Dion Fortune

KO&MIKL\ DOKTQINA
Prevela: Sneana Nci

KOSMIKA DOKTRINA

Original: THE COSMICDOCTRI:-JE

8f1DQAJ

PREDGOVOI?

UVOD . .
.

...
.

.
.

..
.

11

1. OSVIT MANIFESTACIJE: ................................... 15

Izdava: lP ESOTHER[A
Silvija Kranjevia 18, Beograd
Izdavaki savet: Maja Markovi, Maja Mandi i
Vladimir Madi
Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madi

2. SILE (NEGATIVNOG) ZLA

..

IS

3. DVANAEST ZRAKA 1 SEDAM KOSMIKI1I HAVNI ..........22

4.STVAHANJE ATOMA .......................................26
5. ATOMSKA EVOLUCIJA NA KOSMIKIM RAVNIMA .........30
6. NASTANAK SUNEVOG SISTEMA ..........................34
7. EVOLUCIJA SUNEVOG SISTEMA
B. EVOLUCIJA VELIKOG ENTITETA

.
.

.
.

3S
42

9. S1VARANJE VASIONE .....................................46

10. NASTANAK SVESTI ........................................50
ll. EVOLUCIJA SVESTI .......................................53
12. NAS1'ANAK JJUI-[I\ ........................................56
13. EVOLUCIJA B07AN SKIH ISKRI

Lektura i korektura: Izdava

60

14. EVOLUCIJA PLANETARNOG IlIA ........................65

15. EVOLUCIJA GOSPODARA PLAMENOVA, OBLIKA I DUHA. 70

YU ISBN 8681585-04-5

16. UTICAJI GOSPODARA PLAMENOVA, OBUKA I DUHA .... 75

Kompjuterski slog: DELTAdesign

17. GOSPODARI DUHA KAO INICIJATORI .................... 79

lB. UTICAJI KOJI DELUJU NA LIUDSKU EVOLUCIJU ......... B2

tampa: Grafodrom, Beograd

19. ODNOS LOGOSA I MANIFESTOVANE VASIONE ........... 87

Tira: 1000

20. UTICAli MANIFESTOVANE VASIONE ..................... 90

Beograd 1990.

21. GOSPODARI PRVA TRI ROJA I PRIRODNI ZAKONI........97

22. UTICAJI KOJIMA OVEANSTVO DELUJE NA SEBE ..... 100

23. ZAKON AKCIJE I REAKCIJE

24. ZAKON LIMITACIJE PRVI DEO

25. ZAKONUMITACI.IE DRUGI DEO

26. ZAKON SEDAM SMRTI
27. ZAKON UTISKIVANJA

28. ZAKONPOLARlTETA .

29. ZAKON I'RlVLANOSTI PERIFERIJE lU

OKOLNOG SVEMIRA

30. ZAKON PRIVLANOSTI CENTRA

ADDENDA

. .

. ,

104
108
111
114
119

PRfl )COVOr.2
----.
--- .. ------

120
121
124
128

Na kapiji ove knjige, ja stojim kao zakrabuljeni pijun sa

podonjacima. Tu sam da vam ollpncm neke utiske svog pohoda
po sivim stepenicama ovog dcla, i naravno, da vas na vreme
upozorim. Mol.ctc da mc z30bidclC, privueni tajanstvenom
prilikom na prozoru i obeanim blagom, ustro hitajui ka glavnom
ulazu. (Hou rei, slobodno moete da preskoite predgovor). Ba
mc briga, takva je vaa odluka, pa ulazite II nepoznatu kuu, ne
zapitavi sc ta vas unutra oekuje.
Bolje primite letak koji u vam neprimetno ugurati u ake i
proitajte njegov sadraj:
Ova knjiga pred vama je nadasve dosadna i suvoparna. ne, u
njoj nema uzbudljivih delova koji bi provocirali jezu du kime i
dizanje kose na glavi. Ni II kom sluaju je neete itati strasno
gutajui strane i drhtei od misterioznog ara koji plamti sa njenih
stranica. U najboljem sluaju, oseaele sc kao da jedete tanjir pun
pepela, za koji predpostavljate da ima i neko neodredeno lekovito
dejstvo.
"Kosrnika doktrina" nije!-'!t ivo za kn i icvnc avan lu ris tc, povrne
mistiare i honorarne spiritl",li,te, koji zuu" da zavaljeni u fotelji u
toplim kunim papuama i jo uz laku konverzaciju ili gledanje
televizora, sadr7ljem knjige uzburkaju ustajale tokove misli.
0, ne sumorni demon dosade e ih ugrabiti ve najdalje do desete
stranice, tc e oni sa blago gadljivim izrazom, jednom rukom baciti
knjigu na policu da skuplja prainu, a drugom udobno namestiti
jastuk za popodnevno dremanje.
Pa ak i uporniji tipovi, kojima unapred Odajem priznanje,
zapae u mentarne krize, pa e povremeno u afektu bacati i gaziti
knjigu, proklinjui svoju tetnu naviku da zapoeto delo proitaju
do kraja, pa tek potom donesu konani sud. (Tako i treba. To e vas
rasaniti. Samo napred!).
Pomirite se s tim da "Kosmiku doktrinu" uopte neete
razumeti (ili malo). Va modani kompjuter e biti vrlo spreman da

KOSMlKA D OKTRINA

PREDGOVOR

blokira i odbaci taj program. UpaJic sc crvena aiarmn<l lampiGl, a

ljutli na ovako frustrirajuu situaciju najc':;e reaguju dvojako.
Pri nlictc amar krivice, podIlleIn l1vi "'lIjd II i obraz iIl tclcklual
ea i poznavo.lOca tematike i IC("j svom tH.lrazu: "Ti si ili
nckonccnlrisani majmun ili si pomalu mentalno zaOSlao. Ne moe
da shvali () emu sc radi, kako i I.ato sc procesi deavaju, i na koji
nain su pojmovi mcdusobno LI sadejstvu."
Ili ele rei, prepuni srdbe: Taj samozvani Adept unutranjih
"
ravni jc bio iskompleksirani gnjavator. Nema greke, pisac je bio
izofrcniar koji jc uo glasove, l njena podsvest jc i510vari1a
konruziju loe nauenog gradiva rizike, astrologije i okultizma.
Kakva je lo lInevna mora od knjige, kakav je lO bljutav, uspavljujui
napitak bez mate."
U ovoj fazi ogorcl" losti, pljuvaete pn "Kosmikoj doktrini" kad
god ugrat)itc priliku. Zaliete sc prijateljima i intimno nazivati scbe
budalonl" 10 stc sc naivno upccali bilo na imc autora ili delo.
"
Hal Ako za iSIn budete od Iun i, zad ni, II porni i bcz milosU prcll1:J
buntovllom razumu, a zahvaljujui injenici to navedeni Adcp

ulllni rad, i ne moe se lako itati u tramvaju, uz ruak, ili, ne daj

Boe, u kadi (IO i nije loa ideja). Uloile Irud, nemojie bili
maloduni, koliko date - viestruko e vam bili uzvraeno.
Cejena autorka ove knjige, Dion Fortune, koja se iz sve snage
pOlrudila da nam prenese vredne hermelike poruke Adepta
unutranjih ravni, odrasl:1 je kao siroe i purodici zadrtih sledbenika

unutranjih ravni, verovatno iz pedagokih razloga, esto ponavlja,

objanjava i vraa sc na izloene pojmove, moda etc zaklapajui
knjigu s uzdahom pomislili: Razmotrio sam plan tvnJavc podignUle
nevidljivoj zemlji, na nepoznatom terenu. Znam da ima sedam
nivoa, mnogobrojne lavirintc i ncolkrivcllc tajne. Nepoznato sam
Objanjavao poznatim, nastojci da ga zarobim II obliku, ali se ono
proliv moje VOlje Slal no preobraavalo i bcalo mi iz aka."
Od lo;'i.ivi delo porcd .sebe, moete da ga zaboravitc. Niste sreni,
nisle mudri, niste prosvelljeni, niste pronHnjcni. Neviena zemlja i
nepoznata tvroava i dalje .su pred v'lInn.PIlI jL' pred vama.
II

ZalO savelujeJl1, re.skirajulj da 111(' nazovete muiavim

gnjavalorom i zakeralom:
1. Pridile knjizi kao udbeniku. Prepuna je novih pojmova sa
kojima se niste ranije sretali. Ne budile oholi, i u vaim godinama
pOSlOje sadraji koje lreba nauili. Posebno u ovom delu, opisani
pojmovi i procesi su skloni da se lako pomeaju, preplelu i pOSlanu
krajnje nejasni. Ljubazni Adepl unulranjih ravni spada medu
monotone predavae, pa sami procenite da Ii ga treba sluati.
2. Cnajle eme i odnose. Nemojie se uSlezali, lo je jedan od
naina da olakale sami sebi. Ua, pijun, II trenutku pomraene
svesti, svoje crtee sam zguv<lla i pojela, tako nisu objavljeni vama

sekte Hrianska Nauka".

"
Sa primcnjenim okultizll1om sudarila sc u dvadesetoj godini,
..
pnllkom svog prvog zaposlenja u pansionu 71 devojke. Gospodari
Knrme posmatrali su kako poput mescara provodi rutinizirani
ivOI, pa su poeli da zevaju od dosade i postali su zloesti. Poastili
su je pravim, vrlo uspenim psihikim napadom izvedenim od strane
nastojnice navedenog p.msiona. Po pisanju samc Dion Fortune II
, PsihikOj sa Il1oo brani" ' l gadna ena jc bila poprilino prgava,
;
.
.
,
zedna novca 11110CI, a kOristila sc skrivenim, ali razornim metodama

psihikog Ulicaja, kojima je ovladala bOfavivi u Indiji.

D,an Fortune JC u lOm doba bila pOlpuni okullisliki
utokljunac i naivka. Nekako je logino da se pri lom prvom okraju
veoma loe provela, tc kako sama pie, nekol iko god ina nije uspevala
da se sasvim oporavi od posledica.
U traenju leka svojoj muci. Cnspodari IClrme su je naveli da
zakuca na vra t<l, tada ve posu:-- tiiic i asvi III omnu lc, klasine "Zlatne
k oe . Pored tga, to j ova ?rga IIizacija postojala samo kao ljutura
kOJU JC napustila kreativna I stvaralaka sutina, ona je ipak u ovo
vreme nudila SVOjim lanovima efikasne magijske metode samora
zvoja. Na clu ladanje loe Alfa i Omega" nalazila se Moina
"
Meters, udovica uvenog MekGregor Metersa. Poput mua, ona je
bila dogm tina. sujetna i autoritarno orijentisana, ali n a svoju
.
nesreu niJe posedovala njegovo poznavanje magijske teorije i
prakse.

za pomo).
3. Selile se vica: "Nila snaga
glava." Razmiljajie o
napisanom. Jo u se usudili da kaem
medilirajie.
4. Kosmika doktrina" zahteva koncentraciju, razumevanje,
"

Dion Fortune je predano radila, le je vrlo brzo, hermelikim

treningom, razvila visok nivo okultnih moi, a naroito svesno i
VOljno medijumsIvo.
U tom preiodu, ona je osnovala II okviru ,.Zlatne zore"
drulvo, drala je predavanja, seminare, pisala po
polujavn
.
.
OkU tISlJck1 r:t caso l lma l sa. Mistinom loom Teozo[skog
.
"
drusiva , , , kOJ u J sacIOJavala grupa okupljena oko nje, izvela pokuaj
osamosta lj Ivanp.
Ov kvim sv( jim aktivn l ma csl?ko je zgazila na kurije oko
.
SUJeinOJ gosp?dl Melers IJI Je autonlel u "Zlalnoj zori" ve od
:
.
fantje bIO ozbiljno poljulpn. Nastao je pravi magijSki ral o kome je
mlJbulje da itate u PSihikOj utlbrani'\ ali vam mogu rei da je taj
"

KOSMlKA DOKTRINA
sukob bio vrlo ivopisan. Kao tl kakvom horor rilmu, suparnice su
juriale astrnlom, zatiene magijskoIll odorom i naoruane
simbolima, magijskim rekvizitima i oru.jcI11, prcLv,ualc su se II
dinovskc make i prcuzimalc najrazliitija oblija, zaklinjale jedna
drugu raznim Biima i prizivalc mone Entitete. Obc su bile
izm UCllC, izgrebane i iscrpljene do krajnji II gra II ica, a Ii je po pisan jII
nae auLorkc, ona tl ovom sluaju izvojevala pobedu.
Dion Fortune jc posedovala veliko i neosporno z.nanje
praktinog i lcorijskor I )u J Lizma, IC je na pisala broj ne radove iz ovih
Oblasti, od kojih su najpoznatiji: Aspekti okullizma", "Kosmika
"
"
doktrina , Ezotcrini redovi i njihov r:ur, "Ezolcrin1 filozofija
"
ljubavi i braka", "Praktini nkultiz:llll u :-'\'akodnevnom ivotu",
"
Razumni okullizam , "Mistin;1 k:lhala", "Trening i rad posveeni
"
ka", "Kroz vrata smrti", od kojih su !leke prcveuene i na na jezik.
Pored posveenosti ilermctizlllu, Dion Fortune se zanimala za
psihologiju, a posebno za dela Frojda, Adlera i Junga. Radila je i kao
psihoterapeut na jednoj od londonskih klinika.

Radoznalom istraivau, mogu biti veoIlla zanimljivi i njeni

okultni romani, kao to su: .,Meseeva magija", "Dcmonski
"
ljubavnik", Bog sa kozijim nogama", Svetenica mora , Krilati
"
"
"
bik , "Tajna Dr. Travernera", pogotovu ako je sklon da paljivo ita
izmed II redova.
Dion Fortune je .1924. godine osnovala "Drutvo unutranje
"
svetlosti , koje se baziralo na ritualnom sistemu "Zlatne zorc".
Knjiga koja je pred vama, "Kosmika doktrina" bila je jedno od
temeljnih spisa koji su se prouavali u ovom drutvu. Nju je Dion
Fortune prim ila unlItranj im diktatOl11, st IIpivi II kon la kt sa visokim
Adeptom unutranjih ravni, koji joj je prcneo hermetike poruke o
sistemu i delovanju Kosmosa.
Svoje fiziko telo napustila je 1946. godine, zaputivi se ka viim
planovima.
Sada vas preputam hirovitim tokovima ..Kosmike dOktrine",
nadaj ui se da ete pobediti vaseijenske vrtloge i uspeno izroniti na
kraju knjige.
Maja Mandi

10

UVOD

Ova knjiga uenja prenela mi je sa unutranj i h ravni tokom 1923.

i 1924. godine. Prosledio ju je ovek na vema visokom stepenu
evolucije. Njegova poslednja inkarnacija je poznata, ali je ne
otkrivamo na ovom mestu, dovoljno je rei da se radi () filozofu i
uitelju svetske slave. Po ezoterinoj terminologiji ova osoba
pripada ,.viim Uiteljima".
Ova uenja imaju za <.:ilj da doprinesu dubljem razumevanju
kosmikog zakona i proirenju svesti, do te merc, da ona sama moe
uzdii misao do njenog izvorita. Ona tvore i osnovu na kojuse moe
nadgraditi opseno ezoterino znanje, budui da sadre Objanjenje
za mnogo toga to je neupuenom itaocu do sada bilo nedostupno,
S obzirom na razmere ove koncepcije, koje uveliko nndilaze granice
nauh konkretnih umova, nametnula se potreba za njenim
meta..f0rinim izraavanjem.
Citaocu savetujelll da istraje u svojim napari Illa da iz ovih uenja
stlldiranjem i razmiljanjem, izvue najviSe to moe.
Re"Ui::itcJj", koriena II ezoterinoj terminologiji ne odgovara
najbolje mojim potrebama, jer u sebi sadrIj asocijacije na
Master" znai
Uitelj", ali i
"gospodara i slugu" (engl.
"
"
"
"Gospodar -prim. prev.), pored implicirane asocijacije na uitelja
"
i uenika". Medutim, mi nasledujemo izraze kojesu usvojili oni koji
"
su obnovili potragu za "drevnom mudrou na Zapadu, i moramo
se nj ima sl ulj I i to bolje moemo, a i poelj no je odbaciti strane rei
(najee sa Hindu i Sanskrita) gde god je to mogue, i zameniti i h
naim sopstvenim jezikim ekvivalentima. "Logos" je II tekstu
zadran kao takav, s obzirmn da ima jasno definisanu primenu, to
nije sluaj sa reju Bog", koja je prilino neodreena i teko
"
r:.lzliva zbog sektakih ubedenja.
Sto se tie Uitelja" ili Adepta unutranjih ravni, elela bih da
"
na o vom mestu razjasnim da oni pripadaju daleko viem stepenu
.
.
.
razvIlka od Onih bestelesl11h "duhova"-glasnika, koji opisuju,
najcl:e posredstvom medija, rajske svetove" sopstvenih subjektiv
"
nih stanja unutranje ravni. Ovi drugi imaju malo toga vredno da
saopte prosena obrazovanom oveku; oni pIVi, opet, imaju puno
11

I
,I
,I

l,

KOSMIKA DOKTRINA

UVOD

toga da kau, ali najee deluju samo preko briljivo odabranih i

visoko upuenih pojedinaca, izuzev, naravno, katia sc radi o
"kontaktima" koje svako od nas moe uspostaviti, a iji :-.c rezultati
ispoljavaju iskljuivo na intuitivnom planu, pa ih ne smemo uvek
smatrali verodostojnim.
Adepti unutranje ravni povremeno hi sc p071bavili pitanjima o
svome stanju i prilikama, i u donjem tekstu navodimo tri odlomka
koja neupuenom itaocu mogu bili od koristi. Ove visoke
inteligencije II svom su razvoju prcv<lzilc potrebu za inkarnacijom,
a II njihovom sadanjclll ustrojstvu apsorbovana su sva iskustva
njihovih zemaljskih jvola. Izlino je i rei da oni vie nisu tclesni, j
prie o njihovom navodnom ivotu 113 udaljenim i zabaenim
mestima na zemlji sasvim su neosnovane: onome ko zna ta je
"Uitelj" zdrav fazum nedvosmisleno ukazuje da takav ovek ne
moe II sadanjosti iveti na zemlji. Postoje, naravno, visoki adepti
"
(visoko razvijeni i prosvetljeni ljudi), ali oni jo uvek nisu "Uitelji .
"
Mogue je da e u budunosti, sa napretkom evolucije, "iluminati
ranga Uitelja ostajati na zemlji, umesto da predu na unutranje
ravni, u potpunom kontaktu sa unutranjim i spoljanjim ravnima,
da bi na njoj mogli delovati sve dok im to njihOVO fiziko telo bude
doputalo.
"Ukoliko ovek odlui da potrai Stazu, on izraava elju. Oni
koji posmatra ju sa unutranj iil ravn i pri metie tu lelju i "rasporedie
"
ga tl razrcd koji odgovara njegovom tcmperamentu. Kada ovek
"
proe kroz izvestan period obuke, on biva poveren "Vodi (uloga
vode prvo je wduenje koje na sebe preuzimaju due kada se
prihvate posla na ovoj strani). Voda e nastojati da uenje koje eli
da prenese utisne lclepatski u duu svog uenika, cl uenik sc mora
"
.
truditi da primi ono to mu se "govori .
Potom uenika poveravaju jednom od niih Uilelja koji, pored
njega, brine i o izvesnom broju drugih uenika. Voda ima samo
jednog uenika, cl Uitclj ih ima vie. Kako uenik napreduje, tako
prelazi u nadlenost Uitelja vieg ranga. Njegov problem uvek e
biti da uje ono to mu Uitelj govori. Sto je vii rang Uitelja, to se
"
on nalazi dalje od Zemlje.
"ta su Uitelji'! Ljudska bia kao i vi, ali starija. Oni nisu ni
Bogovi, ni Aneli, ni Elementali, ve Rojedinci koji su izvrili isti
onaj zadatak koji ste i vi sebi postavili. ta ste vi sada, oni su nekad
bili. ta su oni sada, i vi moete postati.
Zar imate tako malo verc u ivot posle telcsne smrti da ne
moete ni zamisliti da postoje Uitelji? Zar imate tfIko malo vere u
doktrinu evolucije da ne maletc zamisliti ljudska bia koja su
superiorna tl odnosu na vas, kao to sle vi u odnosu na ivotinje? Zar

tako malo znate o snazi duha, da ne verujete u mogunost

komunikacije izmedu vas i njih? Ako nema nieg iznad vas, kakve
onda nade gajite? A ako ste je okuali, zato da ne oekujete da e
vi prvi podvizi bili rudimentarni, nesavreni, i nepotpuni? Ako
nIkada neto ne zaponete, nikada neete ni doi do kraja. Morate
sc zadovoljiti mucanjem, pre nego to teno progovorite. Ukoliko to
ne iskusite nikada neete nauiti da govorite. Mi emo vas nauiti
"
jeziku.
"
"Uitelji, kako ih vi zamiljatc, puka su "imaginacija . Imajte na
umu da Ja nisam rekao tla su Uitelji imaginacija; rekao sam:
"Ui{eUi, kako ih vi zami.Ume". Ono to mi jesmo, vi ne moete
Shvatiti, i uzaludno bi bilo i da pokuate, ali nas moete zamisliti na
aSlralnom planu, a mi vam se moemo obraati kroz vau matu, pa
iako vaa mentalna slika nije stvarna i opipljiva, ovaj kontakt jeste i
stvaran i opipljiv.
Uitelji, kakvi oni navodno jesu u popUlarnoj, kvazi-ezoterinoj
"
misli, ista su fikcija;ali dokle god vi budete "konkretna svest
moraete da koristite astralno da biste doprli do apstraktnog. U
okultnOj nauci upravo se i ue zakoni astralnog oblika misli.
Razlika izmedu oveka koji dopire samoda astraine imaginacije,
i oveka koji putem astraine imaginacije dopire do spiritualnih
realnosti, je u lome da se onaj prvi u svom poimanju ne moe izdii
iznad astraine imaginacije, dok ovaj drugi u svojoj dui ima
"
spiritualne realizacije i aspiracije, kojc prenosi u "modanu svest
"
uz pomo astraine imaginacije.
Uitelj, kome imamo da zahvalimo za uenjeizneto II ovoj knjizi,
. kao predgovor svojoj prvoj lekciji, sledei uvod: "Ja se bavim
daje
pOduavanjem, i oduvek sam vodio brigu o studentima. Nije nimalo
lako izneti sredenu kosrnoganiju i Nauku o oveku, i ja u to
verovatno uiniti na poneto nepovezan nain, ali sam siguran da
sutina ove materije nee izmai paljivom itaocu. Ima raznih knjiga
O drevnoj Mudrosti, ali tc su knjige uglavnom namenjene navodenju
itaoca da prati njihovu specifinu linij u razvitka, jer sc ne Obraaju
samo svesnom umu, ve i podsvesti. One uznose misao do samog
izvorita ideja.
Nauka sc deli u dva odcljka - beleenje injenica i njihOVO
.
obJ3n
JavanJe. Nauka moe sadrati samo ono to postoji u umu.
Ono to ne dopire do uma, ne moe se spoznati. Stoga vi moete
saznalI samo on to vam vaa ula stavljaju na raspolaganje.

Radanjem nOVih cula saznanju sc otvaraju nove ravni postojanja.

Mogunost saznavanja medutim, ima granicu - konanost. Mo

12

13

KOSMICKA DOKTRINA

zapaanja sc povlai kada na ide na granicu ispaljenog. O onome to

"
se nalazi iza nje, moemo saznati samo uz pomo analogije.
U ovako zakucnim stvarima, italac mora imati razumevanja za
potekoe u komunikaciji, tc uzeti u obzir da je glasnik nastojao da
pronade najprikladnije metafore da bi prcneo transcendentalne
ideje. Mora tc koristiti svoju matu i intuiciju u itanju ovog tiva, jer
se u njemu ne radi o jednostavnom izvodenju elementarne teoreme,
ve o nastojanju onog koji je davno raskrstio sa potrebom za fizikim
telom da prenese veoma apstraktne ideje onima koji su jo uvek
telesni.

1.
O:llVIT 1i\NlfE0,[,i\CIJE

eiSPOIjeno je ista egzistenCija.

i ne moemo rei da ono nije.
Iako nije ispoljeno, ono jes te. ONO je izvor iz koga sve nastaje. ONO
je jedina "realnost". ONO je jedina supstanca. Samo je ONO
postojano, sve drugo je privid i postojanje. Za Ncispoljeno jedino
moemo rei JESTE. ONO je glagol "biti" primenjen na samogsebe.
ONO je stanje istog "bivstva", bez osobine i bez istorije . Sve to o
NJEMU moemo rei je da ONO nije nita to nam je poznato, jer
sve 1O znamo mora biti ispoljeno da bismo ga spoznali, a sama
njegova manifestaCija dokazuje da se ne radi o neispoljenom.
Neispoljeno je velika negacija, u isto vreme ONO je beskrajna
mogunost koja se jo nije stvorila. Ono se najbOlje mu/.e zamisliti
II slici meduzvezdanog prosLOra.
U ovim okullnim uenjima pruiemo vam izvesne slike, II ijem
vidu treba da zamislile odredene stvari. Tc slike nisu dcskriptivnc,
ve simboline, nal1lenjenc SLl obuflvrmjl.lJ fl ne informisanja uma.
Stoga o Neispoljenom moete misliti kao o meduzvezdanom
prostoru; a o Logosu kao o Suncu, okruenom sistemom planeta; a
o emanacijama Logosa kao o Zracima. NeispoIjeno je jedino
svejedinstvo. Manifestacija poinje kada se javi dualitet.
Prvi dualitet je svemir" i "kretanje". Prva manifestacija bila je
"
strujanje u svemiru - metafora koju moram da upotrebim moda
ne govori nita vaim umovima. Sve Sto mogu da kaem je da se
" kretao: videetc da ove rei puno toga Objanjavaju.
svemir
"
Dakle, kadase svcmir krcc, on ima specifinu osobinu - poto
nema lrenja, on ne gubi momenat, ve nastavlja da struji. Kada se
svemir kree, na delu su dve sile:

(a) Sila koja ga podstie na kretanje, i koja predstavlja elju

svemira za kretanjem.

14

15

KOSMIKA DOKTRINA

OSVIT MANIFESTACIJE

(b) Sila koja mu do tada nije doputala da se kree, i koja

predstavlja elju svemira za inercijom.

sferi takode nastaje sekundarna derivacija, pa, i ako je sama

roLIrajui krug kretanja, ona za taj kos mos predstavlja prvobitnu
tiinu, nepominost iz koje je taj kosrnos ponikao, ona je
kamen-temeljac sile kosmosa, ono to se suprostavlja, i to jedino
omoguuje postizanje trenutka, a moemo je nazvati prsten Haos,
"prvobitno zlo". Prsten Haos nastaje i razvija sc iz reakcije prvobitne
sile, kao njen potisak, odraz. On rotira pod pravim uglom u odnosu
na prvobitni spin, i suprostavlja mu se. Upravo jc privlanost prstena
Haosa izazvala sekundarno kretanje prstena Kosmosa, stvarajui
sekundarni spin, koji nazivamo prstenom Graninikom, probitnim
ogranienjem. Stoga je, u sutini, prvobitno zlo omoguila nastanak
kosmosa.

Ova dva faktora prisutna su II svakom kretanju, medutim, elja

za kretanjem, budui da je jaa, savladuje elju za inercijom, a elja
za inercijom nastavlja da, kao smetnja, prati kretanje. Eto zbog ega
u kosmosu ne postoji takva stvar kao to je prava linija. Svako
kretanje, dakle, ima blagu zakrivljenost u svojoj projekciji; SLOga se
ono posle nekog vremena vraa u taku iz koje je poteklo i obrazuje
rotirajui prsten.
Prvobitno kretanje samo je protok svemira koji se, nakon dugih
eona, vraa odakle je krenuo, a zatim obnavlja svoja pULOvanje. Tako
se uSlanovljuje rotirajui pojas ogromnog obima. Ovaj pojas
beskrajno dugo rotira na jednoj ravni nepromenijivim spinom.
Medutim, on ima lendenciju da proiri svoje kretanje ne okolni
svemir, zbog ega sve vie svemira ulazi II rotaciju. (Sve je OVO,
nemojte zaboravili, metafora). Rotacija na jednoj ravni nastaVlja se
sve dok sile koje ona stvara ne izazovu nbvo kretanje, tako da se u
svemiru obrazuje nova struja pod pravim uglom u odnosu na prvu, i
ponavlja se iSli proces.
.
'
Sada imamo dve rotirajue ravni, jcdnu unutar druge, a vano je
naglasiti da sc druga ravan formira iznad prve, i stoga je njen prenik
vei.
Tokom bcskmjnog niza cona, ove ravni rotiraju pod pravim
uglom jedna u odnosu na drugu, i eVOlucija se u celosli usmerava na
razliku u njihovim veliinama. Kada vea ravan dostigne brzinu
manje i starije, ona poinje da privlai njen aspekt, tako da se stariji
krug primie novijem.
Sada moramo zamisliti da prvi krug ima gornju i donju povrinu.
Gornju povrinu izlaznog luka ( izlaznog", u smislu smera kretanja,
"
kao i ulaznog", prim. prev.) moemo zamisliti kao pozitivnu, a
"
donju kao negativnu. Sa ulaznim lukom, sluaj je obrnut.
IsLO to vai i za spoljani krug.
Ovi krugovi se meusobno privlae i Odbijaju, tako da moete
zamisliti kako gornja povrina izlaznog luka (prvog kruga), budui
da je pozitivna, stremi na gore, ka svom komplementarnom aspektu
u drugom krugu, a donja povrina ulaznog lUKa stremi na dole, tako
da u rotirajuem disku nastaje drugo kretanje. Kada to sekundarno
kretanje zavri prvi krug i ustanovi sopstvenu, ustaljenu reVOlUCiju,
nastaje novi kosmos. To je prapoetak kosmosa, izraen najpribli
nijom metaforom.
Sekundarni spin prvog kruga je prsten Graninik, a krug druge
formacije je onasrera koja ustanovljujegranice haosa. Na spoljanjoj
16

17

SILE INEGATIVNOG) ZLA

2.
8lLE (NECi\TNNOC) ZLA

re nego to naslavirno sa izlaganjem, moramo objasnili

koncepciju zla. Priseliele se da je iz prvog kretanja naSIalo
sekundarno krelanje, u skladu sa zakonima reakcije, le da je
sekundarno krelanje, suproistavijajui se primarnom, stvorilo
stabilnosI. Funkcija opozicije je uvek stvaranje stabilnosti. Ono je
sekundarni spin, koji nasIaje kao reakcija na primarni. Kasnije emo
podrobnije objasniti pravu prirodu zla. Zlo rada konanost ogranienosI, i Sloga usredsreduje; ako pravilno shvalimo prirodu
zla, onda njegove sile moemo koristiti II smislu II kome one i treba
da funkcioniu - kao protivtea. Kada inimo obrnuto, i pokuamo
da upotrebimo sile prstena Haosa dinamiki, nasIaje zlo u
uObiajenom smislu rei. Zlo se mora zamisliti ezoteriki, kao
ogranienje koje omoguuje stvaranje priliska - kao otpor koji
omoguuje postizanje koncentracije.
Dau vam jedan primer. ulnost je", kaete vi, zlo od koga se
"
"
valja uzdravati", i stoga su ivotne sile skoncentrisanc na vie ravni,
jer im je izvestan nain ispaljavanja osporen. Kada ne bi bilo takvog
sklada, ne bi bilo ni koncentracije, pa dakle ni delenja. Para se ne
moe upotrebili, ako je sud alvaren. Ovu funkciju zla valja dobro
razumeti. Zlo vas odbija od sebe. Svaki napredak ka vioj ravni je
reakcija na zlo. Kada ne bi bilo zla, ne bi posLojala potreba za
usavravanjem, stoga ne bi bilo napredovanja niti evolucije.
Ponovimo jo jednom ono to je do sada izloeno: postoji
.
pnmarm spin prstena Kosmosa; kao reakcija na njega, nastaje prsten
Haos; privlanou prstena Haosa stvara sc sekundarni spin u
prstenu Kosmosu, koji tvori prsten Graninik.
Kretanje prstena Kosmosa, koji ima spin u jednoj ravni, a pri
tome rotira oko zemljine ose, postavlja granice koje stvorenja te
sfere ne mogu prei, ak ni u mislima. Medutim, ta sfera je
obuhvaena dvema linijama sila, koje predstavljaju prsten Kosrnos i
prsten Haos, koji rotiraju pod pravim uglom jedan u odnosu na

18

drugog. Ralacija prstena Kosmosa izvor je sile iz koje evolucija

dobija svoj trenutak; a rotacija prstena Haosa izvor je sile iz koje
involucija crpi snagu.
Evolucija je kretanje od periferije ka centru,
Devolucija, ili disolucija, je isisavanje u okolni svemir.
Prsten Haos ne pripada sferi koju okruuje, ve okolnom
svemiru. Ovo je veoma znaajan inilac s njim II vezi.
elje prstcna Kosmosa usmerene su ka sferi koju on okruuje.
elje prstena Haosa usmerenc su ka svemiru koji njega
okruuje.
Prsten Kosrnos tei da proiri centar.
Prsten Haos tei da proiri periferiju.
Prsten Kosmos tei da se kontrakcijom zgusne.
Prsten Haos tei da se vrati Neispoljenom iz koga je nastao, pa
stoga, ukoliko bi njegov uticaj bio neometen, da svede sferu koju
okruuje na nitavnosI, nepostojanje.
Kada bi njegov uticaj bio neornelen, prsten kosmos bi bio
statian u neposrednoj sadanjosti.
Ova dva uticaja izvor su svake sile u Kosmosu. Zgunjavajui se,
prsten Kosrnos - raste. Rasplinjujui se, prsten Haos - nikada ne
raste.
Ova dva prstena nazvaemo dobro i zlo; ivot i smrt; svetlost i
tama; duh i materija; bie i nebie; bog i dava, jer svaka od ovih sila
potie iz Odgovarajueg prstena. Medutim, razjasnimo na ovom
mestu da prsten "dobro" i prsten zlo" nisu dobro i zlo, onako kako
"
vi razumete ove pojmove, ve su oni samo rotirajui krugovi sila pod
pravim uglom jedan u odnosu na drugog, i stoga su u opoziciji; i ono
to se naziva "dobro" nije nita drugo do ugao prvonastalog kruga,
a ono to se naziva zlo" nije nita drugo do ugao u opoziciji sa prvom
"
ravni, i sasvim je mogue da e u nekom drugom kosmosu prva ravan
poeti da rotira pod drugaijim uglom - uglom vaeg zla". Pa ipak
"
zlo"
nc zavise ni
e ona biti "dobro" II svom kosmosu, jer dobro" i
"
"
od kakvog ugla ili ravni, ve od svog meusobnog poloaja.
Prvonastala sila naziva sc dobro", jer raa liniju sile koju nazivamo
"
evolucijom. Sve potonje, sekundarne sile posmatraju se II odnosu na
to merilo. Sve dok se kreu pod istim uglom pod kojim se kree
primarna sila, smatramo ih dobrim. Ukoliko se kreu pod pravim
uglom II odnosu na nju, smatramo da su II opoziciji, i nazivamo ih
zlim" (silama). Zlo je jednostavno ono to se kree u suprotnom
"
pravcu od evolucije. Zlo je ono to pristupa ravni kretanja prstena
Haosa, i stoga tei da sc vrati u Ncispoljeno. Prsten Haos privlai svo
zlo koje nastaje u vasioni, navodei ga na samounitenje, jer sama
ideja zla" podrazumeva silu koja tei nepostojanju.
"
19

SILE (NEGATIVNOG) ZLA

KOSMlCKA DOKTRIN A

CORRIGENDUM

Stoga moete zamisliti dva aspekta zla:

Da bi smo uklonili svaku konfuziju iz naslova " negativno zlo",

navodimo primedbu jednog autoriteta:
" nije zadovoljavajue. Re
zlom
negativnim
Haos
prsten
Nazvati
"
" "
"zlo ovde je neprilino upotrebljena, budui da ona unosi pometnju
i zbunjuje ne samo neupuene, ve i one koji se razumeju II nau
terminologiju. Bez promene i tenzije koje prouzrukuje rast, kosrnos
ne bi mogao napredovati do svoje konanosti. Prsten Haos nije stran
prstenu Kosmosu, ve proizilazi iz njea i u veiLOj je vezi s njim.
Medudejstvo dvaju prstenova naiLku)e svesnom t podsvesnom
ljudskom umu. Ukoliko se prsten Haos uopte ima i smatrati
negativnim, trebalo bi ga nazva ti " nega tivna dobro". Sam Apsolut je
zakon - ono LO je u opoziciji nije nuno i u neprijateljstvu. "

(a) Onaj koji vam omoguuje da veete sile dobra, opozicijom i

tako steknete stabilnost - uporite.
(b) Zlo je, ukoliko deluje neometano,smeLlar bogova. ZaLO, ree
Svevinji: "Ne opiri se zlu ". Kada se opircte zlu, vi vezujete dobro,
vezujete silu dobra, koja dri zlo u inertnosti. Od toga nema nikakve
koristi,dobro ne moe sa tako stvorene platforme odskoiti ka veim
visinama. Zato nije dovoljno na mrnju odgovoriti ljubavlju, na zlo
Odgovoriti dobrim; tako ini neznalica, a ujedno je i LO razlog zbog
koga je ezoterina religija imala tako mali uticaj na svet, Na mrnju
morate odgovoriti mrnjom, dovoljnom da prouzrokuje vezivanje
sile. Morate mrzeti mrnj u i, poto ste zlo, opozicijom uinili
internim, ljubav moete postaviti na vrstu platformu i upotrebiti je
kao odskonu dasku.
Stoga se zlu suprostavljajte samo kada elite da uradite ndto
konstruktivno - kada elite da napravite neSto novo. Nikada se ne
suprostavljajte zlu koje elite da unitite. Napravite vakum oko
njega. Onemoguujete ga da dade u dodir sa opzicijom. Tada, budui
da mu se niSta ne suprosLavija, ono je slobodno da sledi zakone
sopstvene prirode, drugim reima, da se pridrui kretanj u prstena
Haosa. Tada sc ono kree ka periferiji vasione, sve dok ne na ide na
spin prstena Graninika, kroz koji ne moe da prode, ali, st igavi na
mesto takve primitivne jednostavnosti, ono se razlae na sopstvene
elemente, koje privlai najblie kretanje, odnosno priroda prstena
Kosmosa, priroda dobra.
SLOga se zlo, kada je neometano, razlae na neizdiferencirani,
sirovi, materijal postojanja - prvi oblik manifestacije. Ono vie nije
organizovano. Ono vie nema osobina. Poinje ponovo iz poetka,
preobraeno kroz neutralnost u dobro.
Iz spina ovih dvaju prstena nastaju uticaji koji igraju glavnu
ulogu u stvaranju.
Sada ste u poziciji da znate zbog ega je misterija zla tajna koju

uvaju Upucnici, jer kada shvatite zlo, ono moe biti izuzetno
korisno. Medutim, kada bi neupuen ovek znao za korisnost i
dobrotu zla, on bi ga upotrebio dinamiki, na pozitivnoj strani
njegove manifestacije, a ne statiki, koristei se njegovom
negativnom kvalitetima, kao to to ini Upuenik.

Tamo gde u ovoj knj izi re "Upucnik" stoji sa velikim "U ", misli se na
prosvetljenog adepta .

20

21

3.
DVANtJ'0T ZQN..A

I cliEDAM KOcliMIKlli Qi\VNI

KoSolOS sc u svom prVObitnom aspektu sastoji iz tri rotaciona

kretanja. Sve to postoji nije nita drugo do kretanje - kretanje u

svemiru - isto kretanje; a iz prvObitnog kretanja nastaje sve to
postoji. Kosmos je omeden onim kretanjem koje nazivamo
prstenom Graninikom. Meutim, pored prstena Graninika,
postoje jo dva pravca kretanja. To su prsten Kosmos i prsten Haos,
", odnosno izvori sile koje su nama poznate pod tim
zlo
i
dobro
"
imenom. Meutim, iako oni deluju na sve to sc nalazi unutar
prstena Graninika, ono to je u njemu, ne moe prei granice tog
prstena.
Ova tri kretanja predstavljaju "praelemente" kosmosa - prvo
TrOJstvo. Zbog toga Svevinje bie u ovoj manifestaciji uvek
zamiljamo kao Trojstvo, a tri je osnovni broj. Sve sc, na kraju
krajeva, moe svesti na ova tri dejstva. Sve to nakon njih nastaje
moe se objasniti meudejstvom ovih sila:
(a) Sila prstena Kosmosa, koja tei ka centru.
(b) Sila prstena Haosa, koja tei ka okolnom svemiru.
(c) Sila prstena Graninika, koja odrava ravnoteu meu njima
i ne dOZVOljava da jedna od njih prevlada.

DVANAEST ZRAKA I SEDAM KOSMIKIH RAVNI

Prsten Haos ne moe nita da stvori,jer se svaka sila koju on raa

rasplinjuje u okolnom svemiru. Medutim, prsten KOSOlOS, udruen
sa prstenom Graninikom, konzervira svoje silc,jer sile koje on zrai
u svemir unutar njegovog okruenja ne mogu ponovo izai napolje,
zalO to ih ograniava dejstvo prstena Graninika. SlOga se one
upuStaju u akciju i interakciju meu sobom, stvarajui sve sloenije
i sloenije uticaje.
Vratimo se sada u onaj trenutak u kome je prsten Graninik
okonao svoju prvu revoluciju, omoguivi nastanak kosmosa.
Kada dostigne maksimum momenta svoje vrste kretanja svaki
oblik sile rada sekundarna kretanja, koja na sebe preuzimaju ovako
stvoren viak sile; jer sila rada silu kada sc neometano kree.
Prvobitna aktivnost je KRETANJE.
Druga aktivnost je SVETLOST.
Trea aktivnost je ZVUK.
Kretanje prstena Kosmosa stvara sekundarne vrtIage unutar
zone svoga dejstva; on tei da u svoj spin uvlai sve vie i vie svemira.
Kako sc ne moe iriti na spolja, jer je ogranien sferom prstena
Haosa, on sc "iri na unutra ", tako da rotirajui pojas konano
postaje rotirajui disk sa nepominim centrom.
Ovaj disk, budui da ga rotira sekundarno kretanje, odnosno
prsten G raninik, postaje rotirajua sfera.
U meusobnoj interakciji dva oblika kretanja se, po prirodi,
neutralizuju, zbog ega dolazi do raZbijanja prostog kretanja diska,
a glavna taka aktivnosti prestaje da bude periferija, i postaje centar.
Iako prsten KOSOlOS, prsten Haos i prsten Graninik nastavljaju
da rotiraju, svaki za sebe, na jed nOj ravni, a sinteza njihovih kretanja
raa seriju rotirajuih radijusa. Ti radijusi su zraci.
Zrak zamislite kao seriju rotirajuih spirala koje povezuj u
centar sa periferijom, pri emu je:
(a) Dejstvo prstena Haosa u sili koja prozrokuje izlaznu struju
koja sc kree prema periferiji.
(b) Dejstvo prstena Kosmosa u sili koja prouzrokuje strujanje
ka centru.
(e) Centar - sinteza i ravnotea svih sila.

Prsten Graninik je, meutim, proistekao iz prstena Kosmosa, i

stoga mu, po svoJoj prirodi, vie nalikuje nego prstenu Haosu.
Uvek morate imati na umu da prsten Haos ima sklonost ka
svemiru Neispoljenog i tenju da se vrati u neispoljenje. On je
okrenut prolost t I veno nastOjI da uspostavi uslove koji su II
prolosti vladali.
Prsten KOSOlOS tei da sc usredsredi, a prsten Haos tei da se
raspline. Tenja prstena Kosmosa okrenuta je ka budunosti.

Iz gore navedenog moemo zakljuiti da, na kosmikom planu,

Zraci omoguuju nastanak centralnog Sunca.
Tako sada, pored tri velika "primara ", koja su u potpunosti
" kosmosa koji su stvorili, imamo i isto kosrniko
izvan
"
kretanje.kretanje zraka, koji struje ka periferiji i nazad, ka centru.
Ove Zrake - krune zrake, koji se Odbijaju o prsten Graninik

22

23

KOSr,UCKA DOKTRINA

- treba da zamislimo u parovima, a svaki od njih je u posebnoj vezi

sa svoJ im parom kOJI se nalazI nasuprot njega, tako da njihovo
kretanje, II sutini ima oblik poloene cifre8 (oo), pri emu se izlazna
struja nalazi II gornjem delu jedne polovine kruga, i u donjem delu
suprotne polovine.
Ovde jc skrivena veoma duboka istina, u bliskoj vezi sa
praktinim okultizmom.
Medu ovim novim kretanjima stvaraju se pritisci iz kojih nastaje
serija koncentrinih prstenova, tako da kos mos biva izdeljen na
segmente. Kretanje rotacionih zraka i koncentrinih krugova
poznata su pod imenom velikih "sekundara " . Zraka ima dvanaest, a
koncentrinih krugova - sedam.
Unutar segmenata ustanovljuju sc kretanja, poznata kao
" . Najblia analogija tim kretanjima je Braunovo
tangencijali
"
kretanje atoma. Ukrtanjem zraka i krugova nastaju uglovi, a otro
tangencijalno kretanje, stvoreno na ovaj nain, uvodi II kosmos novi
fa kLO r.
Primetiete da smo do sada razmotrili tri vrste kretanja.
(a) Interakcija primarnih prstenova.
(b) In terakcija sekundarnih zraka i krugova.
(c) Tangencijalno kretanje, prouzroeno opozicijom uglova u
sekundarima.
U ovim tangencijalnim kretanjima, linijesila neprekidno prelaze
preko putanja drugih linija sila, budui da su ograniena na male
segmente kosmosa. Tamo gde sc one ukrtaju, stvara se mali vrtlog,
kao posledica toga to se njihova dejstva sukObljavaju i mOdifikuju
u meusobnom dodiru. Stoga, umesLO da nastave da sc kreu u blago
zakrivljenoj liniji koja bi inila ogromne krugove, one se prelamaju
u novi oblik kretanja i, okreui sc jedna oko druge, postaju relativno
statine, tvorei sloenu jedinicu - dve sile, koje vie nisu zasebno
izloene privlanim dejstvima veih sila, ve zajedno trpe ove uticaje.
Tako su obrazovani atomi - dve meusobno proete sile, koje
stvaraju vrtlog i okreu se jedna oko druge, umesto da krue
granicom kosmosa.
Opisa li smo nastanak "prvob itnih atoma ". Ti a LOm i, del ujUi kao
jedinice, . isto tako reaguju na privlanost okoln ih kretanja,
.
pndruuJ u lm sc, I ponovo dolaZI do istog procesa. Atom i se u
kreta nju susreu i spajaj u, i proces sc nastavlja. Sloeni atom i imaju
tendenciju da sc kreu ka periferiji, a prosti atom i da ostan u u blizin i
centra. Upravo tako dolaz i do nastajanja ravni kosrnike materije.

