkoljen. Uspeva da se domogne vojnikovog pitolja, ali
drugi vojnik mu ga istog trenutka izbija iz ruku.
Komandirka Dejmson skrene pogled ka meni i izvue pitolj iz pojasa.
Komandirko, ne!" zaustim, ali ona me ne slua. Na pamet mi pada Metijas.
Neu da stojim i gledam kako mi ubija vojnike", odvrati. A onda uperi pitolj
ka Danovoj nozi i opali. Trgnem se. Mai (planirala je da ga pogodi u koleno] - i
pogaa ga u butinu. Dan bolno jaukne, a onda se srui usred gomile. Kaket mu
padne s glave. Plava kosa mu se raspe po zemlji. Jedan od vojnika ga snano utne,
da ga onesvesti. Potom mu stave lisice, veu mu oi i usta, i odvuku u jedan od
dipova. Nakon nekoliko trenutaka, skrenem pogled ka drugom zatvoreniku koga
smo izvukli iz kue, mladiu koji je verovatno Danov brat ili roak. Urla neto nama
nerazumljivo. Vojnici ga uguraju u drugi dip.
Tomas me gleda s odobravanjem, ali Komandirka Dejmson se mrti.
Tek sad vidim zato si u Drejku vaila za nekoga ko izaziva nevolje", kae.
Ovo nije koled. Ovde se moje odluke ne dovode u pitanje."
Deo mene eli da se izvini, ali toliko sam obuzeta ovim to se desilo, da ne
znam da li sam ljuta ili nervozna ili mi je pao kamen sa srca.
A plan koji smo utanaili? Komandirko, uz duno potovanje, ali nismo
pominjali ubijanje civila."
Komandirka Dejmson se glasno nasmeje.
O, Iparisova", odgovara. Da smo nastavili da pregovaramo, celu no bismo
proveli ovde. Vidi kako se ovako brzo zavrilo? Mnogo smo ga lake ubedili."
Skree pogled. Nije ni vano. Vraaj se u dip. Idemo u tab." Pucne prstima i
Tomas istog trenutka izda nareenje. Vojnici se vrate u stroj. Ona se prva penje u
dip.
Tomas mi prie, a onda spusti obod svoje kape ka meni.
estitam, Dun." Osmehuje se. Stvarno si uspela. Koja akcija! Jesi li videla
Danov izraz lica?"
Upravo si ubio nekoga. Ne mogu ni da ga pogledam. Ne mogu ni da se nateram
da ga pitam kako moe tako slepo da prati tua nareenja. Pogled mi odluta ka telu
ene na ploniku. Bolniari su se ve okupili oko onih ranjenih vojnika, i znam da e
ih oprezno odneti do bolnikog vozila i vratiti u tab. A enino telo niko ni da
pogleda. Iz nekoliko susednih kua provire glave. Neki uoe telo i istog trenutka
okrenu glavu, dok ostali bojaljivo gledaju u Tomasa i mene. Deo mene eli da se
osmehne, da oseti radost zbog osveenog ubistva moga brata. ekam, ali radosti
nigde. Stiskam i oputam pesnice. Poinje da me hvata munina od lokve krvi koja
kulja ispod ene.
75

Samo se seti, govorim sebi, da je Dan ubio Metijasa.

Dan je ubio Metijasa, Dan je ubio Metijasa.
Rei prazno i nesigurno odjekuju u mojoj glavi.
Aha", odgovaram Tomasu. Uopte ne zvuim kao ja. Stvarno sam uspela."

76

DEO DRUGI
DEVOJKA KOJA
RAZBIJA SVETLUCAVO STAKLO

77

DAN
Sve mi je mutno pred oima. Seam se pitolja i povienih glasova, kao i ledene
vode koju su mi prolili na glavu. Ponekad prepoznam i zvuk otkljuavanja vrata i
metalni ukus krvi. Pogled gas-maski s visine. Neko ne prestaje da vriti. Sve vreme
zavija sirena bolnikog vozila. elim da je zaustavim i uporno traim dugme, ali
oseam neku udnu teinu u rukama. Ne mogu da ih pomerim. Straan bol u levoj
nozi tera mi suze na oi, vlaei mi obraze. Moda od te leve noge nije nita ni
ostalo.
Ne prestajem da premotavam trenutak u kome je kapetan upucao moju majku,
deluje kao film koji se zaglavio na istoj sceni. Ne razumem zato se ne pomera.
Viem joj da se pomeri, da se sagne, da uradi bilo ta. Ali ona samo tako stoji, metak
je pogaa u glavu i ona potom pada. Lice joj je okrenuto ka meni - ali nisam ja kriv
za to. Nisam.
Izmaglica se konano povlai. Koliko je prolo, etiri ili pet dana? Moda i ceo
mesec? Pojma nemam. Kad konano otvorim oi, vidim da se nalazim u maloj eliji
bez prozora, s etiri elina zida. Vojnici stoje s obe strane malih vrata, nalik onima
na sefovima. Grim lice od bola. Jezik mi je ispucao i suv kao barut.
Suze su mi usahnule. Neto nalik metalnim lisicama dri me vrsto uz stolicu, i
potreban mi je koji trenutak da shvatim da sedim. Kosa mi u pramenovima pada s
lica. Prsluk mi je umrljan krvlju. Najednom se sledim od straha: moj kaket. Provaljen
sam.
A onda osetim bol u levoj nozi. Nikad ranije nisam iskusio toliki bol, gori i od
onog prvog uboda u to koleno. Obliva me hladan znoj, a po obodu vidnog polja mi
lete zvezdice. Sve bih dao za neto protiv bolova, ili makar led da mi ugasi ovu vatru
u upaljenoj butini, ili ak metak u elo da me rei ove bede. Tes, treba mi. Gde li si?
Kad se konano okuraim da pogledam u nogu, vidim da je vrsto zavijena u
krvlju natopljen zavoj.
Jedan od vojnika primeti da se komeam. Stavlja ruku na uvo.
Gospoo, budan je."
Nekoliko minuta kasnije - a moda i nekoliko sati - otvaraju se metalna vrata i
ulazi komandirka koja je naredila ubistvo moje majke. U uniformi je od glave do
pete, sa sve platom, a grb s tri strele joj srebrnasto bleti pod fluorescentnim
svetlima. Struja. U vladinoj sam zgradi. Govori neto vojnicima s druge strane vrata. A
onda ih ponovo zatvori i uputi se ka meni, sve s osmehom.
Nisam siguran je l' mi pala klapna zbog bola u nozi ili zbog besa izazvanog
njenim prisustvom.
Komandirka staje ispred mene i saginje se ka meni.
Dragi moj deae", kae. Nju ovo oito zabavlja. Koliko sam samo bila
uzbuena kad su mi rekli da si budan. Morala sam da doem da te vidim. Trebalo bi
da bude srean - bolniari kau da nema kugu, ak ni nakon to si proveo vreme s
onom zaraenom druinom koju naziva porodicom."
Cimnem se unazad i pljunem je. ak i tako mali pokret izazove mi otar bol u
nozi.
Kako si lep." Otrovno mi se smei. teta to si odabrao ivot jednog
kriminalca. Mogao si da postane poznat, zna, s takvim licem. Svake godine da
dobije besplatnu vakcinu protiv kuge. Zar to ne bi bilo divno?"
Da nisam vezan, sljutio bih joj kou s lica.
78

Gde su mi braa?" Promukao sam. ta ste uradili s Idenom?"

Komandirka se ponovo osmehne, a onda pucne prstima ka vojnicima iza sebe.
Veruj mi da bih volela da mogu da ostanem i proaskam s tobom, ali eka me
obuka. A i tu je neko ko mnogo vie od mene eli da te vidi. Pustiu je da nastavi sa
sasluanjem." Potom odlazi.
A ulazi neko drugi - neko manji, krhkiji - neko za kim lepee crni plat.
Potreban mi je koji trenutak da je prepoznam. Nema vie ofucanih pantalona ni
blatnjavih izmi; nema garei na njenom licu. Devojka je ista i sva ulickana, tamne
kose podignute u sjajni konjski rep. Nosi neku fensi uniformu: na uzglavlju
vojnikog plata sjaje joj se zlatne epolete, s ramena joj vise bele kianke, a grb s
dvostrukom strelom utisnut je u oba rukava. Plat joj dosee do peta i sva je
zaogrnuta u crnu boju proaranu zlatnom. Na vrhu plata je i vrsto povezan Kanto
vor. Iznenaen sam koliko deluje mlado, ak i mlae nego prvi put kad sam je sreo.
Ne bi valjda Republika dolelila tako visok rang nekom tako mladom. Sputam
pogled na njene usne - usne koje sam ljubio sada su prekrivene sjajem. Neto mi
padne na pamet i doe mi da se nasmejem. Da nije kriva za ubistvo moje majke i
moje zatoenitvo, rekao bih da je prelepa.
Mora da je primetila da sam je prepoznao.
Sigurno deli moje uzbuenje zbog ovog susreta. To to sam traila da ti
zaviju nogu moe smatrati inom izuzetne ljubaznosti", brecne se. elim da bude
na nogama kad te budu pogubili, neu da dozvolim da umre od infekcije pre nego
to te dokrajim."
Hvala ti. Ba si ljubazna."
Ne obraa panju na moj sarkazam.
Pa, znai ti si taj Dan."
Ne progovaram.
Devojka prekrta ruke i pronicljivo me gleda.
Dodue, bolje da te zovem Danijel. Danijel Altan Ving. Toliko sam uspela da
izvuem iz tvog brata Dona."
Na pomen Donovog imena nagnem se napred, zbog ega se vrlo brzo
pokajem, jer noga samo to mi ne eksplodira od bola.
Reci mi gde su mi braa."
Ne menja izraz lica. Ma i ne trepne.
Oni vie nisu tvoja briga." Prilazi nekoliko koraka blie. Precizno koraa,
samosvesno, kako i prilii lanu republike elite. Sjajno je to krila na ulici. To me jo
vie razbesni.
Ovako emo, gospodine Ving. Ja u da ti postavim pitanje, a ti e da mi
odgovori. Hajde da ponemo od najlakeg. Koliko ima godina?"
Gledam je pravo u oi.
Nije trebalo da te spasem posle skiz borbe. Trebalo je da te ostavim da umre."
Sputa pogled, vadi pitolj zadenut za pojas i snano me udara po licu. Na
trenutak je sve to vidim zaslepljujue belo svetLo - usta mi ispunjava ukus krvi.
ujem da neto kljocne, a onda na elu osetim hladni metal.
Pogrean odgovor. Da razjasnimo neto. Ako jo jednom pogreno odgovori,
postarau se da se krici tvoj brata Dona uju sve dovde. A ako i trei odgovor bude
pogrean, i tvog mlaeg brata, Idena, eka ista sudbina."
Don i Iden. Makar su i dalje ivi. A onda, na osnovu upljeg kljocanja pitolja,
zakljuujem da nije napunjen. Oito je reila da ga koristi samo za udaranje.
Ne sklanja pitolj.
79

nela012

Koliko ima godina?"

Petnaest."
To je ve bolje." Neznatno sputa pitolj. Vreme je da prizna neke stvari. Jesi
li ti odgovoran za provalu u banku Arkadija?"
Mesto od deset sekundi.
Da."
Onda si verovatno odgovoran i za krau onih esnaest hiljada i petsto bankota
koje su odande ukradene."
Ba tako."
Jesi li ti odgovoran za vandalizovanje Odeljenja za unutranju odbranu pre
dve godine, i unitenje motora dve ratne letelice?"
Da."
Jesi li ti zapalio deset F-472 borbenih aviona prizemljenih u vojnoj bazi
Burbank pre nego to su uspeli da polete ka ratnoj zoni?"
Na to sam posebno ponosan."
Jesi li ti napao kadeta koji je uvao strau na obodu karantinske zone u
sektoru Alta?"
Vezao sam ga i dostavio hranu porodicama u zoni karantina. Eto ti ga na!"
Devojka nabroji jo nekoliko poinjenih zlodela, od kojih se nekih jedva i
seam. A onda nastavlja i nabraja neke novije.
Da li si odgovoran za smrt kapetana gradske patrole tokom provale u
Centralnu bolnicu Los Anelesa? Da li si ukrao zalihe lekova i provalio na trei
sprat?"
Podiem bradu.
Kapetana po imenu Metijas."
Hladno me pogleda.
Tako je. Mog brata."
Znai tako. Zato me je jurila. Duboko udahnem.
Tvog brata. Nisam ga ubio - nisam ni mogao. Za razliku od vas, prokletnika,
koji volite da povlaite obara, ja ne ubijam ljude."
Devojka ne odgovara. Na trenutak samo zurimo jedno u drugo. Osetim traak
saoseanja, ali vrlo brzo ga potisnem. Nema saaljenja za agente Republike.
Odlazi ka jednom od vojnika koji stoje na vratima.
Zatvorenik 6822. Odsecite mu prste."
Bacam se napred, ali ne mogu da mrdnem od lisica. Noga mi puca od bola.
Nisam navikao da me neko ovako dri u aci.
Da, odgovoran sam za provalu!", proderem se. Ali sam ozbiljan kad kaem
da ga nisam ubio. Priznajem da sam ga povredio - to jesam - morao sam da
pobegnem, a on je pokuao da me zaustavi. Ali nema anse da je moj no mogao da
uini ita vie osim da ga rani u rame. Molim te - odgovoriu ti na sva pitanja.
Odgovorio sam na sve to si me pitala."
Devojka me ponovo pogleda.
Nita vie od ranjenog ramena? Moda je trebalo bolje da proveri." Pogled joj
je ispunjen besom, i to me ostavi bez teksta. Pokuavam da se setim noi kad sam se
suoio s Metijasom - potegao je pitolj u istom trenutku kad i ja no. Gaao sam ga...
i pogodio u rame. Siguran sam.
Jesam Ii?
Na trenutak opozove naredbu koju je izdala.

80

Sudei po bazama podataka Republike", nastavlja, Danijel Altan Ving umro

je pre pet godina od malih boginja, u jednom od naih radnih logora."
Podsmeljivo frknem. Radni logori. Aha, kako da ne, kao to se i Elektor svake
godine bira po pravilima. Ova devojka ili stvarno veruje u ta izmiljena sranja, ili me
izaziva. Jedno staro seanje bori se da izbije na povrinu - ubadanje igle u oko,
pokretni krevet i ble-tavo svetio - ali nestaje kao rukom odneseno.
Danijel i jeste mrtav", odgovaram. Odavno je zaboravljen."
Pretpostavljam da si tada poeo da se bavi sitnim kriminalom. Pet godina.
Izgleda da si navikao da se izvlai. Ali malo si se opustio, a? Jesi li ikada radio za
nekoga? Da li je ikad neko radio za tebe? Jesi li u nekom trenutku bio povezan s
Patriotama?"
Odmahujem glavom. U mislima mi se javlja zastraujue pitanje, pitanje koje se
plaim da postavim. ta li je uradila s Tes?
Ne. Pokuali su da me regrutuju u jednom trenutku, ali ja vie volim da radim
sam."
Kako si uspeo da pobegne iz radnih logora? Kako si zavrio otimajui po
ulicama Losa Anelesa, kad je trebalo da radi za Republiku?"
Dakle ovako Republika razmilja o deci koja padnu Ispit.
Kakve veze ima? Sad sam ovde."
Ovoga puta je pogodim u ivac. Nogom gura moju stolicu sve dok vie nema
gde, a onda mi odalami glavom o zid. Sve sam zvezde pobrojao.
Rei u ti kakve veze ima", sike. Ima veze, jer da ti nisi pobegao, moj brat bi
sada bio iv. I postarau se da vie nijedan trokavi ulini probisvet koji je razmeten
u radne logore ne prevari sistem - tako da se ovako neto vie nikada ne desi."
Nasmejem joj se u lice. Bol u nozi samo mi potpaljuje bes.
Tako znai, to tebe mui? Gomila odmetnute dece koja je posle Ispita uspela
da utekne sigurnoj smrti, a? Lepo ti kaem da si sve pogreno shvatila. Nisam ti ubio
brata. Ali ti jesi ubila moju majku. Raunaj da si ti ta koja joj je uperila pitolj u glavu!"
Devojino lice se zaledi - ali iza te maske vidim trunku oklevanja, trunicu, i
ponovo je ona devojka koju sam upoznao na ulici. Nagne se ka meni, dovoljno blizu
da usnama dodirne moje uvo i da joj osetim dah. Prou me marci. Toliko tiho
apue da samo ja mogu da je ujem.
ao mi je zbog tvoje majke. Komandirka mi je obeala da nee povrediti
nijednog civila, i pogazila je re. Ja..." Glas joj zadrhti. Zvui kao da joj je zaista ao kao da ja od toga imam neke vajde. Volela bih da sam spreila Tomasa. Ti i ja smo
neprijatelji, tu nema sumnje... ali nisam elela da se tako neto desi." Uspravi se i
okrene. To bi bilo to, za sada."
ekaj." Uz veliki napor savladavam svoju narav i nakaljavam se. Pitanje koje
sam se plaio da postavim samo izlee iz mene. Jel iva? ta si uradila s njom?"
Devojka se okree i uzvraa mi pogled. Po izrazu lica vidim da joj je jasno na
koga mislim. Tes. Jel iva? Spreman sam na najgore.
Ali umesto toga, Devojka samo odmahne glavom.
Ne znam. Ona me ne zanima." Klima glavom ka jednom od vojnika. Nemojte
da mu dajete vodu do kraja dana i premestite ga u eliju na kraju hodnika. Moda e
ujutru da spusti loptu." Kako je udno kad vojnici salutiraju nekom tako mladom.
Nikome nije rekla za Tes, shvatam. Zbog mene? Zbog Tes?
Ubrzo potom odlazi, i ja ostajem sam u eliji s vojnicima. Svuku me sa stolice,
pa po podu, pa kroz vrata. Ranjena noga mi se vue po ploicama. Ne mogu da
zaustavim suze koje mi naviru na oi. Hvata me nesvestica od bola, kao da se davim
81

u jezeru bez dna. Vojnici me vuku kroz iroki hodnik koji kao da je kilometar
dugaak. Na sve strane je oruana straa, sa sve doktorima koji nose zatitne naoare
i bele rukavice. Mora da sam na bolnikom odeljenju. Verovatno zbog noge.
Pada mi glava. Vie ne mogu da je drim. U mislima mi je pojavljuje majino
lice dok lei na zemlji. Nisam kriv, elim da vrisnem, ali nita ne izlazi. Bol u ranjenoj
nozi obuzima me potpuno.
Makar je Tes na sigurnom. Pokuavam mislima da je upozorim, da joj kaem
da ode iz Kalifornije i tri koliko je noge nose.
A onda, na pola hodnika, neto mi privue panju. Mali crveni broj - nula ispisan istim ciframa kao i onaj ispod trema i na nasipu. Ba tu. Dok prolazimo
pored duplih vrata na kojima je ispisan sprejom, okreem glavu da bolje pogledam.
Vrata nemaju prozore, ali kad ih osoba s gas-maskom obuena u belo otvori da ue,
bacim pogled. Sve mi je zamueno pa ne mogu dobro da vidim - ali jedno mi nije
promaklo. Vrea na pokretnom krevetu. Telo. Vrea je obeleena crvenim X.
Doktor potom zatvara vrata, a mi nastavljamo dalje.
Kroz glavu mi prolazi niz prizora. Crveni brojevi. Prekrieno X na vratima
moje porodine kue. Bolnika vozila koja su odvezla Idena. Idenove oi - crne i
krvave.
Moj mali brat im je potreban za neto. Za neto to ima neke veze s njegovom
boleu. Razmiljam o onom prekrienom X.
ta ako Iden ovu kugu nije dobio sluajno? ta ako je niko nije dobio sluajno?

82

DUN
Te veeri se nateram da obuem haljinu i s Tomasom podruku odlazim na
iznenadni bal. Organizovan je u ast hvatanja opasnog kriminalca, kao nagrada za
nas koji smo ga priveli pravdi. Vojnici se lome koji e da mi otvori vrata kad
stignem. Ostali mi salutiraju. Gomila razdraganih zvaninika mi se smei dok
prolazim, a moje ime se pominje gotovo u svakom razgovoru koji naujem. To je mala
Iparisova... Izgleda strano mlado... Samo petnaest godina, prijatelju... I sam Elektor je
zadivljen... Iz nekih rei zavist izbija vie, iz nekih manje. Nije to ba toliki uspeh... Da
budemo iskreni, Komandirka Dejmson je ta koja zasluuje priznanje... Obino dete...
Koji god da je ton, glavna tema sam ja.
elim da budem ponosna na sebe. ak i Tomasu kaem, dok tumaramo
raskonom dvoranom prepunom sveano postavljenih stolova i lustera, da je
Danovo hapenje popunilo rupu koju je Metijasova smrt u meni ostavila. Ali ni sama
ne verujem u to. Nita mi ovde ne deluje kako treba, nita u ovoj sobi ne valja - kao
da je sve neka iluzija koja e se razleteti u paramparad ako posegnem rukom i
dodirnem je.
Oseam se loe... kao da sam uradila neto uasno i izdala deka koji mi je
verovao.
Drago mi je to osea olakanje", kae Tomas. Nek i taj Dan neemu
poslui." Kosa mu je uredno zalizana, i izgleda neto vii nego to jeste u toj
savrenoj, kitnjastoj kapetanskoj uniformi. Dodirne me rukom u rukavici. Pre nego
to je ubio Danovu majku, moda bih mu se i nasmeila. Sad se od njegovog dodira
najeim i odmaknem.
Dan je posluio da me utera u ovu haljinu, elim da kaem, ali umesto toga
nametam savreno gladak materijal svoje haljine. I Tomas i Komandirka Dejmson
su insistirali da obuem neto lepo. Ni jedno ni drugo nisu hteli da mi kau zato.
Kad sam je pitala, Komandirka Dejmson me je samo otkaila odmahivanjem ruke.
Makar jednom, Iparisova", rekla je, uradi ono to ti je reeno i ne postavljaj
pitanja." A onda je pomenula neko iznenaenje, neoekivano pojavljivanje nekoga
do koga mi je veoma stalo.
U jednom trenutku iracionalnosti pomislim da moda misli na mog brata. Da
su ga nekako vratili u ivot i da u ga videti na veeranjoj proslavi.
Zasad ipak doputam da me Tomas vodi kroz ovu gomilu generala i
aristokrata.
Na kraju sam odabrala safirnoplavu haljinu s korsetom, obrubljenu
minijaturnim dijamantima. Jedno rame mi je prekriveno ipkom, a drugo je skriveno
dugakim svilenim platom. Kosa mi je ravna i putena - to ba i ne prija nekome ko
uglavnom trenira s kosom sklonjenom s lica. Tomas s vremena na vreme baci pogled
na mene, i obrazi mu porumene.
Ne znam to od ovoga prave famu. I ranije sam nosila lepe haljine, a ova
izgleda previe moderno i asimetrino. Od nje bih mogla neko dete iz siromanog
kraja grada da hranim nekoliko meseci.
Komandirka mi je rekla da e Danu sutra ujutru biti izreena kazna", izgovara
Tomas trenutak kasnije, nakon to smo pozdravili kapetana iz sektora Emerald.
Na pomen Komandirke Dejmson okreem glavu, jer ne elim da Tomas vidi
moju reakciju. Ona je oito ve zaboravila ta se desilo s Danovom majkom, kao da je
od tada prolo dvadeset godina. Ali odluim da budem ljubazna i podiem pogled
83

ka njemu.
Tako brzo?"
to pre to bolje, zar ne?" Zapanji me otrina u njegovom glasu. Kad se samo
setim koliko si vremena s njim morala da provede. udim se kako te nije ubio u
snu. Ja..." Zastane, oito odluivi da ne zavri reenicu.
Priseam se topline Danovog poljupca, i naina na koji mi je previo ranu. Otkad
su ga uhapsili, ne mogu da iskljuim mozak. Dan koji je ubio mog brata je okrutni,
nemilosrdni kriminalac. Ali ko je onda Dan koga sam upoznala na ulici? Ko je taj
deak koji je rizikovao sopstvenu bezbednost da spase devojku koju ne poznaje? Ko
je ovaj Dan koji ovako silovito ali za majkom? Njegov brat, koji dosta lii na njega,
nije delovao kao loa osoba kad sam ga ispitivala u eliji - nudio je svoj ivot za
Danov, nudio uteevinu za Idenovu slobodu. Kako jedan hladnokrvni kriminalac
moe biti deo takve porodice? Pomisao na Dana vezanog za stolicu, rastrzanog
bolovima u ranjenoj nozi, istovremeno me i esti i zbunjuje. Jue sam mogla da ga
ubijem. Mogla sam da napunim pitolj mecima i dokrajim ga i zavrim vie s tim.
Ali ponela sam prazan pitolj.
Ti ulini probisveti su ti svi isti" nastavlja Tomas, ponavljajui ono to sam ja
Danu rekla u eliji. Jesi li ula da je Danov bolesni brat, onaj mali, jue pokuao da
pljune Komandirku Dejmson? Da je inficira tim nekim mutiranim virusom kuge
kojim je zaraen?"
Danovim mlaim bratom jo nisam stigla da se pozabavim.
Reci mi", kaem, i zastanem da ga pogledam. ta tano Republika hoe od
tog deka? Zato su ga odveli u bolniku laboratoriju?"
Tomas mi odgovori apatom.
Ne mogu da ti kaem. Veina tih informacija je tajna. Ali znam da je nekoliko
generala iz ratne zone dolo da ga vidi."
Mrtim se.
Doli su samo zbog njega?"
Pa, veina njih je dola zbog nekog sastanka. Ali nali su vremena da svrate i
do laboratorije."
Zato bi neko iz ratne zone uopte bio zainteresovan za Danovog malog
brata?"
Tomas slee ramenima.
Ako budu smatrali da treba da znamo, obavestie nas."
Nekoliko trenutaka kasnije, presree nas ogroman mukarac s oiljkom preko
obraza. Kijan. iroko se osmehne kad nas vidi, i stavlja mi ruku na rame.
Agente Iparisova! Veeras je tvoje vee. Postala si zvezda! Da ti kaem, draga
moja, nema osobe u visokim krugovima koja ne komentarie tvoj genijalni uinak.
Pogotovo tvoja komandirka - hvalie se kao da si joj erka. estitam ti na promociji i
na toj nagradici. Za dvesta hiljada banknota moe da kupi desetine elegantnih
haljina."
Uspevam da uljudno klimnem glavom.
Veoma ste ljubazni, gospodine."
Kijan se osmehne, izobliivi onaj svoj oiljak, i sklopi ake u rukavicama. Na
uniformu mu je prikaeno toliko ordenja i medalja da bi glat mogao da potone na
dno okeana. Iznenaena sam to vidim purpurnozlatni orden, koji svedoi da je
Kijan nekada bio ratni heroj - iako mi je teko da poverujem da je ikada bio u stanju
da rizikuje sopstveni ivot da bi spasao svoje saborce. Isti orden svedoi i da je ostao
bez jednog od udova. Ruke su mu na mestu, to znai da ima vetaku nogu. Jedva
84

vidljiv ugao pod kojim se naginje kazuje mi da vie koristi levu nogu.
Poite za mnom, agente Iparis. I vi, kapetane", nareuje Kijan. elim da vas
upoznam s nekim."
Verovatno s osobom koju je pominjala Komandirka Dejmson. Tomas mi se
tajanstveno osmehuje.
Kijan nas vodi sveanom dvoranom preko podijuma za ples, ka tekoj teget
draperiji koja prekriva pola zida. S obe strane draperije stoje zastave Republike, i kad
priem blie, vidim da je i na draperiji jedva vidljiv motiv zastave.
Kijan otvara draperiju i zatvara je za nama.
Dvanaest pliom tapaciranih stolica poredano je u krug, i u svakoj od njih sedi
zvaninik u crnoj uniformi, ramena ukraenih zlatnim epoletama, i pijucka iz finih
staklenih aa. Nekoliko njih prepoznajem. Generali iz ratne zone, isti oni koje je
Tomas maloas pomenuo. Jedan od njih nas uoi i prie, a za njim ide i jedan mlai
zvaninik. Kad napuste krug, ostali ustanu i poklone se u njihovom pravcu.
Stariji zvaninik je visok, kose posedele na slepoonicama i jake vilice. Deluje
bledo i bolesno. Na desnom oku mu sija zlatni monokl. Kijan zauzme stav mirno, a
Tomas mi pusti ruku i pridrui mu se. Mukarac odmahne rukom, i oni stanu voljno.
Konano ga prepoznam. Izgleda drugaije uivo nego na portretima gradskih
digitalnih megaborda, na kojima mu je koa mnogo toplije boje i bez bora. Uoavam
i telohranitelje ratrkane meu zvaninicima.
Na Elektor Primo.
Ti mora da si agent Iparisova." Izvija usne na moj zabezeknut izraz lica, ali
ima neke topline u njegovom osmehu. Prua mi ruku u kratak i vrst stisak. Ova
gospoda govore sjajne stvari o tebi. Da si udo od deteta. I to je jo vanije, da si
strpala iza reetaka naeg najiritantnijeg kriminalca. Pa sam mislio da ti uivo
estitam, kako i dolikuje. Da smo imali vie mladih patriota kao to si ti, tako
otroumnih, odavno bismo dobili ovaj rat protiv Kolonija. Zar ne?" Zastaje na
trenutak da osmotri ljude oko sebe, i svi potvrdno mrmljaju. estitam, draga moja."
Sputam glavu.
Velika je ast upoznati vas, gospodine. Zadovoljstvo mi je da inim sve to
mogu za svoju zemlju, Elektore." I sama sam iznenaena koliko smireno zvuim.
Elektor pokazuje na mladog zvaninika pored sebe.
Ovo je moj sin, Anden. Danas slavi dvadeseti roendan, pa sam pomislio da
bih mogao da ga dovedem na ovu ljupku proslavu."
Skreem pogled ka Andenu. Veoma lii na oca, visok je (oko metar i devedeset)
i izgleda kraljevski, tamne kovrdave kose. Kao i Dan, i on ima azijske krvi. Ali, za
razliku od Danovih, njegove oi su zelene, a pogled nesiguran. Nosi bele pilotske
kondor rukavice sa zlatnim vezom, to znai da je ve proao obuku za pilota
borbenih aviona. Levoruk je. Zlatna dugmad za manetne na rukavima njegovog
crnog vojnog smokinga imaju ugraviran amblem Kolorada. to znai da je tamo
roen. Grimizni prsluk, dvoredno kopanje. Daje prednost svom rangu vojne
avijacije, za razliku od Elektora.
Anden se osmehne na moj lutajui pogled, naginje se u savren naklon, a onda
mi uzima ruku. Umesto da se rukuje, kao Elektor, podigne je ka usnama i poljubi mi
nadlanicu. Postiena sam to mi je srce ovoliko poskoilo.
Agente Iparisova" kae on. Na trenutak mu je pogled prikovan za moj.
Zadovoljstvo je upoznati vas", odgovaram, jer ne znam ta bih drugo rekla.
Moj sin e na prolee da se kandiduje za Elektora." Osmehuje se Andenu, koji
mu se na to poklanja. Uzbudljivo, zar ne?"
85

