TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PENICE

Mr Dragan Tomi PSS Vranje

Penica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja irom

sveta. Poreklom je iz jugozapadne Azije, a
najverovatnije
mesto
odomaivanja
penice
Dijarbekir u Turskoj. irenje uzgoja penice poelo
je tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000
godina mogla nai u Etiopiji, Indiji Irskoj i paniji.
Milenijum kasnije stigla je i u Kinu.
Penica se u svetu gaji na oko 100 miliona ha, u
evropi na oko 23 miliona ha dok proizvodnja
penice u Srbiji je zasnovana na blizu 500.000 ha.
Na teritoriji Pinjskog okruga pod penicom je
zahvaeno oko 17.000 ha a na teritoriji Vranja na
oko 6.500 ha.
Penino zrno ima iroku primenu poev od
upotrebe za ljudsku ishranu, preko upotrebe za
stonu hranu i u industriji alkohola.
Strna ita gaje se od 67 severne geografske irine
do 40 june geografske irine. Za grupu biljnih
vrsta iz jedne familije (Poaceae) ovo je veoma irok
areal. Nove sorte poseduju genetski potencijal za
prinos i kvalitet zrna na znatno viem nivou od sorti
ranijih generacija. Ograniavajui faktori proizvodnje
ostali su agroekoloki uslovi, dostignuti stepen
razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnikaproizvodaa odnosno transfer znanja.
Zahtevi penice prema zemljitu :

Penica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i

fizikih osobina zemljita. Najuspenije gajenje je
na ernozemu, livadskoj crnici, krenim i plodnim
aluvijalnim zemljitima gde je pH vrednost 6,8 7.
Tee se gaji na tekim zbijenim zemljitima
optereenim suvikom vode. Na lakim peskovitim
zemljitima, gde imamo veliku brojnost vazdunih
pora i mali kapacitet za vodu mnogo lake dolazi do
izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim
mesecima.
Plodored :
Penica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu
setvu (ne sejati istu sortu), ali ne podnosi
monokulturu, jer dolazi do smanjenja prinosa zbog
nepodnoenja(korenskih izluevina) i tetoina.
Treba je gajiti na poslednjem mestu u ploderedu.
Pogoduje joj plitka obrada i predusevi koji rano
naputaju parcelu zbog adekvatne pripreme
zemljita i setve, kao i predusevi koji ostavljaju
zemljite isto od korova, dobrih fizikih, hemijskih i
biolokih osobina. Dobri predusevi su: zrnene
mahunjae (soja, pasulj, graak), mak, ozima uljana
repica, ozime smee za proizvodnju zelene stone
hrane, krompir, konoplja za proizvodnju vlakna,
duvan, rane smee za zrna za ishranu stoke,
konoplja za seme, suncokret i rani hibridi kukuruza.
Loi predusevi su: sirak (ostavlja isueno zemljite,
koren u povrinskom sloju, proima zemlju, ostavlja
busen), muhar, kasni hibridi kukuruza, suncokreta,
kasne sorte eerne repe (eerna repa ne bi
trebala da bude predusev, jer je ona teba da doe

na prvo mesto u plodoredu, a penica na

poslednje). Kod nas su najei predusevi: kukuruz,
suncokret (koji moe biti dobar i lo - ako se posle
ranih hibrida suncokreta ne izvri zatitna obrada
zemljita, da bi se spreili gubici vode
isparavanjem), eerna repa ne treba da bude
predusev, graak i konoplja su dobri predusevi,
penica u ponovnoj setvi je dobar predusev. Ona je
dobar predusev za sve osim za jeam, ra, ovas, jer
se skida sa parcele rano i sve agrotehnike mere
mogu da se izvre na vreme, ima dosta vremena za
obradu zemljita kao i za suzbijanje korova.
Osnovna obrada :
Dubina, nain i vreme osnovne obrade za
proizvodnju penice zavise od preduseva, osobina
zemljita, klimatskih uslova podruja, sudbine
etvenih ostataka i sistema obrade. Na teim
zemljitima obrauje se dublje, jer se bre sleu. Na
lakim i peskovitim zemljitima obrauje se plie.
Ako su suve jeseni, prethodni usev iskoristi vlagu iz
dubljih slojeva zemljita, a u povrinskom sloj (10 15 cm) ima minimum vlage primenjujemo obradu
bez otvaranja plastice, koristei izel plugove. Radni
organi nebi trebali da prodiru dublje do 20 cm. Na
taj nain postie se samo rastresanje povrinskog
sloja zemljita ali bez okretanja. U tom sluaju
etveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele.
Ukoliko su vlane jeseni bez obzira na predusev i
stanje zemljita mora se vriti klasina obrada
zemljita oranjem. Dubina bi trebala da bude to
manja, ali se etveni ostaci moraju kvalitetno

