1.

1 OPASNA RADNA STANJA ELEMENATA ES-a

Opasna radna stanja nastaju kada elementi (ES-a) rade u reimima koji su van
NOMINALNIH. Najopasnija radna stanja karakteriu struje i naponi vei od nominalnih. Struja
vea od nominalne ili naznaene je PREKOMERNA struja elementa. NOMINALNA ili
NAZNAENA struja elementa je najvea trajno dozvoljena struja za definisane uslove rada.
Prekomerna struja kroz element moe tei ogranieno vreme )( =, a da ga pri tome
termiki ne ugrozi (sl.1.1). Funkcija )( =je priblino kvadratna hiperbola. Dugotrajna
prekomerna struja termiki napree i unitava izolaciju. Naponi vei od nominalnih napreu
izolaciju i izazivaju proboje.

Sl.1.1 Dozvoljeno vreme trajanja prekomerne struje elementa

1.2 KVAROVI U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU

Kvarovi su posledica termikog ili naponskog oteenja izolacije. Dovode do kratkih spojeva u
elementima mree ES-a, prekomernih struja, pregrevanja, velikih elektrodinamikih sila i
elektrinog luka koji su opasni za ljude i opremu. Struje kvara izazivaju smanjenje napona u
ES-u to ometa normalan rad prijemnika i ugroava paralelan rad generatora. Kvar u jednom
elementu ES-a u drugim elementima izazvati opasne radne reime. Uee raznih vrsta kratkih
spojeva u ukupnom broju kvarova za nadzemne mree do 400kV je:
JEDNOFAZNI (70%),
DVOFAZNI BEZ ZEMLJOSPOJA (15%),
DVOFAZNI SA ZEMLJOSPOJEM (10%) i
TROFAZNI (5%).
Broj kvarova na nadzemnim vodovima najvie zavisi od naponskog nivoa mree i broja
grmljavinskih dana u godini za dato podruje (izokerauniki nivo). Kvarove najee izazivaju
proboji ili preskoci na izolatorima izazvani atmosferskim prenaponima. Mogui su i kvarovi
izazvani neravnomernim i naglim otapanjem leda sa faznih provodnika. Kratke spojeve mogu
izazvati i krupnije ptice kada krilima premoste meufazno rastojanje faznih provodnika. est
uzrok kvarova je slabo odravanje trase, odnosno nekontrolisan rast drvea i ostalog rastinja
ispod dalekovoda. Kvarove na kablovskim mreama esto izazivaju neoprezni graevinski
radovi u blizini kablovskih trasa. Kvarove u motorima, transformatorima i generatorima
izazivaju prenaponi, preoptereenja i mehanicke vibracije. Kada se kae KVAR misli se na kvar
koji traje relativno kratko i ije se tetne posledice, uz manji ili vei troak, mogu otkoloniti.
Drugim reima, KVAR ne izaziva potpuno UNITENJE elementa u kome se desio.

1.3 HAVARIJE U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU

KVAROVI koji potraju dovoljno dugo prerastaju u HAVARIJE. Havarija dovodi do potpunog
unitenja elementa u kome se desio kvar, a esto i vie okolnih elemenata u kojima se kvar nije
desio. Havarije su praene velikim materijalnim tetama.
1.4 ZADACI RELEJNE ZATITE
Za pouzdan rad ES-a, neophodno je brzo detektovati i izolovati element sa kvarom od ostatka
ES-a. Ovaj zadatak obavlja SISTEM RELEJNE ZATITE. Prvi zatitni ureaji u elektrinim
mreama bili su topljivi osigurai. U velikim visokonaponskim ES-ima osigurai nisu
adekvatna zatita. Osigurai se dosta koriste u niskonaponskim, a veoma malo u
srednjenaponskim mreama. Posle topljivih osiguraa u primenu su uli zatitni ureaji bazirani
na relejima. Zato je tehnika zatite u ES-a nazvana RELEJNOM ZATITOM. Cena ureaja
relejne zatite kree se od nekoliko do desetak procenata cene tienog elementa ES-a.
U odnosu na elemente ES-a zadaci relejne zatite su:
1). MINIMIZIRANJE TETE KOJA NASTAJE PRI POJAVI KVARA (dugotrajan kvar sa
elektrinim lukom izaziva veu tetu od kratkotrajnog kvara), ODNOSNO SPREAVANJE
HAVARIJA,
2). SPREAVANJE POJAVE KVARA ZBOG NENORMALNIH RADNIH STANJA
(dugotrajno preoptereenje ispravnog elementa izazvalo bi njegov kvar).
U odnosu na ES zadatak relejne zatite je:
1). POVEANJE POUZDANOSTI RADA ES-a, jer izolovanje elementa sa kvarom
omoguava da ostatak ES-a radi normalno ime se drastino utie na poboljanje KVALITETA
elektrine energije koju ES isporuuje potroaima.

1.5 VREMENSKA MRTVA ZONA RELEJNE ZATITE

Relejna zatita uvek aktivira prekidae. Najkrae vreme iskljuenja kvara je sopstveno vreme
reagovanja prekidaa. Kod brzih prekidaa ono je oko 0,06s, odnosno oko tri periode. Zato
relejna zatita ne moe da zatiti ES od pojava koje su krae od vremena reagovanja prekidaa.
Takve pojave su atmosferski i komutacioni prenaponi i velike dinamike sile izazvane udarnim
strujama. Za zatitu od prenapona koriste se odvodnici prenapona i vri se pravilno
dimenzionisanje izolacije. Od dinamikih sila nema zatite. Oprema mora biti dimenzionisana
tako da ih moe podneti bez tetnih posledica. Znai, VREMENSKA MRTVA ZONA
RELEJNE ZATITE uslovljena je vremenom iskljuenja prekidaa. Relejna zatita titi samo
od pojava koje su dugotrajnije od vremena reagovanja prekidaa.

1.6 NEOPHODNE OSOBINE RELEJNE ZATITE

Da bi relejna zatita uspeno izvrila svoje zadatke mora biti:
1) SELEKTIVNA ili sposobna da izoluje element pogoen kvarom. Primer prekostrujne
zatite. vodova sa sl.1.2 ilustruje potrebu za selektivnou. Nakon kvara (K1) zatita treba da
iskljui samo prekida (2). Tada potronja na sabirnicama (C) ostaje bez napona. Za kvar (K2)
zatita treba da iskljui prekidae (4) i (6). Sada svi potroai ostaju pod naponom. Selektivna
zatita poveava pouzdanost rada ES-a. Neselektivna zatita je besmislena, jer stvara haotino
stanje u ES-u nakon nastanka kvara.

Sl.1.2 Primer elektroenergetske mree

2) BRZA jer kvarove u ES-u treba eliminisati to bre da bi se minimizirale tetne posledice
koje pri njihovoj pojavi nastaju. Brze relejne zatite doprinose ouvanju tranzijentne stabilnosti
sinhronih maina pri teim kvarovima. Radi ouvanja tranzijentne stabilnosti u savremenim ESma preporuuju se vremena iskljuenja kratkih spojeva data u tabeli (1) (kritini su tropolni i
dvopolni sa zemljom kratki spojevi).
Nominalni napon mreze (kV)
Vreme iskljucenja kvara (s)
400
0.1-0.12
110 do 220
0.15-0.3
10 do 35
1.5-3.0
Tabela 1.
U distributivnim mreama (10-35) kV kvarovi ne utiu na stabilnost ES-ma, jer su u
elektrinom smislu daleko od generatora. Tana vremena iskljuenja kvarova u konkretnim
ES-a mogu se odrediti samo proraunom tranzijentne stabilnosti. Iskustveni kriterijum za
utvrivanje potrebe korienja brzih releja kae da je za eliminisanje kvarova koji na
sabirnicama elektrana izazivaju smanjenje napona za vie od 40%, u odnosu na napon pre
kvara, potrebno koristiti brze zatite.
Vreme trajanja kvara je zbir vremena iskljuenja
prekidaa i vremena reagovanja relejne zatite = + . Vreme iskljuenja
prekidaa lei u opsegu = (0.06 0.15)s. Da bi dolo do sigurnog reagovanja prekidaa,
pobuda namotaja za iskljuenje mora trajati najmanje 20ms. Akoelimo da kvar traje
= 0,2 ,relejna zatita mora reagovati za = (0.05 0.14). Ako elimo da kvar
traje = 0,12 uz vreme iskljuenja prekidaa = 0.08 relejna zatita mora
reagovati za = 0.04.
Relejne zatite sa vremenom reagovanja u opsegu = (0.02 0.1) ili (1-5) perioda
smatraju se brzim.

3) OSETLJIVA jer MORA DETEKTOVATI sve kvarove unutar svoje podeene zone
delovanja. Prekostrujna zatita mora pouzdano da reaguje pri kvarovima sa najmanjim strujama
kvara. Za releje koji reaguju kada veliina premai podeenu vrednost koeficijent osetljivosti
je: =

Najmanja vrednost veliine pri kvaru mora biti vea od podeene vrednosti na releju da bi relej
sigurno reagovao. Zato je pri podeavanju relejnih zatita potrebno analizirati minimalne reime
koji nisu od interesa za izbor opreme.
4) POUZDANA jer od njenog rada zavisi pouzdanost celog ES-a. Zato ureaji relejne zatite
moraju imati vii nivo pouzdanosti od energetskih elemenata ES-a. Dugo mogu biti u stanju
mirovanja ali pri nastanku kvara, za ije su eliminisanje odgovorni, moraju da reaguju. Zbog
zahteva da ureaji relejne zatite budu veoma pouzdani u toku njihovog veka, koji iznosi oko 25
godina, cena zatitnih releja je visoka u odnosu na koliinu materijala koji se pri njihovoj izradi
koristi. Kako ni jedan ureaj nije 100% pouzdan kod zatite vanih objekata koristi se vie
zatitnih ureaja u paralelnoj sprezi, odnosno ugrauju se rezervne zatite. Karakteristian
pokazatelj pouzdanosti je intenzitet otkaza iz normalnog pogona. Definisan je kao srednji broj

otkaza jednog elementa u jedinici vremena (obino 1 godina) : =

, gde je n-broj

posmatranih releja koji rade pod slinim uslovima T godina i X-broj otkaza u periodu od T
godina. Srednje vreme izmeu dva otkaza odreuje kvalitet releja i definie se jo kao vreme

raspoloivosti releja = . Koeficijent raspoloivosti definie se kao: =

Moe se definisati i koeficijent neraspoloivosti kao : = 1 .

Sl.1.3 Intenzitet otkaza releja

1-za elektromehanike releje, 2-za elektronske (statike) releje, T1-period razrade, T2-period
eksploatacije,T3-period starosti
Na sl.1.3 krivom (1) prikazan je karakteristian dijagram l = ( )za relejne ureaje koji
zahtevaju odravanje (to su elektromehaniki relejni ureaji), a krivom (2) za releje koji ne
zahtevaju odravanje a to su analogni i digitalni elektronski releji.
5) REALIZOVANA SA POTPUNOM REZERVOM jer se zahteva da se svaki kvar, u
sluaju otkaza osnovne zatite eliminie delovanjem neke druge potpuno nezavisne zatite. Ta
dru-ga, rezervna, zatita moe biti locirana na drugom mestu u od-nosu na osnovnu zatitu.
Ovaj princip je poznat kao "back up protection", to znai da se zatite tako projektuju da im se
zatitne zone preklapaju. Kod "back up protection" sistema koriste se relejni ureaji slinih ili
istih osnovnih karakteristika. U nekim sluajevima jedan tip relejne zatite nije u stanju da
pokrije sve kvarove na nekom elementu. Tada se koristi i rezervna zatita koja moe da poiva
na drugom principu u odnosu na osnovnu (glavnu) zatitu.

1.9 IZVORI POMONIH ILI KOMANDNIH NAPONA I STRUJA ZA RELEJ

Pomonim naponom i strujom napajaju se komandna kola prekidaa, zatitni releji,
relej pomoni
releji itd. Koriste se izvori jednosmerne i naizmenine struje. Izvori pomonih napona moraju
biti veoma pouzdani, jer od njih zavisi korektno izvravanje funkcija zatite. Kada potpuno
otkae sistem pomonog napona deavaju se teke havarije .
IZVORI JEDNOSMERNIH POMONIH NAPONA
Za dobijanje jednosmernog pomonog napona koriste se akumulatorske baterije napona 220V,
110V, 48V ili 24V. Najee se koriste naponi od 110V ili 220V. Akumulatorska baterija se
stalno dopunjava preko regulisanog ispr
ispravljaa.
avljaa. Ovo je jedan od najboljih izvora pomonog
napona jer je nezavisan od prilika u ES
ES-u. Mana mu je visoka cena i skupo odravanje. Prikazan
je na sl.1.6a.

Sl.1.6 a) akumulatorska baterija sa ispravljaem;

b) strujni transformator kao izvor komandne AC struje
IZVORI NAIZMENINOG POMONOG NAPONA
Kao izvori naizmeninog pomonog napona mogu se koristiti:
STRUJNI transformatori (sl.1.6b). Pouzdani su kod kratkih spojeva kada struja ima veliku
vrednost.
NAPONSKI transformatori (sl.1.7a). Pouzdani su u reimima sa dobrim naponima.
NAPONSKI TRANSFORMATORI u sprezi sa KONDENZATORIMA (sl.1.7b).
Kondenzator obezbeuje energiju pri kratkim spojevima. Akumulisana energija u kondenzatoru
treba da bude dovoljna za sigurno
sigurn reagovanje prekidaa. Ovaj sistem se dosta koristi u 6kV
industrijskim razvodima i 10kV i 20kV distributivnim postro
postro-jenjima.
jenjima.

Sl.1.7 a) naponski transformator kao izvor AC pomonog napona;

b) naponski tr. i kondenzator sa ispravljaem kao izvor DC pomonog
pomonog napona

KOMBINACIJA NAPONSKIH I STRUJNIH transformatora (sl.1.8a). Kombinacija je pouzpouz

dana i pri kratkim spojevima i pri preoptere-enjima.
preoptere enjima. Prikazana reenja esto se koriste u
distributivnim i naroito u industrijskim postrojenjima (6-35)kV.
(6 35)kV. Kao dobro, jednostavno i
pouzdano reenje pokazala se kombinacija AKUMULATORSKE baterije sa INVERTORIMA
(sl.1.8b). Ovom reenju esto se pribegava u rekonstruisanim industrijskim postrojenjima u
kojima je pomoni napon naizmenini, a njegov izvor je manji energetski transformator (obino
se naziva "kuni") koji je direktno vezan na mreu ES-a.
ES a. Kuni transformator daje nepouzdan
pomoni napon jer mu rad zavisi od prilika u mrei ES-a.
ES a. Akumulatorskom baterij
baterijom i
invertorom ova mana kunog transformatora se eliminie.

Sl.1.8 a) kombinacija ST i NT;

b) Akumulatorska baterija sa invertorom 1-ispravlja,
1
2-akumulatorska
akumulatorska baterija i 33-invertor

1.10 NAINI VEZIVANJA RELEJA

Zatita je mogua i bez primene
mene releja. Tada se kao zatitni
zatitni uredjaj koristi prekida. Ovakvi
prekidai imaju okidae. Ako struja direktno protie kroz namotaj za iskljuenje prekidaa radi
se o primarnom okidau. Sekundarni okida se dobija ako se struja prethodno redukuje
redukuj strujnim
transformatorom. Ako struja protie kroz pobudni deo zatitnog releja radi se o zatiti sa
primarnim relejom. Sekundarni relej se dobija ako se prethodno kontrolisana struja redukuje
strujnim transformatorom. Svi sluajevi prikazani su na sl.1.9.
sl.1.9

Sl.1.9 Naini vezivanja releja:

a) primarni okida, b) sekundarni okida, c) primarni relej i d) sekundarni relej
Sekundarna strujna kola obavezno se uzemljuju u jednoj taki. Ukoliko doe do proboja
izolacije izmeu primara i sekundara strujnog transformatora
transformatora pojavio bi se visok napon u
sekundarnim strujnim kolima to je opasno za ljude i opremu. Uzemljenjem sekundarnih
strujnih kola ova opasnost svodi se na dozvoljen nivo.
nivo
Zatitni ureaji sa sekundarnim relejima najvie se koriste u praksi jer
j je mogua
standardizacija osnovnih
nih veliina releja. Tako se postie nia proizvodna cena releja jer se
proizvode u veim serijama.

2. RELEJI
2.2.1 PRINCIPI RADA ELEKTROMEHANIKIH RELEJA
Elektromehaniki releji koriste sledee principe za svoj rad:
1. ELEKTROMAGNETSKI princip se bazira na primeni reluktantne sile ili momenta, koji
deluje
na pokretni deo releja.
2. INDUKCIONI princip se bazira na primeni momenta jednofaznog ili dvofaznog asinhronog
motora.
3. MAGNETOELEKTRINI princip se bazira na momentu maina za jednosmernu struju sa
stalnim magnetima.
2.2.2 STRUJNI I NAPONSKI ELEKTROMAGNETSKI I MAGNETOELEKTRINI
RELEJI SA JEDNOM ULAZNOM VELIINOM
Ulaz releja je kontinualan a izlaz diskretan. Releji kod kojih je izlazna
izlaz veliina vea od nule
kada je relej pobuen imaju radne kontakte. Releji kod kojih je izlaz vei od nule kada nisu
pobueni imaju mirne kontakte. Kod releja sa radnim kontaktima pobudni i izlazni signali su
koincidentni.
Karakteristika reagovanja elektromehanikih releja je histerezisnog oblika. Histerezis releja
karakterie koeficijent reagovanja (ar). Za relej sa radnim kontaktima definisan je izrazom:

< 1, gde su : P2-najvea

najvea vrednost opadajue pobude pri kojoj
kojoj je logiki izlaz releja 0,

P1-najmanja
najmanja vrednost rastue pobude pri kojoj je logiki izlaz releja 1. Histerezis releja
uslovljava promena otpora magnetskog kola pri pomeranju kotve ili rotora. Kada relej fiziki
reaguje otpor magnetskog kola se smanji te smanjenje pobude nee odmah izazvati prestanak
reagovanja. Sa aspekta osetljivosti releja histerezis je nepovoljan. Sa aspekta stabilnosti izlazne
veliine releja histerezis je povoljan jer spreava njenu promenu pri malim kolebanjima pobude
(ulazne veliine). Kod elektromehanikih releja koeficijent reagovanja kree se u opsegu
do 0,9. Za releje sa mirnim kontaktima odnos reagovanja je: =

> 1, gde su P1-

najmanja rastua pobuda pri kojoj je logiki izlaz releja 0, P2-najvea

najvea opadajuapobuda
opadajuapobu pri
kojoj je logiki izlaz releja 1.Vai odnos =

Histerezisne petlje releja sa radnim i mirnim kontaktima prikazane su na sl.2.1.

Sl.2.1 Histerezisne petlje releja sa: a) radnim i b) mirnim kontaktima

Bitna razlika izmeu strujnih i naponskih releja je u unutranjoj impedansi. Strujni releji imaju
malu a naponski veliku unutranju impedansu. Naponski relej mora imati stabilnu unutranju
impedansu malo zavisnu od temperature i vremena. Zato je tee realizovati
realizovati precizan naponski
relej nego strujni. Mogue varijante strujnih i naponskih releja koji koriste elektromagnetski i
magnetoelektrini princip prikazane su na sl.2.2.Vreme
sl.2.2.
reagovanja
govanja elektromagnetskih struj
strujnih i
naponskih releja, pri (P>1,1P1), je malo
alo i iznosi, zavisno od konstrukcije, (0.005-0.1)s.
(0.005
Karakteristika reagovanja (vreme reagovanja u funkciji pobude ) data je na sl.2.3.
Vreme
me reagovanja ovih releja ne zavisi od pobude, osim pri pobudama koje su u okolini P1.
Elektromehaniki releji
eleji mogu biti POLARIZOVANI
POLARIZOVANI ili NEPOLARIZOVANI. Releji a), b) i d)
su nepolarizovani. Bez obzira na smer struje oni e reagovati. Relej c) za generisanje
magnetskog polja koristi stalni magnet, te je polarizovan jer reaguje samo pri jednom smeru
struje. Zaa suprotan smer struje relej blokira (reaguje u suprotnom smeru).