Onda mu elim mnogo sree na izborima, iako sam sigurna da mu nee

trebati."
Elektor se zasmeje.
Hvala ti, draga moja. To bi bilo sve. Molim te, Agente Iparisova, da veeras
uiva. Nadam se da e biti prilike da se ponovo sretnemo." A onda se okrene.
Anden ga prati u stopu. Voljno", izgovori Elektor na odlasku.
Kijan nas izvodi iz prostora oivienog draperijom, pravo u glavnu dvoranu.
Ponovo mogu da diem.

01.00 SATI.
SEKTOR RUBI.
230C UNUTRA
Nakon proslave, Tomas me bez rei prati kui. Na trenutak zastane na mojim
vratima.
Ja sam ta koja prekida tiinu.
Hvala", kaem. Bilo je zabavno."
Tomas klima glavom.
Aha. Nikad ranije nisam video Komandirku Dejmson tako ponosnu na
nekog od svojih vojnika. Ti si zlatno dete Republike." Ali onda ponovo nastupa
tiina. Nije mu pravo, i oseam se odgovorno.
Jesi li dobro?" pitam.
Hm? O, da, dobro sam." Prolazi rukom kroz zalizanu kosu. Na rukavici mu
ostane malo gela. Nisam znao da e i Elektorov sin biti tamo." Primeujem neku
neobinu emociju u njegovim oima - bes? Ljubomoru? Zamrai mu lice i poruni
ga.
Slegnem ramenima.
Ali upoznali smo Elektora. Moe li da veruje? To ti ja zovem uspeno vee.
Drago mi je to ste me ti i Komandirka Dejmson ubedili da se lepo obuem."
Tomas me posmatra. Ne bih rekla da se zabavlja.
Dun, hteo sam neto da te pitam..." Okleva. Kad si bila u sektoru Lejk s
Danom, jel te poljubio?"
Zastanem na trenutak. Mikrofon. Eto kako zna - mora da mi se mikrofon upalio
kad smo se ljubili, ili se nije ugasio kako treba. Pogledam ga u oi.
Da" mirno odgovaram, jeste."
Oi mu ponovo odaju onu istu emociju.
Zato je to uinio?"
Moda je mislio da sam privlana. Mada je verovatnije da je to uinio jer se
napio nekog jeftinog vina. I ja sam mu to dozvolila. Nisam htela da ugrozim misiju
nakon to sam dogurala tako daleko."
Na trenutak tako stojimo, okrueni tiinom. A onda, pre nego to uspem da se
pobunim, jednom rukom mi pomiluje bradu i nagne se da me poljubi u usta.
Odmaknem se pre nego to uspe da mi dotakne usne - ali ruka mu je sad za
mojim vratom. Iznenaena sam koliko sam zgaena. Ispred sebe vidim iskljuivo
oveka koji ima krvi na rukama.
Tomas me dugo gleda. A onda me konano pusti i odmakne se. Vidim koliko je
nezadovoljan.
Laku no, gice Iparis."
86

Uurbano odjuri niz hodnik, te ne stignem ni da mu odgovorim. Progutam

knedlu. Jasno je da ne mogu da me kude to sam se uivela u ulogu dok sam
boravila na ulici, ali ne moram da budem genijalac da bih shvatila koliko je Tomas
uznemiren. Pitam se da li e da uradi neto povodom informacije koju sam mu odala
i, ako hoe, ta.
Gledam kako nestaje, a onda otvaram vrata i polako ulazim u stan.
Oli me uzbueno pozdravlja. Pomazim ga, pustim ga na terasu, a onda svuem
tu asimetrinu haljinu i odlazim pod tu. Kad zavrim, oblaim crni prsluk i orts.
Uzalud pokuavam da zaspim. Previe se toga danas desilo... Danovo
sasluanje, upoznavanje s Elektorom Primom i njegovim sinom, a onda i Tomas.
Kroz glavu mi prolaze slike s mesta zloina gde je
Metijas ubijen - ali dok ih premotavam u glavi, vidim kako se njegovo lice
pretvara u lice Danove majke. Protrljam umorne oi. Glava mi vrvi od informacija, i
pokuavam da ih obradim, ali svaki put se negde zapetljam. Trudim se da svoje
misli zamislim kao grupe podataka rasporeene po urednim kutijicama, od kojih je
svaka prikladno obeleena. Dodue, veeras taj obrazac i nema mnogo smisla, a ja
sam preumorna da bih sve ralanila. Stan deluje prazno i strano. Skoro da mi
nedostaju ulice Lejka. Pogled mi odluta do kutijice pod stolom, u kojoj je 200.000
banknota koje sam dobila za hvatanje Dana. Znam da bi trebalo da ih stavim na neko
bezbednije mesto, ali ne mogu da se nateram da je dodirnem. Nakon nekog vremena
ustajem iz kreveta, uzimam au vode i odlazim do raunara. Kad ve ne mogu da
spavam, da iskoristim vreme za istraivanje Danove prolosti i dokaza.
Prelazim prstom preko monitora, uzimam gutljaj vode i ukucavam sigurnosni
kod za pristup internetu. Otvaram fajlove koje mi je poslala Komandirka Dejmson.
Prepuna su skeniranih dokumenata, fotografija i novinskih lanaka. Kad god
ponem da vrljam po ovakvim stvarima, u glavi zaujem Metijasov glas.
Nekad nam je tehnologija bila bolja", umeo je da kae. Pre poplava, pre nego
to je hiljade baza podataka prosto zbrisano." Kobajagi bi uzdahnuo, a onda bi mi
namignuo. Eto razloga da rukom piem svoje dnevnike, a?"
Prolazim kroz informacije koje sam ve proitala i prelazim na nove fajlove.
Usredsreujem se na detalje.

IME PO ROENJU: DANIJEL ALTAN VING

GOD ITE/POL: 15/K; P0GRESN0
PROGLAEN MRTVIM U DESETOJ GODINI
VISINA: 1.75 M
TEINA: 66 KG
KRVNA GRUPA: O
K0SA: PLAVA, DUGA. FFFROL.
KOR: E28270
Ol: PLAVE: 3A8ED8.
DOMINANTNA NACIONALNOST: MONGOLSKA
Zanimljivo. Zanimljiva nacionalnost, s obzirom na to da su nas u osnovnoj uili
da ta zemlja vie ne postoji.

SEKUNDARNA NACIONALNOST : BELAC

SEKTOR: LEJK
OTAC: TEJLOR ARSLAN VING. PREMINUO.
87

MAJKA : GREJS VING. PREMINULA.

Na trenutak se zaustavim na ovome. Ponovo zamislim enu sklupanu na
ploniku, u sopstvenoj krvi, a onda otresem tu sliku iz glave.

BRAA: Don SUREM VING, 19/M

IDEM BATAR VING, 9/M
A onda na red dolaze stranice i stranice posveene njegovim prethodnim
zloinima. Pokuavam da ih preletim to bre mogu, ali ne mogu da se ne zaustavim
na poslednjoj.

RTVE: KAPETAN MEDIJAS IPARIS

Zatvaram oi. Oli mi cvili kraj nogu, kao da zna ta itam, a onda zabija njuku
u moju nogu. Odutno drim ruku na njegovoj glavi.
Nisam ti ubio brata. To mi je rekao. Ali raunaj da si ti ta koja je uperila pitolj u
glavu mojoj majci.
Nateram se da dalje listam fajl. Ionako sam taj izvetaj o zloinu ve nauila
napamet.
A onda mi neto privue panju. Ispravljam se. U dokumentu ispred mene stoji
Danov rezultat s Ispita. Skenirani papir s velikim crvenim peatom, vidno
drugaijim od svetloplavog koji je stajao na mom.

DANIJEL ALTAN VING REZULTAT: 674/1500

NIJE POLOIO
Neto me mui u vezi s tim brojem... 674? Nikad nisam ula da je neko dobio
tako mali broj bodova. Samo jedna osoba koju znam iz osnovne je pala, ali ak je i
njegov rezultat bio blizu 1000. Veina rezultata onih koji su pali je oko 890. Ili 825.
Ali uvek iznad 800. To su obino deca od koje se i oekuje da padnu, koja i ne polau
mnogo na to ili nemaju kapaciteta.
Ali 674?
Previe je on pametan za taj rezultat", kaem sebi u bradu. Iitavam sve
ponovo, u sluaju da sam neto propustila. Ali broj je i dalje tu. Nemogue. Dan se
lepo izraava i koristi logiku, a ume i da ita i pie. Trebalo je da poloi makar
usmeni deo. Uz to je i najokretnija osoba koju poznajem - na fizikom delu Ispita
trebalo je da briljira. S dobrim rezultatima u ta dva dela, bilo bi nemogue da dobije
manje od 850 - iako ni tako ne bi poloio, opet je vie od 674. Dobio bi 850 i da nita
nije uradio na pismenom delu.
Komandirka Dejmson nee biti zadovoljna to ovo radim, mislim se. Otvaram
pretraiva i prepisujem URL.
Rezultati s Finalnog ispita su javna stvar, iako se dokumenta s Ispita nikome ne
pokazuju - ak ni policijskim istraiteljima. Ali ja sam Metijasova sestra, s njegovim
hakerskim vetinama nikad nismo imali problem da upadnemo u ispitne baze
podataka. Zatvaram oi i priseam se emu me je sve uio.
Odredi OS i nai privilegovan pristup. Vidi moe Ii da dopre do udaljenog sistema.
Znaj ta trai, zatiti mainu.

88

Nakon sat vremena pronalazim otvoren port u sistemu i preuzimam ulogu

administratora. Sajt zapi-ti i pojavi se linija za pretragu. Neujno ukucam Danovo
ime.

DANIJEL ALTAN VING.

Pojavljuje se prva strana njegovog uverenja o polaganju Ispita. Rezultat je isti,
674/1500. Skrolujem dalje. Danovi odgovori. Neka pitanja imaju vie ponuenih
odgovora, a neka zahtevaju odgovor i od nekoliko reenica. Preleem preko trideset
dve strane, a onda to ustanovim neto prilino udno.
Nita nije obeleeno crvenim. Zapravo, svi odgovori redom su netaknuti. Ispit
mu izgleda besprekorno, kao moj.
Vraam se na prvu stranu. A onda paljivo itam svako od pitanja i u sebi
odgovaram. Potrebno mi je sat vremena da sve preem.
Svi odgovori su tani.
Kad stignem do kraja Ispita, vidim i odvojene rezultate usmenog i fizikog
dela. Oba savrena. Jedino to odskae jeste poruka koja stoji kraj rezultata usmenog
dela: Panja.
Dan nije pao Ispit. Ni izbliza. Bolje reeno, ima isti rezultat kao i ja: 1500/1500.
Nisam vie jedino udo od deteta Republike sa savrenim rezultatom.

89

DAN
Na noge lagane. Vreme je."
Drka puke me udara u rebra. Prenuli su me iz sna - prvo sam sanjao majku
kako me prati do kole, a onda Idenove krvave duice i crveni broj pod naim
tremom. Dva para ruku poinju da me vuku pre nego to uspem valjano da otvorim
oi, te vrisnem od bola kad pokuam da se oslonim na ranjenu nogu. Mislio sam da
ne moe da boli vie nego to je bolelo jue, ali moe. Na oi mi naviru suze. Kad mi
se vid izotri, vidim da mi je noga pod zavojima oteena. Poelim ponovo da
vrisnem, ali usta su mi previe suva.
Vojnici me izvlae iz elije. Komandirka koja me je posetila pre neki dan eka
nas u hodniku, i kad me ugleda, iroko se osmehne.
Dobro jutro, Dane", kae. Kako si?"
Ne odgovaram joj. Jedan od vojnika se zaustavlja da joj salutira.
Komandirko Dejmson", kae, moemo li da ga odvedemo na izricanje
kazne?
Komandirka klimne glavom.
Za mnom. I molim vas, zapuite mu usta neim, ako nije problem. Neemo
valjda da dopustimo da sve vreme psuje, jelda?" Vojnik ponovo salutira, a potom mi
zapuava usta nekom krpom.
Prolazimo dugim hodnicima. Ponovo vidim ona dupla vrata s crvenim brojem
- a onda i nekoliko vrata koja su strogo uvana, kao i neka s velikim staklenim
pregradama. Mozak mi radi kao sat. Moram nekako da potvrdim svoje sumnje, s da
nekim porazgovaram. Slab sam jer sam dehidrirao, a bol mi izaziva muninu.
Unutar prostorija sa staklenim pregradama s vremena na vreme ugledam
ponekog oveka koji vriti, lisicama prikovan za zid. Po poderanim uniformama
zakljuujem da su u pitanju ratni zatvorenici iz Kolonija. ta ako je i Don u jednoj
od ovakvih prostorija? ta e mu uraditi?
Nakon itave venosti, ulazimo u ogromno glavno predvoje s visokom
tavanicom. Napolju se uje gomila koja neto uzvikuje, ali ne mogu da provalim ta.
Vojnici su poredani kraj niza vrata koja vode ka prednjem delu zgrade.
Kad se sklone - naemo se napolju. Dnevna svetlost me zaslepi, i zaujem
povike stotina ljudi. Komandirka Dejmson podie ruku, a onda se okree nadesno,
dok mene vojnici vuku ka podijumu. Sada konano vidim gde sam. Ispred zgrade u
srcu Batale, vojnog sektora Los Anelesa. itava gomila je okrenuta ka meni, i uva
je i nadgleda gotovo podjednako veliki vod naoruanih vojnika. Pojma nisam imao
da postoji toliko ljudi kojima je stalo da me vide uivo. Podiem glavu koliko mogu i
na susednim zgradama vidim digitalne megaborde. Od prvog do poslednjeg, svi
prikazuju krupan kadar mog lica, praen sumanutim naslovima.

UHAPEN OZLOGLAENI KRIMINALAC PO IMENU DAN.

KAZNA SE IZRIE DANAS ISPRED DVORANE BATALA.
KONANO LIENA SLOBODE OPASNA PRETNJA PO
DRUTVO
TINEJDERSKI ODMETNIK POZNAT PO IMENU DAN
TVRDI DA RADI SAM, DA NIJE POVEZAN S PATRIOTAMA.

90

Blenem u svoje lice na megabordima. Prepuno je modrica, krvavo i mlitavo.

Jedan od pramenova kose potpuno mi je prekriven svetlocrvenom krvlju, proaran i
neto tamnijom. Mora da imam posekotinu na glavi.
Na trenutak mi je drago to majka nije iva, pa ne moe da me vidi ovakvog.
Vojnici me guraju ka izdignutom bloku cementa na sreditu podijuma.
Komandirka Dejmson stoji kraj njega, a s njene desne strane je Devojka. U uniformi
je, stoikog i opreznog stava. Njeno bezizrazno lice okrenuto je ka gomili - ali pre
nego to se okrene, pogleda me jednom, samo jednom.
Mir! Molim vas, mir." Sudijin glas pucketa iz zvunika, ali ljudi ne prestaju da
urlaju, te vojnici poinju da ih guraju. Ceo prvi red je pretrpan novinarima,
kamerama i mikrofonima, i svi su upereni u mene.
Jedan od vojnika konano izdaje naredbu. Skreem pogled ka njemu. Mladi
kapetan koji je ubio moju majku. Njegovi vojnici ispale nekoliko metaka u vazduh.
Rulja se konano utia. Sudija saeka jo nekoliko sekundi da i poslednji amor
utihne, a onda namesti naoare.
Zahvaljujemo vam na saradnji", poinje. Znam da je jutro prilino toplo, te
emo kaznu izrei to bre moemo. Kao to vidite, nai vojnici su tu da bi odravali
mir u toku ovakvih postupaka. Dozvolite mi da ponem sa zvaninom objavom da
smo dvadeset prvog decembra, u osam i trideset est ujutru, po standardnom
okeanskom vremenu, uhapsili petnaestogodinjeg kriminalca Dana, i priveli ga u
vojni zatvor."
Iz rulje zagrme zadovoljni poklii. Iako sam ovo oekivao, zaujem i neto to
me iznenadi. Zvidanje. Neki - veliki broj - ljudi u gomili ne die pesnice u vazduh.
Pripadnici gradske policije prilaze najglasnijim bundijama, stavljaju im lisice i
odvode ih.
Jedan od vojnika koji me dri udara me pukom u lea. Padam na kolena.
Onog trenutka kad mi ranjena noga dotakne tlo, iz sve snage vrisnem. Ali zvuk je
priguen ovom krpom u ustima. Bol me razdire - otekla noga mi zadrhti od udarca,
a u zavoje pokulja krv. Pre nego to me vojnici podignu, gotovo da se preturim. Kad
pogledam u Devojku, primetim da se trgnula i oborila pogled.
Sudija ne obraa panju na gungulu. Poinje da nabraja moje zloine, a onda
zakljuuje:
Imajui u vidu ranije prestupe optuenog, a pogotovo napade na
velianstveni narod Republike, Vii kalifornijski sud izrie sledeu presudu. Dan se
osuuje na smrt..."
Rulja ponovo podivlja. Vojnici ih zadravaju.
... streljanjem, koje e se izvriti za etiri dana, dvadeset sedmog decembra u
est popodne, po standardnom okeanskom vremenu, na tajnoj lokaciji..."
etiri dana. Kako da spasem brata dotad? Podiem glavu i gledam u rulju.
... i biti uivo emitovano irom grada. Civilima savetujemo da otvore etvore
oiju zbog moguih kriminalnih aktivnosti pre ili posle dogaanja..."
Hoe da ja budem primer.
... i da istog trenutka prijave svaku sumnjivu aktivnost gradskoj patroli ili
najblioj policijskoj stanici. Ovim zvanino okonavamo izricanje presude."
Sudija se uspravlja i silazi s podijuma. Rulja pokuava da probije policijski
kordon. Urlaju, kliu, zvide. Neko me die na noge. Pre nego to me ponovo
povedu ka Dvorani Batala, krajikom oka snimim Devojku kako me gleda. Lice joj je
bezizrazno... ali neto u njenom pogledu zatreperi. Ista ona emocija koju sam video
na njenom licu pre nego to je saznala moj identitet. Zadri se tu samo trenutak, i
91

brzo nestane. Trebalo bi da te mrzim zbog ovoga to si uinila, pomiljam. Ali pogled koji
mi upuuje to mi ne doputa.
Nakon izricanja kazne, Komandirka Dejmson ne dozvoljava vojnicima da me
vrate u eliju. Umesto toga, uvode me u lift koji dre ogromni zupanici i lanci, i
penjemo se jedan sprat, pa jo jedan, pa jo jedan. Stiemo na krov Dvorane Batala,
na dvanaestom spratu, na kome nema senki susednih zgrada koje mogu da nas
zatite od sunca.
Komandirka Dejmson vodi vojnike do ravnog okruglog postolja na sredini
krova oivienog tekim lancima, postolja na kome je urezan grb Republike. Devojka
je na zaelju. Pogled joj je i dalje prikovan za moja lea. Kad stignemo do sredita
kruga, vojnici me podiu i lancima mi vezuju ruke i noge.
Neka bude ovde naredna dva dana", izgovara Komandirka Dejmson. Sunce
mi je ve zamaglilo vid, te je svet oko mene okupan izmaglicom svetlucavih
dijamanata. Vojnici me putaju. Padam i doekujem se na ruke i zdravo koleno, dok
lanci sve vreme kloparaju. Agente Iparisova, pobrini se za njega. Poseuj ga
povremeno i postaraj se da ne umre pre nego to ga pogubimo."
Devojka pitavo odgovara.
U redu, gospoo."
Ima pravo na jednu au vode dnevno. I jednu porciju hrane." Komandirka se
smei i nameta rukavice. Ako eli, moe sve to i kreativno da mu raspodeli.
Kladim se da e smisliti kako da ga natera da te moli."
U redu, gospoo."
Dobro." Komandirka Dejmson mi se jo jednom obrati. Izgleda da se
konano ponaa kako treba. Bolje ikad nego nikad." Potom odlazi i nestaje u liftu s
Devojkom, ostavivi vojnike da me uvaju.
Popodne prolazi u miru.
Naizmenino se onesveujem i dolazim sebi. Povreena noga mi pulsira u
ritmu otkucaja srca, ponekad brzo ponekad sporo, a ponekad tako jako da mi se ini
da u da se onesvestim. Usta me peku pri najmanjem pokretu. Pokuavam da
provalim gde bi mogao da bude Iden - u laboratoriji Centralne bolnice, ili u
bolnikom odeljenju Dvorane Batala, ili ak u vozu na putu ka ratnoj zoni. Siguran
sam da e ga odravati u ivotu. Republika ga nee ubiti pre kuge.
A Don. Ko zna ta su s njim uradili. Moda su ga ostavili u ivotu, u sluaju
da mogu iz njega da iscede jo informacija o meni. Moda e nas obojicu pogubiti u
isto vreme. A moda je ve mrtav. Nov bol mi probada grudi. Priseam se dana kad
sam polagao Ispit, kad je Don doao po mene i video da me odvode u voz, zajedno
s ostalima koji su pali. Nakon to sam pobegao iz laboratorije i poeo iz daljine da
posmatram svoju porodicu, neretko bih ugledao Dona kako sedi za trpezarijskim
stolom, glave zarivene u ake, i jeca. Nikad to naglas nije rekao, ali mislim da sebe
krivi za sve to se meni desilo. Smatra da je trebalo bolje da me zatiti. Da mi
pomogne u uenju. Nekako, bilo kako.
Ako uspem da pobegnem, imam vremena da ih spasem. I dalje mogu da
koristim ruke. A imam i jednu dobru nogu. Mogu... samo kad bih znao gde su...
Svet iezava i ponovo se pojavljuje. Glava mi pada na cementno postolje, a
ruke mi beivotno lee na lancima. Ponovo mi se javlja seanje na Ispit.

92

Stadion. Druga deca. Vojnici koji uvaju sve ulaze i izlaze. Pliani konopci koji
nas razdvajaju od dece iz bogatih kua.
Fiziki deo ispita. Pismeni deo. Usmeni deo.
Pre svega, usmeni deo. Seam se panela koji me je ispitivao - grupa od est
psihijatara - i zvaninika koji ih je predvodio, mukarca po imenu Kijan, s
uniformom prepunom medalja. On mi je postavljao veinu pitanja. Koja je zvanina
zakletva Republike? Dobro je, vrlo dobro. U tvom kolskom izvetaju pie da voli istoriju.
Koje godine je zvanino nastala Republika? ta voli da radi u koli? Da ita... da, ba lepo.
Neki nastavnik te je jednom prijavio da si se uunjao u zabranjeni deo biblioteke i traio
stare vojne tekstove. Moe li da mi kae zato si to uradio? ta misli o naem uvenom
Elektoru Primu? Da, on je svakako jedan dobar ovek i veliki voa. Ali grei to tako govori
o njemu, deae moj. Nije on obian ovek, kao ti i ja. Njemu se mora obraati kao
velianstvenom ocu. Da, primamo tvoje izvinjenje.
Nije bilo kraja njegovim pitanjima, postavljao ih je na desetine, svako
zakukuljenije od prethodnog, sve dok vie nisam ni znao zato sam na njih
odgovorio kako sam odgovorio. Kijan je sve vreme vodio beleke, a jedan od
njegovih asistenata me je snimao malecnim mikrofonom.
Mislio sam da su mi odgovori bili dobri. Ipak sam se trudio da govorim ono to
ele da uju.
Ali onda su me poslali na voz, a voz me je odvezao u laboratoriju.