zaorati. Ako za predhodnu kulturu nismo izvrili

dublju obradu moemo poveati dubinu oranja na
20 - 23 cm, a ako su veliki etveni ostaci onda i na
25 cm. Ukoliko se penica gaji posle lucerke vre se
dva oranja ili oranje sa predplunjakom. U prvom
oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i
zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat
sa korenom. Predplunjak odseca vrat, a plug
odmah za njim see koren. Ako se ore odmah na
pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljita e se
regenerisati i uguiti penicu.
Predsetvena priprema :
Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit
povrinski sloj koji e prekriti seme i optimalno
zbijen sloj na koji e se poloiti. Rastresiti sloj
smanjuje otpor klici pri nicanju, a drugi sloj
optimalno zbijen obezbeuje dobar kontakt izmeu
semena i zemljinih estica. Kasnije taj sloj treba da
obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke. Ako
nemamo pravilno obezbeena ova dva sloja otpor
klici pri klijanju moe biti velik, kontakt korena i
zemljinih estica lo i u sluaju sue. Ako je
optimalno zbijen sloj vlaga se due zadrava i ova
vlaga e trajati 5 7 (10) dana pa e biljka pri prvoj
kii nastaviti razvoj. Predsetvena priprema se izvodi
razliitim oruima, u zavisnosti od obrade: ako je
obrada izvrena izel plugom dovoljno je jednom
preci setvospremaem, ako je klasina obrada u
suvim jesenima (suvo zemljite) predsetvena
priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnile
buse, sabilo zemljite. Kasnije se prolazi

setvospremaem dva puta. U vlanom jesenskom

periodu (klasina obrada plugom), predsetvena
priprema se izvodi lakom tanjiraom ili lakim paker
valjkom, a predsetvena obrada setvospremaima,
rotacionom drljaom, derminatorom, drljaom
(lakom ili tekom). Broj prohoda zavisi od kvaliteta
osnovne obrade.
ubrenje:
ubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekolokih
uslova, potencijala regiona za stvaranje prinosa, od
potencijala sorte, njive i od agroekolokih uslova
godine. Oni utiu na planirani prinos, a u zavisnosti
od potreba hraniva ista se vraaju na osnovu
obezbeenosti zemljita hranljivim elementima.
1 t zrna + vegetativna masa
N 20 30 kg ;P2O5 8 16 kg :K2O 17 25 kg
Kod fosfora vraamo vie od iznetog prinosa, jer u
zemljitu nema mineralne materije iz koje bi se
mogao osloboditi fosfor. Kod kalijuma, kod
raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona, u
glinenim mineralima. Vraamo samo ono to
iznosimo prinosom, jer e se raspadom nadoknaditi
ostalo. Ako se povea koliina P2O5 i K2O do 15 mg
tada se prinos poveava, sa nivoa obezbeenosti
15 20 mg prinos stagnira, posle 25 mg prinos
poinje da pada, a preko 40 mg poinje toksina
vrednost (postoje zemljita sa 100 200 mg).
Izbor sorte :