Sl.2.2 Elektromehaniki releji na a) i b) elektromagnetskom, c) magnetoelektrinom i

d) elektrodinamikom principu

Sl.2.3 Karakteristika reagovanja elektrome-hanikih

elektrome hanikih strujnih i naponskih
napons
releja koji rade na
principima definisanim na sl.2.2

2.2.3 STRUJNI I NAPONSKI INDUKCIONI RELEJI SA JEDNOM ULAZNOM

VELIINOM
Karakteristika reagovanja indukcionih releja definisana je preporukom IEC i britanskim
standardima pomou relacije:

=

(
) 1

gde su: K, k-konstante, Ipod-podeena

podeena struja.
Relacija =

, vai za .

Vreme reagovanja indukcionih releja je zavisno od pobude. Relej ima INVERZNU

karakteristiku reagovanja jer pri veoj pobudi reaguju za krae vreme. Konstante (k i K) zavise
od momenta inercije obrtnog diska, polja stalnog magneta za koenje diska i kratkospojene
pomone faze. Obrtni moment koji deluje na disk srazmeran je kvadratu pobudne veliine
(struje ili napona):  , gde su kI, kU-konstrukcione
konstrukcione konstante.

Sl.2.5 Vreme reagovanja indukcionog releja sa rotorom u obliku diska

Sl.2.6 a) kombinovani indukciono

indukciono-elektromagnetski
elektromagnetski relej, b) njegova karakteristika reagovanja
Indukcioni relej radi kao asinhroni motor sa pomonom kratkospojenom fazom. Karakteristika
reagovanja releja ima dve zone (sl.2.5). U prvoj zoni vreme reagovanja je zavisno a u drugoj
nezavisno od pobude. U drugoj zoni magnetsko kolo releja je zasieno. Karakteristika
Ka
reagovanja kombinacije elektromagnetskog i indukcionog releja (sl.2.6a) ima tri karakteristine
zone. U prvoj zoni vreme reagovanja zavisi od pobude. U drugoj zoni vreme reagovanja ne
zavisi od pobude ali je relativno dugo. U treoj zoni vreme reagovanja ne zavisi od pobude i
krae je (reaguje elektromagnetski relej) od vremena reagovanja u drugoj zoni.

2.2.4 TERMIKI STRUJNI RELEJ

Termiki strujni relej (sl.2.7) bazira se na primeni bimetalne trake. Traka se zagreva strujom
koja protie kroz namotaj od otporne ice ili kroz samu traku.

Sl.2.7 Bimetalni termiki relej

Ako je temperatura bimetalne trake u trenutku t=0 (0), i u tom trenutku pone da se zagreva
konstantnom snagom (P), njena temperatura se menja po eksponencijalnom zakonu:
)
gde su:
-temperatura
temperatura bimetala posle vremena t;
0-temperatura
temperatura bimetala u trenutku t=0, kada se uspostavlja snaga zagrevanja P;
m-maksimalna
maksimalna temperatura bimetala posle beskonanog vremena pri snazi zagrevanja P;
T-vremenska konstanta zagrevanja bimetala.

Poetna i maksimalna temperatura bimetalne trake su: = i = , gde su: S-povrina;

a( ) - specifina povrinska snaga odvoenja toplote.

Vreme za koje bimetalna traka postigne temperaturu reagovanja ((), pri kojoj relej reaguje,
dobija se iz: ) odakle sledi :

Kolinik 
Tln

.Ako se u

=Tln

smene 0= , m = , P0 = RI02 i P = RI2 dobie se:

Izraz

vai

za

I>Ipod.

odgovara kvadratu podeene struje pri kojoj relej reaguje posle vremena

. Ona se moe izraziti kao deo nominalne struje releja Ipod=kIn. Relej ne reaguje za

I<kIn. Bimetalnaa traka na kontakte deluje indirektno preko mehanikog okidaa

oki
(sl.2.7).

Konstanta (k) podeava se primicanjem ili odmicanjem nosaa kontakata od okidaa. Ako se
nosa kontakata vie preklapa sa okidaem relej e reagovati
reagovati pri veoj temperaturi, odnosno
o
struji, nego ako je preklapanje
klapanje nosaa i okidaa manje. Okida pri reagovanju oslobaa nosa a
ovaj kontakte zatvara brzo. Na kontaktima nema varnienja koje bi se javilo kada bi kontakte
zatvarala bimetalna traka direktn
direktno,
o, jer se ona pri promeni temperature savija sporo.

2.2.5 INDUKCIONI FREKVENTNI ((frekvencijski) RELEJ

Indukcioni frekventni relej radi kao dvofazni asinhroni motor (sl.2.9a). Namotaj (B) redno je
vezan sa otpornikom (RB) i pobuuje se naponom iju uestanost kontrolie relej. U namotaju
(B) struja kasni iza napona (U). Namotaj (A) vezan je na red sa (R-L
(R L-C) filtrom. Zato struja u
namotaju (A) moe i da kasni i da prednjai naponu (U), u zavisnosti od odnosa parametara (R(R
L-C) filtra i uestanosti. Impedansa (R-L-C)filtra
(R C)filtra zavisi od uestanosti (sl.2.9 b).
b) Indukcioni
frekventni
ekventni relej se vie ne proizvodi.
proiz
Moe se sresti u ranije izgraenim postrojenjima.
pos
Izborom parametara (R-L-C)
C) filtra podesi se da pri eljenoj uestanosti impedansa filtra bude
isto
sto aktivna i jednaka otpornosti (RB). Tada su struje u oba kalema u fazi i nema obrtnog
momenta te relej ne reaguje. Kada se uestanost promeni, dolazi do faznog raskoraka struja u
kalemovima (A) i (B) i javlja se obrtni moment te relej reaguje. Relej razlikuje
raz
poveavanje od
smanjivanja uestanosti. Pri poveavanju uestanosti impedansa(R-Limpedansa(R -C) filtra postaje preteno
kapacitivna, odnosno induktivna pri smanjivanju uestanosti. Odstupanje uestanosti pri kome
relej reaguje podeava se momentom opruge koja rotor releja dri u ravnotenom poloaju u
nepobuenom stanju. Tanost indukcionog frekventnog releja zavisi od napona jer moment
rotora zavisi od odstupanja uestanosti u odnosu na podeenu vrednost, ali i od kvadrata
napona.

Sl.2.9 a) indukcioni frekventni relej, b) zavisnost impedanse R-L-C

R C filtra od uestanosti
2.2.6 RID (REED) RELEJ
Rid relej se koristi kao izvrni relej u statikim relejima elektronskog tipa. Prikazan je na
sl.2.10. Kontakti od feromagnetskog materijala su ujedno i kotve. Oni su zatopljeni u staklenu
ampulu iz koje je odstranjen kiseonik. Ampula je ispunjena inertnim
inertnim gasom da bi se poveala
trajnost kontakata. Kontakti rid releja su zatieni od praine. Pobudni namotaj je postavljen
oko staklene ampule. Zbog jednostavne konstrukcije ovi releji su veoma pouzdani. Rid relej je
najbri elektromehaniki relej. Reaguje za
z (3-5)ms.

Sl.2.10 Konstrukcija rid releja

2.2.7 POMONI I SIGNALNI RELEJI

Umnoavaju kontakte mernih releja i formiraju razne logike eme. Tako se izbegava potreba
za velikim brojem kontakata na osetljivim mernim relejima. Pojaavaju slabe signale mernih
mer
releja. Primer korienja pomonih releja dat je na sl.2.11.

Sl. 2.11 Primer sprege mernog ipomonog releja

2.2.8 ELIMINACIJA VIBRACIJA

NAIZMENINU STRUJU

ELEKTROMAGNETSKIH

RELEJA

ZA

Trenutna vrednost struje namotaja releja je: sin(), a trenutna vrednost sile kojom
jezgro privlai kotvu je: ( ), gde su: Im-maksimalna
maksimalna vrednost struje, uestanost, k-konstanta.
konstanta. Ma koliko bila mala sila opruge Fop, postoje periodi kada je ona vea
od sile kojom jezgro privlai kotvu.
kotvu. Zato kotva vibrira. Vibracije se izbegavaju stavljanjem na
polove jezgra kratkospojenog bakarnog navojka koji zahvata deo povrine jezgra. U
kratkospojenom navojku stvara se fazno pomerena struja tako da minimalna vrednost
elektromagnetske sile nikada ne pada na nulu. Ako je fazni pomeraj izmedju struja (i1) i (i2) (),
njihove trenutne vrednosti su: sin( ) sin( ) .Ako je Im1=Im2=Im,
zbir kvadrata struja je:
[( ) ( )] =
[ ( )+ 0.5 sin() sin( > ])0 Vidi se da je zbir kvadrata
trenutnih vrednosti struja, za (
0)), uvek vei
i od nule, odnosno minimalna vrednost sile
kojom jezgro privlai kotvu vea je od nule. Ako se izabere fmin>Fop vibracije kotve se znatno
redukuju (eliminiu).

Sl.2.12 Elektromagnetski relej a) bez i b) sa pomonom fazom

2.2.9 INDUKCIONI RELEJ SA DVE ULAZNE VELIINE

Indukcioni relej sa dve ulazne veliine (sl.2.13) ima fazne namotaje (A-napon-ski)
(A
i (Bstrujni) ugaono pomerene za 90 stepeni. Kratkospojeni namotaji (Ap) i (Bp) omoguavaju da se
po potrebi proizvede
izvede obrtni moment dejstvom samo jedne ulazne veliine.
ve
Pomone
kratkospojene faze (Ap i Bp) ne postoje u svim varijantama releja sa dve ulazne velii-ne.
velii
Pomou impedanse (Z)) ograniava se struja kroz naponsko kolo i podeava unutranji
unutranj ugao
releja. Relej se istovremeno
meno napaja strujom Ir i naponom Ur na mestu ugradnje releja. Na rotor
deluje sumarni moment: cos( ) + ,gde su: K1, K2, K3konstrukcione konstante (algebarske veliine), Mop-moment
moment opruge koja fiksira poloaj rotora
nepobuenog releja (algebarska veliina),
velii
-unutranji
unutranji ugao releja (zavisi od impedanse Z i
parametara naponskog namotaja). To je ugao izmeu napona Ur i struje u naponskom kolu
releja; -fazni
fazni pomeraj izmeu napona Ur i struje Ir u strujnom kolu releja.
Konstante K1, K2, K3 i Mop su > 0 kada daju momente koji zatvaraju radne kontakte releja. U
su-protnom su <0.

Sl.2.13 Indukcioni relej sa dve ulazne veliine

INDUKCIONI USMERENI RELEJ

Ako se u izraz za moment indukcionog releja uvrste: K1=0, K2=0, K3>0 i Mop<0 sledi jednaina
k-ke releja: cos( ) = . Uslov reagovanja je cos( ) > . Kako
je

= , modul impedanse koju relej meri na mestu ugradnje, odnosno =

relacija se svodi na:

( )

= , gde je =

. Relacija

( )

, momentna

definie u

(R, jX) ravni krug koji prolazi kroz koordinatni poetak. Prenik kruga ko-ji dotie taku (0,0)
nagnut je u odnosu na realnu osu pod uglom . Duina precnika je K.
Prenik kruga nije konstantan jer zavisi od napona Ur. Kod bliskih kvarova Ur je malo pa je i
prenik mali, dok je kod udaljenih kvarova obrnuto. Napon Ur ne sme da padne ispod neke
minimalne vrednosti jer relej postaje neosetljiv. Oblast unutar kruga je oblast reagovanja releja.
Ako je moment opruge mali, prenik kruga je veliki. Tada se dobija usmereni relej sa priblino
pravolinijskom karakteristikom koja prolazi kroz koordinatni poetak (sl.2.14a,b).
Karakteristika je usmerena jer relej za jedan smer struje reaguje a za drugi blokira. Ugao je
konstrukciona konstanta. Moe se menjati promenom impedanse Z. Ugao zavisi od faznog
pomeraja izmeu Ur i Ir, koji zavisi od argumenta impedanse petlje kvara, odnosno od odnosa

u mrei. Na ugao moe se vetaki uticati izborom napona koji se dovodi releju. Ako se
vetaki vri promena ugla , izraz ravnotee momenata je: = cos[ ( + )],

gde je : -fazni pomeraj izmeu napona petlje kvara (napona koji stvara struja Ir) i napona Ur
koji se dovodi releju.

Sl.2.14 Karakteristika usmerenog releja: a) pri Mop=0 i b) pri Mop<0

KARAKTERISTIKA PRAGA REAGOVANJA USMERENOG RELEJA U (U

(U-I) RAVNI
Karakteristika praga reagovanja (sl.2.15) je hiperbola u (U-I)
(U ravni. Potrebna je stalna prividna
snaga za pobuivanje releja ako su uglovi i konstantni. Postoje minimalne vrednosti napona
i struje pri kojima relej prestaje da reaguje nezavisno od vrednosti druge veliine.

Sl.2.15 Karakteristika
rakteristika osetljivosti usmerenog
usmerenog indukcionog releja
KARAKTERISTIKA REAGOVANJA USMERENOG RELEJA
Karakteristika
ika reagovanja ili zavisnost brzine reagovanja moe biti nezavisna ili zavisna od
pobude (prividne snage) (sl.2.16a,b). Ako rotor releja ima veliki moment inercije (u obliku
diska), vreme reagovanja je zavisno od prividne snage. Ako je rotor valjkast sa malim
ma
momentom inercije, vreme reagovanja je nezavisno od pobude.

Sl.2.16 K-ka
ka reagovanja a) rotorrotor disk; b) valjkast rotor

KARAKTERISTIKA USMERENOSTI U (S-)

(S
RAVNI
Karakteristika definie granicu reagovanja releja u (S
(S-)) ravni. Moe se dobiti za stalan ugao
().
). Na sl.2.17 prikazana je karakteristika usmerenosti releja sa unutranjim uglom =45o. U
zoni blokiranja relej reaguje ali obrtni moment rotora tei da otvori radne kontakte. Postoji ugao
pri kome je osetljivost releja maksimalna, i ugao
u
pri kome relej prestaje da reaguje
nezavisno od prividne snage S. To je mrtva zona po uglu. Ona se izbegava pravilnim izborom
dodatnog ugla .

Sl.2.17 Karakteristika indukcionog usmerenog releja u (S-)

(S
ravni

INDUKCIONI DISTANTNI RELEJI

Distantni relej meri impedansu od mesta ugradnje (definie ga taka iz koje se uzima napon!)
do mesta kvara. Izmeu usmerenog i distantnog releja nema sutinske razlike. Razlikuju se po
obliku karakteristika u Z ravni i u nameni u tehnici relejne zatite.
zatit Karakteristike distantnih i
usmerenih releja najee se predstavljaju u kompleksnoj, Z, ravni, jer ovi releji najee slue
za zatitu vodova. Karakteristika voda je prava linija koja prolazi kroz koordinatni poetak Z
ravni i lako se crta. Crtanjem karakteristika releja i voda u Z ravni, na jednom crteu, lako je
ustanoviti USMERENOST i DOSEG distantnog ili usmerenog releja. Koordinatni poetak Z
ravni je ona taka u kojoj se mere struja i napon, odnosno taka u kojoj su instalirani STRUJNI
i NAPONSKII merni transformatori.
IMPEDANSNI INDUKCIONI DISTANTNI RELEJ
Impedansni distantni relej dobija se kada se u momentnu jednainu indukcionog releja uvrsti:
K1<0, K2>0, K3=0 i Mop=0. Moment koji potie od napona Ur je blokadni. Moment koji potie
od struje Ir tei da aktivira relej. Moment opruge (Mop) je priblino jednak nuli jer mora
postojati moment koji u nepobuenom stanju dri otvorene kontakte releja. Mali moment
opruge moe se u analizama zanemariti. Momentna jednaina svodi se na:
na: ili

( ) =

. Prethodni iz
iz-raz
raz definie jednainu kruga sa centrom u koordinatnom

poetku. Poluprenik kruga je:

je: =

i definie pode-enu
enu impedansu releja. Ako je

merena impedansa Z<Zpod relej reaguje. Ako je Z>Zpod relej blokira. Karakteristika releja u (R,
jX) ravni je neusmeren krug.

INDUKCIONI UGAONO ADMITANSNI RELEJ SA MHO karakteristikom

U momentnu jednainu indukcionog releja treba uvrstiti: K1<0, K2=0, K3>0 i Mop=0.
Dobija se: cos (
( odakle sledi:

Kako su = , j = , j =
Izraz

i j = .

= , gde je

moe se napisati kao: ( ) cos

cos to se

svodi na:
)
)

Dobijena je jednaina kruga koji prolazi kroz (0,0).

Koordinate centra su: =

i =
.

Prenik kruga je (K). Prenik koji dodiruje taku (0,0) nagnut je u odnosu na R-osu
R
pod uglom
(). Ugao ()) treba da se poklapa sa uglom dalekovoda, odnosno argumentom njegove
impedanse ().
). Naziv karakteristike potie od injenice da je kosinus u relaciji
pomnoen admitansom.

INDUKCIONI UGAONO IMPEDANSNI RELEJ

U jednainu indukcionog releja treba uvrstiti: K1=0, K2>0; K3<0 i Mop=0. Sledi:
cos( )) ili

Nakon transformacije a j) sledi:

cos( ) ( ) .

aj aj a

a , ili

. Karakteristika ima oblik prave (sl.2.20). U optem sluaju ne prolazi kroz

taku (0,0). Za =90o relej je reaktansnog a za =0o rezistansnog tipa. Karakteristika ugaono
impedansnog distantnog releja nije usmerena. Ime je dobio jer je trigonometrijska funkcija u
relaciji a j) pomnoena impedansom.

Sl.2.20Karakteristikaugaono impedansnog distantnog releja u Z ravni

POMERANJE IMPEDANSNE KARAKTERISTIKE U Z RAVNI

Koeficijenti K1, K2, K3 i Mop su konstrukcione konstante. Njihovim izborom odreuje se
karakteristika releja. Izborom koeficijenata K1 do Mop mogue je dobiti krune karakteristike
koje prolaze kroz koordinatni poetak ili pravolinijske karakteristike. Drugi tipovi karakteristika
mogu se dobiti ako se releju umesto napona Ur dovede razlika . Polazei od
impedansnog distantnog releja koji se dobija za: K1<0; K2>0; K3=0 i Mop=0 i ubacujui
2
2
impedansu u naponsko kolo kao na sl.2.21, dobie se: K1Ur-ZpIr =K2Ir . Struja
naponskog kola je zanemarljiva. Ako fazno kasni iza , vai dijagram sa sl.2.22. Na osnovu
2
sl.2.22 sledi: Ur-ZpIr =(Ur-R
RpIrcos-XpIrsin)2+(RpIrsin-XpIrcos)2. Zamenom ove
2

relacije u prethodnu i nakon sreivanja sledi: Z -2Z(Rpcos+Xpsin)+Rp +Xp =

=K.

Kako su: Z2=R2+X2, j = i j = , sledi: ) )

Dobijen

je distantni relej sa optom krunom karakteristikom. Koordinate centra karakteristike definiu

parametri impedanse , dok prenik kruga zavisi od koeficijenata K2 i K1.