Zadrhtim od tog seanja, iako je sunce neumoljivo, pri mi kou sve dok ne
pone da boli. Moram da spasem Idena, neprestano ponavljam sebi. Iden za mesec dana
puni deset godina. Kad se oporavi od kuge, morae da polae Ispit...
Ova povreena noga kao da e da mi prsne i otekne do veliine ovog krova.
Prolaze sati. Gubim pojam o vremenu. Vojnici se smenjuju. Sunce menja
poloaj.
A onda, kad sunce pone milosrdno da zalazi, vidim da neko izlazi iz lifta i
koraa ka meni.

93

DUN
Iako je prolo tek sedam sati od izricanja presude, Dan je neprepoznatljiv. Lei
sklupan u sreditu grba Republike. Koa mu je tamnija, a kosa naisto mokra. Na
jednom pramenu mu je i dalje zgruana krv, kao da ga je namerno obojio. Deluje
gotovo crno. Dok prilazim, okree se ka meni. Dodue, nisam sigurna da me uopte
vidi, poto sunce nije skroz zalo, a verovatno ga i zaslepljuje.
Jo jedan vunderkind - i to ne obian. I ranije sam imala prilike da upoznam
genijalce, ali meu njima svakako nije bilo onih koje je Republika pokuala da
sakrije. A pogotovo ne vunderkinda sa savrenim rezultatom.
Jedan od vojnika kraj okruglog postolja staje mirno i salutira. Znojav je, a plitki
lem ga ne titi od sunca.
Agente Iparisova", kae. (Ima akcenat sektora Rubi, a dugmad na uniformi su
mu svee ispolirana. Obraa panju na detalje.)
Skreem pogled ka drugim vojnicima, a onda ga ponovo vratim na njega.
Za sada ste slobodni. Reci svojim ljudima da donesu neto vode i suncobran. I
prenesite moju naredbu da vaa zamena doe ranije."
U redu, gospoo." Vojnik lupi petom o petu i daje ostalim vojnicima voljno.
Kad napuste krov i ostanem sama s Danom, skinem plat i unem da ga bolje
vidim. kilji ka meni, ali ne progovara. Usne su mu toliko ispucale da mu je pola
krv i poela da se sliva niz bradu. Previe je slab da bi mogao da pria. Sputam
pogled ka njegovoj ranjenoj nozi. Mnogo je gore nego jutros, to i nije neko
iznenaenje, a toliko je oteena da je duplo vea. Mora da se i inficirala. Po ivici
zavoja pomalja se krv.
Odsutno dotiem svoju ubodnu ranu na boku. Vie i ne boli toliko.
Daj da promenimo te zavoje. Uzdiem i skidam uturicu zadenutu za pojas.
Evo. Popij malo vode. Ne smem da ti dopustim da umre." Kapam mu vodu
po usnama. Isprva se trgne, ali ubrzo otvori usta i dozvoli mi da u njih sipam
pomalo vode. ekam da proguta (to traje milion godina) i putam ga da uzme jo
jedan dug gutljaj.
Hvala", apue. Promuklo se nasmeje. Sad moe da ide."
Nakratko ga prouavam. Koa mu je izgorela a lice mu je mokro od znoja; ipak
oi su mu i dalje svetle, iako neusredsreene. Najednom se setim naeg prvog
susreta. Svuda oko mene je bila praina... a iz nje je izronio taj neki prelepi deko s
najplavljim oima koje sam ikad videla, i pruio mi ruke da mi pomogne da
ustanem.
Gde su mi braa?" apue. Jesu li obojica ivi?"
Klimam glavom.
Jesu."
Jel Tes na sigurnom? Niko je nije uhapsio?"
Ne da ja znam."
ta rade s Idenom?"
Priseam se onoga to mi je Tomas rekao, da su generali iz ratne zone doli da
ga posete.
Ne znam."
Dan okree glavu i zatvara oi. Usredsreuje se na disanje.
Pa, nemojte da ih ubijete", mrmlja. Nita nisu uradili... a Iden... nije on
pokusni kuni, zna." Na trenutak uuti. Nikad mi nisi rekla kako se zove. Mislim,
94

ko da je vano? Ali ti zna kako se ja zovem."

Zurim u njega.
Zovem se Dun Iparis."
Dun", mrmlja Dan. Osetim neku neobinu toplinu kad ujem svoje ime na
njegovim usnama. Okrene se ka meni. Dun, ao mi je zbog tvog brata. Nisam znao
da e neto da mu se desi."
Obuena sam da ne verujem zatvorenicima - znam da e da lau i da mau ne
bi li doprli do tebe. Ali imam neki oseaj. Nekako... zvui iskreno, ozbiljno. ta ako
mi govori istinu? ta ako se Metijasu te noi dogodilo neto drugo? Duboko
uzdahnem i nateram se da oborim pogled. Logika pre svega, govorim sebi. Logika e
da te spase kad nema nieg drugog.
Hej." Setim se neega. Otvori oi i pogledaj me."
Poslua me. Nagnem se da ga bolje pogledam. Da, i dalje je tu. Ta neobina
mrlja u jednom oku, takica na okean-plavoj duici.
ta ti se desilo s tim okom?" Pokazujem na svoje. Ta nesavrenost?"
Mora da sam rekla neto smeno, jer Dan prasne u smeh, a onda pone
nekontrolisano da kalje.
Ta nesavrenost je poklon od Republike."
Kako to misli?"
Okleva. Vidim da mu je teko da sabere misli.
Ja sam ve bio u laboratoriji Centralne bolnice, zna. One noi kad sam
polagao Ispit." Pokua da podigne ruku i pokae na svoje oko, ali lanci se zategnu i
zadre je. Neto su mi ubrizgali."
Mrtim se.
Na vee tvog desetog roendana? ta si traio u laboratoriji? Trebalo je da
bude na putu ka radnim kampovima."
Dan se smei kao da je na ivici da utone u san.
A ja mislio da si pametna..."
Sunce oito nije naisto sprilo njegovu drnost.
A ta stara povreda u kolenu?"
I to mi je dala tvoja Republika. Iste noi kad sam dobio ovu nesavrenost u
oku."
Zato bi te Republika tako izranjavila, Dane? Zato bi povredili nekoga ko je
dobio savrenih 1500 bodova na Ispitu?"
Ovo ga zainteresuje.
O emu ti pria? Ja sam pao Ispit."
Ni on ne zna. Naravno da ne zna. Utiam i ponem da apuem.
Nisi. Imao si savren rezultat."
Jel' ovo neka fora?" Dan pomeri povreenu nogu i napne se od bola. Savren
rezultat... ha, ha. Ne znam nikoga ko je dobio hiljadu i po bodova."
Prekrtam ruke.
Ja jesam."
Upitno podie obrvu.
Ti? Ti si to udo od deteta sa savrenim rezultatom?"
Da." Klimam glavom ka njemu. A izgleda da si i ti."
Dan zakoluta oima.
To je budalatina."
Sleem ramenima.
Kako hoe."
95

Nema smisla. Zar ne bi onda trebalo da budem na istoj poziciji kao ti? Zar to
nije poenta tog vaeg dragocenog Ispita?" Deluje kao da e da uuti, okleva na
trenutak, ali ipak nastavlja. Ubrizgali su mi neto u oko, neto to je peklo kao osinji
otrov. A secnuli su mi i koleno. Skalpelom. Potom su mi na silu dali neki lek, i dok
sam se okrenuo... eto me u bolnikom podrumu s ostalim leevima. Ali nisam umro."
Ponovo se nasmeje. Deluje tako slabo. Nevien roendan."
Izvodili su eksperimente na njemu. Verovatno neke vojne. Sigurna sam u to,
spopada me muka. Uzeli su malecne uzorke tkiva iz njegovog kolena, srca i oka. to
se tie kolena, verovatno su hteli da proue njegove neobine fizike sposobnosti,
brzinu i okretnost. Ovo u oku verovatno nije bilo ubrizgavanje ve vaenje, testiranje
porekla njegovog otrog vida. A srce - dali su mu lek da vide koliko najvie mogu da
mu uspore otkucaje srca, i verovatno su bili razoarani to je privremeno zastalo. Te
su pomislili da je umro. Razlozi za tako neto su jasni - eleli su da razviju uzorke
tog tkiva u neto, ne znam u ta - pilule, soiva za oi, bilo ta to bi moglo da
unapredi nae vojnike, da im pomogne da bre tre, bolje vide, pametnije razmiljaju
ili izdre surovije uslove.
Sve mi to proe kroz glavu pre nego to uspem da se zaustavim. Nema anse.
To nije u skladu s vrednostima Republike. Zato bi neko tako protraio jednog
vunderkinda?
Sem ako nisu u njemu videli opasnost. Neku iskricu prkosa, ovaj buntovniki
duh koji ga jo dri. Neto to ih je navelo da misle da je vei rizik obrazovati ga
nego rtvovati ga za mogue doprinose drutvu. Prole godine je trideset osmoro
dece postiglo rezultat vei od 1400.
Moda Republika eli da ovog zbrie s lica zemlje.
Ali Dan nije bilo kakav vunderkind. On ima savren rezultat. Zato ih je to
uznemirilo?
Mogu li sad ja tebe neto da pitam?" izgovara. Jel' red na mene?"
Da." Bacam pogled na lift i vidim da je stigla nova smena straara. Podiem
ruku i govorim im da ostanu tu gde jesu. Pitaj."
elim da znam zato su odveli Idena. Kuga. Znam da za vas bogatune nema
zime - svako godine vas vakciniu protiv kuge i daju vam potrebne lekove. Ali, zar
se niste zapitali... zar se niste zapitali kako to da kuga ne prolazi? Ili zato se tako
esto vraa?"
Ponovo skreem pogled ka njemu.
ta hoe da kae?"
Dan uspeva da me pogleda u oi.
Hou da kaem da... jue, kad su me odvukli iz elije, video sam onu crvenu
nulu kojom su obeleena neka od duplih vrata u Dvorani Batale. Takve brojeve sam
viao i u Lejku. Zato se pojavljuju i u sirotinjskim sektorima? ta trae tamo - ta to
ubrizgavaju u sektore?"
Podozrivo ga gledam.
Misli da Republika namerno truje ljude? Dane, to su opasne tvrdnje."
Ali Dan se ne zaustavlja. Mesto toga, zvui jo nasrtljivije.
Zato im je bio potreban Iden, jelda?", apue. Da vide rezultate svog
mutiranog virusa kuge? Koji bi drugi razlog imali?"
ele da spree irenje te nove bolesti."
Dan se nasmeje, ali onda se ponovo zakalje.
Ne. Koriste ga. Koriste ga." Sve je tii. Koriste ga..." Kapci mu padaju. Iscrpela
ga je ovolika pria.
96

Bunca", odgovaram, iako mi se Tomasov dodir gadi, ne oseam odbojnost

prema Danu. A trebalo bi. Ali jednostavno ne oseam. Takva la je izdaja Republike.
Osim toga, zato bi Kongres odobrio tako neto?"
Dan ne skida pogled s mene. Taman kad pomislim da nema snage da odgovori,
on zazvui jo upornije.
Razmiljaj ovako. Kako znaju koje vakcine treba da vam daju svake godine?
Uvek deluju. Zar ti nije udno to uspevaju da sprave vakcinu koja se poklapa s
novom kugama? Kako mogu da predvide ta e vam trebati?"
Sedam na pete. Nikad nisam dovodila u pitanje obaveznu godinju vakcinaciju
- nikad nisam imala razloga da sumnjam u njih. Zato bih? I moj otac je radio iza tih
duplih vrata, trudio se da pronae nove naine da se izbori s kugom. Ne. Ne mogu vie da
ga sluam. Podiem plat sa zemlje i stavljam ga pod ruku.
I jo neto", proapue Dan kad ustanem. Spustim pogled ka njemu. Gleda me
pravo u oi. Misli da oni koji padnu idu u radne logore? Dun, jedini radni logori
u ovoj zemlji su mrtvanice u bolnikim podrumima."
Jedva se suzdrim da ne odreagujem. Umesto toga odlazim ka platformi, to
dalje od Dana. Ali srce mi lupa kao ludo. Vojnici koji ekaju kraj lifta jo vie se
usprave kad priem. Pravim facu kao da sam zgaena.
Skinite mu lance", nareujem jednom od vojnika. Spustite ga u bolniko krilo
i sredite mu tu nogu. Dajte mu neto hrane i vode. U suprotnom nee preiveti no."
Vojnik mi salutira, ali ja zatvaram vrata lifta ne pogledavi ga.

97

DAN
Ponovo imam none more. Ovog puta o Tes.
Jurim ulicama Lejka. Tes je ispred mene, i ona tri, ali me ne vidi. Okree se i
levo i desno, oajniki eli da me nae, ali sve to vidi su stranci, uline patrole i
vojnici. Dozivam je. Ali jedva pomeram noge, kao da gacam kroz mulj.
Tes!, viem. Ovde sam, iza tebe!
Ne uje me. Bespomono gledam kako se sudara s vojnikom i, kad pokua da
utekne, on je zgrabi i baci na zemlju. Vrisnem neto. Vojnik podigne pitolj i uperi ga
u Tes. A onda shvatim da to uopte nije Tes, ve moja majka, koja lei u lokvi krvi.
Pokuam da potrim ka njoj. Ali umesto toga ostajem skriven iza dimnjaka na krovu,
sklupan kao kukavica. Ja sam kriv to je mrtva.
Najednom sam ponovo u bolnikoj laboratoriji, doktori i sestre stoje iznad
mene. kiljim u zaslepljujue svetlo. Nogu mi zapara bol. Ponovo mi otvaraju
koleno, sklanjaju meso u stranu da dou do kosti i skalpelima struu po njoj. Izvijem
se i vrisnem. Jedna od sestara pokua da me smiri. Poletim rukom i sruim neki
posluavnik.
Smiri se! Doavola, deae, neu te povrediti!"
Potreban mi je itav minut da se probudim. Nestaje maglovita scena iz bolnice,
i shvatam da zurim u slino fluorescentno svetlo i da je iznad mene doktor. Nosi
zatitne naoare i masku. Kriknem i pokuam da se podignem. Ali kaievima sam
vezan za operacioni sto.
Doktor uzdahne i skine masku.
Vidi ti mene. Umesto da pomaem vojnicima na ratitu, ja previjam jednog
kriminalca."
Zbunjeno gledam oko sebe. Po sobi su poredani straari. Medicinska sestra stoji
nad lavaboom i isti krvave instrumente.
Gde sam?"
Doktor me nestrpljivo pogleda.
U Dvorani Batala, u bolnikom krilu. Agent Iparisova mi je naredila da ti
sredim nogu. Izgleda da ne smemo da dopustimo da umre pre nego to te zvanino
pogube."
Podiem glavu koliko mogu i bacam pogled na nogu. Rana je prekrivena istim
zavojima. Kad pokuam da se pomerim, s iznenaenjem otkrijem da je bol znatno
manji nego ranije. Skrenem pogled ka doktoru.
ta ste uradili?"
Slegne ramenima, a onda skine rukavice i nad jednim od lavaboa pone da pere
ruke.
Malo sam te zakrpio. Moi e na nogama da doeka pogubljenje." Zastaje.
Ne znam da li si ba to eleo da uje."
Stropotam se na pokretni krevet i zatvorim oi. To to me noga vie ne boli
onoliko pravi je blagoslov, i pokuavam da uivam u tome, ali ne mogu da izbacim
iz glave delie onog sna, previe su svei. Gde li je Tes? Moe li da preivi ako nema
nekoga da joj uva lea? Kratkovida je. Ko e da joj pomogne nou, kad ne bude
mogla da razazna senke?
to se tie moje majke... Trenutno nisam dovoljno jak da razmiljam o njoj.
Neko glasno lupa na vrata.
Otvorite", vie neko. Komandirka Dejmson je dola da poseti zatvorenika."
98

Zatvorenika. Smeim se na to. Vojnici ne vole da me zovu po imenu.

Straari jedva da stignu da otkljuaju vrata i sklone joj se s puta kad
Komandirka Dejmson uleti unutra, vidno nervozna. Pucne prstima.
Skidajte ovog deaka s pokretnog kreveta i veite ga lancima", otro nareuje.
A onda mi nabija prst u grudi. 77. Ti si jedan obian klinac - ni na koled nisi iao, a
i pao si Ispit! Kako si uspeo da nadmudri sve one vojnike na ulici? Kako si uspeo da
izazove onolike nevolje?" Samo to ne zarei. Znala sam da si obina bezvredna
napast. Oboava da trai vreme mojim vojnicima. I ne samo mojim."
Stiskam zube da joj ne odbrusim. Vojnici pojure ka meni da odveu kaieve
pokretnog kreveta.
Pored mene, doktor saginje glavu.
Izvinite, Komandirko", kae on, jel' se to neto desilo? U emu je problem?"
Komandirka Dejmson ga besno oine pogledom. On se sav skupi.
Demostranti ispred Dvorane Batala", brecne se. Napadaju ulinu policiju."
Vojnici me skidaju s kreveta i postavljaju na noge. Trgnem se kad se oslonim na
ranjenu nogu.
Demonstranti?"
Da. Buntovnici." Komandirka Dejmson me zgrabi za lice. Morala sam da
poaljem svoje vojnike u pomo, to znai da mi je raspored u potpunosti ispomeran.
Jedan od najboljih vojnika mi je ve poslat ovde u bolnicu poderanog lica. Prljavi
probisveti poput tebe ne znaju kako treba da se ophode prema naim mladim
vojnicima." Zgaeno me odgurne i okrene mi lea. Odvedite ga" naredi vojnicima
koji me dre. I to to pre."
Izlazimo iz bolnike sobe. Vojnici partaju hodnikom. Komandirka Dejmson
ne skida ruku s uveta, naizmenino paljivo sluajui i izdajui nareenja. Dok me
vuku ka liftovima, uspevam da vidim nekoliko velikih ekrana - podivim im se na
trenutak, jer ih nikad nisam video u sektoru Lejk - koji emituju ono to nam je
Komandirka Dejmson upravo prepriala. Ne ujem glas reportera, ali s naslovima
nema greke: Nemiri ispred Dvorane Batala. Jedinice u pripravnosti. ekaju se nareenja.
Shvatam da se ovo ne emituje javno. Snimak prikazuje trg ispred Dvorane Batala, na
kome se okupilo nekoliko stotina ljudi. Razaznajem niz vojnika obuenih u crno koji
se bore da zadre rulju. Ostali vojnici tre du krovova i ivica, ubrzano podiui
puke na gotovs. Dok prolazimo pored poslednjeg ekrana, dobro pogledam neke od
demonstranata nagomilane pod ulinim svetlima.
Neki su po pramen kose obojili krvavocrvenom bojom.
Stiemo do liftova i vojnici me guraju unutra. Protestuju zbog mene. Sama ta
pomisao ispuni me i uzbuenjem i strahom. Nema anse da e vojska ovo da
dopusti. Potpuno e zapeatiti sirotinjske sektore i pohapsiti sve demonstrante s
trga.
Ili e ih sve pobiti.

99

nela012

DUN

Kad sam bila mala, Metijasa su ponekad zvali da razbije neke manje pobune, o
kojima bi mi kasnije priao. Pria je uvek bila ista: desetak sirotana (uglavnom
tinejdera, ponekad i starijih] izazove nemire u nekom od sektora, zbog karantina ili
poreza. Nekoliko peanih bombi kasnije, svi redom su uhapeni i poslati na sud.
Ali nikad nisam videla pobunu nalik ovoj, sa stotinama ljudi koji rizikuju ivot.
Nita ni blizu ovome.
ta se deava s ovim ljudima?", pitam Tomasa. Skrenuli su s uma." Stojimo
na izdignutom postolju ispred Dvorane Batala; cela njegova patrola okrenuta je ka
rulji ispred nas, a jedna od patrola Komandirke Dejmson titovima i pendrecima
gura gomilu nazad.
Malopre sam virnula u operacionu salu dok je doktor operisao Dana. Pitam se
da li je budan i vidi li ovaj haos na ekranima u hodniku. Nadam se da ne vidi. Nema
potrebe da sazna ta je pokrenuo. Sama pomisao na njega - i njegove optube protiv
Republike, da Republika stvara kugu, da ubija decu koja padnu Ispit - ispunjava me
besom. Vadim pitolj iz futrole. Bolje da budem i pripravnosti.
Jesi li ikada video neto slino?", pitam, trudei se da zvuim smireno.
Tomas odmahuje glavom.
Samo jednom. Davno." Pramen tamne kose pada mu preko lica. Nije
uobiajeno uredno zaeljan - mora da se malopre borio s ruljom. Jedna ruka mu je
na pitolju zadenutom za pojas, a druga na puci okaenoj preko ramena. Ne gleda
me. Nijednom me nije pogledao u oi otkad je sino u hodniku pokuao da me
poljubi. Gomila budala", odgovara. Ako se uskoro ne predaju, komandanti e se
pobrinuti da im presedne
Podiem pogled i vidim nekoliko komandanata na jednom od balkona
Dvorane Batala. Previe je mrano da bih bila sigurna, ali mislim da je Komandirka
Dejmson s njima. Znam da izdaje nareenja preko malog mikrofona uz usta, jer
Tomas paljivo slua, ruke pritisnute na uvo. ta god da izgovara, namenjeno je
iskljuivo Tomasu, i ja pojma nemam o emu je re. Rulja pod nama nastavlja da
navaljuje. Vidim po njihovoj odei - poderanim majicama i pantalonama, rasparenim
cipelama punim rupa - da gotovo svi pripadaju siromanim sektorima u blizini
jezera. U sebi im poruujem da se raziu. Beite odavde dok se situacija ne pogora.
Tomas se naginje ka meni i pokazuje glavom ka sreditu gomile.
Vidi li ovu bednu rulju?"
Ve sam videla to na ta pokazuje, ali ipak ljubazno pratim njegov pogled.
Grupa demonstranata obojila je pramenove kose u grimizno, podraavajui krvavi
Danov pramen s izricanja presude.
Kakav otuan izbor heroja", nastavlja Tomas. Dan e umreti za manje od
nedelju dana."
Klimam glavom, ali ne komentariem.
Iz gomile odjekne nekoliko vrisaka. Jedna patrola se progurala pozadi da
opkoli rulju, pa ih sad guraju ka sreditu trga. Mrtim se. Ovo nije protokol za
rasterivanje razuzdane mase. U koli su nas uili da su peane bombe ili suzavac
sasvim dovoljni. Ali od njih ni traga - nijedan od vojnika ne nosi gas-masku. Druga
patrola je poela da najuruje skitnice koje su se okupile izvan trga, gde su ulice
previe haotine i uzane da bi se na njima valjano protestovalo.
ta ti to Komandirka Dejmson govori?", pitam Tomasa.
100

Tamna kosa mu pada preko oiju i prikriva izraz lica.

Kae da ne mrdamo i da ekamo njena nareenja."
Narednih pola sata ne radimo nita. Ja drim jednu ruku u depu i odsutno
gladim Danov privezak. Ova gomila me nekako podseti na skiz. U njoj verovatno
ima i ljudi odande.
A onda uoim vojnike kako tre po krovovima zgrada na trgu. Neki jure po
ivicama, a ostali su u stroju na krovovima. Neobino. Vojnici obino nose crne
kianke i imaju red srebrne dugmadi na kaputima. Amblemi na rukavima su im
teget ili crveni ili srebrni ili zlatni. Ali ovi vojnici nemaju dugmad na kaputima.
Preko grudi im se dijagonalno protee bela linija, a amblemi su im sivi. Tek nakon
nekoliko trenutaka shvatim ko su.
Tomase." Lupim ga po ramenu i pokaem ka krovovima. Egzekutori."
Na njegovom licu nema iznenaenja, u njegovim oima nema emocija.
Nakaljava se.
Oni, nego ta."
ta to rade?" Povisim ton. Pogledam ka demonstrantima na trgu, a onda
ponovo ka krovovima.
Nijedan vojnik u rukama nema ni peanu bombu ni suzavac. Ali svi imaju po
puku na ramenu.
Tomase, ne pokuavaju da ih rasteraju. Hvataju ih u zamku."
Tomas me strogo pogleda.
Smiri se, Dun. I pogled na rulju."
I dalje gledam u krovove, a na vrhu Dvorane Batala pojavljuje se Komandirka
Dejmson, okruena vojnicima. Neto govori u mikrofon.
Prolazi nekoliko sekundi. U grudima me titi straan predoseaj - shvatam
kuda ovo vodi.
Tomas konano promrmlja neto u svoj mikrofon. Odgovara na komandu.
Skreem pogled ka njemu. Na trenutak mi uzvrati pogled, a onda ga skrene ka
ostalim patrolama koje su s nama na postolju.
Pali!" vie.
Tomase!" elim da kaem neto vie, ali tog trenutka zagrme pucnji i s krova i
s postolja. Ne znam ta to planiram da uinim - da maem ispred vojnika? - ali
Tomas me hvata za rame pre nego to zakoraim.
Ne mrdaj, Dun!"
Reci svojim ljudima da se povuku", viem, migoljei se iz njegove ruke. Reci
im..."
Tomas me u tom trenutku toliko jako gurne na zemlju, da osetim ranu na boku
kako se otvara.
Doavola, Dun!", kae. Ne mrdaj!"
Tlo je iznenaujue hladno. Leim zgrena, jednom i ja da ostanem bez rei,
nesposobna da se pomerim. Stvarno mi nije jasno ta se to desilo. Koa oko rane me
pee. Kia metaka sputa se na trg. Ljudi u gomili svaljuju se na tlo kao peani nasip
pred poplavom. Tomase, prestani. Molim te, prestani. elim da ustanem da mu
vrisnem u lice, da ga nekako povredim. Tomase, da je iv, Metijas bi te ubio za ovo. Ali
umesto toga, prekrivam ui. Pucnji su zagluujui.
Vatra traje samo jedan minut, ako i toliko - ali meni deluje kao da traje veno.
Tomas konano nareuje prekid paljbe, a ljudi u gomili koji nisu pogoeni padaju na
kolena i podiu ruke. Vojnici pojure ka njima da im stave lisice, sateruju ih u jednu
grupu. Pridiem se na kolena. Ui mi i dalje zvone od pucnjave... Preleem
101

pogledom preko prizora krvi i leeva i zarobljenih. Ima 97, 98 mrtvih. Ne, najmanje
120. Na stotine je uhapeno. Ne mogu da se usredsredim ni da ih izbrojim.
Pre nego to sie s platforme, Tomas me pogleda - lice mu je vrlo ozbiljno,
moda ima i krivice na njemu, ali s muninom shvatam da je osea samo zato to me
je gurnuo na zemlju. Ne zbog ovog masakra koji je ostavio za sobom. Vraa se u
Dvoranu Batala zajedno s nekoliko vojnika. Okreem se da ne bih morala da ga
gledam.