Prilikom odabira sotrti prnice treba voditi rauna o

sledeim elementima: biolokim osobinama,
ekonomskom aspektu i organizacionim elementima.
1. bioloke osobine duina vegetacije, kvalitet
(prinosne sorte lo kvalitet hleba, visok prinos ;
hlebne sorte kvalitetan hleb, osrednji prinos ; sorte
poboljivaci vrlo dobar kvalitet hleba, niski prinosi)
2. ekonomski aspekti razliita cena za ove tri sorte
3. organizacioni elementi dobra organizacija i
upoljavanje radne snage; treba gajiti vie sorata jer
se produava optimalni rok setve i etve (ne
sazrevaju jednovremeno); period prihranjivanja je u
razliito vreme.
Setva :
Za uspeh setve veom su bitni vreme, nain i dubina
setve. Za setvu treba koristiti sortno isto seme jer
se poveanje prinosa opravdava time. Seme treba
da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je
dezinfikovano od patogena koji se nalaze na
povrini semenjae (vri se hemijskim i biofizikim
metodama plazmom elektrona). Prilikom
odluivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir
agroekoloke uslove regiona kao i agroekoloke
uslove u datoj godini. Optimalni rok setve odreuje
se na osnovu dugogodinjih obezbeuje da
penica u zimu ue u fazi punog bokorenja i
zavrenim procesom I i II faze kaljenja - u tom
sluaju je uspeno prezimljavanje. U naim
uslovima povoljan rok setve je od 5 25. oktobra, u
zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 30.
oktobra, a tolerantni rok setve je 10 15. novembar.

Penica se moe sejati i posle ovog roka, ali e to

imati znaajan uticaj na umanjenje prinosa.
Rani rokovi (1 10.X) Pobeda, Rusija, Pesma,
Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 20.X)
Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ;
optimalni rok (5 31.X) Prima, Anastasija, Sanja,
Nevesinjka.
Koliina semena po 1 m2: u zavisnosti od sorte seje
se od 450 -650 klijavih zrna.
450 500 klijavih zrna (Lira, Pobeda, Renesansa,
Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ;
500 550 klijavih zrna (Prima, Proteinka, Mina)
Izraunavanje upotrebne vrednosti i koliine
semena:
Uv % = Kl % x C % (Uv upotrebna vrednost ; Kl
klijavost ; C istoa)
100
Ks = broj klijavih zrna na m2 x masa 1000 zrna (Ks
koliina semena)
upotrebna vrednost
Nain setve penica se seje uskoredo sa
razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15
cm). Seme treba poloiti na dubinu od 3 5 cm. Na
lakim i suvljim zemljitima setvui treba obaviti
dublja, a na tekim i vlanim plie. U koliko se kasni
sa setvom trebalo bi seme poloiti plie, a ukoliko
je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i
godinu dublje. Kod jarih sorti vai obrnuto, ako je
kasnija setva seje se dublje (jer se poveava
temperatura i zemljite se bre sui pa dolazi do
suenja klijanaca), a kao je ranija plie.

Mere nege :
Valjanje se izvodi u sunim jesenima nakon setve
penice radi boljeg kontakta semena i zemljinih
estica, na taj nain stvaraju se kapilarne pore,
podie se vlaga 5 10 cm i skuplja oko semena.
Valjanje se vri sa glatkim valjcima za koje se kai
brana (satoji se od tankih ica ili lanca). Ona
restresa povrinski deo zemljita dubine 1 2 cm i
prekida kapilarnu mreu koja bi vodu dovela do
povrine i omoguila njeno isparavanje to u
ovakvim godinama sigurno ne elimo. Valjak ne
treba koriostiti na vlanim zemljitima. Ukoliko se
krajem zime, bez snenog pokrivaa, smenjuju topli
dani i hladne noi pri emu se zemljite danju
otputa, a nou smrzava moe doi do podizanja
gornjeg sloja zemljita, upanja korenovog sistema
(koren gubi kontakt sa zemljitem) i stvaranja
vazdunih depova ispod povrine zemljita. To
dovodi don suenja korena, a samim tim i cele
biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje
treba obaviti pre suenja zemljita kako bi se
ponovo obezbedio kontakt zemljita i korena.
Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.
Razbijanje ledene kore u naim agroekolokim
uslovima ne primenjuje se ve dui niz godina kao
mera nege. No u zlu netrabalo objasnieno kao se
moemo boriti protiv nje. Ledena kora moe da se
pojavi kao leea ili visea (na snenom pokrivau