DVANAEST ZRAKA I SEDAM KOSr,nCKIH RAVNI

Da ponovimo, do sada smo razmatrali:

1. Kretanje prstenova.
2. Kretanje zraka i koncentrinih krugova.
3. Kretanje tangencijala unutar segmenata.
4. Kretanje vrtloga.
5. Kretanje sloenih atoma.
Ponovo ete se susresti sa ovim brojevima.
1. se odnosi na ApSOlut,
2. se odnosi na manifestaciju,
3. se odnosi na eVOluciju,
4. se odnosi na oblik,
5. se odnosi na ivot.
.

Do sada smo opisali vrste kretanja koja ine kosmos, primarne

prstenove i sekundarne zrake i krugove. Oni su temelji kosmosa, i
njihovi uticaji su osnovni uticaji u tom kosmosu. Upravo njihova
reVOlucija ini velike cikluse - "Dane" i "Noi': manifestacije - pri
kojima je Dan vreme kada se neki aspekt kosmosa nalazi u onome
to biste vi nazvali pozitivnom zonom magnetskog polja koje
stvaraju rotirajui prstenovi, a No vreme kada se taj aspekt nalazi
u negativnoj zoni.
Poznavanjem ovih kosrnikih "plima", prosvetljen ovek se
moe sluiti njihovim silama. Odatle proistie tolika mo nauke o
brojevima tajnog kalendara.
Ovo su, dakle, prvobitna dejstva i mi ih moemo zamisliti kao
skelet kosmosa.
Tangencijaine sile, unutar segmenata svoje interakcije, tvore
vrtiage; ovi vrtlozi su pra-atomi. Moda ste primetili da u stvaranju
atoma uestvuju isti oni zakoni koji su omoguili da prsten Kosmos
i prsten Haos stvore kosmos. Upravo Zakon suprotstavljenih sila i
tvori stabilnost. Poto su suprotstavljene sile stvorile atom, on i sam
postaje sila, jer se kree; tako dolazi do razliitih vrsta tangencijainih
reakcija - na koje deluje ne samo jedna, ve vie privlanih sila. Na
taj nain se oko jednostavnog pravougaonog kretanja, koje proizvodi
jedna suprotstavljena sila, obrazuju vrtlozi poliedarskog tipa.
Materijalizovane oblike ovakvih reakcija nalazimo u razliitim
tipovima kristala formiranih na naoj ravni postojanja.
Tako nastaju atomi ije sastavne sile imaju tangencijaine
putanje, koje Obrazuju sve vrste figura: od trostranih do poli
edarskih.

24

25

STVARANJE ATOMA

dvaju suprots tavljenih kretanja koja se vrte jedno oko drugog. Ovo
su jednostavno - vrtlozi koji sc, meutim, mogu kretati kroz svemir
kao to sc i vodena pijavica moe kratati po okeanu. Vrtlozi mogu
poprimiti i sekundarno krelanje. Upravo na sekundarno kretanje
.
mislimo kada govorimo o ugaonoj putanji.
Tako postoje razliiti tipovi atoma, od primarnog atoma, koji je
prosta rotaCija, do rotirajueg atoma, koj i se kree trougaonom
putanjom, pa redom, atoma ija put.nja opisuke etvorostranu
figuru, pClostarnu, 'eslostranu, itd.
Atomi sc meusobno privlae, i mogu se primai i priljubiti
jedno uz drugo zahvaljujui onome to emo ovde metaforiki
nazva.ti facctama orbila. Na taj nain scatomi udruuju meu sobom.
Dakle, u kosmosu nastaju razliiti tipovi atoma, koji poinju da
se okupljaju i spajaju, gradei sloena tela. Poveavaj ui di menzije,
svako sloeno telo poveava i snagu sopstvene privlanosti, tako da
kosmos tei agregaciji, a agregati sc meusobno prilagoavaju, tako
da se periodino javljaju nove sile. Njih emo kasriije podrobnije
.
razmotriti.
Do sada smo pored velikih sila prstenova u kosmosu, opisali
stvaranje bezbrojnih siunih jezgara stabilnosti razliitih tipova,
kao i neprekidno organizovanje reakcija meu tim jezgrima.
Primetiete da ova eVOlucija u svom toku, treba da proe kroz
velike faze, jer svaka novo-stvorena sila mora da proe kroz itav
kosmos, sve dok se ne odbije o prsten Graninik, i vrati tamo odakle
je potekla da bi postala stalno dejstvo u kosmosu.
krugova, novosLvoreni atomi se sudaraju
gr
nice
zraka
l!
tar
i

!1
.
I odbiJOJu comma, pre nego to se meu njima uspostavi bilo kakva
koordinacija. Meutim, poto e verovatnoa usloviti jaVljanje dvaju
ili vie meusobnih podudarnosti, a sile tih atoma potkrepljivac
jedna drugu, jaajui privlanu mo orbita svojih aktivnosti, tako da

e na mesto pukog odbijanja i sUdaranja doi pravilni sticaj uticaja,

to znai da e atomi poprimiti stalnu putanju. U kosmosu ve
postoje velike linije sila koje nazivamo zracima, i strujanje zraka
postepeno privlai itave okeane atoma u svoj u putanju. Tako se
postepeno, haotine sile koordiniu u velike kosmike faze, odnosno
plime, i kreu sc sa njima, zadravajui pritom sopstveno
tangencijalno kretanje.
Sada emo izneti zamisao koja predstalja dobar deo osnove
praktinog okultizma, iako se moe uiniti veoma neobinom. Na
poetku ove knjige, rekli smo: "Svemir se pokrenuo " . Kad god u
svemiru dade do kretanja, tako ustanovljeno strujanje nastaVlja da
postoji. Kada sc pokrene, svemir nikada ne prestaje da struji, jer u
njemu nema trenja. Sila koja je stvorena nastavlja da postaji kao
takva. Ona se moe mcati sa drugim silama, tako da u praktinom
smislu vie ne predstavlja zasebnu jedinicu, pa ipak, ona zadrava
svoj primarni karakter, i kada bi smo mogli da razlaima jedinicu
ija je ona deo, pronali bismo je nepromenjenu.
Zapamtite ovu injenicu: kada sc jednom pokrene, svemirveito
struji. POkuajmo to da razjasnimo jo jednom metaforom: zamislite
da povlaiteolavkom na papiru liniju od par santimetara. Taj pokret
stvorie u svemiru struju koja e potei u svom pozitivnom obliku u
jednom aspektu kretanja, a vratiesc, u negativnom obliku u drugom
aspektu kretanja. Ovo kretanje nastavlja da postoji, i ko god bi uspeo
da ga razlui u svemiru, razluio bi i akciju koja ga je proizvela. Ovo
je osnova pamenja, a to je i razlog zbog koga je i lake ponoviti neki
pokret, nego ga izvesti po prvi put, i to je ee taj pokret ponavljan,
to ga je lake izvesti, jer momenat svemira je kumula tivan, tako da
e na kraju sam prenositi pokret u svojoj struji.
Pred sobom imate sliku kosmosa, koji je stvoren kretanjem
svemira, i koji je kretanje i nita drugo; videli ste sile, koje je
proizvelo to kretanje, na kome je sazdan i veliki vrtlog koji
predstavlja kosmos, budui da isti zakoni vae na svim nivoima
manifestacije. Novi centri sile dolaze u meusoban odnos, i tee da
meu sobom stvore nove kosmase, sazdane na istim principima.
Poigravanjem atoma nastaju novi prstenovi kosmosa, i pria
poinje iz poetka; iako imaju iste zakone kao i prethodno opisan
kosrnos, ove nove vasionc, kako emo ih mi nazvati, trpe i uticaj onog
kosmikogskeleta koji je sagraen pre njihovog nastanka, a videete
da je re o zakonu, koji vai na svim nivoima manifestacije.
Ponoviemo jo jednom, ono to je do sada reeno O zracima,
krugovima i vrtlozima.
Zraci i krugovi su deo primarnog kretanja kosmosa. Oni zajedno

26

27

4.
&1VAWlNJE ATOMA

Morate imati jasnu sliku o tome da se primarni atom sastoji od

KOSMlKA DOKTRINA

STVARANJE ATOMA

sa prstenovima ostaju konstantni u kosmosu, i nazivamo ih

kosmikim strujama.
Vrtlozi su drugaije prirode. Primarna kretanja su kruna.
Vrtlozi poinju kao pravolinijsko kretanje koje u susretu sa
opozicijom poprima obeleje sekundarnog krunog kretanja.
Zbog toga, u stvaranju primarnih atoma uvek uestvuju dve sile,
a ovaj fundamentalni dualitet vai za sve kombinacije ija je osnova
atom.
Primetiete da, kad god odreeni sled ili serija jedinica uspostavi
ritmiko kretanje, ona deluje kao uSlovljavajui skelet svih buduih
razrada i kombinacija koje nastaju na toj osnovi.
Na primer, pretpostavimo da je primarno kretanje nekog alOma
trostrani tangencijal - A do B, B do e i e do A. Kakvo god da se
sekundarno krelUnje javi u njemu (a imajte na umu da se
pravolinijsko kretanje ne moe odrati kada umine poetni impuls),
suprotstavljene sile ga svode na mOdifikaciju primarnog cirkulara,
tako da e atom, koji je u svom kretanju na poetku opisivao
trougaonu putanju, na kraju poprimiti kretanje koje se saSlOji iz tri
spirale poredane u trougao.
Svaki spiralni pokret vrie se pod uslovima koji vladaju u
segmentu od A do B, zatim od B do e i od e do A. Ukoliko znate
uticaje koji deluju na segmente A do B, znaete i prirodu primarnog
kretanja, koje se nalazi u osnovi spirale koju povrni posmatra
jedino moe primetiti. Ovo je osnovni princip astrologije, i razlog
zbog kojeg Nauka o brojeVima igra tako vanu ulogu u praktinoj
primeni kosmikih principa.
Primarno kretanje atoma je vrtlog - nita drugo; puka rotacija
oko jezgra nepOkretnog vakuma. AlOm koji smo upravo opisali nije
primarni alOm, ve sloena i kompleksna struktura. Tek kada dade
do kombinacije primarnih alOma ustanovljuju se takva sekundarna
kretanja.
Atom trougaone strukture moe formirati sajedinstvasa onoliko
alOma, koliko je njegovih faceta. Kada na svaku facetu prione po
jedan alOm, grupa je potpuna, to znai da je poprimila stanje
ravnotee unutranjih sila. Ona se vie ne moe razvijali
priraivanjem, ve mora delovati kao jedinica i moe se udruivati
samo sa drugim jedinicama istog tipa, iji su uglovi sila slini.
Primarni atom je, kao to smo rekli, jednostavni vrtlog, a sl6eni
atomi razliitih tipova nastaju u skladu sa brojem tangencijalnih
uglova vrtloga. Treba naglasiti da vrtlozi najpre nastaju u uglovima
koje ine zraci koji se stiu u jednoj taki u nepominom centru.
Usled tesnog pribliavanja sila dolazi do sekundarnih strujanja.
Stoga se u sferi koja okruuje nepomini centar nalaze primarni

tangencijalno
alOmi. Oni, medutim, ubrzo poprimaju sekundarno
.
.
kretanje i, prirastajui jedni uz druge, udrUUJU se t spa]lJl u na
prethodno opisani nain.
.. .
.
Kao to je ve reeno, pored krctanJ" zraka, postoJt t kretanje
krugova oko nepominog centra, a to kreta.nJe pr?tzvodt centnfal
nu silu usled koj eat om t streme ka penfeflJl. lO Je atom sloenIJt, to
e on snanije oseati dejstvo centrifugalne sile,. a takoda se u
Krugovima koji se nalaze dalje od Centra skupl]lJl u atomt vee
sloenosti. Kada alOmi, nastali u uglovima zraka, osete dejstvo
centrifugalne sile, oni poinju da se kreu ka periferiji, du linije
zraka. Svaki alOm, dakle, sadrt u seb, SIle dva jU zraka kOJe
ustanovljavaju primarni vrtlog, da bi se potom zaputiO putanjom
jednog od tih zraka.

28

'

29

ATOMSKA EVOLUCIJA NA KOSMlCIGM RAVNIMA

S.
ATO18Kl\ EVOLUCIJA NA K08MIKlM Qi\VNIM/I.

vraaju u c entar bezbroj puta kompleksniji, nakon svakog putovanja.

Zbog toga to zraci prcscc3JU krugove pod razlIlLlffi uglovIma,
putujui alOm koji se kree putanjom zraka tr p i razliite utieaj e na
.
svom putovanJu; stoga se konana slozenost sVih alOma, kada OpIU
cea krug, iako je mogue matematiki izrazili, ne moe predstavit i
ogranienom ljudskom intelektu. Medutim, kada biste mogli pojmiti
geometriju ovih atoma, kada biste mogli znati njih ov numeriki
kalkulus, imali biste u rukama klju za Objanjenje va sione
Ove strukture mi i dalje nazivamo atomima - ne kao to lO ini
hemija, pod hipotezom da, poto su homogeni, oni ne mogu biti
.

Tako primarni atomi zauzimaju prvi krug. Prvi oblik sloenih

atoma - drugi krug. Komllinacija ovih sloenih atoma - trei krug
itd.
Ovi tipovi materije, kako ih sada moemo nazvati, rasporeeni
su u koncentrinim sferama celog kosmosa, sve do granice prstena
Graninika, kreui se ka periferiji du linije zraka, tako da u prvi
krug sadri inter-atomska kretanja, karakteristina za svaki od niih,
unutranjih krugova, pa je sastav atoma koji se nalaze na
poslednjem, spaljanjem krugu izuzetno komplikovan.
Kada atomi stignu do poslednje sfere ustanovljuje se nova sila,
jer su se suoili sa otporom prstena Graninika. Atomi spOljanjeg
kruga predstavljaju izuzetno sloen sistem kretanja unutar kretanja.
Izaavi iz nepominog centra, pod uticajem centrifugalne sile,
susreu se sa prstenom Graninikom, koji ih odbija i vraa ka centru
u spiralnom kretanju. Na taj nain zraci dObijaju tako posebnu
formulaciju.
Dospevi do centra, ovi atomi se ponovo ustremljuju ka periferiji
u pravom centrifugalnom kretanju, ali du linije suprotnog zraka od
onog kojim su dospeli do centra, da bi se potom vratili nazad na isti
nain, ali pod tek neto drugaijim uglom, zbog ega e, na
ponovnom putovanju ka periferiji, zauzeti putanju susednog zraka.
Kada se odbiju o prsten Graninik, oni opisuju kruni pokret na
ravni sJ?oljanjeg kruga, i trpe njegovo dejstvo sa svih strana. Ovo se
ponavlja na svakoj ravni prilikom povratka u centar.
Budui da, kao lO je ve reeno, svako kretanje u svemiru
nastavlja da postoji kao kretanje, svi uticaji koje trpe ovi atomi
registruju se u reakciji sila unutar njihove strukture, tako da se oni

razloeni na jednostavnije strukture - ve na osnovu toga LO, tako

su sloeni, kada se jednom formiraju, oni postaju stalne jedin ice i
nemogue ih je razloiti.
.
Moemo zakljuiti da se putovanjem atoma ka periferiji I
njihovim povratkom u centar zavrava faza u evoluciji kosmosa; ka? a .
atom opie ceo krug po zracima, zavrava se faza u nJegovoJ evolucIJI.
Preavi taj put, alOm je iskusio s ve sile koje postoje u kosmosu, a
kada 10 u ine svi atomi (a evolucija atoma u toj fazi je ograniena,
jer kada izvesna razmer a sile preuzme tan gencijalni oblik, unutar
kosmosa se uspostavlja stanje ravnotee, zato lO evo l ucija traje od
prvog kretanja nekompenzovane sile do postizanja ravnotee), to je
zavretak evolucije - stanja ravnotee, pa dakle l relativne
nepominosti.
Primetiete da smo do sada opisali tri faze kosrnike evol ucij e
Nastanak prstenova bio je prva faza. Oni su stvorili jedan drugog i
u pus tili se u medu sobn u akcij u i rea kcij u, sve dok nisu dostigli stanje
ravnotee. Zatim, iako su meusobom p os L::t l i statini, odnosno, iako
je svaki od njih nastavio da se kree, njihov medusoban odnos postao
je konstantan (a tako e uvek i bi t i , je r nema uticaja koji bi ih mogao
po re m etiti), vrtlozi koji su nastali iz kretanja prstenova uslovili su
pojavu sekundarnog kretanja - zraka i krugova. Ovi su opet, svoje
po etne putanjevremenom doveli do statinog meusobnog odnosa,
i tako j e zavrena druga faza eVOl ucij e U" treoj fazi, zraci i krugovi
raaju tangencijalna kretanja od kojih nastaju alOmi.
Zapaziete, dakle, da fazi razvitka sledi faza ravnotee, tokom
koje se odraava ono lO j e stvoreno, ali ne nas taj e nita novo, i ta kvo
s t anj e ostaje nepromenjeno Moda su vam poznate ove faze kao
b oanski Dani i Noi" - Dan eVOlucije - No statike ravnotee,
a zatim nadvladavanje jedne skupine sile nad drugom, usled ega
ravnotea ponovo uranja u ma n ifes ta ciju
Ravnotea se tada remeti i uspostavljaju se nove sile. Te sile
zasnvaju se na odnosu pre thodno izgraenih jedinica, i trpe uticaj
primarnih odredenja - prstenova, zraka i krugova. Unutar ovih

30

31

VOlUCija na kosmikim ravnima U poetku se sastoji iz

popunjavanja krugova svemira atomima: ovaj proces traje tokom
beskrajnih eona.

"

KOSMIKA DOKTRINA

ATOMSKA EVOLUCIJA NA KOSMIKIM RAVNIMA

ogranienja, u zavisnosti od prirode jedinica na koje deluju, one

mogu stvorili nove kombinacije, permutacije i rilmove akcije i
reakcije, sve dok ne dostignu stanje ravnotee; a na vrhuncu svog
razvoja, kada su dostigle konanu kombinaciju, one ponovo postaju
statine II kosmikoj ravnolcii, sve dok se ta ravnotea ponovo ne
poremeti.
Naruavanje ravnotee prouzrokuju iste onesile koje su stvorile
.
I pn mame prs tenove - jer kretanje rada kretanje, Obrazujui sferu
vrtloga izvan sopstvene putanje. Stoga se, iako svaka nova skupina
Sila mora doseI konanu ravnoteu koJ" predstavlja samo
odravanje konstantnih medusobnih poloaja, pa dakle " relativnu "
nepom.i.n st, ravl1? tea uvek na ruava i ustup mesto novoj fazi
eVOlUCIje, jer ovo je kosrnos sazdan od kretanja, a kretanje rada
kretanje.
Mislim da ste do sada stekli jasnu sliku o onome to smo nazvali
skeletom kosmosa - prstenovima, zracima i krugovima. Budui da
su davno zavrili svoju eVOluciju, oni su dostigli stalian odnos, u
kome jedinu promenu predstavlja prolaz kosmosa kroz pozitivne i
negativne faze uticaja, kojih je etiri u jednom ciklusu. Oni ine
velike faze - faze u kojima prevladava konstruktivni uticaj, i faze u
kOJIma prevladava destruktivni uticaj. Krugovi i zraci kreu se
postojano u SVOjim orbitama, ali sc tokom pozitivne faze ubrzavaju
Izlazne struje, a tokom negativne faze Ubrzavaju sc ulazne struje .
- predstavljaju primarno
. Veliki prstenovi - kojih je tri
trojstvo, vama poznalO kao "Apsolut ", iako je komplikovanost rei
ApSOlut poznata malobrojnim - ovaj termin ui se u mnogim
kDlama, ali njegov potpuni znaaj ostaje zanemaren. Kako ppstoje
tn prstena, " Apsolut " je trostruka sila. Delujui skupa, u
neraskidivoj interakciji, oni su Trojica koji su Jedan, i Jedan koji je
Trojica. Primenite termine atanazijske vere (atanizam - be
smrtnost, prim. prev.) na ovo Trojstvo i shvatiete nameru
Upuenika koji je diktirao.
Zraci tvore kompleksni sislem, koji emo pominjati pod
imenom ZOdijak.
Krugovi su kosmike ravni.
Centralno Sunce je ona taka u svemiru koja bi se dobila kada
bi se povukla linija od Sunca u naem sistemu do zvezde poznate pod
imenom "Alfa Centauri" , i olUda projektovala.
Videli ste kako nastaju alOmi - kao vrtlozi u uglovima zraka; te
kako, u svom jed ostavnom obliku, oni ostaju u prvoj kosrnikoj
raVIll, odakle su I potekh. Medutim, kada se ovi alOmi udrue i
postanu sloeni, poveava se njihova teina, odnosno metaforiki
govorei, njihova podlonost uticajima, jer teina, u ezoterinom

smislu, nije nita drugo do pOdlonost kretanjima kroz svemir.

Odbacite li svoju podlonost uticajima, moetc se krctati sasvim
slobodno.
Poto su alOmi postali sloeni, centrifugalne sile ih nagone ka
perifcriji, i oni se kreu putanjama zraka, budui da su Dni linije
najmanjcg otpora. Kada dospcju do narednog kruga, 0111 ostaju u
njemu, pronaavi sopstveni nivo gravitacije. Zatim se neki sloeni
atomi udruuju sa drugima, i ponovo bivaju izbaeni na putanju
zraka. Tako ete videti da se izuzetno sloeni atomi sedmog kruga,
udruujui se medu sobom, ponovo otiskuju na putovanja,
spiralnom putanjom, ka centralnom Suncu.

32

33

NASTANAK SUNEVOG SISTEMA

6.
Nt\8T/\Ni\K 8UNI..VOC 818TEMA

Ve vam je poznato da se atomi na svom putovanju, kreu zracima

ka periferiji i nazad, budui da su suvie razvijeni, suvie sloeni, da

b i se mogli zadrati na jednoj ravni. Medutim, kada takav atom opie
pun krug zraka, u nastojanju da ponovo zapone ovaj ciklus, on se
vraa na mesto sa koga je krenuo na prvo putovanje, ali na njemu
nailazi na atome kasnijeg razvoja. On ne moe zauzeti svoju struju,
jer je popunjen, i stoga mora da ostane u nepominom centru. Ni
jedan atom ne obilazi krug dva puta, ve se, vrativi se kUi, odmara
od svog pULOvanja. Kada se i poslednji atom vrati u nepomini centar,
sve to je stvoreno tone u san, kosrnika plima povlai se ka unutra,
dok prsten Kosmosa ulazi u negativnu fazu.
U meuvremenu, zraci struje, a krugovi rotiraju na svojim
putanjama, ali se atomi ne kreu, iako u sebi sadre mnOtvo
uravnoteenih kretanja. Medutim, kada prsten Kosrnos prede u novu
fazu, ponovo se radaj u sile koje ih privlae ka periferiji.
Ovde moramo jasno razumeti uticaj prstena Kosmosa i prstena
Haosa. Kada prevlada dejstvo prstena Haosa, jaVlja se sila koja
remeti ravnoteu, drugim reima, prsten Haos je u svojoj pozitivnoj
fazi. Kada, medutim, prevlada dejstvo prstena Kosmosa, jaVlja se
kompenzativna sila, koja nadoknaduje prekomernu silu haosa.
Tako Haos vue ka periferiji, ka svemiru, a Kosrnos uravnoteuje
i kompenzuje sve, dok se ne stvori statino stanje.
Videli smo da se prva faza atomske evolucije zavrila kada su se
aLOmi razvil i do krajnje sloenosti, povukli sa spoljanjih krugova i
skupili oko centralnog Sunca. Prsten Kosrnos izvrio je svoj zadatak.
Sve je uravnoteeno, statino, uspavano. Tada, meutim, nastupa
prsten Haos, koji"remeti uspostavljenu ravnoteu, tako da atomi, i
to najpre oni najsloeniji, osete privlaenje centrifugaInih sila, i
ponovo kreu na put. Velika jedinica se opet zapuuje ka periferiji,
pratei linije zraka, ali se oni vie ne kreu kroz prazan svemir, zbog
toga LO se u svakom krugu nalaze atomi razliitog stepena
34

sloenosti, koje specifina teina odrava na LOj udaljenosti od

nepominog centra.
Silom svoje vrllone revolucije, ovi sloeni organizmi privlae
oko sebe prostije organizme kojima su okrueni, i tako, napredujui
ka periferiji, svaki od njih dobija omota, odnosno sferu materije sa
svih ravni, koju nosi sa sobom.
Tako nastali veliki organizmi sagradeni su oko primarnih atoma
razliitih tangcncijalnih uglova, i II zavisnosti od svojih numerikih
komponenata, razlikuju se kako po veliini, tako i po teini, i II
skladu sa tim pronalaze odgovarajue mesto na razliitim ravnima
ili krugovima, na kojima ih zadrava sopstvena specifina teina.
Zrak ih vie ne moe nosili.
U prvoj fazi atomske evolucije kljunu ulogu odigrali su zraci, a
u drugoj fazi na njihovo mesto dolaze krugovi, jer se veliki organizmi
vie ne mogu kretati ka periferiji i nazad, ve se, svaki na svojoj
putanji, okreu u krugovima.
Tako jc evolucija sada ustanovila, pored primarnih konstanti prstenova, zraka i krugova - jo dve grupe konstanti - aLOme koji
su se smestili svaki na svojoj ra.vni, u skladu sa sopstvenom prirodom
i tipom, i velike organizme, koji su se takode ustalili na svojim
orbitama. ALOmi se kreu tangencijalno, a veliki organizmi
revolviraju oko centralnog Sunca, prolazei kroz utieaje razliitih
zraka, tako da su relativno statini, podloni jedino ciklinim
promenama koje prouzrokuju prstenovi, odnosno njihove faze, i
uticajima zraka kroz koje prolaze.
Veliki organizam moe privui onoliko materije sa svake
kosrnike ravni kroz koju prolazi na svom putu od poetka druge faze
atomske evolucije, koliko privlana sila njegove mase moe poneti.
S ' obzirom da on moe da prede onoliku duinu puta od centra ka
periferiji, koliki je momenat njegove mase, poloaj mu je uslovljen
uglovima faceta primarnog atoma oko koga je sagraden. Drugim
reima, ukoliko je vrtlog koji se stvara u uglovima zraka trostrane
putanje, veliki organizam ne moe odmai dalje od prve ravni koja
okruuje nepomini centar. Da bi stigao do sedme ravni i ostao na
njoj, ovaj vrtlog mora da opisuje desetostranu figuru.' Stoga vam je
ve jasno da osnovu velikog organizma predstavlja broj uglova u
putanji poetnog vri loga iz koga je on nestao. Taj broj ini njegovu
granicu i odreduje obim njegovog uticaja. Taj broj ini njegov
zasebni prsten Graninik.
.
Tako smo dobili mnotvo velikih organizama, koji se, budui da
su izloeni njihovim uticajima, razvijaju na slian nain kao i
*

- Vidi svretak PETOG POGLAVLJA

35

NASTANAK SUNCEVOG SISTEMA

KOSM1CKA DOKTRINA

prstenovi, zraci i krugovi. Drugim reima, svaki od ovih atomskih

a regata rastvara se po ravnima, u skladu sa prirodom atoma koji ga
Ine, a u atomI, budu da su se razvili pod dejstvom primarnih
uucaJ , kOJI su se u nJIhovoJ pmodl ustahh kroz stalnu akciju i
reakcIJu, Ine mInIjature vehkog kosmosa. Veliki organizmi koji se
nalaze na sedmoj raVni veoma su poznali kao sunevi sistemi.
To je ukratko istorija genezesunevog sistema, sunevih sistema
uopte - i vaeg posebno.
Pored vaeg, na sedmoj ravni ima jo mnogo sunevih sistema.
NekI od nJIh poznatI su vam kao zvezde, ali oni za koje znate samo
su ka 1' u okeanu onIh za kOJe ne znate, a postoje na vaoj ravni;
postoje I sIstemI na drugim ravnima, koje vi ne moete videti u
sadanjo! fazi evolucije. Jasno vam je da svaka faza evolucije raa
vehko SajedInstvo, Izuzetne sloenosti.
Prvo, sistem prstenova, koji predstavlja "ApSOlut".
Drugo, sIstem zraka i krugova, koji predstavlja kosrnos.
ti
Tree, vehke organIzme, koje emo naziva
vasionama
.
rasporeene na razliitim ravnima.
Tako dObijamo numeriki sled : Ako ih pobrojite, videete kako
sistemi pripadaju etvrtoj fazi
se nIU roJevI. VasIOne Ih sunevl
.
kosrnike evolucije.
u
koja
evoluciju,
unutranju
kroz
prolaze
Vasione
potpunosti
.
nahkuJe evolucIJI kosmosa, a njene faze traju sve dok ne nastupi
statInost u njIhovom ustroJstvu, a sastavni atomi uplove u sferu
centralnog Sunca, svakI u svom SIstemu, i ostanu u njoj.
Tada JO Jednom UtIcaj prstena Haosa remeti kosrniku
ravnoteu, i veliki organizmi provaljuju kroz prsten Graninik svog
SIstema, I 1'.oInJu da krue oko njega kao sateliti. Zatim sunev
SIstem,.. kOJI )". pretrpeo raspadanje, zapoinje novu fazu svoje
evolucIJe, IJe Jedl.nIce predstavlJ3Ju sastavne atome razvijene U
prethodnOj evolucIJI, tako da ponovo prolazi kroz sve faze, i ponovo
se otresa "zvezdano seme".
U meuvremenu veliki organizmi, koji su se prvi rasprili,
. proces, svakI za sebe, te sunevi sistemi i sami postaju
ponavljajU
kosrnosI za vehke organIzme koje su stvorili, i tako se proces, koji
eo nazvatI ,zvezdanom. evolucijom" nastavlja, sve dok se meu
vehkim orgam mlma I nJIhovIm potomstvom ne uspostavi stanje
staunostl. ZatIm na scenu stupa uticaj prstena Graninika i veliki
sIstem hrh n ?zad u nepomini centar, da bi iz njega ponov izaao,
pnvuen .deJstvom prstena Haosa, i tako u nedogled, sve dok
?rganIzaclJa kosm sa ne postane tako snana i mona da silom koju
Je stvonla provaljuje prsten . GranInIk, a vehki organizmi se
raspruju u NeIspoIJenom, I svoJIm vrtlozima Skupljaju "svemir" oko
'

36

sebe, i tako i sami postaju novi ,.kosmosi". To je istorija kosrnike

evolucijc.
Primetiete da svaka faza evol ucije rada organizovani sistem sila.
Te sile reaguju na sve uticaje kojima su podvrgnute, a njihove
reakcije ostaju zabeleene u kretanju svemira, na koji one vre uticaj.
One su dakle senzibilne, jcr reaguju na uticaje i belee ih iskustvu.
Stoga su ak i tri primarna prstena senzibilna i sposobna za razvoj,
ali su ti prstenovi tako ogromni , i tako jednostavni Uer je uticaja koji
na njih deluju tako malo), da je njihova individualnost, iako obimom
nadmauje granice mate, izuzetno primitivna. Pa ipak, po liku te
ogromne i primitivne individualnosti sagradena je i vaa. Zato ste vi,
koliko god da ste siuni, u srodstvu sa ovim kosrnikim biima, i
podloni uticaju njihovih faza, od "Apsolu ta" pa sve do atoma vae
sopstvene zemlje. Ova injenica stoji U osnovi Tajn e mudrosti.
Neupuenim ovekom vladaju ove silc, dok je Upuenik, zahvalju
jui svome znanju, van njihovog domaaja, i moe ih koristiti po
svojoj naka ni. Ukoliko su njegovi ciljevi u skladu sa ciljevima
kosrnike evolucije, on raste i razvija se kroz sve njene faze, sve dok
ne dostigne ono stanje statinosti, koje predstavlja potpunost i, u
skla du sa zakonima velikih organizama, u koje sc i on sada Ubraja, i
sam rada sistem .
U

37

EVOLUCIJA SUNEVOG SISTEMA

razumeti ono to sledi, va um mora u potpunosti da bud e proet

prethodno navedenim principima.
Ukratko emo ponoviti ono to je do sada reeno. Kretanje u
svemiru je pra pOetak. Kada se njegov krug zatvori, obrazuje se
prsten Kosmos, iz koga nastaje prsten Haos, koji, SVOj im
sekundarnim uticajem, omoguuje prsten II Kosmosu da stvori
prsten Graninik. Ovo je Tri ili Trojstvo.
Ulazna dejstva, koja se sti u u centru i zrae ka periferiji su zraci
- dvanaest.
Kretanje kosmosa tvori sedam - krugova ili ravni.
Konvcrgcn tni uglovi zraka stvaraju tangcncijaln a kretanja.
Ova kretanja, kada su II opoziciji tvore pra-atome.
Kreui sc i sami putanjama razliitih uglova, ato mi stvaraju
sloene ato me , koje centrifugalna sila rastvara po ravnima, ka
per iferiji.
Ovi s, na kraj u, ponovo udruuju na poslednjoj, spoljanjoj
ravOJ, I pos to ne mogu proI kroz prsten Graninik, vraaju se nazad
II cen tar. Slo en i alo mi sc nazivaju put uju im ato mim a.
Ost ali ato mi
su statini, jer su sc usta lili na jednoj ravni.
Tako II nepominom centru nema ato ma , ve sam o prim arn ih
kosmikih sila .
Na prvoj ravni nalaze se ato mi ija je putanja trougaona; zbog
to se brOJ... ove :avni zasniva na broju tri. U poetku,
naJJednostavOJJ' alo m Ima tn. aspekta, a najkompleksniji je sloen od
tfl.
Ato mi druge ravni ima ju za svoj broj - etiri, na treoj ravni
broj pet , na etvrtoj broj est itd. , sve do sedme ravni, iji je broj
devet ?i seb rojevi nazivaju sekundarnim brojevima, dok Su brojevi
kosmlcklh SIla - pnm arO J broJevI. Kao primarc, dakle, ima mo :

jedan, tri, sedam i dvanaest, a kao sekundarc - rcooOl,'od tri do

devet.
Prvobitni tercijal je deset. Deset je broj evolucije,jer su atomi sa
deselOugaonom putanjom oni koji eVOluiraju.
.
Do sada smo 7Aklju'li da primari stvaraju jedni druge, da bl se
ustanovili II stabilnosti, pri em II za ciklusom sledi ciklus, II pravilnoj
progresiji. Primari su zavrili svoj razvitak! dostigavi mksimum
sloenosti za koje su sposobnI. Pod uticajem naJzmenlcmh faza
primara, raZVijaju se sekundarna kretanja.
.
..
Sekundarna kretanja slede zakone sopstvene pnrode, kOJI se
pOVinuju zakonima i uticajima primara.
.
.
.
.
Na isti nain i kod tercijala svaka ravan poslOJanja sledI svoJu
evoluciju, podlona uticaj ima faze iz koje je nastala.
.
.
Na primer, prsten Kosrnos prolazi kroz pozItivnu I negatIvnu
fazu. Zbog toga zraci teku bre na negativnom i izlaznom luku, .kada
negativna faza kosmosa prevlada u lOm segmentu.' a kada nJIhOV
segment pokriva pozitivna faza, ubrzava se POZItiVnI III ulaznI aspekt.
Svaki segment zraka izloen je uticaju kruga u ijoj sezoni nalazi.
Stoga je jasno da e putujui atom u datom n; omentu zavIsilI od
uticaja zraka kojim se kree; od svoga polozaja na tom zraku,
odnosno da li se nalazi u njegovom ulaznom ili izlaznom aspektu; od
ravni kroz koju prolazi; i od faza prstena Kosmosa. Dakle, da biste
u potpunosti razumeli prirodu odredenog putujeeg alOma, nije
dovoljno da znatesamo facete njegove putanje, vemarate poznavati
i faze u ticaja kojima je on izloen. Ovo se naziva "siderainom
astrologijom " , koja se bavi ivotima sunevih sistema, ba kao to se
i planelama astrologija bavi fazama kroz koje prolaze planete.
Najblia dodirna taka sa siderainom astrologIJom, vama Je poznata
pod imenom ZOdijak. Sada je oigledno da ivot oveka treba
razmatrati II odnosu na sunev sistem, iji je on deo, ali isto tako, i
sunev sistem treba razmatrati u odnosu na kosmos. Sideraina
astrologija nam prua faze evoludje. . .
..
.
Videli ste, dakle, da su se a tomI spec,f,nIh tl pova ustalIlI na SVIm
kosmikim ravnima, i kreu se na konstantnoj Udaljenosti od
nepominog centra, na isti nain kao to se II tenosti, koja
predstavlja rastvor razliitih supstanci, kada je sipa mo u epruvetu
vezanu icom i brzo Z3vrlimo, jasno pokazuje raspored sastavnih
delova mclavine po specifinOj teini, pri emu se najtea, ili
najSloenija, nalazi na periferiji, tako da na kraju ovog procesa
uoavamo gradaciju Slojeva razliitih tipova supstance. Ovi su alOmi
uznapredovali onoliko koliko im njihova sutinska priroda doputa
da napreduju u evoluciji. Moemo zakljuiti da svaka nova. faza
eVOlucije dostie vrhunac sloenosti za koju su njeni faktori

38

39

7.
eVOLUCIJA 8UNtVOC 818TEli\

D o sada smo uredno izneli prvi deo ove knjige. Da biste mogli

EVOLUCIJA SUNCEVOG SISTEMA

KOSMICKA DOKTRINA

budui da su definitivno u tvrdeni. Oni e proi krug dvanaest zraka,

i iskusiti promene faza prstenova; pored toga, veliki organizmi sa
drugih ravni, kad god ih orbite dovedu u neposrednu blizinu (jer oni
sc kreu na drugaijim ravnima, II ctruga6jcm rilmu), dclovae na
materiju skupljenu sa tc ravni, prilikom gradenja sistema. Ovo je
.
izuzetno znaajno.
(Videete da u jednom periodu nii astral prima slimulus, a u
drugom vii spiritual, iako sc ovaj uticaj ne osea tako snano, jer
odgovarajua kosmika ravan nije tako blizu. Ovo je jedna od
smetnji, koja koi evoluciju i esto unosi pometnju u sistem).
Veliki organizam, koji razmatramo, smestio sc na svojoj orbiti,
i moete ga zamislili kao jezgro putujeeg atoma iz kojeg je
proistekao, okrueno velikim, magliastim, bezoblinim, neorgani
zovanim pojasevima materije sa razliitih ravni. Privlanost njegove
mase dri ih uza sc, a granice i opseg tc privlanosti odreduju razmere
sistema. Kao i sve drugo II kosmosu, ova masa ima rOlaciono
kretanje, koje potie od centralnog aLOma.
Kretanje LOg aLOma unutar svoje orbite, postepeno, tokom
neizrecivo dugog vremenskog perioda, proiruje se na celinu, i masa
se spljoti u rotirajui disk. Zatim u njemu dolazi do kretanja,
karakteristinog za stvaranjc kosmosa, budui da su zakoni kretanja
isti na svakoj ravni, i tako sunev sistem rasporeuje svoju materiju,
II zavisnosti od specifine teine, na sedam ravni.

sposobni, a zatim sc ustalj uje u ritmikom ponavljanju sleda

dotadanjeg razvitka.
Nova fa,;" evolucije, koja poinje kada sledea faza prstena
Haosa narusl dosl.Ignutu stabIlnost, nastavlja sc tamo gde se
prethodna ZavrIla, Jer u svoJoJ rirodi sad ri sva njena dostignua.
Sada va ! Je Jasan znaaj makSIme ,Xako gore tako i dole, ali i
obrnuto . Kosmos Je skelet na kome Je sve sagradeno; vi poinjete
tamo gde Je Bog stao; dakle, ono LO je u Bogu, i u vama je, pored
?noga L. samo VI, posedujete, a lO se naziva "slobodnom voljom",
Iako LO IlIje naroIlo prikladan naziv.
Vratimo sc sada evoluciji putujuih atoma, iz kojih nastaju
sunevl sistemI.
Selietc sc, iz prethodnih izlaganja, da su suncvi sistemi naslali
na r.a liitim . ravnima vasionc, II zavisnosli od svoje kosmike
spelnc tcl e. I? rugim rcima. oni svoju evoluciju zapoinju na
razlICI tlm stadlJumlm kosmlkog razvoja. Medutim, imajte na umu
da putuJU atomI kOJI sc kreu ka periferiji, sakupljaju materiju sa
svake ravllI kroz kOJU produ, da bl Je upotrebili kao materijal za
gradnju sopstvene vasione.
Onim sistemima kojim su sc razvili na drugim ravnima od vae
neemo se detaljno bavili na ovom mestu, jer su irelevantni za nae
trenutne potrebe.
fazama razvoja kroz koje prolaze
. Pozabaviemo sc, medutim,
s stcml nas a.1t na sedmoj osmikoj ravni, a iji je primcr va sunev
sIstem. OpIImo, dakle, Ivot onog putujeeg atoma koji e postati
vae sunce i pratei sistem planeta .
Setiete se da je on opisao itav krug kosmikih zraka i iskusio
..
nJIhovIh dvanaest uticaja, kako pozitivnih, tako i negativnih, te da u
svom sastavu sadri materiju svih sedam kosmikih ravni. Njegovi
brojevi su, dakle:
Tri, zato to je pod utic.1jem tri prstena.
Sedam, zato to u sebi sadri sedam tipova materije.
Dvanaest, zato to je na njega delovalo dvanaest zraka; a svaka
od sedam ravni materije imae svoj zaseban broj, redom od tri do
devet.
.. Proavi kroz ravni kosmike materije, i sa kupivi sa svake od
nJIh onolIko kolIko . moe da ponese, ovaj atom konano stie na
svoJu ravan, na kOJOJ sc uspostavlja ravnotea izmedu centrifugalne
I eentnpetalne SIle kosmosa I nJcgove mase. Tu sc on ustaljuje na
.
svoJoJ orbI lt.
Kosmiki uticaji kojima je izloen mogu scsvesti na uredeni niz,
40

41

EVOLUCIJA VELIKOG ENTITETA

Do sada smo razmatrali evoluciju sa spoljanje take gledita;

sada emo materiju osmotriti iznutra, onako kako je subjektivno
doivljava ona kosOlika jedinica manifestacije koju emo nazvati
velikim entitetom,
Najpre zamislite oseaj vrtloga osloboden bilo kakvog drugog
oseaja, Zamislite da ste toliko navikli na taj vrtlog, da bi tek njegovo
zaustavljanje izazvalo senzaciju II vama, a ne njegovo trpjanje.
Zamislite nastanak sekundarnog kretanja koje najpre opaate,
jer vam je novo, da biste se uskoro navikli na njega i p restali da ga
primeujete, kao to je to bio sluaj i sa primarnim kretanjem, I tako
redom,
Sada vam je jasno da se habitualna kretanja moraju odrati da
bi se izbegao faktor dekoncentracije, koji onemoguava panju,
Stoga su habitualna kretanja implicitna u "biu" onoga to je na
njima zasnovano, i kada sc to bicosvesli II manifestaciji, ono e uvek
nastajati da ih utvrdi kao osnovu svoga postojanja,
Setite se sada faze kretanja koje su postale habitualne velikom
entitetu tokom kosmike eVOlucije, a koje su i dovele do njegovog
nastanka i razvoja, i videele da su sva ta kretanja postaja implicitna
u njegovoj prirodi, te da e se ona ponoviti kada on prione na
unutranju razradu, koja ini sledeu fazu kosmikc evolucije-fazu
eVOlucije velikog entiteta,
Imajte na umu da e numerike vrednosti eVOlucije biti odredene
svakom ravni ili prstenom kosmosa na kojima se entitet ustali da bi
zavrio odredeni ciklus evolucije,
Razmotrimo sada evoluciju velikog entiteta koji se nalazi u ii
naeg interesovanja,
U njegovoj prirodi implic itne su faze kosmosa, i zbog toga je tako
znaajna maksima "Kako gore tako i dole, ali na drugi nain ". Ono

to se razvija pod odredenim sticajem okolnosti, uvek e

reprodukovati te okolnosti u rekapitulaciju kroz koju prolazi pre
nego to se otisne na put sopstvenog specifinog razvoja,
Imajui kao osnovu za nadgradnju kosmike faktore, veliki
entitet ih kombinuje iznova i iznova, u beskraj nu raznolikost
manifcstovanc vasionc. Stoga sc beskrajna raznolikost manifcstova
ne vasione moe razloiti na primarnu jednostavnost kosmikih
zaetaka, Svaka faza ili aspekt vasione vue korene iz Odgovarajue
faze ili aspekta kosmosa,
Ustalivi se na svojoj kosmikoj orbiti, veliki entitet nastavlja
evoluciju. Imajui u svom iskustvu i prirodi usaene kosmike
faktore, on, nezavisno od kosrnikog impulsa, nastoji da ih dovede u
funkciju sopstvenog momenta, koji se moe nazvati "kOsOlikom
voljom ".
Primetiete da jo uvek govorimo u terminima dinamike, Tek
kada je dostignu t visok nivo evolucije, moe se govoriti u terminima
psihologije, ali od kretanja do misli vodi neprekidan tok razvoja.
Tangencijalno kretanje jednostavno je oblik reakcije, Misao je
beskrajno sloen oblik reakcije, Radi se samo o razlici u stepenu, a
ne u vrsti. Sutinski, razlika u vrsti ne postoji, jer se na kraju krajeva
sve moe svesti na primarni nepomini centar. Na ravnima
manifestacije posLOji razlika u vrsti, poto se zraci, koji potiu iz
nepominog centra, razilaze u svom toku. Kako je svest, u svojoj
Objektivnoj funkciji, ograniena na jednu ravan, jedinstvo unutra
dnjeg moese pojmiti samo sveu koja je njimeobuhvaena; a poto
je prelazak bilo kog zraka ili linije sile sa jedne na drugu ravan
obeleen podraspadelom tog zraka, bie vam jasno da u manifestaciji
postoje razlike u vrsti, iako je sve u sutinskom jedinstvu, Razlike u
stepenu posloje na liniji istog zraka, a razlike u vrsti postoje u nizu
zraka koji opisuju krug, (Ova digresija, koja u uem smislu ne
pripada ovom poglavlju, napravljena je u cilju boljeg razumevanja
ovde izncle teze),
Veliki entitet ne zapoinje svoju evoluciju sa razvitkom
kosmikih prstenova, ve sa zainjanjem ideje O njima, Drugim
reima, on aktivira iskustvo kroz koje je proao u vreme kada je ono
to je kasnije postalo njegova sutina, bilo samo deo prvobitnog
vrtloga, On zna "dobro " i " zlo " , i stoga je Bog. Upravo spoznaja
dobra i zla omoguuje njegovu manifestaciju, jer "dobro" je
dinaminost, a "zlo " je protivtea, Prsten Graninik predstavlja
granicu panje velikog entiteta koji Oblikuje vasionu, Njegova je
reknost da koncentrie panju na zadatak koji je sebi postavio,
Proavi kroz sve faze kosmike evolucije, zakljuno sa onom
iju krunu i ispunjenje predstavlja njegovo stvaranje, putujui aLOm

42

43

8.
E.VOWClJA VELIKOG ENTITETA
,

amislite sada iskustvo kroz koje prolazi pomaljajua svest velikog

Zentiteta,

KOS]I,[]KA DOKTRINA
.
preduzima konano pU lovanje do nepominog cenlra Zalim, kada
se usposlavljena ra notea ponovo poremeli, on sc jo jednom
zapuuJc ka pc nrCf lJ l, ali sa ovom razlikom: on je i sam, na tom
slepenu razvIlka, poslao cenlar privlanosli. Sloga on privlai
Izveslan broj aloma sa svak ravni kroz koju prolazi sve dok nesligne
do kosmlkog pOJasa, kOJI mu odnos njegove specifine lei ne i
centrifugaInih sila kosmikih vrtloga uSlanovljuje kao prebivalile.
U ov k<? [ofl1 1l ra noj novoj organizaciji, centralno jezgro ini, dakle,
PUlUJ I alom. To centralno jezgro ima u sebi impliciine oblike
reakcIJe, kOJc su poslale habilualne LOkom njegovog prolaska kroz
faze kosmikc evolucije.
D.a b i Iosligao od ustvo sen zac ije, .to jc mogue samo usled
.
postoJanp
l OdraavanJ<l habiLualnih reakcija, II svom utvrdenom,
urednom lOku, aLOm-jezgro konzervira IC reakcije, zahvaljujui
trenutku svoJih .estIC(1. Ov kva akcija izaziva odgovanIjue reakcije
II nckompa k L m m agrcga tlnla materije sa svih kosrnikih ravni
okupljenih oko njega. Tako naslajc minijalurni kosmos.
Ako malo razmislite, s i1vaL icl c da ovaj minijaturni kos mos, sa
alomom-jezgrom, koji 7"' njega predslavIja nepomini ceniar, koji,
u veem kosmosu, Iransmiluje sve reakcije u akcije, ima iSlu funkciju
kao I atom-Jezgro. Istovremeno jc itav organizam izloen fazama
kOS Oliki h sila - p ri emu njegov sinleliki aspek l dobija impuls
lO ? m faze kos01lkog Dana, odnosno u onim segmentima kruga, II
kOJ im a reovladavaju pozilivn ili slimula livne sile, a njegov
anahllck, aspekl pn ma podsllcaJ kada prolazi kroz one segmenle
kruga u kOJ im!, l re{) Vla (v.aJu negalivne sile. Pored loga, prolazei
kroz sfere ullcaJa razliilIh zraka, odgovarajue sile u njegovoj
pmodl pnmaJu dodHlI1l podslicaj.
ZalO moele zamislili kako sc ovaj veliki organizam kree po
kru , koji je odeljc '(ll et iri segmenl -pozitivan, negativan,
.
pozIllva l, I ega t.van, pn cemu Je svaka od lih etvrtina podeljena na
sfer : utJ aJa tnJu .z raka'. Sada imale II ukama klju takozvanih
"
boza
nski
h
Dana
I
NoI
, odnosno penoda evolucije. Meulim,
"
kako veliki orgamzam pOlOlama kao minijalurni kOSOlOS ' shvaliele
da se ciklus u njegovoj prirodi odvija bre.
Pored ve pomenulih, lreba razmotrili jo jednu grupu ulicaja.
To su gravllaclOne sile drugih velikih organizama na drugim
kosrnikim ravnima.
Izmedu velikih organizama na iSloj ravni ulvruju se konslantni
odnOSI, pre nego to zapone sledea faza evolucije, pa ih, kao takve,
ne moramo razmatrali. Medutim, reYolucija Velikih entiteta na
dru im kosmik m rav ima ima dr gaiji tempo, nezavistan od
Entiteta van svoJe ravnI. Sloga se om povremeno svrstavaju II istu
,

44

EVOLUCIJA VEUKOG ENTITETA

liniju, pri emu organizmi niih ravni blokiraju silu cenlralnog

privlaenja za one koji se nalaze na spoljanjim, odnosno ravnima
bliim periferiji, privlaei svojom gravilacijom sve eslice svoje, i
viih ravni u masi velikog organizma na spoIjanjoj putanji.
Ovo privremeno ukidanje cenlralne privlanosli remeli ravno
leu organizma na spoljanjoj ravni, omelajui delovanje centripe
lalne prolivlee na cenlri[ugalnu silu, meulim, sklonosl odreenih
lipova molekula da se kreu ka unulra, ka privlanom lelu, u izvesnoj
meri deluje kao kompenzacija. Nadalje, sva je volja aloma-jezgra tog
organizma usmerena na odravanje habilualnih uslova, koji su
poslali zakon njegove prirode. Habilualni uslovi, pomenimo i to
uzgred, spadaju u fak lore koje ovek, kada ih olkrije, naziva
".
prirodnim
zakonima
"
ISlO lako i kosOlike sile lee odravanju ravnolee, medusobno
se kompenzujui. Pa ipak, i pored loga, u nepravilnim vremenskim
inlervalima, dolazi do Slanja u kojima se lakva kompenzacija
pokazuje nedovoljnom, i lako naslaju razliili slepeni nepravilnosti
"
u krelanju Velikog enlilela, odakle pOlie i "pozilivno zlo , greh i
bOlesl unular njegovih sfera.
Sam kosmos mora nasLOjali da uskladi sve svoje delove na
poelku svake evolulivne faze, a nepravilnosli koje naslaju pre nego
LO se lo prilagodavanje izvri, i koje lreba ispravili lokom evolucije,
koren su z l a, u smislu u kome se la re popularno korisli.
" je ogranienje- opozicija i, kao lakvo,
Kosmiko
zlo
osnovni
"
uslov manifeslacije; LO je ono lO smo nazvali " negalivnim zlom ".
Kosmiko zlo, "boansko zlo", "boanska smn ", implicilno j e u
svakom velikom enlilelu, i predslavIja osnovu njegove manifestacije
i evolucije. Kad ne bi bilo ogranienja - konanosli - ne bi bilo ni
manifeslacije, a kad ne bi bilo smni, ili odbacivanja prevazienog,
ne bi bilo ni naprelka.
Ovi elemenli kosOlike opozicije uvek su prisulni u
manifeslovanoj vasioni; medulim, vasionsko zlo, pod svojim
dvojakim aspektom greha, ili izopaene sile, i bolesti, ili izopaenog
oblika, naslaju usled nepravilnosli orbite, prouzrokovane
prolaskom mimo velikih organizama na drugim kosmikim ravnima.
U svom ekstremnom obliku uvek ih moemo uoili na poetku
evolucije, da bi se tokom evolucije kompenzovali, sve dok se, na
kraju evolucije, ne usposlavi savrena ravnotea ilavog kosmosa
sinteza akcije i reakcije koja odraava slabilnost.