102

DAN
Vozimo se nekoliko spratova, sve dok ne ujem kripu lanaca koji se
zaustavljaju. Dva vojnika vuku me kroz dobro poznat hodnik. Pretpostavljam da me
vraaju u eliju, bar za sada. Prvi put otkad sam se probudio na pokretnim kolicima,
shvatam da sam iscrpljen i putam glavu da mi padne na grudi. Mora da mi je
doktor ubrizgao neto da me sprei da se pomeram tokom operacije. Sve to vidim
ima zamuene ivice, kao da trim sprint.
A onda vojnici iznenada zastaju na pola hodika, prilino daleko od moje elije.
Iznenaeno podiem glavu. Stojimo ispred jedne od onih prostorija koje sam ranije
primetio, s providnim prozorima. Prostorije za sasluanje. Znai tako. Potrebno im je
jo informacija pre nego to me pogube.
Prvo zaujem pucketanje, a onda i neiji glas iz bubice u uvetu jednog od
vojnika. Klima glavom.
Uvedite ga unutra", kae. Kapetan stie ubrzo."
Stojim unutra i provodim minute ekajui. Straari bezizraznih lica stoje na
vratima, a dvojica mi dre vezane ruke. Znam da bi ova soba trebalo da bude manjevie zvuno izolovana... ali mogao bih da se zakunem da ujem pucnje i vibracije
zvukova u daljini. Srce mi lupa kao ludo. Verovatno oruane snage pucaju na rulju
na trgu. Jel oni to zbog mene umiru?
Prolazi vreme. ekam. Kapci su mi teki. Sve to elim je da se sklupam u
oku svoje elije i zaspim.
Konano zaujem korake. Vrata se otvaraju i vidim mladia odevenog u crno,
tamne kose koja mu pada preko oiju. Ramena mu krase srebrne epolete. Vojnici
lupe petom o petu.
On im odmahuje. Prepoznajem ga. To je onaj kapetan koji mi je ubio majku. I
Dun ga je pominjala. Mora da ga je poslala Komandirka Dejmson.
Gospodine Ving", izgovara. Prilazi mi i prekrta ruke. Drago mi je to smo se
konano upoznali. Ve sam poeo da brinem da neu imati prilike za to."
Teram se da ne progovorim. Nije mu prijatno to je u istoj prostoriji sa mnom, a
po izrazu lica vidim da me stvarno mrzi.
Komandirka eli da ti postavim standardna proceduralna pitanja pre nego to
te pogubimo. Pokuau da budem pristojan, iako nismo ba dobro poeli."
Ne mogu da se ne zasmejem.
Stvarno? Misli?"
Tomas ne odgovara, ali vidim da guta knedlu da ne bi odreagovao. Posee za
platom i vadi mali sivi daljinski upravlja, koji upire ka praznom zidu. Pojavljuje se
projekcija. Neki policijski izvetaj, sa slikama osoba koje ne prepoznajem.
Gospodine Ving, pokazau vam niz fotografija", kae. To su ljudi za koje
sumnjamo da sarauju s Patriotama."
Patriote su uzaludno pokuavale da me regrutuju. Kaili su ifrovane poruke
po zidovima uliica u kojima sam spavao. Telohranitelji su mi po ulinim okovima
dostavljali papirie. Novac i ponude. Nakon to sam neko vreme ignorisao njihove
poruke, prestali su.
Nikad nisam radio s Patriotama", brecam se. Ako ikad ikoga budem ubio,
bie to pod mojim uslovima."
Iako tvrdi da ne sarauje s njima, moda si nekoga susreo. A moda bi
mogao i da nam pomogne da ih pronaemo."
103

O, naravno. Ubio si mi majku. Moe misliti kako umirem da ti pomognem."

Tomas me i dalje ignorie. Skree pogled ka prvoj slici na zidu.
Poznaje li ovu osobu?"
Odmahujem glavom.
Nikad ga nisam video."
Tomas pritiska dugme na daljinskom. Prikazuje se jo jedna fotografija.
Ovog?"
Jok."
Jo jedna fotografija.
A ovo?"
Jok."
A onda jo jedan.
Jesi li nekad video ovu devojku?"
Nikad u ivotu."
Jo nepoznatih lica. Tomas ih nie ne trepui, ne dovodei u pitanje moje
odgovore. Koja glupa dravna marioneta. Gledam kako prikazuje fotografije, i
poelim da nisam vezan i da mogu da ga razbijem od batina.
Jo fotografija. Jo nepoznatih lica. Tomas ne dovodi u pitanje nijedan od mojih
odgovora. Zapravo, ini mi se da ne moe da doeka da pobegne iz ove sobe, to
dalje od mene.
A onda se pojavljuje fotografija nekoga koga prepoznajem. Nejasna slika
prikazuje devojku duge kose - due nego s kakvom je ja znam. Na njoj nema ni
tetovae vinove loze. Kaede je oito Patriota.
Ne usuujem se da odam da sam je prepoznao.
Vidi", kaem. ak i da poznajem neke njih, zar misli da bih to priznao?"
Tomas se iz petnih ila trudi da ostane smiren.
To bi bilo sve, gospodine Ving."
Ma daj, nije to sve. Vidim da gori od elje da me udari. Ajde. ikam te."
U oima mu sjakti bes, ali se i dalje suzdrava.
Nareeno mi je da ti postavim nekoliko pitanja", uzdrano izgovara. To je
sve. Zavrili smo."
Zato? Da me se moda ne plai? Hrabar si samo kad treba da puca u tue
majke?"
Tomas me pogleda ispod oka, a onda slegne ramenima.
Makar sam smanjio broj bednih probisveta na ulici."
Stisnem pesnice i pljunem ga posred lica.
To mu izgleda poljulja odlunost. Snano me tresne levom pesnicom po vilici, i
glava mi odleti u stranu. Pred oima mi se pojave mrlje.
Misli da si neka zvezda, a?, pita. Samo zato to si napravio neke fore i
izigravao dobrotvora nekim uliarima? Pa da ti odam jednu tajnu: i ja sam iz
siromanog sektora. Ali sam sledio pravila. Radio sam da bih doao dovde, zaradio
sam potovanje svoje zemlje. Vi ostali samo sedite i alite se i krivite dravu za to to
nemate sree. Gomila trokavih, lenjih prevaranata." Ponovo me udari. Glava mi
poleti nazad, a u ustima osetim krv. Hvata me za okovratnik i primie sebi. Lanci
kojima sam okovan zazvekeu. Gospoica Iparis mi je ispriala ta si joj uradio na
ulici. Kako se usuuje da se nabacuje nekome njenog ranga?"
Aha. To znai njega mui - saznao je za poljubac. Ne mogu da se ne nakezim,
iako mi lice bridi od bola.
Ooooo. To tebe ulja? Video sam kako je gleda. Mnogo je eli, a? Jel i nju
104

pokuava da zaradi, konju jedan? ao mi je to moram da te razoaram, ali nikom ja

nisam morao da se nabacujem."
Lice mu se zacrveni od besa.
I ona se raduje tvom pogubljenju, gospodine Ving. To ti garantujem."
Nasmejem se.
Ba ne ume da gubi, a? Vidi, uteiu te malo. Ispriau ti kako je bilo. Kad
bude uo, bie kao da si je ti poljubio, vai?"
Tomas me hvata za vrat. Ruke mu se tresu.
Dobro bih se pazio da sam na tvom mestu", sike. Moda si zaboravio da i
dalje ima dva brata. Obojica su u milosti Republike. Pazi ta pria, ukoliko ne eli
da vidi njihova tela pored majinog."
Ponovo me udari, a onda i utne kolenom u stomak. Pokuavam da doem do
vazduha. Zamiljam Idena i Dona i teram sebe da se smirim, da oteram bol. Dri se.
Nemoj dopustiti da te isprovocira.
Udari me jo dva puta. Sad ve teko die. S tekom mukom sputa ruke i
izdie.
To bi bilo sve, gdine Ving", tiho izgovara. Vidimo se na pogubljenju."
Toliko me sve boli da ne mogu da progovorim, te se trudim makar da ne
skreem pogled s njega. Ima udan izraz lica, kao da je ljut ili razoaran to sam
poremetio njegovo inae mirno dranje.
Okree se i bez rei naputa prostoriju.

105

DUN
Te noi Tomas pola sata stoji pred mojim vratima, traei razliite naine da se
izvini. Stvarno mu je ao. Nije eleo da me povredi. Nije eleo da ispadne da se
opirem nareenjima Komandirke Dejmson. Nije eleo da upadnem u nevolju.
Pokuao je da me zatiti.
Setim na kauu s Olijem i zurim u prazno. Ne mogu da izbacim zvuk onih
mainki iz glave. Tomas je oduvek bio disciplinovan.
Tako se poneo i danas. Nije oklevao - ni trenutka - da poslua svog
komandanta. Izvrio je to zatiranje demonstranata kao da se pripremao za rutinsku
kontrolu kuge ili za strau na vojnom aerodromu. Ne znam da li je gore to to je tako
slepo pratio nareenja, ili to nema pojma da je upravo to ono za ta elim da se
izvini?
Dun, slua li me?"
Usredsreena sam na ekanje Olija po uima. Po stoiu su i dalje rasprostrti
Metijasovi stari dnevnici, zajedno s porodinim albumima.
Gubi vreme", odvraam.
Molim te. Pusti me. elim da te vidim."
Videemo se sutra."
Neu dugo, obeavam. Stvarno mi je ao."
Tomase, vidimo se sutra."
Dun..."
Podiem glas.
Rekla sam vidimo se sutra."
Tiina.
Saekam jo koji minut, skreui misli tako to ekam Olija. Nakon nekog
vremena ustanem i pogledam kroz pijunku. Hodnik je prazan.
Kad se konano uverim da je otiao, jo sat vremena leim budna na kauu.
Misli mi odlutaju ka dogaaju na trgu, ka Danovoj pojavi na krovu i njegovim
neuvenim tvrdnjama o kugi i Ispitu, a onda ponovo ka Tomasu. Ovaj Tomas koji
bez pitanja prati nareenja Komandirke Dejmson nije isti onaj Tomas koji se brinuo
za moju bezbednost u sektoru Lejk. Odrastajui, Tomas je uvek bio udnjikav ali
ljubazan, posebno prema meni. A moda sam ja ta koja se promenila. Kad sam
pronala Danovu porodicu i videla kako Tomas ubija njegovu majku, dok sam
gledala danas onu rulju na trgu u koju se pucalo... Oba puta sam samo stajala i nita
nisam uradila. Da li to znai da sam ista kao Tomas? Da je ispravno slediti naredbe?
Da Republika sigurno zna ta radi?
to se tie onoga to mi je Dan rekao... na samu pomisao mi krv prokljua. Moj
otac je radio iza tih duplih vrata - a Metijasu je Kijan bio mentor u nadgledanju
Ispita. Zato bismo trovali i ubijali sopstveni narod?
Uzdiem, ustajem i uzimam jedan od Metijasovih dnevnika sa stola.
U jednom pie o isrpljujuem nedeljnom ienju nakon to je uragan Elajda
protutnjao Los Anelesom. U drugom pie o prvoj nedelji u izvidnici Komandirke
Dejmson. Trei je kratak, samo jedan pasus, i u njemu se ali to radi dve none
smene zaredom. Osmehujem se. Jo se seam njegovih rei. Jedva drim oi
otvorene" rekao mi je posle te prve none smene. Zar on stvarno misli da bilo ta
moemo da sauvamo nakon neprospavane noi? Toliko sam bio izgubljen da ne bih
primetio ni da je Kancelar Kolonija lino uao u Dvoranu Batala."
106

Osetim suzu na obrazu i brzo je obriem. Oli pored mene zacvili. Pruam ruku
i putam da utone i debelo belo krzno oko njegovog vrata, i on uzdiui sputa glavu
u moje krilo.
Oko kakvih sitnica se Metijas nervirao.
Nastavljam da itam, iako glava ve poinje da mi pada. Rei poinju da gube
otrinu, a ubrzo prestajem i da razumem ta koja od njih znai. Sklanjam dnevnik u
stranu i tonem u san.
U snovima mi se javlja Dan. Dri me za ruku, a srce mi lupa kao ludo od
njegovog dodira. Kosa mu kao svila pada na ramena, jedan pramen je grimiznocrven od krvi, a oi su mu ispunjene bolom. Nisam ti ubio brata." Privija me k sebi.
Kunem ti se, nisam mogao."
Kad se probudim, ostanem da leim, a Danove rei mi ne izlaze iz glave.
Pogled mi odluta do raunara. ta se to odvijalo te kobne noi? Ako je Dan pogodio
Metijasa u rame, kako mu je onda no zavrio u grudima? Zaboli me i sama pomisao
na to. Skrenem pogled ka Oliju.
Ko bi eleo da naudi Metijasu?" pitam ga. Oli me oaloeno gleda. I zato?"
Nekoliko minuta kasnije ustajem s kaua, sedam za sto i palim raunar.
Ponovo prolazim kroz izvetaj o zloinu iz Centralne bolnice. etiri strane
teksta, jedna strana fotografija. Odluujem da bolje pogledam fotografije. Na kraju
krajeva, Komandirka Dejmson mi je dala samo nekoliko minuta da analiziram
Metijasovo telo, i to nisam iskoristila kako treba - kako sam uopte mogla da se
koncentriem? Nijednog trenutka nisam posumnjala da ubica moe da bude bilo ko
osim Dana. Nisam dovoljno dobro prouila fotografije.
Kliknem na prve koje vidim i uveam ih. Pri pogledu na njih hvata me
nesvestica. Metijasovo hladno, beivotno lice gleda ka nebu, a kosa mu uokviruje
glavu. Koulja mu je uprljana krvlju. Duboko uzdahnem, zatvorim oi i nateram
sebe da se ovoga puta valjano usredsredim. Tekst izvetaja sam jo i uspela da
proitam, ali nisam uspela da skupim snage da prouim fotografije. Sad moram.
Otvaram oi i usredsreujem se na njegovo telo. ao mi je to rane nisam poblie
osmotrila dok sam imala prilike.
Prvo se uverim da je no na fotografiji zaista zariven u njegove grudi. Neto
krvi je umrljalo i drku. Seivo ne mogu da vidim. A onda bacim pogled na
Metijasovo rame.
Iako je prekriveno rukavom, na materijalu vidim poveliku fleku od krvi. Ne
postoji ansa da se krv iz grudi izlila do ramena - ovo je druga rana. Uveam sliku.
Ne, previe je mutna. Ako i postoji razrez od noa na rukavu na ramenu, iz ovog
ugla ne mogu da ga vidim.
Zatvaram ovu i klikem na sledeu.
Utom neto shvatim. Sve fotografije na ovoj strani snimljene su iz istog ugla.
Jedva uspevam da razaznam detalje na njegovom ramenu, pa ak i na nou. Mrtim
se. Loe fotografije s mesta zloina. Zato ne postoje krupni kadrovi rana? Ponovo
listam izvetaj, u potrazi za stranicama koje sam moda propustila. Ali to je to.
Vraam se na istu stranu i pokuavam da shvatim.
Moda postoje fotografije koje su poverljive. Moda ih je Komandirka
Dejmson sklonila da me potedi bola? Odmahujem glavom. Ne, to je glupo. U tom
sluaju mi uopte ne bi poslala ni fotografije ni izvetaj. Zablenem se u ekran, a onda
se usudim da porazmislim i o drugoj opciji.
ta ako ih je Komandirka Dejmson sklonila da bi neto sakrila?
Ne, ne. Zavalim se u stolicu i ponovo pogledam prvu fotografiju. Zato bi
107

Komandirka Dejmson od mene sakrila detalje ubistva mog brata? Ona voli svoje
vojnike. Razbesnela ju je Metijasova smrt - ona je ta koja je organizovala njegovu
sahranu. elela je da on bude lan njene izvidnice. Ona ga je i unapredila u
kapetana.
Ali sumnjam da je onaj ko je fotografisao mesto zloina ba toliko urio da je
napravio ovako loe fotke.
Pokuam to da sagledam iz razliitih uglova, ali uporno dolazim do istog
zakljuka. Ovaj izvetaj je nepotpun. Nervozno prolazim rukom kroz kosu. Ne
razumem.
Najednom dobro pogledam u no na fotografiji. Hrapav je, i gotovo je
nemogue razaznati detalje, ali vraa mi se jedno staro seanje i prevrne mi se
utroba. Krv u dnu seiva je tamna, ali na njoj je jo neto, neto tamnije od krvi.
Isprva mi se uini da je to deo izbledele are na nou, ali ovi tragovi se nalaze preko
krvi. Crni su, gusti i reljefni. Pokuavam da se setim kako je no izgledao one noi,
kad sam dobila priliku da bacim pogled na njega.
Ovi crni tragovi izgledaju kao od ulja za puku. Nalik tragovima ulja za puku
koje sam te noi videla na Tomasovom elu.

108

DAN
Kad me ponovo poseti sledeeg jutra, ak i Dun deluje zapanjeno - makar na
trenutak - to ovako izgledam, zguren uza zid elije. Okreem glavu ka njoj. Okleva,
ali ubrzo se pribira.
Pretpostavljam da si nekoga naljutio", kae, a onda pucne prstima ka
vojnicima. Napolje, svi. elim nasamo da porazgovaram sa zatvorenikom." Klima
glavom ka sigurnosnim kamerama po okovima. A njih da pogasite."
Glavni vojnik joj salutira.
Da, gospoo." Dok nekolicina trkom odlazi da pogasi kamere, ona vadi dva
noa za pojasom. Izgleda da sam i nju neim naljutio. Pokuam da se nasmejem, ali
umesto toga se uasno zakaljem. Pa, izgleda da je vreme da zavrimo s ovim.
Kad vojnici odu i vrata se zatvore, Dun mi prie i une. Spremam se da
osetim seivo noa na koi.
Dane."
Ne pomera se. Vraa noeve za pojas i izvlai uturicu s vodom. Znai ono je
bila predstava za vojnike. Prska mi lice hladnom tenou. Trgnem se, ali otvorim
usta da uhvatim koji gutljaj. Voda nikad nije bila ovako ukusna.
Dun mi uspe neto vode direktno u usta, a onda odloi uturu.
Lice ti izgleda grozno." Izraz lica joj odaje brigu - i ne samo to. Ko ti je ovo
uinio?"
Ba lepo to pita." udi me to ju je uopte briga. Moe svom prijatelju
kapetanu da se zahvali za ovo."
Tomasu?"
Ba njemu. Mislim da mu nije pravo to sam ja uspeo da te poljubim a on nije.
Pa me je ispitivao o Patriotama. Izgleda da je Kaede Patriota. Kako je svet mali svet,
a?"
Lice joj odaje bes.
Nije mi ovo pomenuo. Sino je... pa, porazgovarau s Komandirkom
Dejmson."
Hvala." Trepem da sklonim vodu iz oiju. Pitao sam se kad e da doe."
Na trenutak oklevam. Jesi li saznala neto o Tes? Da li je iva?"
Dun obara pogled.
ao mi je", odgovara. Ne postoji nain da saznam gde je. Trebalo bi da je
bezbedna, ukoliko se dobro pazi. Nikome je nisam pomenula. A nema je meu
nedavno uhapenima... ili ubijenima."
Nervira me to nema nikakvih vesti, ali u isto vreme oseam i olakanje.
Kako su mi braa?"
Dun stiska usne.
Idenu ne mogu da priem, ali ne sumnjam da je iv. Don se dobro dri,
koliko je to mogue." Kad ponovo podigne pogled, u njenim oima vidim zbunjenost
i tugu. ao mi je to ti je Tomas to uinio."
Hvala ti... valjda", proapuem. Postoji li neki konkretan razlog to si danas
tako fina?"
Nisam oekivao da to ozbiljno shvati, ali to je ono to je usledilo. Zuri u mene, a
onda seda ispred mene u turski sed. Danas deluje drugaije. Mirno, moda, ili ak
tuno. Nesigurno. Nikad ranije nisam video takav izraz na njenom licu, ak ni kad
sam je upoznao.
109

Jel te neto mui?"

Dugo vremena ne progovara, pogleda uperenog u zemlju. Konano ga podie
ka meni. Trai neto, shvatam. Da li ona to trai nain da mi veruje?
Sino sam prouavala izvetaj s mesta zloina na kome je ubijen moj brat."
Glas joj se pretvara u apat, te moram da se nagnem da bih je uo.
I?", pitam.
Oi joj trae moje. Ponovo okleva.
Dane, reci mi iskreno i stvarno... da li si ti ubio Metijasa?"
Mora da je neto pronala. eli priznanje. Misli mi se vraaju na no u bolnici na moju masku, na Metijasa koji me gleda dok ulazim u bolnicu, na mladog doktora
koga sam uzeo za taoca, na metke koji se odbijaju o friidere. Na moj dug pad na
zemlju. Na suoavanje s Metijasom, na no kojim sam ga gaao. Video sam kako ga
pogaa u rame, toliko daleko od grudi da nema anse da ga je to ubilo. Gledam je
pravo u oi.
Nisam ti ubio brata." Pruim ruku da je dodirnem i trgnem se od bola koji me
presee. Ne znam ko jeste. ao mi je i to sam ga povredio - ali morao sam da se
spasavam. Voleo bih da sam imao vie vremena da razmislim."
Dun utke klimne glavom. Toliko je skrhana da na trenutak poelim da je
zagrlim. Neko mora da je zagrli.
Mnogo mi nedostaje", proapue. Mislila sam da e dugo ostati sa mnom,
zna, da u uvek imati na koga da se oslonim. Samo mi je on bio ostao. Vie ga nema,
i elim da znam zato." Sporo odmahuje glavom, kao da je poraena, a onda ponovo
podie pogled ka meni. Ta tuga je ini nestvarno lepom, kao sneni prekriva
ogolelu zemlju. A ne znam zato. To je najgore od svega, Dane. To to ne znam zato
je umro. Zato bi neko eleo da ga ubije?"
Njene rei toliko podseaju na moje misli o majci, da jedva uspevam da diem.
Nisam znao da je Dun izgubila i roditelje - iako je trebalo da pretpostavim po
nainu na koji se nosi. Nije ona ta koja je upucala moju majku. Nije ona ta koja je
donela kugu u moj dom. Ona je obina devojka koja je izgubila brata, a koju je neko
naveo da veruje da sam to uinio ja, te je u besu krenula za mnom. Da li bih se ja
drugaije poneo na njenom mestu?
Plae. Jedva primetno joj se smeim, a onda se ispravljam i pruam ruku ka
njenom licu. Lanci na rukama mi se zategnu. Briem joj suze ispod jednog oka. Ne
progovaramo. Nema potrebe. Razmilja... ako sam u pravu za njenog brata, za ta li
sam jo u prjavu?
Nakon nekoliko trenutaka, Dun mi uzima ruku i stavlja je na svoj obraz. Od
njenog dodira me podie neka toplina. Tako je ljupka. udim da je privijem uz sebe,
dodirnem joj usne svojima i uklonim tugu iz njenih oiju. Poelim da se makar na
trenutak vratim u onu no u uliici.
Prvi progovaram.
Ti i ja izgleda imamo istog neprijatelja", kaem. Koji nas je nahukao jedno na
drugo."
Dun duboko uzdahne.
Jo nisam sigurna", izgovara, iako njen ton otkriva da se slae. Opasno je da
ovako razgovaramo." Skree pogled, posee za plastom i vadi neto to sam mislio
da sam izgubio u bolnici. Evo. elim ovo da ti vratim. Vie mi ne treba."
elim da ga epam iz njene ruke, ali spreavaju me lanci. U rukama joj je moj
privezak, ija su nena udubljenja ispunjena prainom i blatom, ali nita mu ne fali, a
ogrlica joj zajedno s njim lei na dlanu.
110

Bio je kod tebe", apuem. Pronala si ga one noi u bolnici, jelda? Tako si me
i prepoznala kad si me nala - mora da sam posegnuo za njim."
Dun utke klimne glavom, a onda mi uzme ruku i ispusti privezak na moj
dlan. Gledam ga u udu.
Moj otac. Ne mogu da ga se ne setim sad kad mi je ponovo u rukama. Seam se
kad nas je posetio posle est meseci nejavljanja. im se uverio da je bezbedno, uao
je u kuu, navukao zavese na prozore, zagrlio mamu i dugo je ljubio. Jednu ruku je
zatitniki stavio na njen stomak. Don je paljivo ekao da se i s njim pozdravi, s
rukama u depovima. Ja sam bio mali, pa sam mu zagrlio nogu. Iden jo nije bio
roen - bio je u maminom stomaku.
Kako su moji deaci?" upitao je otac kad je konano pustio majku iz zagrljaja.
Mene je pomazio po obrazu, a Donu se nasmeio.
Don mu se nakezio od uveta do uveta. Kosa mu je bila dovoljno duga da moe
da je vee u rep. Podigao je svedoanstvo.
Pogledaj!" rekao je. Poloio sam Ispit!"
Jesi!" Potapao je Dona po ramenu i rukovao se s njim, kao da je veliki. Jo se
seam olakanja u njegovom pogledu, te krhke radosti u njegovim reima. Tada smo
se plaili da e Don biti taj koji e da padne ispit, imajui u vidu njegove probleme s
itanjem. Ponosan sam na tebe, Doni. Svaka ast."
A onda je skrenuo pogled ka meni. Seam se kako sam mu prouavao lice.
Tatin zvanini posao u Republici bio je da isti za vojnicima s ratita, ali, naravno,
postojale su naznake da to nije jedino ime se bavi. Naznake u vidu pria o
Kolonijama i njihovim bletavim gradovima, njihovoj naprednoj tehnologiji i
sveanim praznovanjem. Tada sam eleo da ga pitam zato se nije vraao kui posle
smena na ratitu, zato nije dolazio da nas vidi.
Ali neto me je omelo.
Neto ti viri iz depa od prsluka, tata", rekao sam. Okrugla buda pod
materijalom.
Nasmejao se i izvadio ga.
Nego ta, Danijele." Podigao je pogled ka mojoj majci. Ima odlinu mo
opaanja, zar ne?"
Mama mi se nasmeila.
Oklevajui na trenutak, nas je poterao u spavau sobu.
Grejs", rekao je mami, vidi ta sam naao."
Ona ga je uzela da bolje pogleda.
ta je to?"
Jo dokaza." Otac je isprva pokuao da ga pokae samo mami, ali i ja sam
uspeo da bacim pogled dok ga je prevrtao po rukama. S jedne strane je bila utisnuta
ptica, s druge profil nekog oveka.

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE, U BOGA VERUJEMO,

ETVRT DOLARA
bilo je ugravirano s jedne, a

SLOBODA i 1990
s druge strane.
Vidi? Dokaz." vrsto ga je priljubio uz njen dlan.
Gde si ovo naao?" pitala je mama.
111

U movarnim krajevima na jugu, izmeu dve ratne zone. To je prava kovanica

iz hiljadu devetsto devedesete. Vidi li ime? Sjedinjene Drave. To je postojalo."
Iako su joj se oi zacaklile od uzbuenja, ozbiljno ga je pogledala.
Opasno je ovo posedovati" proaputala je. Ne smemo da ga drimo u kui."
Otac je klimnuo glavom.
Ali ne moemo da ga unitimo. Moramo ga sauvati - ko zna, moda je ovo
poslednji ovakav na svetu." Savio joj je prste oko novia. Napraviu metalnu
navlaku, koja e ga prekriti s obe strane. Potpuno e ga preklopiti, pa e novi biti
na sigurnom."
A ta emo onda s tim?"
Sakriemo ga negde." Otac je na trenutak zastao, a onda pogledao u Dona i
mene. Najbolje mesto je ono koje je svima vidljivo. Daj ga jednom od deaka, nek
mu bude privezak. Ljudi e misliti da je to obina deja drangulija. Jer ako ga vojnici
u toku racije pronau u kui, ili skrivenog pod nekim daskama, bie im jasno da je
veoma vaan."
Ni re nisam progovorio. ak i u tim godinama razumeo sam oevu brigu.
Rutinske inspekcije vrene su i u naoj i u svim ostalim kuama. Da ga je negde
sakrio, sigurno bi ga pronali.
Otac je sledeeg jutra otiao rano, pre nego to je izalo sunce. Posle toga smo
ga samo jo jednom videli. Vie se nikada nije vratio kui.
Ovo seanje mi u sekundi prolazi kroz glavu. Podiem pogled ka Dun.
Hvala ti to si ga nala." Pitam se uje li tugu u mom glasu. Hvala ti to si mi
ga vratila."