Sl.2.21 Pomeranje karakteristike impedansnog distantnog releja u Z ravni

Sl.2.22 Fazorski dijagram elektrinih veliina sa sl.2.21

2.2.10 STABILIZOVANI ELEKTROMAGNETSKI STRUJNI DIFERENCIJALNI

RELEJ
Stabilizovani diferencijalni relej ima dve ulazne struje. Jedna struja tei da aktivira a druga da
ga blokira. Ovakav relej jo se naziva i PROCENT
PROCENT-NIM
NIM relejom. Primenjuje se kod podunih
diferen-cijalnih
cijalnih zatita (sl 2.24). Struja radnog ili diferencijalnog namotaja (R) (sl.2.23) aktivira
relej a struja stabilizacionog namotaja (S) ga blokira . Karakteristika stabilizovanog
diferencijalnog re-leja
leja dobija se prema emi sa sl.2.25. Pomou re-gulacionih
re gulacionih transformatora
mogu se podesiti struje IS1, IS2 i IR. Struja , dok je ukupna stabilizacio
stabilizaciona struja

. Struje IS1 i IS2 se menjaju ali tako da im zbir ostane konstantan. Tako se moe
odrediti struja IR pri kojoj relej reaguje. Promenom parametara radnog namotaja menja se IR0, a
promenom parametara oba namotaja menja se nagib karakteristike IR=f(IS). Karakteristika
stabilizovanog diferencijalnog releja prikazana je na sl.2.26.

Sl.2.23 Stabilizovani diferencijalni relej R

R-radni namotaj; S-stabilizacioni
stabilizacioni namotaj

Sl.2.24Vezivanje diferencijalnog stabilizovanog releja

Sl.2.25 ema za snimanje k-ke

ke stabilizovanog releje
Sl.2.26 Karakteristika reagovanja stabilizovanog diferencijalnog releja, IR -struja reagovanja;
IR0 struja
struja reagovanja pri IS=0; IS -struja
struja stabilizacionog namotaja

2.2.12 VREMENSKI RELEJI

Vremenski releji omoguavaju vremensku zadrku izmeu trenutka reagovanja mernog releja i
trenutka u kome relej daje izvrni signal. Elektromehaniki releji koriste sledee vrste
vremenskih releja:
-mehaniki
mehaniki vremenski relej sa satnim mehanizmom,
-elektromehaniki
elektromehaniki vremenski relej sa sinhronim motorom,
-vremenski
vremenski relej sa bimetalnom trakom i
-vremenski
vremenski relej baziran na R-C
R kolu.
Sl.2.28 prikazuje dobijanje vremenskog releja korienjem pomonog elektromagnetskog releja
i RC komponenti. emom sa sl.2.28a postie se usporavanje i pri pobuivanju i pri prestanku
pobu-de.
de. emom sa sl.2.28b postie se brzo reagovanje i usporen prestanak reagovanja. Kada
elektromagnetski relej treba brzo da reaguje (5
(5-15)ms
15)ms moe se primeniti ema sa sl.2.28
sl.2.28c.
Releju se u poetku dovodi napon vei od nominalnog. Nakon reagovanja mirni kontakti releja
"ubacuju" dodatni otpor (R) ime se ograniava trajna struja kroz relej.

Sl.2.28 Elektromagnetskii relej sa R-C

R C kolom: a) sprega za usporavanje reagovanja i ppri
otputanju, b) sprega za usporavanje otputanja, c) postizanje brzog reagovanja i d)
uspostavljanje struje u releju pod c) I1 i I2 - struja reagovanja i otputanja; - ubrzano vreme
reagovanja; - vreme reagovanja pri nominalnom naponu.

2.2.13 PREDNOSTI I MANE ELEKTROMEHANIKIH RELEJA

Elektromehaniki releji su potpuno zastareli. Danas se ne proizvode te nema smisla navoditi
njihove prednosti i mane. Ipak, jedna dobra osobina elektromehanikih releja mora se
spomenuti. Odnosi se na lako posti
postizanje
zanje dobrog izolacionog nivoa izmeu ulaznog i izlaznog
dela releja. Nije problem da se postigne podnosivi napon od 2kV izmeu ulaza i izlaza
elektromehanikog releja. To je razlog da se elektromehaniki releji i danas koriste kao izlazni
elementi kod elektronskih
ktronskih pa ak i digitalnih releja. Ovde su prikazani jer postoje u ranije
izgraenim postrojenjima. Drugi razlog njihovog prouavanja lei u injenici da su se
karakteristike nekih elektromehanikih releja pokazale kao veoma dobre te su standardizovane.
Kao takve su dodeljene elektronskim i digitalnim relejima.

2.3 STATIKI (ELEKTRONSKI) RELEJI

Statiki releji baziraju se na analognim i diskretnim elektronskim kolima. Ovo su releji druge
generacije. Danas su statiki releji zastareli. U velikom broju mogu se sresti u ranije izgraenim
postrojenjima. Jo uvek se proizvode. Mogu se nai na tritu. Danas se iskljuivo koriste za
odravanje postojeih zatitnih sistema. U nova postrojenja vie se ne ugrauju. Karakteristike
Ka
statikih releja mogu posluiti kao baza za razvoj algoritama za digitalne releje, te je potrebno
ove releje i danas prouavati.
2.3.1 PRINCIPI RADA STATIKIH RELEJA
Statiki STRUJNI I NAPONSKI releji jedne elektrine veliine koriste OKIDNA ELEKELEK
TRONSKA KOLA.
Statiki FREKVENTNI i VREMENSKI releji koriste DIGITALNE BROJAE I KVARCNE
OSCILATORE.
Statiki releji sa dve ulazne veliine koriste AMPLITUDNU i FAZNU KOMPARACIJU
Amplitudno ili fazno se porede pomoni naponi VI i VII koji su linearne kombinacije struje i
koeficijenata k1 do k4 mogu se dobiti releji sa razliitim karakteristikama.
2.3.2 OSNOVNE OSOBINE STATIKIH RELEJA
Statiki releji sadre tranzistore i integrisana kola, te moraju imati pomone izvore za napajanje,
to nije sluaj sa svim elektromehanikim relejima. Kod
Kod statikih releja pojavljuje se blok za
napajanje. Elektronska kola rade sa niskim naponima (nekoliko desetina volti) te su veoma
osetljiva na pojavu smetnji. Statiki relej ima merni (analogni) ulaz, ulaz za napajanje i jedan ili
vie relejnih (diskretnih)
h) izlaza. Iskustvo vodeih svetskih proizvoaa releja pokazalo je da svi
ulazi i izlazi statikog releja moraju biti galvanski odvojeni od okoline (sl.2.29). Bilo je
pokuaja da se umesto izlaznog elektroma-gnetskog
elektroma gnetskog releja upotrebi tiristor, ali se pokazalo
poka
da je
elektromagnetski relej pouzdanije reenje. Za
Za napajanje statikog releja koriste se DC-DC
DC
ili
AC-DC
DC konvertori sa galvanskim odvajanjem. Galvansko odvajanje mernih analognih ulaza
vri se pomonim naponskim ili strujnim transformatorima.

Sl.2.29
.29 Galvansko odvajanje statikog releja od okoline

2.3.3 BLOK DIJAGRAMI

VELIINOM
TROKANALNI
REAGOVANJA

STATIKIH

PREKOSTRUJNI

RELEJ

RELEJA

SA

SA

JEDNOM

DEFINISANIM

ULAZNOM

VREMENOM

Prikazan je na sl.2.30. Prvi kanal je prekostrujni relej za umerene struje kvara i vremenskim
zatezanjem do 10s. Drugi kanal je "trenutni, brzi ili kratkospojni" relej za struje kratkog spoja.
U njemu se koristi vremenski relej sa kanjenjem od 0s do 0,99s.
Trei kanal je relej nulte komponente struje. Ovaj kanal je znatno
znatno osetljiviji od prva dva.
Prikazani relej je maksimalno sloen. Postoje i jednostavnije varijante. Ako nas ne zanima u
kojoj fazi je dolo do kvara, moe se u prvom kanalu upotrebiti samo jedno okidno kolo umesto
tri. Mogu se izostaviti drugi i trei kanal.Kod
kanal.Kod statikih releja vremenski releji se ubacuju u sve
kanale, to nije sluaj kod elektromehanikih. Razlog je niska cena elektronskih vremenskih
releja i dobijanje releja kojima se lake realizuju selektivne zatite.

Sl.2.30 3-fazni prekostrujni relej sa def. vremenom reagovanja; 1-ulazni

1
izolacioni ST; 2okidna kola; 3-pojaavai; 4--indikatori-led diode; 5-vremenski
vremenski releji; 6-elektromehaniki
6
releji; I, II, III - kanali releja

DVOKANALNI NAPONSKI RELEJ SA DEFINISANIM VREMENOM REAGOVANJA

Prikazan
rikazan je na sl.2.31. Blok dijagram naponskog ili podnaponskog releja slian je dijagramu
strujnog releja. Bitna razlika je u ulaznom transformatoru koji je naponski. Mogue su varijante
naponskih releja sa trofaznim ulazom. Trofazna varijanta re
releja razlikuju
ikuju se samo po broju
ulaznih pomonih naponskih transformatora. Elektronski deo releja je isti za obe varijante.

Sl.2.31 Naponsko-podnaponski
podnaponski statiki relej; 7-ulazni
7 ulazni izolacioni NT (ostalo je kao na sl.2.30)
PREKOSTRUJNI RELEJ SA INVERZNOM KARAKTERISTIKOM REAGOVANJA
Prikazan je na sl.2.32. Damperima
perima U-V
U i V-W
W bira se stepen inverznosti karakteristike
reagova-nja. Vreme reagovanja releja je:

za normalno i

za jako

inverznu k-ku. Bazna struja IB=(0,1-3,4)I

=(
1,08). Za k=0 relej je blokiran.
n, a ko-eficijent k=(0-1,08).
Relej ima i brzi (kratkospojni) lan za elimi-naciju
elimi naciju struja kratkog spoja.

Sl.2.32 Prekostrujni statiki relej sa inverznom k-kom;

k
8-preklopnik;
preklopnik; 9-pojaava
9
sa podesivim
pojaanjem; 10- definie
finie stepen inverznosti karakteristike; 11-integrator
11

STATIKI TERMIKI RELEJ

Prikazan je na sl.2.33. Temperatura tienog objekta raste
raste po eksponenci
eksponencijalnom zakonu:

+ ( ) gde su:
=
i = .

Poetna
tna i maksimalna temperatura zavise
za
od kvadrata struje. Maksimalna temperatura pri
pr
 je :

temperaturu: +
+

. Ako se pomnoi sa

%
%)

, sledi izraz za (%)

(%) .
Podeena struja releja

( ) generie temperaturu od 100%. Ona treba da bude jednaka nominalnoj struji tienog
objekta . Moe se podesiti na  , gde je ( ) deklarisana nominalna struja
releja (5A ili 1A; ovee struje ne treba brkati
brka sa preslikanom
slikanom nominalnom strujom tienog
objekta). Vremenska konstanta zagrevanja moe se podesiti na dve vrednosti zavisne od struje:
  ako je i ako je .Relej
Relej ima dve vremenske konstante
zagrevanja da bi se korektno mogle tititi obrtne maine, ija je vremenska konstanta zagrevanja
razliita od vremenske konstante hlaenja. Razliku uslovljava promena uslova hlaenja kada se
rotor zaustavi. Tada se zaustavlja i ventilator koji hladi mainu. Pri hlaenju procentualna
proce

temperatura je:   (%
%
gde je (%) procentualna temperatura u trenutku pada
struje ispod .Na releju se podeavaju:
podeavaju: nadtemperature alarma i reagovanja releja.
Vremenska konstanta zagrevanja ili hlaenja releja treba da bude to priblinija termikoj
vremenskoj konstanti tiene maine. Nejednakost vremenskih konstanti releja i tiene maine
dovela bi do prevremenog iskljuenja ili do pregrevanja tiene maine. Prikazani termiki relej
je trokanalni. Prvi kanal se podeava
podeava na temperaturu alarmiranja. Drugi kanal se podeava na
temperaturu reagovanja. Trei kanal je brzi prekostrujni (u argonu relejaa KRATKOSPOJNI)
relej za zatitu od kratkih spojeva.

Sl.2.33 Statiki termiki relej 12-kola

12
za simulaciju porasta temperature;
erature; 13-izbor
13
vremenskih
konstanti zagrevanja i hlaenja

STATIKI FREKVENTNI (frekvencijski) RELEJ

Dat je na sl.2.34. Radi tako to impulsni broja (Z) broji poluperiode (5MHz) signala
kvarcnog oscilatora, koje
oje se sadre u pravougaonom impulsu
im
duine 0,5 perioda 50Hz napona.
Ovo omogua-va
va precizno merenje uestanosti
uestano sa rezolucijom od :

= 0,00001. Relej je etvorostepeni. Svaki stepen

stepen moe biti nad ili podfrekventni.
podfrekve

Relej se podeava soft-verski.

verski. Pored odstupanja relej odreuje i izvod uestanosti poreenjem
frekvencije u dvaa bliska vremenska trenutka. Izvod uestanosti govori o stepenu
ste
poremeaja u
ES-u. Kodd brzog pada uestanosti pristupa
pristupa se brzom podfrekventnom rastereenju sistema. Kod
sporijeg pada uestanosti rastereenje ES-a
ES vri se sporije.
rije. Relej ima samokontrolu, odnosno
signalizira svoju neispravnost. Ako je utvrdi blokira se.

Sl.2.34 Statiki frekventni relej:: 14-filtar osnovnog harmonika; 15-generisanje

generisanje pravougaonih
impulsa duine 0,5 perioda; 16-kvarcni
kvarcni oscilator; 17-tastatura;
17
18-AC/DC
AC/DC pretvara; CPUCPU
procesor; Z-impulsni
impulsni broja; ROM-memorija;
ROM
I/O-ulazno
ulazno izlazna jedinica; S
S-samokontrola; Ilogiko "I" kolo; D-displej

2.3.4 STATIKI RELEJI SA AMPLITUDNOM KOMPARACIJOM

Blok dijagram releja sa amplitudnom komparacijom prikazan je na sl.2.35. Kolo za formiranje
napona VI i VII gradi se pomou transformatora, mada su mogue i druge varijante. Kolo sa
sl.2.36 daje ulazne veliine komparatora: VI=k1Ur+k2Ir i VII=k3Ur+k4Ir, jer su prenosni
odnosi mono-faznih transfor-matora
matora realni. Za k1=k3 i k2=-k4 dobija se usmereni re-lej.
re
Za
k2=k3=0 dobija se:VI=k1Ur i VII=k4Ir, to daje distantni relej sa neusmerenom krunom
karakteristikom. Za amplitudnu kom-paraciju
kom paraciju koriste se diodni
diodn ispravljaki mostovi.
Jednostavni su, jeftini i pouzdani.
pouzdani

Sl.2.35 Blok dijagram releja sa amplitudnom

komparacijom; 1-formiranje
formiranje napona VI i VII; 22
ispravljaki mostovi; 3-merni
merni relej

KOLO ZA NAPONSKU KOMPARACIJU

Dato je na sl.2.37. Merni relej (MR) je magnetoelektrini po-larizovani
po larizovani relej ili oki
oki-dno kolo.
Ako se uba-ci
ci dioda D, (MR) ne mora biti polarizovan. Otpornosti (R) su op-tereenja
op
diodnih
mos-tova. (MR) poredi pa-dove
dove napona na njima.

Sl.2.37 Kolo za naponsku

KOLO ZA STRUJNU KOMPARACIJU

Dato je na sl.2.38. Otpornosti (R) slue za ograniavanje struja kroz diodne mostove. Merni
relej (MR) meri diferencijalnu struju. Mora biti polarizovan.

Sl.2.38 Kolo za strujnu komparaciju

komparaciju

USMERENI RELEJ SA AMPLITUDNIM KOMPARATOROM

Ako su u izrazima za VI i VII k-koeficijenti: k1=k3=1 i k2=-k4=k
= , sledi: VI=Ur+kIr i
VII=Ur-kIr. Koeficijenti k1 i k3 (stoje uz napon Ur) sadre prenosne odnose naponskih
transformatora i po modulu su znatno manji od jedinice. Tada je Ur primarni napon. Medjutim,
ovde se radi jednostavnosti radi sa sekundarnim naponom. Tada su koeficijenti k1 i k3 po
modulu bliski jedinici. Relej reaguje kada je modul jedne veliine vei od modula druge. Moe
se izabrati uslov reagovanja VIV

II. Tada pri VI<VII relej blokira. Mogu je i obrnut izbor.

Karakteristika releja sledi iz jednakosti:
jednakosti: | ili
Ur+kIr=U
r-kIr. U Z ravan se
prelazi deljenjem izraza Ur+kI
kIr=Ur-kIr sa Ir. Sledi:Z+k=Z-k..Relacija Z+k=Z-k u Z
ravni predstavlja pravu koja prolazi kroz (0,0) i normalna je na vektor (k) (sl 2.39). Za uslov
reagovanja VI>VII oblast reagovanja je poluravan
poluravan koja sadri vektor (k).Za
(k). uslov reagovanja
VI<VII oblast reagovanja je poluravan koja ne sadrI (k).

Sl.2.39 Karakteristika usmerenog releja sa amplitudnim komparatorom

DISTANTNI RELEJ SA KRUNOM KARAKTERISTIKOM

Koeficijenti k1 do k4 nisu jednoznano odreeni karakteristikom releja. Ista karakteristika moe
se dobiti sa razliitim skupovima koeficijenata k1 do k4. Jedan od moguih izbora koeficijenata
za dobijanje krune
rune karakteristike je: k1=k1, k2-kompleksno, k3=0 i k4=k4, uz uslov reagovanja
VII>VI. Relacije za VI i VII su: VI=k1Ur+k2Ir i VII=k4Ir.
Karakteristika releja sledi iz

jednaine: k1Ur+k2Ir=k4Ir. Deljenjem sa k1Ir sledi: Z+ = .

Kako je:

=Z=R+jX i uz uvoenje oznaka:

2

=-(R1+jX1) i

=c, prethodna relacija

postaje: (R-R1) +(X-X1) =c .Dobijena

Dobijena je opta jednaina kruga sa centrom u (R1,X1) i
2
2
2
poluprenikom (c). Za k2=0 dobija se impedansni distantni relej. Ako vai R1 +X1 =c , dobija
se ugaono admitansni relej (karakteristika prolazi kroz (0,0)).

DISTANTNI RELEJ SA PRAVOLINIJSKOM KARAKTERISTIKOM

Pravolinijska karakteristika dobija se za: k1=k3=k realni, k2 i k4-kompleksni.
kompleksni. Amplitudnom
kom-paratoru
paratoru dovode se naponi: VI=kUr+k2Ir i VII=kUr+k4Ir. Karakteristika releja sledi iz

jednaine:kUr+k2Ir=kUr+k4Ir. Deljenjem sa kIr sledi: Z+ =Z+

+ . Uvodei oznake:

-a= =R1+jX1 i -b= =R2+jX2, prethodni izraz postaje: (R-R1) +(X-X

+(X 1)2=(R-R2)2+(X-X2)2.

Ovo je jednaina prave ) = 0, koja je simetrala

dui (ab). Oblast reagovanja zavisi od uslova reagovanja. Uslov reagovanja moe biti: VI>VII
ili VI<VII. Za uslov VI>VII oblast reagovanja releja je poluravan koja sadri taku b. Ako
taka Z tei taki b, modul V
VII tei nuli pa e relacija VI>VII biti zadovoljena. Za uslov
VI<VII oblast reagovanja bie poluravan koja sadri taku (a).
(
2.3.5 STATIKI RELEJI SA FAZNIM
F
KOMPARATORIMA
Blok dijagram releja sa faznom kompara-cijom
kompara
dat je na sl.2.40. Izlaz faznog komparatora
kompa

zavisi samo od faz-nog

faz
pomeraja izmeu napona VI i VII. Fazni komparatori
zavisi

koriste impulsna kola.