45

STVARANJE VASIONE

faza - kosmike faze, i, ukratko izloene, faze razvitka velikog

entiteta. Prouili smo veliki entitet, II odnosu na kos mos, koji
predstavlja njegovo okruenje, i u odnosu na nepomini centar, koji
predstavlja kompenzaciju svih sila kosmosa, i koji je njegov Bog.
Sada emo razmotriti ivot velikog entiteta II odnosu na vasionu, za
koji je on sam Bog-onaj koji stvara, onaj koji uslovljava i onaj koju
odrava.
Setiete se da veliki entitet polazi iz nepominog centra, da bi
zauzeo mesto na odgovarajuem krugu, gradei svoj organizam pod
uticajem negativne, i destruktivne faze kosmosa. Moevam se uiniti
udnim da se kreacija odvija pod uticajem destruktivne sile kosmosa,
ili kakve druge organizacije koja, naruavajui sintezu sile
postignute evolucije, navodi te sile da zaponu novu fazu razvoja, da
bi ponovo uspostavile svoju ravnoteu. A kada one zaponu tu fazu,
sa iskustvom svih prethodnih faza implicitnim u svojoj prirodi,
zapoinju je tamo gde se prethodna zavrila; " penju se na njena
ramena " , i SlOga evolucija napreduje do visokog stepena sloenosti,
jer ona sada predstavlja organizaciju organizma. Videete da ovaj
princip vlada u svim stvarima, velikim i malim, gore i dole; to je jedan
od kosmikih principa, i to malo poznat, ako ne i potpuno nepoznat.
Nadalje, faze razvoja kroz koje prolazi veliki entitet tokom svoga
organizovanja, unutranje su, pa dakle i sUbjektivne. One nisu
podstaknute oseajima spoljanjih okolnosti, ve primaju stimulus
iz oseaja koja su ponikla iz unutranjih uslova; a kao takve,
analogne su fazama kroz koje prolazi ljudska dua, od smrti do
raanja. Kada se one Okonaju, veliki entitet je dostigao najvii
stepen organizacije za koji je sposoban, s obzirom na uslove koji su
mu na raspolaganju, i to je vrhunac njegovog napretka. Budui da je

u potpunosti organizovan, svaki njegov deo trpi uticaje i reaguje na

promene do kojih dolazi u bilo kom drugom delu. On je dakle,
potpuno svestan, jer svest nije nita drugo do uvida nj e, a uvianje
nije nita drugo do reakcija na podsticaj. Kako je stanje njegove
prirode postalo habitualno, ono vie ne uslovljava svesnestimulanse.
Veliki entitet, dakle, poseduje svest, ali nema ega da bude svestan,
izuzev samog sebe. Naglasimo i lO da kosmos, pOlO je entitetu u
potpunosti habitualan, ini podlogu njegovoj svesti, koja se da
uporediti sa ljudskom podsveu instinktivnog nivoa.
On, dakle, putem senzacije sopstvene prirode, stie ideju o sebi,
i postaje svestan te ideje. Ovde se, znai, jaVlja novi oseaj, i on se
zadrava na njemu. To je samosvest velikog entiteta. To je
stvaranje "I Bog stvori oveka, po svojoj slici i prilici " . Vasiona je
ideja u umu velikog entiteta. Ona nastaje kada veliki entitet pone
da razmilja o sebi.
Uvidevi sliku o sebi, kao celini, svest velikog entiteta zatim
uvia promene u razmerama sila u svojoj prirodi, uslovljene
kosmikim uticajima kojima je bila izloena, stvarajui tako nove
ideje o sebi, a te ideje se pridruuju postojeim, uSlovIjavajui ih
iSlOrijski.
Ovo uenje, koje se tie subjektivnih i Objektivnih aspekata
velikog entiteta, klju je doktrine panteizma, koja je, po opte
prihvaenom miljenju, na pola puta do istine. Jer, veliki entitet
zadrava u seanju kosmike okolnosti, iako sam ne sadri kosmos,
iji je deo. Nadalje, mentalna slika sebe, koju projektuje Veliki
entitet, odraava ga u njegovoj celosti, budui da predstavlja
proizvod usavrene svesti, ali ona nije emanacija tog entiteta, iako je
u potpunosti uslovljena njegovom prirodom i iskustvima, nemajui
drugog porekla, i pOdlona jedino njegovim uticajima, postojei
iskljuivo u svesti entiteta koji je zamilja, tako da na nju ne utiu
direktno kosmika dejstva, iz razloga lO je ona drugog reda kreacije
od velikog entiteta koji je srodan svom Stvoritelju, i koji, lOkom
vremena, projektuje ideju o sebi. Ona je, meutim, posredno
izloena uticaju kosmikih faza, jer one deluje na veliki entitet, koji
je osnova njenog postojanja. Upravo ta injenica titi vasionu od
poremeaja i ne doputa da u nju prodru uticaji koji bi se ispreili
izmedu nje i onoga koji je stvara i odraava- njenog Boga.
Njen Bog je, stoga, svemoan, to se nje tie, iako je i sam
uslovljen stanjem kosmosa.
IO se nje tie, njen Bog je beskrajan, jer je za nju On "sve to
poslOji" . Ono to On nije, za nju ne postoji. Medutim, On sam je
ogranien u odnosu na kosmos, koji je, to se njega tie, beskrajan,

46

47

9.

8Will\N JE VfI8l0NE

"A z..'1mlja bcllc bez oblija i pusta, i bee lama nad bezdanom."

DO sada smo, kao lO ste videli, razmotrili dve vrste evolutivnih

KOSMlCKA DOKTRINA

STVARANJE VASIONE

budui da je on za njega sve to postoji", iako je i sam ogranien, u

"
odnosu na Neispoljeno.
ovde znaCi slobodan od uticaja bilo kakve sile; a
"Svemoan"
" oznaava ukupan zbir uticaja na koje jedan organizam
beskraj
"
moe reagovati. Vasiona je, dakle, oblik misli koje projektuje um, za
nju svemonog i beskonanog Boga.
Kao to smo videli, veliki entitet projektuje ideju o sebi. Ovo
meutim, nije poetak objektivizacije u vasioni, iako smo se time
najpre pozabavili, da bismo naredno tivo uinili razumlj ivijim, jer
veliki entitet, projektujui ideje o sebi, zadobija supstancu iste
prirode kao i projekcija, u oekivanju organizacije koju e sa sobom
doneti ta projekcija.
Seti ete se da je veliki entitet okupljao oko sebe atome sa svih
kosrnikih ravni, da bi obrazovao svoje telo. I ovi atomi su entiteti,
iako na niem stupnju razvoja od velikog entiteta, iji su deo. Budui
da su na niem stupnju razvoja, oni ranije dostiu vrhu nac sopstvene
sloenosti. Postajui svestan sebe, atom zainje ideju o sebi. Te ideje
nisu atomi, ve mnotvo jedinica poznavanja reaktivnih mogunosti.
Stoga one nisu rasporeene u koncentrinim pojasevima,jer u njima
nema nieg na ta bi mogla delovati gravitacija. Oni su puki oblici
reakCije.
Svest velikog entiteta ne uvia individualne reakcije svojih
atoma, kao to ni svest oveka ne uvia individualne svesti elija koje
ine njegovo telo. Stoga, u nastojanju da stekne sliku o sebi, on mora
uzeti u obzir reakcije razliitih tipova atoma u svoj im Odgovarajuim
agrega tima, a da bi stekao sliku o atomima, on mora uzeli II obzir
ideje koje ti atomi imaju o sebi. Veliki entitet, dakle, mora da stvori
sliku O sebi u Objektivnoj tvari, a pri tome je ogranien prirodom ve
nastalih ideja, kojima se slui. Iz toga proizilazi da atomi, stvarajui
sliku o sebi, vre prvobitni akt kreacije.
Prvi akt kreacije potie iz tela Boga, i nije nita drugo do masa
"
neorganizovanih jedinica "l bee tama nad bezdanom . Budui da
nisu imale organizaciju, pa stoga ni odnose meu sobom, ove
jedinice nisu mogle dostii objektivnu svest, ve je ideja velikog
entiteta, zasnovana na njegovim kosrnikim iskustvima, projektujui
se, organizovala te jedinice, uspostaVljajui njihove meusobne
odnose, i tada su one postale svesne jedne drugih, tako da su poele
a utiu jedne na druge.
Vidimo da su iz kosrnikih atoma ponikli atomi svake prvobitne
pOd-ravni manifestacije, teda su tako stvoreni atomi, dolazei u vezu
svaki sa svojom vrstom, usled delovanja velikog entiteta, razvili
pOd-ravni.
Prvobitna pod-ravan svake ravni, dakle, ima direktnu vezu sa

Odgovarajuom ravni kosrnike supstance, tako da je izloena uticaju

velikog entiteta koji na toj ravni postoji. Zbog toga se velikom
entitetu uvek, i u izvesnoj meri, suprotstaVljaju atomi koji ine
njegovu materiju. Ovo je izuzetno znaajan [aktor.
Imamo dakle, najpre projekcije atomskih ideja, a zatim i
projekCiju slike velikog entiteta o sebi, koja organizuje te atome u
minijaturni kosrnos, koga u ovoj knjizi nazivamo vasionom, da bismo
'
ga razlokovali od onog nivoa postojanja iz kojeg je ponikao njegov
otac i Stvoritelj.

48

49

Velikog kosmosa -prim. prev.

NASTANAK SVESTI

10 .
Nt\8TANN\ 8VE0Tl

"I duh Goliji dizae se nad vodom,

I ree Dog "Neka bude svetlost", i bi svetlost."

Iz prethodnog poglavlja saznali ste kako Su se obrazovali atomi, ili

jedinice manifestacije vasione, i kako su plime boanske moi

prostrujale kroz njih, stvarajui istovetnu kopiju kosmosa u
malom - pri emu je podudarnost potpuna, izuzev to ciklusi
vasione, budui da je njen prenik manji, imaju bri ritam (Imajte na
umu da ritam nije nita drugo do niz ponavljanja).
Opisali smo dve faze evolucije Logosa:
(a) Faza razvitaka materije u vasioni,
(b) Faza razvitka plime i zraka.
Prva predstavlja sirovi materijal od koga je nainjena vasiona,
druga je skelet na koji se nadgraduje taj materijal.
Imamo, dakle, ogromne koliine atoma, izdiferenciranih samo
po ravnima i pod-ravnima. Sedam razliitih tipova, i sedam pod-vrsta
svakog od tih tipova.
Sada emo razmotrili treu fazu u eVOluciji Logosa.
Na poetku evolucije, Logos je sam u onoj sferi koja e kasnije
postati njegova vasiona. Svestan je samo sebe, jer unutar te sfere ne
postoji nikakav objekt, koga bi on mogao biti svestan.
Vidimo, dakle, da je kod Logosa poredak psiholoke koncepcije
evolucije svesti obrnut, jer on najpre zadobija kosrniku svest, pa
svest o sebi, i tek na kraju objektivnu svest.
Logos postaje svestan da je iz njegove svesti projektovan oblik
misli u njegovu auru. "Auru", stoga to se u jednom aspektu, vasiona
moe zamisliti kao boanska aura.
Uvidanje Objekta izaziva reakciju u svesti Logosa. Subjekat i
Objekat se meusobno prilagodavaju, a ova prilagodavanja dovode
50

do Odgovarajue modifikacije u reflcktovanoj vasioni, koja postaje

sposobna za reakciju na relaciji SUbjekat-objekat. Tako je
ustanovljen odnos, ili recipronost, izmedu Logosa, ili velikog
'
entiteta, i slike koju projektuje logoidna svest , a koja predstavlja
vasionu II zametku.
Ne trcba, medutim, misliti da je logoidna svest ograniena na
uvidanje svoje objektivizovane vasione. Fokusirana svest Logosa, ili
svesna svest, jeste li toliko ograniena, jer fokusirana, ili svesna svest,
moe proizai samo iz uvidanja i reakcije na objekte; ali logoidna
podsvest svesna je kosmosa, a podsvest deluje na svest, kojoj
predstavlja osnovu i pozadinu; a kako kosrnika plima opada i raste
u svom ciklusu, tako ona svojim uticajima sturnulie Odgovarajue
aspekte logoidne podsvesti, a oseaj i, koji na taj nain dopiru do
svesti Logosa, postaju deo njegove auto-projekcije, koja predstavlja
vasionu, gde ih svesna svest Logosa primeuje, tako da dolazi do
beskrajnogniza reakcija i modifikacija reakcija, najpre u vidu prostih
kretanja, koja se, medutim, postepeno umnoavaju u nezamislivu
sloenost.
Sve ove modifikacije deluju na atomsku materiju vasione u
nastanku, i odreduju prirodu i karakteristike njenih komponenata.
Upravo te karakterizacije, II svoje vreme, otkriva ovek, nazivajui
ih prirodnim zakonima. Tako se uslovljava priroda stvari, koja je u
njima sazdana putem reakcije Logosa na stanje svog kosrnikog
okruenja, a mOd ifikacije se deavaju stalno i neprekidno. One ne
traju samo u toku jedne faze, ve se nastavljaju sve dok postoje
Odgovarajue atomske pod-ravni. Tako se elementarna evolucija
nastavlja nezavisno od evolucije ivota i Oblika, kakva je nama
poznata.
Primetili ste, tokom ovog izlaganja, da svaka faza evolucije, bilo
kosrnike, bilo logoidne, poinje uvodenjem novog tipa akcije i
reakcije i nove mogunosti reagovanja na utvrdene reakcije. Svaki
novonastali faktor poveava sloenost manifestacije, a postizanjem
krajnje raznolikosti koju taj faktor moe pruiti vasioni, data faza
eVOlucije dostigla je vrhunac razvijenosti, i itav proces pauzira, dok
logoidna svest ne uvidi ta se dogodilo, i "vidi da je to dobro ", i
apsorbujui ga u sebe, ne izazove novu reakciju, koja se potom
projektuje u manifestovanu vasionu. Stoga evolUCija nalikuje nizu
dvostrukih ogledala, u kojima logoidna svest projektuje sopstvenu
sliku, uvia tako projektovanu sliku i reaguje na nju, a reakcija utie
na projekciju, tako da se ciklus odvija u venost.

-Logoidoa svest-svest Logosa; izraz "logoidan" pojavljuje se i nadalje, II

pridevskoj upotrebi rei "Logos ". (prim. prev.)

51

KOSMICKA DOKTRINA

Videete da je Logos, ili subjekat, postao svestan objekta, koji

predstavlja reflektovanu projekciju, ili kopiju subjekta. Svest
subjekta o spoljanjem objektu mora se reprodukovati u objektu kao
Odgovarajua refleksija svesti; tako da je i objekt podjednako svestan
spoljanjeg objekta. Medutim, budui da je drugog reda manifesta
cije od subjekta, Objekat ne moe biti sves tan subjekta, ve samo
sebe, i uticaja koje na njega vri sUbjekat Odatle potie izreka
". Nema jedinice manifestovane
video
Boga
Nema
oveka
koji
je
"
vasione koja, tokom manifestacije, moe videti Boga. Njegovo
postojanje mora se prihvatiti, kao injenica koja sc ne da proveriti.
Objektivna svest nije ograniena na neku taku manifestovane
vasione. Ona je svest, koja sc iri oko onoga to bi se moglo zamisliti
kao centralni prsten, metaforiki govorei; ili, da upotrebimo
preciznije, ali i apstraktnije termine, oni tipovi atoma koji najvie
nalikuju atomima kosrnikog centra, oni koji spadaju u najprostiju
vrstu, pa ih, dakle, sloenost u naj manjoj meri ograniava, ine
osnovu ove svesti. Ali, neka bude jasno da svest nije atomska
reakcija, ve u potpunosti pripada onoj strani stvari, koju nazivamo
" ili ivotom ". Ona je modifikacija svesti Logosa, a ne
silom
"
"
projektovane atomske svesti. Ona je prva reakcija u vasioni, koja se
odnosi samo na Lu vasionu, i ne potie iz Logosa, niti se II njega vraa.
Subjekat se vraa u objekat
Svest se moe definisati kao reakcija plus memorija. Drugim
reima, do reakcije dolazi u posebnom tipu supstance, a ta reakcija
prouzrokuje sekundarnu reakciju u drugom tipu, koja je sa prvim
poveza na na isti nain na koji su atomi vasione povezani sa atomima
kosmosa, ili kao to je "oblik" vasione povezan sa logoidnom sveu.
Drugim reima, SUbjekat zainje ideje o sebi, koje stupaju u
medusobnu reakciju, a ta reakcija, metaforiki reeno, ostavlja "trag
u svemiru" , oko koga kretanje njegove reakcije nastavlja da struji
kao isto kretanje, nezavisno od bilo kakvog stvarnog kretanja u
svemiru. Taj protok istog kretanja predstavlja memorij u - repro
dukciju slike neke akcije u drugoj fazi manifestacije; a svest j e
sazdana od memorije, za razliku od uvidenja koje predstavlja oblik
reakcije izmedu dve ravni.
Tako vidimo da j e oblik ili skelet na kome je sagradena vasiona
postao osnova treeg tipa manifestacije- manifestacije auto
reakcije.

11.
EVOLUCIJA &Vf.cIlTl

" , pa emo
i
svest
u
z
aenj
o
sliku
jednu
ete
stekn
da
je
eOPhOdno

"
se zato jo neko vreme zadrali na tom pOJmu.
.
Setiete se da smo u onom delu knjige u kome smo razmatrah
prirodu velikog entiteta, o?jasnil i da je svest nastala .zahvaljujui
potpu no recipro.llIm reakCijama SVih aspekat , faktora I sposobnos
ti za reakciju, kOJI su sc razvI h tokom kosmlcke evolUCIJe. Svest Je
integracija reakCija, tako da svaka promena, u bilo kom delu Sistema,
izaziva odgovarajue promene, odnosno pnlagodavanJe cehne.
Ovde glavnu ulogu igra princip kompenzacije, a p.mento sveopto
'
prilagodavanje moemo smatrali osnovom kosmlcke hcnOSll.
.
U svojim najranijim . fazama, ono tvon lIlteu latentIlIh
reaktivnih sposobnosti entl1eta. U SUllll l, ovde ilije rec o mehallIcI,
ve o skupi ni odnosa, koja je, dakle, potpu o apstraktna; medu tim,
sa razvoj em spoljanjih objekata koji del\JJ u na enu tet, kompenza
tivno prilagodavanje izlae se novIm uticaJIma, I tako dolaZI do nOVIh
kompenzativnih reakcija.
.
.
Mi, dakle, razlikujemo dva 'llIvoa svestI:
(a) Osnovnu svest, inherentne konstitucije.
(b) Kompenzacije, izazvane uticajima okoline.
Veliki entitet, znai, najpre razvija osnovnu prirodu, zatim
projektuje sopstvenu sliku, i postaje svestan te slike, a njegova svest
o toj slici u svojim mnogostrukim aspektima, lvon drugI aspkt
svesti. Ove dve faze odgovaraju onim aspektIma ljudskog bia,
'
poznatim kao individualnost i linost.
.
.
..
Individualnost, bilo Vehkog entiteta, bilo mikro kosmosa, kOJI

Ovi termini koriste se kao ek'Vivalcnle "viem biu" i "niem Biu" u

ezoterinoj literaturi.
-

52

53

EVOLUCIJA SVESTI

KOSMlKA DOKTRINA

se zove ovek, predstavlja niz organizovanih reakcija koje Su

uspostavile ravnoteu u prethodnim fazama eVOlucije. Te faze su
prole, i nita od njih nije ostalo, izuzev sposobnosti reagovanja, koje
je emitet stekao.
Individualnost je, dakle, skup stereotipnih reaktivnih sposo
bnosti.
Linost je skup sposobnosti reagovanja, koje postaju mogue
UVOenjem novog faktora u evoluciju.
"Individualnosl" "j " linost" odnose se, znai, na stadijurne
razvoja, i imaju istorijski znaaj. One se odnose na "vreme" , a ne na
". Ono to je danas deo linosti, sutra e biti deo
oblik
"
individualnosti.
Prva linost velikog emiteta nastaje kao posledica njegove
reakcije na kosrnike faze. Kada se ustanovi reciprona akCija svih
njegovih aspekata, on postaje svestan "sebe " . Svest koja se na ovaj
nain razvija i sama je egzistencija, objektivna za um koji je zamilja.
im je svest fokusira kao oblik misli, ona jestvorena i postOji za sebe,
tako da postaje objekt svesti. U ovom obliku misli, zainje se ista ona
meuigra sila, koja je u kosmosu dovela do stvaranja velikogemiteta.
I proces se nastavlja.
Kako se kosrnos reprodukuje u minijaturi, u mnotvu enlileta,
u kojima se sada odvija njegova eVOlucija, tako i oblik misli, koji
projektuje veliki entitet, i sam stvara entitel. Medutim, oni svoju
evoluciju zapoinju u taki do koje je dospeo veliki emitet, kada ih
je projekLOvao. Jer, ba kao to veliki emitet ima u sebi latemne sve
faze kosmosa, tako i njegOVi entiteti imaju u sebi latentne sve
sposobnosti velikog entiteta.
,
U projekLOvanom obliku misli velikog entiteta, koji nazivamo
vasionom, mi, dakle, vidimo:
Atome, koji projekLUju atome kosmosa, privuene u orbitu
onog putujueg atoma, koji e postati veliki entitel.
1.

Linije sila i struja, koje predstavljaju projektovanu svest

velikog emiteta.
2.

Koordinacija, koju ustanovljuju atomske sile drugog tipa

meu silama prvog tipa, obrazuje struje isLOg kretanja u svemiru,
koje su analogne prvobitnom kretanju, iz koga je nastao prsten
Kosrnos. Tako evolucija ide svojim lOkom, da bi se, u viem luku,
vratila na stvari sa kojih se Olisnula na pul.
Strujanje istog kretanja, koje se mora jasno razluiti od kretanja
objekata kroz svemir, ini osnovu svesti u projektovanoj vasioni.

Kao LO je ve reeno, akcije i reakcije ne ustanOVljuju svest.

Osnovu svesti ini reakcija plus memorija; a strujanje istog kretanja
u svemiru predstavlja osnovu memorije, jer ona opstaju, budui da
su bezsadrajna, pa ih nita ne moe ometali,
Imamo, dakle, akciju i reakciju manifestavanih dogadaja; i
trajnost refleksije te reakcije u stanju koje je, u odnosu na ravan na
kojoj je do nje dolo, nemanifesLOvano. Zato se kae " Iz haosa se
rada kreacija " . Nemanifestovano se orgaIllzavala. PostoJt neto LO
ranije nije postojalo. Desilo se stvaranje. Ove reakcije brzo utiu
jedna na drugu, I tako postaju meusobno organIzovane, a ta l e
reciprona reakcija osnova linosti. Tako Je prva svest kOJ" nastaje
u vasioni veliki i nesagledivi sveobuhvatni duh.
Putanje reakCije, koje su nastale u ovom sveobuhvat om duh?,
akcijom na atomskim ravn ! ma, tvore neVIdlJIV" " kolotecme" , kOJe
privlae u sebe atome kOJI prelaze preko njIhovog traga, . I om
nastavljaju da se kreu tom putanjom, sve dok pnvlanost III SIle
drugih dejstava ne nadjaaju njen uticaj.
.
Pokuajte da zamislite kako kretanje atoma stvara kolotemu u
sili " u kOJ'u upadaJ'u drugi atomi, i neko vreme slede njenu knvu, a
zatim je naputaju da bi sledili impulse sopstvene pnrode, a na
njihovo mesLO dolaze sledei atomi. Zamislite sada, ovaj. proces
posmatran sa stanovita aLOrnske ravnI; vldeh bIste bezbroj alOma
zabavljenih svojim tangencijalnim pOigravanjem, a s' vremena na
vreme zapazili biste kako jedan od nJih iznenada menja nain
kretanja, neko vreme se kree na drugaIjI nam, kao da ga Je zarobIO
uticaj neke nevidljive sile, a zatim se otkida, i vraa prethodnom
nainu kretanja. Ako potom ponovo osmotnte kolotemu,
zapaziete da je dublje useena, tako da e se i sledei atom due
zadrati u njoj, a kako pri kretanju putanjom koloteine svaki atom
jo i treperi u svojoj tangencijali, on je u izvesnoj meri modifik?je, a
to je sluaj sa svim atomima kOJe ta kolotema zarobljava l pnsllJava
da se kreu njenom putanjom. Ovo je prva i naj prostija faza duha i
tela. Tragovi stvoreni primarnim kretanjem atoma, privlae druge
alOme i proizvode sekundarna kretanja, i na taj nain rastu. AlOmi
koji su obrazovali ove tragove, analogni su putujuim atomima
kosmosa.
I)

3.

54

55

NASTANAK (UNU\I DUHA

,

12,
NMTi\N1\K (UMA) OUIIA

Drugim reima, ovi aLOmi HOI.1<llazc sv j u na) bli'i.u Sli10St, II onoj

fazi razvi tka II kojoj sc ostvaruju aspekti log(](Jnc vcstl .
.
SCliClC sc da jc vc rccno kako krctanjc objckata o S lavIp za
sobom trag <'::i stog kretanja II Ncispoljenom (a lmaJte na m u d JC
, c); logoIdne s l l e
kosmiko stanje nci s po ij ell o sa sta novil3 vaslol

,
sLoga moraju da predu jz kos l l( .ko II lllan l fcs l(va nO Sl.I1J ?,
prolazei I r i lome kroz raz kOJa Jc Slotla sta!lJtI postoJ a,llJ a
,
lrogova kOjc u svcnl lru oSlavll" krct , nj. c o bjcka ta. O .. klc, b udu , da
"

&ada cmo se pozabaviti nastankom duha, i SlOga je neophodno

jasno razumcvanje nekih osnovnih pojmova.

.
. za sobo
Ve vam jc rccno da krctanjc svakog objc
kla ostavIp
m
trag u svcmiru. Objekal sc za us lavlja, ali krelanje, nczavisno od
njega, naslavlja da posloji kao iSlO kretanje.
.
Upravo je iz istog kretanja -apstraktnog krctanj3
- nastao
kosmos, Vremenom sc u njcmu slvaraju vorovi supr otstavljenih
sila, koji predslavljaju prvobitne atome, Kretanje tih alom a ini
osnovu man i fes ta cij e.
Man ifeslacija je, kao to znate, vczana za kretanje Objekata, dok
su "ivot" , "duh " , .. Bog" apstraktni, i zasnovani na istom kretanju.
U ovom uenju, doli smo do take u kojoj refleksije kosmikih
alOma, okup ljeni h oko velikog entileta, obrazuju prvo bitnu
maleriju, koja se organizujc i urcduje u min ijalu rni kosmos,
refleksijom mikrokosrnike reprodukcije makrokosmosa u velikom
entitelu.
Setiele se da se u cvol ucij i kosmosa najjednostavniji tipovi
alom a razmeSlaj u po ravnima, lO nije sluaj sa sloenijim atom ima
koji, poscdujui vcu masu, Odgovarajuom silo m reaguju na
centrifugalne sile kosmosa, i ume sto da se zadre na sedmoj ravni,
usposlavljajui sinlezu sila, oni nastavljaju svoju puta nju ka
periferiji,sv edo kse neo dbij u O prslen Graninik, koji ih vraa nazad
II nep om ini centar.
Tako i u vasioni, atom i koji Odgovar aju svakoj od ravni,
ostavljaju za sob om lragove u svemiru, ali se, pOLO ne postoji
trajnost akcije, medusobno pon ilavaju. Njihovi tragovi Obrazuju
elementarnu su linu svake ravni. Me dut im, alo mi ija je stru ktu ra
suvie sloena da bi se mogli smesliti na nek u od ravni, dospevaju do
poslednje ravni, odakle se vraaju, ali ne u nepomini centar, ve u
cen tral nu taku, iz koje "izvire" Neispoljcno i ,postaje ispOljena,
56

su iste prirode, one mogu U t lc( t [ n a IC t rlgovc.

.
.
Tragovi II svemiru uvek I maJ, U, ob l l zalo : nc flWlrc ao . l
tangencijaJne pu tanje atoma, il is po lJHva nJc f(J z! I J ll h I Og ld !l l h l CJ3
utie na atomske putanje, koj e, II minijal lri,. rcp rodukuJ 1 Jog0 1d e
faze. Stoga moete za mislit i .111 no, t O p ut uJ lIlh.'Hl m kt:} I se vraaJ tl
.
II centar s tvara nj a, pre plavlje n i ulicaJ II1Hl logOI d ll l h l e,J I.
.
.
Logoidnc idcjc dakako, tvorc skclcl v<, s l o n c, I tako SlvarajU
og ro m nu kopiju velikog entiteta, koji j c S 111 kopija . Kosmosa;
medu t i m , unutar vasione, kopije Logosa su, IZ pom n ul1 h razloga
pU la j c, odnosno tragovi putujuih atoma tl svemiru, a ne sanu
,

moml.

Tako, na sedmoj vasionskoj ravni, O k u p lj e ne oko ceJllra

s tva ra nja, nalazimo bezbrojne ent i tete dvojake prirode:
(a) Putujui atom koji je, proav.i kroz sv ra vl i , is usio sve
nji h ove rea kc ij e, tako da moe da reaguJe na svakl ? d t h nacm3, k a
j e podvrgnut podsticaju koj i pro izvo di, odnosno l2.(lZlva ta reakCija.

(b) Porcd ovog ulon1skog. lcla, imamo i. putunju u svc mi ru k oj u

ono opis uj e svoj i m poigravanJem. SVI atomi posed uJ II pu tanJ ll, h, II
Sluaju p u t uju eg a lO lla koji C vn tio II poe tn u laku sVra lJ3, II
njoj j c utisnuta IngoJdn sl i ka, I Io tome sc on ra zl i kUje od
"beivolnih " atoma, kako Ih sada mozell1o nazvaLI..
Putujui atomi <.Io su .l.' zo u ll t icaj l ogo i ne . sa o.svesti, .to
je pro uzro ko va l o reakC IJ U nJIhovih pUlanJa na taj Ulicaj, simpateli
kom in d ukc ij om vihracije, ta o. da .su 11I postali nllI1lJa .t.urne
rcfleksijc Logo>:" pa iako su sanll pro l zvcl I tck pukc langenClj alne
putanje sa j cdn os tav ni m ritmom po nav ljan ja So pslvcnog kruznog
kretanja, sada su im logoidne VIbraCije usadile IS l l f1 tam II kome
,

vibrira Logos.
.
.
.
Sctile sc sada ua jc ri tam naSlao po navlj anjc m kruznog kretanj3,
a da vibracija nije nita drug eJ? p ren ?e nJ e :1;Ul ed .nc ra m na
supstancu drugc. Stoga puluJuI a lo nu jlrlmlVSI lIliCaj logOJdnog
ritma, poinju i sami vihrira ti II njemu.
.,

57

I'
NASTANAK (UMA) DUHA
KOSMIKA DOKTRINA
Jz tuga proizhli'.i UU putujui atomi vasione poseduju iste
sposobnosti reagovanja koje posl<lje u prirodi Logosa. Drugim
reima, Logos, ili veliki enlitet, tokom svoje kosmikc evolucije
dostie izvesne t ipove reagovanja, koji su satkani II sloenim
rilmovima, a t i sloeni ritmovi satkani Sll II velikim "akordima".
" predstavljaju niz ritmova unutar ritmova. Upravo se
Akordi
"
sloeni r i lmovi i utiskuju II p u t ujue atomc vasionc, na zlcLku faze
njihovog posl<ljanja u kojoj sc Ncispoljeno pretvara \I ispoljeno,
tako da su oni, zahvaljujui svojoj prirodi, II mogunosti da dodu II
dodir sa onim to je za njihov n ivo egzistencije relativno ncispoljeno.
Da ponovimo, konkretno kretanje aloma stvara apstraktno,
isto kreta nje. islO kretanje je karakteristi ka kosmosa, i stoga spada
u isti tip postojanja kao i veliki entitet ili Logos. Iz toga sledi da svaki
alom II vasioni, svoj i m krela.n jem stvara sopstvenu kopiju, koja
spada u isti t i p postojanja kao i kosmitka tvar, pa je dakle njena
priroda istovetna priroui Logosa u svojoj vasioni, i zbog toga
poseduje sposohnost reciprotIle reakcije sa njima. Atomi koji s u
smc..leni na ravnima ne dolaze u d irektan kontakt sa logoiunim
duhom, II njegovoj realizaciji ideja; putujui <ltomi sc, medutim, nisu
smc.. tili na nekoj ravni, tako ua nisu ograniteni njenim oblicima
nisu stahilizovani - i zalO se vratlju II primi tivno stanje, nakon to
su dostigli visok sl.epen razvijenosti, a sile LOg primi livog stanja ne
mogu na njih u ticati onako kako uliu na atome sopstvene ravni.
To znai, dll s u putujui atomi izbegli zakone manircstovane
v3sione, koji ogran itavaju oblike Ger i sama vasiona je oblik mis1i),
i zato s u izlo.en i iSlim onim i' akonima koji uslovljavaju prirodu
Logosa, lako da je II njih utisnut isti peat kao i onaj koji kos mos
utiSkuje na Logos - lO T stvori Bog oveka, po obliju svojemu",
Prim ivi lHkav peat, ovi atomi nastavljaju da oko sebe Okupljaju
druge atome, jer njihov trag u svemiru vie ne vri tangencijalno,
braunovsko kretnnje, poto je II njega lIsaueno rit mitko, kruno
krelUnje, i kao lUkav, uSlHnovljuje vrtlog, a vrtlog privlai druge
alOme u sferu svoga kretanja, i prisiljava ih da se okreu oko njega.
Tako mlsl3je sledee stanje: atom, r.efleksija kosmikog atoma,
l bi sc mogao ustaliti na jedno ravni
koji je suvie sloen Ul
manirestacije, vraa sc u ccntar, stvaf(ljui struju istog krClanja, koja
pripada kosmikom tipu manifestacije. U kosmikom aspektu tog
atoma utisnuta je logoidna slika, uskladena sa logoidnim ritmom, u
opisanom procesu, a njegov apstraktni aspekt prouzrokuje u
konkretnom aspektu kruni rilam krcwnja Odgovarajueg tipa, za
razliku od tangencijalnog kretanja atoma na ravnima, i konkrctni
aspekt od raava laj kruni ritam, stvarajui vrtlog, koji ka sebi
privlai okolne atome.

Do spe li smo , dak le, do kos mi ke vih rlcije ist og krc Lanj n, koja
n
p u t uju em ato mu IUlJ11 odT:den i tip kre tanj a, zb.og ea . o
sc
priv lai i zad rava LI svoJoJ orb iti dru ge ato me , sa rav lll na kOJOJ
ita v proccs odv ija.
Ova tri aspckta su:

1 . Iskra kosm ickog, il i boa nski nada h n utog d uha, koja jc naj pre
opisana kao trag u svemiru koji za sobom ostaVlja alom.
2. Atom, knji j e zaetak nosioca, odnosno tela, a poznat vnm je

pod imenom <Ilama-kl ice.

3. Atomi sedmc ravni, kojc atomska klica privlai u svoj u orbitu,

i koji postaju lelo njegove sedme ravni.

..
.

59
58

EVOLUCIJA BOANSKIH ISKRI

13 .
EVOLUCIJA BOIINo KlI1 loKQI

plimama, medulim, ulicaji aloma-klica neuporeuivo su bri, lako da

boanske iskre reaguju nezavisno jedna ou druge.
Kosmike faze koje renekluje logoidni duh, obrazuju prvevelike
slabilizacione ulicaje, a sukobljene iskre se uskladuju sa plimama
pozilivnih i negalivnih lalasa. Poslepena se usposlavljaju odnosi
medu njima, sile se prilagodavaju i kompenzuju, i sve se boanske
iskreuovoue u uzaj amnu vezu, u " uzimanju i uavanju " reakcija. Kada
se to desi, 'cvo lucija ulazi u zenit.
Sa apslraklnog aspekla, one preuslavijaju savrenu kopiju
Logosa u lom sladij umu svoj e evolucije; sa formalne" S lra ne slvari,
"
one preuslavijaju geomelrijski oblik, sai njen od aloma grupisanih
oko nukleusa a loma-klice, oblik koji uslovljavaju linije sila, kao lO

saua smo opisali razvoj lrojake j eu inice evolucije, a viueele

ua broj ln opel preuSlavlja broj man i feslac ij a - lri prslena u
kosmosu, tri aspekta vas io nc, i Iri faktora II jedinici svesti.
Sa "l oi a ato lll kih klica, i onih atoma sedme ravni koji j c
.
v
okruzuJ u, Jedinice .svesti su nezavisne.
Atom-k l ica j njegov omota oh raz uj u stain i sistem sila i reakcija
..
kO 1 sc mcduso l lo kOJlpcnzuju. U svoj im meusobnim reakcijama,
Ont su uslostlVlh sla lJc ravnI C?-c, Lako da su posla li jedinica.
.
JeuInic a Je skup II1 le m k l ! vn l h s il a , koje su postigle ravnoteu i
slabilizovale se, ounosno uSlalile.
Takav uSlalje ni skup inleraklivnih sila, koj c s u posligie odredeni
.
nlam kompenzacIJe, Jeunogiasno e reagova li na spoljanji Ulicaj, a
bu u ul ua Je nemogue delovali na bilo koji ueo lakvog
kompcnza lvlog ISLCll1a, a d sc lO dejstvo ne proiri i na celinu,
prou z rok uJ u I !lJcnu reakcIJu, moemo rei da takav skup
funkcionie ka o jedi n ica .
Sluaj jc, medu tim, drugaiji kada sc radi o tragovima, odnosno
p U l? nja m a u svemiru koje su rimile logoiuni pem, i nadalje ih
:
mozcmo na zival i bozansklm slikam a - rcfleksijama - iskrama ko
smikc vatrc, ili j Cdn os tavno ..bol.ll nskim iskrama".
o

[zdvajamo jednu bOl11 11sku iskru, da bi prouili njenu priro du.

PosLoje lri skup ine kojima je ona izloena:
1. [skuslva koja joj prenosi alom-klica.
2. U licaji drugih boanskih iskri.
3. Ona je u ounosu sa Logosom. Svesna je Logosa, i Logos je

sves tan Ilje.

Ovi se u t icaj i slaln o mcnjaju u rilmovima razliitih talas nih
duina a bo/.a nska iskra nasloji da ih, uz pomo kompenzalivnih sila
!
uskla ul. LogOldl1l Ul!C" j1 menjaj u sc sa ogro mnim kOsOlikim

je kris lal geomelrijski oblik saslavljen od eslica materije

rasporeden po linijama sila. Kao SLO se kOSOlOS sasLOji iz lri prslena,
koji se okreu jedan oko drugog, lako je i simbol Logosa sfera; a kako
je broj prvobilne manifeslacije lri, simbol prve planele je trostrana
figura - lroslrana piramida unular sfere . Ve ste shvalili da je
razvijen prvi planelarni oblik. Sa kosmike lake gledi la, veliki
enlilel je doao u poziciju u kojoj slvara svoj salelit.
Veliki enlilel je sveSlan svog sa lelila. Njegova svest ga uslovljava,
i saLClit je sveslan velikog enlilela. Medulim, iako veliki emitet ulie
na kolektivnu svesl salelila, pa dakle posloji i njihova uzajamna
reakcija, sa teli t ne uvida veliki entitet na nivou kolektivne svesti, ve
na nivou mnolva individualnih svesli, a njihova koleklivna svest tek
_

uvida da su one svesne, lO je nelo sasvim drugo.

Salelit, dakle, poseduje koleklivnu svesl, koja je samosvesna,
budui da uvida slanje sopslvenog poslojanja kao satelila; kao i
bezbrojne individualne svesli koje uVidaju stanje u grupi atoma
okupljeni oko njihovog aloma-kl ice, ali ne i onih koji su okupljenih
oko drugih aLOma-klica, a koji su lakode,svaki za sebe, svesni velikog
enlilela.
Svesl velikog emilela o salelilu, nalikuje vidu ljudskog oka, dok
svesl salelila o velikom emilelu nalikuje vidu paukovog oka - be
zbrojne face le koje renekluju mnOlvo slika, koje treba da se
fokusiraju u mozgu - pri emu je mozak ono lO ovde nazivamo
".
sveu
grupnom
"
Kada se sve boanske iskre savreno prilagode jedna drugoj, i
kada savrena recipronosl reakcija prome u pOlpunosli njihove
mase, naslaje koleklivna svesl, sposobna za fokusiranje slika faceta.
Tada se javlja i reciprona svesl izmedu salelila i velikog entitela,
poto su oni poslali ravnopravni.
.
Oblik salclila odreden je idejom koju o sebi ima veliki emilet,
nezavisno od konslruklivnih svesli njegovih saslavnih jedinica.