112

DUN
Ne mogu da prestanem da razmiljam o Danu.
Kasnije tog popodneva, kad prilegnem da se odmorim, sanjam ga. Sanjam da je
obavio ruke oko mene i da me ljubi, da me neprestano ljubi, da rukama prelazi
preko mojih, a onda ih uplie u moju kosu, da me hvata oko struka, grudi
priljubljenih uz moje, da oseam njegov dah po obrazima i vratu i uima. Ovla me
dodiruje svojom dugom kosom i davim se u dubinama njegovog pogleda. Kad se
probudim i shvatim da sam sama, jedva da mogu da uhvatim vazduh.
Toliko prevrem njegove rei po glavi, da ih vie i ne razumem. Kae da je
neko drugi ubio Metijasa. Da Republika namerno iri kugu po sirotinjskim
sektorima. Priseam se kako se ponaao na ulicama Lejka, kad je rizikovao
sopstvenu bezbednost da bih ja mogla da se odmorim. A danas mi je brisao suze s
lica.
Nigde ne mogu da pronaem bes koji sam prema njemu oseala. Ako uspem
da pronaem dokaz da je neko drugi ubio Metijasa, iz bilo kog razloga, onda uopte
neu imati razloga da ga mrzim. Nekada sam bila oarana legendom o njemu priama koje sam ula pre nego to sam ga upoznala. Oseam kako se ta oaranost
ponovo vraa. Zamiljam njegovo lice, koje je toliko lepo da su mu oi i dalje svetle i
iskrene, ak i posle sveg ovog bola i muenja i patnje. Sramim se da priznam da sam
uivala u onim kratkim trenucima koje sam s njim provela u eliji. Zahvaljujui
njegovom glasu zaboravljam detalje koji mi kolaju mislima, zamenjuju ih elja ili
strah, ponekad ak i bes, ali uvek neto. Neto ega ranije nije bilo.

19.12 SATI.
SEKTOR TAMAGAI
260 C
ujem da si popodne obavila razgovor nasamo s Danom", kae Tomas za
stolom dok jedemo zelenu soju u jednom kafeu. Istom onom u koji smo dolazili s
Metijasom. Tomasov izbor mesta ne ini moje misli lakim. Ne mogu da zaboravim
ulje za puku na nou kojim je ubijen moj brat.
Moda me proverava. Moda zna da sumnjam na njega.
Uzimam zalogaj svinjetine, da ne bih morala da odgovorim. Drago mi je to
smo dovoljno udaljeni jedno od drugog. Tomas se dobrano pomuio da me ubedi da
mu oprostim" i da me izvede na veeru. A zato, e to ne znam. Da me izvue na
istinu? Da me navede da se sluajno izlanem? Da vidi hou li odbiti, a onda da
obavesti Komandirku Dejmson? Nije potrebno mnogo dokaza da bi se pokrenula
istraga protiv nekoga. Moda je celo ovo vee obina navlaka.
S druge strane, moda stvarno pokuava da se izvini.
Ne znam. Te se trudim da budem paljiva.
Tomas gleda kako jedem.
ta si mu rekla?"
Oseam ljubomoru u njegovom glasu. Ali gledam da zvuim hladno i
ravnoduno.
Ne zamaraj se, Tomase." Dotiem mu ruku, da mu skrenem panju. Ako je
neki deko ubio nekoga koga si voleo, zar ne bi nastojao da dokui zato je to
113

uinio? Mislila sam da e eleti da pria sa mnom bez straara. Ali odustala sam.
Bie mi lake kad bude mrtav."
Tomas se malo opusti, ali ne prestaje da mi prouava lice.
Moda ne bi trebalo vie da ga poseuje", predlae nakon neto due pauze.
Oito ti ne prija. Zamoliu Komandirku Dejmson da poalje nekog drugog da mu
nosi vodu. Ne volim to mora toliko vremena da provodi s nekim ko ti je ubio
brata."
Klimam glavom i uzimam jo jedan zalogaj zelene soje. Ne smem da budem
tiha, to e mu biti sumnjivo. ta ako upravo veeram s ubicom svog brata? Logika.
Oprez i logika. Krajikom oka gledam u Tomasove ruke. ta ako su te ruke arile
Metijasu no u srce?
U pravu si", kaem bez trunke oklevanja. Napravim se zahvalna, zamiljena.
Nita korisno od njega nisam saznala. Ionako e uskoro biti mrtav."
Tomas slee ramenima.
Drago mi je to tako razmilja." Kad prie konobar, on spusti pedeset
banknota na sto. Dan je obian kriminalac koji eka smrtnu kaznu. Njegove rei
ionako ne treba da se tiu devojke na tvom poloaju."
Pre nego to odgovorim, uzmem jo jedan zalogaj.
I ne tiu me se", odgovaram. Za mene je to isto kao da priam s psom." Ali u
sebi pomislim: Danove rei me se i te kako tiu ako govori istinu.

Dugo nakon to me je Tomas dopratio do stana i otiao, dugo nakon ponoi,

sedim za raunarom i prouavam izvetaj s mesta zloina. Toliko sam puta
pregledala slike da sam prestala da okreem glavu kad ih vidim, ali i dalje mi
izazivaju muninu. Svaka fotografija je napravljena iz ugla suprotnog od ugla
njegove rane. to vie gledam u crnu mrlju u dnu seiva, sve sam vie ubeena da je
to ulje za ienje puki.
Kad mi gledanje u fotografije postane preteko, vraam se na kau da ponovo
preem kroz Metijasove dnevnike. Ako je moj brat i imao neprijatelja, u njegovim
belekama mora postojati neki trag. Ali on nije bio budala. Nikad ne bi napisao neto
to bi moglo da se iskoristi kao dokaz. Proitala sam stranice i stranice njegovih
starih unosa, i svi su se bavili nekim nevanim, obinim stvarima. Negde je pisao i o
nama. To jedva itam.
Jedan unos govori o onoj noi kad su se promovisali novi oficiri u odred
Komandirke Dejmson, kad sam se ja razbolela. Drugi govori o proslavi koju smo
priredili kad sam dobila 1500 bodova na Ispitu. Naruili smo sladoled i dva cela
pileta, i ja sam u nekom trenutku te veeri ak pokuala da napravim sendvi od
piletine i sladoleda, to ba i nije bila najbolja ideja. Jo mogu da ujem na smeh, i
da osetim miris peene piletine i sveeg hleba.
Stiskam pesnice i prekrivam oi, a onda duboko udahnem.
ta ja to radim?", apuem Oliju, koji s kaua krivi glavu ka meni. Zdruujem
se s kriminalcem i guram od sebe ljude koje poznajem itavog ivota."
Oli mi uzvraa onaj univerzalni psei pogled pun mudrosti, i ponovo tone u
san. Neko vreme samo tako zurim u njega. Ne tako davno, Metijas bi ovde zadremao
s rukom preko Olijevih lea. Pitam se da li Oli sada to zamilja.
Potreban mi je kbji trenutak da neto shvatim. Otvorim oi i ponovo pogledam
u poslednju proitanu stranicu Metijasovog dnevnika. Mislim da sam neto videla...
114

tu. Sputam pogled ka dnu strane.

Re koja nije pravilno napisana.
Vrlo udno", glasno izgovaram. Treba da pie friider, a pie fridider. Metijas
nikad nije neto napisao pogreno. Jo koju sekundu prouavam re, odmahujem
glavom i nastavljam dalje. Pamtim na kojoj sam strani to videla.
Deset minuta kasnije, nalazim jo jednu. Ovog puta pie uzvimenje umesto
uzvienje.
Dve pogreno napisane rei. Moj brat to ne bi uradio sluajno. Gledam oko
sebe, kao da bi negde u sobi mogla biti postavljena kamera za nagledanje. Potom se
nagnem nad stoi i ponem da trkeljiem po Metijasovim dnevnicima. Pamtim sve
pogreno napisane rei. Neu nigde da ih zapisujem, da ih neko ne bi naao.
Pronalazim i treu: bureazija umesto buroazija. Pa i etvrtu: proizolazi umesto
proizilazi.
Srce mi bije kao ludo.
Kad zavrim s pregledanjem svih dvanaest dnevnika, imam ukupno dvadeset
etiri pogreno napisane rei. Sve potiu iz dnevnika napisanih u poslednjih
nekoliko meseci.
Zavalim se u kau i zatvorim oi da bih mogla da zamislim rei u glavi.
Ovoliko pogreno napisanih rei nije nita drugo do poruka upuena meni - jedinoj
osobi koja bi iitavala njegova pisanija. Tajna ifra. Verovatno je zato onog kobnog
popodneva izvukao sve ove kutije iz ormana... mora da je to bilo neto vano o emu
je eleo da popria. Igram se reima, pokuavam od njih da napravim reenicu koja
ima nekog smisla i, kad ne uspem, preturam slova ne bih li dola do anagrama koji
neto znai.
Ne, nita.
Trljam slepoonice. A onda pokuam neto drugo - ta ako je Metijas eleo da
sastavim ta pojedinana slova koja ili fale iz rei ili ne treba da budu u njoj? Neujno
nabrajam slova u glavi, poevi od rei fridider.

DMESRPAITDTJANIDUOOTMK
Mrtim se. Besmisleno je. Prevrem ih po glavi i pokuavam da napravim
razliite kombinacije rei. Kad sam bila mala, Metijas je igrao sa mnom igre rei prosuo bi gomilu kockica sa slovima na sto i traio da od njih pravim rei. Sad
ponovo pokuavam da igram tu igru.
Igram je tako neko vreme, dok konano ne naiem na kombinaciju koja me
natera da otvorim oi.

DUNDI.
Nadimak koji mi je Metijas nadenuo. Gutam knedlu i trudim se da ostanem
pribrana. Polako slaem preostala slova i pokuavam na napravim rei. Glavom mi
prolaze razne kombinacije, a onda napravim jo jednu.

PRATI ME DUNDI.
Preostala su mi slova

JTASDTOOKM.
115

to ostavlja jednu jedinu opciju.

SAJT PRATI ME DUNDI DOT KOM

Vebsajt pratimedzundzi.com. Jo nekoliko puta prevrnem rei po glavi, da se
uverim da sam u pravu. A onda pogledam ka raunaru.
Prvo odradim sve to me je Metijas nauio kad pristupam internetu. Potom
postavim zatite koje mi je pokazao - na mrei sa svih strana vrebaju pogledi. Nakon
toga onemoguim istoriju pretraivanja i drhtavim prstima ukucam URL.
Iskae bela strana. Na vrhu te strane pojavljuje se jedna reenica.

Prui mi ruku, pruiu i ja tebi svoju.

Tano znam ta eli da uinim. Bez oklevanja pruam ruku i prislanjam dlan na
monitor.
Isprva se nita ne deava. Potom zaujem kliktaj, ugledam slabano svetlo kako
mi probija kou, i bela stranica nestaje. Umesto nje se pojavljuje neto nalik blogu.
Na trenutak prestanem da diem. Vidim est kratkih unosa. Nagnem se i ponem da
itam. Toliko se zgrozim da me uhvati nesvestica.

12. jul
Ovo je samo za Dun. Dun, u svakom trenutku moe da izbrie tragove
ovog bloga tako to e staviti dlan na ekran i pritisnuti: Ctrl+Shift+S+F.
Nemam gde drugde ovo da ti napiem, pa ti piem ovde. Samo za tebe.
Jue je bio tvoj petnaesti roendan. Voleo bih da si starija, jer ne mogu da
se nateram da petnaestogodinjoj devojci ispriam ta sam pronaao - pogotovo
ne na dan koji treba da proslavlja.
Danas sam pronaao fotografiju koju je slikao na pokojni otac. To je ona
poslednja u njihovom poslednjem albumu, a nikad ranije je nisam primetio jer ju
je tata skrivao iza jedne vee. Volim da itam one njihove komentare, imam
oseaj kao da mi se njima obraaju. Ali ovoga puta sam osetio da je poslednja
fotka u albumu neobino debela. Kad sam je ispipao, ispala je tajna fotografija.
Tata ju je uslikao na svom radnom mestu. U Laboratoriji u Dvorani
Batala. Tata nikad nije priao o poslu. A ipak je ovo uslikao. Bila je mutna i
prejakih boja, ali uspeo sam da razaznam obris mukarca na pokretnom krevetu
kako moli za ivot, obuen u bolniku haljinu oznaenu simbolom za bioloku
opasnost.
Zna li ta je tata napisao u dnu te fotografije?
Otkaz, 6. april.
Na otac je pokuao da da otkaz dan pre nego to su on i mama poginuli u
saobraajnoj nesrei.

15. septembar
Ve nedeljama jurim tragove. I dalje nita. Ko bi rekao da je ovako teko
hakovati bazu podataka o preminulim civilima.
116

Ali ne odustajem. Neto se krije iza smrti naih roditelja, i ja u saznati

ta.
17. novembar
Pitala si me zato sam danas tako odsutan. Dun, ako ita ovo, sigurno
se sea ovog dana, a sada e saznati i zato.
Jo od poslednjeg unosa tragam za novim nagovetajima. Poslednjih
nekoliko meseci postavljam suptilna pitanja ostalim radnicima u laboratoriji, i
nekim starim tatinim prijateljima, a pretraujem i onlajn. Pa, danas sam uspeo
neto da saznam.
Danas sam konano uspeo da ishakujem losanelesku bazu podataka o
preminulim civilima. Nikad komplikovanije hakovanje. Pristupio sam mu s
potpuno pogrene strane. U njihovim bezbednosnim serverima postoji rupa koju
ranije nisam primetio, jer su je prikrili raznoraznim... dobro, sve u svemu, uspeo
sam da provalim u bazu. Na svoje veliko iz nenaenje, pronaao sam izvetaj o
saobraajnoj nesrei naih roditelja.
Samo to to uopte nije bila resrea. Dun, ovo nikad neu moi naglas da
izgovorim, te se oajniki nadam da e uspeti da proita.
Izvetaj je podneo Komandant Bakarin, jo jedan bivi Kijanov student
(sea se Kijana, jelda?). U izvetaju pie da je dr Majki Iparis postao sumnjiv
slubenicima laboratorije u Dvorani Batala kad je prvi put doveo u pitanje
svrhu svog istraivanja. Oduvek je radio na istraivanju virusa kuge, naravno,
ali mora da je otkrio neto to ga je dovoljno uznemirilo da se neprimetno prijavi
za prebacivanje na druge poslove. Sea li se toga, Dun? To se deavalo samo
nekoliko nedelja pre nesree.
Ostatak izvetaja nije se bavio kugom, ali sam iz njega saznao sve to mi je
trebalo. Dun, slubenici laboratoriji Dvorane Batala naredili su Komandantu
Bakarinu da dri naeg oca na oku. Kad je tata pokuao da promeni odeljenje,
Bakarin je znao da je ovaj ukapi-rao svrhu istraivanja. Kao to moe da
pretpostavi, to se nije zavrilo kako treba. Komandantu Bakarinu je nareeno
da pronae nain da sredi stvar". Izvetaj se zavrava tako to je navedeno da je
stvar reena, i da nije bilo vojnih rtava.
A datirano je dan posle saobraajne nesree.
Ubili su ga.
18. novembar
Ispada da baza podataka o preminulim civilima ima vie informacija o
kugama neto to sam mogao da pretpostavim. Trebalo je da znam, s obzirom na
to da raznici oblici kuge ubiju na stotine ljudi svake godine. Ali oduvek sam
mislio da se te kuge javljaju spontano. Nije tako.
Dundi, mora da zna. Ne znam kad e pronai ove unose, ali znam da
sigurno hoe. Paljivo me sluaj: kad zavri s itanjem, nemoj nita da mi
govori. Ne elim da donese ishitrenu odluku. Jasno? Na prvom mestu je tvoja
bezbednost. Pronai e ti ve nain da pomogne, znam da hoe. Ako iko moe,
117

onda si to ti. Ali molim te, nemoj da uradi nita ime e skrenuti panju na
sebe. Ubiu se ako te Republika napadne zbog neega to sam ti ja otkrio.
Ako eli da se pobuni, pobuni se unutar sistema. To je mnogo monije od
bune izvan njega. A ako tako odlui, elim i ja da stanem kraj tebe.
Tata je otkrio da Republika svake godine stvori novu kugu.
Poinju od najoiglednijih mesta. Meso nam ne dolazi s onih kaskadnih
terasa na kojima pasu ivotinje. Da li si to znala? Trebalo je da pretpostavim.
Republika ivotinje dri u hiljadama podzemnih fabrika. Stotine metara
duboko. Kongres isprva nije znao ta da radi s virusima koji su se dole razvijali i
ubijali itave fabrike ivotinja. Nezgodno, a? Ali onda su se setili rata s
kolonijama. Tako da su, kad god se u fabrikama mesa pojavi neki nov zanimljiv
virus, naunici uzimali uzorke i pretvarali ih u viruse koji mogu da pogode ljude.
Potom su razvijali odgovarajue vakcine i lek za njih. A onda su vakcinisali sve
sem nekoliko odabranih sirotinjskih sektora. Pria se da se nova vrsta razvija za
sektore Lejk, Alta i Vinter.
Te viruse ubrizgavaju u sistem podzemnih cevi. Ponekad u dovod vode,
ponekad direktno u odreene domove, da vide na koji nain se iri. Tako
zapoinje novi krug kuge. Kad odlue da su videli dovoljno o tome ta novi virus
moe da uradi, tajno ubrizgaju lek (preivelima) tokom rutinske provere, i ta
vrsta kuge nestaje sve do neke sledee. Vre i pojedinane eksperimente na deci
koja padnu Ispit. Dun, oni uopte ne idu u radne logore.
Niko od njih.
Oni umiru.
Vidi li ta pokuavam da ti kaem? Koriste kugu da se oslobode
populacije sa slabim genima, isto kao to na Ispitima biraju najjae. O istom
troku stvaraju i viruse za borbu protiv Kolonija. Ve godinama protiv njih
koriste bioloko oruje. Mene ba briga ta e biti s Kolonijama ili ta to
Republika hoe da im navue na vrat - ali, Dun, nai ljudi su pokusni kunii.
Tata je radio u laboratorijama i, kad je pokuao da da otkaz, oni su ga ubili. Kao
i mamu. Mislili su da e svima ispriati ta su saznali. A kome trebaju masovni
nemiri? Svakako ne Kongresu.
Ukoliko neko neto ne uini, Dun, svi emo tako pomreti. Jednoga dana
virus e da izmakne kontroli, i nema te vakcine niti leka koji e moi da ga
zaustave.
26. novembar
Tomas zna. Zna da sumnjam, i zna da mislim da je vlada ubila nae
roditelje.
Pitao sam se kako je uspeo da sazna da sam hakovao bazu podataka o
preminulim civilima, i mislim da sam verovatno ostavio neki trag, koji su
tehniari, krpei tu rupu u sistemu, pronali i pomenuli mu je. Tako da me je on
danas pitao za to.
Rekao sam mu da i dalje patim za roditeljima i da sam postao malo
paranoian. I rekao sam mu da nisam nita naao. Rekao sam i da ti nema
pojma o tome i da ti nita ne pominje. Rekao je da nikom nita nee rei. Mislim
118

da mogu da mu verujem. Ali nije mi prijatno da iko zna neto o mojim sumnjama.
Mislim, zna kakav on ume da bude.
Doneo sam odluku. Krajem nedelje rei u Komandirki Dejmson da se
povlaim iz njene izvidnice. Poaliu se na veliki broj radnih sati i na to da te ne
viam dovoljno. Tako neto. Kad mi pronau novo radno mesto, sve u ti ovde
napisati.
Pratim Metijasova uputstva i briem i poslednje tragove njegovog bloga.
A onda se sklupam na kauu i spavam sve dok me Tomas ne pozove.
Pritisnem dugme na telefonu i glas ubice moga brata odjekne dnevnom sobom.
Tomas, vojnik koji bi rado ispunio svaku naredbu Komandirke Dejmson, pa ak i
da ubije svog druga iz detinjstva. Vojnik koji je zgodno iskoristio Dana kao rtvenog
jarca.
Dun?", kae. Jesi li dobro? Skoro je deset sati, a tebe nema. Komandirka
Dejmson eli da zna gde si."
Nije mi dobro", uspevam da izgovorim. Moram jo malo da odspavam."
O." Zastaje. Kakve simptome ima?"
Bie mi dobro", odgovaram. Samo sam dehidrirala i trese me groznica.
Mislim da sam sino u kafiu neto pojela. Prenesi Komandirki Dejmson da u biti
bolje do veeras."
Dobro onda. ao mi je. elim ti brz oporavak." Opet zastane. Ako i veeras
bude bolesna, podneu izvetaj i poslati patrolu za kugu da te pregleda. Zna i
sama, protokol. Ako ti budem trebao, samo me pozovi."
Ti si poslednja osoba koju elim da vidim.
Zvau te. Hvala." Sputam slualicu.
Boli me glava. Previe uspomena, previe oktria. Nije ni udo to je
Komandirka Dejmson tako brzo sklonila Metijasovo telo. A ja glupaa mislila da je
to uradila iz saoseanja. Nije ni udo to je ona organizovala njegovu sahranu. ak i
ona test misija hvatanja Dana bila je samo diverzija koja je trebalo da mi skrene misli
dok oni prikrivaju preostale dokaze.
Na pamet mi pada ono vee kad je Metijas odluio da istupi iz Kijanove pratnje
i prijavi se za slubu koja vodi Ispite. Kad me je pokupio iz kole, bio je utljiv i
povuen. Jesi li dobro?", seam se da sam ga pitala.
Nije odgovorio. Samo me je uzeo za ruku i uputio se ka eleznikoj stanici.
Ajde, Dun", rekao je. Idemo kui."
Kad sam spustila pogled ka njegovim rukavicama, videla sam na njima
nekoliko siunih mrlja od krvi.
Metijas nije ni pipnuo veeru, niti me je pitao kako mi je proao dan - to me je
mnogo nerviralo, sve dok nisam shvatila koliko je zapravo uznemiren. Konano, pre
nego to sam krenula na spavanje, otila sam do kaua i priljubila se uz njega.
Poljubio me je u elo.
Volim te", proaputala sam, u nadi da u uspeti neto da izvuem iz njega.
Okrenuo se i pogledao me. Oi su mu bile vrlo tune.
Dun", rekao je, mislim da u sutra da traim novog mentora."
Ne svia ti se Kijan?"
Metijas je dugo utao. A onda je oborio pogled, kao da se neega stidi.
Danas sam na stadionu za Ispite pucao u nekoga."
To ga je znai titilo. Nita nisam rekla i pustila sam ga da nastavi.
Proao je rukom kroz kosu.
119

nela012

Upucao sam jednu devojku. Pala je Ispit i pokuala je da pobegne sa stadiona.

Kijan mi je urlajui naredio da pucam u nju... i ja sam ga posluao."
O." Tada to nisam znala, ali sad mi je jasno da je Metijas imao oseaj kao da je
pucao u mene. ao mi je", proaputala sam.
Metijas je zurio u prazno.
Malo je ljudi koji imaju opravdan razlog da nekoga ubiju, Dun", rekao je
nakon duge utnje. Veina to ini iz pogrenih razloga. Nadam se da ti nee biti ni
u jednoj od tih kategorija."
Seanje mi bledi, i ostaje mi samo da se hvatam za duhove njegovih rei.
Narednih nekoliko sati ne mrdam. Kad napolju zagrmi zakletva Republike,
ujem ljude na ulici kako je izgovaraju, ali ne ustajem. Ne salutiram ni kad se
pomene ime Elektora Prima. Oli sedi kraj mene, zuri, i s vremena na vreme zacvili.
Gledam ga. Razmiljam, preraunavam se. Moram neto da uinim. Pomislim na
Metijasa, na Danovu majku, na njegovu brau. Kuga nas je sve redom dotakla, na
ovaj ili onaj nain. Ubila je moje roditelje. Inficirala je Danovog brata. Ubila je i
Metijasa jer je otkrio istinu. Oduzela mi je ljude koje volim. A iza kuge stoji
Republika, glavom i bradom. Zemlja na koju sam bila ponosna. Zemlja koja
eksperimentie na deci koja padnu Ispit i ubija ih. Radni kampovi - sve su nas
obmanuli. Moda je Republika ubila i roake mojih kolega s Drejka, sve one ljude
koji su pomrli u borbama ili nesreama ili od bolesti? ta li se jo krije?
Ustajem, odlazim do raunara i uzimam au vode. Prazno blenem u nju. Ne
znam zato, ali prenerazi me pogled na odsjaj mojih razdvojenih prstiju na staklu podseti me na Danove krvave ruke, na Metijasovo slomljeno telo. Ova starinska aa
je poklon, navodno uvezena s Republikih ostrva June Amerike. Vredi 2.150
banknota. Neko je od novca baenog na ovu au iz koje ja pijem vodu mogao da
kupi lek za kugu. Moda Republika i ne poseduje sva ta ostrva. Moda nita to su
nas uili i nije istina.
U iznenadnom naletu besa podignem au i tresnem je o zid. Razbije se u
paramparad. Nepomino stojim i drhtim.
Da su se Metijas i Dan upoznali negde drugde, a ne u uliici iza bolnice, da li bi
postali saveznici?
Sunce menja poloaj. Stie popodne. I dalje se ne pomeram s ovog mesta.
Konano, kad sumrak okupa moj stan u narandasto i zlatno, prenem se iz
transa. Oblaim uniformu. Gledam da mi kosa bude savreno povezana, da mi lice
bude isto, mirno i ne odaje nikakvu emociju. U ogledalu izgledam isto. Ali iznutra
sam druga osoba, i tano znam ta mi je initi.
Pomoi u Danu da pobegne.