Sl.2.40 Blok dijagram releja sa faznim komparatorom; 1 formiranje ulaznih napona VI i VII, 2fazni komparator; 3-merni
merni relej; Vfk izlaz faznog komparatora.

IMPULSNI FAZNI KOMPARATOR

Princip impulsnog faznog komparatora dat je na sl.2.41. Generiu se kratki impulsi pri
prolasku kroz pozitivan i negativan maksi
maksi-mum napona VI i dugi pravougaoni impulsi koji
odgovaraju pozitivnoj i negativnoj poluperiodi napona VII. Amplitude ovih impulsa ne zavise
od amplituda napona VI i VII. Ako je zadovoljen izraz:

< 90,, kratki impuls se preklapa sa dugim impulsom istog znaka. Ako izraz

< 90 nije zadovoljen kratki impuls se ne preklapa sa dugim impulsom istog

znaka. Blok dijagram releja sa impulsnim faznim komparato

komparatorom
rom prikazan je na sl.2.42. Impulsi
koji potiu od pozitivnih poluperioda uvode se u jedno a impulsi koji potiu od negativnih

poluperioda u drugo logiko "I" kolo. Komparator daje izlaz ako vai: < 90.

Granini uglovi impulsnog faznog

fazno komparatora su 90 i +90.. Mogu se koristiti impulsi
samo od pozitivnih poluperioda ulaznih napona. Tada bi komparator u sluaju da prelazni
proces krene sa negativnom poluperiodom kasnio za polovinu periode. Od releja se trai da
budu to bri. Zato se posebno porede pozitivne i negativne poluperiode ulaznih napona.

Sl.2.41 Princip impulsnog faznog

komparatora

Sl.2.42 Relej sa impulsnim faznim kompa-ratorom;

kompa
1-generator
generator kratkih impulsa pri prolasku VI
kroz pozitivan i negativan maksimum; 2-generator
2 nerator dugih impulsa koji odgo
odgovaraju pozitivnim i
negativnim poluperiodamanapona VII, 3-logiko "I" kolo; 4-okidno
okidno kolo; 5-pojaava;
5
6-izvrni
relej.

IMPULSNI FAZNI KOMPARATOR SA INTEGRATOROM

Komparacija se bazira
ra na merenju vremena u kome su trenutne vrednosti napona VI i VII istog
znaka (sl.2.43). Generiu se pravougaoni impulsi koji odgovaraju pozitivnim i negativnim
poluperiodama napona VI i VII. Relej sa faznim komparatorom i integratorom prikazan je na
sl.2.44 .
Granini uglovi faznog komparatora sa integratorom nisu fiksni. Mogu se podeavati u
irokom opsegu promenom referentnog napona Uref sa kojim se poredi izlazni napon
integratora. Velika vrednost Uref daje mali opseg izmeu graninih uglova i obrnuto.Opseg
obrnuto.

reagovanja releja moe biti  ( < 0 180).

180
Na sl.2.45 nivo

referentnog napona je manji od maksimalne vrednosti izlaznog signala integratora. Okidno kolo
reaguje a time i relej.

Sl.2.43 tc vreme iste polarnosti napona VI i VII; =arg

; = 180
180 ; T-perioda.

Sl.2.44 Relej sa faznim komparatorom sa integratorom; 1-generisanje

1 generisanje pravougaonih impulsa; 22logika "I" kola; 3-integrator;
integrator; 4-okidnokolo;
4
5-pojaava; 6-izvrni
izvrni relej.

USMERENI RELEJ SA FAZNIM KOMPARATOROM

Ako se izaberu k-koeficijenti: k1=1; k2=k3=0 i k4-kompleksan,
kompleksan, sledi: VI=Ur i VII=k4Ir. Fazno
se porede napon Ur i pad napona na impedansi k4 izazvan strujom Ir. Ako se VI i VII podele sa

Ir, dobie se:

=Z i

=k4.Fazno poreenje napona VI=Ur i VII=k4Ir

ekvivalentno je faznom poredjenju impedansi Z i k4. Ako se naponi VI=Ur i VII=k4Ir fazno
porede u komparatoru sa graninim uglovima +90o i -90o, i ako se kao uslov reagovanja releja
o

usvoje nejed-naine: -90 (270 )<arg

<90o, karakteristika releja u Z ravni data je pravom

koja prolazi kroz (0,0), a oblast reagovanja je poluravan koja sadr

sadri
i konstantu k4 (sl.2.46). Ako
o
o
su grani-ni uglovi ko-mparatora
mparatora ra-zliiti
ra
od +90 i -90 karakteristika se lomi u taki
ta
(0,0).
Koeficijent k4 lei na sime-trali
trali oblasti reagovanja releja (sl.2.47). Karakteristika sa sl.2.47

zahteva uslov reagovanja: <

Sl.2.46 K-ka usmerenog releja sa faznim komp. sa graninim uglovima

uglo
+90o i -90o

Sl.2.47 K-ka usmerenog releja sa faznim komp. sa graninim uglovima

vima razliitim od +90o
i -90o

DISTANTNI RELEJ SA OPTOM KRUNOM KARAKTERISTIKOM SA FAZNIM

KOMPARATOROM
Ako su izabrani k-koeficijenti:
koeficijenti: k1=k3=-1 realni, k2 i k4-kompleksni,
kompleksni, sledi: VI=k2Ir-Ur i

VII=k4Ir-Ur. Deljenjem sa Ir dobija se:

=k2-Z i:

=k4-Z Fazno poreenje napona VI i

VII ekvivalentno je faznom poreenju razlika impedansi k2-Z i k4-Z. Poreenjem napona VI i
VII u faznom komparatoru sa graninim uglovima -90o i +90o dobija se kruna karakteristika u
o

Z ravni (sl.2.48). Kao uslov reago-vanja

reago vanja treba usvojiti nejednaine: -90 (270 )>arg

>90o

ako elimo da oblast reagovanja releja bude unutranjost krunice na sl.2.48. Koeficijenti k2 i
k4 definiu jedan od prenika krunice. Ako taka Z lei na levoj polovini krunice (u odnosu
na pravu koja prolazi kroz vrhove vektora k2 i k4), vai relacija: arg
taka Z lei na desnoj polovini krunice, vai relacija arg
o

krunice, relacije -90 (270 )>arg

o

=270o(-90o). Ako

=90o. Ako taka Z lei unutar

>90 su zadovoljene te relej reaguje. Ako taka Z lei

izvan krunice, relacije -90 (270 )>arg

>90o nisu zadovoljene, te relej blokira.

Sl.2.48 Kruna karakteristika dobije na faznim komparatorom

DISTANTNI RELEJ SA OPTOM PRA-VOLINIJSKOM

PRA VOLINIJSKOM KARAKTERISTIKOM SA
FAZNIM KOMPARATOROM
Ako su izabrani k-koeficijenti:
koeficijenti: k1=0, k2=-k4 i k3=1, sledi:
Deljenjem sa Ir dobija se:

=k2 i

VI=k2Ir

VII=Ur-k2Ir.

=Z-k2. Fazno pore-enje

enje napona VI i VII ekvivalentno je

faznom poreenju impedansi k2 i Z-k2. Fazni kom-parator

parator sa graninim uglovima -90o i +90o uz

-90o(270o)>arg

uslov reagovanja

>90o daje pravolinijsku karakteristiku (sl.2.49).

Karakteristika prolazi kroz vrh kompleksnog koeficijenta k2 i normalna je na njega. Ako taka
Z lei u poluravni koja sadri k2 vae relacije:

-90o(270o)>arg

>90o. Za ovaj uslov oblast reagovanja sadri

sadri k2. Ako taka Z lei u

poluravni koja ne sadri k2 vae relacije: -90 (270 )<arg

reagovanja ne sadri k2.

<90o. Za ovaj uslov oblast

Sl.2.49 Pravolinijska kk-ka

ka distantnog releja sa faznim komparatorom

2.3.6 DISTANTNI RELEJI SA POLIGONALNIM KARAKTERISTIKAMA

U praksi se najvie koriste distantni releji sa poligonalnim karakteristikama (nazivaju se i
kvadrilateralnim). Dobijaju se pomou vie komparatora i logikih kola. Kvadrilateralna
karakteristika (sl.2.50) dobija se pomou etiri komparatora i logikog "I" kola (sl.2.51). Linija
(1) definie doseg releja (see liniju voda). Linije (1) i (2) nezavisno se pomeraju i
prilagoavaju potrebama zatite konkretnog voda.

Sl.2.50 Kvadrilateralna k--ka distantnog releja; 1, 2, 3 i 4-k-ke

ke pojedinih komparatora

Sl.2.51 Distantni relej sa kvadrilateralnom kk-kom; 1,2,3 i 4-komparatori

komparatori parcijalnih kk-ka; 5blok za ulazne veliine komparatora; 6-logiko
6
"I" kolo; 7-okidno
okidno kolo; 88- pojaava; 9izlazni relej

2.3.7. DISTANTNI RELEJ NA BAZI DETEKTOVANJA FAZNOG REDOSLEDA:

2.53 Dobijanje napona UAB

Na poetku trofaznog voda formiraju se, pomou kola sa sl.2.53, pomoni naponi:
,
U AB
U A U B ( I A I B )Z V U AB A

,
U BC
U B U C ( I B I C ) Z V U BC B ,
,
U CA
U C U A ( I C I A ) Z V U CA C ,

gde su: Z V -analogni

analogni model tienog voda i A,B, C padovi napona na impedansama, analognim
modelima voda Z V .

Sl.2.52 a) deonica trofaznog voda sa uoenim dvofaznim kvarovima K1 (Z>Zv) i K2 (Z<Zv);

vektorski dijagram napona pri kvarovima: b) K1 i c) K2 .

Slika 2.53 prikazuje dobijanje pomonog napona UAB, pri dvofaznim kvarovima izmeu faza
(A-B). Ostali pomoni naponi dobijaju se na analogan nain. U simetrinim reimima struje
IAB, IBC i ICA ine simetrian sistem. Padovi napona dobijeni mnoenjem tih struja sa (Zv) ine
simetrian sistem sa faznim redosledom jednakim faznom redosledu meufaznih napona UAB,
UBC i UCA. Sumiranje dva trofazna sistema napona istog faznog redosleda daje trei istog
faznog redosleda kao prva dva. Zato u normalnim radnim reimima trofazni sistem pomonih
napona UAB, UBC i UCA ne moe imati suprotan fazni redosled od meufaznih napona UAB,
UBC i UCA. Pri dvofaznom kratkom spoju izmeu faza (A i B) bez zemljospoja struje su:

= , = = =
i =
jer su: = i = 0 te su:
2
2

= ,
= +
,
= +
2
2
Naponi UAB, UBC, UCA mogu promeniti fazni redosled samo ako napon UAB promeni znak.
Napon UAB menja znak kada se kvar desi na mestu gde je Z<Zv. Dok je Z>Zv napon UAB ne
menja znak jer je razlika kolinearnih vektora UAB-ZvIAB vea od nule. Vektori UAB i ZvIAB su
kolinearni jer analogni model voda (Zv) i impedansa voda imaju iste argumente. Kada postane
Z<Zv napon UAB menja znak i naponi UAB, UBC, UCA menjaju fazni redosled. Za
detektovanje promene faznog redosleda moe se koristiti indukcioni merni relej na principu
trofaznog asinhronog motora ili elektronsko kolo. Na slikama 2.52b i c prikazani su fazorski
dijagrami napona UAB, UBC, UCA pri kvarovima izvan i unutar tiene deonice voda.
Distantni relej realizovan na principu merenja faznog redosleda ne gubi osetljivost pri bliskim
kvarovima. Naponi UAB, UBC, UCA, pri UAB=0, zadravaju isti fazni redosled kao pri
kvarovima kod kojih je Z<Zv i UAB>0. Relej e reagovati pri bliskim kvarovima, ak i ako je
UAB=0. Relej realizovan na ovom principu je usmeren. Pri kvaru iza releja struja IAB menja
smer. Zbog toga napon UAB ne menja znak. Sabirci ZvIAB/2 u izrazima za UBC i UCAmenjaju
znak ali zbog njihovog poloaja u odnosu na napone UBC i UCA ne mogu ih promeniti tako da
doe do promene faznog redosleda napona UAB, UBC i UCA. Jedan merni relej ovog tipa
pokriva sva tri mogua dvofazna kvara bez zemljospoja.

2.3.8 LOGIKA "I" I "ILI" KOLA SA DIODAMA

Logiko "I" kolo sa dva ulaza prikazano je na sl.2.54. Napon U3 postojisamo ako postoje oba
ulazna napona (U1 i U2). Ako nedostaje jedan ili oba ulazna napona, napon U3=0 jer je
premoen diodom. Logiko "ILI" kolo sa diodama prikazano je na sl.2.55. Ako postoji bilo
koji od ulaznih napona U1 ili U2, postojae i napon U3. Logiko "ILI" kolo sa diodama mnogo
se koristi za realizaciju sloenih zatitnih sistema sa veim brojem zatitnih releja. Ono
omoguava da seizlazni
eizlazni signali veeg broja releja usmere ka istom izvrnom releju, a da pri
tome jedan drugog ne ometaju.

Sl.2.54 Logiko "I"

Sl.2.55 Logiko "ILI" kolo sa diodamakolo

diodama
sa diodama

2.3.9 STATIKI VREMENSKI RELEJI

Statiki releji koriste vremenske releje sa kvarcnim oscilatorima i digitalnim brojaima
(sl.2.56). Digitalnom brojau se zadaje broj impulsa nakon koga daje izlazni signal. Broja broji
periode visokofrekventnog signala oscilatora od momenta kada naidje ulazni signal. Ako ulazni
signal potraje dovoljno dugo, broja e uspeti da odbroji zadati broj impulsa i dae izlazni
signal. Ako ulazni signal nestane pre no to broja uspe da odbroji zadati broj impulsa, broja
se resetuje i ne dajeizlazni signal. Kako je uestanost kvarcnog oscilatora velika, mogue je
vreme reagovanja vrlo fino podeavati. Ovakvi digitalni vremenski releji veoma su precizni i ne
zahtevaju naknadna testiranja za vreme eksploatacije.
eksploatacije
Sl.2.56.Vremenski
relej
sa
digitalnim brojaem i kvarcnim
kva
oscilatorom; 11-kolo za pokretanje i
resetovanje brojaa; 2-blok
2
za
zadavanje broja impulsa posle koga
broja daje izlazni signal; 33 okidno
kolo;
4--pojaava;
Q-kvarcni
oscilator; BR-digitalni
BR
broja.

2.3.10. STATlCKI DIFERENCIJALNI STABILIZOVANI

STABILIZOVANI RELEJ

Sl.2.57 Statiki diferencijalni stabilizovani

relej; A i B-strujni
strujni transformatori;
T-energetski
energetski transformator; T1-pomoni
transformator sa dva sekundara; T2-pomoni
transformator sa dva primara; 1-radni,
1
2-stabilizacioni
stabilizacioni i 3-blokadni
3
most za drugi
harmonik struje;
4-izvrni
izvrni polarizovani relej; F-filtar
F
drugog
harmonika struje
Na sl.2.57 prikazan je statiki stabilizovani diferencijalni relej. Pri kvarovima izmedju strujnih
transformatora (A i B) struja (
)je velika dok je struja ( )mala. U ovom sluaju uticaj
radnog mosta je vei od uticaja stabilizacionog mosta i relej reaguje. Ako je kvar van strujnih
transformatora (A i B) struja (
)je mala dok je struja ( )velika. U ovom sluaju pretee
pr
uticaj stabilizacionog mosta te relej
relej ne reaguje. Karakteristika statikog stabilizovanog releja
prikazana je na sl.2.58.

Sl.2.58 Karakteristika statikog strujnog stabilizovanog releja

Pri maloj struji ( )njen uticaj na struju reagovanja, ((), je zanemarljiv. Zato je karakteristika
u poetku nezavisna od ( ( )deo karakteristike I). Kada (
( )poraste, poinje da provodi zener
dioda u kolu sa (R2) i uticaj stabilizacionog mosta raste. Zato karakteristika postaje kosa (deo
II). Ako ( )jo poraste,
aste, poinje da provodi zener dioda u kolu sa (R3) pa karakteristika
postaje jo strmija (deo III). Most (3) blokira relej pri ukljuenju transformatora. Struja
ukljuenja
kljuenja postoji samo sa primarne
primarn starne, te se javlja struja ( )koja tei da aktivira relej.
re Da
bi se izbeglo reagovanje releja koristi se blokada drugim harmonikom struje.
struje Blokadni most
(3) napaja se preko filtra propusnika drugog hannonika. Drugi harmonik u struji transformatora
postoji samo pri ukljuenju transformatora na mreu. Zato je blokada
blokada drugim harmonikom
struje selektivna i ne deluje pri kratkim spojevima.

2.3.11 PREDNOSTI I MANE STATIKIH RELEJA

Statiki releji su zastareli. Danas se proizvode za potrebe odravanja zatitnih sistema u ranije
izgraenim postrojenjima, te nema smisla navoditi njihove prednosti i mane. Ovde su prikazani
jer postoje u ranije izgraenim postrojenjima. Drugi razlog njhovog prouavanja lei u injenici
da su se karakteristike nekih statikih releja pokazale kao veoma dobre, te su standardizovane,
i takodje, mogu posluiti kao osnova za razvoj algoritama za digitalne releje.
2.4 DIGITALNI RELEJI
Digitalni raunari su sve do 80. godina 20. veka korieni u raunskim centrima za razne
proraune i obradu podataka. Bili su glomazni i skupi. Nagli razvoj raunara i veliki pad
njihove cene od 80. godina 20. veka omoguio je njihov prodor u oblast relejne zatite i lokalne
automatike postrojenja. Prve ideje o primeni raunara u relejnoj zatiti javljaju se jo
sedamdesetih godina 20. veka. Zbog visoke cene i slabih performansi raunari poinju u
relejnoj zatiti da se koriste tek od osamdesetih godina. Digitalni releji su trea generacija
zatitnih ureaja ES-a.
2.4.1 OPTIBLOK DIJAGRAM DIGITALNOG RELEJA
- Digitalni releji sastoje se od hardverskog i softverskog dela. Hardverski deo je fiziki vidljiv i
sastoji se od tampanih ploa sa elektronskim komponentama. Softverski deo je program kojim
se realizuje algoritmom za neki konkretan zatitni relej. Hardverski deo digitalnog releja malo
zavisi od vrste relejne zatite koja se tim hardverom realizuje. Razliite funkcije digitalnih
releja realizuju se razliitim algoritmima, odnosno programima.