60
61

EVOLUCIJA BoANSKIH ISKRI

KOSMIKA DOKTRINA

Budui lia su boanske iskre, dostigavi nivo recipronosti reakcija,

stekle kolektivno fokusiranu svest, ta svest deluje kao jedinica i
sposobna je za objektivno uvidanje, a jedini objekat na njenoj ravni,
i unutar njene sfere, je veliki entitet.
S' obzirom da uvida sves t svog satelita, veliki entitet je svestan i
onog njenog sadraja, koji predstavlja uku pa n zbi r iskuswva koja je
satelit proao II svom razvoj u, a koje smo prethodno opisali.
POLO je Logos pOSlaO evolucija satelita, II njegovu svest uveden
je nov fa kIor, koga ostali sadraji treba da asimiluju. S' druge strane,
kako je satelit stnbil izovan, poprimanjcm pravilnog ritma, monoto
nija stimulansa prouzrokuje povlaenje panje velikog entiteta, koji
se sada preputa iskljuivo asimilacijom novog raktora II svojoj
svesti. Budui da i sam, na taj nain. oslajc bczspoljanjcgslimulusa,
satelit tone u podsvest, tako da njegove reakcije postaju stereotipne.
Veliki entitet sc, dakle, preputa subjektivnoj svesti, aktivno se
bavei asimilaciji novog faktora, da bi ponovo uspostavio sintezu
sopstvene svesti. Tokom ovog procesa, sve njegove sile su okrenute
ka unutra. On nila ne zrai. On vie ne odrava u svesti svoju
vasiollu. Vasiona opstaje samo zahvaljujui samosvesti, stcenoj u
prethodnom periodu, dok je veliki entitet zabavljen asimilovanjem
nove ideje.
Vasiona je prcpulcna sama sebi, i Sloga niti napreduje, niti se
menja, ve stalno ponavlja doslign u ti fi talll, koj i postaje stereotipan,
tako da se ravnotea sila, uspostavljena kada se veliki entitct
povukao u sebe, uobliuje.
Kada je veliki entitet u potpunosti pojmio i asimi lovao novu
idej u (u ovom sl uaj u radi se o idej i o trostrukoj jed in ici - pu tuj ueg
atom sa sveSu na jednoj i omolakim telom na drugoj strani). On se
budi iz svoje in trospekcije, da bi sc prepustio kontemplaCiji vasione,
organizovane po tom modelu.
ledinice svesti, naSlale u satelitu, odjednom postaju svesne
novog stimu lansa. Uvidevi ideju o akciji i reakciji duha i pripojenog
tela, kojim duh upravlja, one nastavljaju da sc razvijaju po toj
arheti pskoj ideji.
Tako se jaVlja nova skupina sila, koja naruava ravnoteu,
ustanOVljena u grupnom duhu satelita, tako da sc jedinice koje ga
ine raspruju i poinju da prate putanje lutajUih atoma, a isti je
sluaj j sa boanskim iskrama svesti i lelom sedme ravni.
Oblik arhetipskog satelita, koji je pOSlaO stereotipan tokom
introspektivne faze Logosa, nastavlja da postoji kao arhetip. Moete
ga zamisliti kako krui oko Logosa, na sedmoj ravni.
POLO su, na svom putu ka periferiji, stigle do este ravni,
boanske iskre, svojim rotirajuim kretanjem, prikupljaju oko sebe
62

nova tela materije sa este ravni, i proces se nastavlja istovetnim

tokom:
(a) Ponovna sinteza iskre,
(b) UstanOVljenje kompenzalivnih reakcija, koje tvore grupnu
svest,

(e) Reciprone reakcije grupne svesli i logoidne svesti,

(d) Logos sc povlai u sebe, da bi asimilovao novu ideju,
(e) Reakcije satel ita, stal nim ponavljanjem, pos taj u stereotipne.
Me dut im, jedna razlika ipak postOji. Kada se odvijala evolucija
prvog sate lita, u vasioni nije postojalo nita izuzev Loosa , sateilta I
atom ske ravni. Tokom evoluetJe drugog sateilla, prvI prolazt kroz
sledeu fazu razvoja, a Logos zna za mogunost utiS kivanja svog lika
u ato mim a, i razmiljaju i o njim a na takav nam, ostvaruje te
mog un osti .
.
.
.
.
Ato mi sedme kao I SVIh dru gIh ravm, neprestano se kreu
gore-dOle, pop ut lime, pod uticajem pozitivne faze Logosa koja i h
privlai ka centru, i negativne faze, kOJa Ih odbtJa ka penfenJl. Kako
je panja svesti atoma usmerena ka Logosu, kada on prolaZI kroz
svoju pozitivnu fazu (a scti tc se da meslO u asto m, kOJe predstavlj3
projektovani obli k mis li, u stvan znaI sinn)."), om pnm aJu Im nnt
ideje koju Logos ima o njima, tako da pomJu da vlbm aJu u IstOj
ritm ikoj melodij i kao i prvi atom I u vreme kada Je Logos postao
svestan sadraja njihove sves ti, ili, drugim reima, na svretku svoJe
evolucije.
. .
.
..
Nov i atom i, dakle, zapoinju tam o gde su nJlhovt p rethodmcl
stal i. Arhetipske sile prvog salclita brzo ih razvrstavaju u istu
formaciju kao i njihove prethodnike, iji razvitak oni za kratko
reka pitu liraj u. Na njima je sada jo samo da usta nove smtezu
reakcije, koja predstavlja kolektivnu svest, da bl postah svesm
Logosa, pa se ponavlja isti proces kao u prethodnom sluaJU . .
Dovrivi svoju eVOl uciju na drugom sate lllu, ka to Je opisano,
prvi roj atom a ponovo se otiSkuje na put, da bi sproveo treu
eVOl UCij u, na petoj ravni.
.
'
Drug i roj, u prvom sate lilu, za to vreme preuztma puta nju ka
estoj ravni, na kojoj ga zarobljava i organizuje ve postojea skupma
arhe tipsk ih sila, koje je za sobom ostavio prvi rOj. Kada Logos alje
trei roj atom a u naseljavanje prvog sateilta, on te alom e zamIlja sa

63

KOSMICKA DOKTRINA

dve ljuske omota.a, tako da oni sada imaju sposobnost da oko sebe
okuplpJlI materiju sa dve ravni.
ako se proccs nastavI)a, sve dok prvi roj putujuih atoma,
Okruzc.Ilh ol11.<:> taem malcr Jc sa sakc ravni na kojoj su sc njihove
eVOlUCIje odvIJale, ne stvon sateht na prvoj ravni. Svi prethodni
satelitI naseljenI su mnotvom boanskih iskri, od kojih je svaka
okruena omotaem, ili nizom omutaa, II zavisnosti od stepena
dostignute eVOlucije.
. Med utim , kako prvi roj bO.<1J1Skih iskri, uz pomo sila
mhercntnil u svojoj prirodi, stvara svoj c oblike, Lako Logos postaje
Svcstan tc CIl1Jenlce, I svakom sledeem roju usaduje dostignua
prvog roJ", u obliku arhctipSkih ideja u njihovoj svcsti. Drugim
rCII a, svaki poslIgnuti fltam prenosi sc, kao vibracija, narednim
rOJevIma.
Eto
sc podrazumeva pod Involucijom. EvolUCija prcdstavlja
.lspolJavata
nje u materiji ravni na kojoj sc odvija.
Iz napred izloenog moemo zakljuiti da vremenom i svi atomi
este ravni prolaze kroz ovaj proccs.
Kao to je simbol satelita na sedmoj ravni bila sfera sa
trosIranom Cflan ?m [jgur/ - piramidom sa trougaonim strana
ma, na .estOj ravllI LO e bIll ctvofostrana rigura - kocka ' i tako
redom, niz ravni.
Peta ravan ima figuru sa pet facela. ctvrta, sa cst. Trca ima
sedrnoslranu figuru, druga, osmoslraninu, a prva, dcvctoslraninu.
Primctietc da ovi brojevi daju zbir desct, a da je devet broj
stranIca kOJe llle facetc flgurc Simb ola prve ravni. Tri pomnoen sa
tn Je savr'cn brOJ prve ravni.
Deset j.1 a n Su .vasio u, broj sila u man ifestaciji, ali je devet
.
.
broj kosmlcklh SIla IZ kOJc Je
ponikla vasiona ' kada se ta sila
man ifcstovala na prvoj ravni.

14 .
tVOLUCIJA PI.ANETAQNOC BII\

m poglavlju pratili smo evoluciju boanskih iskri, od

U prethodno
kada su se one koje pripadaju istom tipu udruile i

trenutka
obrazovale grupnu svcst. Opisali smo i faze razvitka ovih grupa, na
svakoj planeti, od ravni do ravni, pri cmu su sc, oko koncentr.inih
sloje a atoma koji sc okreu oko centralnog nukleusa prvobltnog
putujucg atoma, sakupipil omotaI atoma sa svake raVI1I, tako da
konano, na prvoj ravni nastajc sedam omotaa oko centralnog
nukleusa boanskih iskri.
Odnos izmedu atoma-klice, putujeeg atoma i sedam omotaa
jesloen i moramo ga podrobnije razmotriti, pre nego to nastavimo
dalje.
Putujui atom jc projekcija kosmosa, a ne Logosa. On je, dakle,
istovrcmeno i primitivniji i srodniji prvobitnom izvoritu postojanja,
nego to je to sluaj sa projekcijom Logosa .
Logos projektujc generalni skelet sila i faza koje uSlovIjavaju
vasionu kao celinu.
Kosmiki atomi, koji su doli pod uticaj Logosa, projektuju
bezbroj jedinica kojc logoidna ideja sjedinjuje. Kosmiki atomi su,
usutini, mlada braa Logosa - kosmike jedinice nisu same dostigle
stepen razvijenosti na kome je Logos, ali pripadaju istom tipu. Iz !Og
razloga je svaki atom logoidne vasione, potencijalno boanstvo.
Seti tc se sada da je kretanje osnova svih vrsta. Suprotstavljena
apstraktna kretanja vezuje silu i ine je statinom, fiksnom. Upravo
izovih vezanih sila nastaje "oblik". Oblik nije nita drugo do sila koja
nema slobodu kretanja.
Niz potpuno kompenzativnih promena ustanovljuje ciklus
akcije i reakcije.
Cim se uspostavi takav ciklus, on vic ne moe menjati nain

64

U originalnom, privatnom tampanom izdanju, planetarno bie naziva se

planetarnim duhom: ovde je, preciznosti radi, napravljena promena naziva.

65

KOSMICKA DOKTRINA

kretanja, tako da je sila vezana, ne u nepokretnoj taki, ve u

rotirajuem prstenu. Taka je jedinica. Prsten je organizam.
Kada sc, bilo jedinica, bilo prsten, ustanovi, ona, odnosno on se
moe kretati kao celina, a u takvom kretanju objekta prisutna su dva
faktora - objekat koji se kree i njegovo kretanje.
Kretanje je, nezavisno od objekta, iste prirode kao i kretanje iz
koga je objekt nastao.
U sluaju nekoordinisanog kretanja, kao to je tangencijalno
kretanje atoma pre njihove koordinacije, ne postoji permanentnost
ritma, tako da ono ne moe obrazovati oblike. Medutim, im se
ustanovi kompenzativna koordinacija, nastaju oblici apstraktnog
kretanja.
Ovaj princ ip ima iroku prim enu, i ovde ga razraujemo, da
bismo se njime mogli sluiti u budunosti; i kada budemo pomin jali
apstraktne arheti e ovoga ili onoga, vi ete znati da se radi o kopiji
mrna kOJI se u VIdu VIbraCIje prenosi na drugu ravan. Ovo je od
kljunog znaaja za pnrodu memorije.
Pre nego lO nastavimo sa razmatranjem dalje evolucije
.
.
boanskIh Iskn, osvrnImo se na evoluciju arhetipa
planeta ili satelita,
.
iji smo nastanak prethodno opisali.
Kao to smo ve rekli, sjedinjavanje boanskih iskri u grup nu
svest dovelo je do organizovanja njihovih atoma u Odgovarajue
geometnjske obh e. Nakon rasprivanja atoma, arhetipski oblik
nastavlja da POSlOJ I, u skladu sa gore pomenutim zakonom.
Ovaj oblik je minijaturna kopija Logosa u onom as pek lU u kom
se on predstavlja svojoj vasioni: kao sistem sila.
. Sistem sila organizuje atome ravni na kojoj deluje u svoj skelet,
I tako popn ma odredeni oblik . Znai da, pored rojeva boanskih
iskri, postoji i planetarno bie, sferinog tela, sagradeno na skeletu
sila, i duboko proelO tipom aktivnosti i organizacije karakteristine
za roj boanskih iskri koje su se u toj sferi nalazile u jednOj fazi svoje

evoluclJe, lh bolJe reI, karakteristine za ono to su te boanske iskre

bile u to vreme.
Kada sledei roj doe u ovu fazu, njegova evolucija mor a da se
.
odvlJa u odnosu na planetarno bie, koje je Gospodar te sfere, budui
.
da u n!oJ predstavlja vladajui uticaj. Ovaj roj boanskih iskri, dakle,
naIlazI na golOVa stanje, koje su njegovi prethodnici morali sam i da
razviju, i poinje sopstvenu eVO luciju tamo gde su oni stali.
Posedujui omota materije sa te ravni, iskre e nastaviti da
prikupljaju oko sebe materiju sledee ravni. Setiete se da je to
mogue Jer, dok su u kosmosu ravni rasporeene u svemiru, budui
da su zasnovane na kretanju, II vasioni, atomi razliite ravni nisu
66

EVOLUCIJA PLANETARNOG BIA

rasprostranjeni u svemiru, ve su, poto predstavljaju proizvodeslike

koja poslOji u svesti, izdiferencirani po tipovima.
Jasno je, dakle, da boanske iskre ne moraju da menjaju mesto
u svemiru da bi sakupile oko sebe atom e drugog lipa Uer su alOm l
svih tipova svuda oko njih), ve je dovoljno da promene nain
kretanja, da bi popri mile onaj tip kretanja u koji se mogu ukljuiti
alOm i drugi h ravni . Kad god dade do koordinacije kretanja koje
statina jedinica pretvara u rotirajui prsten ciklinog ritma , deava
sc ta promena, ciklini ritam uvek sakuplja oko sebe alOm e sa ravm
ispod svoje, jer je njegovo kretanje priblino njihovom.
..
im sc, na primer, prvobitni atom pone kretali tangencIjal
nom
putanjom, on postaje tangencijalni atom. Medutim, ako zamislimo
da se organizacija prvobitnih atom a kree tangencIjal nom putan Jom,
onda ona tvori tangencijal ni molekul, i poto je, kao takva, vea od
tangencijalnih atoma, ona predstavlja centar privlanosti, i gradi
omota od atom a koje na taj nain privlai. Eto kako nastaju
omotai. .
Vratim o sc sada eVOluciji planetarnog bia: ono, u poetku,
poseduje samo organizovani sistem atoma sa rvni na kojoj je
ponikla, a kada u njegovu sferu dospe novI roj bozansklh Iskn, one
e sc nai na pianel i sedme raVnI, sa tchma sedme raVni. Medu tIm,
tokom eVOlucije na toj planet i, ona e sebi sagraditi omota este
ravni, a svoju svest o njima koordinisae u grupnoj svesti, koju, kada
sc ponovo otisnu na put, ostaVljaju za sobom, kao arhetipski oblik u
svesti planetarnog bia. Taj arhetipski oblik, po linijam a svojih sila,
prikuplja i zadrava atome este ravni, tvorei drugo telo
planetarnog bia.
..
.
Ovaj proces ponav lJ" se sa svakom fllzom evolUCIJe, sve dok
planetarna bia ne zadobiju ukupan zbir svojih tela, i tako steknu
mogunost da sprovedu roj kroz pun krug evolucije. Meutim, poto
su planetarna bia duboko proeta onim tipom aktivnosti, koji za
sobom ostaVljaju boanske iskre u eVOlUCiji, svako od njih
predstavlja razliitu razvojnu fazu. Ona su, stoga, razliitih
karaktera, tako da eVOlucije koje se na njima odvijaju imaju
Odgovarajua dominantna obeleja .
Na primer, na planeti sedme ravni, karakteristika te ravni
dominirac u svim na njoj razvijenim oblicima. Primarni ritam
sedme ravni bie osnovni lakl, koga c svi naredni ritmovi samo
umnoavati.
Primetiete da roj svoju eVOluciju na odredenoj planeti
zapoinje sa onolikim brojem tela koliko ih ta planeta ima, da bi
tokom eVOlucije sagradio jo jedno telo, obdaruj ui planetu
dodatnim telom, i lO traje sve dok ne dostigne maksimum od sedam
67

I
KOSMIKA DOKTRINA

tela, kada nastupa devolucija, u kojoj planete i iskre odbacuju tela.

O tome e biti rei kasnije.
Videetc da je i rcd evolucije u vasioni, suprotan redu evolucije
kosmosu,jcr se vasiona odraava II ogledalu svesti velikog entiteta.
Apstraktno kretanje obrazuje oblike u kosmosu, a oblici obrazuju
apstraktno kretanje II vasioni, i lako se nadovezuje na kosmos, o
emu emo govoriLi na drugom mestu.
U vasioni jc, dakle, neophodan uslov za evoluciju do kosrnikog
nivoa, posedovanje oblika. Cilj vasione je da uzdigne svaki atom do
kosmike razine, tc da mu omogui da se pridrui kosmikom atomu
iz kog je ponikao, da bi, na taj nain, i sam kosrniki atoin postao
veliki entitet. Tako evoluiraju atomske ravni u kosmosu.
Ovo je tajna ljudskog bolmstva. ovek je, pre svega, vezan, ne
za Boga svoje vasione, koji ga uslovljava, ve za svoga stvoritelja, koji
predstavlja Odgovarajui atom u kosmosu, i koji stvara, ali nema
sposobnosti usloVljavanja, jer je i sam uslOVljen velikim entitetom,
iji je deo. Medutim, kada reflektovani atom vasione razvije aspekt
koji odgovara prirodi njegovog stvoritelja, tako da se moe sjediniti
sa njim, kosmiki atom prima II sebe sve uslove vasione koju
projektuje veliki entitet, iji je deo. Kako veliki entitet uslovljava
vasionu, tako kosrniki atom postaje njegova kopija; a, budui da je ,.
na taj nain potpuno uslovljen njime, veliki entitet ga vie ne
uslovljava, ve ga jc us/ovio, pa je uslovljavanje prolost, i on u
sadanjosti vie nije uslovljen velikim entitetom, dostigavi stanje u
kome sam sebe uslovljava, i postaVi nezavisan. Osloboen
kosmikih ravni, i ne vie II slubi velikog entiteta, on se uzdie iznad
statusa svoje ravni, i postaje putujui atom, te zajedno sa boanskom
iskrom reflektovane vasione, koja mu je pridruena, polazi na
putovanje po kosrnikim zracima, tako da na kraju i sam postaje
veliki entitet, i stvara sopstvenu vasionu.
To je cilj evolucije svakog reflcktovanog atoma u vasioni -da
stvori boansku iskru, da okona evoluciju od ljudskog do
boanskog, te da se sjedini sa SVOjim kosrnikim stvoriteljem, pri
emu kosrniki atom dobija mogunost da se kroz faze putujeeg
atoma razvije II veliki entitet.
Takav je tok eVOlucije koju mi razmatramo u ovoj knjizi. Ovi
poslednji detalji nikada do sada nisu obelodanjeni. Ljudska misao
nikada do sada nije prela granice Logosa, koji je uslovljava, ali vi
sada znate da, iako je Logos stvoritelj vasione, svaki atom te vasione
nastao je iz posebnog kosrnikogatoma, koji nastoji da, posredstvom
svog reflektovanog ivota, poprimi stanje u kome moe nastaviti
sopstvenu evoluciju.

EVOLUCIJA P LANETARNOG BICA

Zato moemo rei da e ljudi, hranei se sa Drveta ivota, bit i

kao Bogovi.
.
..
..
Ovo znanje nalazi se na izlaznoj . putanJl evolUCIJe, da due ne bt
pal e u iskuenje da sc vrate natrag, I oSJete svoJ tstlnskl Cilj, mada
on ima koji su preli nadir, ono sada moze bil i obznanjeno.

II

68

69

EVOLUCIJA GOSPODARA PLAMENOVA. OBLIKA I DUHA

Na poetku valja naglasiti da sc prvi roj boanskih iskri razlikuje

od SVOjih naslednika po mnogo emu.
Pre svega , prvi roj je sainjen od putujuih atom a vasione.
. Drugo, boanske iskre prvo roja ne trpe drug ih uticaja do
uttcaJa samog Logosa, Jer, poto JO uvek nisu nastali satel iti, one
nisu izloene uticajima planetarnog bia. Zbog toga one u sebi imaju
utisn tu boansku Sliku, u svoj svojoj istoti, neza muenu drugim
utlcajlma.
U dejstvima kojim je izloen prvi rOj, odsutne su bilo kakve
suprotstavljene sile, zbog ega se njegove iskre priklanjaju
boanskom Idealu sa mnogo manje napora i energije, nego to e to
biti sluaj sa njihovim naslednicima. U njihovom ustrojstvu
prevladuju uticaji kosmosa. Svaki naredni roj, med utim , vri svoju
evoluciju II ve razvijenOj vasi oni, lako da kosmiki uticaji imaj u
monog takmaca II uticajima vasione.
Jo ) edan faktor po kome sc evolucija prvog roja razlikuje od
evolucIje sVIh buduIh rOJeva, JC to Sto - Iskre p rvog roja sakupljaju
.
mateflpl za gradenje tela IZ neIzdIferencIrallIh atoma na ravni na
kojoj se nalaze. Te atome one prenose na sledeu plan etu na kojoj
evolUl aJu, I ta o redom, p? Vl n: raVnIma. Na ovaj nain, na svakoj
.
.
plan etI na kOJOJ se razvIJUJu Iskre prvo roja, ustanovljuju se
.
.
sposobnostI reakcIje karaktensLJne za ravlll koje se u vasi oni nalaze
iznad njene.
Kreui se o ravnima, b?anske iskre prvog roja ostavljaju za
sebom mz arheLJpa, kOJe po njIh ovom Odlasku, metodom koju emo
opISa LJ, nas tavljaju da rukovode evolucijom njihovih naslednika. To
su "Gospodari", "Prinevi " , ili "Rcgen ti", za koje ste svakako ve
uli.
Evolucija narednog roja razlikuje sc od evolucije arhetipskih
.
ISkn. POImaJUI IdejU evolutlvlllh dostignua arh etip skih iskri,

Logos je usaduje u boanskim Iskrama drugog roja, putem ve

opisane vibracije, tako da one svoju evoluciju nastavljaju sa
urodenim sposobnostima reagovanja, koje su njihovi prethodnici
vredno s tvorili, oformivi ak tivnou svoj ih atomskih saslOjaka sferu
satelita, ije sile nastavljaju da deluju na drugi roj.
Iskre drugog roja takode sakupljaju omotae materije sa date
ravni, svojim vrtlozima, tokom evolucije. Medutim, ovde postoji jo
jedna razlika: one ne moraju da grade grupnu svest, ve samo treba
da prilagode svoje pojedinane svesti ve postojeoj grupnoj svesti.
One moraju da se usklade sa sferom u kojoj sc nalaze, IO pored
sopstvenih, ukljuuje i uticaje prethodnog roja, a ne samo da
postignu unutranje jedinstvo.
Dostigavi takav sklad, one ne ostaju u sferi satelita, kao to je
to bio sluaj sa njihovim prethodnicama iz prvog roja. Logos je
opazio novo stanje i povukao se u sebe da bi se prepustio
sUbjektivnoj meditaciji, tako da se njegov uticaj ukida, pa iskre
privlai masa planete sa naredne ravni, i, oslobodene centripetalne
sile planete na kojoj sc nalaze, one nastavljaju putovanje.
Na novoj planeti, one prolaze kroz sledeu fazu evolucije, na isti
nain kao i njihove prethodnice, i rekapituliraju ponaanje prvog
roja, sve do trenutka kada sc spremaju da predu na planetu pete
ravnI.
Ovde dolazi do promene. Preavi na drugu planetu svoje
evolucije, drugi roj ne prelazi odmah i na treu, ve je (poto se Logos
ponovo povukao u sUbjektivno stanje) sada izloen dvema
skupinama planetarnih uticaja, odnosno uticajima prve i tree
planete (pri emu je prvi roj za planetu ispred njega). Njegove iskre
su dakle rastrzane u dva pravca, a ti suprotstavljeni uticaji imaju
dovoljn u snagu da prevazidu privlanost koja postoji izmedu
individualnih atoma i njihovih omotaa. Atomski omotai se tada
raspadaju na komade, i vraaju u svoje prvobitno stanje atoma
Odgovarajuih ravni, ali, kako su oslobodeni uticaja boanskih iskri,
oni smesta potpadaju pod dejstvo sila sfere na kojoj se evolucija
odvija, i ostaje u njoj.
Tako e na estoj ravni, planetarno bie, pored atoma este ravni
du linija svojih sila imati i atome sedme ravni, koji prosipaju
boanske iskre. Naglasimo da je planetarno bie, u sutini, u ticaj koji
uslovljava sav ivot na svojoj sferi.
Liene svojih atoma, boanske iskre su svedene na poetno
stanje atoma sedme ravni, pripojenog boanskoj iskri, i kao takve
one ponovo ulaze u sferu manifestovanja neispoljenog, koji, u
vasioni, odgovara Neporninom centru kosmosa, i tu jo jednom
primaju peat logoidne slike, kao i evolutivnih dostignua

70

71

15 .
EVOLUCIJA CO.\PODAQfI PW1ENOVA. OBLIKA I DUM

& ada moemo podrobnije razmotriti evoluciju boanske iskre.

KOSJI,!IKA DOKTRINA

EVOLUCIJA GOSPODARA PLAMENOVA, OBLIKA I DUHA

koja je uvek pog ubn a,je r vladajue sile prim itivnijeg stanja ne mo gu
kontrolisati i obuzdavati sposobnosti reakcije steene na napred IlI
jem niv ou razv itka , pa bi prouzrokovale pojavu ekstremnog
ind ivid uali zm a, raskidajui sintezu sila ravni na kojoj sc nalaze.
Ve vam je, svakako, jasno da sc ovde radi o istoj vrsti procesa u
kom e sc put uju i atomi oslobadaju, da bi evo luir ali na vii stepen
postojanja. Me dut im, put uju i ato m zavrava kru g pre nego lO
prode kroz takvo isku stvo, i moemo ga nazvaH "deteta.m kosmsa'>
ili vasione, kada je o njoj re, rodenim na vreme; dok Je rgrc l.n ,
ili degrad iran i alom roden pre vremena, kao abo rtus . Uko liko l ZIVI,
on ivi kao mo nstr um. Ova pojava je izvor izvesnih lipova demona.
Sreom, ravnotee II fazi eVOlucije koju razmalramo savreno su
uskladene, bud ui da je ut icaj Logosa jed ini ut icaj u vas ioni . SlOga u
prv obit nim rojevima ne moe doi do ove retrogrcsije. U epigenezi
II prelaznom Slan ju nala zim o por eklo Zl l vas ion i.
.
Gos pod ari plamenova, dak le, ostavl)"Ju za sobom galvanske SIle
svih vrsta. Gospodari obli ka ostavljaju za sob om talog atom a kOJe
galvanske sile Obli kuju u velike sferin.e omota. Tako na svakOj
ravni vlada sku plOa gaIvans kIh SIla , kOJe sc razvIJaJu u planetarno
bie i omolHe materije sa dru gih ravni, koje ono dri na oku pu .u
vidu tela, iz kog nastaje plan eIH, kakva je poznata astrologIJI.
Naglasimo, med utim , da svaka plan eta, iako poseduje mat erij u sa
svih kos mi kih ravni, ima planetarno bie obl ikovano Sila ma
sopstvene ravnI.
Tako je planetarno bie pete ravni -apstra ktni duh . Plan etar no
bie Zemlje je njen eterini dvoj nik .
. .
Pra tili smo eVO lUCiju tri prim arna roja, na izlaznom luku , I VIdeli
da svaki od njih uvodi novi [aktor, koji prenosi sa ravni na ravan.
Prvi roj - Gospodari plam enova - ne vraa se u cen tral nu tak u
man ifestacije sve dok ne opie pun krug, spu taju I se mz ravni, l
vraajui sc nazad iSlim pute m, okonavajui svoj u eVOl ucij u.
Dru gi roj - Gospodari obli ka - vraa sc u cen traln u taku
man ifestacije kada reka pitu lira svoju eVOluciju i ovlada doda tnom
ravni. Dru gim reima, u prvom izlas ku, njegove Iskre napr edUj U do
drug e plan ete i vraaju se nazad. U drugom izlasku - do tree
planete, i nazad, i tako redom, uvek sc kreUI stopama prvog rOJa,
sa ijom sc eVOlucijom sinh roni zuju , budu i da Logos odm ah
asim iluje novi fakto r koji je postigao prvi roj, a da bi to uinio,
povlai sc u sebe, odnosno u subjektivno stanje.
.
za LO vreme, kao to je ve reeno, vasiona je preputena samoj
sebi. Prvi roj se ustaljuje na plane ti, da bi svoje reakcije uinio
stereotipn im, a uticaj tako organizovane planete u inae neorgani-

arhetipskih iskri - pri emu su ove uvek za ravan ispred njihove

evolucije.
Iskre drugog roja zapoinju novu fazu sa inherentni m
sposobnostima reagovanja susedne ravni. Kreui sc po ravnima,
one dakle, sakupljaju oko sebe njihovu materiju, oblikujui je u
koncentrine omotae, kao lO smo ve opisali, sve dok ne stignu do
pete ravni. Uz uticaj planete pete ravni, iskre grade omota njene
materije, i ponavljaju proces asimilacije grupne svesti, odbacuju
omotae i vraaju se u centar.
Sada shvatate da izmedu rojeva postoje fundamentalne razlike.
Prvi roj zaokupljen je iskljuivo magnctskom akcijom i reakcijom, i
vibrucijama, a njegove iskre naZivaju sc II tehnikom reniku
okultizma " Gospodari plamcnova " . Drugi roj zaokupljen je
gradenjem oblika planetarnih bia, a njegove iskre nazivaju se
".
Gospodari
oblika
"
Pozabavimo se sada treim rojem. On izlazi iz centra, u vidu
atoma sedme ravni sa utisnutim logoicJ nim likom, ali na viem
stupnju eVOlucije od svojih prethodnika, jer je i Logos evoluirao,
zajedno sa njima. Boanskeiskre treeg roja ulaze u planctarnu sfcru
sedme ravni, i tu zapaamo oiglednu razliku izmedu njihove i
evolucije njihovih prethodnika, jer one ne sakupljaju materiju sfere
za Obl ikovanje tela, ve koriste samo materiju koja je pod uticajem
planetarnog bia te sfere, a kako je ta materija ve navikla da reaguje
na bo;l.anske iskre, njome je la ke manipulisati nego materijom iz
svemira. Zato ova evolucija ima bri tok. Medutim, budui da
boanske iskre ne mogu prei na sledeu planetu, sve dok se na njoj
jo uvek nalazi prethodni roj, one su prinudene da sc zadre na svojoj
planeti jo ncko vremc pOlO su iscrpilc njene mogunosti
reagovanja. Encrgijc, kojih ima u izobilju, budui da imje cvolutivni
kanal zatvorcn, stupaju u uzajamna dcjstva. Ovo je prva pojava
" u kosmosu, a aktivnosti koje iz nje proizlaze i uvode
slobodne
volje
"
faktor individualizovane reakcije II atomima, nazivajU se "epigene
za". Ovo je prvi put da su se atomi izdifcrencirali medu sobom, i zalO
ovom roju pripisujemo ime "Gospodari duha " , zbog lOga to je
individualno iskustvo osnova linosti.
Vidimo da se na ovom mestu uvodi novi princip eVOlucije -
zastoj napretka u jednom pravcu omoguuje sili da se pozabavi
prvobitnim tipom, da bi ga uzdigla ili sublimirala u drugi aspekat.
Ukollko bl, medutim, takav zastOj predugo potrajao, dolo bi do
vraanja na primi tivniji tip evolucije,to se u ovoj fazi ne moe desiti,
jer je sin teza sila na ravnima savrena. Proces razvijanja novog
aspekta 7.austavljene sile naziva se "sublimacija " .
Proces vraanja na prostiji tip eVOlucije naziva se "degradacija" ,
72

73

KOSMlCKA DOKTRINA

zoan?j vasioni, rastura omotae drugog roja na prethodnoj planeti,

alJuI ga nazad, u centralnu taku manifestacije.
. Na isti nain se sin hronizuje i evolucija treeg roja, jer njegove
Iskre moraju da saekaju da drugi roj napusti planetu da bi mogle da
predu na nju . Evolucija prvog roja je najsporija, jer on stvara i
. .
sprovodi Ilove l ongInalne utIcaje
Drugi roj provodi pun o vremena
u sta lnoj rekapIt ulaclJ I procesa, kao I sakupljanj u rasturene materije
u gore .oplsanom procesu, tako da Je u potpunosti sin hronizovan sa
evolucIJom prvog roja. Medutim, za trei roj najvei deo posla je ve
obavljen, I stoga on mora da eka due nego to to zahteva vreme
potrebno za rekapitulaciju. Zbog toga on radi na sopstvenoj
elaboraciji.
Elaboracija znai diferellcijaciju, a diferencijacija znai linost.

74

16 .
UTICAJI C08PODAQA PWIf.NOVA. OBLIKA I DUtL\

P oto smo razmotrili evoluciju Gospodara plamenova sve do

sedme planete koju stvaraju na prvoj ravni, sada emo se pozabaviti

njihovim povratkom u centar.
Videli smo da su Gospodari plamenova obrazovali one sisteme
magnetnih sila, koje ine skelet planeta, i koje e vremenom postati
planetarna bia. Na povratnom putovanju iskre se kreu planetama
preko kojih su izlazile na periferiju. Ovde, medutim, postoji sledea
razlika: umesto da grade svoje oblike u materiji date ravni, one
nailaze na ve izgraden oblik, naseljen sledeim rojem boanskih
iskri koje evoluiraju na toj ravni, odnosno planeti.
Tako su na estoj planeti dve skupine ivota - drugi roj, na
izlaznom luku, i prvi roj, na povratnom luku.
Ulazei u ve postojei grupni duh, prvi roj ima objektivnu svest.
Drugi roj, zaokupljen gradenjem grupnog duha, ima samo
subjektivnu svest. Zato njegove iskre nisu svesne svojih prethodnika
iz prvog roja, koji dele planetu sa njima, iako, budui da su izloene
njihovom uticaju, njihovi omotai materije sa tc ravni poprimaju
vibracije alOma-klica prvog roja. Ovo je fenomen utiskivanja
ciklinog ritma prenoenjem vibracije, sa kojim smo se ve upoznali.
Kada do toga dade, i drugi roj bude u stanju da vibrira u ritmu
prvog roja, on postaje svestan njegovog prisustva, ne putem
neposredne percepcije, ve Opa,1njem promena u spoljanjem
omotau, nastalim usled njegovih uticaja. Ovo sc, medutim, dogaa
tek na svretku dalOg perioda evolucije, u trenutku kada oba roja
naputaju planetu - drugi da bi preao na sedmu, a prvi, da bi se vratio
na petu.
Pored uticaja kojima deluje na iskre drugog roja, sa kojima
provodi neko vreme na istoj planeti, prvi roj ima da sprovede i
sopstvenu evoluciju. Na izlaznom putovanju, njegove iskre su
sakupile omotae materije sa svake ravni, koje nisu odbacile, ve ih
nose sa sobom. Na povratnom putovanju, ovi omotai obrazuju
75

UTICAJI GOSPODARA P LAME NOVA, OBLIKA I DUHA

KOSMIKA DOKTRINA

sposobnosli reakcije, svaki na svojoj ravni. Sposobni i za reakciju,

OnI tvore OSICC, odnosno tela ma nifcstacijc i "organe" percepcije.
,
Na taj naIO, Iskra
koju okruuju poseduje mogunost akcije i
reakcije na materiju svake raVnI na kojoj sc nade, i, bez obzira na to
to se njcna eol Cija odvija unu ar sfc c privl nosli planete te
ravl1I,, ona proslfuJC sopstvenu akllvnost l ndLo Izvan sfere uticaja
planete. Ovaj [akLOr i njegov znaaj razlllotricmo na drugom mestu.
. Na povratnom putovanju, iskre prvog roja deluju na omotae
Iskn narednIh rojeva, kOJe susreu na svakoj planeti. Na estoj
planeti, one mll l<:lZc na Is rc drugog roja. Kada prelazi na petu
plane tu, treI. rOJ, sc zapuuJe na Sestu , i tako dalje, zbog ega se oni
mImoIlaze. Stoga Je treI roj poseban,jer nikada ne sree Gospodara
plamenova: on sc nika a ne susree sa viim stupnjem eVOlucije od
sopstveno, tako da njegov vladajui uticaj ostaje uticaj logoidne
shke, kao I produkta sopstvene epigeneze ". Eto zbog ega duh"
" sa "oblikom" ili "silom"."
Ima tako puno slobode, u poredenju
Videetc d. Gospodari plam enova u svakom roju koji susretnu,
deluJ u na razhen omota, u zavIsnosti od planete na kojoj se Susret
odvIJU. Zbog toga postoje razlike u organizaciji tela na razliitim
ivot
nim
talasi
ma".
Ovo
"magijom, jer u operacijamaje injenica u bliskoj vezi sa praktinom
koje se tiu prirodnih sila glavnu ulogu
Igra ono telo na kOJe su Gospodari plamenova, u svoje vreme, izvrili
UlIcaj.
U svojoj evoluciji na nekoj plane ti, Gospodari oblik a takoe vre
sli':ne utieaj e na roj sa koj im dele tu plane tu. Medutim, budu i da je
njIhovo dejstvo u naJbl lzem srodstvu sa materijom planete, ovi se
uticaJI osebno ?dnose na omotae iskri tog mladeg roja sa kojim
ulaze u InterakcIJu.
Kada, medutim Gospodari duha predu nadir, i z<'pu te se u
povratnom putovanju preko planeta, uslovi eVOlucije su kompliko
vam, . Jer su njIhove boanske iskre razvile ogromnu slobodu
mdlvldualnog. delovanja, tokom stalnih perioda epigeneze".
" olikosti II
SvoJom rcaklivnom raznoliko.u, one uvode faktor razn
rojevima sa kojima sc susreu.
Pratili smo kretanje Gospodara plamenova, oblika i duha
zakljuno sa prvom ravni. Sada emo sc pozabaviti njihovim
povratkom ka periferiji.
Setiete se da Gospodari plamenova zavravaju pun ciklus pre
nego to sc vrate u sferu boanskog ulicaja, iz koje su potekli.
Gos podan oblIka evoluIrah su putem postepeno udaljenijih
putovanl". Na prvom su napredovalI do este ravni, da bi se vratili u
sferu boanskog uticaja .. Na drugom su, preko dve planete,
napredovah do pete ravnI, I tako redom, sve dok na estom putovanju

nisu stigli do prve ravni. Iz toga proizilazi da, na svom poslednjem

izlaznom putovanju, oni ve imaju inhere tne sposobnsti rea oa
nja svih ravni, i u tom smislu, ne mogu dalje napredovati. Ostaje lm,
medutim, da naue lekCije povratnog putovanja, o emu emo
govoriti na drugom mestu.
Evolucija Gospodara duha nalikuje evoluciji Gospodara
plamenova, utoliko to i sama predstavlja neprekidno putovanje, ali
u svakoj pauzi, dok iskre ekaju da nastave sa progresom, one
postojeem komplcksu reagovanja pridruuju novostvorene
faktore.
Primetiete da sc na planeti, od trenutka kada se prvi roj zapu ti
na povratno putovanje, uvek odvijaju dve istovremene raznorodne
evolucije, pri emu starija (ili naprednija) bitno utie na onaj aspeka t
mlade eVOlucije, koji odgovara njenoj prirodi. Ovo Je protOtIP
procesa poznatog kao inicijacija.
. .
.
.
Ovim se detaljima ne moemo pozabaVItI, dok ne razmotnmo I
druge aspekte naSeg predmeta. Zatim emo sa na njih ponovo vratiti.
Setiete se da su na svakoj ravni boanske iskre ovladale novim
nainom reakcije. One su od te ravni nelO nauile, ali su ih njeni
uslovi ograniavali. Na povratnom luku , iskre ne nastoje da ovladaju
uslovima ravni da bi evoluirale, ve da se povuku sa nje, te da se
oslobode njenih ogranienja, zadravaj ui, istovremeno, naune
sposobnosti reagovanja. Ovakvu slobodu mo.gu stei tek kada njihov
grupn i duh dostigne potpu nu sintezu reakCIJa na datoj ravnI.
..
Sinteza je tako potpuna, da uzal"mno kompenzatlvne reakCIje
postaju automatske, i potrebe za individualnom kompenzacijom vie
ne postoji.
Habitualnost ini reakcije podsvesnim, i, poSto je svest iskri
usmerena ka vioj ravni, one funkcioniu u skladu sa vrstom reakcije
te ravni, tako da atomi niih ravni vie ne mogu opstati u njima, i
raspruju se. Na taj nain se Gospodari plamenova kreu na svom
povratnom putovanju.
Gospodari oblika slede drugaiji model evolucije. Svaku lekciju
koju naue, oni prenose logoidnoj svesti, pre nego to nastave sa
napretkom, a zatim ekaju na njen uticaj, koji predstavlja evolutivni
impuls , nagonei ih na sledee putovanje. Kada se po estI put vrate,
dakle sa poslednje ravni, oni predaju konanu poruku logoidnoj
sves ti; a sedmo putovanje, koje sa njihovog stanovita ne bi bilo nita
drugo do ponavljanje, ne moe pruiti logoidnoj svesti nikakvu
novinu. Medutim, Gospodari oblik a imaju funkciju da na svakoj
planeti doprinesu silama Oblikovanja u mani festovanoj vasioni.
Osnovni tip reakcije, za njih je stvaranje stereo tipnih oblika, tako da
oni korenito utiu na atome, koji e obrazovati telo plantarnog bia.
77

76

KOSMlCI(A DOKTRINA

Gospodari pla menova del uju na ivotne iskre planete na kojoj

se nalaze. Gospodan obl ika ostavljaju Iskre net akn utim , ali delu ju
na sam u plan etu . Tako da stvaranje ster eot ipn ih obl ika u teli ma
plan eta rnih bia odreduje njihov naj prim itiv niji tip nosioca
.
mam f;;lac,) e - sferu - neorgansku ITIasu materije oko jezgra
.
pfJvlaenost'. Gospodan duh a su om kOJI vre dom man tan uticaj na
rojeve kOJe susreu no planetama, i to zbog toga to, bud ui da su
sam i dosl1gh tndlvl uall zac IJu. oni mogu delovati na zasebne iskre,
a ne samo na grupnt duh . kroz OplU atmosferu.

17.
C08PODflQI DUtlJ\ Ki\O INIClJflTOQI

Ka rakteristika svih vibrirajuih Objekata je tendencija da svoju

vibraciju prenose na Objekte koji imaju sporiji ritam od njih, pri

emu im jedino ogranienje predstavlja spOSObnost vibracije
Objekata na koje deluju. Dok su Gospodari plamenova, u svojoj
tenji za podstieanjem vibratornih aktivnosti, ogranieni ukupnou
grupne reakcije, Gospodari duha su lioni takvog ogranienja, jer,
ukoliko zasebne iskre mladeg roja pokau potrebnu sposobnost
reakcije, oni tc iskre mogu individualno podstai. Tako razvijene
iskre mladeg roja postaju inicijati, i vre dubok uticaj na ivotni roj
kome pripadaju.
Na izlaznom luku evoluCije, inicijacija sc postie kontaktom sa
rojem na povratnom luku.
Inicijacijom na izlaznom luku, inicijant stie mogunost da
presee luk evolucije, i dostigne sposobnos ti reakcije sim patctikom
indukcijom, umesto dugotrajnim iskustvenim procesom. Inicijacija
na povratnom luku je posebna pria, o kojoj emo govoriti neto
kasnije.
Funkcija inicijata na izlaznom luku je da prui svome roju
mogunost breg prilagoavanja uslovima nove ravni, u iju je
prirodu on sam donekle upuen.
Razmotrimo sada stanje prvog roja, koji se ponovo vraa u sferu
boanskog uticaja.
Sa puta, na koji je krenuo kao oblak iskri, on se vraa u vidu
organizovanog skupa magnetskih, kapilarnih, cen trifugalnih, centri
petainih i vnlonih sila, sa momentom mase.
Logos je sada stloen sa organizacijom, iji je uticaj dorastao
njegovom uticaju. Kakvom god bi reakcijom on izloio svoju
vasionu, naiao bi na organizovani otpor prvog roja. Logos,
meutim, ne deluje protiv onoga to je stvorio, ve vri sintezu
kosmosa, koji utie na njega, i organizacije, koja sada uslovljava
njegovu vasionu. Opaanjem takve organizacije, u njegovoj se svesti
78
79

KOSMlKA DOKTRINA

GOSPODARI DUHA KAO INICIJATORI

rada odgovarajua slika, tako da je veliki entilet sada uslovljen

stunjem svoje vasi onc, Ia sc svi kosmiki uticaji transmutuju pod
.
,
<.IcJstvom lc uslovlJcnOSll, pre nego IO sc prenesu na vasionu.
Kontemplacijom roja, Logos dostie sposobnosti reakcije,
.
.
kOJIma Je on ovladau Iskuslv1
svaku ravan. Stoga sc veliki entitet i
njegova manifeslacija uskladuju i sinhronizovano vibriraju, tako da,
nakon izvesnog perioda kOl11pcnzativnih akcija i reakcij a, Obrazuju
rilam. Logoidne reakCije ire sc na grupni duh roja, koji sc, opel,
apsorbuje u svesl1 vellkog enllleta. Iskre, za sebe, zadravaju
Ind IVldualnosl, a II llJ Ihuy gru pnl duh vie ilije zaseban entiLct, budui
da je sjedinjen sa logoidniom svclu, IHko da je zajedniki duh roja
sam Logos. To je cilj evolucije ivotnog roja - asimilacij a grupnog
duha u logoldnoJ svestI, pn emu Logos prima plodove njegove
.
eVOlUCIJe.
Sada sc moemo zapilati: "ta biva sa iskrama?"
U sluaju Gospodara plamenova, one su sc tako u potpunosti
povukle IZ mal1l[cstovanc v3slOnc, da ih vie nema na ravnima
manifcsLD, cijc, jer oswju II centralnOj taki uticaj a, zadravajui
.
us rostavlJenu
ravnoleu akcije i reakcije izmedu ispoljenog i
neIspoijenog.
ckc d nj ih, ncdulim, uspvaj II da uspostave kontakt sa svoj im
.
atomima, I Izlaz
e IZ sfere logOldnc evolucije, da bi iskusile ivot
pUluju eg a(O la o losa.
nina ojilT!a o lIspeva, os ajll II
.
.
vasIon I, uS lovlJ3vaJ
UI Je svoJ.lm ulIcaJIma, I, sJedll1Jene sa LogOldm.m
duhom, izvrav"ju njeguvu volju. Oblici koje ove iskre grade tokom
evoluci e, ine deo skeleta vsione, i kao takvi su stereotipni.
MedulIm, kad god Logos ose II potrebu da ispolji kompenzativnu
reakciju da bi pomirio nekoordinisane sile vasione u razvoju, on to
llll posredstvom GospOdara plamenova, koji su dorasli tom
z datku, budui da su potpuno oslobodeni stega manifestacije. "I
uClm On od vatr elllh plamenova svoJe duhovne poslanike", i vatreni
"
plamenOVI postadoe njegovi duhovni poslanici". Gospodari
plamenova su nadleni za osnovne prirodne sile.
Gospodari oblika, na koncu svoje eVOlucije, prolaze kroz slian
oblI. k pnlal?odavanJa. Kada Logos, primii novu ideju od razvijenog
roja, poelI da l e prenese rOJu u razvoj u, u vidu arhetipa, Gospodari
oblIka Izvravaju njegovu volJU. KasIlIJe emo Objasniti na koji nain
om to me.
Gospodari duha sc, lakodc, po svretku eVOlucij e, asimiluju u
.
boz". anskoJ SVestI, I delUJU kao posred iliCI Izmedu Logosa I njegove
vasIOne.