120

DAN
Veeras sam pokuao da pobegnem iz zatvora. Evo kako je to izgledalo.
U sumrak, tri dana pre pogubljenja, s monitora ispred elije ujem da vika i
pometnja napolju jo nisu prestale. Izvidnica za kugu je potpuno zapeatila sektore
Lejk i Alta. Postepeno jaanje pa obustava puane paljbe govore mi da su se ljudi u
tim sektorima verovatno suprotstavili vojsci. Samo jedna strana ima vatreno oruje.
Nije teko pogoditi ko dobija.
Misli mi lete ka Dun. Odmahujem glavom, zapanjen koliko sam joj se otvorio.
Pitam se ta li radi i o emu razmilja. Moda razmilja o meni. Voleo bih da je ovde.
Nekako se s njom uvek oseam bolje. Kao da moe potpuno da se unese u moje misli
i pomogne mi da ih kanaliem, a i uvek je uteno videti njeno lepo lice.
To njeno lice ume i da me ohrabri. A teko mi je da prikupim hrabrost bez Tes
ili Dona ili moje majke.
Ceo dan razmiljam o tome. Ukoliko pronaem nain da izaem iz ove elije i
naoruam se pitoljima i prslukom nekog vojnika, postoji ansa da izaem iz
Dvorane Batala. Ve nekoliko puta sam video kako ova zgrada izgleda spolja. S boka
nije onako glatka kao Centralna bolnica, te ako uspem da pobegnem kroz prozor,
mogao bih da pretrim preko onih simsova sa strane, ak i s ovom ranjenom nogom.
Vojnici nee moi da krenu za mnom. Morae da pucaju u mene sa zemlje ili iz
vazduha, ali kad imam gde da uglavim noge ja sam brz, jer bol u rukama mogu da
trpim. Morau da pronaem nain da izvuem i Dona. Iden verovatno vie i nije u
Dvorani Batala, ali jasno se seam ta mi je Dun rekla kad su me uhapsili. Zatvorenik
u eliji 6822. To mora da je Don... pronai u ga.
Ali prvo moram da smislim kako da izaem iz elije.
Bacam pogled na vojnike poredane kraj zida i vrata. etvorica ih je. Svi nose
standardnu unifromu: crne izme, crnu majicu s jednorednim kopanjem i srebrnom
dugmadi, tamnosive pantalone, pancir i traku na ruci. I svi dre puke kratkog
dometa i jo po jedan pitolj zadenut za pojas. Brzo razmiljam. U ovakvoj prostoriji,
s etiri elina zida o koja meci mogu da se odbiju, municija za puke verovatno nije
napravljena od olova. Moda je od gume, da me onesposobi ako je potrebno. Moda
su napunjene mecima sa sredstvom za uspavljivanje. Ali svakako nita to moe da
ubije mene ili njih. To jest, ako ne pucaju iz blizine.
Nakaljavam se. Vojnici se okreu ka meni. Saekam jo nekoliko sekundi, a
onda zakrkljam i presamitim se. Odmahujem glavom kao da pokuavam da ostanem
pri svesti, a onda se naslonim na zid i zatvorim oi.
Sad su ve na oprezu. Jedan uperi puku u mene. Ne progovaraju.
Jo nekoliko minuta se foliram, dvaput se zakaljavi, te ne skidaju pogled s
mene. A onda, bez upozorenja, ponem da grcam i da se davim od kalja.
Pogledaju jedni u druge. Prvi put im u oima vidim izraz nesigurnosti.
U emu je problem?" breca se jedan od njih. Onaj s pukom na gotovs. Ne
odgovaram. Pravim se da sam usredsreen na spreavanje napada kalja.
Drugi vojnik skree pogled ka njemu.
Moda je kuga."
Gluposti. Doktori su ga pregledali."
Vojnik odmahuje glavom.
Bio je u kontaktu s braom. Onaj mlai je Nulti Pacijent, zar ne? Moda tad
nije ispoljavao simptome."
121

Nulti Pacijent. Znao sam. Ponovo se zagrcnem, okrenut na drugu stranu, da ne

pomisle da hou da im skrenem panju. Grcam i pljujem na pod.
uvari oklevaju. Konano, onaj s ispruenom pukom klimne glavom vojniku
do sebe.
Pa, ne elim da budem ovde ako jeste u pitanju neka mutirana kuga. Pozovi
bioloki tim. Nek dou u elije bolnikog odeljenja." Vojnik klimne glavom i pone
da lupa na vrata. ujem kako ih spolja otkljuavaju. Vojnik iz hodnika ga povue
napolje i ponovo zakljuava.
Prvi vojnik dolazi do mene.
Vi ostali uperite puke u njega", govori preko ramena. Vadi lisice. Toliko sam
zauzet grcanjem i kaljanjem da se pravim da ga ne primetim kad mi prie. Ustaj."
Hvata me za ruku i die na noge. Zastenjem od bola.
Prua ruku i oslobaa mi jednu ruku iz lanaca, i navlai lisice. Ne opirem se. A
onda mi oslobodi i drugu. Sprema se da i na nju stavi lisice.
Iznenadno se okrenem i na trenutak sam potpuno slobodan. Pre nego to on
uspe da odreaguje, ja se izvijem, izvuem mu pitolj iz futrole i uperim ga u njega.
Druga dva straara upere puke ka meni, ali ne pucaju. Ne mogu da pucaju a da ne
pogode njega.
Naredi ovima napolju da otvore vrata", kaem svom taocu.
On guta knedlu. Drugi vojnici se ne usuuju ni da trepnu.
Otvorite vrata!" vie. uje se neki mete u hodniku, a onda i kljocanje. Prvi
vojnik maltene zarei. Napolju ih ima na desetine", sike. Nee uspeti."
Ja mu samo namignem.
im se vrata otkrinu, zgrabim vojnika za majicu i gurnem ga na zid. Jedan od
one dvojice pokua da me pogodi - ali ja se bacim na pod i otkotrljam. Oko mene lete
meci. Zvue kao gumene kuglice. Kad se zaustavim, sapliem vojnika i obaram ga na
zemlju. To me toliko zaboli da moram da stisnem zube. Prokleta rana na nozi. Pre
nego to zatvore vrata, uspem da se provuem.
U sekundi snimim prizor u hodniku. Vojnici prolaze. Ploe na tavanici.
Skretanje udesno na kraju hodnika. Na zidovima pie 4. sprat. Vojnik koji je otvorio
vrata konano odreaguje - kao u usporenom snimku, hvata se za pitolj. Ja skoim,
odbijem se o zid i uhvatim se za gornju ivicu vrata. Povreena noga me povue
nadole - i umalo da padnem na zemlju. Sad su svi zapucali. Zaljuljam se ka tavanici i
uhvatim se za ukrteni metal izmeu ploa. Soba 6822 - esti sprat. Pustim se i
zdravom nogom utnem jednog od vojnika u glavu. Padne na zemlju i ja se
otkotrljam zajedno s njim. Dva gumena metka ga pogode u lea. Jaukne. unem i
provuem se kroz hodnik, izbegavajui vojnike i pitolje, izmiui rukama koje
pokuavaju da me uhvate.
Moram da stignem do Dona. Ako uspem da ga izbavim, pomoi emo jedan
drugom da pobegnemo. Ako uspem...
Neto me snano tresne preko lica. Smrai mi se pred oima. Borim se da se
usredsredim, ali osetim da padam na pod. Pokuam da se podignem na noge, ali
neko me ponovo obori, te se od otrog bola u leima trgnem. Mora da me je neki
vojnik udario drkom puke. Neko mi je prikovao ruke i noge. Zastenjem.
Sve se deava toliko brzo da jedva mogu da shvatim. Glava kao da mi pluta.
Mislim da u da se onesvestim.
Iznad sebe zaujem poznati glas. Komandirka Dejmson.
ta je, doavola, ovo!" Ne prestaje da urla na svoje vojnike. Postepeno mi se
vraa vid. Jo pokuavam da se iskobeljam iz stega.
122

Neija ruka me hvata za bradu. Najednom gledam pravo u oi Komandirke

Dejmson.
Kakav budalast pokuaj", kae. Skrene pogled ka Tomasu, koji joj salutira.
Tomase. Vrati ga u eliju. Za promenu stavi straare s iskustvom." Puta mi bradu i
trlja ruke prekrivene rukavicama. Straare koji su ga uvali otpustite iz moje
izvidnice."
Da, gospoo." Tomas ponovo salutira, a onda krene da izdaje nareenja.
Slobodna ruka mi je vezana lisicama koje i dalje vise s drugog zgloba. Krajikom
oka, kraj Tomasa ugledam jo jednog vojnika obuenog u crno. Dun. Srce mi sie u
pete. Gleda me ispod oka. U rukama joj vidim puku kojom me je klepila.
Odvlae me u eliju, iako ne prestajem da utiram i viem. Dun stoji kraj
vojnika koji me ponovo vezuju za zid. Kad se odmaknu, ona mi se unese u lice.
Ne bih ti savetovala da ovo ponovi", sike.
Iz pogleda joj izbija ledeni bes. Komandirka Dejmson stoji kraj vrata i
osmehuje se. Tomas je ozbiljan.
A onda se Dun ponovo nagne ka meni i proapue mi u uvo.
Ne pokuavaj ponovo", kae, jer sam nee uspeti. Potrebna ti je moja
pomo."
Svata sam mogao da zamislim da e izgovoriti, ali to ne. Trudim se da ne
promenim izraz lica, ali srce na trenutak prestaje da mi kuca. Pomo? Dun eli da mi
pomogne? Ovo je devojka koja me je upravo toliko jako udarila da sam umalo pao u
nesvest. Jel ona to pokuava da mi smesti? Ili stvarno eli da mi pomogne?
im izgovori poslednju re, odmie se od mene. Pravim se da sam ljut, da mi je
proaputala neku uvredu. Komandirka Dejmson joj podie bradu.
Svaka ast, agente Iparis." Dun joj brzo salutira. Kreni za Tomasom ka
predvorju, a ja u brzo za vama."
Dun i kapetan odlaze. Ostajem sam s Komandirkom Dejmson i novom
grupom straara koji stoje kraj vrata.
Gospodine Ving", izgovara nakon nekog vremena. Zadivljena sam vaim
veeranjim pokuajem. U pravu je agent Iparisova kada kae da ste veoma okretni.
ao mi je to je takav talenat protraen na jednog bezvrednog kriminalca, ali ivot
nije bajka, jelda?" Smei se. Jadni deae. Nisi valjda stvarno verovao da moe da
pobegne iz vojnog utvrenja?"
Komandirka Dejmson mi prilazi, saginje se i stavlja lakat na koleno.
Ispriau ti jednu priu", kae. Pre nekoliko godina, uhvatili smo jednog
odmetnika koji je prilino podseao na tebe. Hrabar i drzak, glupavo prkosan, isto
toliko nezgodan. Da li zna ta mu se desilo, gospodine Ving?" Prua ruku, stavlja
mi je na elo i gura me sve dok mi ne nabije glavu uza zid. Uspeo je da stigne do
stepenica. Kad je doao dan pogubljenja, sud mi je usliio molbu da ga ja lino
ubijem, umesto da bude streljan." Stee ruku na mom elu. Mislim da bi mu bilo
lake da su ga streljali."
Jednoga dana, skonaete mnogo gore nego on", brecnem se.
Komandirka Dejmson se zasmeje.
Bezobrazan do samog kraja, je li?" Puta mi glavu i prstom i podie bradu.
Kako si samo zabavan, lepi deae."
Gledam je ispod oka. Pre nego to uspe da odreaguje, izvijem se i zarijem zube
u njenu ruku. Krikne. Zagrizem najjae to mogu, sve dok ne osetim krv.
Komandirka Dejmson me tresne o zid. Naisto me onesposobi. Savija pesnicu, u
agoniji od bola, a ja trepem, trudei se da ostanem pri svesti. Nekoliko vojnika
123

prileti da joj pomogne, ali ona ih odgurne.

Radujem se tvom pogubljenju, Dane", sike. Niz ruku joj lipti krv. Brojau
minute!" A onda izleti i zalupi vrata za sobom.
Zatvaram oi i nabijam glavu u ake, da ne bi mogli da mi vide lice. Na jeziku
osetim krv - stresem se od njenog metalnog ukusa. Nisam imao hrabrosti da
razmiljam o svom pogubljenju. Kako li izgleda stajati ispred streljakog voda, bez
mogunosti bekstva? Misli mi odlutaju, a onda se setim onoga to mi je Dun
proaputala. Nee uspeti sam. Potrebna ti je moja pomo.
Mora da je neto otkrila - ko joj je ubio brata, ili neto drugo to ima veze s
Republikom. Vie nema razlog da mi smesti... Ja nemam ta da izgubim, a ona nema
ta da dobije. Potrebno mi je neko vreme da se priberem.
Agent Republike e mi pomoi da pobegnem. Pomoi e mi da spasem brau.
Mora da gubim razum.

124

DUN
Na Drejku sam nauila da je najbolji nain da se nou kree neprimetno da
ide po krovovima. Na toj visini sam praktino nevidljiva - ljudi na zemlji gledaju
samo na ulicu - osim toga, s krova imam najbolji pogled na mesto ka kome sam se
uputila.
Krenula sam na granicu sektora Lejk i Alta, tamo gde sam uletela u skiz borbu
s Kaede. Moram da je pronaem pre jutra, jer tada treba da se vratim u Dvoranu
Batala i proem kroz detalje Danovog neuspelog bega s Komandirkom Dejmson.
Kaede e mi biti najbolji saveznik za dolazee Danovo pogubljenje.
Neto nakon ponoi, oblaim se u crno. Crne izme. Tanka pilotska jakna.
Noevi za pojasom. Mali ranac na leima. Nisam ponela pitolje - ne elim da
ostavim nikakvu mogunost da me prate do kunih sektora.
Penjem se na vrh svoje zgrade i stojim sama na krovu dok vetar oko mene
zvidi. Mogu da namiriem vlagu u vazduhu. Na nekoliko terasa vidim ivotinje
koje i dalje pasu. Kad ih ugledam, pitam se da li sam sve ovo vreme ivela iznad
podzemne fabrike mesa. Odavde vidim itav centar Los Anelesa, kao i veliki broj
susednih sektora, ali i uzani obod zemlje koji odvaja ogromno jezero od Tihog
okeana. Lako je razaznati granicu izmeu bogatakih i sirotinjskih sektora ujednaena svetla ustupaju mesto treperavim svetiljkama, logorskoj vatri i pari iz
dimnjaka elektrana.
Zabacim konopac sa sigurnosnom zakakom na susednu zgradu. Neujno
klizim s kaskadne terase na terasu, sve dok ne izaem iz sektora Batala i Rubi.
Odavde e to malo tee da ide. Zgrade nisu toliko visoke, a krovovi su troni, pa
mogu da se raspadnu ako ih prejako pogodim. Paljivo biram mete. Nekoliko puta
sam primorana da za uporite naciljam ispod krova, a onda da se telom zabacim da
bih se na njega popela. Kad stignem na obod sektora Lejk, oseam kako mi znoj curi
niz vrat i lea.
Ivica jezera je samo nekoliko blokova dalje. Kad dobro osmotrim sektor, vidim
da je skoro svaki blok oivien crvenom trakom, i da vojnici izvidnice za kugu stoje
na svakom oku, s gas-maskama i crnim platovima. Veliki broj vrata obeleen je
crvenim X. Vidim da jedna patrola ide od vrata do vrata i pravi se da obavlja
rutinsku kontrolu. Imam oseaj da im ubrizgavaju lek, ba kao to je Metijas rekao, te
e za nekoliko nedelja kuga volebno" da nestane. Trudim se da se ne pribliavam
mestu gde se nalazi - ili se nalazila - Danova kua. Kao da je telo njegove majke jo
tamo.
Treba mi jo deset minuta da stignem do mesta na kome sam upoznala Dana,
izvan Lejka. Ovi krovovi su suvie slabi za moje sigurnosno ue. Paljivo se sputam
ka zemlji - okretna sam, ali ne kao Dan - i mranim uliicama odlazim do obale
jezera. Mokar pesak mi kripi pod nogama.
Provlaim se uliicama, paljivo izbegavam ulina svetla, komunalnu policiju i
beskrajnu guvu. Dan mi je jednom rekao da je Kaede upoznao u nekom kafiu, na
granici Alte i Vintera. Hodajui, preleem pogledom po okolini. S krovova sam
videla da dole ima desetak kafia koji se podudaraju s lokacijom i njegovim opisom sad kad sam na zemlji, vidim da ih ima tano devet.
Nekoliko puta zastanem u tim uliicama da saberem misli. Ako me uhvate i
saznaju ta radim, verovatno e me ubiti. Bez pitanja. Srce mi zalupa kao ludo na tu
pomisao.
125

Ali onda se setim rei svoga brata. Nagrnu mi suze i stegnem zube. Predaleko
sam otila da bih sad odustala.
Tumaram po kafiima, ali nemam sree. Svi lie jedan na drugi - priguene
svetiljke, dim i haos, poneka skiz borba u oku. Proveravam sve borbe, iako sam
nauila da stojim to dalje od ringa. ankere redom ispitujem poznaju li devojku s
tetovaom vinove lozice. Od Kaede ni traga ni glasa.
Prolazi jedan sat.
Konano je pronalazim. (Bolje reeno, pronalazi ona mene.) Ne stignem ni da
zakoraim u kafi.
Tek to sam izala iz jedne od uliica i uputila se ka nekom kafiu, kad mi neto
proleti tik preko ramena. Bode. Istog trenutka se bacim u stranu - i skrenem pogled.
Neko skae s drugog sprata, baca se na mene, i zajedno se kotrljamo ka senkama.
Leima tresnem o zid. Pre nego to pogledam ko me je napao, instinktivno se
hvatam za no za pojasom.
To si ti", kaem.
Devojka ispred mene je besna kao ris. Svetlo baca odsjaj na njenu tetovau
vinove loze, a oi su joj napadno naminkane.
Dobro", kae ona. Znam da me trai. Tolko silno eli da me vidi da ve
sat vremena cunja po kafiima u Alti. ta hoe? Revan ili tako neto?"
Spremam se da odgovorim, kad iza nje opazim neki pokret. Sledim se. Nije
sama.
Kad uoi moj pogled, Kaede digne glas.
Ne prilazi, Tes", kae. Ne eli ovo da vidi."
Tes?" kiljim po mraku. Osoba iza nje jeste sitna, nene figure i kose povezane
u neurednu kiku. Preko Kaedinog ramena vire njene krupne sjajne oi. Poelim da se
osmehnem - jer znam da u Danu preneti vest koja e ga usreiti.
Tes iskorai. Izgleda dovoljno zdravo, iako ima tamne kolutove ispod oiju.
Posramim se pod njenim nepoverljivim pogledom.
Zdravo", kae. Kako je Dan? Jel' dobro?"
Klimnem glavom.
Trenutno jeste. Drago mi je da si dobro. Otkud ti ovde?"
Oprezno mi se osmehne, a onda nervozno pogleda u Kaede. Kaede je besno
oine pogledom, a onda me snano pritisne uza zid.
A da ti prvo odgovori na neka pitanja, a?", brecne se.
Tes se verovatno pridruila Patriotama. Bacam no na zemlju. Pruam svoje
prazne ruke prema njima.
Dola sam da pregovaramo." Mirno doekujem njihove poglede. Kaede,
potrebna mi je tvoja pomo. Moram da popriam s Patriotama."
Moje rei je zbune.
Odakle ti ideja da sam ja Patriota?"
Radim za Republiku. Iznenadila bi se koliko toga znamo."
Kaede me gleda ispod oka.
Ne treba tebi moja pomo. Lae", kae. Ti si vojnik Republike i prijavila si
Dana. Zato bismo ti verovale?"
Poseem ka leima, otvaram ranac i vadim debeo sveanj banknota. Tes
iznenaeno udahne.
Evo vam ovo" odgovaram i pruam Kaede novac. Imam ja jo toga. Ali
morate da me sasluate, jer nemamo mnogo vremena."
Kaede broji novac zdravom rukom i proverava ga vrhom jezika. Druga ruka joj
126

je u gipsu. Pitam se da li joj je Tes povila tu ruku. Mora da je od koristi Patriotama.

Izvini zbog toga", kaem, pokazujui na njenu ruku. Sigurna sam da razume
zato sam to uradila. I dalje imam ranu koju su mi nanela."
Kaede se hladno nasmeje.
Ma dobro", kae. Makar smo regrutovali jo jednu bolniarku u Patriote."
Lupka se po gipsu i gleda u Tes.
Drago mi je to to ujem", kaem, gledajui u Tes. Dobro je pazite. Vredi."
Kaede me dobro osmotri. Konano me pusti i klimne glavom ka mom pojasu.
Skloni oruje."
Ne bunim se. Izvlaim noeve iz pojasa, pruam ih ka njoj, a onda ih bacam na
tlo. Kaede ih utne, to dalje od mene.
Ima li neku opremu za praenje?" pita. Bubice?"
Putam je da mi proveri i ui i usta.
Nita", odgovaram.
Budem li ula jedan jedini korak", kae ona, na mestu u te ubiti. Jasno?"
Klimnem glavom.
Okleva, a onda sputa ruku i vodi nas dublje u tamu uliice.
Nema anse da te odvedem Patriotama" kae. Ne verujem ti dovoljno.
Ispriaj nama dvema ta ima, pa emo da vidimo vredi li da im prenesemo."
Pitam se koliko je velika ta njihova organizacija.
Slaem se s tim."
Priam im sve to sam otkrila. Poinjem s Metijasom i njegovom smru. Priam
im o svom lovu na Dana i ta se sve izdeavalo kad sam ga predala. ta je Tomas
uradio Metijasu. Ne pominjem zato su moji roditelji umrli, niti ta mi je Metijas
otkrio u svom blogu. Sramim se da to ispriam osobama koje ive u sirotinjskim
sektorima.
Dakle, brata ti je ubio njegov prijatelj, a?" isputa Kaede tihi zviduk. Jer je
otkrio da je Republika ubila tvoje roditelje? A ubistvo je namestio Danu?"
Nervira me njen nonalantni ton, ali trudim se da ne obraam panju.
Da."
Nego ta, tuna pria. A sad mi reci kakve to veze ima s Patriotama."
elim da pomognem Danu da pobegne. ula sam da Patriote ve neko vreme
ele da ga regrutuju. Verovatno ni ti ne eli da ga vidi mrtvog. Moda Patriote i ja
moemo da napravimo neki dogovor."
Bes u Kaedinom pogledu zamenjuje skeptinost.
Ti, dakle, eli osvetu za smrt svoga brata? Okrenula bi lea Republici zbog
Dana?"
elim pravdu. I elim da oslobodim deka koji mi nije ubio brata."
Kaede u neverici odmahuje glavom.
Ti ivi jedan sladak ivot, zna. Uukana u udobnom stanu nekog
bogatakog sektora. Zna, ako Republika sazna da si priala sa mnom, i tebe e da
poalju na streljanje. Kao i Dana."
Sledim se od pomisli na Dana ispred streljakog voda. Krajikom oka vidim da
se i Tes trgla.
Znam", odgovaram. Hoe li da mi pomogne?"
Stalo ti je do Dana, jelda?", pita.
Nadam se da tama prikriva nadolazee crvenilo u mojim obrazima.
To nije vano."
Kaede se nasmeje.
127

Koja fora! Jadna mala bogataica se zaljubila u najpoznatijeg kriminalca

Republike. A jo je gore to to je on tvojom krivicom tamo. Jel tako?"
Ostani smirena.
Hoe li da mi pomogne?", pitam.
Kaede slegne ramenima.
Oduvek smo eleli Dana. On bi bio savren Trka, zna? Ali nas ne zanima da
se bavimo dobrim delima. Mi smo profesionalci, imamo dugoroan plan koji u kome
nema mesta za humanitarne projekte." Tes otvori usta da se pobuni, ali Kaede joj
pokae da uuti. Dan jeste popularan na ulici, ali je sam. ta mi imamo od toga?
Radost to e da nam se pridrui? Patriote nee da rizikuju na desetine ivota da bi
oslobodile jednog kriminalca. To nema smisla."
Tes uzdie. Pogledamo se i shvatam da i ona ve neko vreme uzaludno
pokuava da je ubedi u isto. Verovatno je to razlog to se uopte i pridruila
Patriotama - da bi ih preklinjala da oslobode Dana.
Znam." Skidam ranac i bacam ga ka Kaede. Ne otvara ga. Zato sam ovo i
donela. Unutra je dvesta hiljada banknota, minus ono to sam ti malopre dala. Pravo
malo bogatstvo. To je moja nagrada za hvatanje Dana, pa bi trebalo i vama da bude
dovoljna da biste mi pomogli." Spustim glas. Tu je i elektro-bomba. Treeg nivoa.
Vredna est hiljada banknota. Onesposobie na dva minuta pitolje u radijusu od
jednog kilometra. Sigurna sam da zna koliko ju je teko pronai na crnom tritu."
Kaede otvara ranac i prebira po njemu. Ne progovara, ali po govoru tela vidim
da je zadovoljna, po nainu na koji gladno opipava novanice i zdravom rukom
gladi njihove hrapave povrine. Kad doe do elektro-bombe, ispusti radostan zvuk, i
razrogai oi kad je uzme u ruke da je opipa. Tes je gleda oima punim nade.
Ovo je za Patriote sitni", izgovara kad zavri. Ali, u pravu si - moe da bude
dovoljno da ubedi mog efa da ti pomogne. Ali kako da budemo sigurni da ovo nije
zamka? Da nisi prodala Dana Republici. ta ako i mene lae?"
Sitni? Patriote onda imaju ba duboke depove. Ali ja samo klimnem glavom.
Ima pravo da sumnja u mene", kaem. Ali razmiljaj ovako. Moe da
ustane i ode s dvesta hiljada banknota i prilino zgodnim orujem, i ne mrdne ni
prstom da mi pomogne. Ja se uzdam u tebe i Patriote. Pa te preklinjem da se i ti
uzda u mene."
Kaede duboko uzdahne. Vidim da je jo nisam ubedila.
Pa, ta si imala na umu?"
Srce mi preskoi. Iskreno joj se osmehnem.
Krenimo od najvanijeg. Danov brat Don. Planiram da mu pomognem da
pobegne sutra uvee. Ne pre jedanaest, ali ne kasnije od pola dvanaest." Kaede me
gleda s nevericom, ali ne obraam panju. Lana smrt - rei u da je inficiran
kugom. Ako uspem da mu pomognem da sutra uvee pobegne iz Dvorane Batala,
potrebni ste mi ti i nekoliko Patriota da ga sklonite iz sektora. Negde na sigurno."
Ako uspe, saekaemo ga."
Odlino. E sad, s Danom e da ide malo tee. Pogubljenje je zakazano za dva
dana, u est popodne. Deset minuta pre toga, ja u biti ta koja ga vodi pred streljaki
odred. Imam legitimaciju s obezbeenim pristupom - te bi trebalo da mogu da ga
izvedem kroz jedan iz istonih izlaza sa zadnje strane. Neka nas tamo eka nekoliko
Patriota. Oekujem da se na pogubljenju pojavi bar dve i po hiljade ljudi, to znai da
e biti najmanje osamdeset straara. Bilo bi zgodno da straara na zadnjim izlazima
ima to manje. Uradite neto - bilo ta - da veina vojnika bude prinuena da ode na
prednji ulaz. Ako prvi blok od Dvorane Batala ne bude imao mnogo straara,
128

imaete veliku prednost prilikom bega."