Sl.2.59 prikazuje blok dijagram hardverskog dela digitalnog releja. Ulazni analogni signali se
dobijaju iz naponskih i strujnih transformatora (NT, ST), koji su locirani u poljima ili elijama
postrojenja. Potrebno je vee ili manje filtriranje ulaznih analognih signala pomou analognih
filtara (blok 1). Filtrirane signale potrebno je prilagoditi po amplitudi za proces analogno
digitalne konverzije (blok 2). Zatim sledi odabiranje ili semplovanje (blok 3). Kako je esto
potrebno odabirati vie veliina u istom trenutku, A/D konverzija zahteva izvesno vreme,
neophodno je koristiti kola za zadrku semplovanih veliina kako bi se redom izvrila njihova
A/D konverzija (blok 4). Odabiranje signala vri se sa poznatom periodom odabiranja (T).
Periodu odabiranja odreuje generator ili "sat" takta (blok 5). Digitalizovani signali kao nizovi
brojeva dovode se procesoru koji vri proraune po nekom algoritmu (blok 6). Ako se u toku
prorauna pokae da je neki uslov za reagovanje releja ispunjen procesor deluje na D/A
(digitalno analogni) konvertor (7) koji generie analogni signal. Analogni signal iz D/A
konvertora se prilagoava zahtevima ureaja u postrojenju pomou bloka (7) za skaliranje
(razni pojaavai). Da bi se omoguio rad procesora i uvanje programa postoji nekoliko tipova
memorija (blok 10). Za podeavanje (unos podataka) releja ili reprogramiranje i praenje rada
releja slue ulazno izlazne jedinice (blok 9). Za daljinski pristup releju ili za prenos njegovih
signala u udaljeni centar upravljanja koristi se ulazno izlazni interfejs (blok II) preko koga se
relej vezuje na telekomunikacione linije. Prikazani hardverski ureaj naziva se TERMINAL.
Terminal ima:
-ANALOGNE ULAZE (za struje i napone),
-BINARNE ULAZE (statusi rasklopne opreme i razne blokade),
-BINARNEIZLAZE (impulsni signali za komandu drugim relejima ili prekidaima)
Terminal vri:
-ANALOGNO/DIGITALNU (A/D) KONVERZIJU,
-NUMERIKO PROCESIRANJE (DSP) A/D KONVERTOVANIH SIGNALA
-NUMERIKO PROCESIRANJE BINARNIH SIGNALA,
-GENERIE BINARNE SIGNALE ZA KOMANDOVANJE PREKIDAIMA,
-VRIZAPISIVANJE SVBH DOGADAJAITRANZIJENATA u polju ili eliji.
BLOK DIJAGRAM HARDVERA DIGITALNOG RELEJA MALO ZAVISI OD ZATITNE
FUNKCIJE RELEJA i po njemu se ne moe ustanoviti o kakvom se releju radi. Digitalni relej
je specifina vrsta industrijskog raunara. U irem smilu digitalni releji su elektronski ili
statiki releji. Mogu da komuniciraju meusobno, sa staninim raunarom i sa udaijenim
centrom upravljanja, preko lokalnih i irih raunarskih mrea.

2.4.2 PREDNOSTI DIGITALNIH RELEJA

Digitalni releji imaju velike prednosti u poreenju sa elektromehanikim ili statikim relejima.
To su:
1.
CENA digitalnih terminaia je manja od cene kombinacije elektromehanikih ili statikih
releja koja vri priblino iste funkcije.
2.
POUZDANOST digitalnih releja je vea od pouzdanosti elektromehanikih ili statikih
releja. Ne postie se poveanjem pouzdanosti hardvera (poveava cenu) ve samokontrolom
koja se realizuje softverskim putem. Nadgledanjem vitalnih funkcija releja srednje vreme
otkaza smanjuje se na period krai od nekoliko sekundi. Samokontrola digitalnih releja
obuhvata i hardver i softver.
3.
INTEGRACIJA zatitnih funkcija, funkcija monitoringa (nadgledanja i signalizacija),
lokalne automatike i merenja je mogua kod tree generacije zatitnih releja. Ona dovodi do
smanjenja cene postrojenja u odnosu na cenu postrojenja sa klasinom opremom za ove
funkcije.
4.
DALJINSKA KOMUNIKACIJA je mogua sa zaititnim terminalima. Mogue je
daljinski iz centra za zatitu podeavati zatitne funkcije.
2.4.3 ODABIRANJE SIGNALA I ANALOGNO DIGITALNA KONVERZIJA
Procesoru digitalnog releja dovode se nizovi brojeva koji odgovaraju trenutnim vrednostima
ulaznih signala. Relej mora na osnovu trenutnih vrednosti signala da proceni njihove parametre.
Razvijen je veliki broj metoda za procenu parametara signala. Nizovi brojeva dobijaju se
analogno/digitalnom (A/D) konverzijom. Pri procesiranju vie signala odabiranje i A/D
konverzija mogu biti asinhroni i sinhroni.

ASINHRONO ODABIRANJE I A/D KONVERZIJA

Ako se procesirani signali meusobno vremenski ili fazno ne porede odabiranje i A/D
konverzija mogu biti asinhroni, kao na sl.2.60. Asinhrono odabiranje daje digitalne signale koji
ne potiu iz istog vremenskog trenutka, jer multiplekseru treba konano vreme da "obie" sve
signale.

SINHRONO ODABIRANJE I A/D KONVERZIJA

Ako svi procesirani signali treba da potiu iz istog vremenskog trenutka primenjuje se sinhrono
odabiranje i A/D konverzija, kao na sl.2.61. Elektronski prekida kratkotrajno istovremeno
dovede sve signale (H) kolu za zadrku (holding). Nakon toga prekida se otvara a muitiplekser
oita redom sve signale. Zatim se elektronskim putem vri resetovanje H kola i elektronski
prekida dovodi novi set signala H kolu i proces se nastavlja. Multiplekser oitava signale iz
istog vremenskog trenutka. Elektronski prekida i multiplekser su sinhronizovani.

BROJ BITA I TANOST KVANTIZACIJE A/D KONVERZIJE

A/D konvertor sa m BITA ima = 2 1 KVANTNIH NIVOA ili segmenata na koje se
moe podeliti opseg ulaznog signala. Jednobitni konvertor sa m=l ima jedan kvantni nivo. Sve
vrednosti ispod kvantnog nivoa su 0 a iznad kvantnog nivoa su 1. Elektromagnetski relej je
jednobitni A/D konvertor. Njegov kvantni nivo je podeena vrednost na releju. Prenaponski
relej podeen na Up =100V je grub voltmetar jer pokazuje da li je napon vei ili manji od 100V.
Maksimalna vrednost signala koji se konvertuje mora se prilagoditi ulaznom opsegu A/D
konvertora. Optimalno je da ulazni opseg konvertora bude jednak maksimalnoj vrednosti
konvertovanog signala. Tada su kvantni nivoi konvertora razmaknuti za =

Kvantni nivoi. konvertora su , 2, 3, , . Konvertor ne moe detektovati signale koji

su manji od prvog kvantnog nivoa < . Ti signali su u oblasti neosetljivosti konvertora.
Tacnost A/D konverzije moe se definisati samo za signala vee od prvog kvantnog nivoa.
Najvea greka kvantizacije nastaje kada se mere mali signali koji su vei od prvog kvantnog
nivoa a neznatno manji od drugog kvantnog nivoa. Relativna greka kvantizacije je:

1
=
=
=
, za = 2
2 2
Ova greka moe se smanjiti jedino ako se smanji , odnosno povea broj bita A/D
konvertora. Razmak kvantnih nivoa je =

. Njegovom

zamenom u izraz za

maksimalnu relativnu greku kvantizaciie sledi:

| | =
=

odakle sledi potreban broj kvantnih nivoa

=
| |
da bi maksimalna greka kvantizacije signala koji lei u opsegu < < bila
, potreban broj bita A/D konvertora je:
ln ( + 1)
=
ln 2
,to se zaokruuje na prvi vei ceo broj.

2.4.5. METODE SA MALIM BROJEM ODBIRAKA

METODA JEDNOG ODBIRKA
Usvaja se model signala: = sin (+ ). Smatra se da je frekvencija = const. i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala . Hardverskim putem se odredi prolazak
signala kroz nulu. Zatim se saeka da protekne vreme =4 (za 50Hz je T/4=5ms) i uzme se
jedan odbirak signala. U tom trenutku signal ima maksimalnu vrednost te je efektivnost signala:

=
=
2
2
Metoda jednog odbiraka je sinhrona jer zahteva odreivanje trenutka prolaska signala kroz
nulu. Odbirak signala mora se uzeti u strogo odreenom trenutku.
METODA DVA ODBIRKA
Usvaja se model signala: = sin (+ ).. Smatra se da je frekvencija = const. i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala . Metoda se bazira na uzimanju dva
odbirka vremenski pomerena za T/4 (90 elektrinih).
Odbirci su: = sin ( + ) i = sin ( + ). Vazi = + 90 te je:
= sin ( + ) i = sin( + + 90) = sin ( + ) .
Nakon kvadriranja i sabiranja sledi:
= + = + = ( + )2

Metoda dva odbirka je asinhrona jer se prvi odbirak moe uzeti bilo kada.
METODA TRIODBIRKA
Koristi model signala: = sin (+ ). Smatra se da je frekvencija = const. i poznata.
Nepoznat parametar je amplituda signala . Metoda se bazira na uzimanju tri odbirka
vremenski pomerena za T/3 (120elektrinih). Odbirci su: = sin ( + ) ,
= sin ( + + 120) i = sin ( + + 240).
Kvadriranjem i korienjem izraza sin + sin( + 120) + sin( + 240) = 1.5 sledi:
1.5 = + + = ( + + )1.5 = ( + + )3

Metoda je asinhrona. Naziv je dobila jer je tri minimalan broj odbiraka. Broj odbiraka moe biti
( > 2). Odbirci moraju biti razmaknuti za T/N. Za opti sluaj vai:
+ + +
=
, za > 2

METODA CETIRI ODBIRAKA

Usvaja se model signala: = sin (+ ). Smatra se da je frekvencija = const. i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala . Metoda se bazira na uzimanju etiri
odbirka vremenski pomerena za T/4 (90 elektrinih). Odbirci su: = sin(),
= sin( + 90), = sin( + 180) , = sin( + 270)
gde je = + . Argumenti odbiraka i razlikuju se za 180. Isto vai i za odbirke
i . Pomou odbiraka do moe se izraunati efektivna vrednost signala pomou
metode "tri" odbirka za N=4. Metode etiri odbirka je da se pomou odbiraka sa neparnim i
parnim indeksima formiraju "raunski" odbirci


=
; =
2
2
Ako je signal prostoperiodican odbirci , i , imaju iste vrednosti i suprotne znake jer
se radi o odbircima iz susednih poluperioda. Zato vai || = || = || i || = || = ||.
Nakon toga primeni se metoda dva odbirka. Na ovaj nain numerikim putem filtrira se
konstantna jednosmerna komponenta ako postoji u procesiranom signalu. Raunski odbirci ne
zavise od jednosmerne komponente u signalu. Ako su:
= + sin() i = + sin( + 180) bie:
+ sin() sin( + 180)
=
2
2
(
)
(
sin sin 180)
=
2
Izraunavanjem raunskog odbirka jednosmerna komponenta C se potire. Ovde se radi o
jednostavnom DIGITALNOM FILTRU koji operacijom oduzimanja eliminie uticaj
jednosmerne komponente na odreivanje efektivne vrednosti naizmenine komponente signala.
Unosom raunskih odbiraka u izraz metode dva odbirka sledi:
=

2
2
=

( ) + ( )
8

1
( + ) + ( + )
4

METODA MAN-MORISONA
MORISONA
Usvaja se model signala:  ).. Smatra se da je frekvencija = const. i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala . Metoda se bazira na uzimanju tri
odbiraka u vremenskom intervalu znatno kraem od poluperiode procesiranog signala.
Diferenciranjem signala po vremenu sledi:
 ) .Nakon
Nakon kvadriranja signala i izvoda i sabiranja sledi relacija za
amplitudu signala

= +

Kolinik signala i izvoda je

petlje kvara je:

tg( ) odakle sledi = arctg

. Impedansa

Metoda Mana i Morisona koristi tri odbirka:

sin( ) = sin(( ) ) sin((
sin
) ) ,gde
je T perioda odabiranja.
Mora biti  (T1-perioda
perioda 50Hz signala) da bi se izvod sgnala u trenutku
mogao aproksimirati sa:

=

Za ovu metodu dovoljna su dva odbirka ,jer se izvod moe aproksimirati sa

,ali

ovako izraunat izvod ne odgovara ni jednom od odbiraka ( u1 ) i ( u 2 ) ,ve odgovara nekom

odbirku izmedju njih. Zato je metoda tanija ako se koriste tri odbirka.

ESTIMACIJA PARAMETARA VODA POMOU DVA ODBIRKA NAPONA I

ETIRIODBIRKA STRUJE

Napon i struja monofaznog (R,L) voda, sa sl.2.64, povezani su relacijom:

= + = +

Za dva razliita vremenska trenutska i mogu se napisati jednaine

= + ; = + , ijim reavanjem sledi:


=

; =

Za praktinu realizaciju algoritma potrebna su dva odbirka naponskog i etiri odbirka strujnog
signala (sl.2.65). Indeks prvog strujnog odbirka je (0) a prvog naponskog (1). Dva puta vei
broj odbiraka strujnog signala slui za proraun izvoda struje u trenucima i :


=
; =
2
2

OSOBINE METODA ZA OBRADU SIGNALA SA MALIM BROJEM ODBIRAKA

Algoritmi ovih metoda mogu se realizovati najslabijim mikroprocesorom jer zahtevaju mali
broj raunskib operacija i veoma su brzi. Ove metode su jako oset- ljive na odstupanje
signaja.od pretpostavljenog modela. Prihvatljive su za obradu signala u stacionarnim reimima.
U prelaznim reimima signali sadre vie harmo- nike i opadajue jednosmerne komponente.
Takvi signali moraju se pre obrade ovakvim metodama filtrirati.

2.4.6 NEOPTIMIZACIONE METODE SA VEIM BROJEM ODBIRAKA

METODA INTEGRACIJE
Usvaja se model signala:( = + ). Smatra se da je frekvencija = i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala Um . Ideja metode integracije je digitalno
filtriranje viih harmonika procesiranog signala. Znai, izabran je prostoperiodian model
signala iako se zna da stvarni signal sadri vie harmonike. Ali, takoe se zna da je integral
prostoperiodine funkcije na intervalu integracije koji sadri ceo broj perioda jednak nuli.
Izborom pogodnog intervala integracije postie se da integrali svih viih harmonika osim
osnovnog budu nula ili veoma mali. Tako se digitalno filtriraju vii harmonici u procesiranom
signalu. Operacija integracije vri pod opisanim uslovima digitalno filtriranje viih harmoni-ka.
Trenutne vrednosti i izvod signala jako zavise od viih harmoninih komponenti. Zato se ManMorisonova metoda ne moe uspeno primeniti kada signali sadre vie harmonike.
Ako se model signala integrali na intervalu (n-1)T (sl.2.66), gde su n-broj odbiraka i T

perioda odabiranja, moe se napisati: = sin(+ ) = sin(+

un-u1 sledi:
sledi:

2
m

= cos(+

Iu

odakle sledi:

= cos( + ) cos ( ). Iz

= (+ ) sin ( + ). Kvadriranjem i sabiranjem ovih izraza

( )( )

) | ,

= 1 cos ( ) ,

u n u1

odakle

sledi

izraz

za

amplitudu:

2 1 cos t n t1 . Isto se odreuje i amplituda strujnog signala. Impedansa se

moe odrediti pomou:

U
Z m
Im

Iu un u1
2
2
I i in i1
2

, gde je Ii -integral struje raunat na istom intervalu kao i

integral napona. Impedansa ne zavisi od duine prozora podataka

tn t1 =(n-1)T. Za izraunavanje integrala Ii i Iu najefikasnija je Simpsonova for-mula, koja
zahteva neparan broj odbiraka: I u

T
u1 4u2 2u3 4u4 2un2 4un1 un Metodom
3

integracije ne moe se odrediti poetna faza signala, ali se moe odrediti fazna razlika dva
signala, odnosno argument impedanse, jer je impedansa kolinik dva vektora. Ako se poe od
kolinika

dobie se:

I u
cos t1 u cos t n u
t1 t n

tg
u . Analogan izraz vai za strujni
u n u1
sin t n u sin t1 u
2

signal, te nakon oduzimanja sledi:

I u
I i
u i arctg
arctg
. Metoda integracije je asinhrona i veoma osetljiva
u n u1
in i1
na prisustvo jednosmerne komponente (i konstantne i opadajue) u procesiranom signalu, jer
jednosmerna komponenta jako utie na integral.

METODA SREDNJE VREDNOSTI

Usvaja se model signala: u U m sin( t u ) . Smatra se da je frekvencija const. i
poznata. Nepoznat parametar je amplituda signala Um . Ideja metode je korienje veze izmedju
amplitude sinusnog signala i njegovog integrala na pozitivnoj poluperiodi:

= =

,odakle sledi:

sin(+ )=

Srednja vrednost signala na poluperiodije:

1
2
= 2 =
1
1

,te je:

Da bi se izbeglo odredjivanje trenutka prolaska sinusnog signala kroz nulu i sinhrono

otpoinjanje izraunavanja integrala, jednostavnije je ulazni signal punotalasno ispraviti
(pomou Grecovog diodnog mosta). Ispravljen signal ima formu:

uisprav Um sin(t u ) .

Tada je vrednost integrala na intervalu jednakom poluperiodi nezavisna od poetnog trenutka

integracije jer je:
t

T1
2

uisprav dt I T1 U m

T1
2

sin(t u ) dt

TU
1 m
, za bilo koje t.

Ako je N broj odbiraka u poluperiodi signala integral I T 1 moe se izraunati kao suma:
2

I T1
2

je: U

T1
2

T
uisprav dt uisprav ( n )T T uisprav ( n ) 1
2N
n 1
n 1

2N

u
n 1

is p r a v

( n ) , gde su: T

uisprav (n)
n 1

T1
-perioda odabiranja i
2N

T1

T1U m
, odakle

perioda signala.

FURIJE-ova METODA
Signali u ES-uu su po svojoj prirodi periodini. Takvi su napon, struja, snaga itd. Svi elektrini
signali su realne jednodimenzionalne funkcije vremena. Realan signal x(
x(t) je periodian ako je
definisan za svako (t) (t je vreme) i ako postoji pozitivan broj (T) za koji vai: x t x t T ,
za svako (t). Ako je x(t) periodina funkcija, a pri tome nije konstanta, postoji minimalna
vrednost za (T), odnosno Tmin=T1, tako da je xt xt T1 , gde je T1 -osnovna perioda

2 n
,
funkcije x(t). Na primer za x(t ) sin(1t ) vai: x t sin 1 t sin 1 t
1

2
za n=0,1,2,... Osnovna perioda je: T1
, gde je -osnovna
osnovna kruna uestanost. Ako se uoe
1

dva periodina signala x1(t) i x2(t) sa osnovnim periodama T11 i T12, njihova suma nije uvek
periodina. Za x1 t sin t i x2 (t ) sin 2t bie:

x(t ) sin t sin 2t . Osnovna perioda prvog signala x1 t sin 2t je: T1=2n T11=2,
n=1,2,3,...Osnovna perioda drugog signala x2 t sin 2t je:

T2

2m
2

T12 2

, m=1,2,3.. Nemogue je nai zajedniku osnovnu periodu jer iz

jednakosti: T1=T2 2n

2m , sledi 2

m
,to
to je nemogu izraz jer je
n

2 iracional-

an broj. Ne postoji (T) za koje vai:

x(t ) sint sin 2t sin(t T ) sin[ 2 (t T )]

, te funkcija x(t) nije

period-ina.
na. Na sl.2.67 prikazana je funkcija x(t) u intervalu t=(0 do 100) radijana.

Sl.2.67 Grafik funkcije )( 2

FURIJEOV (FOURIER-ov) RED

FURIJE je prvi uoio da se proizvoljna periodina realna funkcija moe prikazati kao suma
konstante (jednosmerne komponente) i beskonanog niza prostoperiodinih funkcija
(harmonika) ije se periode odnose kao celi brojevi. KADA SE HARMONICI IZRAZE
PREKO (cos) FUNKCIJA dobija se KOSINUSNI Furijeov red:

x (t )

k 0

C k c o s ( k 1t k ) ,

gde su: -ugaona frekvencija osnovno (prvog) harmonica, k 0,1, 2,3,...... -red harmonine
komponente, Ck -amplituda koeficijenta k-tog harmonika k -argument koeficijenta k-tog
harmonika, T1

2
-osnovna perioda funkcijex(t) i Furijeovog reda.
1

Razlaganjem funkcije cos(k 1t k ) sledi TRIGONOMETRIJSKI oblik koji potie od

kosinusnog Furijeovog reda:

k 0

k 0

x (t ) a k cos( k 1t ) bk sin( k 1t ) ,
gde su: = i = ortogonalne komponente koeficijenta k-tog
harmonika.