Imajte na umu da su Gospodari duha uveli faktor individualiza

cije, i da kao takvi, prevashodno deluju na pojedince, dok su
Gospodari oblika u kontaktu sa grupnom svclu.
Gospodari duha su inicijatori nae sadanje eVOlucije, pa emo
ih, u buduem izlaganju, csto pominjati. Budui da poseduju
mogunost reakCije na svim ravnima, oni patroliraju ravnima i II
kompenzativnim silama vre ispravke, tamo gde sposobnost
epigeneze unosi poremeaje u eVOluciji.
Na ravni na kojoj deluju, oni su jednostavno sredita sile, tako
da ih njeni stanovnici ne mogu opaziti. Medutim, oni mogu, uz
pomo tela tc ravni, izdvojiti izvesne clemente za obrazovanje jezgra
nosioca materije na njoj. Odatle potie koncept o "devIanskom
zaeu". A zato se i za one koje nazivamo spasiteljima" uvek kae
"
da su roeni agamogonijom (agamogenezom). ivotni impuls ve
imaju, sve lo im je potrebno da bi sc manifestovali je taloenje
materije.
Do sada smo opisali razvoj manifestovane vasione, sve do
trenutka kada se boanske iskre prvog roja vraaju u Logos - postiu
jedinstvo sa njim, i deluju kao posrednici izmeu velikog entiteta i
njegove vasione.
Sctiete sc da Logos ima tri primarna aspekta. Svaki od
primarnih rojeva projektovan je u manifestaciji, pod uticajem jednog
od tri primarna logoidna aspekta, tako da ga moemo smatrati
predstavnikom tog aspekla u vasioni. Ove lri primarne manifestacije
razlikuju se od svih narednih.
Videli smo, dakle, dostigavi jedinstvo sa Logosom, tri primarna
roja preuzimaju ulogu "kompenzatora" ili "protivtee" u delovanju
eVOlucije, budui da sc, sa nastankom epigeneze, jaVlja i rizik razvitka
oblika ili pojava, neuskladenih sa logoidnom prirodom. Drugi
zadatak ovih rojeva je prenoenje plodova evolucije novim iskrama,
da bi sc izbegla nepolrebna rekapitulacija reakcija, koje su u vasioni
postale stereotipne.
Potonji ivotni rojevi razvijaju se pod uticajem Logosa i
Regenala, a kako Logos, pored tri primarna aspekta, proistekla iz
kosmikih prstenova, reaguje i na dejstvo dvanaest kosmikih zraka,
njihove evolucije obeleene su uticajem zraka, koji je dominirao
kada su oni primili logoidni impuls.
Budui da Logos prima kosmike impulse posredstvom
zodijakih inicijacija, grupni duh ovakvih rojeva naziva se
"
zvezdanim Logosom . On igra presudnu ulogu u Odreivanju vrste
"
evolutivnih iskri.
Ovim smo zavrili kratak pregled evolucije Logosa i njegovih
Regenata, koji uslovljavaju eVOluciju svih buduih oblika ivota.

80

81

UTICAJI KOJI DELUJU NA LJUDSKU EVOLUCIJU

3.

Zakon Uliskivanja, ili Iransmisije akcije sa jedne ravni na

drugu.

18 .
UTlCi\J1 KOJI DELUJU NA LJUD8KU EVOLUCIJU

& ada . emo se pozabavili ulicajima pod kojim se odvija ljudska

evolucIja:

4.

Zakon privlanosti cenlra.

5.

Zakon privlanosli okolnog svemira.

6.

Zakon ogranienja, ili limilacije.

7.

Zakon sedam smrli.

Pod ulicajem fa kIora, od kojih gore navedeni predslavijaju samo

mali deo, odvija se evolucija, i moe sc svesti na njihova odreenja.
KOSMIKI UTICAJI

Logoidni uticaji
(a) K?Smiki ulicaji, koji deluju na Logos - prsle
novi, zraci, koje
.
predSlavIja ZodIJa
k, drugI velIki enlileli.
(b) Modifikacije logoidne svesli, do kojih dolazi usled reakcije
na evolucIJu mamfeslovane vasione.
Uticaji mamfeslovane vasione
(a) Slanje ravni.
(b) Ulicaji zvezdanih Logosa.
(c) Ulicaji planelarnih bia.
(d) Ulicaji drugih evoluc ija, koje se odvijaju

na iSloj planeli.

Faktori mani[es(Qvne vasione

Ovi fa kIori su slereotipne vrSle reakcije, koje
uvek sl up aj u na
delo, u odgovarajuIm pnlIkama. Kao proizv
od ranije eVOlucije, on i
Ille naslee pOlOnjIh evolucI!", u VIdu uroen
ih sposobnosli. Ovih
reakcI!" Je mnogo, pa emo navesli samo on
e glavne:
1.

Zakon akcije i reakcije - koji sloje u jednak

2.

Zakon aspekla sile, ili polarilela.

osli i opoziciji.

Veoma su bliske ideje aSIrologije, koje opisuju dejstvo

planetarnih uticaja na linos!. PredmeI nacg izlaganja su kosrniki
u licaji, koji deluju na individualnosl, a nazivaju se sideraInom
aSlrologijom, za razliku od planetarne aSIrologije.
Vasiona evoluira pod ulicajem logoidne svesli, a logoidna svest
trpi uticaj kosmikih plima. Iz loga proizlazi da sc i vasiona posredno
mOdifikuje delovanjem kosmikih plima.
Kosmike Plime ine dejstva pozitivnih i negativnih faza
prslenova. Faze deluju na kosmos u celini, tako da kosmiki zraci i
kosmikc ravni runkcioniu II skladu sa njihovim naizmeninim
pozilivnim i negativnim aspektima. To znai da, kada prevladava
pozilivna faza, moemo rei da sc aspekt - odnos sila akCije - nalazi
u ccnlru. Kada prevlada nega livna faza, aspekl je na obodu, odnosno
periferiji.
Krugse, dakle, u pozilivnoj fazi, sastoji iz ulaznog i izlaznog luka,
a II negativnoj iz izlaznog i ulaznog, budui da su oni naizmenini.
Delovanje zraka se, sloga, bitno raZlikuje, u zavisnosli od lOga da li
se on vri II pozitivnoj ili negativnoj razi prstenova, tako da veliki
enlilet u kosmosu krui svojom orbi lOm, prolazei kroz zone zraka
i izlaui sc njihovim uticajima, naizmenino, II pozitivnim i
negativnim aspektima.
Evolucija koja sc odvija u vasioni, mOdifikujesc na odgovarajui
nain, u zavisnosli od lOga da li se Logos nalazi u pozilivnom ili
negativnom aspeklU.
Izraunavanje ovih aspekala, odnosno ulicaja, predstavlja
osnovu sideraIne aSIralogije. Sideraina aSIrologija se bavi ivotima i
sudbinama grupnih duhova i planetarnih bia. Njen predmet su

82

83

KOSMIKA DOKTRINA

horoskopi nebeskih tela, a za njihovo izraunavanje najvei znaaj

. ekvlnoclJa.
Ima precesIja
Ekvinociji J. faze ksmikih prstenova su povezani. Jedna faza
Prstenova sadrzl u sebI cetm faze. Po ovoJ osnovi mogu se izraunati
sIdera InI u tIcaJ I kOJI del uJ na evol ucij u. Medutim , imajte na um u da
OnI ne del UJU dIrektno na ljudske Ivote, ve na planetarna bia, koja
odreduJ u m nt lnu i "karm iku" atmosferu u kojoj dua reaguje.
. modlfI. ku u sc posredstvom trag
Sama. planet",na bIa
ova, odnosno
!
putanJa U semlr u,. kOJe o o nph OpISUje. evo lucija grupnog duh a
zlvotnlh rOjeva k! 1 se zadrzavaJ ll u nJIhovIm sferama, tako da, iako
su 100Id 1 utIc.ajI nepromenijIvI, tokom transmisije dolazi do
modIfIkaCIJe.
.IstI. Ovo ic razlo zbog koga astrologija starih naroda, iako sutinski
OIla , nIJe sasvIm primenijiva na nae doba. Moraju se uzeti u obzir
I promene kOJI donOSI eVOlUCija, tako da emo, u dananje vreme
,
one aspekte kOJ" su sc u drevnIm vremenima tumaili kao rat ' ili
krvo rohe, radIje protumaili kao, na primer, sukob ideja.
. . SIderainu astrologIju uvek treba razmatrati u odnosu na ma su
Ih narod, pre nego to se pristupi izradi individualnog horoskop
pnpadnIka te rase, I. naroda . Slderalna astrologija se bavi grupnim
.
duhom, a pOJedIOcIma sc baVI. I planetarna i sideraina astrologija
lzraunajte pzicije ekvinocija. Tako ete odrediti utije
, ce
, vam omogUIlI da Saznate da li jc nebesk
prstenova, sto
a ku a u
pOZIllvnom I h neauvnom aspektu, kao i koji je aspekat Logosa na
delu. Od toga. zavIsI kOJI e fakton u manIfestaciji bit i stim ulis ani u
odgovaraj uIm penodIOla.
Smena aspekata odvija sc pod kontrolo kosrnikih prstenova,
a poseban ob hk destrukcI)e III konstru kcIje zavisi od kosrnikog
zraka. OVI prvobIlnI utIcajI stoje u pozadini svih drugih uti caja i
esto ugroavaju verodostOjnost ak i najpreciznijih kal kulacija. '
Pored pravIln Ih I sraunljivih uticaj a kosmosa, postoje i
. .
nel'ravIlnI, do kOJ Ih dolaZI usled p nb
llzavanJa I mim oilaenja sa
vehkIln enu teuma na drugIm raVnIma kosmosa ) o emu J'e ve b'll o
reI.
Vaa mogunost poimanja nije u stanju da ovakve uticaje svede
na raunskI SIstem, ah treba rei da sc oni pokla a u' sa
pnbhavan!em kometa. Neki su va m, dakle, poznati, jer su ga nici
uspeh da IZraUnaju rbIle pojedinih kornela. Neki su i dare
nepozna U ljudSkOj mlsh, lako svoje prisus tvo nedvosmisledo
pOkaZUJU u p remeaJlma kOJa iza zivaju u drugim nebeskim tel ima.
.
lrologlJa kometa skoro Je
sasvim zanemaren predmet
proucavanJa! lako bez sumnje zaslUUje panju . Kao metod
Izrau nava np preporuuje se spektroskopsko snimanje kometa.
84

UTICAJI KOJI DELUJU NA LJUDSKU EVOLUCIJU

Ovako se moe dobiti njen hemijski sastav, a razrnere elemenata

pruaju klju za Objanjenje njene prirode, a posebno to vai za
razrnerc metala, koje, prevedene na odgovarajue analogije, daju
reenje problema i zla, ploda sa Drveta znanja.
Tako moemo videti koji aspekt podrava sila , jer e njena
aktivnost biti intenzivirana, tako da ono to bismo oekivali da je
negativna faza, moe neoekivano pOSlati pozitivna.
Osnovne kalk ulacije sideraine astrologije su, dakle, ekvinociji,
podloni nepravilnim modifikacijama drugih velikih entiteta.
Komete su, moemo rei, agregati atoma, sakupljenih delova
njem elektrinih poremeaja, izazvanih uticajem entiteta na
sup tilni jim ravnima. Ti entiteti su velika kosrnika bia koja nemaju
materiju sedme kosmike ravni u svom sastavu, tako da ne mogu
obrazovati vasionu, vidljivu fizikim ulima prve ravni suneve
evolucije.
Gru pni duh komcta ne moe da evoluira. One su "sideralni
idio ti". Njihove due su ve taki elementali, a neke od njih pripadaju
kosrnikim smetlarima, kojima se upuuju one retke jedinice
evolucije koje su sc, stalnom zloupotrebom epigeneze, posvetile
destrukciji. Kometa prima takve due u svoj u orbi tu i nosi ih do
spoljanjih mcda kosmosa, gde nema uticaja na koje bi one mogle
reagovati, a kosmike atomske slike, koje ine njihove sastavne
delove, prestaju da se renektuju.
To je "nepoznata smrt". Ove jedinice r.restaju da postoje u
potpunosti, i nikada se vie ne reinkarniraju. Cak je i njihova karma
dezintegrisana, i ne moe dotai grupni duh . za ove due ljud i kau
da su svoju plan etu dale u zamenu za kornetu. One su se odluile za
daleko i brzo putovanje, prebrzo i predaleko za svoje kohezivne sile,
i zato ih kometa, sa kojom su se sjedinile na povratku u sferu naeg
sunevog sistema, vie ne nosi sa sobom.
Solarne eVOlucije koje potiu od solarnog Logosa, poklapaju se,
okvirno, sa uticajima kosmikih prstenova. Drugim reima, pod
pozitivnim kosrnikim uticajima, Logos daje stimu lus, koji upuuje
novi roj na putovanje, ija se duina i brzina vie ne sinhronizuje sa
logoidnim, ili bilo kakvim drugim uticajem, poto na delo stupa
mnotvo suprotstavljenih faktora. Pravilnost postoji, utolik o to roj
mora da prode kroz nadir u trenu tku promene kosrnike plime, iako
na izlaznom luku provodi vreme trajanja jedne ili vie kosmikih
faza. Promena faze uvek pospeuje evolutivnu krizu. Medutim, kada
se eVOlucija priblii granici svoji h razvojnih sposobnosti, ona se ne
preputa mirovanju, u oekivanju promene kosrnike plime, ve
koristi pauz u za vrenje epigeneze.
85

KOSMlKA DOKTRINA

. Ona bia koja pokuaju da predu nadir pod nepovoljni m

ullcaJlm a, 1 ne uspeJu u lOJ nakam, preokreu se na poetnoj putanji,
l postaju demom I davoIl. Olu da potie distinkcija
" leve Staze" .
Na levu Stazu moe sc dospeli na dva naina - namernim
prelasko m. luka s desna na levo, poto se prede nadir, ili
retroverzIJ om (p reokrelanjem), pre nego to se prede nadir.
Zbog toga Je neophodno razrnoIriti kosrnike plime, pre nego
to se preduzOle bilo kakva regenerativna akcija, u vezi sa duh ovnim
vodstvom ovea nstva.
Sjajan konstruktivni period devetnaestog veka pruio je
zahvalno tlo za mnoge duhovne poduhvate i podsticaje. Prva
ctvrllna dvadesetog veka bila Je obelez. ena fazom destrukcije.

19 .
ODNO& LOCO&i\ l MJ\Nll'E\TOVi\NE VMIONE

fh.o se malo zadri le na prethodnim poglavlj ima, shvatiete da se

odnos Logosa sa 'kosmosom zasniva na podsvesIi, a sa vasionom, na
svesti. Setite li se injenice da na njega deluju pozitivne i negativne
faze kosmosa, doi ete do ;w kljuka da, tokom negativne faze
logoidna svest lei SUbjektivnosti, tako da u njoj preovladuju
kosrniki u ticaji. Istovremeno, uticaji samo Logosa u velikoj meri
se povlae iz vasione, koja ostaje preputena silama koje je izrodila
tokom svoje evolucije.
Ovi periodi nazivaju se "boanskim Danima i Noima " . Imajte
na umu da postoje "vei " i "manji " Dani i Noi.
Odnos Logosa i njegove vasione najbolje ete shvatiti, ako se
setite da je za Logos faza evolucije isto to i za oveka inkarnacija.
Putovanje i povratak evolutivnog roja donosi logoidnoj svesti
ista ona iskustva koja ovekova individualnost prima od inkarnacije
linosti.
Sam Logos odgovara boanskoj iskri.
Vasiona, u svom aspektu grupnog duha, odgovara individu
alnosti.
Evolutivni roj odgovara linosti.
Razumevaj ui ove analogije, stietc mogunost tumacnja
Logosa u svetlosti oveka, i oveka u svetlosti Logosa.
Formacija, razvoj i devolucija vasone odgovaraju evolutivnom
ciklusu Logosa, tako da se on razvija kroz niz impulsa inkarnacije,
odnosno ivotnih talasa ili rojeva.
Svaki naredni talas evolucije prodire dublje u " formalni " aspekt
vasione; ini je sloenijom u organizaciji; vodi je za korak dalje u
stvaranju one savrene ravnotee sila, koju ona nastoji da uspostavi
u celosti. Kada sveukupnost manifestovanevasione poneda reaguje
kao celina, vasiona postaje samo-svesna. UstanOVljenjem samosves
ti, javlja se mogunost objektivne svesti. Tada vasione posIaje svesna
Logosa, i izmeu njih se uspostavlja reeiprona svest.

86
87

ODNOS LOGOSA l MANIFESTOVANE VASIONE

KOSMIKA DOKTRINA

Imamo dakle, prvo, samosvcsni Logos. Drugo, da bi Logos

mogao da uspostavi objektivnu svest, dolazi do potrebe za objektom
takvc svesti. Zato on projektuje svoju ideju o sebi, i postaje je
svestan.
Ta ideja, opet, tokom evolucije razvija sopstvenu samosvest.
Logos uvida ove promene, il saznanje o njima ga mOdifikuje.
Konano, poto je vasiona dosegla potpunu samosvest, ona
postaje i objcktivno svesna, i uvida Logos. Mcdutim, kako se
logoidna svcst razvijala, korak po korak, sa sveu vasione, one su
identine, pri emu je jedina razlika medu njima to, to pozadinu
Logosa ini kosrniko stanje, a pozadinu v3sionc, svetovno stanje.
Logos zatim apsorbuje II scbe svest v3sionc, jer snage
privlanosti kosrnikih sila nadvladavaju koheziju svetovnih sila.
Svi sistemi organizovanih reakcija, koji dre na okupu atome
manirestovane v.asionc, povlae sc tada II ravni manifestovane
vasione, da bi preli u kOSOliko stanjc postojanja, a atomi sc vraaju
u svoja prvobitna tangcncijalna kretanja, budui da ne postoji
snanija sila koja bi ih koordinisala. Ovo je manji Haos, koji se jo
naziva i .,stara No" , ili " No vekova" .
Vidimo, dakle, da je cilj evolucije, razvitak svesti, koja e se
sjediniti sa logoidnom sveu, da bi prela iz faze reOektovanog, ili
projektovanog postojanja - pojavnog postojanja - u fazu stvarnog, ili
nournenainog postojanja u kosrnikom stanju. Ovo se naziva
" ili "boanska No ", i moe se postii tck kada je itava
laya
Pra
"
vasiona II savrenoj sintezi.
Manja " No" javlja se, mcdutim, na svretku svake evolutivne
faze, II trenutku kada sc Logos povlai II scbe, da bi razmislio o
idejama, koje su mu predstavljcne kao plodovi evolucije. U tom
procesu, Logos modifikuje sopstvenu svest, i tako modifikovanu,
usaduje je u narcdni roj boanskih iskri, o emu je ve bilo rei, koju
svoju evoluciju 71poinjesa inherentnom, ve razvijenom sposobno
u reakcije.
Budui da je koriena za obrazovanje oblika odredenog tipa,
materija svake ravni sadr,1Va spOSObnost reakcije tog tipa, i kada se
oblici raspadnu, i svaki put kada se od nje oekuje da ponovi isti
proces, rasporeuje se u te oblike sa veom lakoom, da bi ih, na
kraju, sama, organizacijom svojih sila, drala na okupu. Zbog toga
su naredni ivotni talasi prinudeni da poprime te oblike, koji ih
uslovljavaju, shodno tome. Ova je pojava retrogresivna, budui da je
svaki ivotni talas, izvrivi epigcnezu, sloeniji od onog koji mu
prethodi, tako da ne moe da se bez deformacije uklopi u isti model.
Treba na ovom mestu naglasiti da svaka jedinica ivotnog roja
ima u svojoj prirodi inhcrenrne sposobnosti reakcije kosmosa, u svoj

u
e,

o
th
re
j
jo
j
i
ko

ev
)
ro
nih
ot
iv

ih
sv
i
o
ka
ti,
svojoj jednostavnos
nu
se
vr
sa
zl
dr
sa
I
SU
SU
oJ
oJ
sv
u
o
.ak
,
kle
".
Da
.
sti
no
7.e
slo
svoj svojoj
h
Dl
tlv
ak
re
st
no
ze
slo
u
jn
ra
sk
be
I
a
im
a
on
a,
Cip
in
pr
jednostavnost
sposobnosti.
. . a sc, kao osnovnlm
. .I traJ. Il .I. J1m
.
Kosmiki principi su pOZllatI
,
m
uu
ed
M
.
;

du
ka
ds
lju
ka
sv
va
ra
ko
po
,
ue
iro

pr
zakonima svoje
a
or
kt
fa
a
stv
no
"
,
I
su
no
zc
slo
e
:
oJ
sv
og
zb
reakcijc ep igeneze,
o
m
sa

ve
,
ca
?m
Jc
pO
a
su
n
od
u
lti
u
a

sr

.
madirikacije, Ile mogu se
.
ck
os
pr
je
da
OJ
br
r
Jc
,
IJC
UC
OI
CV
ne
.
et
..
pl
m
ko
na
su
no
od
u
va
Zi
na
sc
I
OJ
t,
en
em
cl
i

od
uv
a
ez
en
ig
ep
da
ica
en
nj
lz toga sle di i "
o
sv
u
e
m
Iz
alu
rv
te

in
u
,
lja
vo
a
dn
bo
slo
a
ljom ,
VO
om
dn
bo
slo
"
II m am fesLOvanoJ
zlo
no
iv
Zit
PO
da
ra
,
m
so
go
Lo
sa
razvitka i si nteze
vaSionI.
,

89
88

UTICAJI MANIFESTOVANE VASIONE

20 .
UTIQ\JI HJ\NIFEc3TOVJ\NE VMIONE

P relhodna dva poglavlja posvelili smo razOla lranju ulicaja koji na

vaSIOnu delUJU IZ spolJanosll. Sada smo u poziciji da se po

zabavimo
nJel1lm un ulranjim ulicajima.
Spoljanji ul icaji sc dele na dve vrSle:
lVO, kosmiki ul icaji' koji dc lu ju na Logos, izazivajui nj
egovu
reakCIJ U, lako da Logos prolaZI kroz romene koje se re
ne
kl
p
uju na
m an lfeslova nu vasIonu kao faze I vaflJacIJc logoldnih ulic
a. Iz loga
sledi da logold n ulicaj:i I1lSu konslanlni. Evo znaajnog aj
kome se eZOleflcna leolo$.IJa razlikuJC od egZOlcflnc leo fa ktora po
lo
Boga. smalra nepromcnlJlvlm, do k ova prva lvrdi da se gije, koja
Bo g i sam
raZVIJa , le da JC podloan promenama.
Drugo, logoidni Ul icaji se mcnjaju, zbog m an ifeslacija
, koje u
SVCSlI Logosa prolzvodc nJegO\le reakcije na eVOl uc iju va
moemo rel da lOgOldIll ulicaJI va maJ u na ova dva nainasione. SlOga
, koja lreba
, f u svakom lZfaunavanJu dejslav
uzelI u obzl
a kojima je oveans lvo
Izloeno, a lO IzraUnavanje se vri:
(a) u kosmikom lip u , preko ckvinocija i komela,
(b) u . lip u evolulivnih reakcija ' sraunavanjem
klice, i
prouavanjem faza bJOloke iSlorije.
Sada m o se ponovo pozabavili uslovima u m an ife
.
slovanoj
vaslonl, ko)! dc lu Ju na eVOl uc iju oveka.
Iz yre lh od ni h poglavlja mol i sle zakljuili da sva
ka akCija i
.
reakcI) a, praVIlnog r!lma, p,0slaJc clk li
na , a da ciklina reakCija
.
ostavlJa " lrag u svemlfu , da bl pOSlala sler
eolipna. Sloga
.
mal1lfestovana va;;IO
na ne predSlavija ni5la drugo do Sk up m ol ek ul a
1 a om a, kOJc drzl na ok u
u sket " tragova u svemiru". Drugim
p
.
relma, organizovane m l1lfeSlaCI) e "jedinog posloj
", samo su
e
eg
skup slereolipl1lh reakCIja od kOJi h lragovi u sv
em ir u " obrazuju
"
90

apslraklni modcl. (ldeja "apslraklnog modela" vcoma je znaajna, i

nc smclc jc zaboravili).
Ovi skupovi slcreolipnih reakcija pripadaju razliilim vrstama,
i moemo i h razlikovati po nain u na koji su nastali. Neke od njih su
za sobom ostavili Gospodari plamenova, tokom svoje evolucije;
nekc, Gospodari oblika i Gospodari duha. Svi oni lvore prirodne
zakone, koji vladaju manifcstacijama onih posebnih vrSla oblika i
aktivnosti, koje su nastali II eVOluciji odgovaraj uih boanskih iskri,
dclci ih II zasebne tipuve. Medutim, ako sc svaka evolucija koristi
naslcdcm svojih prethodnika, ona II sehi sadri tipove "reakcija koje
su oni stvorili, iako ih nije mugue analitiki razluiti. Ovi tipovi,
koji predstavljaju elementarnu sutinu svakog kraljevstva, postoje i
II vidu nezavisnih podslojcva, a poznavanje metoda manipulisanja
tim pou-slojevima ini osnovu praktine magije; ali nemojte
zaboraviti da svaka vrsta man ifestacije ima svoju elementarnu
.
sutinu.
Naglasili smo da sc nova faza mClnifestovanc vasione nadgraduje
na prethodnu, inei i sama polje razvitka narednih ivotnih talasa.
Iz toga sledi da su ivotni talasi, u svim [azama svoje evolUCije,
uslovljcni slanjcm ravni, na kojoj sc ona odvija. Zbog loga je
razumevanje ravni od sutinskog znaaja za razumevanje problema
evolucije i inicijacije (koja nije nita drugo do zgusnuta, odnosno
ubrzana, cvolucija).
pIve,
fizike, nlvni tumae se
pomo pet
povezanih
poznati
pod generckim
prirodnih
iako e
da
SVOjih
"
"prirodnom ,

Zakoni
ili
uz
[izikih
ula,
sa njum, a
su vam
imenom
nauka,
j injenica
ovck jednu od
ravni
a ostale " neprirodnom" zbilja
postojanja smatra
udan plod epigeneze! Okolnosti fizike ravni su, to se tie sveta
neivi h stvari, opsel.no prouene, i .ivot e, rukovoden njenim
zakonima, nastaviti svoj u evoluciju na fizikom planu. Medutim,
nauna misau je u velikoj zabludi, verujui da osim tih zakona, nita
drugo nc posloji, a lakva zabluda podriva nauku u poslednjih
stotinak godina. Drevni naunici bili su mudriji, iako ne tako dobro
obavclteni kao dananji. Izvesne kole religiozne filozofije, opet,
pravc obrnutu greku, verujui da se eVOlucija ivota moe odvijati,
bez obzira na zakone fizike ravni. I to je pogreno Shvatanje.
Sile date ravni vladaju lOm ravni, i kontroliu nie ravni, a u
kontaktu sa viim ravnima, pOdvrgavaju se i samc njihovoj kontroli.
Na primcr, zakoni logike vladaju na pOdruju uma. Slike koje
stvara um kontroliu oblike emocija, ali su i same kontrolisane od
strane duhovnih, odnosno spiritualnih sila.
Svaka ravan ima spOSObnost nezavisnog funkcionisanja, ili
funkcionisanja U sopstvenom strujnom krugu, medutim, im se vie
91

NE
UTICAJI MANIFESTOVANE VASJO

KOSMlKA DOKTRINA

ravni povee u takav krug, ncophodno jc obezbediti njihov

neprekidni protok, sjcdinjavanjem luka na sedmoj ravni, inae u
otvorenom strujnom toku dolazi do kratkog spoja i menjanja smera,
u pravacu leve Staze.
Na primer, ako bi upueni um nauio da kontrolie telo emocija,
a telo emocija da kontrolie fiziko tclo, dobio bi se luk, ija je jedna
polovina svesna, ili negativna, a druga Pousycsna, ili pozitivna, pri
emu podvest, kao to znamo, uvek prua stimulans. Ukoliko se od
ovog luka ne obrazuje krug, sa spojitern na scdmoj ravni, preko
logoidne slike, dolazi do kratkog spoja i obrtanja od svesnog ka
podsvesnom, na ctvrtoj ili petoj ravni, zavisno od tipa, tako da
podsvesno, budui da je pozitivno ili stimulativno, preuzima
kontrolu.
Kako je podsvcst sazdana u prolosti, prolost preuzima
kontrolu. Covek sc tada vraa na raniju razu evolucije, iji ga motivi
pokreu, a pri tome i dalje zadrava sposobnosti kasnijeg oblika
evolucije.
Iako su ti motivi odgovarali potrebama sposobnosti prethodne
faze, oni nisu dorasli kontroli sloenijih sposobnosti kasnije faze,
tako da ovaj ovek poinje da predstavlja opasnost za evoluciju,
naruavajui ravnoteu grupnog duha, iji deo ini, a kako je, seti ete
se, funkcija entitcta iz ranijih ivotnih talasa da podeavaju
ravnoteu kompenzativnih sila vasione, njime e se pozabaviti
UnititcIji, svodei ga na najnii zajedniki imenitelj. Drugim
reima, oduzee mu slocnije sposobnosti, oSlavijaj ui mu samo one
sposobnosli koje odgovaraju njegovim motivima, odnosno impulsi
ma. Na ovaj nain nastaju neke vrste obesnih, zloudnih idiota.
Nij mogue razumeti doktrinu ravni, bez poznavanja doktrine
planetarnih bia.
Nemojmo zaboravili da je planelamo bic evoluiralo sa
razvojom svake ravni, ali kako je ono ve poslojalo u doba njenog
razvitka, najvie bie planetarnog bia predslavija najsupilnij i aspekt
te ravni. Tako je najsuplilniji aspekt Zemlje elcrian. To je ravan
oblika bez inteligencije.
Planelamo bie je, dakle, arhetip ivo la na svojoj ravni, i
dominaini uticaj na njoj. Tokom evolulivnih plima, medutim, oko
njega se prikuplja materija niih ravni, koja tvori njegove omotae,
ili tela, to nije sluaj sa materijom viih ravni. Zbog ovih elemenata
u svojoj prirodi, planclarno bie zavisi od ulicaja ravni koje deluju
na njegovu atmosfcru, odnosno inleziviraju odgovarajue aspekte
ivota koji je nastanjuju.
Planetarno bie, znai, predslavija grupni duh ravni na kojoj
funkcionie, od niih ravni do zgusnule, fizike, koje ine njegovo
92

. z. v lI m
?

h rvl .i PO SHJC
i

ti
en
em
el
i
.
da
(i
uu
hu
,
im
telo. M ed ut
l
Ia
.l.l
VI(
dI
lI
IO
k<
1

C
'
i
I
S
a
C
bl
g
o
rn
a
t
e
koj i evol ui raju II SfCl:i plan
t. ln a !
.
JC
),
V(
,?
t
1C

<
pl
C
u
l1h

m
. .
,
nost, i o ni daju doprinos grupno
Ja
SC
VI
C n) C n l:l tl
g
lo
pn
II
ri
vo
go
ja
ko
. vota" nj.eg,ove
al i znaaj n a di st in kcija,
Zi
od
\SI
W
Z;
de
ko
ta
,
iji
uc
ol
ev
oj
oj
sv
II
,
pla n eta r nog hia
s fe re.
OIne OVC' ln k
'
I
l
<
t
.
cn
I
cm
c
kl

ac
v
t
vc
,
an
m
ro
Planelarno bie je og
/J e, l.
I
c.;
u
ol
v

C
V
IJC
ul
re
ou
lO
stvo gradi vic Ja ( il i vie hie), a iako O nc p rI. pauaj u nJcmu, ve
kli
funkcije un ut ar svoje sferc, vii as pe
pl an ct ar ni m hiima viih ravni.
da
It
ze
JI
kO
k
)
c(
'
lJl
l
en
Z
o
o
m
ri
.
vo
go
da
ka
,
da
Iz lOga sl ed i,
st
no
m
h
u
I
Jv
na

n
f
e
s
oj
en
nj
u
c
.
ij
c
lu
o
. ..I J ell g
.
dostigne vr hu nac ev
lJ ? . .
m
Z
a
m
la
si
sa
dl
la
sk

se
da
a
or
m
a

kt
an im al no g aspe
cap l l l

ut
C
10
)
P
uz
o

m
sa
l,
lIl
ul
ed
M
.
a.
ec
su lt ilnog bia Mes
leI
ns
ko
1l,
VI
ra
h
i
vi
oo
t
c."
sv
u
oj
sv
e
gn
di
uz
pl! neta, on nc. .mo da .
se smcnama nJ i h ovi h pl im a.
se

.:a
nu
tl
r
og
'
t
ne

I
u
oJ
sv
a
a
im
.
uz
.
?
.
Onnj kuj i Zemlju
,<
.
,
se

hz
b
a,
k
l
O
v
s
a
c
)

I
k

I
S
O
k

a
m
l
J
ca
ku
.
zemaljskim Illcdama. Sa ot
, , l p)Vuc Sd 7.ema J s ke. r lv...'.' lao
lj<
uC
ol
ev
a
k
s
o
. znlzlvnJu
vreme kada e se Ij u
IJe

u
ol
e
Jc
vo
J

I
C
I,e
la
na

ne
e

du
ne
ed
pr
da njcne na
.
e
a
l
e
m
I;
I
V(
I10

SI
r

lIu
IJC
ic

In
JC
!
lja
.Je,
.
sa zemaljskom duom, Zem
cI
IJ3
lC
111
ke
lc
flz
su
ca
e
c;;
c..
M
i
lje
em
Z
j
i
a
c
.
sinova oveka. I nicija
zaslune za " pa d tl materiju i radanJe.
a:
im
vn
ra
e
uj
is
ip
pr
n
i
na
i
de
sle
na
se
a
Pl an et
.

"

'

..

"

'<

"

. :<

<

"

Zc m lj a , ravni fizic l.gllSI U.tosti.

ji
ko
ku
lj
c
od
om
cn
nj
om
on
u
lfa
l!l
m
do
I
l
i
ic
Mesec, njen
. .sa
nazivamo elc ncn liTI .
"
Mars do m in ira na ravni instinkta I s t ras li,
. Sa tu rn
Venera j e pl an eta a ps tra kt ni h em ocij a .
.
S Im o I to dd jC
la
g
a
N
.
ha
du
og
tn
re
nk
ko
a
el
an
pl
jc
rn
Sa tu
formalivni ut i caj.
Merkur jc pl a n ela apstraktnog du ha .
Ju pi lcr je pl an el a konkrelnog sp lfl tual a . .
Su nce j e sam sim bo l Logosa na scdmoj ravnI.
,

'

Sp'0l ja
i
i,
vn
ra
e
j
o
"
sv
lip
he
ar
a
j
i
lav
d
s
e
pr
c,
kl
Svaka "pl an el a , da
lj 3m a.
a
c
br
l
':
Jl.m
o
sv
jC
!
u
va
a
dc
po
i
,
je
ica
Ul
e
oj
sv
vajui na njoj.
aJ u ce fakto!e II
r
o
va
g
od
Ip
zv
ra
,
ku
lu
m
no
laz
Iz
a
.
Svaka evoltlcip. n
d
ji
stO
na
u
I
uk
m
no
at
vr
po
na
;:
a,
m
ni
rav
na
i

ve
ra
bo
,
di
iro
, l a ate ravni,
svojoj pr
vl
ovlada tim faklorima u sebi , pa dakle l da ovlad j\UuI lo
ko
Ka
m.
jC
lCa
ul
m
a
a
d
vl
im
en
nj
sa
sa
no
od
og
cn
vij
pU le m tako raz

93

KOSMIC](A DOKTRINA

jc v} auajui Iicaj ravni planetarno bie, lim faktorima evoluci ja

moze ovladali, tck kada I'.adobijc njegovu naklonost i saradnju.
. KaO. lo jC ,ve rcl o, planetarna bia su ogromni, ali bezumni
(nelOtel!gentlll) entIteti,. tako. da se svakom nd njih pripisujc pn
Jcdan Vod,,: Vode . pripadajU prvoJ evolUCiji - Gospodarima
plamcn ov, . ' ' l<IZlvaJl1 ,sc ..Arhan cli sf: ra" . Uz njihovu pomo
.
aJu. okolnost lina kOJe postoje na ravnim;) .
naredili. rOJeVI, ovlada

AIl:: ndcll, rcra 1I11<l) U vojc Inicijale. koji znaju ,.suglasnike

, I regeneraciju svoj ih planeta - kao S'to to
Imena , I pomazlI eVOlUCIJU
ine Uitelji, na zemaljskoj ravni.
vczdal i ,Logos i nisu planetarna bia, ve predstavljaju
.
zOdtpkc
lIliG1J ? kosmosa na suncvsislCI11. Ti uticaji tvorcvetake
elcmcn ta I e, kOJI11Hl su povcreJlc arhan<.leoskc Vode. Medutim
bu ui da su slariji l d ravni, zraci su na viem stepenu r<lZvi lka, t a k
da Ih Vode c nad l 'u, ao L ) e sluaj sa planetarnim biima, ve
se potpuno IndenlI[lkuJu sa nJima. Zvezdani Lugosi su gospodari
duha.
EI l1lentar li aspek t svakog zvezdanog Logosa razvija se sa
.
cvo luc lJ om, kOJa se odvlJ'! pod njegovim ut icajcm, pa bi sc zvczdani
Logos . mogao nal':vatl Grupnim duhom dale eVOlucije. Svaka
eVOI CI) a nad rI(.Il1Je zvezdani Logos, i, kao takva, fokusira, kroti i
usta ) uJe OI1<IJ poseban aspekat kosmikih Ul icaja, kroz koji se
razvIJU.
Z:,ezd\l i Il:gosi n<lstavlj:ju <.la funkcioniu i pOLO umine
..
kosmlke pllI11e IZ kOJih
su ponikli, lako da sc njeni uticaji Odravaju
u . vslon , IJU evolUCija vremenom razvija oblik kosmosa U
ffill11Jatun.
Ko nan o , prcoslal : nam j o da razmot rimo u licaje d rugi h obi ika
Zivota - eoluclJU na nJzcm 1 viem stepenu razvi tka. Pod normalnim
okolnostIma oni e deluju jcdni na drugc, jcr iako igrom sluaj a
.
.
Istu
plllnctu,
stanp
nJihOVih
sveSt i su razliita tako da
nastanjuju
nemaju lakc dodira. Mcdulim, ponekad dolazi do uspo; tavljanja
ko ma kla, a la sc pOjava pop u larn o naziva "psihizmom" , i li
ekslra-senzornom percepcijom (ESP).
Ekstra-senzo !la pc rcepcij a deli se u dve vrSle: (a) opaanjconog
. na mzcm stupnju evo l U C iJ e I (Il) opaanje onoga LO se
to se nalaZI
n a azl a .v!em s tupnj u evolucije. Ova dva naina vidovitosti mogu
. unazad na Icvu Slazu, i gledanje
sc zamislIli kao osvrtaI1Jc
unapred,
ka honzonlU dcsnc Staze : Gledanje unaprcd, doklc god pogled sce,
dOpuS livO Je I prcJloruc,lJlvo, Jcr podstic duu na naprcda k, kuda
okom, tu l s ko kom .
Osvrta njc una7.ld, ncdopUSlivo jc; prcko ravni je d ozvolj eno
gledati samo sa IIlvolulIvnog na evolulivni luk. Iz LOga sledi da oni

y.

UTICAJI MANIFESTOVANE VASIONE

entiteti koja obilavlj u ili su uzdigli svoj u svest na, recimo, trcu
ravan, mogu da slue samo biima koji sc u toj sreri nalaze na
izlaznom luku, a li bia fizike ravni ne smeju videti aspekt in vo l uc ij e
suptilnije ravni, sve dok ne ovladaju njenim cvolutivnim spektom.
Inicijatori [izike ravni spadaju u bia koja su dosligla
savrc nslvo na sedmoj ravni. Oni uvek deluju dijamelralno (na
dijagramu ete videli ta to znai), tako da sedma ravan inicira prvu.
Zato ovek treba da oho;t ava- ne prirodne sile druge ravni, ni Svece
tree ravni, ni Uitelja etvrte ravni, niti Andele pele, Arhnndele
este, ili Hristove sedmc ravni, ve samo Logos, i njegovu boansku
iskru, koja mU je podarila ivo\.
Posredovanjem ovih hijarhija, sve to postOji uzdie sc do
kosmike svesti . U tom procesu nema ni zastoja, ni postizanja
konanosti na hilo kojoj ravni manirestacije, jer u m a nifes tacij i
konanost ne poswji.
Prva ravan je jedina ravan na kojoj Logos vri inicija Ciju,
oznaavajui prela 7.1l k sa invululivnog na evolutivni l uk,budenjem
boanske iskre, koj a se s' pravom naziva u n u t a rnj i Bog", i ij i je
evo lulivni c i lj sjedinjavanje sa "spoljanjim Bo go m .
Na evolu t ivno m luku, kreui se u z ravan, ovek ne gleda pra.vo
u Logos, ve u njegove hijerarhije. Medutim, na involutivnom luku,
o n se, n i t i osvre na Logos, niti prua pogled ka materiji, ve je
usmeren ka dijametralnom kraj u ravni, tamo gde su njegovi bogovi,
odnosno razvijeni entiteti koji se povlae iz nwterijalizacije, i pri
tome sc neko vreme zadr;t..a vaj u na njego ravni.
Zbog loga sc primi tivne religije nalaze na liniji po lite izma .
Morioteizam oz naava nadir ma ter ija l nos ti, i prelazllk sa involutiv
nog na evolutivni luk. Jevrej i, koj i su prvi dospeli na t u taku, najvei
su ma terijalisti.
Rel ig ij e na evolutivnom luku vie nisu politeistike, jer su,
preavi nad ir, enliteti tc evolucije sp ozna li Jedinog Boga. On i se,
m cdu l im , pokoravaju hijerarhijama, jcr onu svctlosl, koj a je
podnolj iva kada j e zasenjuje veo matcrije, ne bi mogli podneli bez
ikakvog tila.
Zbog loga, na suplilnijim ravnim a, kada je svcsl oslobodena
ma te rijaln os t i mozga, mi nikada ne pristupamo samom S tvori t elj u,
ve njegovim posrednicima, koji transmiluju i prcobraavaju s i l u sa
jedne na drugu rllvan, a iji je predstavnik grupni duh, ili zvezdani
Logos nac evolucije.
PrimelielC da ovo uenjc obuhvala simboliku Kadu cej 3 U
njcmu vidimo pul koji vodi pravo od osnovc ka Kruni, i staze koje
vijug aju od jednog do drugog kraja svakc ravni, kako silazni ivolni
..

"

"

94

95

KOSMIKA DOKTRINA

tI p?S' l C svesta n vi eg asp ckl, koji ob itava na njegovoj ravni, a

uzl azn i, IlIZCg, kom e tfeba da slu ZI l, pom<l/.e.

Zvczd ani Logos, koji nadzirc cvo lu cij u jc Go spo dar duha a
bu du i d a .JH' I.'ada treoj evoluciji, od no sno treem ivOlnom roj u,
,
on II SV?JoJ
p riro di, sad r/.l, asp ekt e svi h ran ijih evolucija. Kako Hrist
p?scd llJ 1 .1 ? spc kla , t?nj tri jc 'pr im arn i sim bo l ove eVOlucije, ali
nJcn kra!nJI l vrl " n skl slmilol, JC broj c tiri . Aspcko t Trojstva je
. dovrenje. Ovo je
OS 110V.I, d lCl, l .Jg l.tll 1dt on sk, asp cka t JC krUIHI, III
k lJ. U mn og ih tajn i.
. Sta lI ) in <jlc I.ln un lJ da sc l i l a lI l1uylf ili van ma n ifes tacij e, ne
" obps. nll l !)()JI110VIIlUl sta lik
moze
e, vec, UII1<lm ikc' jer sc sve n a la zi II
nep rek idn om kre tan ju.

21.

C08JPODAQI PRVA TRI ROJA I PRIRODNI mONI

ticaji koji istovremeno deluju na jednoj planeti, mogu se podeliti

U
u
dve glavne vrste:

1.

Uticaji involutivnog luka.

2.

Uticaji evolutivnog luka.

Postoje i uticaji svrenih en titeta ranijih evol ucija . Oni pri padaju
vrstama sa kojima ste se ve upoznali: Gospodari plamenova,
Gospodari oblika i Gospodari duha. Oni deluju, u svojim sferama,
kao Regenti.
Gospodari plamenova stoje u pozadini prirodnih sila, o kojima
, emo na ovom mestu govoriti, i njima upravljaju. Elementi neive
prirode njihova su deca, zaeta intelektualnom idejnom aktivnou,
na isti nain na koji se vasiona projektuje iz logoidnog uma.
Gospodar plamenova zamisli neku funkciju, i, budui da je sam na
takvom nivou razvitka da uz njenu pomo ne moe dalje da evoluira,
povlai se na viu ravan i projektuje ideju o tOj funkciji, koja se na
taj nain odraava.
Ovakvi oblici misli kroz iskustvo raZVijaju linost, ali jo.nisu
uznapredovali do individualnosti, pa se za njih kae da su
,.bez-d uni".
Primetiete da boanske iskre najpre razvijaj u individualnost, pa
tek onda linost. Medutim, "stvorovi stvorenog" dobijaju prvo
linost, pa onda nastoje da izgrade individualnost. Zato se o njima
govori kao o "zlim dusima ", " familijarima " , "demonima" i
" . Oni nisu namerno zli, ve jednostavno nisu u stanju da
genijima
"
se odazovu na vie, ve samo na nie aspekte. Dospevi na svoju
ravan, vezu sa boanskim oni uspostavljaju jedino posredstvom
Stvoritelja. Zato onaj koji eli da sa njima sarauje, treba da im
pristupi sa autoritetom njihovih zaetnika, jer se tada obraa

96

97

KOSMICKA DOKTRINA

boanskom aspektu, i odaziva mu se reficklova no boanslvo u njima.