Kaede podie obrvu.
To je samoubistvo. Zna li koliko nemogue to zvui?"
Da." Na trenutak uutim. Ali nemam izbora."
Dobro, nastavi. ta emo s trgom?"
Diverzija." Prikujem pogled za njen. Napravite haos na Trgu Batala, najvei
koji moete. Dovoljno veliki da veina vojnika sa zadnjih ulaza mora da uleti i
pomogne - makar na nekoliko minuta. Tu e vam pomoi elektro-bomba. Bacite je
uvis, i ona e zatresti tlo i u Dvorani Batala i oko nje. Ne bi trebalo nikoga da
povredi, ali izazvae paniku. Ako se sve oblinje oruje onesposobi, nee moi da
pucaju u Dana kad ga vide da bei po krovu. Morae da ga pojure ili da rizikuju s
orcima."
Dobro, genije." Kaede se nasmeje, previe sarkastino za moj ukus. Da te
pitam neto. Kako keve ti misli da izvue Dana iz zgrade? Misli da e ti biti jedina
koja e ga pratiti na pogubljenje? Bie okruena vojnicima. Moda i celom patrolom,
jebote."
Smeim joj se.
Da, bie drugih vojnika. Ali ko kae da to ne mogu da budu preruene
Patriote?"
Ne odgovara, makar ne reima. Ali vidim da se kezi, i shvatam da je, iako misli
da sam luda, pristala da mi pomogne.

129

DAN
Dve veeri pred pogubljenje, pokuavajui da spavam u eliji, sanjam
svakojake snove. Prvih nekoliko se i ne seam. Pomeali su se u zbunjujuu masu
poznatih i nepoznatih lica, u neto to podsea na Tesin smeh, i jo neto to zvui ka
Dunin glas. Svi redom pokuavaju neto da mi kau, ali nita ih ne razumem.
Dodue, seam se poslednjeg sna pred buenje.
Sunano je popodne u sektoru Lejk. Devet mi je godina. Donu je trinaest, tek
to je poeo da diglja. Idenu je samo etiri, i on sedi na stepenitu ispred ulaznih
vrata, gleda kako Don i ja igramo ulini hokej. ak i tako mali, Iden je
najinteligentniji od nas trojice i, umesto da nam se pridrui, radije ostaje gde je i igra
se delovima turbine.
Don mi dobacuje lopticu od zguvanog papira. Jedva je zaustavim glavom
metle.
Prejako si zamahnuo", pobunim se.
Don se nakezi.
Ako hoe da poloi fiziki deo Ispita, morae malo vie da radi na
refleksima.
Udaram papirnu lopticu iz sve snage. Prelazi mu preko glave i udara u zid iza
njega.
Ti si tvoj Ispit poloio", kaem. Uprkos takvim refleksima."
Namerno sam je promaio." Nasmeje se i otri ka loptici. Hvata je pre nego to
je vetar oduva. Nekoliko prolaznika umalo da je zgazi. Nisam hteo da ti povredim
ego."
Lep je dan. Don i ja smo poeli da radimo u lokalnoj elektrani. Da bismo
proslavili, mama je prodala jednu od svoje dve haljine i neki stari servis za
ruavanje, i celu prolu nedelju radila dodatne smene. Za taj dodatni novac je uspela
da kupi jedno celo pile. Unutra je, priprema ga - miris mesa i supe toliko je divan da
ne zatvaramo vrata, ne bismo li ga uhvatili i ovde ispred. Don obino nije ovako
dobro raspoloen. Planiram to da iskoristim najbolje to mogu.
Don mi baca loptu. Zamahujem metlom i vraam je. Nekoliko minuta igramo
kao blesavi, uopte ne promaujemo, pravei ponekad neke smene pokrete da
stignemo do lopte, na ta se Iden bukvalno zacenjuje od smeha. Vazduh je ispunjen
mirisom piletine. Danas ak nije ni toliko vrue - zapravo, savreno je. Na trenutak
zastanem, dok Don otri po loptu. Trudim se da dobro zapamtim ovaj dan.
Jo neko vreme se igramo tom loptom. A onda napravim greku.
Dok se spremam da zamahnem, naom uliicom prolazi policajac. Krajikom
oka vidim Idena kako ustaje. ak i Don ga vidi pre mene, i podigne ruku da mi
pokae da stanem. Ali prekasno je. Ve sam zamahnuo, i lopta zavrava posred
policajevog lica.
Odbija se, naravno - obian papir - ali policajac staje kao ukopan. I skree
pogled ka meni. Sledim se.
Pre nego to bilo ko od nas uspe da se pomeri, policajac izvue no iz izme i
krene ka meni.
Deko, misli da ovo moe da ti proe?" vikne. Podie no i sprema se da me
tresne drkom po licu. Umesto da zaplaem, drsko ga pogledam i nastavim da
stojim.
Don stie do policajca.
130

Gospodine! Gospodine!" Skae ispred mene i prua ruke ka policajcu.

Izvinite zbog ovoga", kae. Ovo je Danijel, moj mlai brat. Nije hteo."
Policajac ga odgurne. Drka noa me udari po licu. Padam na zemlju. Iden
vrisne i otri unutra. Zakaljem se, pokuavajui da ispljunem prljavtinu iz usta. Ne
mogu da progovorim. Policajac mi prie i utne me u bok. Oi mi iskoe od bola.
Sklupam se kao fetus.
Prestanite, molim vas!" Don prilee i postavlja se izmeu nas, krajikom oka
pogledam na trem. Majka je izjurila napolje, a Iden se krije iza nje. Oajniki moli
policajca. Don nastavlja da cvili.
Ja - platiu vam. Nemamo mnogo, ali uzmite ta god elite. Molim vas." Don
se saginje i hvata me za ruku. Pomae mi da ustanem.
Policajac zastaje i razmilja o Donovoj ponudi. A onda pogleda u moju majku.
Ti, tamo", vie. Daj to to ima. I gledaj da bolje vaspita ovo derite."
Don me gura iza sebe.
Nije hteo, gospodine", ponavlja. Majka e ga kazniti za ovo ponaanje. Mlad
je i nita ne zna."
Majka izlee posle nekoliko sekundi i prua mu zamotuljak. Policajac ga otvara
i broji novac. Don ne progovara. Nakon nekog vremena, ponovo ih umotava i gura
u dep od prsluka. Ponovo skree pogled ka mojoj majci.
Ti to pee pile?" pita. Prilian luksuz za porodicu kao to je vaa. Jel esto
tako trai novac?"
Ne, gospodine."
Onda mi daj i pile", kae.
Mama odjuri unutra. Izlazi sa vrsto povezanom kesom piletine, uvijenom u
krpe. Policajac ga uzima, prebacuje preko ramena i upuuje mi jo jedan zgaeni
pogled.
Derita jedna uliarska", mumla. A onda odlazi. Ulica je ponovo tiha.
Don pokuava da utei mamu, ali ona ne eli nita da uje i samo mu se izvini
to nema ruka. Mene i ne pogleda. Nakon nekog vremena ode da se pobrine za
Idena, koji je poeo da plae.
im ona zamakne, Don se okree ka meni. Uhvati me za ramena i prodrmusa
me.
Vie nikada to da nisi uradio, uje li? Nemoj da si se usudio."
Nisam hteo da ga udarim!" odvratim.
Don zarei od besa.
Ne mislim na to. Nego na to kako si ga pogledao. Ima li bar grama mozga?
Policajca nikad ne sme tako da gleda, jasno? Hoe li da nas sve pobiju?"
Obraz mi i dalje bridi od drke od noa, a stomak mi gori od udarca.
Iskobeljam se iz Donovih ruku.
Nisi morao da se zauzme za mene", brecam se. Podneo bih njegove udarce.
Vratio bih mu."
Don me ponovo zgrabi.
Ti si naisto prolupao. Sluaj me paljivo. Jasno? Nikad ne sme da im vrati.
Nikad. Radi ta god kau, i nemoj da se svaa." Bes mu polako nestaje iz oiju. Pre
bih umro nego da gledam kako te povreuju. Razume?"
Trudim se da smislim neto pametno da mu odgovorim, ali na svoju bruku,
oseam kako mi suze naviru na oi.
Pa, ao mi je to si izgubio pile", lupim.
Uspevam da mu izmamim osmeh.
131

Ajde, deko." Uzdahne, a onda me zagrli. Poteku mi suze. Stidim ih se, te se

trudim da ne pustim ni glasa od sebe.
Nisam sujeveran, ali kad se probudim iz ovakvog sna, iz ove bolno jasne
uspomene na Dona, imam uasan oseaj u grudima.
Pre bih umro nego da gledam kako te povreuju.
I najednom se uplaim da e se nekako, ko zna kako, to to je izgovorio u snu
obistiniti.

132

DUN
08.00 SATI
80C NAPOLJU.
Dan e biti pogubljen sutra uvee.
Tomas mi zvoni na vrata. Zove me da gledamo ranu bioskopsku projekciju pre
nego to odemo u Dvoranu Batala. Sjaj zastave, kae. ujem da su kritike sjajne. Radi
se o devojci iz Republike koja je uhvatila pijuna iz Kolonije.
Pristajem. Ako planiram da veeras pomognem Donu da pobegne, bolje mi je
da se postaram da Tomas misli da je s nama sve u redu. Ne treba izazivati sumnju.
Naznake najavljenog uragana (petog po redu ove godine) osete se im kroimo
na ulicu - pretea oluja i nalet ledenog vetra lome ionako vlaan vazduh. Ptice su
nemirne. Psi lutalice ne tumaraju ve trae sklonite. Na ulicama je sve manje motora
i automobila. Kamioni dostavljaju neto vie vode za pie i konzervirane hrane
stanarima kaskadnih zgrada. Kao i dakove s peskom, lampe i prenosive radio
prijemnike. ak su i stadioni odloili Ispite koji su zakazani na dan oluje.
Mora da si uzbuena zbog svega ovoga to se deava", izgovara Tomas dok
ulazimo u bioskop. Jo samo malo."
Klimnem glavom i osmehnem se. Bioskop je dupke pun, uprkos vetru i
najavljenim restrikcijama. Pred nama je ogromna Kocka, projektor koji ima etiri
strane, od kojih je svaka okrenuta ka jednoj grupi sedita. Dok ekamo, na njemu se
prikazuju reklame i najnovije vesti.
Ne bih rekla da sam 'uzbuena'", odgovaram. Pre e biti da se radujem. Zna
li neke detalje?"
Pa, znam da u ja nadgledati vojnike na trgu." Tomas paljivo posmatra
reklame koje se rotiraju (naa strana trenutno pokazuje jarku, kitnjastu reklamu koja
kae: Da li se vaem detetu pribliava Ispit? Poaljite ga u As Ispite na besplatne
konsultacijef) Ko zna ta rulja moe da uini. Verovatno su ve poeli da se
okupljaju. to se tebe tie - verovatno e biti unutra. Izvee Dana u dvorite.
Komandirka Dejmson e nam dati sve informacije kad za to doe vreme."
Sjajno." Ponovo prolazim kroz svoj plan, kroz detalje koji mi kolaju mislima
jo od sino, kad sam se videla s Kaede. Trebae mi dosta vremena da im pre
pogubljenja isporuim uniforme - vremena da pomognem nekolicini Patriota da se
uunjaju. Komandirku Dejmson neu morati mnogo da ubeujem da mi dopusti da
izvedem Dana, a ak i Tomas zvui kao da razume zato mi je to vano.
Dun." Tomasov glas me prene iz misli.
Da?"
Znatieljno me pogleda i jedva primetno se namr-ti, kao da se tek sad setio
neega.
Sino nisi bila kod kue?"
Ostani pribrana. Osmehnem se i oputeno pogledam u ekran.
to pita?"
Pa, svratio sam do tebe usred noi. Dugo sam kucao, ali nisi otvarala.
Delovalo mi je kao da je Oli tamo, to znai da nisi ila na tranje. Gde si bila?"
Mirno skrenem pogled ka njemu.
Nisam mogla da spavam. Popela sam se na krov da posmatram ulice."
Nisi ponela bubicu za ui. Pokuao sam da te pozovem, ali nisam mogao da te
133

dobijem."
Stvarno?" Odmahujem glavom. Mora da je domet bio lo, jer sam je ponela sa
sobom. Sino je bilo prilino vetrovito."
Klima glavom.
Mora da si iscrpljena danas. Bolje to reci Komandirki Dejmson, nemoj da te
pretrpa s poslom."
Namrtim se. Poni i ti njega da ispituje.
to si dolazio usred noi? Jel se neto desilo? Da nisam neto preula
Komandirku Dejmson?"
Ne, ne. Nije to." Tomas se snebivljivo osmehne i proe rukom kroz kosu. Ne
mogu da shvatim kako neko kome su ruke uprljane krvlju moe da deluje ovako
oputeno. Da budem iskren, ni ja nisam mogao da spavam. Sve vreme sam
razmiljao o tome kako mora da si mnogo nervozna. Hteo sam da te iznenadim."
Potapem ga po ruci.
Hvala. Ali biu ja dobro. Sutra emo da pogubimo Dana, i onda e mi biti
mnogo bolje. Kao to si i rekao. Jo samo malo."
Tomas pucne prstima.
A da, postoji jo neto zbog ega sam hteo da te vidim. Ne bi trebalo da ti
kaem - to je iznenaenje."
Trenutno nisam raspoloena za iznenaenja. Ali pravim se da sam uzbuena.
O? Kakvo iznenaenje?"
Komandirka Dejmson je to predloila sudu, i oni su odobrili. Mislim da se
prilino naljutila to ju je Dan onako jako ugrizao kad je pokuao da pobegne."
ta su joj to odobrili?"
A, evo i najave." Tomas skree pogled ka ekranu i pokazuje na reklamu.
Pomeramo Danovo pogubljenje."
Reklama je zapravo obian digitalni plakat, nepomina slika. Deluje
slavljeniki, s tamnoplavim tekstom i fotografijama na zeleno-beloj pozadini. U
sredini stoji Danova slika.

MESTA ZA STAJANJE IMA ISKLJUIVO ISPRED DVORANE

BATALA, U ETVRTAK 26. DECEMBRA, U 17 SATI. POGUBLJENJE
DANIJELA ALTANA VINGA. OGRANIEN BROJ MESTA.
EMITOVANJE ISKLJUIVO PREKO DIGITALNIH MEGATRONA.
Iz plua mi ponestane vazduha. Skrenem pogled ka Tomasu.
Danas?"
Tomas se kezi.
Veeras. Zar to nije sjajno? Nee morati da prolazi kroz agoniju jo ceo jedan
dan."
Trudim se da zazvuim sreno.
Dobro je. Drago mi je."
Ali misli mi panino lete. Ovo moe svata da znai. To to je Komandirka
Dejmson ubedila sud da pomeri pogubljenje za itav jedan dan samo je po sebi
neobino. Za samo osam sati, Dan e se nai ispred streljakog voda, tik pred zalazak
sunca. Ne mogu da izbavim Dona - ceo dan e da ode na pripreme za Danovo
pogubljenje. ak su i vreme pomerili. Moda Patriote danas nee moi da se vide sa
mnom. Nemam vremena da im nabavim uniforme.
Ne mogu da pomognem Danu da pobegne.
134

Ali to nije sve. Komandirka Dejmson mi namerno ovo nije rekla. Poto je
Tomas to znao, znai da je njemu rekla jo sino, pre nego to ga je poslala kui.
Zato nije rekla meni? Trebalo bi da misli da u biti srena to e Dan umreti
dvadeset pet sati ranije nego to je planirano. Osim ako gaji neke sumnje. Moda je
elela da me iznenadi, da vidi kako u da odreagujem. Da li Tomas jo neto krije od
mene? Da li se on to pravi da nita ne zna da bi od mene sakrio istinu - ili
Komandirka Dejmson ni njemu nita ne govori?
Poinje film. Zahvalna sam to vie ne moram da askam s Tomasom i mogu na
miru da razmiljam.
Mora da se menja plan. Ili e deko koji mi nije ubio brata veeras umreti.

135

DAN
Nov termin mog pogubljenja nisu najavile fanfare, ve povremeni udari
grmljavine. Naravno, iz ove elije sa elinim zidovima, bezbednosnim kamerama i
nervoznim vojnicima ne mogu da vidim tu oluju - tako da samo mogu da zamiljam
kako nebo sada izgleda.
U 6.00 ujutru, vojnici mi skidaju okove i odvezuju me sa zida. To je tradicija.
Pre nego to poznati kriminalac stane pred streljaki odred, Dvorana Batala ga snima
i prikazuje na digitalnim megabordima. Skinu mu lisice, ne bi li dobio priliku da
uradi neto zabavno. Imao sam prilike to da vidim - gledaoci s trga uivaju u tome.
Obino se desi bar neto: ponestane mu odlunosti, pa ili pone da moli i preklinje
straare, ili pokua da dobije neki ustupak ili odlaganje, ili se ak da u beg. Niko
nikada u tome nije uspeo. Uivo prenose na trgu itav taj njegov dan sve do trenutka
pogubljenja, a onda se kamere usredsrede na dvorite unutar Dvorane Batala, u
kome ga eka streljaki odred, i snimaju ga kako ide ka njima. Gledaoci tada uzdiu i
vrite - ponekad i od zadovoljstva - a onda na red dolazi streljanje. I Republika je
srena to joj je jo jedan kriminalac posluio za primer.
Narednih nekoliko dana repriziraju ceo snimak.
Iako mi je doputeno da hodam po eliji, sedim uza zid, ruku naslonjenih na
kolena. Nemam elju nikoga da zabavljam. Glava mi bubnji od uzbuenja i straha,
od iekivanja i brige. Privezak mi je i dalje u depu. Ne mogu da prestanem da
razmiljam o Donu. ta li e mu uraditi? Dun je obeala da e mi pomoi - mora da
je isplanirala neto i za Dona. Nadam se.
Ako zaista planira da mi pomogne, to znai da se Dun stvarno igra ivotom. U
emu joj ova promena termina mog pogubljenja svakako nije pomogla. Grudi me
zabole od same pomisli na opasnost koja je eka. Voleo bih da znam ta je to otkrila.
ta je to moglo toliko da je povredi da se, uza sve privilegije koje uiva, okrene
protiv Republike? A ako je lagala... pa, zato bi me slagala da e me spasti? Moda joj
je stalo do mene. Sam sebi se nasmejem. U ovakvom trenutku razmiljam o tome.
Moda bih mogao da joj ukradem jedan oprotajni poljubac pre nego to stanem
pred streljaki odred.
Ali jedno znam. ak i ako njen plan ne uspe, ak i ako pred streljaki odred
budem stao potpuno sam i bez ijednog prijatelja... boriu se. Morae da me napune
mecima da bi me zaustavili. Drhtavo uda-hem. Hrabre neke misli, samo, da li u
uspeti da ih sprovedem?
Vojnici u mojoj eliji nose vie oruja nego to je uobiajeno, zajedno s gasmaskama i pancirima. Niko se ne usuuje da skrene pogled s mene. Misle da se
spremam neto da izvedem. Zurim u bezbednosne kamere i zamiljam kako izgleda
rulja na trgu.
Mora da uivate u ovome", izgovaram nakon nekog vremena. Vojnici se
uznemire - a nekoliko njih ak i podigne oruje. Traite jedan dan ivota na to da
gledate mene u eliji. Kakva zabava."
Tiina. Previe su uplaeni da bi odgovorili.
Zamiljam gomilu koja stoji napolju. ta li rade? Moda me neki i dalje
saaljevaju, moda su voljni da protestuju zbog mene. Neki moda i protestuju, iako
verovatno ne mnogo ozbiljno, im ne ujem nita. Veina me verovatno mrzi. Mora
da se raduju. A ima i nekih koje je na trg dovela iskljuivo morbidna radoznalost.
Sati se vuku kao dani. Poinjem da se radujem pogubljenju. Barem u gledati u
136

neto to nisu sivi zidovi, pa makar i nakratko. Samo da preseem ovu obamrlost
ekanja. Osim toga - ako Dunin plan i ne uspe, konano u prestati da razmiljam o
Donu i majci i Tes i Idenu i svima ostalima.
Vojnici ulaze i izlaze iz moje elije. Pet popodne se oito pribliilo. Trg je
sigurno ve pun ljudi. Tes. Moda je i ona tamo, previe uplaena da posmatra, ali
previe uplaena i da to propusti.
Koraci u hodniku. A onda i glas koji prepoznajem. Dun. Podiem glavu i
gledam ka vratima. Jel' to to? Vreme za beg - ili za smrt?
Vrata se irom otvaraju. uvari se sklanjaju da proe Dun, obuena u
uniformu, okruena Komandirkom Dejmson i jo nekim vojnicima. Kad je vidim,
ostanem bez daha. Nikad ranije je nisam video tako obuenu. Ramena joj krase sjajne
luksuzne epolete. Debeli plat od bogatog plia dosee joj do poda. Grimizni prsluk i
izvezene izme s kaievima. Klasina vojna kapa. Jednostavna minka i kosa
povezana u savren konjski rep. Ovo mora da je propisana odea za posebne
dogaaje.
Zaustavlja se ispred mene, i dok se ja borim da ustanem, sputa pogled na svoj
sat.
etiri i etrdeset pet", kae. Ponovo me pogleda. Pokuavam da joj proitam
pogled, da vidim kakav joj je plan. Ima li poslednju elju? Ukoliko eli da jo
jednom vidi svog brata ili da se jo jednom pomoli, onda bolje reci. To je jedina
privilegija koja ti je dozvoljena pre pogubljenja."
Naravno. Poslednja elja. Zurim u nju praznog pogleda. ta eli da kaem?
Pogled joj je napet, gori.
Ja..." zaustim. Sve oi su uprte u mene.
Dun jedva vidljivo pomeri usne. Don, kao da kae. Skrenem pogled ka
Komandirki Dejmson.
elim da vidim svog brata Dona", kaem. Jo jednom. Molim vas."
Komandirka me nestrpljivo pogleda i pucne prstima, a onda promrmlja neto
vojniku koji joj prie. On joj salutira i ode. Komandirka vraa pogled na mene.
Dozvoljavam." Srce mi zalupa kao ludo. Dun me nakratko pogleda, ali pre
nego to se uspem da se usredsredim na nju, okrene se da neto pita Komandirku
Dejmson.
Sve je na svom mestu, Iparisova", odgovara komandirka. Ne gnjavi me vie."
Nekoliko minuta ekamo u tiini, a onda zaujem korake u holu. ujem
mariranje, ali i kako nekoga vuku. Verovatno Dona. Gutam knedlu. Dun me ne
gleda.
A onda dva straara uvode Dona. Mraviji je i blei nego inae. Duga plava
kosa pada mu u prljavim pramenovima, i kao da ne primeuje da su mu neki od njih
zalepljeni za lice. Tako verovatno izgleda i moja. Osmehne se kad me vidi, iako u
tom osmehu nema mnogo radosti. Pokuavam i ja njemu da se osmehnem.
Hej", kaem.
Hej", odgovara.
Dun prekrta ruke.
Pet minuta. Recite ta imate i zavrite." utke klimnem glavom.
Komandirka Dejmson baci pogled ka Dun, ali nema nameru da ode.
Postarajte se da ne bude ni sekund due od pet minuta." Potom pritisne ruku
na uvo i pone da nareuje. Ne skida pogled s mene.
Prvih nekoliko sekundi, Don i ja samo zurimo jedan u drugog. Pokuavam da
progovorim, ali kao da imam kendlu u grlu, ne mogu da izgovorim ni re. Don ne
137

bi trebalo kroz ovo da prolazi. Ja da, ali on ne. Ja sam odmetnik. Kriminalac,
begunac. Ko zna koliko puta sam prekrio zakon. Ali Don nigde nije pogreio.
Poteno je poloio Ispit. Ljubazan je i odgovoran. Nije kao ja.
Zna li gde je Iden?" prekida tiinu. Jel' iv?"
Odmahujem glavom.
Ne znam, ali mislim da jeste."
Kad bude izaao", nastavlja promuklim glasom, stani uzdignute glave, vai?
Ne daj da te slome."
Neu."
Nek se potrude. Ako treba, moe nekoga i da udari." Tuno i obeenjaki se
osmehne. Ti si prilino opasan klinac. Pa ih plai. U redu? Do samog kraja."
Prvi put nakon dugo vremena, oseam se kao mlai brat. Gutam da zadrim
suze.
U redu", apuem.
Vreme nam je isteklo suvie brzo. Pozdravimo se, i straari ga zgrabe za ruke i
izvedu iz elije. Komandirka Dejmson se opusti, osetivi olakanje to je moja
poslednja elja ispunjena. Pokazuje ka drugim vojnicima.
U pripravnost", kae. Iparisova, pridrui se straarima i isprati ovog deaka
u njegovu eliju. Ja se brzo vraam." Dun salutira, a onda krene za Donom dok
meni vezuju ruke iza lea. Komandirka Dejmson nestaje iza vrata.
Duboko uzdahnem. Sad e mi biti potrebno udo.
Izvode me nekoliko minuta kasnije. Posluam Dona i hodam visoko
uzdignute glave, praznog pogleda. Sad ve ujem rulju. Poklii as grunu as utihnu,
kao ritmina plima ljudskih glasova. Dok prolazimo hodnikom, prelazim pogledom
preko tankih ekrana - ljudi na trgu deluju nestrpljivo, pomeraju se kao talasi u oluji,
okrueni straarima. Tu i tamo u rulji vidim ponekoga s crvenim pramenom u kosi.
Vojnici vrljaju po gomili i postrojavaju ih za hapenje - ali njih oito nije briga.
Dun nam se u nekom trenutku pridruuje i hvata korak na zaelju. Pogledam
preko ramena, ali ne vidim joj lice. Sekunde se razvlae. ta e se desiti kad stignemo
u dvorite?
Konano dolazimo do hodnika koji vodi ka streljakom odredu.
A onda zaujem Tomasa, mladog kapetana, kako kae:
Gice Iparis."
ta je?" pita Dun.
Uslede rei koje mi umalo zaustave srce. Sumnjam da je ovo bio deo njenog
plana.
Gospoice Iparis" kae, pod istragom si. Poi za mnom."