je opasnija, ali se i lake razbija). Ako je zemljite

toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava
poveavajui temperaturu u prizemnom sloju.
Poveanje temperature dovodi do poveanog
disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod
ledene kore kao i poveanja potronje materija iz
vora bokorenja to prouzrokuje slabljenje biljke.
Razbijanjem ledene kore omoguavamo prodor
hladnog vazduha to proces disanja vraa u
ravnoteu. Lomljenje kore vri se gaenjem
traktorima to meutim moe dovesti do seenja
guma na njima i dodatnih trokova.
Drljanje se vi u uslovima vlane zime kada velika
koliina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u
zemljitu. Kako bi ga obezbedili vrimo drljanje. Za
drljanje se koriste lake drljae, a drljanje se obavlja
popreko po redovima. Na taj nain unitavaju se i
tek iznikli korovi.
Zalivanje se moe obavlja kako u jesenskom tako i
u proletnjem periodu godine. U jesensko periodu
imamo najee problem sa nedostatkom vlage u
peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se
mora obaliti pre predsetvene pripreme. U proletnjem
periodu navodnjavanje se vri u sluaju sue, a
zalivna norma je 30 60 litara/m2.
Prihranjivanje se vri krajem januara ili prvih dana
februara. Potrebna koliina azota odereuje se Nmin metodom. Uzimaje uzoraka zemljita vri se
runo ili automatskim sondama (jedan prosean

uzorak uzima se na povrini od 10 -20 ha). Uzorci

se uzimaju sa tri dubine 0 30 cm, 30 60 cm i 60
90 cm, svaki sloj pojedinano. Uzorak se stavlja
na 0 6 C u prenosne friidere i odnose u
laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot).
Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogunost
gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u
kraem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN
ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti).
U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe
sorata:
I grupa od 70,91 kg N/ha 15 kg N (Evropa 90,
Nevesinjka, KG - 56)
II grupa 100% (Pobeda, Renesansa, KG - 100)
III grupa od 70,91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka,
Prima, Zlatka)
Ukoliko je potrebno vie od 100 kg N/ha tada se
dva puta vri prihranjivanje, jednom pri kraju
bokorenja 70% i ostalih 30% na poetku vlatanja.
etva
etva se moe obavljat jedofazno, dvofazno i
viefazno. Jednofazna etva obavlja se kombajnima
u punoj zrelosti (vlanost zrna ispod 16%). Ako je
vlanost 16 % vri se isuivanje tj. produvavanje
sveim vazduhom do vlanosti od 13 %, a ako je
njena vlanost 16 21 % mora se vriti vetako
dosuivanje zagrevanjem. Dvofazna etva izvodi se
u dve faze: prva faza je koenje i odlaganje
pokoenih biljaka u otkose na visoko pokoenu
strnjiku pri vlanosti od 21 24 %, takve biljke brzo

gube vlagu i vri se kombajniranje kombajnima kod

kojih je na hederu formiran pick-up. Prednost je to
biljke brzo gube vlagu i moe se poeti pre sa
etvom.Viefazna kosidba poinje vezivanjem
pokoene mase u snopove, snopovi se denu u
krstine, zatim se voze na ekonomsko dvorite, slau
u kamare i tada se vre na vralici.
Na osnovu rezultata istraivanja iz razliitih
eksperimenata, iroke proizvodnje i statistikih
izvora podataka moemo zakljuiti da e bre
efekte u unapreenju proizvodnje penice doneti
izmenjena
tehnologija
gajenja.
Primenom
najsavremenijih metoda, oplemenjivanje strnih ita
ponudie tritu nove genotipove sa veim
genetskim potencijalom za prinos. Proizvodni
potencijal novih sorti moe se iskoristiti jedino
primenom
sortne
agrotehnike,
edukacijom
proizvoaa i brim transferom naunih saznanja
u proizvodnju. Poveanje broja stanovnika i sve
vee potrebe za hranom nameu istraivaima da
tragaju za novim putevima u proizvodnji. Jedino
potovanje zahteva svakog genotipa i ublaavanje
klimatskih uticaja preko agrotehnikih mera mogu
se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju.
Ovaj cilj moraju podrati i drutveno politiki inioci
jer bez stalne finansijsko-politike podrke
proizvodai su nemoni da postavljeni cilj dostignu
sami.