Ako uini drugaije, obralie sc demonskom aspeklu onih bia, koji
e mu se odazva li. Kao Sluge hogova, oni odraavaju koordinisani
rilam neive prirode. Oni su vladajue sile LOpiole i svelIosli,
gravilacije i svih dinamikih reakcija.
Gospodari ove evolucije ("slvorilelji slvorenog" ) vladaju na
esloj i sedmoj ravni, kao Regenli elemenala, ili "Gospodari
elemenala", kako ih ponekad nazivamo, i u skladu sa delovanjem
svoje prirode, predslavijaju pokrelake uslove manifesLOvane
vasione, pod kojima se odvija evolucija oveka. ovek im mora
ukazivali slepu poslunosl, polujui njihovu veliinu, da bi iskazao
zahvalnosl onima, koji Odravaju uslove njegovog posLOjanja.
Slugama, ili oblicima misli, ovih Gospodara - Elemenlalima ovek duguje zahvalnosl kakvu lreba odavali biima koja, po svojoj
prirodi, sl ue, ali slue ne-razumno. Ukoliko nasloji da im se priblii,
on LO ini preko svog eleri nog dvojnika, odnosno odgovarajuih
aspekaJa u njemu, ali mora imati na umu da se ovako izlae riziku,
jer e oni u poelku oivljava li le aspekle, samo da bi ih na kraju
apsorbovali u sebe.
Valja naglasili da elementa li evoluiraju, korak po korak, od
linosli do individualnosli, a u Sluaju da ovek usposlavi kontakl sa
njima. oni e lako pasli u iSkuenje crne magije, kojom se evolucija
nezakonilo ubrzava i pokuali da prisvoje ve razvijenu individual
nosl, da bi doli u dodir sa bol-ll nskim.
U lakvom Sluaju javlja se opses ij a u obliku obrnuLOm od
uobiajenog - linost je proterana, a svest clementala zauzima njeno
meslo, pa sc za lakve ljude moe rei da imaju kamen iz zemlje, ili
talas jz mora, ili vetar S;.1 tleha. ili vatreni plamen umesto srca, jer
ljudsko srce nemaju. Zbog snage elemenala u sebi, oni dubokim
zovom prizivaju elemenalal u oveku, a lakvi su oduvek donosili
nevolje sinovima i kerima oveijim. Jer, oni su bia udne i
elemenlame moi, koja poznaje spone koje ne vezuju oveanstvo.
Poznaele ih po LOme LO veiLO ude za svojim kraljevslvom i tuguju
za njim Uer ovenosl je njihovo raspee), prizivajui odgovarajue
aspekle u enama i mukarcima, da bi, one koji im se odazovu,
unilili svojom prekomernom snagom.
Moe se desili da se onaj koji usposlavi kontakt sa elementalom,
spoji sa njim, umesLO da budeopsednul. Tada re elementarni aspekat
njegove prirode bili vezan sa elemenlalom, udei za lim nevidljivim
ljUbavnikom, koji ne pripada ljudskoj vrsli. Takve ljude lreba alili,
jer edaju ed koja sc lelesno ne moe ulaili; a da bi se sreli sa svojim
ljubavnicima, moraju da koriste eterina tela. Mnogo bi se jo moglo
rei o LOme.
98

GOSPODARI PRVA TRI ROJA I PRIRODNI ZAKONI

ntakt sa
ko
vi
sta
po
us
da
li
e
po
k
ve
o
,
im
ut
ed
m
Ukoliko,
oJe
sv
te
ek
as
e
on
l
lll
tS
rO

a
or
m
on
,
la
ta

en
Gospodarima elem
ne
i
kt
pe
as
II
k
do
e
sv
u,
stv
ev
alj
kr
om
ov
ih
nj
pr iro de koji odgovaraju
on
,
lje
m
ze
lI
OS
an
O
st
po
U
.
ta
Itc
al
kv
ih
)
oj
sv
po st an u istanana sutina
vetr :
m
Zl
bf
U
V.
lJI
et
kr
po
Je
on
,
de
vo
i
st
vo
lji
et
je postojan. U pokr
I
av
st
po
a,
ad
T
.
IV
rlJ
go
JC
on
e,
tr
va
i
st
.
Io
el
sv
on je hi ta r i okretan U
a
at
e
e
el
r
da
po
os
G
e
aj
st
po
m
sa
i
k
ve
gospodar ovih stvari u sebi. o
om
nI
o
sr
Ili
aS
gl
ro
e
o
m
se
om
p
av
pr
s'
v
ka
ta
mikrokosmosa, i kao
aju
st
po
a
at
en
em
el
I
IC
Sn
la
G
a
a,
os
sm
ko
ro
ik
m
Gospodara elemenata
z
be
a
en
Im
te
fls
kO
JI
kO
nI
O
a.
m
ne
na
i
njegove sl uge. Drugog na
.
.
.
l.
as
op
pr
u
.
en
tv
ps
so
u
aj
.
iv
.
.
iz
moi, pr
a,
lIm
t
lm
af
n
k
lJs
m
he
I

m
ki
i
fiz
"
im
sv
u
aj
ad
Gospodari oblika vl
U
OV
Ih
nJ
z
U
:
IJ'
UC
ol
ev
Oj
dn
ho
et
pr
O
no
i za njih vai sve to je ree
nOSima
od
m
kl
lJs
m
he
I
im
sk
om
at
o
je
an
zn
u
i
i
on
omo, moemo"pr
nos. .
od
nI
sa
nI
di
or
ko
do
o
ug
dr
a
t
ni
je
.
ni
lik
ob
tvari, 'er "
Im a velIki
a
lIk
ob
ra
da
po
os
G
i
a
ov
en
am
pl
ra
da
po
os
G
In erakcija
a
lIk
ob
fl
da
po
os
G
a
,
Ot
lv

u
da
a
ov
en
am
pl
!
znaaj, jer Gospodari
ne
ko
.
za
'
i
rt
sm
ne
ko
za
o
lm
uC
l
m
Ih
nJ
d
O
.
velikoduno podaruju sm rl
. .
bekstva i slobode.
dar e
po
os
G
o
am
lv
lz
pf
a,
ov
en
am
pl
a
m
la
si
li
da
D a bismo ovla
dU h
u si li da
uj
u
o
om
ni
O
e.
j
ci
ik
fr

ri
da
po
os
G
su
a
lik
ob
ospodari
toga
g
bo
Z
u.
uj
r
sp
ra
om
Clj
lk
ff
Je
l
al
;
je
I
ju
va
a
funkcionie, ograni
VI
i
O
L
e
sv
r
je
i,
rt
sm
fl
da
po
os
G
i
o
en
m
rc
su Gospodari oblika iSLOv
nI. l e
o
lIm
u
ed
m
;
Ju
an
lro
m
c

c
kr
.
se
o
t

!
e
sv
.
rivode kraju, a
.
e
aj
ll1
lp
lsc
D
Zi.
go
da
Pe
su
nI
O
o.
ln
Ija
nC
te
po
lo
tvam im on o LO jc bi
" preputeno Gospoda.
e
nj
va
u njihovj nadlenosli, dok je " kanja
.. '
.
rima d uh a.
e
cIJ
k
"
a
re
l
je
Cl
l1a
bl
m
ko
ju
du
re
od
a
lik
ob
ra
da
po
E le m en ta li Gos
svih hemijskih elemenata.
. . . . . zakona.
.
Gospodari plamenova stOje u pozadi nI .flzleklh
n.
ko
za
h
ki
lJs
m
he
l11
d1
za
po
u
je
sto
a
lik
ob
ri
da
po
Gos
.
na
ko
za
h
ki
O
ol
bi
nI
di
za
po
u
je
sto
ha
du
ri
.
Gospoda
zakona.
ih
k
lo
Cio
SO
nI
di
za
po
u
e
ja
sta
a
tv
ns
a
ve
o
ri
Gospoda

c7'

.treeg roj a, kOj i dluju kroz

a
im
caj
uti
io
av
zab
po
e
nij
stu
me
om
.
. Pisac se na ov
cajima
uti
(o
g
no
e
Izlo
u
ov
osn
na
,
mi
sa
gu
mo
ci
ao
it
ali
e,
on
bioloke zak
li.e o tome.
prvog i drugog roja), da izvedu Zt1klju

99

UTICAJI KOJIM COVECANSTVO DELUJE NA SEBE

iSkupljenja. Odluivi da p,rethodep lodovima svojih napora, njihova

dobra karma sc pridrUUje rasnoj I modIfIkUje Je.
.
Nemojte da zaboravite da svaka evollJCIj3 lma vremenskl .tok, Ih,
drugim reima, sled uzroka i posledIca, pa lak? Je put evolucIJe tako
irok, da su na njemu mnogi savremeniCI, Ipak evolutlvnl tipOVI
imaju sasvim odreeno mesto na om putu. Prosena evoluclj3
.
ovea nstva nalaZI sc danas na pnbhzllo dve treme preenog puta!
a kako su u svakom pojedincu usaene, ne samo sve lat ntnostl
prolosti, ve i sve potencijalnosti budunosti, valja naglaSilI da se
neke od tih potencijalnosti ve nalaze na pragu ostvarenj3 .
Potpuni domet mogunosti ljudske evolUCIje deh se, dakle, na
tri podruja: latentnost, stvarnost (odnosno aktuelnost) I potencIjalnost.
. .
.
Doktrina grupnog duha tesno Je Isprepletana sa doktnnom
planetarnog bia, budui da je, kao to smo ve pokazah, Ianetarno
bie u sutini linost planete, sazdana na Iskustvlm prOlstekhm IZ
svesti koja u njenoj sferi funkcionie.
..
Grupnu kao i individualnu slhoIOIJU ne mozemo adekvatno
razmotriti, ako ne uzmemo u obZir uticaj planetarnog bIa. O njemu
se ponekad govori kao o "zemaljskoj sili'\ a kako je ona nastala u
prolosti i ne sadri aspekt budunosti u sebI, zemaljska SIla
predstavlja isti atavizam, te stoga " uslovno reeno, zlo.
.. .
Valja, meutim, naglasiti, da pored planetarnog bIa ! postOjI I
planetarni entitet, kOJI preuslavIJa 1?gOldnu s'p 0znaJu Ivota
.
planetarne sfere, kao i ideju o njenoj mIsIJI I evolUCIJI. Kao takav, on
Odgovara individualnosti, a oba aspekta (planetarni entlt"t I
.
planetarno bie, odnosno individualnost i linost planete) razvIJaJu
se nezavisno, pre nego to se SJedIne.
.
se
planetarno
bie
razvija
na
osnovu
spoznaje
Budui da
o
svesnom ivotu svoje sfere, a kako nije mogue spoznati ono to se
jo nije dogodilo ili ostvarilO, evolucija oveanstva uvek Je za korak
ispred njega.
.
Iz toga sledi, da svaka iskustvena faza oveanstva u ra":0l u
podie planetarnu svest na odgovarajuI niVO. RadI se o reOeksljl, l h
.
projekciji evolutivne svesti, pa je ona, kao i svaka reOe":'Ja, Izvrnuta,
tako da se najnii aspekt javlja na povrllll, a naJvII J e sknven u
.
dubini. Iskustvo to i potvruje, jer, kada dotaknemo zemaljsku duu,
mi najpre dopiremo do njenih najprimitivnijih aspekata, a tek kada
prodremo duboko u njenu sferu, shvatamo kakve sve sposobnostl
ona krije u sebi.
.
U istraivanja ovakvih stvari ne smemo se uputatt sve dok ne
dostignemo vrhunac samosvesti. Pristupimo li im preko POdSVesti,
.

22 .
UTICAJI KOJIM OVEAN8'lVO DELUJE NA 8EBE

Ovo

uenje nema za cilj da rekapitulira poznate injenice

evolucije, ve da doprinese postojeem znanju, o tkrivanjem do sada
nepoznatih faktora, i objanjavanjem implikacija malo poznatih i
pogreno protumaenih faktora.
Do sada smo govorili o evolucijama koje prethode ljudskoj, kao
i njihovim uticajima na oveanstvo. U ovom poglavlju pozabavic
mo se nekim od malo poznatih uticaja koje samo oveanstvo vri
na sebe.
Razmatrajui problem drugih evolucija koje se odvijaju na istoj
planeti, ne smemo zaboravili da svest, koja se uznese iznad fizike
ravni, da bi funkcionisala na drugaijem nivou, izlazi iz zemaljske
sfere i potpada pod nadlenost planetarnog bia ravni na koju je
dospela. (Ovu injenicu treba imati na umu, prilikom izrade
horoskopa psihiki obdarenih pojedinaca).
M i emo se, medutim, na ovom mestu baviti samo onim
uticajima, koji deluju na zemaljsku sferu: onima koji deluju na
eterinim pOd-ravnima, na involutivnom luku, kao i onima kojima
je Zemlja, i ivot na njoj, izloena na evolutivnom luku.
U uobiajenim okolnostima, nije dozvoljeno osvrtanje na
prevazienu evolutivnu fazu, jer je takav in regresivne prirode. Bia
koja tek to su se uzdigla iznad zemaljske sfere nesmeju da se okreu
za sobom, da ih Zemlja ne bi zarobila. Zbog toga nije dobro uplitati
se sa duama nedavno preminulih osoba, izuzev u cilju davanja
oprosta.
Postoji, meutim, posebna modifikacija evolucije, koja je veoma
poznata pod optim imenom "Velike bele loe" ili "Uilelja" .
U normalnom toku evolucije, uma raste sa rastom drvea.
Drugim reima, sa usavravanjem individualnih dua, usavrava se
grupni ivot. Meutim, sa pojavom samosvesti, dolazi do modifika
cije grupnog ivota, a neke due izabiraju put iskupitelja, a ne put
100

101

KOSMICKA DOKTRINA

ona e nas progutati, jer manji se pokorava veem, pojedinac se

pokorava masi.
Moglo bi se rei da planetarno bie ima masovnu karmu Zemlje,
a sve to na njoj postoji mora da bude u skladu sa tom karmom, jer
ona ini mentalnu atmosferu u kojoj se mi razvijamo i ivimo.
U izradi horoskopa obino se ne posveuje dovoljno panje
fazama fizike ravni - promenama plime Zemlje i Meseca. Umesto
prostog utvrivanja pOloaja Meseca, neophodno je ustanoviti i da
li se on nalazi u svojoj pozitivnoj ili negativnoj fazi. Kada je Zemlja
u pitanju, veoma je vano odrediti razdoblja elemenata. Svi ovi
faktori igraju znaajnu ulogu u ljudskim stvarima, jer, ako i nisu
odluujui, oni su ti koji uslovljavaju.
Prolost, ili bioloka svest, postoji, dakle, i dalje u zemaljskoj
karmi, kao i u svakom pojcdinanom biu; a reakcija izmeu
individualnog i kolektivnogatavistikog sloja ima neosporan znaaj.
Na mestu na kome je razvi 1<lk odreenog aspekta imao svoje
sed ite, ili "oblik" , vladae atmosfera tog aspekta. Na primer, tamo
gde su druidski kultovi dostigli vrhunac svoje moi, ta mo nastavlja
da postoji, stim uliui onaj aspekt individualnosti, za ije je
aktiviranje " programirana" . Na jednoj strani, ovakav metod
proimanja mentalnom atmosferom, koristan je, jer pOjedincima,
nedostatnim u tom pogledu, prua mogunost uspostavljanja
ravnotee. Na drugoj strani, tetan je za one koji su se ve preterano
razvili ," tom pravcu. Takvi ljudi oseaj u sc kao tuinci u modernoj
civilizaciji, i neodoljivo ih privlae drevne kulture, usled ega se
ravnotea moe naruiti.
Svaka rasa odraava svoje kulturne tradicije, i kult opstaje sve
dok mogunosti, za iju je inicijaciju smiljen, ne postanu prirodno
naslee ljudskog roda. Tada kult prestaje da bude ezoterian, i
postaje egzoterian.
Kultovi ne odumiru zbog toga to su izolovani ili odseeni od
normalnog progresivnog toka, ve zato to se njihovi duhovni
pincipi, vremenom, u potpunosti apsorbuju u ivot rase. Ideje
njihovog uenja postaju injenice, i njihova misija je zavrena, poto
je uenik nauio lekciju. Odbacuje se samo prevazieni talog
ljudskog miljenja, koji nastoji da objasni ono to nadilazi njegove
mogunosti Shvatanja. Meutim, sve dok postoje due kojima je
potrebna disciplina, kult nastavlja da ivi. Kultovi prolosti
izgraivali su svoju mo u dodiru sa slojevima zemaljske due, kojima
pripadaju njihove inicijacije.
Naglasimo i to da su pomenuti Slojevi u bliskoj vezi sa
elementima, sluei im za stvaranje oblika misli, koji im omoguuju
102

UTICAJI KOJIM COVECANSTVO DELUJE NA SEBE

vi
lto
ku
ki
i
ist
av
at
ga
to
g
bo
Z
a.
m
sta
vr
m
ni
ira
nadzor nad inkarn
.'
um ej u da bu du dalekoseni.
uzJa, ah !
or
og
vn
ho
du
lu
na
se
ar
u
to
es
m
e
oj
sv
u
aj
im
i
ar
Sve ove stv
alI
Im
e
o
m
a
m
da
le
Vi
ra
bo
za
ne
i
i
zn
re
op
te
di
bu
kada im pristupate,
akom od
sv
u
e
dn
ro
pn
su
Je
kO
a
im
st
no
ob
os
sp
o
se
i
ad
i dve otrice. R
lese.
bo
u
aj
st
po

d
ta
r
je
i,
at
iv
j
n
ra
th
po
o
an
er
et
pr
nas, al i ih ne treba
ke
le
lh
pS
e
nj
va
ea
ou
pr
za
Je
o
dn
ho
op
ne
NjihOVO poznavanje
.
a.
nc
dI
Je
pO
k
ila
zv
ra
za
i
.
ne
i
al
,
je
gi
lo
. '
to
pa
UItelja
lI
ra
ab
Iz
te
Oj
e
N
.
lja
ite
U
og
sv
m
a
im
da
ba
tre
Svaki ovek
.
IJe
UC
Ol
eV
u
tip
m
ijc
a
ug
dr
ili
,
m
e
ni
a
ad
ip
koji pr
.

103

ZAKON AKCIJE I REAKCIJE

23 .
_________

O
N
M
I I_
. IJ _
Q_

__
CIJ
_
E________

moe se Izraunati kad jc poznata razmera transmisije.

Jedna ravan sadrI sedam pOd-ravni. U kosmosu im a sedam
ravni, .U VaSIOnI sedme kOsffilke ravni im a sedam ravni. Transm
isija
se Odvija preko pOd-ravni.
De
jstv svake pOd-ravni predstavlja kvadrat dejstva pod-ravni
.
kOJa se nalazI. Ispod nje. 0\'0, pnmelIete, objanjava injenic
dve suprotne l Jednako uravnoteene sile ustanovljavaju vrtlog, u da
inI prvobllnI atom. Kada se t dve sile susretnu, one se uzajamkoji
neutralIu, a kao rezultat nastaJe cenIar stabilnosti, koji ne pOse no
sIl u ; zuzev u svoJ im subj.ektivnIm aspektima. Valja naglasiti duje
da je
stalIcka sIl a, su bjektivnI aspekt sile .
Iz toga sledi da, ukoliko biste mogli da razdvoj ite upletene struje
.
kOJe Ine pnmarni atom, dobili biste dva dejstva, ko
predstavljala ekvlval en l latenlnosti tog atoma. Dakle, umesto ja bi
je
stvarne latenlnOSlI, Imate dva dejstva. To znai da je dne
pomnoen sam sa sobom, preao sa Jedne ravni manifestacijatom,
dugu. ve to se na ovaj nain umnoava, prebacuje se u e na
drugu
dimenZIJu.
.Im .Kada kaemo da akcija i reakcija stoje u jednakosti i opoziciji
aJt na um u, ?a mislImo na uObiajeni smisao ovog izraza
, te d
to vai samo na jednoj, datoj ravni.
MeulIm, ukollko su okolnosti takve, da se si la transrn
.
nI e na VIU ravan, onda se reakcija izraava u ekvivalentno iluje sa
vie ravn,: Iz toga prOizlazi injenica da se si la podie na kv m de'sIVU
se sublImIra, do k s , r,nlIkom degradacije, svodi na kvadraadrat kada
TermIn "degradacIJa ovde Je upotrebljen u tehnikom tni koren.
suprotnost sU bl imacIJI. , I znai - sputanje u materiju. smislu, kao
N a Involullvnom lu ku , degradacija je bila sredstvo na pr
.
nJ". Zato dua, tokom Iskustava in icijacije, u kojima reka edova
pitulira
eVOlUCIJU, mora spoznati svoje ponore.
104

Svaki atom materije sadri plodove involucije. Kada biste uspeli

da u potpunosti razloite atome materije u jednoj grudvi gline, bili
biste u stanju da razorite itavu planetu na kojoj stojite. Meutim,
da biste sproveli u delo ovaj magijski proces, trebalo bi prvo da,
snagom volje, rastvorite koheziju kosmosa. Zato ne moemo da
oekujemo da e ovaj eksperiment biti uspeno izvren u
neposrednoj budunosti!
Kada dosegne nadir involucije, i spremna je da se otisne putem
eVOlucije, na kome poprima karakteristina obeleja ljudskosti,
b07.anska iskra poseduje mogunosti o kojima vi ne moete ni
sanjati.
Kada se subjektivna svest UZdigne sa ravni svog habitualnog
funkcionisanja, na sledeu, viu ravan, ona se usaglaava sa
prethodno pomenutim zakonima, tako da se inercija preobraava u
dve kinetike sile. Retko se deava da centri svesti nie ravni mogu
da podnesu ovu Silu, prilikom iznenadne i potpune konverzije. Zbog
toga On kae "Ti ne moe videti moje lice i ostati iv. " Iz toga
proizlazi i injenica da se nii, ili delimini oblik konverzije
doivljava kao ,.aslepljujui hljesak svetlosti, a pod normalnim
okolnostima, takav preobraaj se vri sabiranjem, a ne umnoava
njem sile.
Drugim reima, kada se vri transrnutacija sa jedne na drugu
ravan, procesom di7.anja na kvadrat, njene posledice Odgovaraju
reima iz Svetog pisma, koje kae da ovek ne moe podneti
strahovitu svetlost koja zrai sa boanskog lica. Kada se proces odvija
u obliku viestrukog umnoavanja, pri emu svaki stepen predstavlja
inicijaciju, radi se o UObiajenom toku razvoja na Stazi. Meutim,
kada se on odvija u vidu sabiranja, radi se O UObiajenom toku
evolucije.
Svaki stepen inicijacije moe se zamisliti kao zaslepljujui
bljesak svetlosti, kojim se slika pOd-ravni na kojoj se konverzija
odvija, fotografie u podsvesti, odakle e je svest lagano iitavati.
Kada se sila podie na viu ravan, neophodno je da postoji grupa
koja e je primiti. Grupni duh je taj koji joj prua oblik u kome se
izvodi transmisija. Ukoliko se sila podie na drugu ravan, u grupi
mora postojati drugi stepen inicijacije. Na svaku ravan ide po jedan
stepen.
Meutim, kada se sila degradira na niu ravan, ili pod-ravan,
deava se potpuno drugaiji proces. Budui da se ona vraa u inertno
stanje, telo kroz koje funkcionie, postaje prazan kanal, otvoren za
sve to bi ga moglo ispuniti. Ovo je klju koji daje Objanjenje za
pojavu opsednutosti.
105

KOSMICKA DOKTRINA

Valja na ovom mcstu istai da sc izraz "opsednutost" popularno

koristi II pogrenom znaenju, za ono to se struno naziva
". Zatamnjenje je uticaj kojim jedan entitet
zatamnjenjem
"
nadkriljuje drugi. Do opsednutosti dolazi samo onda kada se dua
survala u proeesu degradacije svesti. Kaemo "survala ", jer je taj
izraz potpuno primeren u ovom sluaju.
Kada se dakle radi o pravoj opsednutosti, nije dovQljno samo
isterati strani entitet, ve je nuno i slIblimirati duu. za ovo ete
nai dobar primer u prii o oveku iz koga je isteran davo, da bi na
njegovo mesto ulo sedam davola, jer je kanal ostao ispranjen.
Dua se degradira u operacijama uspostavljanja kontakta sa
niim tipovima evolucije. Degradacija nikada nije rezu\lat namerne,
vOlj ne radnje, ve naprotiv, ona nastupa samo usled inhibirane volje.
Zato, u suoavanju sa sluajem u kome volja funkcionie sa
inhibiranog, a ne sa kinetikog aspekta, morate da se pobrinete da
ne dode do degradacije. Inhibirana volja je opasnija od izopaene
volje, jer oveka izlae uticaju ne-zemaljskih sila.
Vidimo, dakle, da okultno znaenje maksime "akcija i reakcija
stoje u jednakosti i opoziciji ", ima dve implikacije: akcija i reakcija
su jednake samo na jednoj ravni, medutim, u pogledu na
sveukupnost sedam ravni, one ni u kom sluaju nisu jednake. Kada
akcija koja se odvija na jednoj ravni prouzrokuje reakciju na drugoj .
ravni, dolazi do transrnutacije vrednosti. Vrednosti smo objasnili u
prethodnom tekstu.
,
Bez sumnje ete primetiti da, kada sila, transrnutovana sa jedne
na drugu ravan, povlai svoj uticaj sa jedne, da bi ga ispoljila na
drugoj ravni, dolazi do naruavanja ravnotee. Zbog toga je
neophodno da Adept, koji izvodi ovu operaciju, odrava Odgovara
juu ravnoteu pritisaka. U tom cilju, on mora da poznaje metod
pravilne degradacije ekvivalentne sile. Ovo je izuzetno vaan
momenat praktiog oku\lizma, a tie se korienja obrnutih
aspekata, odnosno njihovih pozitivnih, kompenzativnih mo
gunosti.
Obrnuti, Sefi rot je Klifot. Ovo je klju za mnogo toga, i razlog
zbog koga se u svakoj magijskoj operaciji prizivanja viih duhovnih
sila, angauju i nii entiteti, u svojim, uslovno reeno, pozitivnim
aspektima. Kada onaj koga nazivamo Uiteljem, poeli da operie
na fizikoj ravni, on se mora posluiti entitetom nieg stepena
evolucije od sopstvenog, da bi delovao kroz njegovu linost. U cilju
ouvanja ravnotee, koju privremeno mora da poremeti, Uitelj e,
metaforiki govorei, od tog entiteta nainiti nadir svog luka. Sila
koja se transmituje poprima najvii njegov aspekt, a izraava se u
106

ZAKON AKCIJE I REAKCIJE

je
k
do
,
sti
no
al
du
vi
di
in
e
ov

e
nj
u
kt
pe
as
m
je
ni
et
kr
on
jk
na
najniem i
ll.
vl
ra
e
lck
flZ
sa
ak
at
vr
po
za
l
na
.
ka
a
et
tit
en
st
no
.
li
a
nJ
or
a
dv
u
m
e
pn
,
Y

va
slo
lik
ob
a
im
ije
ac
er
op
Dijagram ove
.
lll
az
lzl
l
lll
az
ul
l
nJ
do
a
st,
no
lI
I
t
os
aln
du
vi
di
in
ju
ja
vl
sta
kraka pred
a,
am
sr
]3
dl
og
ov
ad
Izn
X
o
dn
je
li
e
at
en
U
n.
va
kanal za fiziku ra
a
dv
od
no
lJe
lJ
sa
X
Je
o
t
lim
s
a,
sil
ih
zn
la
iz
i
h
dobiete simbol ulazni
g
no
laz
Iz
om
lIc
re
st
no
e
na
oz
o
lev
je
jih
ko
od
C,
va
slo
priljubljena
..IJskI. h
toka a desno strelicom ulaznog toka.
ag
m
j
en
od
izv
du
rio
pe
u

se
ga
e
og
zb
o
sn
ja
je

va
a
ad
S
oz
kr
e
te
a
uj
str
a
tn
ra
ov
da
i
u
ud

.
za
ke
as

a
operacija esto zahtev
.llJem aspektu, taj aspekt
linost u njenom najniem i naJpnmlllvl ogla vralltl Bogu kOJI J U
mora da bu de okrenut navie, da bl se SIla m
. odenJ' a
je stvorio.
..IJe u I JU rOIzv
.
Ovo nije nita drugo do nain su bl imaC . Tpnpm a SIl u kOJa
Ja
el
n
U
og
sv
od
ji
ko
k
ni
e
U
a.
im
vn
ra
im
vi
sile na
da
n
m
r
sp
de
bu
da
a
or

m
,

va
ra
u
ik
fiz
na
e
uj

ut
rn
ns
tra
treba da se
,
dl
lro
p
oj
en
tv
ps
so
u
e
SIl
e

m
h
ko
e
ju
ra
va
go
Od
iju
izvri transrnutac
e
o
e
nj
va
an
m
ne
za
o

av
pr
U
a.
e
ot
vn
ra
a
dn
ho
da bi se ouvala neop
jU
da
la
ev
pr
a
lIm
llS
u\
ok
u
da
vu
ja
po
u

e
e
sv
e
uj
ok
zr
ou
operacije pr
, nii aspekti.

107

ZAKON LIMITACIJE PRVI DEO

-

imi taC ija, ?d nosno ograni(;nje, je prvi zakon ma nifestacije, pa

stoga I. p rvl zakon mo,: OvoJ clIlJelllcl' ne pn pls uJe se du na panja.
.
MnogI lju dI veruJu da Je duhovna mo neograniena, to je dal eko
od IstIIle. Da bl sc Logos ma lllfestovao, on mora obeleiti svoje
gralllce. Meul lm, duhovna mo tol iko nadmauje sposobnost ni ih
raVIll, da, kada dOde u vezu sa njim a, savlauje svaki otp or.
.
Da bl se enerI.Ja dovela u ma nifestovano sta nje , neophodno je
obezbedIl i JOJ ob lIk III telo. Ob lik stvaramo u supstanci ravni koja se
nalaZI neposredno Iznad one na koju elimo da utiemo. Tako sm o
obrazovali. kan al za usmeravanje sile koju elimo da prizovemo. Ako
pnzvanu sliu ne usmenmo, ona e sc raspriti. Mo se moe odr at i
samo poznavanjem i pri me nom Zakona lim itacije.
. Da bls.t.e . po tig li neki cilj, morate ga zacrtati i ograniiti se na
njega, Odb IJJ uI od sebe sve to sa tim Cilj em nema veze. Za pam tite
.
- prv t proces u lIlvokacIJI. moI Je OdbIjan
je svega to je irelevantno.
To Je, dru lm reIma, koncentracija. Zakon lim itaCije znai
koneentractJu moi, Odbijanjem ireleva ntnog.
Da b,s te nclto postigli, treba da znate ta ne moete da ura dit e
- to je p rvi ko rak do uspeha, i naziva se diskriminacijom. Zakon
.
.
lim itaC IJe Je pn rod na posledIca
zakona koji vla daj u u invokaciji
mo,:
Kada elite da spr?vedete nc ki poduhvat, najpre o nje mu
pro mI Slit e do detalja, I Jasno odredite svoj cilj. Za tim razmotrit
e
nallle na kOJe moete postii taj cilj. Tada se tru dit e da eli mi ni ete
svaku elju koja sa nji m nije poveza na - ovo je naj bit nij i detalj.
Dr ugI m reIma, usredsredlte se na jed nu jed inu stvar.
. Lako se moe des iti da pri tome zanemarite neke opravdane
ljudskeCIljeve. Zanemante lh, pod uslovom da ete i m se, u dogledno
vreme, ponovo posvetitI a 7..at im nastavite da se, sa kra jnj om
!
beskrupuloznou, ?gralllc:.;avate na da ti poduhvat, tak o da im
ate
.
samo Jed nu elJU, kOJOJ Je svedrugo podreeno. Ne mi slit e n i o emu

drugom, ne sanjajtc ni o emu drugom, sve dok taj poduhvat ne

ostvarite. Zatim, poto slC postigli ovakvo potpuno ogranienje elja
i sadraja svesti, prizovite mo, i u tren oka, cilj e biti ispunjen. U
ovim stvarima esto sc posveuje premalo vremena pripremama, pa
su i postignuti rezultati manjkavi.
Ukoliko elite da prizovetc duhovne moi, paljivo se
pripremite, lako to ete im potpuno posvetiti sadraj svesti.
Nemojte zaboraviti da takvo suavanje svesti lako moe da poremeti
ravnoteu prirode, ako sc prekomerno i neobazrivo sprovodi. Budite
mudri i usvojite ritam u kome se periodi koncentracije smenjuju sa
periodima irenja svesti i razmiljanja o svoj raznolikosti i bujnosti
ivota, tako da proirena svest i razvijeni karakter deluju kao
pozadina za intenziviranje i ogranienje elje koja omoguuje
man ifes taciju duhovnih moi na fizikoj ravni. Upravo nedostatak
ovakve srazmcrnosti vodi do fanatizma i gUbiLka ravnotee.
Ograniavanjem sadraja svesti postiete koncentraciju moi.
Medutim, razvojem i ekspanzijom svesti, vi stvarate osnovu
koncentracije, jer ogranienje podrazumeva diskriminaciju, a
ograniavanje svesti sasvim je druga stvar od ograniene svesti.
Ograniena svest implicira nedostatak iskustva. Ograniavanje
svesti implicira selekciju iskustava i fokUSiranje panje na odabrani
predmet. SpOSObnost fokusiranja, ili usredsreenosti, podrazumeva
Zakon limitacije. Mi sc koristimo otporima, da bismo bili u
mogunosti da nademo uporite u rasplinutoj manifestaciji.
Snani otpor koji e iskusiti poetnik u nastojanju da praktikuje
okultnu vetinu, u stvari je otpor inercije. Da bi se pokrenulo ono
to je inertno, Ego mora da pronade uporite u slinom otporu. Tada
se postie ravnotea suprotstavljenih inercija, a kinetika sila Ega
deluje na nju. Ovako se dolazi do rezultata koje valja ne moe da
postigne bez pomoi sa strane.
Oni koji su u slubi hijerarhija, moraju da steknu znanje o
"magijSkim vetinama" , jer te vctinc omoguuju uspcno prizivanje
i koncentraCiju moi. NjihOVO korienje u zle svrhe je zabranjeno,
ali, kada ih praktikuje!11o u skladu sa zakonom, tedimo velike
koliine energije.
Zapamtite, dakle, da je u svim poduhvatima, limitacija - tajna
moi. To ne znai da treba da sc zadOVOlj ite malim stvarima. Uvek
svoje napore dovedite u vezu sa samim kosmosom, a svoju nakanu
posmatrajte u odnosu na celinu, ali strogo ograniitc onaj deo
kosrnike sveukupnosti kojim elite da se pozabavite. Ako se
odmeravate sa onim to je vee od vas, dopustiete da vas nadvlada
inercija masc. Sa druge strane, ograniite li deo mase, i izdvojite ga

108

109

24 .
ZAKON LIMITACIJ E - PQVl DEO

KOSMIKA DOKTRINA

iz celine, moi eLe, malo po malo, da dobijele on o LO ne bisLe mo gli

da progu LaLe u jed nom zalogaju.
Da bisLe Lo posLigli, pronadile prirodne linije rascepa.
U ovl m SLvarIma poslOJe take na kojima se materija moe
razdVOJ. ILI, kao I take koje odolevaju raZlaganju. Potraite ih na
astralnom plan u, medu emocijama vezanim za vau nak anu . Na
me nta lno m pla nu ona se pokazuje kao celina, ali su na ast raln om
plan u uoljive lini je rascepa. PredmeL neposredne elje moe da se
razuI od predmeta d lekosene elje. Predmet elje jednog aspekta
slozene prIrode, moze da sc razlui od predmeta elje drugog
aspekta. Uko liko ograniiLe svest na jednu jed inu stvar, ona e se
tako lzoLntl, da eLe bili u mogunosLi da je, po linij ama rascepa
IzdVOj ile IZ celme, l pozabavite se samo njome.
Fokusiranje svesti omoguuje prizivanje i korienje sile u
odredene svrhe, ali samo prolfena svest moe da pru i osnovu i
neophodno uporIte tOJ Sili. Koncentraciju na vrhu mora da odrava
m na u osnovI. Ovo je injenica koja se esto zanemaruje.

25 .
Z1IKON LIHITi\C1JE - DQUCI DEO

akon limilacije nalazi se u osnovi okuILne prakse. Kao tajna moi,

ZnedosLupan
je onima koji su na SLazi iskuenja. Njih su uili da

posLoji beskrajan izvor moi, i naloeno imjeda mediliraju o takvoj,

bezoblinoj moi. Na Laj nain, mo jc sLekla mogunost da sc koristi
njima, umesto da sc oni koriste njom.
Medulim, kada sLekneLe znanje o metodu stvaranja kanala kroz
nie ravni, ukazuje vam sc mogunost da USJllcravate mo, koristei
je za sopstvene ciljeve. Kada u tome uspete, ona prelazi sa ravni
individualnosti na ravan linosti, ne unutar organizma, ve izvan
njega. Zato je neophodno ovladati melOdama gradenja oblika.
"
"Kako gore, tako i dole .
Kada je Neispoljeno poele lo da se manifesLuje, kretanje je
prostrujalo u krug, vraajui sc lama odakle je pOLeklo . Da bi nastao
oblik na konkreLnoj, mentalnoj ravni, misao treba da prostruji u
krug, da bi se vratila Lama odakle je potekla. Polazei od ideje, ona
nastavlja da se logiki kree, zakljuujui od opLeg ka pojedina
nom, na izlaznom luku, j od pojedinanog ka OP1Cffi, na ulaznom
luku, zamiljajui na taj nain obe sLrane problema, i povezujui ih.
To je prva faza.
Tako formirana ideja zatim se prebacuje u sferu oseanja. Ova
faza odgovara prstenu Graniniku.
Ideja se potom izlae pokrelakoj sili prirode, LO odgovara fazi
prstena Haosa.
Dakle, prsLen Kosmos je zamisao, odnosno ideja na menlainoj
ravni, prsten Haos je pokretaka sila instikala, a prsten Graninik
odgovara aspekLu vieg aSLrala. Ako razmislile o ovim podudarnos
tima, videete da se uz njihovu pomo mnogo toga moe objasniLi.
One su va arhelipski oblik, u kome e biLi salkane sve akcije i
reakcije povezane sa daLim problemom, ali je neophodno najpre
odrediLi granice Log problema, jasnom definicijom svesLi. Druga

110

111

.1.-

KOSMIKA DOKTRINA

reakcija svesti proizilazi iz elja, a trei aspekat tie sc upotrebe

primitivnih sila koje proizvode mo.
Poto je tako ustanovljen kosrniki aspekt ideje, dolazi do
manifestacije II sveLu oblika, unular ograniene sfere. Bez
ogranienja nema manirestacije.
Primarni zakon involutivnog luka je Zakon limitacije.
Primarni zakon evolutivnog luka je Zakon sedam smrti.
Osnova Zakona limitacije je Zakon akcije i reakcije.
Osnova Zakona akcije i reakcije su renomeni povezani sa
krivom. Kada se u dovoljnoj meri produi, kriva postaje krug.
Segment krive je luk. Klatno je vrsta akcije i reakcije koje stoje u
jednakosti i opoziciji. Ako biste produili luk koji opisuje klatno,
dobili biste krug, iji je poluprenik jednak duini klatna. Ovo
objanjava mnogo toga u vezi transrnutacije sile sa jedne na drugu
ravan.
Inkarnacija se zasniva na Zakonu limitacije; karma na Zakonu
akcije i reakcije, a budui da se jednakost i opozicija akcije i reakcije
. odraavaju samo unutar ograniene sfere, " sila " se mora ispoljiti II
vidu "oblika ", da bi sc plodovi njene akcije ponovo vratili u sferu iz
koje je potekla.
Obrazovanje tela za inkarnaciju odvija se na ve opisan nain.
Dua determinie materiju u kojoj e se otelotvoriti. Sveproimajui
duh je Gospodar karme svih dua. On je taj koga vi priziva tc u
stvarima koje sc tiu vae sudbine. Vi, II stvari, prizivate svoje
.
sutinsko bie.
Zakon limi tacije podudaran je matema tikoj kohcepciji mere
nja povrina, budui da ima dve di menzije. Tek uvodenjem tree
dimenzije, prevazilazi mo Zakon limitacije, a ovek se njime moe
koristiti, zahvalj uj ui trodimenzionalnosti svoje svesti. Na kojoj god
ravni da deluje, Zakon ogranienja sc moe prevazii, dodavanjem
nove dimenzije sves ti. To je tajna ovladavanja Zakonom limitacije.
Ovaj zakon prua mogunost za izraunavanje uslova pod
kojima treba da se sproVOdi neka operacija. Ako samo odredite te
uslove, oni e preuzeti kontrolu. Ukoliko, medutim, moete da
UZdignete svest na ravan, sa koje ih moete videti kao sintezu, ako
pojmite apstrakciju koja ih obuhvata, a zatim determiniete tu
apstrakciju i razmotrite je u odnosu na stanje njene ravni, nezavisno
od Zakona limitacije; ako je zamislite u odnosu na kosrnos, kao deo
koji pripada celini, tada e svest, imajui kosrniku ideju na umu,
uoiti konani aspekt te ideje, i, koristei se Z;)konom limitacije,
prevazii njene granice.
Ovaj metod sc primenjuje, ne samo u postizanju neke zemaljske
nakane, ve i u gradenju tela inkarnacije i obrazovanju karme tokom
112

ZAKON LIMITACIJE DRUGI DEO

tog procesa. Jer, ako uspemo da, makar i jedan jedini put, vidimo
svoj prcdo<.lrcdcni falum II odnosu na k()smukl zakon, ovladali smo
svojom sudbinom. To jc nain vienja . sutinsk?g bia, ter on
odr..ava vezu sa kosmosom, putcm 10goJ(Jnog pccal3 u bozanskoJ
iskri, za razliku od nicg hia, vezanog za zemlju, koje posmatra svc
stvari u odnosima " rodenja" i " smrti ", " poetka " i " kraja ".
Sve dok bude boravila u ulim a, svest e posmatrati stvari sa
" i zadovoljstva'\ poetka" i "kraja" .
bola
ula,
"
swnovita
"
"
Me utim , kada se uznese na relaciju kosmikih stvari, sve e joj se
prikazati u odno su na evoluciju na krivu koja opisuje ceo krug, a
ne na pravu liniju ogranienja i konanosl. .
. . ..
Linost jc ono to jeste, zahvalj UjUI Zakonu limitaCIJe.
Indiv idual nost je ono IO jeste, . zahvaljujui Zakonu kosrnike
priro de. Lestvice koje vode od hnostl do n:? lvldu alnOs tl Ima!U
sedam preki, a te preke su "sedam smrll . Zakon :l mltaclJe
omoguuje radanje, ali Zakon Slnrtl Je taj kOJI omoguuJe ZIVOt. Jer,
radanje je smrt, a smrt je radanje. Svi se radamo ? ,slepi " - to je milos t,
koja nam zasenjuje saznanjeda smo mrtVJ. Naa Je ravan, ravan smrti ,
dok je ravan Uitelja, ravan ivota. Oni koji su u materiji, u robu
su, mrtvi i poko pani. Smrt i inicijacija imaju iste posledice, I zbog
toga obred in icijacije uvek sadri silll bolik u smrti i pogreba.
Uvek imaj le na um u da na malcrJJ3 InOJ ravni smrt 1 gubJ la k znm.:,c
slobo du i uskrsnue. Posedovanje stvari isto je to i gomi la zemlje
na mrlvakum pokrovu. Nauilc. zalO. d3 sa visine gledale na svoja
mrtva lela, i da ih nadahnjujelc svoj im ivotom. ali nemojte bili II
zabludi, i .iveti u njima.
SpOSObnost projektovanja svesti na zemaljsku sferu veoma je
koris na, ali je tetno biti okovan okoln ostim a te srere. Dve su stvan
koje vas dre prikovanim za nju - strah i elja.
Inicijacija vam omoguuje da ivite na ravni Uitelja, iako i dalje
'
posedujete modanu svesl. Zbog toga step eni ue sledeem: Prvo!
prevazilaenju elje; drugo, prevazllaenJu straha, I tree - smrti I
uskrsnuu.
Ovladavanjem i nadila enjem Zakona limitacije, dObijate
mogunost da sc njime koristi le za svoje celjeve. Ograniivi zadatak
koji ste sebi postavili, vidite ga u odnosu na kosmos. Vldevl
kosrniki arhetip , crpite silu tog ideala. Videvi omedeni oblik, u
kome elite da se odigra manifestacija, fokusirajte tako prikup ljenu
silu.

Stepeni - Faze usmeravanog napretka. Ovaj termin koristi sc u tradicionalnim

metodama uspinjanja "lcstvicama od sedam preki".

113

ZAKON SEDAM SMRTI

vidi radanje nave man ifestacije i rad uje sc, jer tu radanje nagavelava
potpuniji izraz njenih mogunosti.

26 .

TREA SMRT

Svaka individualizovana svest ivi da bi umrla, i umire da bi

ivcla. Samu zahvaljujui smrti, mi mucrna da anjemo. pladave
ivata. Padamo. u pulj ima zemaljskim, da bismo. leali u palj ima
nebeskim, hranei sc dozrclim itom. Kae se "na jedan sat uenja
"
idu tri sata razmiljanja . U smrti dua razmilja, a u ivatu ui.
"
Kada bismo samo "iveli , iskustva bi samo prolazila kroz svest,
astavljajui jedva nekakvag traga, budui da bi ve prvih nekalika
slika ispunila sav raspalaiv prostor. Sve bi bila kankretna,
nepovezano, razjedinjeno. Razmiljanjcm, koje predstavlja "smrt" ,
crpi sc apstraktna sutina iva ta, taka da, umesto miliana kankretnih
slika, imama apstra ktn u ideju. Na uite da verujete smrti. Nauite da
volite smrt. Nauile da, II svojim planovima, raunate na smrt.
Redavna upranjavajte vebu, u kajoj sebe vidite mrtvim, i
zamiljale kakvi ete tada biti, jer na taj nain uite da gradite most
izmedu ivota i smrti, koji svaki put prelazite sve lake i lae.
Zamiljajte da ste mrtvi, a da i dalje sledite svaju sudbinu.
Zamiljajte da ste mrtvi, a da nastavljate svoje delo, sa ravni mrtvih.
Taka ete sagraditi most koji vodi u ana to veo. zasenjuje.
Premostiete ponor izmedu takozvanih ivih i takozvanih mrtvih, i
savladaete strah od smrti.

ZAKON cIlEDAl'1 cIllQTI

Nabrajma sada implikacije smrti.

PUVA SMRT

Ka? to je ve reena, kada sc preseku dve linije kretanja,

abraz Je se vrtla. Tc dve linIje patam neutraliu jedna drugu, i
prestaju da pastaje kao. kretanje, pastaJut centar stabilnasti. Ta je
prva smrt.
DRUGA SMRT

Akcija i reakcija staje u jednakasti i apaziciji u adnasu na ravni

na kaJaJ su zametnutc. One deluju i reaguju, i . nastavljaju da se
!"an tfestuJu u cIkIinom abhku. Med tim , prilikom transmutacijesa
Jedne n drugu ravan, akCIJa I reakcIja pres aju da sc ispaljavaju na
PIVOJ ravnI, da bl II dru g m ob lIk u., zazIvcic na dru goj ravni.