138

DUN
Osetim poriv da napadnem Tomasa. Moda bih to i uradila da oko mene nema
ovoliko vojnika. Nasrnula bih na njega svom snagom, onesvestila ga, a onda
odvukla Dana ka izlazu. Dona sam ve sklonila. Negde u hodnicima koji vode ka
njegovoj eliji lee dva onesveena straara. Njemu sam rekla da pobegne kroz
ventilacioni otvor. eka da ja nainim sle-dei korak. Da oslobodim Dana, dam mu
signal i da kao duh izae iz zida i pobegne zajedno s nama. Ali ne mogu da
savladam Tomasa okruena svim ovim uvarima bez efekta iznenaenja.
Te odluujem da ga posluam.
Pod istragom?", pitam namrtivi se. On kulturno dodirne kapu, kao da se
izvinjava, a onda me uzima za ruku i odvodi od Danovih vojnika.
Komandirka Dejmson je traila da te privedem", kae. Skreemo ka
stepenitu. Pridruuju mu se jo dva vojnika. Imamo nekoliko pitanja za tebe."
Pravim se da sam se mnogo iznervirala.
Gluposti. Jel mogla komandirka da izabere neki manje dramatian trenutak
za ovakvu budalatinu?"
Tomas ne odgovara.
Vodi me niz stepenice, dva sprata nie, dok ne stignemo do podruma u kome
su sobe za pogubljenje, elektrina mrea i skladite. (Znam zato smo ovde. Otkrili
su da nedostaje elektro-bomba koju sam dala Kaede. U normalnim okolnostima,
inventar se popisuje tek krajem meseca. Ali mora da ga je Tomas odradio jutros.)
Trudim se da se ne vidi u kolikoj sam panici. Usredsredi se, besno podseam sebe.
Uspaniena osoba je mrtva osoba.
Tomas se zaustavlja na dnu stepenita. Stavlja ruku na pojas, s koga se
presijava drka pitolja.
Nestala je elektro-bomba." Visee svetljike bacaju zlokobne senke na njegovo
lice. Jutros smo otkrili da je nestala, nakon to sam ti kucao na vrata. Rekla si da si
sino bila na krovu, jelda? Zna li ita o tome?"
Gledam ga pravo u oi i prekrtam ruke.
Misli da sam ja to uinila?"
Ni za ta ja tebe ne optuujem, Dun." Izraz lica mu je oajan, ak i moleiv.
Ali ne sklanja ruku s pitolja. Ali ini mi se da je u pitanju neverovatna sluajnost.
Samo nekoliko ljudi ima pristup ovom spratu, a svi ostali imaju neki alibi."
Neki alibi?" Kaem to tako sarkastino da pocrveni. To mi ne deluje sigurno.
Jesam li se pojavila na sigurnosnim kamerama? Jel' te to Komandirka Dejmson na
ovo nagovorila?"
Odgovori na pitanje, Dun."
Zurim u njega. Trgne se, ali se ne izvini to mi se obraa tim tonom. Ovo moe
da bude moj kraj.
Nisam ja", kaem.
Oito ga nisam ubedila.
Nisi ti", ponavlja.
ta drugo da ti kaem? Jesu li bar dvaput proverili inventar? Jesi li siguran da
neto nedostaje?"
Tomas se nakaljava.
Neko je neto petljao oko sigurnosnih kamera, pa nemamo snimak." Tape po
pitolju. Prilino precizno odraen posao. A kad je neto precizno, samo jedna
139

nela012

osoba mi pada na pamet. Ti."

Srce pone da mi lupa kao ludo.
Ne elim ovo da radim." Glas mu smeka. Ali malo mi je neobino to si
toliko vremena provela ispitujui Dana. Da ti ga nije ao? Da nisi neto smislila da..."
Ne uspeva da zavri reenicu.
itav koridor se zatrese od eksplozije i baci nas na zid. S tavanice pone da
pada praina, a vazduhom polete iskrice. (Patriote. Elektro-bomba. Aktivirali su je
na trgu. Ipak su doli, tano na vreme, pre nego to Dan ue u dvorite za streljanje.
to znai da e pitolji u zgradi biti onesposobljeni na dva minuta. Hvala, Kaede.)
Pre nego to uspem da se dignem na noge, iz sve snage gurnem Tomasa ka
zidu. Izvlaim mu no iz pojasa, poseem za kutijom za struju i otvaram je. Tomas
iza mene vadi pitolj, kao u usporenom snimku.
Zaustavite je!"
Noem presecam ice na dnu elektrine mree.
Pucketanje. Kia iskrica. A ceo podrum utone u tamu.
ujem Tomasa kako psuje. (Otkrio je da mu je pitolj beskoristan.)
Vojnici se sapliu jedni o druge. Napipavam put ka stepenicama.
Dun!" ujem Tomasa kako vie za mnom. Ne shvata - ovo je za tvoje
dobro!"
Rei mi u besu izleu same od sebe.
Aha, jesi li to i Metijasu rekao?"
Nemam jo mnogo vremena dok struja ponovo ne doe. Ne ekam da mi
Tomas odgovori. Kreem uz stepenice, preskaem po tri, i brojim sekunde do
prestanka dejstva elektro-bombe. (Prolo je jedanaest sekundi. Ostalo je jo sto devet
sekundi pre nego to pitolji ponovo prorade.)
Izleem kroz vrata na prvom spratu i upadam u potpuno ludilo. Vojnici jure ka
trgu. Bat koraka koji grme sa svih strana. Krim put ka dvoritu u kome je streljaki
odred. Detalji se uvijaju oko mene kao autoput sainjen od misli. (Ostalo je
devedeset sedam sekundi. Trideset tri vojnika su krenula u pravcu suprotnom od
mene - dvanaest je krenulo u mom pravcu - neki ekrani su se pogasili - mora da je
iskljuena struja - ostali prikazuju pometnju meu ruljom - neto pada s neba na trg novac! Patriote bacaju novac s krovova. Polovina rulje se bori da izae s trga, dok se
druga polovina gura da pokupi banknote.)
Sedamdeset dve sekunde. Stiem do hola koji vodi ka streljakom odredu i
preleem pogledom preko prizora ispred sebe: tri vojnika u nesvesti. Don i Dan (s
olabavljenim povezom oko vrata, koji su mu straari verovatno stavili preko oiju
pre nego to je eksplodirala bomba) bore se s etvrtim. Ostali su verovatno otili da
suzbiju nerede na trgu - ali nee se dugo zadrati. Naii e svaki as. Priem im s
lea i utnem straara u noge. Stropota se na zemlju. Don ga udari u vilicu. Vojnik
ostane nepomino da lei.
ezdeset sekundi. Dan ne deluje stabilno, ini se da e se onesvestiti. Mora da
ga je neko udario u glavu, ili ga moda mui noga. Don i ja ga pridravamo izmeu
sebe - vodim nas kroz uzani hodnik koji se grana od koridora u kojima je streljaki
odred, i hitamo ka izlazu. Nekoliko sekundi kasnije, glas Komandirke Dejmson
zagrmi preko zvunika. Zvui besno.
Pogubite ga! Ubijte ga iste sekunde! I postarajte se da se to prikae na ekranima!"
Doavola", izgovara Dan sebi u bradu. Glava mu leti u stranu - svetle oi mu
deluju prazno, bez fokusa. Razmenjujem pogled s Donom i nastavljam dalje.
Vojnici su verovatno zavrili s trgom. I krenuli su po Dana, da ga odvuku u dvorite.
140

Dvadeset sedam sekundi.

Ostalo nam je dobrih 80 metara do izlaza. (Kreemo se oko metar i po u
sekundi; 27 puta 1,5 jeste 40,5. Oruje e biti aktivirano za 40,5 metara. Ve ujem
vojnike izme u koridorima paralelnim s naim, tutnje po tlu. Verovatno trae nas.
Imamo 23 sekunde da doemo do vrata, pre nego to nas stignu. Moi e da nas
ubiju pre nego to uspemo da izaemo.)
Mrzim ovo preraunavanje.
Don pogleda ka meni.
Neemo uspeti." Dan je izmeu nas, poluonesveen. Ako oni nastave a ja
otrim ka vojnicima, verovatno mogu da ih savladam bar nekoliko. Ali i tako e da
sustignu Dona i Dana.
Don se zaustavlja, i ja oseam kako Dan poputa.
ta...", zaustim, i vidim Dona kako skida povez s Danovog vrata. I okree se.
Razrogaim oi. Znam ta planira da uradi. Ne, ostani s nama!"
Potrebno vam je jo vremena", kae Don. ele pogubljenje? E pa dobie ga."
I otri. Niz hodnik.
Ka dvoritu u kome ga eka streljaki odred.
Ne. Ne, ne, Done. Kuda ide! Protraim sekundu gledajui za njim, kidajui se,
pitajui se da li da krenem za njim.
Uradie to.
A onda Danova glava padne na moje rame. est sekundi. Nemam izbora. Iako
ujem povike vojnika iza nas, u hodniku koji vodi ka streljakom odredu, nateram
sebe da se okrenem i nastavim dalje.
Nula sekundi.
Oruje je osposobljeno. Nastavljamo dalje. Prolazi jo nekoliko sekundi. U
hodniku iza nas uje se mete. Ne dam sebi da okrenem glavu.
Kad stignemo do izlaza i izletimo na ulicu, vidim da je nekoliko vojnika za
nama. Nemam vie snage za borbu. Ali ne posustajem. Osetim da se jo neko bori uz
mene i da vojnici padaju, i krajikom oka uoim Kaede.
Evo ih!", vie. Pokret!"
Skrivali su se u blizini zadnjeg ulaza. Kao to smo se i dogovorili. Patriote su
dole po nas. elim da im kaem da saekaju Dona, ali znam da nema vajde. Vode
nas ka svojim motorima. Vadim pitolj koji mi je za pojasom i bacam ga na zemlju.
Ne smem da im omoguim da me preko njega prate. Dana stavljaju na jedan - a
mene na drugi motor. Daj da saekamo Dona, elim da kaem.
Ali kreemo. Dvorana Batala ostaje za nama.

141

DAN
Prasak munje, tutnjava groma, dobovanje kie. I negde u daljini zavijanje sirena
koje upozoravaju na poplavu.
Otvorim oi, a onda zatrepem zbog vode koja pljuti po njima. Isprva se
niega ne seam - ak ni svog imena. Gde sam to? ta se desilo? Sedim kraj nekog
dimnjaka, mokar do gole koe. Na krovu sam kaskadne zgrade. Svet oko mene je
zaposela kia, a vetar mi zvidi kroz mokru majicu i preti da me oduva. Pribijam se
uz dimnjak. Kad pogledam u nebo, vidim beskrajno polje zgusnutih oblaka, besnih i
crnih kao gare, osvetljenih udarima munje.
Najednom se svega setim. Streljakog odreda, hodnika, tankih ekrana. Dona.
Eksplozije. Vojnika na sve strane. Dun. Trebalo bi da sam mrtav, izreetan.
Budan si."
Sklupana kraj mene, gotovo nevidljiva u toj odei crnoj kao no, sedi Dun.
Naslonjena je na dimnjak u nekoj neobinoj pozi, i kao da ne primeuje kiu koja joj
se sliva niz obraze. Okrenem se ka njoj. Zapara me otar bol u nozi. Rei mi zastaju u
grlu i ne mogu da progovorim.
U Valensiji smo. Na periferiji. Patriote nisu htele da nas povedu dalje. Oni su
nastavili ka Vegasu." Dun trepe da ukloni vodu s oiju. Slobodan si. Bei iz
Kalifornije dok jo moe. Nee prestati da nas jure."
Otvorim usta, ali ih ubrzo potom zatvarim. Jel' ja to sanjam? Pribliim joj se.
Podignem ruku da joj dotaknem lice.
ta... ta se desilo? Jesi li dobro? Kako si me izvukla iz Dvorane Batala? Znaju
li da si mi pomogla?"
Dun samo zuri u mene, kao da se dvoumi da li da mi odgovori. A onda skrene
pogled na ivicu krova.
Izvoli pa vidi."
S tekoom se pridiem na noge. S krova vidim digitalne megaborde na
zidovima. epam ka ivici krova i bacam pogled nadole. Definitivno smo u
predgrau. Zgrada na kojoj se nalazimo je naputena i zapeaena daskama, a u
okolini rade samo dva digitalna megaborda. Pogledam ka njima.
Od naslova koji prelee preko njih ponestaje mi dah.

DANAS JE STRELJANJEM POGUBLJEN DANIJEL

ALTAN VING
Ispod naslova ide video snimak. Vidim sebe u eliji. Podiem pogled ka
kameri. A onda kadar iz dvorita, u kome se postrojava streljaki odred. Nekoliko
vojnika dovlai deka koji ne prestaje da se bacaka u sredite dvorita. Ja se ovoga
uopte ne seam. Deku su povezane oi, a ruke su mu vezane iza lea. Izgleda isto
kao ja.
Osim nekoliko detalja koje samo ja mogu da vidim. Ramena su mu neto ira
nego moja. Pravi se da epa dok hoda, a usta je nasledio na oca, ne na majku.
kiljim kroz kiu. Ne moe biti...
Deak staje posred dvorita. Straari se okrenu i otre odakle su doli. Streljaki
odred podigne puke i uperi ih ka deaku. Na trenutak se uje samo uasavajua
tiina. A onda iz puaka polete dim i varnice. Deak se trza pri svakom pucnju.

142

Stropotava se potrbuke na zemlju. Zauje se jo nekoliko pucnjeva. A onda ponovo

tiina.
Streljaki vod se povlai. Dva vojnika odlaze po telo i vuku ga ka prostoriji za
kremaciju.
Ruke poinju da mi se tresu.
To je bio Don.
Okreem se ka Dun. Ona me utke posmatra.
To je bio Don!", urlam po kii. To je bio Don. Okud on tamo, otkud on u
dvoritu?"
Dun ne progovara.
Ne mogu da doem do daha. Sad mi je tek jasno ta je uradila.
Nisi ga vratila u eliju", uspevam da progovorim. Nego si nas zamenila."
Nisam ja", odgovara. Nego on."
epajui, vraam se do nje. Hvatam je za ramena i pribijam uz dimnjak.
Reci mi ta se desilo. Zato je to uinio?" viem. Trebalo je da to budem ja!"
Dun zavapi od bola, i shvatim da je povreena. Na ramenu ima duboku
posekotinu, koja joj je majicu umrljala krvlju. ta mi bi da dreknem na nju? Cepam
rub svoje majice i zavijam joj rame onako kako bi Tes to uinila. Dun se trgne.
Nije toliko strano", slae. Metak me je samo okrznuo."
Jesi li jo negde povreena?" Opipavam joj i drugu ruku, a onda joj neno
prelazim preko struka i nogu. Trese se kao prut.
Mislim da nisam", odgovara. Dobro sam." Kad joj zadenem mokre
pramenove kose za uvo, podigne pogled ka meni. Dane... nita nije ilo po planu.
elela sam obojicu da vas izbavim. Mogla sam. Ali..."
Vrti mi se u glavi od prizora Donovog mrtvog tela na megabordu. Duboko
udiem.
ta se desilo?"
Nije bilo dovoljno vremena." Zastaje na trenutak. Pa se Don vratio. Kupio
nam je vreme, i vratio se niz hodnik. Pomeali su ga s tobom. Nosio je tvoj povez za
oi. Uhvatili su ga i odveli pred streljaki odred." Ponovo odmahuje glavom. Ali
Republika sigurno zna da je to bila greka. Dane, mora da bei. Dok jo moe.
Niz obraze mi klizne suza. Briga me. Kleknem ispred Dun i uronim glavu u
njene ruke, a onda padnem na kolena. Vie nita nema smisla. Moj brat se kidao od
brige dok sam ja cvileo u eliji kao neko sebino derite. Kao i obino, Don je stavio
moje potrebe ispred svojih.
Nije trebalo to da uini", proapuem. Ja to ne zasluujem."
Dun mi stavlja ruku na glavu.
Znao je on ta radi, Dane." I u njenim oima se pojavljuju suze. Neko mora da
spase Idena. Te je Don spasao tebe. Nema brata koji to ne bi uradio."
Ne skree svoj vatreni pogled s mene. Stojimo tako nepomini na kii, kao
sleeni. Prolazi itava venost.
Seam se one noi kad je sve poelo, kad sam ugledao vojnike kako obeleavaju
vrata kue moje porodice. Da nisam otiao u bolnicu, da mi se put nije ukrstio s
putem Duninog brata, da sam negde drugde naao lek za kugu... da li bi sve ispalo
drugaije? Da li bi moja majka i Don bili ivi? Da li bi Iden bio na sigurnom?
Ne znam. Plaim se i da pomislim na to.
Svega si se odrekla." Podiem ruku da joj dotaknem lice, da joj obriem kine
kapi s trepavica. Ceo svoj ivot - svoja uverenja... Zato si to uradila za nekoga kao
to sam ja?"
143

Dun nikada nije izgledala lepe, ovako jednostavna i iskrena, ranjiva a opet
nepokolebljiva. Kad se nebom prolomi munja, njene tamne oi zasijaju kao zlato.
Jer si bio u pravu", proapue. Za sve."
Kad je privijem u zagrljaj, obrie mi suzu s obraza i poljubi me. A onda zagnjuri
glavu u moje rame. A ja dopustim sebi da zaplaem.

144

DUN
TRI DANA KASNIJE:
BARSTOU, KALIFORNIJA.
23.40 SATI.
110 C .
Uragan Evonija se konano stiava, ali kia, teka i hladna, ne prestaje da
pljuti. Nebo se talasa od besa. Pod njime, usamljeni digitalni megabord u Barstou
prikazuje vesti iz Los Anelesa.

OBAVEZNA EVAKUACIJA ZA:

ZEJN, GRIFIT,VINTER I FOREST.
SVI CIVILI U LOS ANELESU OBAVEZNI SU
DA POTRAE SKLONITE U VISINI
PETOG SPRATA I NAVIE.
PRESTAJE KARANTIN U SEKTORIMA
LEJN I VINTER.
REPUBLIKA DOBILA BITKU PROTIV KOLONIJA
U MEDISONU I DAKOTI.
LOS ANELES PROGLAAVA
JAVNU HAJKU NA PATRIOTSKE POBUNJENIKE.
DANIJEL ALTAN VING POGUBLJEN
STRELJANJEM 26. DECEMBRA.
Naravno da je Republika Danovo pogubljenje proglasila uspenim. Iako Dan i
ja znamo da nije tako. Po ulicama i mranim sokacima ve je poelo da se apue o
tome da je Dan jo jednom utekao smrti. Da mu je taj neki mladi vojnik Republike
pomogao u tome. Ostaje na aputanju jer niko ne eli da privue na sebe panju
Republike. Pa ipak. Pria ne prestaje.
Barstou, inae mirniji nego centralni deo Los Anelesa, ipak je prepun ljudi. Ali
ovdanja policija ne traga za nama onako kako to ine u glavnom gradu. Ovo je grad
eleznice. Grad tronih kua. Pravo mesto za skrivanje. Volela bih da sam mogla i
Olija da povedem sa sobom. Da samo Komandirka Dejmson nije pomerila
pogubljenje. elela sam da ga izvedem iz stana, sakrijem ga u nekoj uliici i vratim
se po njega. Ali sada je prekasno. ta li e uraditi s njim? Osetim knedlu u grlu od
pomisli na Olija, uplaenog i usamljenog, kako laje na vojnike koji mi provaljuju u
stan. On je jedino to mi je od Metijasa ostalo.
Dan i ja se borimo da kroz kiu dopremo do starog eleznikog otpada u kome
planiramo da potraimo sklonite. Trudim se da ne izlazim iz senki, ak ni po ovako
olujnoj noi. Dan ne skida kapu, natukao ju je maltene do oiju. Ja sam uvukla kosu
u majicu i obavila stari al - koji je sad sav vlaan - oko usta. Trenutno nemamo kako
drugaije da se preruimo. Otpad je prepun starih vagona, izbledelih, starih i
145

zaralih. Ukupno ih je dvadeset est, ako raunamo i furgon kome nedostaje

polovina vrata, i svi su pripadali Junion Pacifiku. Da ne bih ispala, moram da se
naslonim prema vetru. Ranjeno rame me pecka od kie. Nijedno od nas ne
progovara.
Kad konano pronaemo prazan vagon (40 metara kvadratnih teretnog vagona
s dvoja klizna vrata - jedna su zarala i zatvorena, druga dopola otvorena; mora da
je sluio za prevoz velikog tereta) uukan iza tri druga u zadnjem delu otpada,
penjemo se unutra i smetamo u oak. Iznenaujue je isto. I dovoljno toplo. I to
je najvanije, suvo.
Dan skida kapu i cedi kosu. Vidim da ga boli noga.
Dobro je znati da sirene za poplavu rade."
Klimam glavom.
Ne verujem da e patrole lako da nas pronau po ovom vremenu." Netremice
ga posmatram. ak i sada u njemu, ovako iscrpljenom i neurednom i mokrom do
gole koe, ima neke divlje gracioznosti.
ta je?" Prestaje da cedi kosu.
Slegnem ramenima.
Izgleda uasno."
Jedva primetno se nasmei - ali samo na tren. Jer ga grize savest. Zautim. Ne
mogu da ga krivim.
im stane kia", kae on, elim da krenemo ka Vegasu. elim da pronaem
Tes, da se uverim da je bezbedna s Patriotama, a onda kreemo ka ratnoj zoni da
pronaem Idena. Ne mogu tek tako da je ostavim. Moram da znam da joj je bolje s
njima nego s nama." Kao da eli da me ubedi da je to jedino ispravno. Ti ne mora
sa mnom. Moe da krene i drugim putem u ratnu zonu, pa da se naemo tamo.
Moemo da se dogovorimo gde tano. Bolje da samo jedno od nas riziku je."
elim da mu kaem da je odlazak u vojni grad kao to je Vegas isto ludilo. Ali
ne govorim nita. Zamiljam Tes onako zgurenu, uskih ramena i krupnih oiju. Ve
je izgubio majku. I brata. Ne sme da izgubi i Tes.
I treba da ide da je nae", kaem. Ne mora da me nagovara. Ali idem i ja s
tobom."
Dan se mrti.
Ne, ne ide."
Potrebna ti je podrka. Budi razuman. Ako ti se neto desi usput, kako u
znati da si upao u nevolju?"
Dan me gleda. ak ni u ovoj tami ne mogu da skinem oi s njega. Kia mu je
isprala lice. Nema vie onog crvenog pramena u kosi. Ostalo je jo samo nekoliko
modrica. Izgleda kao aneo, slomljen dodue.
Posramljeno sklanjam pogled.
Ne elim da ide sam.
Dan uzdie.
Dobro onda. Idemo u ratnu zonu da pronaemo Idena, a onda preko granice.
Kolonije e nas verovatno doekati rairenih ruku - moda e nam ak i pomoi."
Kolonije. Ne tako davno, delovale su kao najvei neprijatelj na svetu.
Dobro."
Dan se naginje ka meni. Prua ruku i dodiruje mi lice. Vidim da ga i dalje bole
prsti, a nokti su mu crni od sasuene krvi.
Sjajna si", kae. Ali si budala to ostaje s nekim kao to sam ja."
Kad mi dotakne lice, zatvorim oi.
146

Onda smo oboje budale."

Naginje se ka meni. Pre nego to uspem da kaem jo neto, privue me sebi.
Usne su mu tople i nene, a kad pone jae da me ljubi, zagrlim ga oko vrata i
uzvratim poljubac. U ovom trenutku me nije briga za bol u ramenu. Briga me da li e
nas vojnici pronai u ovom vagonu i odvui nas. Nigde drugde ne bih radije bila.
elim da ostanem ovde, bezbedna i priljubljena uz Dana, u njegovom vrstom
zagrljaju.
udno je to", kaem mu neto kasnije, kad se zajedno sklupamo na podu.
Napolju besni uragan. Za nekoliko sati moramo da krenemo. udno mi je ovde s
tobom. Gotovo da te ne poznajem. Ali... nekad mi se ini da smo ti i ja jedna ista
osoba roena u dva razliita sveta."
Nekoliko trenutaka ne progovara, jednom rukom se odsutno igra mojom
kosom.
Pitam se kako bi izgledalo da sam se rodio u svetu koji vie lii na tvoj, a da si
ti roena u mom. Da li bi bilo isto ovako? Da li bih ja bio jedan od najsposobnijih
vojnika Republike? Da li bi ti bila poznati kriminalac?"
Podignem glavu s njegovog ramena i pogledam ga.
Nikad te nisam pitala za taj nadimak. Zato ba 'Dan?"
Dan znai jo dvadeset etiri sata. 'Dan' znai da je ponovo sve mogue. ivi
u trenutku, umire u trenutku, i tako dan za danom." Gleda ka otvorenim vratima
vagona, ka svetu preplavljenom tamnom vodom. Pokuava da koraa prema
svetlu."
Zatvaram oi i pomiljam na Metijasa, na svoje omiljene uspomene, pa i na one
koje bih radije zaboravila, i zamiljam ga okupanog svetlou. Zamiljam kako se
okreem ka njemu i opratam se s njim, zauvek. Jednog dana emo se ponovo videti,
ispriaemo jedno drugom svoje prie... ali za sada odlaem misli upuene njemu,
odlaem ih na mesto odakle mogu da crpim njegovu snagu. Kad otvorim oi, vidim
da me Dan posmatra. Ne zna o emu razmiljam, ali znam da prepoznaje oseanje na
mom licu.
Leimo tako zajedno, gledamo munje i sluamo gromove, ekajui kino
praskozorje.

KRAJ

147

ZAHVALNOST
Kad god prelistam Legendu, setim se etrnaestogodinje sebe koja svakog
radnog dana pie pod lampom, potpuno nevesna koliko e trajati put do izdavanja.
Sada tano znam koliko je ljudi potrebno da se rodi jedna knjiga, i koliko je njihov
trud vaan. Od srca zahvaljujem:
Svom agentu Kristin Nelson, koja je primila moj rukopis i nijednom nije
posumnjala u mene dok sam pisala Legendu, kao i njenim uvidima koji su Legendu
uinili ovakvom kakva je danas. Ne bih bila ovde da tebe nije bilo. Sjajnim ljudima u
literarnoj agenciji Nelson, to su se postarali da sve tima kako treba: Linzi Merdens,
Aniti Mam, Endi Rasmusem i Sari Megibou.
Mojoj urednici Den Beser, to je uzela Legendu pod svoje i upeglala je u roman
koji je uz njenu pomo zasijao. Presrena sam to te imam!
Neverovatnom timu u Putnam Childrensu i Penguin Young Readersu, koji je tako
strastveno prigrlio Legendu i ophodio se prema meni kao prema princezi - Donu
Vajzbergu, Den Loha, oni Fej, Ariju Levin, Sesiliji Jang, Mariki Tamura, Sindi
Houl, Robu Farenu, Lindi Mekarti, Terezi Evanelisti, Emili Romero, Erin Dempsi,
anti Njulin, Kejsi Mekintajer, Erin Galager, Miji Garsiji, Lizi Keli i Kortni Vud - i
svim meunarodnim izdavaima koji su primili Legendu pod svoje okrilje.
Mom neverovatnom filmskom agentu, Kesi Eva-evski, to je pronala najbolji
mogui dom za film Legenda, i Temple HilI Entertainmentu i CBS Filmsu, koji
prestavljaju taj dom. Ajzaku Klausneru, Viku Godfriju, Marti Boven, Greju
Manfordu, Ali Mielnicki, Volfgangnu Hameri, Ejmi Baer, Donatanu Levinu,
Endruu Bareru i Gejb Ferari - ljudi, sjajni ste. Posebno se zahvaljujem Vejnu
Aleksanderu, to je svoje znanje o ugovaranju primenio na Legendu.
Kami Garsija i Sari Riz Brenan, jer su odvojile deo svog dragocenog vremena i
talenta da ponude jednom nepoznatom autoru sjajne prikaze, kao i Dej Dej, Sindi
Pon, Malindi Lo i Elen Ou za neprocenljive savete, ljubazne rei i silnu zabavu na
Tviteru.
Polu Gregoriju za magine ruke kojima je uinio da na autorskoj fotografiji
izgledam pristojno. Mojim drugarima s deviantArta, koji mi jo od 2002. pomau da
negujem kreativnost ohrabrujuim reima. Porodici i prijateljima koji su uvek bili uz
mene (hvala im na svoj onoj ukusnoj hrani).
I to je najvanije, Primu Galjanosi, koji je Legendu video u najranijem obliku
(buncanju dugom dve reenice), to mi je dopustio da pozajmim njegovu linost za
Dana i njegovo ime za zlog diktatora Republike, to je predloio da Dun bude
ensko, to me je sluao i danju i nou, prolazio sa mnom sve strahove, uzbuenja,
tugu i radost. Volim te.

148

149