Koeficijent ak dobija se integracijom proizvoda x (t ) cos( n 1t ) na intervalu jednakom

osnovnoj periodi :
t T1

x(t )cos(n1t )dt

t T1

a
cos(
k

t
)

b
sin(
k

t
)

1
k
1 cos(n1t )dt , gde
k
k 0
k 0

je: = 0,1,2,3, . . . . . Ovaj integral razliit je od nule samo za n=k, jer su integrali svih
sabiraka tipa

cos(k 1t ) cos(n1t ) i sin(k1t )cos(n1t )

1
Za = = 0 je a 0
T1
Za

t T1

x (t ) d t .

T1

k n 0 je: a k

za k n jednaki nuli.

t T1

x ( t ) c o s ( k 1 t ) d t , = 1,2,3, . . . . .

Komponenta je KOSINUSNA komponenta k-tog harmonika. Koeficijent dobija se

integracijom proizvoda x ( t ) sin( n 1t ) na intervalu jednakom osnovnoj periodi T1:
t T1

t T1

x(t)sin(n t)dt
1

a
cos(
k

t
)

b
sin(
k

t
)

k
1
k
1 sin(n1t )dt , = 0,1,2,3, . . . ,

k 0
k 0

Ovaj integral razliit je od nule samo za k n 0 , jer su integrali svih sabiraka tipa

cos(k1t)sin(n1t) i sin(k1t)sin(n1t) za k n
t T1

2
b

k
Za k n 0 je
T1

jednaki nuli i jer je sin 0 0 .

x ( t ) s in ( k 1 t ) d t , = 1,2,3, . . . ,

Komponenta b k je SINUSNA komponenta k-tog harmonika.

Kada se harmonici izraze pomou (sin) FUNKCIJA dobija se SINUSNI Furijeov red:

x (t )

C
k 0

sin( k 1t k ) .

Sve oznake su iste kao kod (cos) oblika.

Razlaganjem funkcije

sin( k 1t k ) sledi TRIGONOMETRIJSKI oblik sinusnog

Furijeovog reda: x ( t )

k 0

sin( k 1t ) B k cos( k 1t ) , gde su:

k 0

Ak=Ckcosk, Bk=Cksink ortogonalne komponente koeficijenta k-tog harmonika.

Koeficijent Ak dobija se integracijom proizvoda x ( t ) s i n ( n 1 t ) na intervalu jednakom
osnovnoj periodi T1
t T1

x(t )sin(n1t )dt

t T1

A
sin(
k

t
)

B
cos(
k

t
)

1
k
1 sin(n1t )dt , gde
k
k 0
k 0

je: = 0,1,2,3, . . . ,

Ovaj integral razliit je od nule samo za

sin(k1t )sin(n1t )

k n0

k n 0 , jer su integrali svih sabiraka tipa

i cos(k 1t )sin(n1t ) za

2
A

je: k
T1

t T1

kn

jednaki nuli i jer je

x ( t ) s in ( k 1 t ) d t , = 1,2,3, . . . , .

Komponenta Ak je SINUSNA komponenta k-tog harmonika.

sin 0 0 . Za

Koeficijent Bk dobija se integracijom proizvoda

x ( t ) c o s ( n 1 t ) na intervalu je-

dnakom osnovnoj periodi T1 :

t T1

x(t )cos(n1t )dt

t T1

A
sin(
k

t
)

B
cos(
k

t
)

1
k
1 cos(n1t )dt ,
k
k 0
k 0

gde je: = 0,1,2,3, . . . , .Ovaj integral razliit je od nule samo za n=k, jer su integrali svih

sabiraka tipa sin(k 1t )cos(n1t ) i cos( k 1t ) cos( n1t ) za k n jednaki nuli. Za k=n=0
t T1

je:

x(t ) cos(n1t )dt B0

B0

dt B0T1

T1

t T1

x (t )dt

, te je:

t T1

x (t ) d t.

t T1

Za

t T1

kn0

je:

2
B

te je: k
T1

t T1

x(t ) cos(n1t )dt Bk

t T1

cos 2 (k 1t )dt Bk

x ( t ) cos( k 1t ) dt , = 1,2,3, . . . ,

Komponenta je KOSINUSNA komponenta k-tog harmonika.

T1
2,

VEZA IZMEU FAZORA I KOEFICIJENATA FURIJEOVOG REDA

Koeficijenti trigonometrijskog (kosinusnog) Furijeovog reda su za proizvoljnu periodu funkcije
x(t), ak =Ckcosk i bk = Cksink, fiksni brojevi. Ako se u izrazima za ak i bk pusti da vreme
tee

integrali

2
ak
T1

t T1

x (t ) cos( k 1t ) dt

2
bk
T1

t T1

x (t ) sin( k 1t ) dt

izraunavaju pri svakoj elementarnoj promeni vreme-na (t), koeficijenti ak i bk postaju funkcije
vremena:
t T

t T

2 1
2 1
ak (t ) Ck cos(k 1t k )
x(t0 ) cos(k 1t0 )dt0 ; bk (t) Ck sin(k1t k ) x(t0 )sin(k1t0 )dt0
T 1 t0t
T 1 t0 t

Izrazi a k ( t ) i bk ( t ) definiu obrtni vektor (fazor) amplitude sa poetnom fazom .

Trenutna vrednost k-tog harmonika je : xk (t ) Ck cos( k 1t k ) , dok je amplituda k-tog

harmonika: C k

a k2 ( t ) bk2 ( t ) . Iz izraza za a k ( t ) i x k ( t ) vidi se da je trenutna

vrednost k-tog harmonika jednaka trenutnoj vrednosti kosinusne komponente tog istog
harmonika. Ovaj zakljuak moe da zbuni ako se ne uzme u obzir da a k ( t ) kasni za jednu
periodu

osnovnog

harmonika

signala

T1

iza

x k (t ) ,

te

je

preciznije

pisati

ak (t ) Ck cos(k 1t k k 2) .Kako je ampli-tuda k-tog harmonika , a u elektrotehnici

se obino radi sa efektivnim vrednosti-ma el. veliina, fazor k-tog harmonika izraen preko
efektivne vrednosti je:
t T
t T1

C k (t ) ak (t ) jbk (t )
2 1
X k (t )

x
(
t
)cos(
k

t
)
dt

j
x
(
t
)sin(
k

t
)
dt

1
1
t
T1 t
2
2

USVOJENO je da je komponenta a k ( t ) realna a komponenta bk (t ) imaginarna, da bi trenutna

vrednost harmonika bila realna.
Odbirci moraju biti ekvidistantni i vremenski razmaknuti za:

T1
T , gde su: m-paran broj odbiraka u osnov noj periodi
m
T1-osnovna perioda signala.

signala; T-perioda odabiranja;

T1
t

(
n

1)
T

(
n

1)
,
Diskretizovano vreme izraava se preko periode odabiranja: n
m gde je

= 1,2, . . . (t=0 je trenutak uzimanja prvog odbirka). Svaki odbirak moe se indeksirati kao

x(tn ) x (n 1)T xn .

Primenom metode pravougaonika integrali u izrazu za fazor k-tog harmonika aproksimiraju se

2
X

k
sumama:
T1

x
(
t
)sin(
k

t
)
dt

1
t
t

m
2m
T1
T1

x
cos
k

(
n

1)
T

j
x
sin
k

(
n

1)
T ili:

n
1
n
1

mT n1
m
m

n1
t T1

x(t ) cos(k 1t )dt j

t T1

2m
T1 m
T

X k xn cos k1(n 1) jxn sin k1(n 1) 1

m n1
m n1
m

Kako je

1T1 2f1T1 2 moe se uvesti ugao

1T1 2

m
m

, te izraz za

fazor k-atog harmonika postaje jednostavniji:

m
2m

Xk
x
cos
k

(
n

1)

j
x
sin
k

(
n

1)

1
n
1
.
m n1
n 1

Koeficijenti trigonometrijskog sinusnog Furijeovog reda su za proizvoljnu perio-du funkcije

x (t ) , Ak=Ckcosk i Bk=Cksink, fiksni brojevi. Ako se u izrazima za Ak i Bk pusti da
t T1

t T

2
2 1
B

x(t )cos(k1t )dt ak izraunaju pri

A

x
(
t
)
sin(
k

t
)
dt

b
k
vreme tee a k
1
k i

T
T1 t
1 t
svakoj elementarnoj promeni (t), Ak i Bk postaju funkcije f(t):

2
Ak (t ) C k cos( k 1t k )
T1
Bk (t ) C k sin( k 1t k )

2
T1

t T1

x (t ) sin( k 1t ) dt

t T1

x (t ) cos( k 1t ) dt .

Izrazi Ak ( t ) i B k ( t ) definiu obrtni vektor (fazor) amplitude

Ck

sa poetnom fazom

xk (t ) Ck sin(k 1t k ) , dok je amplituda k-

Trenutna vrednost k-tog harmonika je :

tog harmonika:

Ck

Ak2 (t ) Bk2 (t ) .

Iz izraza za Bk (t ) i x k ( t ) vidi se da je trenutna

vrednost k-tog harmonika jednaka trenutnoj vrednosti kosinusne komponente tog istog
harmonika. Kako je amplituda k-tog harmonika C k a u elektrotehnici se obino radi sa
efektivnim vrednostima elektrinih veliina, fazor k-tog harmonika izraen preko efektivne
vrednosti je oigledno:
t T
t T1

C k (t ) Ak (t ) jBk (t )
2 1
X k (t )

x
(
t
)sin(
k

t
)
dt

j
x
(
t
)cos(
k

t
)
dt

1
1
t
T1 t
2
2

.USVOJENO je da je komponenta Ak ( t ) realna a komponenta Bk (t ) imaginarna, da bi se

ZADRAO ISTI KOMPLEKSNI KOORDINATNI sistem kao u sluaju kosinusnog
Furijeovog reda. Medjutim, zato je sada trenutna vrednost harmonika imaginarna (prikazuje se
na Im osi a ne na Re osi ).
Pomou relacije:

2
Xk

T1

t T1

t T1

x(t)sin(k t)dt j
1

x(t )cos(k1t )dt

mogu se odrediti fazori harmoni-ka proizvoljnog sloenoperiodinog signala kada su poznate

trenutne vrednosti u celoj periodi. Relacija podrazumeva da se za trenutne vrednosti harmonika
koriste SINUSNE funkcije. Za praktinu primenu vreme u izrazu:

2
Xk

T1

t T1

x(t )sin(k 1t )dt j

t T1

x(t )cos(k 1t )dt

treba diskretizovati, jer se u praksi raspolae konanim brojem odbiraka u periodi procesiranog
signala. Obe poluperiode treba da sadre isti broj odbiraka, te broj odbiraka po periodi treba da
je paran. Odbirci moraju biti ekvidistantni i vremenski razmaknuti za: T

T1
, gde su:
m

m-paran broj odbiraka u osnovnoj periodi signala;T -perioda odabiranja; T1 -osnovna perioda
signala.

Diskretizovano vreme izraava se preko periode odabiranja: tn (n 1)T (n 1)

T1
,
m

gde je n=1,2,...m (t=0 je trenutak uzimanja prvog odbirka). Svaki odbirak moe se indeksirati

kao x(tn ) x (n 1)T xn . Primenom metode pravougaonika integrali u izrazu za fazor ktog harmonika aproksimiraju se sumama:

2
Xk

T1

t T1

x(t )sin(k 1t )dt j

t T1

x(t ) cos(k 1t )dt

m
2m
T1
T

xn sin k1(n 1) T jxn cos k1(n 1) 1 T

mT n1
m
m , ili:

n1
m
T1
T1
2m

Xk
x
sin
k

(
n

1)

j
x
cos
k

(
n

1)

n
1
n
1

m n1
m n1
m .

Kako je 1T1 2 f 1T1 2 moe se uvesti ugao 1

1T1 2

, te izraz za fazor k-tog

m
m

harmonika postaje jednostavniji:

m
2 m

X k xn sin k1(n 1) jxn cos k1(n 1)

m n1
n1

PRAKTICNO TUMACENJE TEOREME O ODABIRANJU

Na sl. 2.71 prikazan je analogan periodican signal sa osnovnom periodom . Perioda
odabiranja mora biti <

inace se gubi informacija o neizmenicnoj prirodi signala. Znaci,

mora si iz svake poluperiode signala uzeti bar jedan odbirak, sto zahteva i teorema o odabiranju.

POJAM ALIJAS EFEKTA

Ako frekvencija odabiranja ne zadovoljava teoremu o odabiranju tada je <

. Ako je

perioda odabiranja jednaka periodi signala frekvencija odabiranja jednaka je frekvenciji signala
= . Svi odbirci bice jednaki. Njihova vrednost zavisi od trenutka uzimanja prvog
odbirka. Tako odbirci naponskog signala mogu imati vrednost iz opsega . na oznovu odbiraka
moze se doneti pogresan zakljucak da se radi o konstantnom (jednosmernom) signalu. Pojam
alijas znaci lazno predstavljanje. Ako teorema o odabiranju nije zadovoljena signali se mogu
lazno predstaviti komponentama koje u signalu ne postoje.
Uocimo dva prostoperiodicna signala: = sin(t) i = sin( ).

Neka je: = . Iz uslova = sin(t) = = sin( = )sin t 0 sledi:

= gde je: = 1,3,5, Dalje sledi:

=

= 0.3; 0.9; 1.5; 2.1 itd. Iz uslova = = 0 sledi

=0; 1.5; 3; 4.5 itd.

Ako se odabiranje signala vrsi sa periodom odabiranja = 0.6dobijeni odbirci pripadace i
signalu dobijeni odbirci pripadace i signalu (sl. 2.72) Na osnovu takvih odabiraka moze se

doneti pogresan zakljucak da je frekvencija procesiranog signala = a ne . Ako je

ucestanost odabiranja nedovoljna moze se javiti alijas efekat. ALIJAS efekat moze dati
nepostojecu jednosmernu komponentu ili niskofrekventnu komponentu, koja ne postoji u
procesiranom signalu. Da bi se ALIJAS efekat izbegao mora za svaki harmonik procesiranog
signala biti zadovoljena teorema o odabiranju.

REKURZIVNO IZRACUNAVANJE FAZORA FURIJEVOM METODOM

Fazor k-tog harmonika procesiranog signala moze se izracunati pomocu:

2

cos ( 1) sin ( 1)

ili

2
2
( )

cos[( 1)] sin[( 1)]=

Uocimo dva niza odbiraka. Prvi indeksiran sa = 1,2,3, , i drugi indeksiran sa =

2,3,4, , + 1.
Oba niza odgovaraju periodi procesiranog signala. Drugi niz je mladji jer sadrzi novi odbirak
sa indeksom (m+1), dok je najstariji odbirak sa indeksom (1) odbacen. Svaki od nizova
definise fazore harmonika procesiranog signala:
2
2

cos[( 1)] sin[( 1)]=

2
2

cos[( 1)] sin[( 1)]=

Potrazimo razliku:

= cos[( 1)] cos[( 1)] =

2
2
2
= cos 1+ cos 2+ cos 3+

2
2
2
+ cos ( 1) + cos cos 0

2
2
2
cos 1 cos 2 cos ( 2)

2
2
2
cos ( 1) = cos cos 0 =

Odatle sledi: = +

Potrazimo sada razliku:

= cos[( 1)] cos[( 1)] =

Odatle sledi:

2
2
2
= cos 2+ cos 3+ cos 4+

2
2
2
+ cos + cos ( + 1) cos 1

2
2
2
cos 2 cos 3 cos ( 1)

2
2
2
cos = cos ( + 1) cos 1

2
= ( ) cos

= + ( ) cos

Na osnovu prethodne analize moze se napisati relacija za rekurzivno izracunavanje fazora

primenom Furijeovog diskretnog reda. Komponente fazora izracunate u (n+1) koraku su:
2
= + ( ) cos ( 1)

2
= + ( ) sin ( 1)

Gde su:
k- red harmonika ( = 1,2,3, , ; ) M- red najviseg harmonika ; n- redni broj odbirka
( = 1,2,3,4, , ) kod kontinualne obrade signala (n) moze postati ogroman broj ; m- broj
odbiraka u osnovnoj periodi signala
Izraz za imaginarnu komponentu dobija se na identican nacin kao i za realnu
komponentu.

Kod praktine primene diskretnog Furijeovog reda, pri kontinualnoj obradi dugotrajnog signala
broj (n) postaje ogroman i dolo bi do zaglavljivanja procesora. Ovo se lako prevazilazi
uoavanjem da su sin i cos funkcije periodine. Zato nema potrebe da (n) bude vece od (m),
odnosno (n) moe biti: n=l,2,3,...,m,1,2,3,...,m,1,2,3,...m,1,2,3,...m,1,2 itd. Znai, potrebno je
imati jedan VEKTOR-REGISTAR duine (m), ciji se clanovi u svakom koraku renumeriu
nakon izraunavanja komponenti fazora signala. Neka je najmladji odbirak signala oznaen sa
() a lanovi REGISTRA sa X(i), gde je i=l,2,3,..4,m. Komponente fazora prvog harmonika
racunaju se kao:
2
= + ( (1)) cos ( 1)

2
( 1)

Nakon izraunavanja i lan REGISTRA sa indeksom (1) se odbacuje a ostalim odbircima se

indeksi smanji za (1). Novi odbirak (koji se uzima iz A/D konvertora) postaje odbirak sa
indeksom (m), odnosno X(m)= xnovo. Proraun se dalje ponavlja na isti nain. Vidi se da je za
neogranieno dug proraun dovoljan vektoi X duine (m). Sve ostale veliine su skalarne. U
izrazima za Re i Im nije potrebno u svakom koraku raunati sinuse i kosinuse. Bolje je unapred
izraunati sinuse i kosinuse za jednu punu periodu, zapamtiti ih u dva vektora duine (m) i
odatle ih pozivati pri svakom proraunu. Ti vektori su za prvi harmonik signala:
2
2
2
2

= cos 0, cos 1, cos 2 , , cos ( 1)

= + ( (1)) sin

= sin

2
2
2
2
0, sin 1 , sin 2 , , sin ( 1)

lanovi ovih vektora mogu se jo pomnoiti sa konstantom (2/m), ako se ele izraunavati
amplitude fazora, ili sa konstantom

, ako se ele izraunavati efektivne vrednosti fazora.

Primenom ovakve procedure, u svakom koraku, za izraunavanje svake komponente fazora

potrebna su SAMO DVA SABIRANJA I JEDNO MNOENJE, to zahteva minimalno
raunarsko vreme. Zato se rekurzivna Furijeova metoda mnogo primenjuje u relejnoj zatiti.

3. ZATITA VODOVA
3.1 FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA
Fazna prekostrujna zatita je najstarija zatita vodova. Kriterijum na kome poiva je intenzitet
neke od faznih struja tienog voda.Veoma je jednostavna.U praksi se javlja vie varijanti
faznih prekostrujnih zatita.
3.1.1 FAZNA PREKOSTRUJNA NEUSMERENA ZATITA
To je zatita za radijalne jednostrano napajane mree. Mogue varijante su sa relejima u svakoj
fazi (trofazna zatita), sa relejima u dve faze (dvofazna zatita) i sa jednim relejom. Vreme
reagovanja moe biti DEFINISANO (nezavisno od intenziteta struje) i ZAVISNO OD STRUJE
(INVERZNA k ka reagovanja - vea struja krae vreme reagovanja).
FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA SA DEFINISANIM VREMENOM REAGOVANJA

SL.3.1 Trofazna prekostrujna zatita sa

definisanim vremenom reagovana: a) sa
jednofaznim i b) sa trofaznim relejom;
1,2,3,4-jednofazni
jednofazni prekostrujni releji; 55
vremenski; 6-pomoni
pomoni i 7-trofazni
7
relej

Vreme reagovanja zatite

tite DEFINISANO je podeenjem na vemenskom releju. Zato se ova
zatita tako zove. Uslovi reagovanja zatite
zatit su:

I I podeseno i t t podeseno .Ako

.

su: I I podeseno i t t podeseno zatita je POBUENA

ali nije reagovala. Pojedinacni releji mogu da reaguju ili ne, a zatite koje se sastoje od vie
releja mogu da reaguju i da budu pobuene. Prekostrujna zatita sa definisanim vremenom
reagovanja sastoji se od prekostrujnog i vremenskog releja. Da bi zatita reagovala moraju
reagovati oba releja. Ako reaguje samo prekostrujni relej zatita je samo pobuena.
U mreama
ama sa uzemljenim neutralnim takama (zvezdi-tima
(zvezdi
transformatora)
nsformatora) izostavlja se relej
(4), koji reaguje na nultu komponentu struje.