.
.
Pasmatran sa ravOl na kaJoJ
su ave sIle zametnutc, taj proces se
nazIva sm rt. Pasmatran sa ravOl nJl havag prijema, taj proces se
nazIva raanje.
Ako. sc evalutivna promena pasmatra sa pri mi tivnijeg aspekta,
na nJu se Ieda kao. na smrt. Pasmalrana sa na prednijeg aspekta, an
a
predstavlja radanje. To raanje je druga smrt.
RazJasntrna ova na jednam primeru. Kada ivat evaluira
nadmaujui spsobnast ispaljavanja u niim ab lic im a, an abraz
uj
vIe oblika. FaSll nl astacI naputenih ni ih ab lika nalaze se me
u
krhatmama Iva ta. ? ni su iskusili smrt; njihava rasa je izumr
la, vie
Ih nema. Me u tl m, zlat Je panava raen u viim telcsnim ab lic
im a.
.
Sama naputanJem Jednastavnije ablika, ivat mae pa p
.
rim i ti
.
sl.aentJl ablik, laka svest kal a prozIrn
a ravan jednostavnijeg abli ka
VId I u lOme tra$edIJu, Jer njena magunast poimanja ne ma
e da
zamISli VII lvat. Ona tuguJ zbag nagavcltaja saps
tvene,
predadreene prolaznostI. M ed ut Jm ,svest kaja pr ipa da vi
emivotu
114

mVRTA SMRT

eti ri je vezivni " broj. etvrta telo, kuje predstavlja njen najvii
"
aspekt, vezuje linost za individualnost, a etvrta smrt sc naziva
"
"
smrt, a poznata je i kao "stanje sna". San
pouna
"vezivna smrt - "
je mala smrt, kao. ta je smrt veliki san. Paznavanje prirode sna
doprinasi razumevanju i objanjenju smrti. Priroda sna nije davaljna
razjanjena. Utisci sna, kaje prima prabuena svest, abmanjuju. U
snu, fizika ravan sc odvaja od astalih ravni, i taka aslabaena dua
vie ne prima utiske, koji prolaze kroz pet kapija ula. Zata kaemo.
da je avek pasivan kad spava. Meutim, individualnast sc budi i
aktivira. U budnam stanju individualnast spava, a u ivotu snova se
budi. Ova je pravila kaje vai za veinu, ali blii sc vreme, u evaluciji
nekih pajedinaca, kada e individualnust mai da se koristi linou,
da bi sc izrazila. Da bi se ta desila, i linast i individualnast treba da
dasegnu visak stepen razvitka. Individualnast sc u svetim spisima
"
paminje kao "Aneo koji uvek gleda lice Baje .
Takam budnog ivu ta tela, individualnast je zaakupljena
prevaenjem kankretnih utisaka kaje prima nii duh, na saps tvene
115

KOSMIKA DOKTRINA

ap str kln lcrni nc. Kada vie ne mora da bude okrenuta sebi, on
posla e objektIvna na sopstvenoj ravni, i gleda " boansko lice". Tadaa
naslOJI da sc i sama prilagodi boanskim meril im a, a taj proces traje
eo nIm a l men SC nebeskim arinom.
Deava sc, '!l cd uti m, da II us nu lom SLanju dua, koja je na niskom
stepenu evolueIJ:, ne potone u zaborav, ve, zaokupljena nezadovo
lje nIm teleslllm zeljama, nastavip da funkcionie na relaciji ob lik a
mi sli , za.cli tim I)an:a. ? na sanja snove, proistekle iz
, po
nezadovolje nIh strastI I lIls11nktlvlllh
riva. Individualnost se tada
ne oslobada, i umeslO da gleda "Ii ce Oca koji je na Nebesima" , on a
vId I Izvrn utu sil ku ljudskog oblika, i razvija se u njenu slinosl.
Bu du I da , u takvom Sluaju, individualnost ne moe da funkcionie
n sops tvenoj. ravni, ona ne moe ni da raste, i ostaje zakrljala, do k
hcnost postaje preuvehana kankatura sa me sebe. Slo bo du iz
ovakvog sta nja prua samo trea sm rt, koja omoguuje nametanje
lIldlvldualnostl. .M ed uti m, uk ?liko j e trea sm rt nepotpuna, nii du h
nastavip da sanja na astralnoJ raVIll. Ovo nas dovodi do pitanja pete
smrtI.
PETA SMRT

. Sm rt IilOSLi.,, a sc Iin sl. um iranjem, povue iz tela, ona

Ipak nastavija da ZIVI I funkclOllle kao linost, a ovek nije nikak
p? mcnJcn, l JO uvek sc "odaziva na im e koje je nosio II te lu" . Uo
Illzem pa kl u, on pla mt i od elje, sve dok sc mogunosti njenog
ostvarenja ne pretvore u pepeo. :elja tada postaje samo apstraktna
IdeJ a, l ao lCIkva, deo indiVIdualnosti. ovck, dakle, um ire za nie
elje, all nastavlj.a da ivi u vi.im eljama.
Vremenom, medu lim , shvata da su i one konane i sm rtn e i vid i
u njima prepreku izmedu ebe i svoga Oca, ije bi lic e da gleda : Za
to
.
n
u dI da sc oslobodI zelp. On vIe ne bi da vo li zemaljskom
l ubavIJu , kOJ om sc voil neka osoba, ve viom ma ni festacijom
IJu bvI, kOJa JC sama lJUbav. On ne bi da yo li ni OSObu, ni stvar, ve
stanje svestI u kome Je sve obuhvaeno. Covek dakle trai slo bo du
od nie ljubavi; i ta elja za r.zreenjem od onoga to Je konano, da
bl shvatIO ono sto JC I dobro I beskonano, prouzrOkuje njegovu pe tu
smrt, nakon kOle se on rada u svesti individualnosti ivi na ravn
i
Individualnosti, i gleda " lice Oca svoga koji je na Nebes im a".
M ed utI m, sa budenjem elje, ponovo nastupaju snovi, a sa
snovIma I povratak u materiju. Gl edajui lice svoga Oca, sve do k se
svest ne um on od Jegovog bljelavila, du h sklapa oi i to ne u sa
U sn u sanJ o svoJIm nelspu Je nIm eljama, i tako sc ponovo radn.
Je r na ravnI elja stanje svesll yredstavlj3 mesto, a kada elimo, ma,i
se ponovo radarno. Tako svakI ovek gradi svoju karmu.
1 16

ZAKON SEDAM SMRTI

Moete se zapitati, kako lO onda ovek sebi stvara patnju i

ogranienja koja nikako nije mogao poeleti? Razlog je to, to on ne
anje plodove mate, ve plodove stvarnosti. On dobija posledice
onoga IOje sebi dopustio da pOeli, a ne ono LO je poeleo. Na primer
- ovek koji je poeleo mo, dobija tatinu. Da bi dobio mo, on mora
da eli osobine kroz koje sc mo ostvaruje, naime, snagu, m udrost i
dalekovidosl. ovek koji eli mo, poprima svest ispraznog egoiste.
Cvek koji eli snagu, mudrost i dalekovidost, poprima svest moi.
ESTA SMRT

Ovo je trans u kome telo spava, ali je dua budna. Trans deluje
na sopslvenoj ravni. On moe da funkcionie u sferi niih aspekata,
instinkta, sa telom kao pozadinom, ili u sferi viih aspekata, sa
konkretnim umom i emocijama kao pozadinom. Pod uobiajenim
psihikim okolnostima, slikovna svest odra7.ava dogadaje iz
unutranjih svetova, kao u maginom ogledalu, pri emu emotivna
stanja Odluuju koje e okolnosti biti u ii.
Kada se psihika svest usredsredi na instinkte i strasti, sa
materijom kao pozadinom, ona se prenosi na eterinu materiju, koja
se povlai iz tela, da bi delova la kao nosilac strastvenih elja. Tada
vidimo manifestacije nie magije, opasne i zloudne u svim svojim
oblicima, koje degradiraju oveka na linost, budui da ona ivi ivot
u odnosu na materiju, a ne na duh. Neka pozadina vaeg ivota bude
sam Bog, i neka se vaa dela mere neheskim arinima. Neka vai
ciljevi budu u skladu sa kosmosom, pa ete svoje grehe bolno
dOiVljavati, i greiete sve manje i manje.
SEDMA SMRT

Iluminacija. U sedmoj smrti, svest naputa linost i sjedinjuje se

sa individualnou, i tada ovek zauvek gleda lice svoga Oca koji je
na Nebesima, ak i kada sam boravi na zemlji. Zbog toga prosvetljeni
Upuenik nije poput drugih ljudi. Inicijacija znai smrt za ivota.
Oni koji ude za ulnim stvarima i oholou ivota, koriste izraz
" da bi izrazili najuasniju sudbinu koja moe zadesiti
mrtvac
ivi
"
oveka. Medutim, mudrac zna da "ivi mrtvac" znai slobodu duha,
sprovedenu ma materijalnoj ravni. Taj izraz oznaava svest
" , koje obitava usred svesti ula. To je svest
istrajnog
prisustva
"
zemaljskog bia o raju. Zato upuenici ele smrt za ivota. Smrt je
za njih sloboda u telesnim okovima, jer ona ponitava Zakon
limitacije, oslobada duh, daje vid slepom, i mo nejakom. Ono za
ime zaludno udimo u ivotu, ostvarujemo tek u smrti, jer smrt je
ivot, a ivot je smrl.
117

KOSMIKA DOKTRINA

za razvijenu svest, materica je grob, a grob je materica. Dua se,

ulazei u ivot, oprata od svojih prijatelja koji ale za njom, i
prikuplja hrabrost da bi se suoila sa tekom kunjom i prihvatila
patnju. Prvo to u ivotu ini je da udahne. Drugo jeda sa tim dahom
brizne u pla oajanja, jer je zadatku ivota pristupila sa bolom.
Jedini cilj joj je da ivot uini podnoljivim. Medutim, spustivi se u
grob, ona kroz dveri smrti, ulazi u ivot bujnije svesti. I Upuenik
ulazi u ivot bujnije svesti, prolazei kroz vratnice koje simboliu
smrt. Usmrtivi elje, on osvaja slobodu, i kao kakav mrtvac hoda
medu ljudima. U smrti za ivota, koja predstavlja slobodu u okovima
od krvi i mesa, on pobeduje Zakon limitacije; zato to je mrtav,
slobodan je; zato to je mrtav, kree se mono medu onima koji su
sahranjeni u teli ma; a oni, videvi svetlost kako bljeti kroz njega,
znaju da je mrtav, jer svetlost ne moe sijati kroz telesni veo. Dok je
svest inkarnirana u telu, kroz nju svetlost ne moe da sija. Kada
bestelesna svest nastavi da se koristi svojim telom, svetlost isijava u
svet materije i prosvetljuje ljude. Ni, ne zaboravite: prosvetljeni
Upuenik je mrtav ovek koji koristi svoje telo da bi pomogao
onima, kojima sc drugaije ne moe pribliiti. Razmislite o tome.

27.
ZAKON UTI8JKIVANJA

P ravi metod utiskivanja

118

malo je poznat, jer podrazumeva

unutarnje principe polariteta.
. .
,
Utiskivanje moemo definisati kao akt p renoenja stle suptllmJe
ravni na zgusnutu ravan, l to na mvolutlvnom lu.u. Ovde trea
napraviti jasnu distinkciju utiskivanja i degradaCIJe. DegradaIJa
predstavlja slian akt na evolUl1vnom luku. O degradacIji I
.
sublimaciji govorimo kada Je u pItanju evolul1vm luk, a o ul1sk,vanl ll
i dezintegraciji, kada je re o involutivnom luku. U ovoJ dlstmkcljl
sadrava se znaajna ideja o dinamikom menlll. dobra I zIa.
Utiskivanje je, dakle, in
" napredovanja SIle u evolUCIJI, raZVItkom te
sile u aspektu "oblika .
.
osa
Setiete se da je struja
evolutivnog
ivota,
potekla
IZ
Lo

"
morala da se "zaogrne materijom, da bi se organizovala. Ogramlv,h
se materijom, ona razvija "oblik", koji pOLOm koristI kao kalup, Ih,
da budemo precizniji, kao skelet Uer sU p' l1lno okrUUJe zgusnuLO).
Kada se odbaci skelet zgusnute matenje, supllIna tvar zadrava
poprimIjeni oblik, jer sistem sila, koji je u tom procesu nastao,
post'!ie habitualan.
.
einom sublimacije, raZdvaja se zgusnuLO od supllInog,
dok se
inom utiskivanja, dve tangencijaIne sile vezuju u vor matenje:
Primetiete da se radi o iSLOm procesu, IZ koga Je pomkao prvobltm
aLOm.
in utiskivanja zasniva se na Zakonu privlanosti centra i

Zakonu privlanosti periferije, kao i na polaritetu. . U svun

razradama ideje polariteta, stupa na scenu kon utlskivanj3;
utiskivanje zavisi od polari teta, pn emu se sJedmJavanJe odVIJa na
horizontali, a fisija na vertikali.
Do sada je reeno vie nego LO ste vi u stanju da shvatite.
.

119

28 .

29 .

WON POlAQITETA

WON PQIVlAN08TI PEQlfEQlJE ILI OKOLNOG

8VE\lQA

emogue je razmatranje Zakona polari teta, bez osvrta na Zakon

N
privlanosti centra i privlanosti periferije, jer se polari tet upravo

privlanosti okolnog svemira, najpre

U razmatranju Zakona
rimo na pitanje - kako je privlanost okolnog

na njima zasniva. U zavisnosti od toga da li privlanost deluje ka

centru ili ka periferiji, sila se javlja u svom negativnom, odnosno
pozitivnom aspektu.
Privlanost centra daje negativni, a privlanost periferije
pozitivni aspekt, a polari tet ovih dvaju aspekata prouzrokuje
kruenje sile. Analogiju ete lako nai u pozitivnim i negativnim
aspektima kosrnikih dana, sadranih u simbolu Kaduceja.
Merkurov Kaducej ima crne i bele zmije pozitivnih i negativnih
funkcija, obavijene od kraja do kraja tapa. U svom zemaljskom
aspektu, tap predstavlja zrak, a crne i bele zmije, pozitivne i
negativne aspekte ivotnog talasa.
Valja pomenuti jo jedan aspekt polari teta, koji se odnosi n a
grupni oblik. Grupna svest je entitet negativnog ili enskog tipa. D a
bi postala kreativna, ona zahteva stimulaciju pozitivne sile. Ono to
funkcionie na suptilnijoj ravni, pozitivno je u odnosu na ono to
funkcionie na zgusnutoj ravni. Ako svest zamisli ciljeve grupe, na
vioj ravni od one na kojoj ih grupa zamilja, ona postaje pozitivna
u odnosu na grupu, i moe da je oplodi. Kada dode do oplodenja
grupe, svaki pojedinac koji joj pripada, "zatrudni " sa novom idejom
i donosi n a svet fizike ravni kreativno delo. Poto su svi pojedinci
zamislili ideju koju je grupni voa zaeo, oni se nalaze na istoj ravni.
Zamislivi isti ideal, njihov e polari tet biti jednak polaritetu vode,
tako da on vie ne moe da stvori kreativni stimulus za tu grupu. Ovo
objanjava procese procvata i mirovanja kroz koje prolaze grupe.
Periodi mirovanja ne predstavljaju nuno smrt.
Primetiete da je u sveukupnosti manifestovanog ivota saradnja
dvaju faktora od sutinskog znaaja za obrazovanje "oblika" . Sila,
medutim, deluje kao jedinica, jer se njen polari tet nalazi u Logosu.

moramo da odgovo
svemira u stanju da nadvlada privlanost centra. Da bismo doli do
razumevanja ovog problema, moramo se pozabav!ll nekIm od
osnovnih aspekata vasione, opisanih u prethodnim pOlavljima.
Postigavi stanje ravnotee, logoIdna svest Je dostIgla
savrenstvo; i poto je realizovala svoju zamisao, ona zainje nove
ideje koje nastoji da ostvari.
Kada ih logoidna svest zamIslI, ove Ideje ObraZUJU slozemJe
sinteze (uzimajui udela u prirodi kasnijih faza manifestaCije), ili,
drugim reima, prelaze ravni, kreui. sc .ka peri crij i. .Loos, soji
evolutivnim impulsima, izbaCUje Ideje, projektuJuI oblIke I
udahnjujui im ivot.
Budui da je veiti cilj "VOlje" da funkcionie euslovljena, kao
to je i veita tenja " oblika" da uslovljava mamfestovano, oblIk
stalno "dodijava" logoidnoj "VOlji za ivotom" , koja opet, uvek
nailazei na uSlovljavaj ui oblik, nastoji da ga odgurne od sebe, na
sledeu ravan. Medutim, u kasnijim fazama logoidnog ivota,
neuslovijena VOlja ne moe da postOji, budui da ve nastale
okolnosti determiniu svaku aktivnost, tako da logOIdna volJ" za
ivotom, koja predstavlja ivot manifestovane vasione, mora da se
pokori tim okolnostima i da ude u okove oblika. Odalle poue
".
sukob
izmeu
tela
duha
i
"
Logoidna VOlja za ivotom se, dakle, ispoljava u svim narednim
fazama oblika, sve dok ne dostigne najzgusnutiju fazu. Ona vie ne
moe da projektuje uSloVljavajue telo svoje manifestacije, i zato
nastoji da se oslobodi robovanja obliku i da se zap uti dalj e - da
upotrebimo metaforu - ka omm etenmm pOdrUJIma, kop msu
ograniena i uslovljena prvobitnom logoidnom voljom.

120

121

"

KOSMICKA DOKTRINA

ZAKON PRIVLACNOSTI PERIFERIJE ILI OKOLNOG SVEMIRA

Na jednoj strani, imamo nastojanje uSlovljenog ivota da se

oslobodi svoje uslovljenosti, koje raa prvobitni nagon - i projektuje
se ka okolnom svemiru.
Na drugoj strani, postoji prirodna tenja za uspostavljanjem
ravnotee, kao i tendencija sila pod visokim pritiskom da se raspre
u relativni ,"akum okolnog svemira.
Tree, tu je i slika Penumbre - svih onih kalupa koji su se izopaili
prilikom stvaranja - svih onih evolutivnih ideja koje nikada nisu
ostvarene - svih onih zloupotrebljenih sila i dua koje nisu uspele da
izvre svoju misiju, poto su ih individualnosti odbacile - ukratko,
svega onoga to je logoidna svest elela da odbaci, a to se nije razbilo
o unutranju ljusku prstcna Graninika, pa je nastavilo da postoji
kao slika koja se da nazreti u renektujuem eteru svemira spoljanje
povrine prstena Graninika, kako emo to figurativno nazvati
(neposredno izmeu prstena Graninika i prstena Haosa vasione).
Svest koja okuava sreu na naliju materije moe, dakle, da
razabere na drugom kraju velikog ponora, koji je prsten Graninik
va" one, renektovane slike svih lanih nada i neuspelih pokuaja
manifestacije, koje, udei za silom koja bi ih dovela u ispaljeno
stanje, prizivaju kakve god srodne elemente u onima koji dolaze do
granice. Zato je tako, da svaka sila u evoluciji, bilo u vasioni, bilo u
pojedincu, prodrevi do temelja, pogleda u dubine velikog ponora
ustanovljenog kosmikim zakonom, i vidi seni svojih beznadenih
snova koje Obeavaju ispunjenje, te pada u iSkuenje da nastavi tim
izlaznim putem na koji ga je podstakao boanski zamah i da, uz
pomo zamaha sopstvenog kretanja, skoi u taj ponor, u slobodu
okolnog svemira, gde nema zakona, i ljudi su poput bogova.
Kada se jedinica svesti oslobodi manifestovane vasione,
prevaziavi zakon (koji je u potpunosti potovala), ona postaje
centralno jezgro novog logoidnog Sunca. To je misterija Boanstva.
Kada se, meutim, jedinica svesti koja nije ispunila zakon, odmetne,
ona postaje neuslavljena volja. To je misterija zla (pozitivnog zla),
koju personifikuje avo. Sa ovim iskuenjem Nadira svako se
susree, tokom evolucije.
Polazei od boanskog, na izlaznom luku, ivot mora da prodre
do temelja, a kada je to Uinio, i dostigao vrhunac svojih moi, on ne
srne da podlegne iskuenju slike elja koja se renektuje iz okolnog
svemira, ve treba skromno da se vrati sopstvenim tragovima do
svoga izvorita, shvatajui da se sloboda ne stie bekstvo m od
ogranienja i uslovljenosti, ve postizanjem savrene ravnotee.
Kada se uspostavi ravnotea suprotstavljenih sila, oblik postaje
stereotipan, i preputa m u se razvitak Odgovarajue svesti, dok se
ivot povlai na viu ravan, nosei sa sobom reaktivnu sposobnost

steenu na nioj ravni, ali osloboen njenih uslova. U narednom

poglavlju time emo se detaljnije pozabaviti. .
.
Privlanost okolnog svemira predstavlja, dakle, pnvlanost
neuslovijene moi. To je iSkuenje a se otrgne od zakona kOJI su nas
stvorili i da se mOI, steene uz nJ1hovu pomo, konste bez dune
odgovornosti. Takav primer vidimo u ivotu oveka, koji, uiajui
u svim prednostima visoko razvijene kul ture, postavlJa sebi Ciljeve l
ideale pri mit ivnog stanja egzistencije.
.Istrgne
.
Privlanost okolnog svemlfa Je Iskuenje oveka da se
evoluciji i kosrnikom zakonu, da bi iveo pop ut Bogova. Takvi
bogovi su oni koji su se sunovratili u obredima oboavanja avola.

122

123

ZAKON PRIVLANOSTI CENTRA

30 .
ZAKON PQlVLl\NO.\TI CENTQA

Zakon privlanosti centra sadri tajnu Misterije ljubavi. Ovde

emo razmotriti tri njegova aspekta: prvo, u odnosu na eVOlUCiju,
drugo, II odnosu na inicijaciju i tree, II odnosu na devoluciju i levu
Stazu.
U odnosu na evoluciju
Kada oblik ivota dostigne najviSu sloenost materijalne
organizacije, dolazi do unifikacije, koja se postie sintezom principa
na vioj ravni, a kada se to desi, nastupa devolucija fizikog oblika.
Ovo oznaava prolazak kroz nadir evolutivnog luka.
Razjasnimo sada ovu tezu. Ideje o ivotnim izrazima, koje su
razvili entiteti na viem stupnju od oblika ivota koji mi razmatramo,
projektuju se na eterino podruje, bliei se materijalizaciji, i
razraduju u njegovoj prilagodljivoj materiji da bi stvorile skelet
fiZikog oblika koji e uslediti.
Prinudeneda krue u oblicima sazdanim od materije, ivotnesile
obrazuju skup magnetskih silnica, koji se, razvitkom materijalnog
oblika, odbacuje, ostavljajui za sobom identian eterini kalup.
Tako poetna ideja prelazi na ravan materijalne manifestacije i
postaje, uslovno reeno, konana ideja.
Mnogo je naina za postizanje istog rezultata, pa iako je svaki
od njih zamislila razliita poetna ideja - razliit pokuaj ostvarenja
zamisli - konana ideja savrene akCije svima je zajednika. Tako da
je ono to je u poetku predstavljalo viestrukost, na kraju svoga
razvitka postalo je jedinstvo.
Jedan je simbol prve manifestacije ili ApSOluta. Sve to svodi
viestrukost na jedinstvo, ili kompleksno konkretno" na
" ka centru. Kretanje ka centru
jednostavno
apstraktno",
kree
se
"
nije kretanje u svemiru, ve sjedinjavanje, odnosno unifikacija.
Sada bi valjalo objasniti razliku izmedu unifikacije i
simplifikacije, koja je presudna za razumevanje mnogih stvari.
124

Unifikacija se postie eVOlUCijom, a simplifikacija - devolucijom.

Unifikacija je konana sinteza - simplifikacija je krajnja analiza, ili
ralanjivanje na vrstu. Unifikacija je progresivna, a simplifikacija je
relrogresivna.
Ideju o povratku u centar moemo povezati sa idejom o
ekspanziji centra,jer kada dade do povratka u centar, anse proSiruje,
a ve je reeno da povratak u centar predstavlja cilj eVOlucije. Kada
malo razmislite, videete da je to tako, jer, u tom procesu, sve Sto je
bilo spoljaSnje" postaje unutraSnje", pa se granice centra
"
"
pomeraju. Moemo slobodno da zakljuimo da, u suStini, povratak
u centar znai Sirenje centra ka periferiji. Tada centar obuhvata sve
to postoji. Tako se sve ravni proimaju duhom.
Ova ideja ima dva aspekta: aspekt oblika" i aspekt sile". Sila
"
"
struji ka centru, povlaei se sa periferije, tako da centar, da bi je
primio, mora da struji ka periferiji. Usled toga, ostajui bez svoje
negativne sile, supstanca svake ravni se preObraava, pod uticajem
proirenog centra, i po obliku pribline onima koji prevladavaju na
sedmoj ravni.
Povlaenje sile obeleava svretak kosrnikog Dana i poetak
kosrnike NOi, ije tajne nikada do sada nisu obelodanjene.
Proimanje svih materijalnih ravni istim duhom, koji se iri ka
periferij i, deava se tokom kosmike Noi. Budui da ostaju u blizini
magnetskih silnica, arhetipski oblici tada oivljavaj u, ali ne stvarnim
ivotom, jer jo uvek nemaju principa reinkarnacije, pa dakle, ni
memorije, tako da sc na kraju kosrnike Noi duhovne plime
povlae,ostavljajui mesto praznini kosmike Zore. Medutim, oblici
preko kojih je prela kosrnika plima, prilagodili su se kosrnikim
silama, i stoga su se sve vrste zla i izopaenosti u njima ispravile.
Svakom kosrnikom Danu prethodi proiavanje materije, koje
neutralie sile inercije; a kako sile inercije vuku korene iz Zakona
limitacije, a Zakon limitacije vue korene iz kosrnikog zla,
shvatiete koliko je vaan posao koji obavlja kosrnika No, a biete
u stanju i da prodrete u dublje znaenje rei sile tame" .
"
Da biste razumeli skrivenu implikaciju okultizrna, neophodno
je da uvidite da tama vodi kroz sumrak u svitanje, a dan vodi kroz
sumrak u tamu. Dobro" i " zlo" moemo zamisliti kao pOdruja
"
svetlosti i senke, kroz koja se okree rotirajUi prsten, tako da je zlo"
"
dobro".
Bog
svetlosti
i
Bog
tame
nisu
nita
korisno
kao
i
jednako
"
drugo do desna i leva ruka Oca. Desna ruka daje, leva oduzima.
Desna daje ono to e biti, a leva oduzima ono to je bilo. Desna alje
u manifestaciju, a leva poziva nazad; ali vi, gledajui sve kao u
ogledalu, nazivate dcsnu ruku levom, a levu desnom.
125

ZAKON PRIVLANOSTI CENTRA

KOSMIKA DOKTRINA

ostavljajui prazne ljuture da ekaju talas 'plima kosmike Noi.

On e se tada uvlae u te sisteme magnetskIh SIlO lea pnmllIvnog tIp a,
i koriste ih za svoje funkcije. Ako razmislite, videete ta to znai.
Kada te due prerastu i unite ljuture (i tako one mogue
njihOVU dalju eVOluciju), one nastavljaju svoju devolutivnu putanJu,
da bi dole do mesta na kome vie nema ljutura za njihOVO
o
osn
odn
iti,
vor
lot
ote
gu
mo
ne
e
vi
se
da
o
tak
e,
enj
vor
vot
oi
poprimiti bilo kakav oblik, a se rastvaraju u neorgamzovane
elemente supstance, prestajuI da postoJc, kako za zlo, tako I za
dobro. Takav je pu t leve Staze.
.
Evolucija na desnoj Stazi vri se povlaenjem usavrenog Ivota
iz oblika, koj i po svojoj prirodi razdvajaju, sin tezom prinCIpa za IJe
su izraavanje oblici bili zamiljeni, sublimacijom pnncipa u Ideale,
i realizacijom ideala od strane logOIdne svestI. Takav Je pu t evolUCIje
n a desnoj Stazi.
.
.Instva;
Ve smo naglasili da je sutina eVOlucije - postIzanje Jed
a ma nifestacija principa uni fikacije na ravnima postojanja je - ljub av.
Bil od a se radi o intelektualnom afImteLU, na ravm konkretnog duh a,
ili o fizikom sjedinjenju, na materijal noj ravni, ljubav je, u svim
.
tva
ins
jed
kao
a,
gos
Lo
bol
sim
,
ima
ekt
svojim asp
..
.
Cilj eVOlucije je jedinstvo, a na ravnima mamfestacIJe samo su
dve stvari koje ujedinjuju - sm rt i ljubav. Smrt je ma nifestacija leve
Staze, a ljubav je ma nifestacija desne Staze. Onaj ko VOlI, kolIko god
imao mu tnu i neodredenu ideju o ljubavi, ostvaruje jedinstvo, a
jcdinstvo je cilj evolucije. Bog je Jedan. Lj ubav sjedinjuje - otuda se
".
bav
lju
je
g
Bo
e
ka
.. . .
s pravom
. .
"
.
.
U ljubavi se ispoljava Du h, kOJI Je Jedan. BIl I razdVOjen znaI bIl!
mrtav. Zato odaberite ljubav, i ivite.

Privlanost centra deluje na putu povratka, a ako se njeno

.
dejstvo prerano uspostavI, ona prouzrokuje povratak ivota na raniji
evolutivni aspekt. To bi znailo devoluciju ivota, pre nego to dode
do devolucije oblika. U takvom sluaju razvijaju se parazitski oblici
ivota. Time se moe objasniti pojava bakterijskih obolenja; drugih
vrsta saprofitskih oblika koji uopte ne pripadaju ovoj evoluciji, ve
funkcIonIu pod utIcajem " Gospodara tamnog lica" , odnosno
boanskih Smetlara.
Shvatiete, iz gore izloenog, da povratak u centar oznaava
gaenje Dana manifestacije, a sa zamiranjem dnevne svetlosti,
produovljujua tama Neispolj enog kulja, prekrivajui podruja
matenje. Ovo morate uvek ImalI na umu,jer kako se svetlost povlai
sa spOljanjeg kruga materije, tako duhovni uticaji poinju da struje
iz unutranjeg kruga duha, a ovaj proces traje sve dok se sva svetlost
ne povue i koncentrini krugovi materije ne budu potpuno
preplavljni Vodama tame. Medutim, u meduvremenu traje prelazna
faza, tokom koje se Vode tame (iji naziv simbolie duhovni mir,
ienje, i regeneracij u), pripremaju za novi ivot. Vode. tame se
filtriraju kroz ravni manifestacije, prodirui do njihove najdUblje
sri.. Ta o smo doli do drugog aspekta privlanosti centra - pitanja
ImcljacIJe.

U odnosu na inicijaciju

Entiteti koji su se vratili u centar na zavretku svoje evolucije,

ponovo isplovljavaju ka periferiji, kao prethodnici seni Duha. To su
Inicijatori.. Oni su bili u m()gunosti da napreduju bre, primivi i
.
od razvIJemh entIteta prethod nih evolucija,
samu ImcljacIJu
odnosno Gospodara ravni..

'

U odnosu na devoluciju

Trei aspekt privlanosti centra nalazi se u devoluciji' ili, kada

je svest u pitanju, levoj Stazi.
U odnosu na evol uciju, devolucija znai povlaenje ivota iz
odredene vrste ili oblika, te raspdanje oblika. Sistemi magnetskih
SIlOIca kOJe Je IVOt obrazovao u njima, ostaju kao prazne ljuture na
etenmm p'od -ravmma. Ove lj uture moraj u da ekaj u ienje Voda
regeneracIJe, kOJe struje u plImama kosmike Noi..
medutim,
deilava
da
se
due,
dOVOljno
razvijene
Ponekad
se
da
!
.
bl mogle osetItI pnvlanost centra na Putu povratka, a ipak
nedovoljno razvijene u involutivnim aspektima da bi bile spremne
za eVOlUCIJU, upuuJu na povratak u centar, pre nego to predu nadir.
Takve se due kreu kroz ravni sa kojih se sav ivot povukao,
126

127

ADDENDA

individualnosti) i nastavlja da postoji kao Gospodar duha!

zadravajui u pozadini odjek uticaja Gospodara plamenova, kOji I
dalje deluje u njemu.
.
'
Mnogi su Gospodari plamenova ono to ml danas nazivamo
. IzvesnIm uslovima vasIone
arhandeoskim silama. Ostali upravljaju
!
i imaju posebnu vezu sa sunevim Logosom, a medu njih spadaju I
oni koji, da tako kaemo, . proimaju odredene Gospodare duha
svoj im iskustvom, prenoseI lm so stvenI utIcaJ, da bl dlovalI reko
njih. Svi Gospodari plamenova Imaju Izuzetno snaznu vezu sa
Logosom, a neke od njih Logos .ponovo alje na putovanje, I nakon
to je prvi roj zavrio svoJu misIJu. .
..
.
S obzirom da je deo knjige kOJI se njime bavI Izraen u tek
priblinim metaforama (to je bilo neophodno, radI dostupnost!
"proscnom intelektu"), pre poruujemo vam da medltrrate o rva
tri roja, jer vam to moe bilI od Izuzetne konsu. Morate Imati na
umu da je sve to je reeno samo aproksimacIJa, a meditaCIJom o
Gospodarima plamenova, oblIka I duha, moe se pOStII daleko vie
od pukog intelektualnOE razumevanja.
Materijal KOSMICKE DOKTfUNE mogao bi se beskrajno
proiriti - proiriti doista van sadanjih granIca ljudskog pOImanJ3.

ADDENOA

Dodatni materijal koji ovde iznosimo, saoptio mi je isti

autoritet od koga sam primila i glavninu knjige, samo nekoliko
godina kasnije. Iako se u mnogim instancama odnosi na odredena
poglavlja, ovde ga ne dajemo u takvom vidu, jer se on odnosi i na
knjigu kao celinu, i prua opta, korisna razjanjenja njene generalne
materije. Izlaganje koje sledi odnosi se uglavnom na prvih dvadeset
poglavlja knjige, medutim, ono e vam utoliko biti od vee koristi,
ukoliko u to veoj meri uspete da "Kosrniku doktrinu" shvatite u
njenoj sveukupnosti.

1.

Svaki kosrniki atom sadri u sebi sile dvaju zraka, koje u njemu
uspostavljaju primarni vrtlog, iako se on potom zapuuje putanjom
samo jednog od njih. Ove sile predstavljaju pozitivan i negativan
faktor vrtloga, pri emu negativna, ili latentna, ini neku vrstu
podsvesti. Istraivanje "vrste zraka" odredene osobe zahtevalo br
baVljenje siderainom astrologijom - koja je daleko sloenija i dublja
od astrologije koja se danas praktikuje.
2.

Gospodari plamenova i Gospodari duha ne susreu se na

ravnima, tokom evolucije prva tri roja. Medutim, postoji proces
kasnijeg datuma, u kome se Gospodar plamenova spaja sa
Gospodarom duha, postajui praktino i sam Gospodar duha.
Veoma je teko opisati ovaj proces: u njemu dolazi do neke vrste
apsorbcije, da se tako izrazimo, koja se unekoliko da uporediti sa
sraivanjem individualnosti uz visoko razvijenu linost, u ljudskoj
inkarnaciji; kaemo, moe se uporediti, ali ne i poistovetiti.
Gospodar duha koji odlui da preuzme na sebe neki zadatak
Gospodara plamenova, apsorbuje "iskustvo" Gospodara plamenova
na nain, slian onome na koji individualnost apsorbuje iskustvo
linosti, (medutim, u ovom sluaju analogija je Obrnuta, poto
Gospodar duha odgovara linosti, a Gospodar plamenova odgovara
128

3.

Zaista je teak zadatak, pokuaj da se razumljivim jezikom

iskae makar i priblina slika moI I velIanstvenosti ln pnmarna
roja. OpiS, dat u glavnini knjige, prua tek bledu ldCJu o ogromnom
zadatku koji preuzimaju i izvravaju ovi rojevI. Kao velIki talaSI
kosmikog ivota, koji su obrazovalI vladajue zakone vaSIone,
evolucije i oveka, oni imaju strahovit znaaj u svako doba,. a
posebno na poetku nove ere. NjihOV uticaj oS taJe u pozadinI
,
uspostavIo
oveanstva i vasione a u zavisnostI od toga da II Je covek
kontakt sa ovim prvo'bitnim biima, u doba kada je njegova ivotna
iskra prvi put ula u manifestaciju, odreduje se vrsta nJeove
individualnosti. ovek ni dan-danas ne moe da se oslobodi uticaja
onih najranijih razvojih faza, jer kako je njeovo sutinsko bie
reagovalo na njih u formativnom stadijumu svoJe evolUCIJe, tako on
u sebi i sada nosi latentnu svest o tIm prvobltmm akCijama I
reakcijama. On veito nosi seme sopstvenog poetka, kao to i hrast
veito nosi ir u sebi, i kao to jeir reagovao na tle na kome Je rastao,
i kao to je upijao vazduh i sunce, da bi rastui postepeno odbaCivao
svoju spoljanju Ijuturu i p utao mladice da bl postao hrast, tako Je,
na neki nain, i ovek poIIlJao da postaje ovek.
.
.
Da bi postao ono to je danas, ovek je morao da reaguJe na ravm
kroz koje je prolazio u najranijim fazama svoje ivotne iskre - a ak
129

KOSMIKA DOKTRlNA

ADDENDA

i tada .je postojala izvesna, iako sasvim siuna, mera individualne

reakcije. Kako sc iskra kretala po ravnima, sakupljajui materijal sa
svake od njih, on je susretao druge iskre, zabavljene istim poslom, a
tako je to i u njegovom sadanjem ivotu. U masi iskri na prvom
putovanju po ravnima, bilo je onih koje su tvorile manje zajednice
unutar te celine, dOdirujui sc meusobno vie od drugih iskri ili
grupa iskri. Tako su nastale specifine reakcije - "prijateljstva " - u
prvobitnim fazama; a u kasnijim danima evolucije iste te iskre koje
su bile u dodiru u poetnim fazama, samo zaogrnute materijom svih
predenih ravni, ponovo su se susretale.
Materija ili supstanca svih ravni proimala se i preplitala, tvorei
unutarnje telo oveka i vremenom obrazujui razliite oblike ili
nosioce, koje mi nazivamo razliitim imenima (na primer, "astralno
telo " , mentalno telo ", itd.),a ta tela imaju i izvesne nie podele. Isto
"
tako, velike planetarne sfere delovale su na atome i boanske iskre,
koji su kroz njih prolazili, tokom svoje evolucije, a to, u izvesnom
smislu, predstavlja osnovu astroiogije, iako su izvorita te nauke
odavno zaboravljena i izgubljena. Astrologija se danas ne moe
primenjivati onako kako su je drevni narodi zamislili, jer je meu
nebeskim teli ma dolo do promena, kao to se i sam ovek stalno
menja.
Na svom pu tovanju po ravnima, bie u evoluciji je dolazilo u
kontakt sa veJikim planetarnim silama, koje jo uvek deluju na njega
- iako ono toga moda i nije svesno. ovek u svom ustrojstvu sadri
materiju, koja zadrava odreeni oblik veze sa tim velikim
planetarnim silama, tako da njihov uticaj na njegovo telo, duh i
karmu i dalje postoji na veoma primitivnom nivou: na primer, sila
koja se naziva "Velikom majkom" i dalje je Velika majka svim ivim
biima, a za oveka je veoma znaajno da donekle svesno uvidi vezu
sa njom.
Veliki zakoni vasione nastali su davno pre nego to je onaj koga
mi nazivamo "ovekom" bio dovoljno razvijen da bi mogao preduzeti
putovanje po ravnima, na isti nain na koji su to inili atomi i grupne
sile, koje su u poetku obrazovale vasianske sile. "Grupni duh " ovih
drugih stoji u pozadini takozvanih velikih arhetipa, kojima se
student ezoterije mora briljivo pozabaviti. A kada se ovek, nakon
dugog evolutivnog lanca, vratio svojim poecima, on se potpuno
promenio. Postao je poput Boga, neka vrsta Logosa u sebi,
prikupivi, na koncu mnogih evolucija, itave lance iskustava koji ga
ine, ne vie pojedincem, ve u izvesnom smislu, grupom, iz koje niu
nove jedinice duhovne sile. Jer, on zapoinje kao grupa, tokom
evolucije se individual izuje, da bi se na kraju ponovo vratio grupi,
koju sada predstavlja on sam.

U pozadini ovog uenja nalazi se "kolektivni princip" , ili smisao

zajednice, koji sc, delimino iti sasvim pogreno haen.' kako sto
biva, moe uoiti II izvesnim politikim ideal ima l Sistem I ma. SmIsao
zajednitva ima uzvienu etiku osnovu, iji . je cilj . sveopte
sjedinjenje - svi treba da delUJU kao Jedan, Jer to. Je naJvII,
najsloeniji i prvi boanski zakon, ako se pravIlno shvatI. Meut ll ,
sve dok sc pojedinac ne razvIJe do svoJe kral nje granIce, on ne moze
biti deo kolektivne jedinice Boanstva, kOJoJ na kraju Ima da se vratI .
U svakom oveku postoji Trojstvo - tri aspekta manifestovanog
Boanstva - i tri aspekta su u njegovom najskrovitijem duhu,
najuzvieniji moral ni zakon. . . .
.
.
.
Okonanjem ove evolucIJe, Iskustva I matenje zemaljske raVIlI
biesakupljena i predata drugim evolucijama, na drugIm planetama,
a nekeo d ivotnih sila vratie se u drugom vidu na ovu planet u. Kada
ovek umre, delovi njegovog astralnog i eterinog bia najee su,
za neko vreme, izgubljeni za njegovu individualnost, medutim ,
neretko sc deava da oni uestvuju u Obrazovanju izvesnih delova
astralnog i eterinog bia, koje isti taj ovek dobija u novoj
inkarnaciji. To je, ukratko, ono to se ponavlja tokom itave
evolucije - oblik se razbija, a njegovi delovi uestvuju u izgradnji
oblika sledeeg evolutivnog tipa. Sa druge strane, mnogo Je manje
pozna ta injenica da sc delovi vrih tela - ne fizikog, ve astralno
, tela ljudI kOJI
i eterinog, odnosno dezII1tegnsana astralna I etenena
su umrli - koriste i u stvaranju drugih linosti . Te linosti kasnije
mogu da pripadnu individualnosti, od ije bive linosti delovi
potiu, ali se, podjednako verovatno, deava i drugaiji sluaj, tako
da individualnosti esto imaju linost sastavljenu od materijala,
prethodno korienog za izgradnju tela drugih ljudi. Ovo moe
objasniti neobine odnose do kOJIh ponekad dolaZI medu ljudIma u
inkarnaciji, tako da nije uvek neophodno pronai dokaze o njihovim
susretima u ranijim ivotima da bi se udne reakcije medu njima
objasnile. Takav je sluaj i sa planetarna i drugim nebeskim telma . .
Planete sadre delove drugih planeta, kao I drugIh kosmleklh
vremena i drugih evolucija utkanih
' u njihOVU auru, ba kao to je i
Zemlja sadrana u auri Meseca i u vezi je sa mnogim " lunarnim

esticama" iz ranijih eVOlucija. ivot u svojoj mnogostrukostI, nI u

130

131

Ovde se ne misli na dananji Mesec. Prethodni Mesec je za sobom ostavio

supstancu koja je uestvovala u graenju Zemljine aure. za njimj e ost lo i dosta
. ovog
materijala koji ini postojei Mesec. 10 to je dobar deo moI. .I Ul!caJa
prethodnika i dalje prisutan u sadanjem Mesecu, tako je i mnogo njegovih sila
primitivnog kar<lktera, kao i izvesnih veoma znaajnih f?ktora, astavilo da
postoji na zemlji (u " unutranjoj zemlj i", kako se ona ezotenno nazIva). Sve ovo
sjedinjeno je u velikoj auri koja okruuje i dananji Mesec i Zemlju.
-

ADDENDA
KOSMIKA DOKTRINA

kom Sluaju nije jednostavan, ve je satkan u ogromnu strukturu

koju samo izuzetno napredni Adepti unutranjih ravni mogu
Shvatiti, a svaka struktura je, na ovaj ili onaj nain, povezana sa
celinom svega postojeeg.
4.

Planetarno bie evoluira sa planetom i Odgovarajuom ravni.

Njegova " tela " - do punog ispunjenja od sedam - i njegov sadraj
svesti poveavaju se sa dolaskom i odlaskom razliitih Rojeva.
Aktivnostima Rojeva 4-7 vladaju "Gospodari" tri primarna Roja.
Sve dok planetarno bie u eclosti ne bude ispunjeno " telirna" , ono
ne moe da vodi Roj kroz pun ciklus evolucije, i tek od tada poinje
evolucija onih iskrica koje postaju "ljudska bia" u smislu u kojem
ih mi tako shvatamo.
Tokom Si laenja prvih sedam Rojeva uticaj Logosa ostaje
najdominantniji u Univerzumu i svaka pojava neravnotee koja
nastaje zbog epigenskih aktivnosti Rojeva 4-7 odmah se ispravlja
tako da " tela " planetarnih bia nisu oteena uticajem.
Nakon to je planetarno bie postiglo ispunjenje od sedam tela
uticaj Logosa ne ispravlja svaku neravnoteu, jer uticaji sada
potpuno otelovljenih planetarnih bia interveniu. Na ovoj taki
epigenetski faktori polau osnove individualne bazine Karme.
Svako planetarno bie je faza evolucije oveanstva, koje se kree u
svojoj sferi i tako deluje kao njena prepreka.
5.

Tri prvobitna roja moemo (preko Logosa) da poveemo sa

kosrnikim prstenovima i sutinama etiri elementa, na sledei
nain:
Gospodari plamenova, sa svoji m velikim "silama kretanja" ,
pripadaju prstenu Kosmosu i elementu vatre.
1.

2. Gospodari

oblika pripadaju prstenu Haosu i prvobitnoj

Sutini zemljaIVoda. (Elementima zemlje i vode).

Gospodari duha pripadaju Prstenu graniniku i elementu
vazduha. Individualizam moe dosei odredenu granicu, a zatim se
vraa na vii luk kolektivizma. Ogranienja ljudskog uma, uvari su
oveanstva.
3.

132

6.