Trofazna prekostrujna zatita osetljiva

osetljiva je na sve vrste kvarova. Ako je mrea uzemljena preko
niskoomske impedanse strujajednopolnog kr
kr-tkog
tkog spoja je mala (300 A ili 900 A). U takvim
sluajevima trofazna prekostrujna zatita
zatita ne moe uvek detektovati jednopolne
je
kratke spojeve.
Relej (4) meri nultu komponentu
mponentu struje kvara, te trofazna
trofazna prekostrujna zatita postaje osetljiva i
na jednofazne kvarove sa malim strujama. Relej
Relej (4) se podeava na znatno manju struje jer
simetrine radne struje ne sadre nultu komponentu. Selektivnost fazne prekostrujne zatite sa
definisanim vremenom reagovanja postie se vremenskim stepenovanjem, (sl.3.2).

FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA SA INVERZNOM KARAKTERISTIKOM

REAGOVANJA

Sl.3.3 Trofazna prekostrujna zatita sa inverznom karakteristikom reagovanja;

1,2,3 - jednofazni releji sa inverznom karakteristikom; 44-trofazni
trofazni relej sa inverznom
karakteristikom; 5-pomoni
5
relej.
Selektivnost faznih prekostrujnih zatita sa inverznim karakteristikama reagovanja postie se
adekvatnim izborom karakteristika.
Sl.3.4 Nain ostvarivanja selektivnosti
faznih prekostrujnih zatita sa inverznim
karakteristikama reagovanja

Uslovi reagovanja fazne prekostrujne zatite sa inverznom karakteristikom su:

I I podeseno i t treagovanja za struju I

.

DVOFAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA

Trofazne prekostrujne zatite primenjuju se u mreama sa uzemljenim neutralnim takama. U
mreama sa izolovanim neutralnim takama preporuuju se dvofazne zatite jer je:
-trofazna
trofazna zatita skuplja i komplikovanija od dvofazne i
-pri
pri dvostrukom zemljospoju trofazna zatita je neselektivnija od dvofazne.

Sl.3.5 Dvofazna prekostrujna zatita; a) sa dva mo

monofazna
nofazna i b) sa jednim dvofaznim relejom;
1,2-monofazni
monofazni i 5-dvofazni
5
releji; 3-vremenski i 4-pomoni
pomoni relej

Dvofazna prekostrujna zatita (sl.3.5) osetljiva je za sve dvofazne kvarove. Jeftinija je i

selektivnija od trofazne prekostrujne zatite pri dvostrukim zemljospojima. Meutim, ona je
dvostruko manje osetljiva od trofazne prekostrujne zatite za dvofazne kvarove iza
transformatora sprege zvezda-trougao
trougao

PRENOENJE STRUJE DVOFAZNOG KVARA PREKO TRANSFORMATORA

SPREGE ZVEZDA TROUGAO
Ako namotaj spregnut u zvezdu trofaznog transformatora prikljucen na aktivnu mrezu sa
izvorima a dvofazni kvar se desi na strani trougla raspodela struje kvara na oba naponska nivoa
bice:

Sl.3.6 Prenoenje struje dvofaznog kvara kada je kvar na strani trougla

Pretpostavljen
retpostavljen je prenosni odnos transformatora mT 1 . Zato su struje u linijama sa obe strane
I
I YL
1 , dok je odnos struja u faznim namotajima Yf 3 . Ako je
transformatora jednake:
I DL
I Df
dvofazni kvar nastao izmeu faza (b i c) mesto kvara napaja paralelna veza faznog namotaja (c)
i redne veze namotaja (a) i (b). Reaktansa rasipanja redne veze faza (a) i (b) je dvostruko
dvostruk vea
od reaktanse rasipanja faze (c), te 1/3 ukupne struja kvara dotie iz faza (a) i (b), a 2/3 iz faze
(c). U linijskom vodu faze (a) nema struje. Na strani zvezde struje protiu kroz sve linijske
vodove. One se javljaju kao reakcije na struje u faznim namotajima trougla, te u linijskim
vodovima (A) i (B) teku jednake struje u istom smeru, dok se kroz linijski vod (C) vraa
dvostruko vea struja.
Ako dvofazni kvar nastane na strani zvezde, struja kvara se prenosi na stranu trougla.

Sl.3.7 Prenoenje struje dvofaznog kvara kada je kvar na strani zvezde

Za kvar izmeu faza (B i C) struje u linijama (a), (b) i (c) na strani trougla su: I a

Ib

2 IK
3

IK
3

IC i

. Nezavisno od strane transformatora na kojoj je nastao dvofazni kvar bez

zemljospoja, na strani pogoenoj kvarom struje u kratkospojenim fazama voda su po modulu

jednake, dok su struje u fazama voda sa druge strane razliite. U dve faze su jednake dok je
struja u treoj fazi dvostruko vea.

DVOFAZNA PREKOSTRUJNA ZASTITA SA JEDNIM MONOFAZNIM RELEJOM

Na slici je data dvofazna prekostrujna zatita sa jednim monofaznim relejom.

relejom Kroz relej
protie vektorska razlika struja

I rel I A I C . Ova struja postoji pri svim vrstama

meufaznih kvarova jer je za:

-trofazni kvar: I rel I K

3 za

-dvofazni
dvofazni kvar izmeu faza (A) i (C):

I rel 2 I K

-dvofazni
dvofazni kvar izmeu faza (A) i (B) :

I rel I K

Prednost dvofazne prekostrujne zatite sa jednim relejom je u jednostavnosti, a nedostaci su:

- 3 puta manja osetljivost u odnosu na emu sa dva releja, jer u stacionarnim reimima kroz
relej protie struja 3 puta vea od fazne struje
- neosetljivost za jedan od tri mogua sluaja dvofaznog kvara iza (T) sprege Yd.
Dvofazne prekostrujne zatite sa jednim relejom koriste se u industrijskim mreama niih
napona (6kV) i za zatitu asinhronih motora.
Dvofazne prekostrujne zatite sa
s inverznom karakteristikom
akteristikom reagovanja, za razliku
raz
od zatita
sa definisanim vremenom reagovanja ne sadre vremenski relej.

PONAANJE DVOFAZNE PREKOSTRUJNE ZATITE PRI DVOSTRUKIM

ZEMLJOSPOJIMA
U mrei sa izolovanim neutralnim
ralnim takama posle nastan-ka
nastan ka zemljospoja, koji se ne mo-ra
mo
eliminisati odmah, moe na drugoj fazi nastati novi zem-ljospoj.
zem ljospoj. Tada nastaje dvofazni kratak
spoj sa zemljospojem. U ovakvim sluajevima tei se iskljuenju samo jednog elementa
ele
sa
zemljospojem. Potpuno
puno selektivno iskljuenje
iskljuenje dvostrukih zemljospoja je teak
te
zadatak.
Delimino ga reava
ava dvofazna prekostrujna zatita.
zatita. Uslov je da strujni transformatori
tra
svih
zatita budu instalisani u istim fazama. Na sl.3.9 dat je primer nekorektno
nekore
instalisanih strujnih
transformatora.
sformatora. U sluajuzemljospoja i reagovae zatita
tita (1) i nepotrebno
nepotreb
iskljuiti
prekida .
Ako su strujni transformatori instalisani
instalisani u istoimenim fazama, dvofazna prekostrujna zatita
e selektivnije od trofazne
fazne iskljuivati dvostruke zemljospoje. Selektivnost
lektivnost se, ipak, ne moe
uvek
ek postii. Ako su dva voda vezana redno (sl.3.10), pri zemljospojima i reagovae
zatita (1) a ne zatita (2).
Ako dva voda polaze sa istih sabirnica a njihove zat
zatite
ite imaju isto vremensko kanjenje
k
kao na
(sl.3.11), pri zemljospojima - i i reagovae zatite (2) i (3) neselektiv-no.
neselektiv
Pri 1/3
svih moguih dvostrukih zemljo-spoja
zemljo
dvofazna
na prekostrujna zatita reagovae
reagova neselektivno,
dok e u 2/3 sluajeva zatita reagovati selektivno.
selektivno. Trofazna zatita je bolja za radijalne mree
bez odcepa, dok je dvofazna zatita bolja kada sa istihsabirnica polazi mnogo odcepa. U
industrijskim mreama sa sabirnica polazi mnogo odcepa, tako da je prednost na strani
dvofazne prekostrujne zatite.

A B C 1

gG
K1

K2

Sl.3.10 Primer neselektivnosti dvofazne prekostrujne

zatite pri rednoj vezi vodova
Sl.3.9 Primer nekorektno instalisanih
strujnih transformatora dvofazne prekostrujne zatite

Sl.3.11 Primer neselektivnosti dvofazne

prekostrujne zatite kada sa sabirnica polazi vie
odcepa

STRUJNO PODEAVANJE FAZNE PREKOSTRUJNE NEUSMERENE ZATITE SA

DEFINISANIM VREMENOM REAGOVANJA
Selektivnost fazne prekostrujne neusmerene zatite postie se
se ako je PODEENA STRUJA
RELEJA:
* VEA OD NAJVEE RADNE STRUJE,
*VEA
VEA OD NAJVEE STRUJE KOJA SE JAVLJA NAKON
SELEKTIVNOG
ISKLJUENJA NEKOG kvara od strane drugog releja u mrei,
* MANJA OD NAJMANJE STRUJE KVARA U MREI.
MRE
Za strujno podeavanje FAZNE NEUSMERENE PREKOSTRUJNE ZATITE bitne su tri
struje NA MESTU UGRADNJE RELEJA:
1. NAJVEA RADNA,
2. NAJVEA NAKON SELEKTIVNOG ISKLJUENJA KVARA OD STRANE DRUGOG
RELEJA i
3. NAJMANJA STRUJA KVARA U MREI.
MREI
Vremenski tok promene efektivnih vrednosti struje i napona za vreme i nakon eliminisanja
kvara. Kada nastane kvar K reaguju releji 1 i 2. Relej 1 posle eliminacije kvara mora prestati da
reaguje. Zato struja otputanja releja 1 mora biti vea
ve od struje kojaa se u njemu javlja nakon
eliminacije kvara: I2 kS kr I MR (3.1) gde su: IMR- maksimalna radna struja,
kr- koeficijent rezerve koji uvaava da se merenje struje (i drugih veliina) relejima vri sa
(1)

grekom. On zavisi od vrste releja i lei u opsegu kr 1,11,2 ; kS-koeficijent

koji obuhvata
poveanje struje asinhronih motora nakon eliminisanja kvara. Kako je I 2 ar I1 , najmanja
(1)

prim
(1)
I

pod
1
podeena struja releja je:

(1)

ksp kS kr I MR
kS kr I MR
sek

(3.3) ,
. (3.2) I pod
ar mST
ar

1
u zavisnosti od sprege sekun-dara
sekun dara strujnih transformatora i mst-prenosni
3
jednofaznog strujnog transfor
transfor-matora. Koeficijent osetljivosti releja je:

gde su: k sp 1 ili

odnos

koset

IK min
1.2 1.6 (3.4) , gde je: IKmin-najmanja
najmanja struja kvara na mestu releja.
I pod
Sl.3.12 a) radijalna mrea; b) vremenski tok struje i napona
za vreme i nakon eliminisanja kvara;
IMR-max. radna struja, IK-struja
struja kvara;
kS-obuhvata
obuhvata poveanje struje pri povratku napona na
asinhronim motorima koji za vreme kvara rade sa snienim
naponom;
P-potroa
potroa koji sadri asinhrone motore.

STRUJNO PODEAVANJE FAZNE PREKOSTRUJNE ZATITE SA INVERZNOM

KARAKTERISTIKOM
Prekostrujna neusmerena zatita sa inverznom karakteristikom reagovanja ne podeava se
strujno nezavisno od vremenskog podeavanja, ve se izborom karakteristike reagovanja
istovremeno vri i strujno i vremensko podeavanje, to e kasnije biti obraeno.
VREMENSKO PODEAVANJE PREKOSTRUJNE ZATITE SA DEFINISANIM
VREMENOM REAGOVANJA
Susedni releji u radijalnoj emi moraju imati podeena vremena reagovanja razliita za
vremenski korak t.
1

K
t

t1
t

t2
l

Sl. 3.13 Definicija vremenskog koraka t

Za kvar K relej 1 je izloen struji kvara u periodu:

t1K t pod 2 t gre 2 tisklj 2 , (3.5)

gde su: tpod2-podeeno vreme reago-vanja

releja 2, tgre2-maksimalna gre-ka vremenskog releja 2 (apsolutna vrednost) i tisklj2- vreme

iskljuenja prekidaa 2. Zatite 1 i 2 bie selek-tivne ako je:

t pod1 tgre1 t pod 2 tgre 2 tisklj 2 (3.6) ,

gde su: tpod1-podeeno vreme releja 1 i tgre1-maksimalna greka vremenskog releja 1 (apsolutna
vrednost).

t t pod1 t pod 2 tgre1 tgre 2 tisklj 2 ts (3.7) .

Za elektromehanike releje vremenski korak t iznosi t 0.35 0.6s . Tipina vrednost je

t 0,5s . Za statike i digitalne releje t je neto manje zbog tanijih vremenskih releja i iznosi
t 0.3 0.4s .

PODEAVANJE
FAZNE
KARAKTERISTIKOM

PREKOSTRUJNE

ZATITE

SA

INVERZNOM

Karakteristike faznih prekostrujnih zatita sa inverznim karakteristikama reagovanja biraju se u

skladu sa eljenom brzinom reagovanja za odreene kvarove. Pri tome mora se ispotovati isti
princip kao kod zatita sa definisanim vremenom reagovanja. Mora postojati vremenska razlika
t dva susedna releja
ja u radijalnoj mrei. Vremenska razlika tt mora se obezbediti u celom
opsegu preklapanja karakteristika susednih releja. Vreme reagovanja releja sa inverznim

karakteristikama je: . =

Karakeristika se bira promenom koeficijenta K i podeene

p
struje Ipod. U retkim sluajevima
moe se podeavati i eksponent k. Ovde je obraeno podeavanje releja sa konstantnim
eksponentom k.

Sl.3.14 Princip podeavanja fazne prekostrujne zatite sa inverznom karakteristikom;

1,2- prekostrujne zatite; K1,2,3- kvarovi

Za podeavanje releja 1 i 2 (sl. 3.14) treba izraunati struje kvara:

-na poetku prvog voda Ik1
-na kraju prvog ili na poetku drugog voda (Ik2)
-na
na kraju drugog ili poetku treeg voda Ik3.
Treba zadati vremena reagovanja:
-releja 1 za kvar K1, t1k1
-relaja 2 za kvar K2, t2k2.

Vreme reagovanja releja 1 za kvar K2, je: t1k1 t 2 k 2 t .

Za relej 1 se moze napisati:
K1
K1
t1k 2
t

k1
1
k
1
k1
i
.
Ik 2
I k1

1
I
I
pod 1
pod 1
Resenja ovih jednacina su:

I k1
k1 1
I pod 1
i K1 t1k 1 I

pod 1

K1
t1k 3
k1
Vreme reagovanja releja 1 za kvar K3 je:
.
Ik 3

1
I
pod
1

t1k 2 I kk12 t1k 1 I kk11

t 1 k 2 t1 k 1

1 / k1

Vreme reagovanja releja 2 za kvar K3 je: = gde je 1.

Jednacine za relej 2 su:

=
;

Odakle sledi:

; =
1

(3.9)

FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA BLOKIRANA NAPONSKIM RELEJOM

Sl.3.15 Fazna prekostrujna zatita

za
blokirana naponskim relejom;
relejom
1
1-prekostrujni,
2-naponski i 3-vremenski relej

Fazna prekostrujna zatita moe se kombinovati sa naponskim relejom radi poveanja

osetljivosti. Prekostrujni releji mogu se podesiti na znatno manje struje jer je za reagovanje
kompletne zatite potrebno
trebno da struja bude vea od podeene i napon manji od podeenog.
Maksimalni podeeni napon naponskog releja je:
sek
U pod
. max

U min .rad
m NT k r a ,

gde su: - minimalni radni napon; -prenosni

prenosni odnos naponskog transformatora;
-koeficijent rezerve; // (naponi: U2-otputanja i U1-reagovanja
reagovanja; U 2 U1 .
Uslovi reagovanja prekostrujne zatite sa definisanim vremenom reagovanja blokirane
naponskim relejom su:

I I podeseno ; t t podeseno i U U podeseno .

PREDNOSTI I MANE NEUSMERENE FAZNE PREKOSTRUJNE ZATITE
Prednosti su:
-jednostavnost,
jednostavnost, visoka pouzdanost, sigurnost i niska cena.
Mane su:
-upotrebljiva
upotrebljiva je samo u radijalnim jednostrano napajanim mreama;
-kod
kod varijante sa definisanim vremenom reagovanja poveava se vreme reagovanja sa
primicanjem kvara izvornoj taki, te se vee struje iskljuuju sporije od manjih.

BRZA ILI KRATKOSPOJNA FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA

Brza fazna prekostrujna zatita je bez vremenskog kanjenja (kanjenje zavisi sa-mo od
sopstvenog vremena reagovanja prekostrujnih releja) ili sa malim vremens-kim kanjenjem
(obino do 0,1s). Selektivnost brzih prekostrujnih zatita bazira se na opadanju struje kvara sa
udaljavanjem mesta kvara od izvorne take. Znai, se-lektivnost se ostvaruje samo strujnim
podeavanjem. U radijalnom sistemu (sl.3.16) struja trofaznogkratkog spoja je:

Ef
X S x l ,

gde su: -fazna elektromotorna sila sistema na koji je pri-kljuen vod; -reaktansa sistema iza
koje deluje ; x -poduna reaktansa voda i l-rastojanje od releja do mesta kvara.
Sl.3.16 Zavisnost struja kvara od mesta kvara
u radijalnoj mrei; 1,2-brzi prekostrujni releji;
l-rastojanje od releja (1) do mesta kvara;
i -maksimalna i minimalna struja kvara;
-podeena struja releja (1)

Opta zavisnost struja kvara od mesta kvara (sl.3.16) daje struju kvara u maksimalnom reimu
(reimu sa maksimalnim brojem izvora i maksimalnim optereenjem) i struju kvara u
minimalnom reimu . Struja kvara na nekom mestu, u proizvoljnim reimima, moe imati
vrednost izmedju krivih minimalne i maksimalne struje.
Mrtva zona brzog prekostrujnog releja je neophodna da bi se osigurala selektivnost, odnosno
spreilo reagovanje releja 1 pri kvaru iza releja 2. Brza prekostrujna zatita moe seprimeniti
samo ako je promena struje kvara sa rastojanjem dovoljno velika. Zona zatite moe se odrediti
kao:

lz

1 E radno

X S (3.10), gde je:

-elektromotorna sila sistema u posmatranom

x I pod

radnom reimu.