Doi e vreme kada u planetarnim sferama vie nee biti rojeva,

na involutivnom luku. Kada se to desi, stanje koje za sobom bude
ostavio poslednji roj postepeno e se razloiti, i u svemiru se vie
nita nee dogadati. Tada e se, vremenom, pojaviti " neka vrsta
vrtloga " koji ne potie sa ravni, neto lo C nastojati da S azvije,
neka vrsta neljudskog "bia " , koje e potom prolazIll kroz
minijaturnu involuciju na naputenoj ravni. Bie to veoma
primitivan oblik ivota, koji e fizika ravan postepc.no prvul u
sebe. Samo iskusan student viih aspekata ezotenJe moze bar
delimino da razume o kakvom se obliku ivota tu radi. Moda je
najadekvatniji opis da je to neto priblino novoj vrsti elementala.
On e vremenom doi u vezu sa boanskom Iskrom, daleko manjih
razmera od boanskih iskri koje pri padaj u lj udskim biima. Izuzetno
je teko reima opisati makar i mutnu ideju O ovom ,biu ": Ono je
jako daleko od bilo kakve mogunosll pOImanp, alt nIJe bez Izvesnog
znaaja.
7.

ivotni rojevi, od etvrtog do sedmog, predstavljaju zajedniko

poreklo oveanstva. U svom p utovanju pD ravnima, oni Obrazuju
velike arhetipe ljudskog roda I osnovnIh ljudSkih Insllkata. OnI su
veliki grupni duh, kolektivno stanje, iz koga sc ovek, kao jedinka,
postepeno izdvojio. Ovi rojevi izgradili su aspekte vasianskih
zakona, koji se odraavaju u "boanskim oblicima " . Tek sa
ustanovljenjem tih zakona, ovek se poeo pomaljati iz pomenutog
grupnog stanja, pri emu se taj proces poklapa sa nastankom
potpunog broja tela planetarnog bia - kojih je sedam.
To grupno stanje u oveku obrazuje "kolektivnu podsvest "
oveanstva, arhetipe koje na evolutivnom luku (za razItku od
involutivnog) ovek najpre susree u snovima i vizijama.
Rasna podela je, dakle, nastupila nakon ovog grupnog stanja,

"
.
ivot u zajednici, u svom
separacije
oznaavajui pojavu "
najuzvienijem smislu, i dalje predstavlja vredan ideal, jer n.iegovi
principi tee uspostavljaju stanja u kome e na mesto separacIJe doI
kooperacija. Iskre od etvrtog do sedmog rop postepeno su Izgradile
ono to bismo moglt da nazovemo prethodntkom ljudskog obltka,
koji je, u doba etrtog roja jo uvek bio tek u "zametku" . One imaju
izuzetan znaaj, Jer se na naInU napredovanja rojeva zasntvaJu
poeci takozvanih tipova "rasnih korena" . U "pred-oveanskim"
fazama sadran je dobar deo istorije oveka, dok se postepeno
formiranje i razvitak arhetipa moe nazvati "planetarnom
embriologija m " . Ljudski oblik, kakav je nama poznat, ustanovljen
133

KOSMICKA DOKTRINA

ADDENDA

je u srednjem periodu sedmog roja, a arhetipski oblici ponikli su iz

projektovane ideje samog planetarnog bia, ije zamisli pripadaju
drugaijoj vrsti od logoidnih, iako im nisu nuno i suprotstavljene.

" putanjama u svemiru" utisak logoidne slike i uticaja. Na taj nain,

boanske iskre postaju uslovljene logoidnom sveu, sve dok ne
dovre ciklus i "oslobode se " , da bi se vratile svom poetnom jezgru
postojanja u vidu atomskih klica.
Boanske iskre moemo razmatrati na dva naina. Moemo da
ih posmatramo sa stanovita kosmosa, ili sa stanovita solarne
logoidne eVOlucije: medutim, u stvarnosti, boanska iskra potie iz
Neispoljenog i iz njega crpi svoju energiju i ivol.
Solarni Logos ne rada b07Ansku iskru, ve je uslovljava svojom
eVOlucijom, sve dok traje ciklus njenog solarnog razvitka. Taj ciklus
okonava se kada individualnost, usled izvesnih evolutivnih procesa
u jurisdikciji solarnog Logosa, dode do take na kojoj joj ta
jurisdikcija vie nije potrebna, jer je u stanju da sama spozna svoje
istinsko bie. Tada boanska iskra kao da odbacuje svoj "spoljanji"
razvoj da bi ponovo postala atomska klica, kojoj se od tada
pridruuje i individualnost. Tako boanska iskra, osloboena
sputavajuih uticaja solarne evolucije, postie ono stanje savrene
slobode unutar individualnosti, stanje postojanja van vremena i
mesta - svest.
Velika odgovornost koju na sebe mora da preuzme
individualnost, na "desnoj Stazi " , proizlazi iz kontakta koji ona
uspostavlja sa istom i neogranienom "energijom " . Ona je sada
uslovljena samo stepenom ostvarenja tog kontakta, u trenutku kada
ulazi II fazu kreativne aktivnosti, postajui, II pravom smislu rei,
Bog.
Napredne i nicijacije tiu se stepena kon takta koj i individualnost
uspostavlja sa unutranjim aspektom boanske iskre (atoma-klice),
i njihovom spoznajom. Ciklusom solarnog razvitka rukovode
" , a on podrazumeva utiranje tragova u svemiru"
Gospodari
karme
"
"
koje za sobom ostavlja " karma", jer njen nastanak prethodi
"
solarnom razvoju, budui da je " trag u svemiru (atoma-klice) ve
primio logoidni peat. Otuda, sve do svretka solarnog razvitka,
individualnost nije u stanju da proizvede istu silu, a da jedan njen
deo ne iskoristi za sopstvene potrebe. Izvesno je da postoji itav
spektar gradacije izmedu ranijih i kasnijih faza, ali, okvirno govorei,
ranije faze su prevashodno zaokupljene (nakon preliminarnog
baVlj enja linou) uspostavljanjem kontakta izmedu
individualnosti i njenog istinskog bia - atoma-klice, dok kasnije faze
obavljaju pravi kreativni posao. Preliminarni rad na linosti mora da
bude u potpunosti sproveden, pre nego to nastupe pomenute faze.

8.

Tri "aktivnosti " koje sc u treem poglavlju pominju kao

"
"
"
" kretanje , "svetlost i "zvuk , mogu da se dovedu u vezu sa tri gornja
Sefirota (Sefira-jednina, Sefirot-mnoina; ovo su termini iz
hebrejske Kabalc. prim. prev.) " Drveta ivota". BrojeVi pripisani
Sefi rama povezani su sa brojevima Odgovarajuih atoma (odnosno
njihovih faceta). Na primer, strahovita jednostavnost trostranog
atoma i uRotreba broja tri u simbolima Binaha, oigledno su u
srodnosti. Cctiri trojke u Tarot kartama imaju istu osnovu. Videete
da su i Tarot i " Drvo ivota " u potpunom skladu sa naelima
"
" kosmike doktrine , ako samo malo razmislite o lome.
9.

"
" Boanske iskre i veliki entitet, koji predstavlja Logos naeg
sistema imaju zajednike korene u svojim prvobitnim (kosrnikim)
atomima, koji potiu iz velikog Neispoijenog. Pre nego to boanska
iskra dospe u sferu logoidnog
uticaja,
njeni
prvobitni
atomi
nazivaju
se " atomskim klicama ", .
Postoji kontinuitet u razvoju, od prvobitnog atoma,
obrazovanog onako kako je opisano u prvim poglavljima knjige, do
boanske iskre u svakome od nas. Kao to je veliki entitet evoluirao
od desetostranog, ili putujuegatoma.J<osmosa (koji je opet ponikao
iz prvobitnog atoma), tako su i bO;'Anske iskre potekle iz odreenih,
manje sloenih, atoma, koji su sledili trag putujueg atoma, ili
velikog entiteta, koji je, opet, zahvaljujui ideji o njima, stvorio i
projektovao svoju vasionu.
Razlika izmeu velikog entiteta i boanske iskre je razlika u
stepenu, a ne razlika II vrsti, jer dok veliki entitet ima iskustvo svih
zraka, a b07Anska iskra samo jednog, mada su i jedno i drugo iskusili
sve ravnI.
Izvesni atomi, " preneseni " iz kosmosa II v3sionu, zahvaljujui
delovanju velikog entiteta postali su putujui atomi vasione. Jako
nisu kompleksni kao veliki entitet, oni su suvie sloeni da bi mogli
da se skrase na jednoj od ravni manifestacije, tako da se, nakon
putovanja, vraaju u centar. Ovi atomi, koji postaju b07Anske iskre,
"
centra,
primaju
II
svojim
tragovima
putovanju
do
na
, ili
"
*

- Ova ,,<ltomska klic<l " odnosi se n;! kosmos, a razlika izmedu nje i "atoma-klice ",
koj i se pominje n<l kraju dvanaestog pog[<lvlj a, sasvim je oigledna.

134

135

KOSMIKA DOKTRINA
ADD ENDA

10.

"Neivi atomi" i boanske iskre imaju zajedniko poreklo u

"
velikom Neispoljenom. I jedne i druge "prenosi veliki entitet, koji
predstavlja na solarni Logos, da bi iz skupa njihovih ideja o sebi
projektovao svoju vasionu. Sve to poseduje "ivot" u vasioni, crpi
taj ivot iz sopstvenog atoma-klice. Cilj jc solarne evolucije da
vremenom sjedini atome vasione sa odgovarajuim atomima
klicama u kosmosu.
Ve je rceno da izmedu putujuih a toma vasione i njenog
Logosa postoji razlika u stepenu, a ne u vrsti: isto tako izmedu
putujueg atoma i "neivog atoma" postoji razlika u stepenu, a ne u
vrsti.
Samo su oni razvijeniji, medu kosrnikim atomima koje prenosi
veliki entitet, postali putujui atomi njegove vasione, na zaetku
solarne evolucije, i samo su oni primili logoidni peat u svojim
"tragovima u svemiru". Oni su - ne ukljuujui prva tri roja, koji su
poseban sluaj - povezani sa ljudskom evolucijom, a medu njima
postoje razlike u stepenu razvoja, prouzrokovane inherentnim
faktorima u njihovom ustrojstvu.
Neivi atomi su na niem stupnju razvoja od putujuih atoma,
tako da logoidni peat primaju tokom solarne evolucije, jer, budui
da su sastavni deo solarne vasione (iz njihovih ideja ona je i
stvorena), oni su neprekidno proeti logoidnim uticajima, koje
konano apsorbuju u sebe. Tako dobijamo sveobuhvatne duhove
biljnog i ivotinjskog sveta, ponikle iz neivih atoma koji postepeno
poprimaju logoidno obeleje.
ll.

Osnovni "zvuk" ljudskog bia implicitan je u razvoju boanske

Iskre. Logoidni peat se pre moe zamisliti kao zvuna vibracija,
nego kao slikovna ideja. Koncepcija primarnog ili osnovnog zvuka
stoji u zaledini drevnih nauka o brojevima i numerikim
vrednostima. Zvuk podrazumeva ritam i vibraciju. Ovaj aspekt"
" ulogu
logoidnog Trojstva, poznat kao aspekt ljubavi, igra najvaniju
u usadivanju logoidnog peata, i predstavlja inspiraciju viih
crkvenih uenja.

12_

Svaki od tri primarna roja projektovan je u manifestaciju pod

uticajem odgovarajueg primarnog aspekta Logosa, proisteklog iz
primarnih prstenova. Primarni rojevi se uveliko razlikuju od svih
narednih. Rojevi koji su im usledili razvijali su se pod uticajem
Logosa i Gospodara plamenova, duha i oblika. Otuda su oni izloeni
136

dejstvu prstenova kao i prin,"mi rojevi, ali, budui da Logos reaguje

na dvanaest kosrnikih zraka, potonje rojeve karakterie uticaj zraka,
dominal1lnih u doba kada su oni primili logoidni podsticaj za dalje
napredovanje.
Dakle, velikim fazama koje prethode izbacivanju novih rojeva,
upravljaju dejstva dvanaest kosmikih zraka. Ovo je u tesnoj vezi sa
"Kuama" kosrnikog zodijaka i precesijom ekvinocija.
Zvezdani Logosi aktiviraju i odreduju tipove ovih faza. Oni
stoje, da tako kaemo, izmedu Zodijaka i fa71, i reOektuju ZOdijake
u ticaje, delujui, u izvcsnom smislu, kao kosmiki posrednici. Takvi
uticaji potom se ispoljavaju na planetarna bia.
13 .

Dva s u drevna bOlAnska oblika, koja se mogu bez ikakvih

potckoa pripisati sutinskom biu, dok ostala boanstva
predstavljaju zasebne aspekte kosmosa ili vasione. To su Horus i
Eros. Prvi se odnosi na boansku iskru, II drugi na atom-klicu. Moe
sc rei da oni, II praktinom smislu, Odgovaraju spoljanjem,
odnosno unutranjem aspektu atoma-klice.
Ovaj uzvieni Eros nema nikakove veze sa popularnom
koncepcijom, koja ga poistoveuje sa Kupidonom. On ovde
predstavlja sutinu oveka, koji je Eros plus Anteros, i nie iz
kosrnikog jajeta, kao u filosofskoj ideji o Erosu koji pripada
najstarijim grkim bogovima. Ovaj kosmogonijski Eros bio je prva
sila koja je uvela reda u haosu, a predsedavao je boanskom Veu i
vladao umovima bogova i ljudi: Eros je jedan od bogova
samotrakijskih Misterija.
14.

U ezoterinoj nauci oduvek je postojalo miljenje da zvezda

Sirijus ima velikog uticaja na sunevu evoluciju. U astronomskom
smislu, dakako, pozicija Sirijusa je veoma udaljena od sunevog
sistema, ali sa kosmikog stanovita, Sirijus i mnoge druge zvezde
"uslovIjavaju" sunev Logos, a budui da je on i sam uslovitelj, i
uslovljen svojom vasionom, uticaji Sirijusa i drugih zvezda znaajno
se preobraavaju pre nego to e se ispoljiti u vasioni. Otuda se, u
isto ezoterinom smislu, zvezde uopte, a posebno Sirijus (zbog
svog specifinog uticaja) mogu posmatrati u odnosu sa solarnom
eVOlucijom - a la naroito vai za one, koje kao Sirijus, evidentno
deluju na nju. Pojedinac, medutim, mora da okona ciklus solarnog
razvitka, da bi mogao da iskusi ist uticaj Sirijusa, ili kakve druge
zvezde.
137

KOSMIKA DOKTRINA
ADDENDA

15.

Ortodoksna nauka prouava supstancu od koje je sainjeno telo

zemlje, dok czotcrinu nauku prevashodno zanimaju ,.dubine"
unutranje zemlje, i ustrojstvo planetarnog bia. Moda je lake
posmatrati Zemlju kao planetu sunevogsiSlema, umesto kao "svet
ili evoluciju koja sc, preko niza civilizacija, nastavlja do ove u kojoj
mi danas ivimo. Upravo je planetarno bie hranilo i pOdravalO te
civilizacije. Ova strahovita sila ponekad je personifikovana u liku
" , medutim, u kakvom god vidu da sc pojavljuje,
zemaljske
Majke
"
mi je moramo biti svesni, jer joj dugujemo veliku zahvalnost.
Arhandeoski Voda dodeljen planetarnom biu pothranjuje njegove
uzvienije aspekte, koje moemo uporediti sa " intelektualnim
principom " II oveku. Imena ovih arhandcoskih Voda, kakva su
poznata tradiciji, mogu se nai II brojnim knjigama, a m i ovde
izdvajamo Mislinu Kabalt/.
L6.

Svaka planeta sadri u sebi principe vasione (ba kao i atom),

tako da sc grupni duh planetarnog ivota pojaVljuje u aspektima,
unekoliko podudarnim trima aspektima Logosa. U planeti postoji
poneto i od aspckta .,Ijubavi " i " mudrosti " i " moi " . Planete su
imale " prcdvodnikc ", koji su ostva rili izvesne principe izraene
uslovima ivota na njima, ba kao to su postojali i Uitelji, koji su .
to inili da bi pokazali pravi put oveanstvu. Ovi planetarni aspekti
delovali su na odredene Slojeve ljudske rase, putem uticaja koje su
ispoljavali u ivotnim iskrama. Tako je dati ivotni roj uslovljavan
aspektima koji su prevladavali na ouredcnim planetama sa kojima je
tadanji ovek dolazio u dodir.
Ove velike "sile planetarne supstance" znaajno deluju kako na
svoju sferu, tako i na Zemlju, jer, kada je ona, da tako kaemo,
roena na nebesima, raznoliki uticaji i supstance sa drugih planeta
prodirale su u, tada praznu i nekoordinisanu, masu, koja je postala
Zemlja. One su ostavile traga u strukturi Zcmlje kao i u njenoj
najskrovitijoj prirodi, i ponekad su odgovorne za poremeaje do
kojih na njoj dolazi - na primer zemljotresa - jer se veza izmeu
izvesnih supstanCi Zemlje i odgovaraj uih supstanci drugih planeta
i dalje Odrava, tako da seone uzajamno aktiviraju. Astrologija moe
sa dOVOljnom preciznou izraunavati ova dejstva, ali je to suvie
sloen i dalekosean zadatak, da bi ga dananji astrolog mogao
koristiti II praktine svrhe ili pomnije prouiti.
U davna vremena visoki svetenici su poznavali zvezdane i
planetarne "sile" i zemaljSki magnetizam, i na tom saznanju su
izgradili sistem od koga je, uistinu, poneto ouvano, iako su njegove
138

osnove zaboravljene. Ima ljudi na zemlji ije psihike sposobnosti

reaguju na podsticaj ovih sila; neki su, na primer, osetljivi na
zemljotrese ili atmosferski pritisak na sasvim poseban nain. Takvi
ljudi, u svom unutranjem ustrojstvu poseduju sile Odgovarajuih
planeta, koje izazivaju poremeaje na Zemlji. Izvesne planete utiu
na stanje "vode", "vatre", .,zemlje" i "vazduha " na Zemlji, delujui
na njenu auru.
Osnovn i princi p je pri nci p sveoptegjedi nstva. Zemlja nije nita
do jedno od tela u su nevom sistemu koje je prolazilo kroz uslove
postepenog zgunjavanja, da bi postalo onakvo kakvim ga m i
poznajemo, ali su tc uslove diktirala druga nebeska tela, Mesec,
Venera, Saturn i ostale planete.
Planetarna bia sc, II izves nom smislu, mogu smatrati grupnim
Duhom planeta, i uz pomo vizueIne imaginacije mogue ih je
obdarili sasvim definisanim oblicima, kao IO se lO i inilo u drevna
vremena. Iz njih su, putem vizija i mate, evoluirali astraini oblici
sila, poznatih u mitologiji. Otuda postOji tesna veza izmeu
planetarnih bia i Odgovaraj uih bo.1nstava, a nemali broj naunika
i danas se bavi prouavanjem tog odnosa.
Na koncu evolucije, planete sc menjaj u, i tokom naredne
evolucije uruge planete stupaju u dejstvo, tako da sc dananja
astrologija suoava sa praktino nesavladivim potekoama.
Mnogo se jo moe rei o ivotnim rojevima i nainu na koji
njihova evolucija i u nae vreme utic na oveanstvo. U proceni
stanja oveka i njegove evolucije, neophodno je obuhvatiti i
dogadaje koji pripadaju davnoj prolosti. Tokom raznih istorijskih
perioda, izvesne planetarne sile - a izraz " planetarne sile" daleko vie
odgovara naoj nameni od izraza "planete " - delovale su na zemlju,
svaka u skladu sa svojom prirodom; a kada sc ponovo nadu u blizini
Zemlje, one izvlae na povrinu Odgovarajue clemente u njoj. Iako
kacmo " planetarncsilc" , ovde pourazumevamo i zvezda ne sile, koje
deluju posredstvom Su nca, i predstaVljaju zodijake znake, ali je to
suvie opirna tema da bismo se njome pozabavili do detalja na ovom
mestu. Bilo kako bilo, obratite 'panju na znak Blizanaca, budui da
su sile koje on simbolie izvrile uticaj na Atlantidu, a ponovo e
stupiti u dejstvo i u nae doba. Dananje konstelacije zvezda su
unekoliko sline onima koje su zabeleene u poslednjim danima
Atlantiue: neke od glavnih planetarnih sila i znaka ponovo deluju na
ovea nstvo, pa iako su kombinacije razliite, postoje slinosti u
unu tranjem ustrojstvu, tako da je svet, iako mu ne preti opasnost
od vodene kataklizme, prepun sukoba, protivrenosti i svakovrsnih
razdora.

139

KOSMIKA DOKTRINA

ADDENDA

17.

Razmolrimo joS jednom drugi roj, ivoIni lalas onih uzviSenih

Regenala Logosa, koje nazivamo Gospodarima oblika. Mogli bismo
ih zvali i " gradileljima " , jer zahvaljujui njima nastaje svaki oblik.
Oblik koj i pokriva ili zaprema ivoInu svest gradi lelj i su stvorili ta ko
da odrl"wa ivOI za vreme koje je potrebno da on reaguje na Ulic.1je
sfere na kojoj sc nalazi, nakon ega sc iVOl povlai, da bi preao II
drugo stanje, ostaVljajui oblik da sc razloi na clemente sfere. Ovo
je jedna od najsIarijih ideja o "smrti " , tako da su Gospodari oblika
istovremeno i "Gospodari smrti " ,
Kada dode do masovnog umiranja, naroito II ratovima,
Gospoda ri obi ika Sl II paj II na scen ll, jer jc II ta kvi m vremenima i tava
pla lcta potresena, i njene sile zaht vaju rekonstrukciju. Gospodari
prevashodno sc bave grupnim duhom, a ne pojedincima, ali
oblika
lamo gde veliki Uitelj poduava oveanstvo (posebno u pitanjima
ljudske eVOlucije), Gospodari oblika su na delu, prilagodavajui
"planetarnu materiju" novim i uzvienijim idejama koje takvo
uenje uvod i. Kada je Hrisl, koristei lelo Isusa Nazaretskog, izvrSio
snalA n ulicaj na pianelu Zemlju, doSlo je do izvesnih, iako leSko
sraunljivih, promena u pravcu ladaSnjeg kretanja Zemlje. Ove
promene nauka moda i nije uoila, ali logoidnc sile su promenile
kurs da se malo slobodnije izrazimo, i unu traSnje sile na poledini
mal11fcstlclJC - cLcflna struktura - poele su da sc menjaju. Oblik
nijesamo obris,veje celovil, i ispunjava potrebu ivo la za Oblijem:
oblik sc ne pOjavljUje odmah u pOIpunosti, ve raSle i razvija se
lokom evolucije, kao to je 10 sluaj i sa ivotom.
G ?SpOdari oblika dcluju na poslojec obrisc ili konfiguracije
kosmlcklh oblika, kao Io su zvezde, planete i velike kopnene mase.
Drvni narodi biIi su svesni ovih iskonskih bia (Gospodara oblika)
l nJ hovJll moI I nazlv 1i su Ih t1tanskllTI silama, koje stoje u tesnoj
?
veZI sa vatrom I metalnIITI rudarna, a ukazuju im se poasti u nekim
od najsIarijih Mislerija.
u pozadini velikih hemijskih (i alhemijskih) vatri. Oblija
. Oni sumeSa
nJem I sJedlllJ3vanJem elementarnih sila i metalnih i
IzgraduJu
mineralnih sila na Zemlji - stvarajui svakojake slruklure, a posebno
planet rne, Jcr su u ravo oni zasluni za naslanak planeta.
Pnmeuete da su naJveI, najprostraniji oblici istovremeno i
najjed nostavniji - velike sferine forme su sasvim proste, dok
sloenost u manji Ill tiplVima raste, kao to se vidi i ako uporedimo
ogromne pratstonJskc ZIvotIIlJe sa danaSnjom faunom. "Spoljanja"
struktura planeta doista je krajnje jednostavna.
Gospodare oblika moemo nazvati i Gospodarima ritma (kao
to Gospodare plamenova nazivamo i Gospodarima vibracija), zbog

rilminog toka njihovog napredovanja i povlaenja, prilikom

Obrazovanja vasione. Njihov ritam, kao prvi koji II vasioni nastaje,
ustanovljuje velike rilmove " smrti" i .,radanja " . Otuda ih mi
nazivamo i Gospodarima smrti, (l kao takvi, u tesnoj su vezi sa
prstenom Hausa. Njihova je velika pokretaka sila reakcije, koja e
na kraju unilili svaki oblik i oslobodili silu . Gospodari oblika su
zasluni za nastanak mineralnih formi, kuje predstavljaju korak dalje
u evoluciji oblika na zemlji, ci iVOl planete je, na izvestan nain,
sadran u mineralu.
Sve drevne legende o velikim moima podzemnog sveta haol.inim silama ekia i nakovnja, iSkivanju oblika velikih struja
sile, Bogovima-kovaima - govore o Graditeljima i niim vrstama
elementarnih bia, koja su u slul.bi GospOdara oblika. U pravilno
sprovedenom obredu, clemenlarna ilia grade izvesne oblike u
aSIralu, koji zadrava skup napona sile, svc dok na njegovo mesto ne
dodu nove sile: rilam ponaVljanja je ovde od presudnog znaaja, jer
estim ponaVljanjem operacije oblici posIaju "vrsti " , onoliko"
koliko je to mogue na aSIrainoj ravni. Kao to sposobni i " uticajni
okultisla koristi usluge i saradnju ovih graditelja, tako je i Logos, u
makrokosmosu, koristio moi Gospodara oblika za gradnju, nesamo
Zemlje, ve i ostalih planeta svuga sistema . itav sunev sistem
isprepiilan je uzajamnim vezama, lako da sc reneksije obeleja
drugih planeta mogu opaziti unutar izvesnih mineralnih oblika na
Zemlji - odredeno drago kamenje je, na primer, II Lesnoj vezi sa
nekim planelama, a lo nije puko sujeverje. Nadalje, izvesni metali
imaju sastav koji se lako moe dovesti u vezu sa nekim osnovnim
obelejima i supstancama drugih planeta, a imajte na limu da se ne
radi o analogiji, ve o stvarnoj i neospornoj vezi.
Da bis le slekli nekakvu sliku o velikim Gospodarima oblika,
pOkunjte da zamislite ogroman amfiteatnr pod zemljom, u tami
ispunjenoj clvcnill1 ll1unjama izuubine unutranjezemlje. Oslunite
i ucle zvuk ekia koji udara o nakovanj, spoetka sasvim slabano,
jer je veoma udaljen. Zamislile kako sc ovaj zvuk postepeno
pribliava, u st rahovi (Om ri trnu, teak, sna;l..a n, jed nostavan. Kako se
laj rilmiki zvuk pojaava, polako poinju da sc pomaljaju obrisi
gigantskih oblika - koji se mulno i nejasno, samo delimino naziru,
budui da su suviSe veliki i suvie snani da bi mogli da se sadre u
svemiru kakav je nama poznat. Nastojte da osctite eterinu estinu
" nejasno raz.nnatog oblika.
iza
"
Gospodare oblika krasi izvanredna strpljivost: oni provode i
milione godina nad zadatkom koji su sebi postavili da bi ga izvrSili
savrScno. Svaku put kada se vrati svome poslu, veliki radnik unosi u
njega novu mo, koja proistie iz Logosa i sfere u kojoj je do tada

140

141

KOSMIKA DOKTRINA

ADDENDA

delovao, i ispoljava sc tl POIlCLo iZl11cnjcnol11 lipu .sile. I veito veliki

eki odzva nja i odzvanja kroz vrellle - gradei, razgrad lij ui i ponovo
gradei: takvi su uzvieni Rcgcl1 ti Logosa kojima je povcrcn ovaj
posao.
Gospodari oblika slue i onim aspeklima Logosa, koji se nalaze
u pozadini smni, regeneracije i ponovnog slvaranja. Njih emo
!H!ZIVHt l da nam pomognu da sc oslobodimo od oblika, kada za to
dade vreme. Onaj ko poznaje i razume smrL, ve je prcvaziao smrt
- 011 je uenik Gospodara ohlikl. Dobro Clc initi ako razmiljate o
velikim ncimarim(l, koji su stvorili i nas i planetarne srere. Oni su
boanski namcsnici, sa kojima moemo saradivati II svim stvarima II
kojima vladaju zakoni ohlika, bilo na astralnoj, bilo na rizikaj ravni.

I n t eligencije" sfera, koje pripadaju prvom roju .

To su
"
Gospodarima plamenova. Oni su zaokupljeni arhetipSkim silama
sfere, i upravljaju Andelima sfera", koji, svaki u skladu sa svojom
"
prirodom, izvravaju njihove elje.
Sfera Malku tl obuhvata svetQvnu ravan i duhovne vrednosti
koje se nainzc unutar zgusnute ma terije - odnosno "duh atoma".
Malkul je pod okriljem Gospodara eliri elementa, koji se zove
Sandalphon. Ovo je Arhandeo, koga l reba da prizivaju posebno oni
kOJI se n e s nalaze dohro na fizikoj ravn i,jer je "dua" fizikih stvari
u njegovoj nadlc7.llosti. Kada biste svoj im rizii::k im ulom uspeli da
uoite stvarno stanje unut ranje ravni, na primer, stolice ili stola,
pri melili bis le sasvim lagan u vibraCiju i krelanje bezbroj n ih siun ih
molekula" koji dre na okupu vrs lu malerij u. Sandalphan je
"
vrhovnI Gospodar svih ovih aklivnosli. Oni kol! su lome skloni,
.
mogu da vlzualJZlIJu UZVieni andeaski oblik II CeLiri kabalistike
al uta - sv?tlo- u t ?j . asli nasto-zlcnoj ' crvenk<lsto-smcoj
ojc
.
.
.
I crnoJ: N) ego a vlb aclp Je leska I troma,Jer pn pada ravni zgusnute
.
.
nateflJ ? I prvIm slOjeVima clerilic ravni koja sc nalazi neposredno
Iznad nJc.
fera Jcsoda obuhata, izmedu ostalog , udaljen iju i skriven iju
elcnn u supsla ncu - kOja se ponek (ld naziva Akaa a njen Arhan eo
pozl a t j ? 'pod imeno m Gabri el, vladar mnog ih suptil nih kraljevstava
.
u pnrod l 1 oveku. On Je Gospo dar snova i istan anih vibrac ija retke
.
vr t , kOJe ogu eJ? podst aknu vidov ite spOSO bnost i u oveka. U
hrlca nslvu J e Gabri el povezan sa BlagoveSlim a, delom zbog loga lO
Je an misli ni Glasn ik" - budu i da vlada poseb nom vrSlom poruk a
"
kOJe dop,r u do ljudsk og uma sa udalje nih ravni. On je, u slvari Aneo
B lagovesti, n e samo za Marij u, ve i za mlloge druge. Otud a II

njegovu nadlenosl spada i san, kao slanje u kome je fiziko lelo

pasivno, tako da sc suptilnija tela mogu povui na druge ravni. Dobar
deo njegovog posla predsti.lvlja i usadivanje "meseeve svesti " tl
oveka. Gabriel ima sposubnost magnetskog privlaenja ljudske
due, poput privlanosti velike vodene sile, te deluje na fiziku mo
kao nekakav sedaliv - oduzimajui joj svesl. Moemo ga predslavili
kao ogroman oval srebrnaste supstance, sa nenim lila i ljubiastim
prelivima Jcsoda na ,.krilima", a poseban lip njegove vibracije
nalikuje zvuku monih vodenih talasa.
Sferom Tifarela vlada Arhaneo Raphael. On od rava
isceliteljske i ivotvorne moi suneve svetlosti i ima posebnu ulogu
li modernim meLOdama radijacije i infra-crvenih i ultra-Ijubiastih
zraka, iako su one, J10smatrane sa stanovita ezotcrije, jo uvek u
povoj ima, kao discipline.
Konano, Arhanco sfere KelCra je Melalron, za koga sc kae
da je zasluan za davanje simbola Drveta ivala oveku. On deluje u
uzvienom svelu kosmikih Arhelipa, i njegov je u licaj veoma redak,
a javlja se u vidu zaslepljujueg bljeska, osvelljavaj ui duboke
duhovne iSline.
Do sada smo pomenuli Sefirolc na srednjem stubu simbola
Drveta ivota. Razmotrimo sada Sefirote preostalih dvaju Stubova.
Arha ndco sfere Hokma ha jc Ralziel, koji jc doneo krealivnesile,
na poelku evolucije. Teko je ljudskom umu opisali lakva bia kao
lO su Melalron (sfere Kelem) i Ralziel, jer o n i pOlpuno nadilaze
svaki nema poznat oblik, i ne moemo da ih "svedemo" na simbol,
koliko god se lrud i l i. J ed i no ih je mogue opisali kao velike " Slubove
slave", neodreenih obrisa.
Arhandeo sfere Binaha - Tzaphkiel - zasluan je za formulaciju
svih mistinih kultova koje su Adepti unutranjih ravni s ' vremena
n a vreme prenosili oveku. On je "Arhaneo hrama", a moemo ga
zamislili kao beskrajno prisuslvO koje sjaji izvesnom ivom lamom,
sa prekrasnim ruiastim sjajem u sreditu.
Arhaneo Heseda - Tzadkiel - veoma je u l icajan u pruanju
blagonaklonosti, potpunog mira i veite sigurnosti i izvesnosti. Ovo
jc Arhaneo koji moe da bude od velike pomoi ljudima koji su
skloni nervozi ili neuravnoteenosti i naglosti temperamenta.
Arhandeo Geburaha je Khamacl, zalilnik slabih i grenih,
Aneo osvetnik, koji kanjava prekrioce zakona.
Arhaneo Neeaha je Haniel, Arhandeo sfere sklada i lepo le, le
meusobnih odnosa, kako sfera, lako i planela, biljnog, ivolinjskog
i ljudskog ivola. On je uzvieni arhelip simpalelike vibracije.
Moemo ga zamislili kako blisla zelenim i zlalnim plamenovima, sa
svellou ruine boje iznad glave.

142

143

IR.

U Mislil/oj Kabnli pominju se Arhandeli desel svelih Scfirola.

KOSMIKA DOKTRINA

Arhandeo Hoda jc Michael. Hod je sfera ,.magije", a Michael je

njen Arhan<.leo, jer on dri pou kontrolom razne zloudne uticaje,
koji hi mogli dospeti u svet ljUdi. Otuda je on kljuni i neophodni
zatitnik u " magijSkim formulama " - posebno kada ih prnktikuju
neiskusni i nedovoljno upueni ljudi.
Drevni Jeyreji navode itave 'Indenske horove poimenice, pored
uzvicnih bia koja smo ovdc nabrojuli. Bilo bi nam potrebno suvie
vremena i prostora da sc svima njima pozahavimo, i zato smo tek
naznaili onih deset koji su tako veliki da, svaki u svojoj sferi, vladaju
monim buanskim emanacija ma, Mnogi Upuenici naslaje da
stupc II kontakt sa boanskim silama Sefi rota (putcm ho:t..anstava
raznih panteona), dok se, u stvarnosti, neke arhetipske moi ovih
sfera najbolje sprOVOde U7. pomo arhandeoskih oblika.
L9.

Uenje o zvczuanim Logosima - o kojima smo govorili tl

dvadesetom poglavlju - veoma jc znaajno i zaslu/.uje puno
razmiljanja i meditacije. U ovoj knjizi nalazite ga II sasvim saetom
obliku - uglavnom zbog sloene i teke prirode ideja, koje nije nimalo
lako adekvatno jeziki izraziti. Valjalo bi vam da razmiljate o
velikim Uiteljima i Spasiteljima ovea nstva, koji su na sebe
preuzeli vodstvo tl raznim fa1..<lma evolucije.
Razmiljajte o snanim uticajima i " uslovima " , koji izviru iz
velikih struja sile, a simbolie ih Zodijak - veliki Zodijak zraka, i
poznatiji manji ZOdijak. U ovim velikim strujan," sile ispoljavaju se
razne vrste iskupitcljske logoidne sile, ili, izrazimo to II kosmikim
terminima, velika kosm ika sila stapa sc na naroit nain, II
naroitim prilikama, sa onim to emo nazva ti centralnim aspektom
Logosa, da bi sprovela svoj uticaj na evoluCiju. Kada odredeni tipovi
ove velike sile dotaknu nau evoluciju, oni neosporno deluju na
svakoga od nas, tako to pomau, hrane i podravaj u nae boanske
iskre. Tako je uvek bilo, lakom itave nae evolucije.
Bie o kome najvie znamo je onaj, koga ponekad nazivaju
" . O n je takorei, grupni duh" tog
Gospodarem
purpurnog
zraka
"
"
zraka - veliki grupni duh koji se nalazi u najvioj fazi, usmeravajUi
nau evoluciju ka svom cilju. Strahovita sila o kojoj govorimo,
"pamazana sila" purpurnog zraka, povremeno sc, do izvcsne merc,
fokusirala u nekom velikom Vodi ili Predvodniku, koji bi se pojavio
u svetu ljudi, ali je Gospodar purpurnog zraka, dakako, jedinstven.
Sloenost ove ideje skoro je nemogue izraziti samo reima.
Neophodno je prii joj sa d ubokom kontemplacijom i
koncentracijom, a nc samo sa intclektualnim razmiljanjem, da b i sc
postepeno dolo do razumevanja.
144

ADDENDA

Imena i osobine koje sc tradicionalno pripisuju zcdanim

Logosima od velikog su znaaja, ne samo zbog loga to pru aJu neka
odredenja bia, kroz koja sesiJa fokusira u l:\'0I1 SVCl, v zalO lO
n:lS mogu dovesti u vezu sa komik? moi op n d!la 1 liu zraka,
ispoljenu u doba ka<.la su nOSIOCI lih Imena I osobll1a biii na ovom
"

o
Hrista
Dakako,
postoji
razlika
izmedu
"kosl1li
i i!e
svetu,

kosmikog Hrisla koja se fokusira u nekom pOJcdlncu, mcdutlm,

imajte na umu <.la sila kosmikog Hrista putie iz kosmikog Hrista,
i bez njega sc ne InU;l.C manifcstovati.
Sile zvczdanih Logosa su veoma snaznc I veoma dubokc. ValJalo
bi da ih mentalno poveelc sa onim apstraktnijim aspcktima o
ovcku, koji se u ezolcriji nazivaju "vie bic", ili individualnost.
Pod okolnostill1<l priprcmljenim na odgovarajui nain, mogu
je uspostaviti kontakt sa ovom silom, ali obred. treba da se sprovodt
izuzetno obazrivo, poto ona urne da Ispolji razarajuI uticaj u
spaljivanju neisti " , ukoliko se suvie pribli,i zemaljskoj ravn . U
"uobiajenim ritualnim uslovima, ona delUJe da upotrebimo
.
.
simboliku kabalistikog Drveta tvota - sa najvteg trougla, kroz
Tifaret, i ne "sputa se ispod" te Scfire, iako se povr,cmeno d aa da
prodre sve do aSlralnih i eterinih ivoa, koristet .grpu ljudI kao
osnovu ma 111 restaclJc, prouzrokuJucl reperkUSIJe, I oZlea uJul sve
.
lanove tc grupe, budui da niko ne moe a dade u dod,lr. sa tak?,
velikom silom , tl da ostane neozledcn. Pn tome sc veliki "zrak
.
sudara sa viim biem, na takav nain, da ga nagoni na stapanJc sa
linou, i zbog loga bi svi evenlualni uesnici u ovom rilu alu, izuzv
,
,
onih koji su u dovoljnoj meri uznapredoali u pogledu II1tegractje
pomcnutih aspckata svoga bia, osct !lJ snazne posledice, kOJc na tom
stadiju mu razvitka najvc ovatnije ne bi hili II sta j u p dncsu,
kontaktu sa "zrakom", linost treba da, na neki naeIIl, ,1psorbuJe
iskustvo vieg bia, isto kao to vie bie Ireba da apsorbuje iskustva
linosti, nakon fizike smrti.
Sila kosmikog Hrista moe se zamisliti kao sila viih ravni
Sunca iza Sunca " , koja u izvesnom smislu sjedinjuje zrak sa
Logosom , Dolo je vreme II kome sc velika sila, u celini, vie n,ee
fokusirati u nekom pojedincu, ve u grupi - irei sc sve vie, da bl na
kraju obuhvatila itav sveL ,,.Telo " unutranje. ravni, .ojim se sila
sada slui, moete zamislili kao najlIZVIeIlIJu etcflcnu IdejU o
Horusu. Medutim, bia u kojima sc sila jednom fokusirala, jo uvek
deluju na udaljenim ravnima, i zadravaju II kosmosu sasvim
odreenu mo, koju su nekada sprovodila na zemlji.
Vezivanje " zraka" sa nekom naroitom bojom ponekad izaziva
zabunu. Zrak " kosmikog Hrist.a je zrak vrhunskog duha
GospOda ;; duha. On deluje kroz precesivne znake Zodijaka i sadri
y

145

KOSMI(;KA DOKTRINA

ADDENDA

sebi itav spektar ili niz slojeva boja, a takozvani .. purpurni zrak"
samo je jedan sloj iz tog niza. Zeleni zrak, ili zeleni sloj istog velikog
zraka, delovao je preko sile, opisane u legendama o Ozirisu, Orfeju
i Dioniziju. To je istinski Zrak duha, koji vodi do najskrivenijih
svetilita "Misterija ".

Tri su naslova koja bi vas mogla zbuniti, ukoliko nemate jasnu

ideju o onome iO sc njima oznaava. To su: 1. planetarni entitet, 2.
planetarna in teligencija, ili arhandeaska in teligencija, i 3.
.
planetarno bie.
Planetarni entitet je logoidna zamisao planete, kakva ona treba
da postane u du hovnom smislu, na svretku svoje evolucije. Ideju o
tome nalazimo u broj nim simbolikim opisima, kao to je
,Kraljevstvo", " Novi Jerusalim " itd.
.
Planetarna inteligencija, ili arhandeaska inteligencija je
Arhaneo kome je povereno da "vodi " planetu, tokom njene
evolucije. Taj Arhaneo pripada prvom roju. Zemlja je poverena
Arhanelu, koji je na Z,' padu poznat pod imenom Sandalphan. za
njega se kae da je prvi preuzeo neposrednu upravu nad zemljom, u
doba lemurijskog perioda, kada je vatra, na naroit nain, doneta na

zemlju. Smatra seda ovaj Arhandeo, koliko god da je velik, nije ravan
planetarnoj inteligenciji Venere ili Merkura; sa naeg sadanjeg
stanovita, medutim, njegova je veliina !<lko nesaglediva, da lak."V3
distinkcija ima iskljuivo akademski znaaj. 1 sam Sandalphon se
razvija i prua, da tako kaemo, ka drugoj velikoj sili - a ova ideja je
izraena II izvesnim ezotcrinim alegorija ma, koje se tiu simbolike
braka. Povremeno su veliki entiteti drugih, razvijenijih .. planeta "
dolazili u dodir sa planetarnim delom Sandalphona, a naroito
Venera.
Planetarno bie je ogroman elemental koji sadri svest (u
najirem smislu rei) svakog od njegove dece - pri emu su deca sva
bia koja ive na zemlji, ljUdi, ivotinje, ptice, gmiwvci, ribe, insekti,
itd. U velikom clementalu su svi oni, ili bi trebalo da budu, jedno,
kao to su jed no i u svoj im uzajam ni m odnosima. Tal ike su sc bolesti
i poremeaji javili upravo zbog toga iito su ti odnosi potreseni,
raskinUli, ili zanemareni. Moemo da zakljuimo da e, kada nastupi
" (odnosno kada sc logoidna ideja o ovoj planeti II
Kraljevstvo
"
potpunosti ostvari), sva zemaljska stvorenja zaista biti jedinstvena,
na izvesnom nivou.
Svi ljudi Ireba da imaju na umu da su veliki dunici zemlje, koja
je u pravom smislu rei njihova majka. Oni su sainjeni od njene
supstance, i sve to oni radc, sve to otkrivaju u nauci, sve to stvaraju
u umetnosti i industriji, sve je to deo zemlje. Medutim, ona se razvija
sporije od svoje dece, koja svojim razvitkom moraju pomoi njen
razvitak. Zato, neka sve to radiLe ne bude samo radi vae koristi i
interesa, ve i radi koristi i inicresa planetarnog bia. to vie svesno
inite za dobro svog ogromnog elementarnog roditelja, to ete vie
i sami prosperirati. Nema tc stvari na zemlji, nema le zamisli, koja
se ne tie pla netarnog bia, koliko god uzviena i dobra ona bila, i
koliko god, na alost, niska i zla. Vi imate veliku Odgovornost, ne
samo prema sebi, niti jedni prema drugima, ve i prema grup nom
duhu zemlje, prema vaoj veli koj majci.
to ste vie u dodiru sa njom, to ete bolji kontakt uspostaviti sa
njenom vodeom inteligencijom, koja e i vas VOditi, i to ne samo u
stvarima koje se odnose na zemaljSki ivot, ve i u onima koje vam
utiru put u budunosti, u vreme u kome e se planetarno bie
sjediniti sa planetarnim entitetom. Zato pomozitestapanju logoidne
ideje zemlje (koju, iako ne moete jasno pojmiti, ipak, u izvesnoj
meri, moete zamisliti) i planetarnog bia. Neka se taj cilj ujedini sa
vaom eljom za napredovanjem u evoluciji i naporom c)a, koliko
god moete, pruite pomo svojoj majCi-zemlji. Sa vaim razvitkom,
koji vekovima traje, razvija se i vaa majka. Kada skrenete sa pravog

146

147

tl

20.

ovek pre sega duguje lojalnost Jednom - Svejedinstvu.

" nije naroito prikladna re, jer Jetlan je zakon - ncma
Lojalnost
"
drugog tipa postojanja; u njemu se kreemo i ivimo. Neophodno je,
medutim, razumeti da je Jedan - Logos - u stvari postajue ispoljenje
Neispoljenog. On je jedinstvo, ne zhog toga to je koncentrisan ili
ogranien, ve zbog loga lO je neizdiferenciran.
Jezgro hia svake hesmrtne due je "jezgro energije " u
Ncispaljenom. Logos obezbeduje uredenu supswncu manifestacije
na svim ravnima, i otuda mi gradimo tela man ifestacije na svim
ravnima. Time je nae postojanje uslovljeno, budui da je logoidna
priroda zakon postojanja, kome se mi moru mo pokoravati, ukoliko
elimo da skladno ivimo II manifestaciji. Jezgro ivih dua ne potie
iz logoidnog bia, ve iz samog Ncispoljenog. Meutim, kako se
ovek manifcstuje u sferi Logosa, on mora da deluje u, i kroz uslove
koji su zakoni logoidne prirode. Sunev Logos je Bog naeg sistema,
pa dakle i njegov zakonodavac. Delujui preko arhandeoskih Voa
i planetarnih bia, Logos je izvor izdiferencirane energije, koja se
manircaujc unutar suneve nebulc. Ukratko, sunev Logos
uslovljava i odrava manifestaciju u svojoj vasioni. Veliko
Neispaljeno nije niim uslovljeno.
2L

KOSMICKA DOKTRINA

pUla yi i nju zavodile na stranputicu, a lO jc tc7..ak greh. budui da

prouzrokuje degradaciju
planetarnog bi;).
BudiLe mudri pa, kada mislite (} planetarnom biu, mislite i o
drugim ohlicima ivota koji obitlvaju II vacm svetu - pticama,
ivotinjama, insektima, elementima i svima drugima, je r II odn os u sa
njima vi morale da ivite. Mnogo jc sujeverja i sentimentalnosti
nataloeno oko ovog boanskog Zakon'l o Svcjcdinslvu, ali, pre nego
Sto odbacite ta kvo sujeverje, razmislite koliko jc istine sadrano II
velikoj ideji o svepro'.imajuim odnosima svih ivotnih oblika.
Shvatile da jc planetarno bic, bie ncsaglcd ive starosti, II kome
sIe vi usadeni, i iz koga crpile svoj zemaljski ivo\. Ono je nalik sau
ogromne konice, sa miiion ima siunih pela koje vredno prave
med. Nemojte zaDoraviti ni arhandeosku inteligenciju, lako punu
ljubavi, brige i odanosti prema svakom zemaljskom stvoru, jer sva ki
Slvor je deo zemlje. Ona vas moe voditi, bilo posredno, prcko
pl a ne lar n o g bia, bilo neposredno, ako joj pravilno priS l upi le i
osvojite privilegiju da sa njom stupite u direktan dodir.
Sve to je ovde reeno, koliko god vam nestvarno delovalo,
duboko je istinito, i vredno predanog razmiljanja .

148