1
G
IK

I1pod
l
zona zatite

mrtva zona

Sl.3.17 Vodovi razdvojeni transformatorom u radijalnom sistemu

Zona zatite brzog prekostrujnog releja nije konstantna (3.10) i zavisi od radnog reima koji
prethodi kva-ru. Zbog mrtve zone brza prekostru-jna zatita ne titi ceo dalekovod ve samo
njegov vei deo. Zato se ova zatita koristi samo u sklopu neke druge zatite koja pokriva celu
deoni-cu voda. Kada su dva voda razdvoje-na skoncentrisanom impedansom, najee
transformatorom, brza pre-kostrujna zatita moe biti bez mrtve zone, jer se struja kvara iza
transfor-matora naglo smanjuje (sl.3.17). U ovom sluaju kratkospojna zatita voda nema mrtvu
zonu. Brzi prekostrujni relej 1 titi i deo transformatora T.

TROSTEPENA FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA

1 ,2 ,3

4 ,5

g
m r tv a z o n a
r e le ja 1

m r tv a z o n a
r e le ja 4

I1 p o d
I2 p o d
I4 p o d
I3 p o d I5 p o d

t3
t5
t2
t1

t4

Trostepena fazna prekostrujna zatita dobija se kombinovanjem zatite sa definisanim

vremenom kanjenja i brze zatite (sl.3.18). Brzi releji 1 i 4 (sl.3.18) podeavaju se da tite oko
80% svojih deonica.
Sl.3.18 Trostepena fazna prekostrujna zatita;1,4-brzi relej; 2-brzi relej sa kratkim definisanim
kanjenjem; 3,5-prekostrujni releji sa definisanim kanje-njem; , , - strujna i vremenska
podeenja.
Releji 3 i 5 strujno se podeavaju kao releji sa definisanim vremenom kanjenja. Relej 5
vremenski se uskladjuje sa relejima iza poslednjih sabirnica. Relej 3 vreme-nski se uskladjuje sa
relejom 5. Relej 2 strujno se podeava tako da mu zona zatite zadje u narednu deonicu.
Njegova uloga je da pokrije mrtvu zonu releja 1. Zbog selektivnosti relej 2 mora se vremenski
stepenovati prema releju 4. Releji 1 i 4 rea-guju posle njihovih sopstvenih vremena koja su reda
jedne periode (15 do 30)ms, tako da vremensko kanjenje releja 2 moe biti kratko. Na opisani
nain pomou tri prekostrujna releja moe se dobiti trostepena fazna prekostrujna zatita sa
karakteristikom kao na sl.3.18.
Prednosti brze prekostrujne zatite su jednostav-nost i brzo reagovanje.
Nedostaci su mrtva zona na kraju tiene deonice, zavisnost tiene zone od radnog reima i
vrste kvara i mogunost primene samo u radijalnim mreama.

USMERENA FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA

Podruje primene fazne prekostrujne zatite moe se proiriti uvodjenjem usmerenih releja.
Dobija se usmerena fazna prekostrujna zatita. Selektivna je ako se primeni na jednostrukim
dvostrano napajanim vodovima i petljastim mreama sa jednom napojnom takom.

Sl.3.19 Dvostrano napajan vod

zatien

Na sl.3.19 prikazan je dvostrano napajan vod sa tri deonice zatien usmerenom prekostrujnom
zatitom. Pri kvaru K1 reaguju releji 3 i 4 dok u sluaju kvara K2 reaguju releji 5 i 6. Neusmerenom prekostrujnom zatitom nije mogue postii selektivnost. Za kvar K1 releji 3 i 4
moraju biti bri od releja 2 i 5. Za kvar K2 relej 5 mora biti bri od releja 4. Za kva-rove K1 i K2
postavljaju se nemo-gui zahtevi za vremensko stepenovanje releja 4. Relej 4 ne moe
istovremeno biti i bri i sporiji od releja 5.
2

aktivna
mrea

1
7

Sl.3.20 Petljasta mrea sa jednom

napojnom
takom
zatiena
usmerenom prekostrujnom zatitom

5
4

Na slici 3.20 prikazana je petljasta mrea napajana u jednoj taki, koja se sastoji od tri deonice i
zatiena je usmerenom prekostrujnom zatitom. Ovakva mrea moe se "razvezati" u napojnoj
taki i transformisati u dvostrano napajan vod, te sve to je reeno za dvostrano napajan vod
vai i u ovom sluaju. Selektivnost usmerene prekostrujne zatite u opisanim mreama postie
se ako:
se releji instaliraju na oba kraja svake deonice, s tim da usmereni releji deluju samo za
kvarove izmeu njih
je vremensko podeenje releja sa istim smerom kao kod neusmerene fazne prekostrujne
zatite.

Logika ema usmerene prekostrujne zatite prikazana je na sl.3.21. USMERENI RELEJ

MOE BITI USLOVNI ILI BLOKADNI. Ako je usmereni relej USLOVNI on reguje za
kvarove koji su "ispred" releja (na tienoj deonici). Tada se koriste radni kontakti usmerenog
releja (sl.3.21). Ako je usmereni relej BLOKADNI on reaguje za kvarove koji su "iza" releja
(na sabirnicama ili drugim vodovima koji polaze sa sabirnica). Tada se koriste mirni kontakti
usmerenog releja, koji blokiraju delovanje prekostrujnog releja. Usmereni relej mora biti bri od
prekostrujnog, da bi blokada bila efikasna.
A
B
C
+
NT

Sl.3.21 Logicka sema prekostrujne usmerene zastite

1-prekostrujni; 2- usmereni; 3- vremenski relej

VEZIVANJE USMERENIH RELEJA

Usmereni releji vezuju se po pravilu na faznu struju i medjufazni napon. Dovedena kombinacija
struja i napona releju je "sprega". Sprega treba da omogui releju pravilno odredjivanje smera
struje za sve mogue vrste kvarova i da obezbedi dovoljno veliku snagu za pouzdan rad releja.
Snaga koja se dovodi releju moe biti nedovoljna zbog:
male vrednosti napona kod bliskih kratkih spojeva
male vrednosti funkcijecos( )
Prvi razlog moe se eliminisati uvek osim u sluaju trofaznog kratkog spoja. Za eliminaciju
drugog razloga neosetljivosti usmerenog releja koriste se "sprege" sa pomerajem od90
I 30. Relejima u pojedinim fazama dovode se veliine date u tabeli 3.1.

Relej Sprega sa
Sprega sa
u
pomerajem pomerajem
fazi 90
30
Ur

Ir

Ur

Ir

U BC

IA

U AC

IA

U CA

IB

U BA

IB

U AB

IC

U CB

IC

Tabela 3.1 Elektrine veliine koje se dovode

usmerenom releju pri spregama 90 i 30

Na sl.3.22 prikazan je vektorski dijagram na-pona koji definie spre-gu "90" a na sl.3.23
spregu "30". Izbor sprege zavisi od argumenta petlje kvara i od unutranjeg ugla usmerenog
releja. Za relej sa unutranjim uglom = 0 i argument petlje kvara=90 najpovoljnija je
sprega "90", jer su tada napon i struja ( i ) u fazi, te je snaga maksimalna.

Izborom sprege i unutranjeg ug-la usmerenog releja treba postii da granica reagovanja releja
po uglu (odnosno trigonometrijskoj funkciji) bude u kompleksnoj ravni normalna na vektor
struje kvara, te razlika uglova treba da bude to priblinija argumentu petlje kvara .
Naravno, ovo vai za kosinusni relej.
-UC

UA

UA
IA

IA

30

UAC

UBC
UC

UC
UB

UB

Sl.3.22 i 23 Vektori napona koji definiu sprege "90" i "30"

PONAANJE USMERENIH RELEJA U FAZAMA BEZ KVARA

T2

IB
B

B
ICL

ICD

C
K

mrea
b

mrea
a

IA

T1

Sl.3.24 Struje u zdravim fazama pri

jednofaznom kvaru

C
IK=3I0

" d " = " i"

Z

dL

iL

K
Z

0D

dD

a
" d " = " i"
Z

dL

iL

Sl.3.25 Impedanse komponentnih sistema za

mreu sa sl.3.24;, -direktna i inverzna
impeda-nsa levo od kvara; , ,, , direktna, inverzna i nulta impedansa des no
od kvara

Z iD
Z 0D
b

Asimetrinim kvarom nisu pogodjene sve faze, ali struje u optem sluaju teku kroz sve fazne
provodnike. U fazama bez kvara, ili u ZDRAVIM fazama struja moe biti suprotnog smera u
odnosu na struju u fazi pogoenoj kvarom, to dovodi do pogrenog reagovanja usmerenih
releja u zdravim fa-zama. Na sl.3.24 prikazan je vod koji preko transformatora i
povezuje mree a i b. Za jednofazni kratak spoj (zvezdite transformatora je uzemljeno), u
zavisnosti od karaktera mrea a i b mogui su razni sluajevi. Ako je mrea a aktivna i
beskonane snage, a mrea b pasivna i neoptereena, zamenske eme komponentnih sistema
prikazane su na sl.3.25a. Ako je i mrea baktivna, eme komponentnih sistema su kao na
sl.3.25b .
U prvom sluaju direktna i inverzna komponenta struje kvara dotiu samo sa leve strane, dok
nulta komponentastruje kvara dotie samo sa desne strane, jer je uzemljeno samo zvezdite
transformatora . Struja jednofaznog kvara je:

Ik

3 U fr
I d I i I 0 3 I 0
Z d Zi Z0

gde su:-fazni napon na mestu kvara pre kvara; ,,-direktna, inverzna i nulta impedansa i
,,-simetrine komponente struje kvara.
S obzirom da nulta komponenta struje dotie sa desne strane, struje u faznim provodnicima

su: I A I B I C , I CD I 0 i I CL 2 I 0 .
Levo od mesta kvara struje u zdravim fazama imaju suprotan smer od struje u fazi sa kvarom.
Desno od mesta kvara struje u svim fazama imaju isti smer. Kada je mrea b aktivna, struja
kvara opet je data sa (3.11) ali je raspodela komponentnih struja kroz mreu drugaija. Sa leve
strane dotiu delovi direktne i inverzne komponente struje kvara dati relacijama: (3.12 i 3.13)
Z dD
Z dD
Z iD
Z iD
I dL I d
I0
I iL I i
I0
Z dL Z dD
Z dL Z dD ;
Z iL Z iD
Z iL Z iD

Struja u fazi A bez kvara je:

I A a I dL a2 I iL I 0 (a

ZdD
ZiD
a2
) (3.14),
Z dL ZdD
ZiL ZiD

gde je = . Ako su impedanse =

I A I 0 (a

i = relacija (3.14) svodi se na:

1
1
a 2 ) I 0 ( a a 2 ) / 2 I 0 / 2 Struja u fazi B je = . Struja u fazi C
2
2

1 1
I

(
0) I 0
dL
iL
0L
0
levo od kvara je CL
2 2

Koristei datu sliku objasniti uticaj asimetrinih kvarova na rad fazne prekostrujne
usmerene zatite.

T1

IA
IB
ICL

CBA

IA
IB
ICL

T2

ICD
K IK

Struje u zdravim fazama suprotnog su smera u odnosu na struju faze sa kvarom (Sl.1).
Usmereni releji 1, odgovorni za levu deonicu bez kvara, u fazama bez kvara u postrojenju
izmedju transformatora T1 i T2 reaguju neselektivno, jer struje IA i IB imaju smer od sabirnica ka
vodu kao da je kvar na levoj deonici. Relej 1 u fazi C blokira, jer struja ICL ima smer od voda ka
sabirnicama. Releji 2 u fazama A i B pri kvaru K blokiraju. To ne smeta jer relej u fazi C
reaguje pravilno. Lano reagova-nje usmerene prekostrujne zatite spreava se strujnim
podeavanjem prekostrujnih releja na struje vee od najveih moguih struja u fazama bez
kvara pri svim asimetrinim kvarovima. Ako su te struje vee od maksimalne radne struje,
smanjuje se osetljivost usmerene prekostrujne zatite.
STRUJNO PODEAVANJE FAZNE USMERENE PREKOSTRUJNE ZATITE SA
DEFINISANIM VREMENOM REAGOVANJA
Za strujno podeavanje FAZNE USMERENE PREKOSTRUJNE ZATITE bitne su etiri
struje NA MESTU UGRADNJE RELEJA. Ova zatita bie selektivna ako je PODEENA
STRUJA RELEJA:
VEA OD NAJVEE RADNE STRUJE PRI ISPADU POSLEDNJE DEONICE SA
DRUGE STRANE,
VEA OD NAJVEE STRUJE KOJA SE JAVLJA NAKON SELEKTIVNOG
ISKLJUENJA NEKOG kvara od strane drugog releja u mrei.
MANJA OD NAJMANJE STRUJE KVARA U MREI,
VEA OD NAJVEE STRUJE U ZDRAVIM FAZAMA PRI ASIMETRINIM
KVAROVIMA.

VREMENSKO PODEAVANE USMERENE FAZNE PREKOSTRUJNE ZATITE SA

DEFINISANIM VREMENOM REAGOVANJA (t)
1

Sl.3.27 Vremensko podeenje usmerenih

prekostrujnih zatita

t
t1
t3
t5
t7

t2
t4
t6
t8

Svi releji sa istim smerom vremenski se stepenuju kao neusmereni (sl.3.27). U svakom
konkretnom sluaju, zbog vremenskog podeenja svakog releja, nisu neophodni usmereni releji
na svim zatitama, jer selektivnost obezbeuje vremensko kanjenje. Najee su to releji sa
najduim vremenom kanjenja.
MRTVA ZONA USMERENOG RELEJA
Pri bliskim trofaznim kratkim spojevima usmereni relej je neosetljiv zbog malog napona.
Usmereni relej e reagovati ako razvije prividnu snagu praga reagovanja:

S r k U r min I r cos[ ( )] (3.15).

Struja trofaznog kratkog spoja na mestu ug-radnje releja = i argument

cos( ) su poznati, te je pomou (3.28) mogue odrediti pri kome relej
reaguje. Mrtva zona usmerenog releja je:

l mz

Z mz
U r min

z
I 3 pks z

Z-poduna impedansa voda.

K-3pks

Sl.3.28
Odredjivanje
usmerenog releja

Uk
U r.m in.

l
m rtva zona

mrtve

zone

USMERENA BRZA (KRATKOSPOJNA) FAZNA PREKOSTRUJNA ZATITA

Na dvostrano napajanim vodovima primenjuje se usmerena brza fazna preko-strujna zatita.
Princip je kao kod neusmerene brze prekostrujne zatite, s tim to se prekostrujni releji
dopunjavaju usmerenim relejima. Zatite se instaliraju na oba kraja voda. Zbog selektivnosti
usmerena brza prekostrujna zatita ima mrtvu zonu pri kraju tiene deonice, te ne moe biti
osnovna zatita.
PREDNOSTI I MANE USMERENE FAZNE PREKOSTRUJNE ZATITE
Prednosti su: jednostavnost i pouzdanost. Kombinovanjem brze usmerene i usmerene fazne
prekostrujne zatite za dvostrano napajane jednostruke vodove dobijaju se brze i osetljive
zatite.
Nedostatak je: mrtva zona pri bliskim trofaznim kratkim spojevima. S obzirom na prednosti i
mane usmerena fazna prekostrujna zatita primenjuje se u srednjenaponskim mreama (6, 10,
20 i 35)kV.

KOMENTAR U VEZI SA ODREDJIVANJEM SMERA STRUJE

Smer struje se najee odredjuje u odnosu na referentni napon. Naponskom kolu usmerenog
releja dovodi se neki napon koji je izabran za referentni.

Sl.3.29 Kvar na sredini voda koji napaja dve jednake aktivne mree
Na sl.3.29 prikazan je vod koji povezuje dve aktivne mree jednakih napona sa
kvarom na sredini. U raznim analizama u elektroenergetici apriorno se uzima da su
struje) suprotnih smerova. Na to asocira i grafika predstava na sl.3.29. Medjutim, ako
se sl.3.29 presavije po sredini i preklopi struje ) bie grafiki istog smera. Ako se struje
) matematiki izraunaju
zraunaju pokazae se da su jednake i da su u fazi. Smer im je isti u
odnosu na napone . Ima li ovde greke u rezonu? Problem je u nepotpunosti sl.3.29, na
kojoj nisu prikazani uredjaji za merenje struja ) .

Sl.3.30 Kvar izmedju (ST) i mree (2), na sredini voda koji napaja dve jednake aktivne mree
Na sl.3.30 prikazano strujno kolo kao na sl.3.29, samo je na sredinu voda vezan strujni
transformator ST za merenje struje. Kvar je pretpostavljen izmedju ST i mree 2, te kroz ST
protie struja ) od prikljuka K ka prikljuku L primara ST. Strujni transfor-mator
transfor
je u kolu
vezan prikljukom K ka izvoru a prikljukom L ka kvaru.

Sl.3.31 Kvar izmedju (ST) i mree (1), na sredini voda koji napaja dve jednake aktivne mree
Na sl.3.31 prikazano je strujno kolo kao na sl.3.30, samo je kvar pretpostavljen izmeu ST i
mree 1, te kroz ST protie struja od prikljuka L ka prikljuku K primara ST. Strujni
transformator je u kolu vezan prikljukom L ka izvoru a prikljukom K ka kvaru. Primar
strujnog transformatora je u kolu na sl.3.31 vezan obrnuto u odnosu na sl.3.30. Zato su
sekundarne vrednosti primarno jednakih struja ) u protivfazi, odnosno suprotnih su
smerova u odnosu na referentni napon ) .

3.1.3.

NULTA

PREKOSTRUJNA

ZATITA

UZEMLJENIM

MREZAMA

A
B
C
-

+
1
3

Ir = 3I0 s

Na slici je data nulta prekostrujna zatita u uzemljenim mreama. Prekostrujna zatita nulte
komponente struje ili krae NULTA PREKOSTRUJNA ZATITA koristi se u uzemljenim
mreama. ONA JE OSETLJIVA NA SVE OTONE (KRATKI SPOJEVI) I REDNE
(PREKIDI) KVAROVE KOJI GENERIU NULTU KOMPONENTU STRUJE.
Fazna prekostrujna zatita nije najpogodnija za sve kvarove sa zemljom. Njena osetljivost
zavisi od vrste kvara i od radne struje tienog elementa, i ne moe se podesiti da bude ista pri
svim vrstama kvarova. U mreama sa uzemljenim zvezditima transformatora ovi nedostaci
fazne prekostrujne zatite mogu se prevazii upotrebom nulte prekostrujne zatite koja je
osetljiva na nultu komponentu struje kvara. Nulta komponenta struje javlja se samo kod
kvarova sa zemljom i kod rednih nesimetrija. Zato nulta prekostrujna zatita nije osetljiva na
trofazni i dvofazni kratak spoj bez zemljospoja, na oscilovanje sinhronih maina i na struje
simetrinih optereenja. Ovo je prednost nulte prekostrujne zatite, jer se prekostrujni relej
moe podesiti nezavisno od radne struje voda, ime se postie velika osetljivost zatite pri
varovima sa zemljospojem. Struja kroz prekostrujni relej (1) je:
+ + 3 + +
=
=
=
= 3

gde su: IA,B,C -fazne struje na primarnoj strani; ,, -struje magneenja na primarnoj strani;
m-prenosni odnos strujnih transformatora filtra nulte komponente struje; nulte komponente
struje I0-na primarnoj i -na sekundarnoj strani; -struja debalansa filtra nulte struje.

Struja releja () sastoji se od nulte komponente struje kvara i struje debalansa. Pri kvarovima
i reimima u kojima se ne javlja nulta struja, kroz relej tee struja debalansa. Ona se javlja ako
strujni
transformatori u filtru nulte komponente struje imaju razliite karakteristike
magneenja. Pravilan rad nulte prekostrujne zatite zavisi od filtra nulte komponente struje, te
se treba potsetiti najvanijih osobina strujnih transformadora.